Najbolje knjige XX veka

[Аксентије Новаковић]

Ja mislim da je ovo dovoljno korektno navođenje stvarnih izvora...

Текстови су одлични, стручно и јасно написани.

Што се википедије тиче, не желим да неко помсили да сам се ухватио за то па не пуштам...
Реч је о томе да се многи рефершу путем википедије, па додавање нових података на већ постојећи википедијски текст о Лазару Комарчићу може само да привуче нове снаге које ће, можда, бити инспирисане тиме чиме је био инспирисан Комарчић.
Првенствено из тог разлога сматрам да неко из друштва треба да дода те податке на википедију, а други разлог је само обогаћивање базе података која би била доступна свима приликом површног интернет претраживања.

[angel011]

nađe se i post koji se bavi domaćim romanima fantastike na koji dobijem jedan odgovor da IVER nije fantastika.

I da Vrtovi Vavilona imaju elemente fantastike. 


Ostalo sa spiska "možda fantastika" nisam čitala, pa ne mogu ništa da tvrdim.

[Аксентије Новаковић]

РТС објавио један штури текст о Хакслију, а Анима га пренела.
http://www.art-anima.com/vesti/oldus-haksli-nekoliko-zanimljivosti-iz-zivota-pisca

Иначе, у Врлом новом свету је Хаксли прославу Фордовдана описао као модификовану црну мису, изведену на 33 спрату, у којој учествују Маркс, Енгелс, Ротшилдова итд, који дрогирани призивају Највише Биће тапшући се по стражњицама, што представља ублажену варијанту пољубаца у стражњицу који се практикују на црним мисама.
Фордовданска литургија се наравно, као и црна миса, заврши оргијама, а подробније у тексту који је у припреми.

Него, Бобане, јел можеш постове од броја #118  (па види докле треба) са ове теме да пребациш или на тему о књизи Немање Радуловића, или још боље на тему Окултно и езотерично у домаћој СФ?

[babakarniang]

Tamno skeniranje, Reklamokratija, Neuromant, Antilopa i kosac, Autostoperski vodič kroz galaksiju, Bespuće, Solaris, S.N.U.F.F, Grad i zvezde, Mi, Amanda svemirska plesaćica, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta, Llubavnici, Hotel kod poginulog alpiniste, Grad, Pobunjeni Atlas, Mehanička devojka,, Sabrani roboti, Leva ruka tame, Gozba kod Devijanta.

Ovo je moj izbor, ima tu klasika, ali i novijih dela.

[angel011]

Neka od tih novijih dela su toliko nova da nisu iz dvadesetog veka. 

[babakarniang]

 S.N.U.F.F pretpostavljam? pa slobodno ga menjaj sa Stvorenja Svetlosti i Tame

[Alexdelarge]

mehanička devojka, takođe.

[Agota]

Imam jedno pitanjce: ovo izdanje Leo Komerca, MI Jevgenij  Zamjatina, da li je u redu ili da potražim neko starijie na kupindu, limundu i tako to... Koje je dobro? Koje ste vi čitali?

[babakarniang]

mehanička devojka, takođe.

Umesto nje bih stavio Eon

[Truba]

1.      Jevgenij Zamjatin – Mi (1924)
2.      Oldos Haksli – Vrli novi svet (1932)
3.      Džorž Orvel – 1984 (1948)
4.      Rej Bredberi – Marsovske hronike (1950)
5.      Isak Asimov – Trilogija o Zadužbini (1951)
6.      Teodor Sterdžen – Više nego ljudski (1953)
7.      Artur Klark – Kraj detinjstva (1954)
8.      Volter M. Miler – Kantikulum za Leibovica (1959)
9.      Stanislav Lem – Solaris (1961)
10.  Robert Hajnlajn – Stranac u stranoj zemlji (1961)
11.  Filip K. Dik – Čovek u visokom dvorcu (1962)
12.  Frenk Herbert – Dina (1965)
13.  Rodžer Zelazni – Gospodar svetlosti (1967)
14.  Semjuel Dilejni – Vavilon 17 (1966)
15.  Tomas Diš – Kamp koncentracije (1968)
16.  Ursula Legvin – Leva ruka tame (1969)
17.  Džin Volf – Peta glava Kerbera (1972)
18.  Gregori Benford – Vremenski pejzaž (1980)
19.  Vilijam Gibson – Neuromanser (1984)
20.  Den Simons – Hiperion (1989)


Prilikom sastavljanja držao sam se sledećeg pravila: samo jedno delo po piscu...

ša je ba ovo kentaur polaris lista

[Truba]

Hajnlajn stranac u cudnoj zemlji
Wtf kakvo je ovo americko zastarjelo sranje
Wtf
250 stranica NICEGA
komicnih situacija uopcenih mjesta i odvjetnicke suplje
Mozda je sezdesetih ovo bilo cool ili sto je rezano i zabranjivano
Bolje bi bilo da je urednik skratio 160000 rijeci a ne samo 60000 ko me natjera ovo kupiti 28 maraka jbt jos integralna verzija

[džin tonik]

cesto se navodi rat svjetova, a nigdje romana koji je trilion puta posluzio kao izvor ideja, the sf-romana, ultimativnog temelja iz 1897. koji obiljezio 20. stoljece:

kurd lasswitz - na dvije planete



tu je, primjerice, i izvor pozdrava u spocka. poslije ww2 cesto je plagiran, ideje razvucene, potisnut, tek 1979. izlazi reprint bez cenzure. nema veze sa ns, prosto je razvucen u temelje novih centara moci, sustavno zaboravljen, no ostaje temelj temelja, must read koji ne ulazi tek u top 20 20. stoljeca, vec u top 5.

[Boban]

1897. pripada XIX veku.

[džin tonik]

na izmaku, kao i rat svjetova, no ti romani su tvorili 20. stoljece.

e komi, da nisi podigao ovaj topik, jedan antikvarijat se ne bi usrecio. reko, da vidim kako stojimo sa prvim izdanjima. obicno je vec i izdanje iz ca. 20ih 20og stoljeca odlicno ocuvano vrlo, vrlo skupo:



a ovo koje seze do 1897. vrlo, vrlo nemoguce pronaci odlicno ocuvano i po humanoj cijeni:



no antikvarijati ponekad i caste, posebno kad ne znaju tocno sto imaju.

[Truba]

ja mislim da se oni rijetko kad zeznu

uglavnom neću nastavljati čitati dalje od 250. st a ima ih 600+
naime pročitao sam sinopsis na wikipediji
AJD ZDRAVO

[džin tonik]

zeznu se, zeznu.

ajd hajnlajn, no ovaj lasvic je must read. dalo bi se tu izvesti i nekoliko teorija zavjere oko romana, prikrivanja izvora inspiracije pri usponu "svjetskih sf-sila" i njihovih autora; postoje rani (prvo desetljece 20. st.) prevodi na danski, nizozemski, madjarski, ceski, talijanski, spanjolski, norveski, poljski, madjarski/ceski cak i razni prevodi, (hrvatski?, srpski?), dok se engleski i francuski spominju tek u pripremi. vjerujem da je ww1 tu odradio svoje. engleski prevod konacno 1971., no iskasapljen do neprepoznatljivosti. a svi su se posluzili u ovom djelu.

[Boban]

Vrlo lako je dokazati da su mnoge ideje razrađivane u XX veku nastale u XIX. Recimo Lavkraft je potpuno pokrao Blavicu za svoj kosmicizam, a Žak Bežerje razradio Lavkrafta i na kraju Deniken plagirao za "Sećanje na budućnost". I tako dalje, Brojni su primeri, a jasno je zašto, jer je XIX vek bio period masovnog opismenjavanja i javljanja svakojakih ideja, a prostranstvo je bilo neotkriveno i beskrajno. Sve što bi ti palo na pamet je originalno.
No, postoji jedna teorija koja se zove "Smisao sličnosti u književnosti" koja dokazuje da su mnoga naoko plagijatorska dela nastala nezavisno i paralelno i da je to mehanizam sličnog razmišljanja u sličnom okruženju.

[džin tonik]

da, no kako god okrenemo, vrlo su izrazeni i politicka komponenta i interesi oko "zaborava" lasvicevog romana, tu nemamo "prirodni razvoj". primjerice rat svjetova nema tu dubinu, ni priblizno, a sveprisutan je, dok lasviceva negativna utopija postaje bestseler, prevodi se, distribuira, pa se potiskuje po vise interesa. ne podrzava imperijalisticke tendencije, militarizam, ne vole ga ni nove svjetske sile u nastajanju, ni nacionalsocijalisti, a poslije ga pri popularizaciji liberalnih tendencija svi rabe kao izvor ideja, no i dalje uglavnom presucuju. bit ce tu napisano jos mnogo studija.

[džin tonik]

jos zanimljivosti oko prihvata medju djela koja obiljezila 20. stoljece. pogledajte naklade:



samo njemacko izdanje, bez svih navedenih prevoda, do 1933. 70 tisuca. sto posebno zanimljivo, od 1913. krece "volksausgabe, "narodno izdanje", znaci izdanje slabije opreme za najshiri krug publike, sto je znacilo ultimativnu potvrdu uspjesnosti romana.

prevodi na engleski i francuski su tad vjerojatno ostali neobjavljeni jer u ono doba kolonijalne sile/imperijalizam, pa rat sa nj, a nacionalsocijalisti su od 1933. potisnuli i njemacko izdanje, kao nesto kasnije i ceska, poljska, madjarska i sl. izdanja gdje takodjer moralo biti vise naklada. a sva izdanja poslije tridestih, pa sve do 1979. su skracena (u biti prepolovljena).

van svih slicnih pokazatelja: po kvaliteti je roman vrh. prvo poglavlje, let balonom na sjeverni pol, poe, lovecraft, no to je 1 promil romana koji krece vrlo lagodno i postepeno razvija dinamiku, utopija prerasta u distopiju, no ni tu nije kraj.

[Mica Milovanovic]

Lasvic, koliko ja znam, nije preveden ni na hrvatski ni na srpski, ako ne racunamo jednu pricu u Siriusu

[Aco Popara Zver]

nije taj preveden ni na šta skoro, tolko je dobar!

no eo engleskog koga zanima

https://archive.org/details/twoplanets00kurd/page/n11/mode/2up

[džin tonik]

Lasvic, koliko ja znam, nije preveden ni na hrvatski ni na srpski, ako ne racunamo jednu pricu u Siriusu

e hvala, to mi pitanje danas uporno lebdi i cekam reakciju. za ovaj roman znam da je preveden na maltene sve europske jezike (ili prevod bio u pripremi), pa vidim da su ceski i madjarski izdavaci bili rodbinski povezani sa jednim velikim izdavacem u zg-u (za bg ne znam), pa zakljucio da bi i tu nesto moglo/moralo biti, bar u rukopisu, pripremi. inace sam od prevoda lasvica nasao samo ovo:

Univerzalna biblioteka i druge priče
(predgovor/prevod j. knezevic)

ali nekako jos uvijek ne odustajem od ideje da bi moglo postojati i zaboravljeno hr/srb izdanje dvije planete, mozda po nekim svescicama, skraceno, pod pseudonimom.

[džin tonik]

nije taj preveden ni na šta skoro, tolko je dobar!

no eo engleskog koga zanima

https://archive.org/details/twoplanets00kurd/page/n11/mode/2up

to je iskasapljeni prevod iz 1971., temelji na obradi iz 1948., nedostaje pola romana. pocetkom 20. stoljeca je bilo u pripremi prvo eng izdanje, nagadja se je li ostalo tek u rukopisu jer nije politicki korektno.

[Aco Popara Zver]

najbolje zosko ti to da prevedeš a boban objavi

[Truba]

I dzabe podijele svima

[džin tonik]

ne znam za koga, narod danas uglavnom cita smece, ovom ce se vratiti za 50 godina...

[Aco Popara Zver]

zosko plaća prvih 500 primjeraka

[Truba]

Ti placas zbog svog politickog stajalista

[scallop]

Bemti život! Danas saznam da je Lasvic ujka na fantastiku, a pre tri dana da je E.T.A. Hofmann preteča horora i Edgara Alana Poa. Bobanov junak Paganina će ispasti njihov srpski rođak.

[Boban]

najbolje zosko ti to da prevedeš a boban objavi

ovo uopšte nije loša ideja...

[džin tonik]

salu na stranu, ne bih se usudio prevoditi opus magnum lasvica; moj vokabular hrvatskog i srpskog je vrlo skroman, a prije svega, nemam osjecaj za te jezike. njemacki za mene nema tajne, ali nemam ideju kako zadovoljavajuce prepjevati slicna djela. to je vrlo kompleksno, promisljeno i duboko, virtuozno, uz sve mogucnosti koje nudi njemacki jezik. schweikert je sazeo pozamasni esej o romanu pod naslovom - o marsovcima i zemljanima ili svijet nije djeljiv kroz razum
ovako izgledaju fusnote:

[scallop]

Svi ti vrhunski Nemci su ustvari Pemci, odnosno, Lužički Srbi.

[Aco Popara Zver]

Zosko i ne konta da čitavo vrijeme živi među Srbima

Kurd Lasvić, Fridrih Ničić, Angela Mrkić


a ne kontam to da se Ernst Bloch spominje u fusnotama, iz svega do sada rečenog djeluje da bi Bloch Lasvića smatrao nekim grdnim desničarom

[Truba]

Zole kao da su i drugi prijevodi ok i na nivou
Bitno je samo da prenese ideju i da je puno ljubavi u radu
I pomozbog

[scallop]

Bato, kad ne bi stalno izigravao "ležećeg policajca" možda bih uspeo da pisce poređam na svoje mesto. Lasvic je iz Wroclava, a Hofmann iz Kalinjingrada, znači, zona Lužičkih Srba. Taj drugi je pre dvesta godina pisao Sendmena!

[Mica Milovanovic]

Zosko, ja sam mnogo toga pregledao od starih srpskih casopisa i novina, a ponesto i od hrvatskih. Nazalost, nista, iako ima dosta Nemaca... Uglavnom neka pseudoistorijska proza, poneki krimic i slicno... Mada nije nemoguce, slazem se...
Mnogo je bilo romana koji su izlazili kao romani u sveskama. Neke nije moguce naci i videti sta su, ali mislim da imam mozda najsveobuhvatniji spisak tih romana u sveskama. Nema nicega sto bi po naslovu moglo liciti.
Hvala za ovo crnogorsko izdanje, nisam znao za njega...
Rado bih citao ovaj roman... ali bojim se da ce to ostati samo sanak pusti...
Mozda cu unajmiti kumu kojoj je nemacki mozda i bolji nego srpski da mi simultano prevodi...

[Mica Milovanovic]

Ajde da mi neko prebaci ovog crnogorskog Lasvica u PDF ili Word da mogu da citam...

[Aco Popara Zver]

zar već nije pdf na tom sajtu

https://aquamarinepress.com/Univerzalna%20biblioteka%20i%20druge%20price,%20Kurd%20Lasvic,%20Aquamarine%20Press%202014.pdf

[Aco Popara Zver]

dakle, dogovoreno je da zosko prevodi, napokon neka korist od njega

[Aco Popara Zver]

mislim da zole prećeruje, eo i Česi skratili roman još prije Amerikanaca

https://www.worldcat.org/title/na-zemi-a-na-marsu-roman/oclc/965768879&referer=brief_results

dakle, svukli sa 800 na ispod 400 kad prevode

Japanci na 340
https://www.worldcat.org/title/ryowakusei-monogatari/oclc/673162269&referer=brief_results

Holanđani na 500
https://www.worldcat.org/title/aanval-van-mars-op-twee-planeten-roman/oclc/68054370&referer=brief_results

Mađari 500
https://www.worldcat.org/title/kt-bolygn/oclc/1014681655&referer=brief_results

Šveđani na 640
https://www.worldcat.org/title/pa-tvenne-planeter/oclc/248186212&referer=brief_results

dakle, zole ili prevodi ili pušti engleski prevod da se čita

[Mica Milovanovic]

Dobio, hvala

[Mica Milovanovic]

Ako išta mrzim to je skraćivanje romana. Ako nećeš da ga prevedeš kako je pisac napisao, nemoj ga ni prevoditi...

[Truba]

A sta je s ovim hajnlajnom...to je trebali skratiti za 75%

[Aco Popara Zver]

kad ovoliko glava s ovoliko kontinenata skrati roman....

[Mica Milovanovic]

Jutarnji list 9. i 13. studeni 1915.

[džin tonik]

hvala, steta sto ovaj novinar nije dao i referencu na konkretno izdanje.

Zosko, ja sam mnogo toga pregledao od starih srpskih casopisa i novina, a ponesto i od hrvatskih. Nazalost, nista, iako ima dosta Nemaca... Uglavnom neka pseudoistorijska proza, poneki krimic i slicno... Mada nije nemoguce, slazem se...
Mnogo je bilo romana koji su izlazili kao romani u sveskama. Neke nije moguce naci i videti sta su, ali mislim da imam mozda najsveobuhvatniji spisak tih romana u sveskama. Nema nicega sto bi po naslovu moglo liciti.
Hvala za ovo crnogorsko izdanje, nisam znao za njega...
Rado bih citao ovaj roman... ali bojim se da ce to ostati samo sanak pusti...
Mozda cu unajmiti kumu kojoj je nemacki mozda i bolji nego srpski da mi simultano prevodi...

prosto je nevjerojatno kako se nigdje ne pojavljuje. znaci, 30 godina je bio u vrhu najblizeg okruzenja, dostampavan, prevodjen, spominjan, a citalo se mnogo na relaciji zg-bg, izdavastvo islo u korak sa europskim izdavastvom, izlazilo doslovno svasta. sjetim se samo tvog primjera koliko aktualna bila fantastika cak spram prekooceanske.

[scallop]

'Ajde, Zosko, nađi im još neku knjigu.

[džin tonik]

Zole kao da su i drugi prijevodi ok i na nivou
Bitno je samo da prenese ideju i da je puno ljubavi u radu
I pomozbog

prevodjenje je jednosmjerna ulica i ozbiljna stvar, neovisno sto smo cesto zatrpani losim prevodima.
ovo je djelo pri kojem bi neka domaca ekipa mogla pokrenuti projekt, natjecati se u raznih fondova/institucija za sredstva i to profesionalno odraditi. pogledaj koliko se gluposti financira, a ovo je roman na kojem bi stotine studenata moglo pisati studijske, diplomske i sl. neiscrpan je za analizu, vrijedan za kulturnu bastinu, umjetnost, povijest fantastike, itd., pa mu se mora i ozbiljno pristupiti. to mora raditi osoba koja ima vrhunski osjecaj (izmedju ostalog) za jezik na koji prevodi. ja mogu prevoditi sa 50 jezika na njemacki, sa njemackog ni na jedan.

[džin tonik]

Ako išta mrzim to je skraćivanje romana. Ako nećeš da ga prevedeš kako je pisac napisao, nemoj ga ni prevoditi...

ne vjerujem da je roman prije 1948. pri prevodima bas ucestalije kracen, tesko se osloniti na broj stranica, rekao bih da je do razlicitih formata (izvornik 16). do 1933. je uglavnom kompletan, tad ga potiskuju nacionalsocijalisti, tek 1948. je lasvicov sin roman preradio, prepolovio, kao "aktualizirao", uglavnom zlocin, pa su tu iskasapljenu verziju opet doradjivali za iskasapljeno izdanje 1969., sve uz von brauna koji napisao pogovor. 1979. opet izlazi reprint izvornika. cijenim da je naslijednicima poslije ww2 misao vodilja bila kako se nadovezati na stari komercijalni uspjeh.

[Truba]

kreni prevodit
jesi počeo