Boban Knežević: Black Blossom

[Jake Chambers]

Valjda Dragana a ne Dragan Rajkov

I jos pise da nije stamparska greska  

Ukrade mi rec iz usta... tj iz prsta.

[Ghoul]

A najzad i ja stigoh da pročitam CRNI CVIJET.

Mislim da je otaku rivju razumljivo bezličan+afirmativan, budući da je pisan za mejnstrim glasilo, u kojem ipak treba biti blaži (koliko se može) prema žanrovskim radovima; no, pošto smo ovde svoji na svome, ja neću biti blag niti suzdržan:

CRNI CVET ima izvanredan koncept, ideja je odlična, potentna mogućnostima za jedan izvanredan roman, budući da za svoje tlo uzima ono što je u našoj književnosti 'a virgin field pregnant with possibilities', odnosno mitsko-epska & folklorna baština (+istorija) koja nije nešto bitnije korišćena ni u 'ozbiljnoj' književnosti, a kamoli u žanrovskoj. Čast izuzecima (drf, jakšić, radmilo); zato, u sadašnjem trendu oponašanja zapadnih uzora, često na neveš, veštački, neubedljiv način 'nalepljenih' na kao-ovdašnje podneblje i likove, dajem veliki plus za tematiku i, donekle, pristup ovog romana.

Na žalost, u pogledu egzekucije nemam mnogo toga pohvalnog da kažem: jezik je užasno siromašan, obiluje 'savremenim' floskulama, izrazima i načinom razmišljanja, a povremeno ubačena starinska reč ili izraz više štrče iz toga nego što prirodno i normalno zazvuče. Ukratko, lepota srpske epske poezije (i proze, dakle bajki i priča), jedva da je dotaknuta, i bojim se da pisac nije imao ni ambicija ni umeća da makar pokuša da ih dostigne, ili da ih nekom sopstvenom alhemijom redefiniše i transformiše. Od 'starine' je pretežno opstala tendencija da se malo izmeni današnja sintaksa, odnosno da se glagol stavi na kraj rečenice (u stilu: 'ja tebi da dođeš rekoh' umesto 'ja tebi rekoh da dođeš') i to je otprilike sve. Banalnost jezika odražava banalnost misli glavnog junaka, koji je naizmenično: sirovina, kukavica, tupan, junak, kavgadžija, neperceptivna polutka i introspektivni mislilac koji ponire u dubine svoje duše i sebi priznaje i najtajnije grehe i strahove. To ga čini bledim i neubedljivim, a pošto je on narator, nemamo kud nego da pratimo ovakav tok ovakve svesti. Siromaštvo jezika najviše smeta u pokušajima opisa koji bi kod boljeg pisca izazvali uzbuđenje, divljenje, strah, napetost, tajanstvo, a ovde se sve iscrpljuje u frazama poput 'Soba je bila ispunjena najčudesnijim stvarima koje se mogu zamisliti', ili 'Prolazio sam kroz najjeziviju šumu koja se može pojmiti'. Nije nego! Pisac čak i ne pokušava da nam stvori plastičan opis ambijenta i atmosfere lokacija kroz koje junak prolazi; uemsto toga, samo protrčava kroz njih, bacajući ovde onde poneku sitnu i klišteiziranu frazu koja ne uspeva da proizvede ikakav trajni utisak. Zapravo, jedna jedina scena u celom romanu u kojoj je Boban uspeo da mi bar donekle ostavi jasan utisak svetla, boja, mirisa, okruženja i osećanja junaka u njemu, nije nijedan od brojnih fantastičnih doživljaja, već dolazak u jednu tursku krčmu. SVE OSTALO, uključujući tu i kulminaciju, okršaj ka kome ceo roman teži, od koga toliko toga zavisi, od koga junak sve vreme strepi, ka kome sve narativne linije vode – sve, dakle, pa i taj okršaj, opisano je bezličnim i neubedljivim frazama, sa protrčavanjem. Nekoliko stihova borbe Marka Kraljevića sa Musom Kesedžijom iz narodne pesme poseduje više snage i žara nego mlitavo nagvaždanje kojim, u nekoliko pasusa, kulminira ova 'epska' a zapravo vrlo skučena i nemaštovita priča.

Sporedni likovi su nerazvijeni, i još neubedljiviji od glavnog: niti je odnos sa slugom Jovančom imalo razrađen (ili bitan), niti je strastvena ljubav sa devojčicom imalo ubedljiva. To su klišteizirani likovi, opšta mesta koja pisac nije hteo ili umeo da oživi svojim (ograničenim?) dahom. Dakle, i za njih važi ono što sam već kazao po pitanju opisa ambijenata, situacija, i akcije. Skice, bez mesa, bez krvi.

Čak i u tom obliku, ima ovde dobrih ideja, i kad bih sad želeo da balansiram negativan sud gore iznet, imao bih šta da navodim kao pažnje vredno: ali to su kvaliteti pre svega na nivou ZAMISLI, dok je realizacija u najboljem- osrednja. Dakle, dobro je što je glavni junak zamišljen kao anti-heroj, problematičnog karaktera i morala i pobuda; dobro je što je bobanovska neumerena srbofilija sa foruma u romanu solidno uravnotežena prirodom kletve koja na Srbe pada (i za koju su sami krivi); dobro je što je najzad neko uzeo bogatu srpsku istoriju, mitove i legende, i POKUŠAO da ih uobliči u nešto novo i moderno. Taj pokušaj, međutim, barem za mene, ostao je na pola puta.

A što se tiče netipično aranžiranih poglavalja – bojim se da je to radije pokušaj dodvoravanja mejnstrimaškim kritičarima i kvazi-post-moderni fazon, nego postupak koji na smislen način doprinosi delu. Štaviše, ubeđen sam da bi roman, čak i ovako osrednje napisan, snažnije delovao da je ispričan linearno, te zato savetujem da, ako ga uopšte čitate, činite to od prvog poglavlja ka poslednjem.

[Boban]

Izgleda da te je baš pogodio moj komenar na tvoj roman, a?
Mislim, većina toga što zameraš zaista postoji u ovom ili onom obliku, ali ni blizu nije tako drastično kako ga ti predstavljaš.
A neke stvari ukazuju da si brz, tj. prebrz čitač i da su ti pojedine bitne stvari jednostavno izmakle.
Bilo kako bilo, savet da se knjiga čita po redosledu poglavlja je potpuno besmislen.

[Ghoul]

...većina toga ... neke stvari ...pojedine bitne stvari ...besmislen.

Možda.
Ali ja bar rekoh šta konkretno zameram.
A ovo i nije pravi rivju već samo neznatno povezane impresije, pa će sve ovo, kao i neke nepomenute stvari, biti bolje organizovane i argumentovane u eventualnom prikazu za neki ozbiljniji časopis...

[Boban]

Čitam sada tvoje dubinsko nanoviviseciranje Lavkraftovog pisanija... mislim, šta si ti tamo sve video, našao, povezao, sumnjam da je i Lavkraftova majka imala pojma.
Hoću da kažem da smo Lavkraft i ja u tvom životu na sasvim suprotnim stranama i da tvoj prikaz treba posmatrati kroz tu vizuru.
Svejedno, vrlo je dragocen za mene i žao mi je što takvo mišljenje nisam dobio PRE nego što je knjiga otišla u štampu.

[Ghoul]

HPL-ova mama je već bila luda kada je on počeo da piše svoje prve zrele priče, i umrla je pre nego što je napisao išta od stvarno bitnih stvari, tako da – naravno da njegova mama nije imala pojma kakvog sina je rodila. Ili jeste – pa je zato poludela?.....

U svakom slučaju, na moje neuvijeno mišljenje/recenziju/kritiku možeš da računaš i ubuduće, ako misliš da bi ti to koristilo.

[otaku]

Valjda Dragana a ne Dragan Rajkov

I jos pise da nije stamparska greska  

pa i nije stamparska, vec prepisivacka greska.    Ime prevodioca je pogresno prepisano sa sajta na kom se reklamira Prime Books izdanje. A, naslov koji je odvratan su udarili oni iz redakcije bez da se konsultuju.

[Boban]

Nakon domaće, evo i jedne stranjske:
http://www.sfsite.com/10b/bb210.htm

[Nimrodel]

Intersantno je što eto o jednom romanu (kratkom) postoje tako oprečna mišljenja... Iskreno, od Crnog cveta sam pročitala samo 9. poglavlje koje se nalazi na Rastku, jerbo još nisam imala prilike da ga držim u rukama. Vidim da Dexa i Ghoul zameraju jezik kojim je priča ispričana, a ovu recenziju na engleskom jeziku ne mogu uzeti kao validnu, jer je zaista jako težak prenos tog arhaičnog sa srpskog na engleski (bar se tako čini kod prevoda naših epskih pesama i Baš Čelika). Opet, receziju iz Književnog lista ne uzimam toliko ozbiljno, jer se čini da je njena autorka više vodila računa o tome da ispadne pametna pred čitaocima, mesto da kod njih oformi kakav-takav horizont očekivanja. Eto, dobra strana ovakve podeljenosti u utiscima je ta što ću ja, kao jedan od čitalaca, sada uzeti i pročitati roman u celini. Ono što mi lično ne prija je pripovedanje u I licu, koje je više odraz nekih drugih žanrova u tim ranijim dobima. No, ne donosim nikakav sud, jer ne znam još uvek kakvu je funkciju imao takav način i za sada mi je nepoznata namera samog autora.

Ono što mene u ovom trenu zanima je mišljenje samog Bobana o vrednosti prevoda na engleski. Da li je prevodilac uspeo da prenese ono što je sam autor zamislio i ako je autor imao neka istaknutija mesta na zvukovnom nivou priče, da li je prevodilac uspeo sa tim da se izbori? (Ova pitanja se postavljaju sa pretpostavkom da je Boban pročitao prevodnu varijantu svog pričanja.)

Da, još nešto, što se tiče rasporeda konstituenata u samoj pripovedačevoj sintaksi, moram da kažem nešto veoma bitno. Koliko vidim, Boban je uradio travestiju jedne već postojeće priče - veoma je veliko pitanje da li je u svemu tome bilo potrebe za arhaičnim patiniranjem samog jezika u priči ili ne. Ako formalno već imamo drugačije raspoređene glave romana, pitanje je da li su onda drugačiji red reči i rečenični akcenat, kao i prekomerna upotreba imperfekta i aorista na uštrb pripovedačkog perfekta i krnjeg perfekta, opravdani umetnički? Sve zavisi od same namere autora da li je hteo da uradi travestiju koja bi nalikovala srednjevekovnom romanu ili je hteo da da moderan pristup svojoj priči. Koliko sam videla iz onog malog odlomka (9. poglavlje), zahvaljujući toj pripovednoj situaciji u I licu, postoji i jako izražena ravan samog psihološkog stanja junaka, koja je prilično strana srednjevekovnom pričanju. Ako pogledamo Roman o Troji ili Trištana i Ižotu, unutrašnji svet aktera možemo videti samo posrednim putem. Ospoljavanja njihovog hommo interiora je posredno, kroz njihove postupke i dijaloge, i kroz eventualni sami govor pripovedača. U helenističkom romanu Zlatni magarac imamo ovakav vid pričanja, ali njegov glavni junak Lucije teško se može porediti sa ovom situacijom, jer žanrovski romani nisu iz iste korpe.

Sve u svemu, meni je veoma drago što je još jedan naš pisac preveden, a takođe mi je drago što su se pojavili i kritičari kao Dexa i Ghoul koji govore malo drugačije... ne zbog pljuvačine po autoru koja samo dokone umove može zabavljati, već zato što će sada još nekoliko ljudi, dobrih čitalaca, pročitati ovo pisanije. A pošto sam na jednoj drugoj temi dobila packu u smislu da se kod nas niko ne bi prihvatio ozbiljnog tumačenja dela koje dolazi iz ovog alternativnog žanra, obećavam da ću po čitanju uraditi i jedno tumačenje (mene malo zbunjuje ova kategorija "žanrovska literatura", ne znam u čemu ta sintagma nalazi svoje utemeljenje, jer je uopšte termin žanr polisemična reč i nije baš srećan odabir kod ovakvog tipa imenovanja).

[varvarin]

Nim, zar se obazireš na packe ?!

[Nimrodel]

Naravno i uvek, ako je ono što mi je sagovornik rekao u neku ruku istinito... Ono što je rečeno nije istinito kada sam ja u pitanju, ali generalno jeste. Zamisli kako bi čovek i mogao ponekad i nešto dobro uraditi, ako ne sluša druge, slagao se, ne slagao sa tim?

[Boban]

Nimrodel, imaš primerak knjige kod mene za sebe, biraj način da stigne do tebe.

Generalno, ima nekoliko osobenosti Crnog cveta: to uopšte nije fantasy roman i svako poredjenje sa Tolkinom i klonovima je besmisleno. Ja mrzim Tolkina i ne postoji niti jedan jedini zajednički element kod Tolkina i kod mene, pa je za čitanje Crnog cveta neophodno zaboraviti na Tolkinovu ikonografiju.

Takođe, nije u pitanju niti bilo kakva narodna priča prepravljena za potrebe romana, već potpuno originalni koncept koji se tu i tamo oslanja na narodna predanja i istoriju. Suština cele zamisli je bila da se stvori priča koja bi uspela da spoji narodna predanja o odredjenim stvarima i istorijske činjenice o istim tim stvarima, koje su drastično različite, ali ne nikakav odredjeni događaj, situaciju ili priču.

Ne mogu da sudim kakav je prevod na engleski jer nisam dovoljno srođen s engleskim za to. Strancima je vrlo zanimljiv koncept da se u celoj knjizi glavni junak niti jedan jedini put ne imenuje, a pošto oni nemaju saznanja o našim predanjima i dalekoj istoriji, niti mogu da naslute o čemu se tu radi; no, izgleda da im to ne smeta da u priči uživaju. Lično, najviše sam strahovao od toga kako će sve delovati na nekoga ko nema nikakvo predznanje o nama, pa sam u tom smislu vrlo prijatno iznenadjen reakcijama iz USA i Australije.

Igra sa aoristom mi je verovatno izmakla iz ruku i koncentracije, ali neka prvobitna zamisao je bila da se kombinuje prošlo vreme sa aoristom za uparena poglavlja i to tako da kada se opisuje dolazak bude pretežno prošlo vreme, a pri povratku aorist. Ali mislim da nisam bio dosledan i da je u nekim kasnijim prepravljanjima i doradjivanjima i dopisivanjima ta misao zaturena.

[Nimrodel]

@ Boban: Nije trebalo da pominješ Tolkina - jednostavno u pitanju su nespojive i neuporedive kategorije. Hronotop tvog romana nema nikakve veze sa onim što je radio tebi ovaj mrski pisac, tako da nijednog trena i ne može biti bilo kakvog upoređivanja ili pozivanja na njega. Ako se već pristupa tumačenju tvog dela, onda treba gledati u ono što mu je žanrovski bliskije (interesantna je, recimo, paralela koja bi se mogla izvući između Magbetovih veštica, babe ili vila zatočnica/Mokoš kod Zlatne jabuke, Baš čelika, Braca Jaglenca i sestrice Rutvice/Neve Nevičice i sunca devera ili babe u Darovima moje pokojne rođake Marije - sve zavisi kakav je tip veštica prisutan u Crnom cvetu).

Dakle, nema potrebe uopšte povezivati Crni cvet sa nečim što nema veze sa njim. Mene lično zanima kompozicija romana, koliko je uspešan spoj sadržinskog i formalnog, jezik i arhemotivi sa arhetipovima, jer vidim da ih ima. Hajdemo da napravimo dil - ja ću od tebe uz veliku zahvalnost uzeti primerak Crnog cveta, a onda ću uraditi pravu studiju o nekoj pojavi u romanu, i to sa zadovoljstvom, jer mi je to osnovni poziv u životu. A knjigu mogu dobiti i poštom, a i lično mogu preuzeti od 27. do 30. oktobra - ako se držiš zadate reči. Znam da su i jedno i drugo cimanje za tebe, no, zaista bi mi bilo zadovoljstvo da za ovaj sajt i za tebe uradim tako nešto, a i da kažem Mići - utatata, je l' vidiš da ima onih koji su spremni i da urade nešto po pitanju ozibljnog mejnstrim pristupa ovom tipu književnosti?  

[varvarin]

Kao aktuelni predsednik kluba LK, moram da mislim na program...
Nim, šta misliš o ideji da u bližoj budućnosti održiš predavanje u klubu LAZAR KOMARČIĆ, na temu svih silnih veštica koje si navela u prethodnom postu?
Na primer: Značenje veštice u narodno stvaralaštvu... ili šta već hoćeš?

[PTY]

(interesantna je, recimo, paralela koja bi se mogla izvući između Magbetovih veštica, babe ili vila zatočnica/Mokoš kod Zlatne jabuke, Baš čelika, Braca Jaglenca i sestrice Rutvice/Neve Nevičice i sunca devera ili babe u Darovima moje pokojne rođake Marije - sve zavisi kakav je tip veštica prisutan u Crnom cvetu).

..... a i da kažem Mići - utatata, je l' vidiš da ima onih koji su spremni i da urade nešto po pitanju ozibljnog mejnstrim pristupa ovom tipu književnosti?  

Eee, žensko lako dlaku menja ali sa smislom za humor je već malo teže...
nego Nimrodel, kako za sada stojimo sa đunijor fikšn?
(To sa književno-teorijske tačke gledišta, naravno?   )

[Boban]

Nimrodel, naravno da nema svrhe povezivati nespojivo, ali sve češće zatičem da neko u istoj rečenici pominje CC i GP pa me hvata gorušica, jer takvo poređenje može da uradi samo neko neuk ili zlonameran.
Pošalji mi adresu na PM pa ćeš odmah dobiti knjigu, a tekst željno iščekujem. Uradi ga u zaokruženoj formi pa ćemo organizovati da se objavi negde u autentičnom obliku; dakle, na neviđeno, bez da znam da li je kritika pozitivna ili negativna.

[Nimrodel]

@ varvarin: Plašim se varvarine da nisam osoba koja bi dovoljno dobro govorila o tipovima veštica za LK. No, ja sam pomenula ovoliki broj, jer ne znam kakvog su tipa veštice koje se javljaju u romanu Crni cvet... ono što sam sigurno mogla isključiti je to da nisu u pitanju ona iz Ivice i Marice ili poput onih iz Čarobnjaka iz Oza.


@ libeat: Da, žena zaista dlaku menja, i to bogme u rasponu od tri dana do dve nedelje, u zavisnoti od toga da li se brije ili depilira... što se tiče smisla za humor, što, postoje i tu faze – da li će pričati viceve o dildou, da li o vibratoru, da li će ubaciti one masne o Perici, dva vibratora i tri kurve ili će pak sve prijatno iznenaditi i ispričati onaj divni stari vic o tri debela Nemca i začiniti ga sa prisustvom plavuše u parku. Ne budi toliki demistifikator sopstvenog roda – mi, sestre, treba da čuvamo jedna drugu, dečaci su tu da se uberu i vole, a mi da se poštivamo međusobno.


Što se tiče onog drugog pitanja – je l' bi trebalo da počnem odgovor sa onim smajlićem što okreće oči, kao, eto dekorativnim detaljem? Da, mi žene zaista imamo oko za te stvari, za ukus, profinjenost... ta mi smo dugovekovni proizvođači onih ukrasnih šustikli, šlingeraja i ostalog. Evo, ja ću uturiti ovog što se valja ko krme po blatu...   reciprocitet je bitan, balans, da bismo postigli umetnički dojam.  Što se tiče same sintagme đunijor fikšn – nisam sigurna kakve to veze ima sa ovim ovde... jedino ako te veštice nisu asocirale da postaviš to pitanje. Naime, veštice su ozbiljna kategorija, posvećen im je čak i jedan veoma ozbiljan zakon proguran od strane samog pape – Malleus Maleficarum (za one koje interesuje više: http://www.malleusmaleficarum.org/  - gospode, koliko ih je samo gorelo na lomačama). Da, one jesu jedan od univerzalnih motiva u bajkama, ali su takođe veoma ozbiljna stvar kada se pogleda Valpurgina noć, Šekspirove veštice, narodna verovanja u vampire, Faust, Majstor i Margarita... a moja generacija još uvek pamti Salem's Lot, no, biće da sam te pogrešno protumačila, je l' da? Heh, šta ti je net. Sorry, ne mogu da ti dam sa književnoteorijske strane odgovor o književnosti za decu, no, mogu da ti preporučim dobre naslove, s obzirom da godinama radim sa klincima. A sad još jedan smajlić, estetika je u pitanju... eto, završiću veselo i milo.  

@ Boban: Primljeno k znanju.

[sivka]

je l' vidiš da ima onih koji su spremni i da urade nešto po pitanju ozibljnog mejnstrim pristupa ovom tipu književnosti?  

Pozitivno.

[varvarin]

Nim, 'ajd da probamo.
Vidim, u veštice se razumeš, napravi kakvu hoćeš uporednu analizu motiva i uloge veštice (može i ona iz Ivice & Marice).
Poziv važi.

[sivka]

Nim, 'ajd da probamo.
Vidim, u veštice se razumeš, napravi kakvu hoćeš uporednu analizu motiva i uloge veštice (može i ona iz Ivice & Marice).
Poziv važi.

Pošalji joj tvoju minijaturu o Ivici i Marici  
Po meni, priča je više nego dobra. Ali da čujemo i nekog drugog.

[Nimrodel]

Varvarine, za takvo predavanje bi mi bilo potrebno nekoliko meseci pripreme - u pitanju je jako ozbiljna tema koja traži opširno istraživanje, prikupljanje ilustracija, referentne literature, da bi to bio validan govor. Samo za klasifikaciju tipova veštica u književnosti, za pronalaženje arhetipova bi bilo potrebno dosta vremena - tu treba početi od same Lilit, a završiti sa poimanjem veštica u serijalu Hari Poter. Istorija pisanja o njima je velika i zastupljene su u mnogim kulturama... to zahteva poseban segment u samom definisanju kategorije veštica, njihov istorijat utemeljen i u pravoj istoriji, a i u istoriji književnosti (koji bi neozbiljnim radom bio strašno iskasapljen), njihova tipologija, primeri sa objašnjenjima... ipak je to nešto što je prilično ambiciozno, ne neizvodljivo, samo traži mnogo vremena.
No, hvala na pozivu.

[PTY]

@ libeat: Da, žena zaista dlaku menja, i to bogme u rasponu od tri dana do dve nedelje, u zavisnoti od toga da li se brije ili depilira... što se tiče smisla za humor, što, postoje i tu faze – da li će pričati viceve o dildou, da li o vibratoru, da li će ubaciti one masne o Perici, dva vibratora i tri kurve ili će pak sve prijatno iznenaditi i ispričati onaj divni stari vic o tri debela Nemca i začiniti ga sa prisustvom plavuše u parku. Ne budi toliki demistifikator sopstvenog roda – mi, sestre, treba da čuvamo jedna drugu, dečaci su tu da se uberu i vole, a mi da se poštivamo međusobno.
.

okej.  

ali po pitanju volenja i ubiranja dečaka - tu fazu sam prevazišla u doba kad i viceve o tri debela nemca. S te strane, nemaj brige; beri i voli do iznemoglosti.

Samo sam htela da podvučem svoje divljenje nekome ko ima toliko mnogo da kaže na topiku o romanu kojeg nije ni pročitala; tu mi se učinilo da ipak treba malo demistifikacije.
Ali opet kažem, okej. ponekad mi nastup pomalo...ah...muški.
Imaj strpljenja.  

[Nimrodel]

@ libeat: Dečaci jesu uvek da se uberu i vole - mlogo su, bre, slatki... e, sad, nije to voljenje po principu ono ljubavno sa sve francuskim poljupcima... to bi se već nekako drugojačije zvalo u mom selu. Nego, i drugarski, i bratinski... nemoj govoriti da ti je to vreme prošlo, onog trena kada to pomislimo postoje samo dva puta... il' u namastir da se podvižujemo, il' u bolnicu jerbo smo bolne i umorne - zar si zaboravila na srpski sindrom velike majke mučenice, velike sestre što za bratom oči vadi, velike drugarice koja sve razume? Da s' prihajala u Srbiju pod hitno, pa da idemo zajedno u Kolo srpskih sestara, vreme je da se obnavlja gradivo.  

Što se tiče pisanija ovde o CC, to je prokletstvo neta, vrlo često se ne prenese poruka na pravi način - ne, ja nisam tumačila, tu sam špekulisala šta bi sve moglo biti u pitanju... tumačenje dolazi tek po iščitavanju. Dakle, ne mora kod Bobana biti nijedno od navedenog - no, o tome ću moći da govorim tek kad budem pročitala, za sada sam u pretpostavkama.

[PTY]

E znaš, to za kolo i to...e, nešto sam trenutno malko zauzeta... ovaj... imam veoma važnih kratkoročnih planova... i tako... ali čim savladam kukičanje i jodlovanje, računajte na mene sa kojim ekstra dečakom.  

[Ghoul]

računajte na mene sa kojim ekstra dečakom.  

а ја мислио само су мушкарци педофили...

[PTY]

računajte na mene sa kojim ekstra dečakom.  

а ја мислио само су мушкарци педофили...

Ajde sad, neću ga ljubim po francuzki... samo ću ga malo špekulišem po švecki, znaš...  

[Mica Milovanovic]

Bobane, evo ti još jedne stranjske, ako nisi video:

http://www.rofmagazine.com/2005/aug/col-books.html

[Boban]

Konačno i jedan prikazić na Amazonu:
http://www.amazon.com/gp/cdp/member-reviews/A1VU0XB1A1BSLF/ref=cm_cr_auth/002-0194383-7796028?ie=UTF8

[Truba]

jedan ali hvale vrijedan  

[Kastor]

Stvarno se čovek odu

[Boban]

Komentarčić na forumu "A Song of Ice and Fire":

Agulla, post Oct 2 2006, 16.18

Black Blossom by Boban Knezevic. Balkan fantasy. I liked this novella for the same reason I enjoy Andrzej Sapkwoski Witcher series (and I'm so angry with Bibliopolis Fantastica for delaying the publishing of the two last books of the series translated to Spanish), Knezevic gives us a fantasy tale set in a very different world than our usual Anglo-Saxon/Scandinavian setting we are used to. I bought this book after Stego's recommendation months ago.

http://asoiaf.westeros.org/index.php?showtopic=12583&st=20

[Loengrin]

Lepo, lepo. Priznaj da si bar malo poskočio (makar u stolici) u ime starih dobrih razgibanijih vremena   Jipiii! ili sl.

[Boban]

A ovo je jedan vrlo solidan osvrt na pravog Konana sa neočekivanom upadicom pred kraj:
http://www.vidovdan.org/print645.html

[Oroluin]

Марко Танасковић: Kонан - побратим Марка Краљевића

Nije loša fora. Pročitam ako budem dokon.

[zstefanovic]

Пазите сад, а мислим да ово не зна ни онај зликовац од писца...

Црни цвет је после два Прајмова издања имао и треће западно, али у Британији. Јесте принт-он-диманд, али је званично.

Издавач је Wildside Press

http://www.shop-com.co.uk/Black_Blossom_%28Hardback%29_Boban_Knezevic_Print_On_Demand_%28non_refundable%29-18495600-p!.shtml

Да си објавио у Русији, где би ти био крај сад? Тамо је и која стотина хиљада нормална појава.

[zstefanovic]

Ово је превара пошто је макета, али симпатично изгледа.

[Boban]

kako je tužan ovaj internet kada gomila stranica istekne i prikazi nestanu.
Nema veze, evo novog https://www.tor.com/2020/03/26/a-beginners-guide-to-slavic-fantasy-in-translation/?fbclid=IwAR1HyL8TP91FdWPr7dpOfghLPAa75s8F9pMbknF3t7K_01OtA0x71tFma0Q

Ono što postaje indikativno je da se ova knjiga dovodi u vezu sa ratnim zločinima, a to mi je uživo, pre mesec dana rekao i Linkin, da je ovo knjiga koja je predvidela Srebrenicu, srpski ratni zločini koji se ponavljaju. Znam da mi to nije bila osnovna premisa i kada je knjiga napisana niko je nije čitao u tom ključu. Ali eto, ako se ovaj trend nastavi, moraću da uradim ono što nikada ne radim: da prionem na drugi deo.

[scallop]

I meni se učinilo da ti je pripisano da je roman o Slobi Miloševiću.

[varvarin]

Dobro došao u klub... ratnih huškača.

[Boban]

tjah... Niče je mrzeo Naciste iz dna duše i otvoreno je odbijao njihove ponude da im se pridruži, čak ih je javno omalovažavao i vređao, ali njegova sestra je bila u nacističkom pokretu i posle njegove smrti je praktično inicirala da njegova filozofija uvrsti kao nacistička doktrina.

U prvoj verziji romana selo koje uništavaju Dušanovi ratnici bilo je arbanaško, ali je Jerkov rekao: "Daj, nemoj da ispadne da su Srbi ubijali Albance oduvek..." i onda je promenjeno u tatarsko selo u Bugarskoj. To je i jedini ustupak koji sam učinio.

[varvarin]

Nisam ni mislio da si pravio ustupke.Samo mi nije jasno kako to danas  jedna grupa može da čita na taj način, i pronađe poruke koje  iznenade i autore...
Šta je u  glavama  TIH čitalaca? 
Jel oni plaćeni da denunciraju? 
A ako ničeg nema, onda da izmisle?

[Boban]

Ne znam. Evo imamo Linkina ovde. Iznenadio me kada je rekao da je roman aktuelan i da sam predvideo Srebrenicu. Baš me zanima taj tok misli.

[Onaj stari Sendmen]

I Linkina je iznenadilo (pozitivno, naravno) da je roman aktuelan, ali je bio jako sumnjičav vezano za to, jer su mu poznata Bobanova naknadna prekrajanja starih radova.

Zapravo, pre nego što sam pitao Bobana o tome mislio sam da je prvo poglavlje, u kome je dat osnovni koncept "kletve" koja pogađa srpski narod, namerno aktuelizovano kao svojevrsan "mamac" za dalje čitanje.

E sad, ispade da je sve do moje interpretacije, a ne do namere pisca. 

[Boban]

koja povraćajuća ideja...

[Onaj stari Sendmen]

Ako ti nećeš da pišeš nastavak šta je bilo dalje sa kletvom nakon što je Marko fejlovao, evo ja ću... možda uspemo da te kinjimo s Crnim Cvetom 2 gore nego ti Ghoula s Nekronomikonom 2... 

[Mica Milovanovic]

Vidi, kad sam ja ispao velikosrbin, što ne bi i ti?


Sad kreni iz sredine, pa se širi na 4 kraja... da bude zanimljivije...


U suštini, kad posmatram iz današnje perspektive, verovatno se svašta probijalo kroz našu podsvest dok smo to pisali...

[scallop]

Ua, velikosrpski nacionalisti.

[Alexdelarge]

tjah... Niče je mrzeo Naciste iz dna duše i otvoreno je odbijao njihove ponude da im se pridruži, čak ih je javno omalovažavao i vređao, ali njegova sestra je bila u nacističkom pokretu i posle njegove smrti je praktično inicirala da njegova filozofija uvrsti kao nacistička doktrina.

pa tebi stvarno hronologija nije jača strana. jedino ako ih je mrzeo za vreme svog zagrobnog života.

[Truba]

i meni je kronologija bila čudna
ali ko sam ja da provjeravam točnost forumskih veličina

[Boban]

Vi ste neobavešteni površni šarlatani... zamišljate da je nacizam u nemačkoj nastao onda kada je osnovana hitlerova nacistička partija.

https://pescanik.net/nice-i-njegova-sestra-nacistkinja/