PREKI SUD I SMRTNA KAZNA - Da ili Ne i zašto?

[Boban]

Pa zar i Romi ne mogu da budu Srbi?

[Meho Krljic]

И шта је сад чинити?
Држати монструма ко принцезу на зрну прашка у изолацији током целе робије?
Допустити робијашки mob law линч што доводи до почињења још једног кривичног дела убиства?
Или преломити једном за свагда, па овакве случајеве казнити одузимањем права на живот и тиме испунити правду коју захтевају и јавност и поштени робијаши?

Ili, možda, prepoznati da se radi o bolesti, možda o skupu bolesti. Lečiti čoveka od bolesti na izdržavanju zakonski propisane kazne i obezbediti da ako nema mogućnosti da se izleči, bude bezbedno udaljen od drugih koje može povrediti. Publikovati da je u pitanju bolest, da društvo razume da je bolesnom potrebno lečenje, obratiti se i drugim ljudima koji možda pate od slične ili iste bolesti i razjasniti da društvo ne osuđuje ono nad čim nemaju kontrole - nagon - ali da će im pomoći da uspostave kontrolu nad onim što mogu - svojim postupcima - kroz skidanje stigme sa osoba koje ništa nisu učinile, pružanje istima podrške, dakle, terapije, samopomoći, možda socijalne podrške. Smisao sistema nije da kažnjava postupke post festum u nadi da će to druge odvratiti od činjenja,nego da proaktivno štiti društvo kroz efikasnu prevenciju. Ako ljude koji imaju ovu vrstu antisocijalnog nagona pozoveš da im pomogneš pre nego što išta učine, poštujući sva njihova prava, mnogi će se javiti sami i imaćeš bolju prevenciju i srećnije stanovništvo.

[Petronije]

A može i kombinovano. Publikovati da je u pitanju bolest, ili skup bolesti, stimulisati ih da se leče, itd. ali jasno im staviti do znanja da nemaju prava na grešku, jer kad god oni pogreše, deca i čitave porodice budu nepopravljivo oštećene. Pa neka sami biraju da li im je nagon za silovanjem dece jači od nagona za umiranjem.

[Meho Krljic]

Pa to drugo se i sada podrazumeva, krivični zakonik vrlo jasno propisuje kazne za zlostavljanje dece. Mislim, nema smrtne kazne ali postoji zatvorska kazna koja je u zavisnosti od konkretnih okolnosti od tri do petnaest godina. Može da se debatuje da li treba da bude duža (ili kraća) ali takođe i svi znaju šta se zapravo desi kada takav osuđenik dođe u zatvor tako da... nije da ne postoji svest o sankciji. Ali, kako već rekoh mnogo puta, kriminolozi i drugi stručnjaci upozoravaju da težina kazne nije odlučujuće preventivno sredstvo, već sigurnost sistema, dakle da će delo biti brzo otkriveno i brzo procesuirano, a to je ono što u Srbiji veoma koči celu stvar i što se ne da izmeniti jednostavnim glasanjem o izmeni zakona gde se kazna sa deset digne na dvadeset godina.

Naravno, i dalje stoji da osobu sa psihopatskom ličnošću nećeš ni na ovaj način odvratiti od dela koje je namerila da učini. Ali mnoge osobe koje imaju nagon vezan za decu nisu psihopate, dakle imaju funkcionalan empatski aparat, svesne su da to što bi poželele da učine nije moralno ispravno i takvim osobama možeš pomoći da ih odvratiš od takvog čina kroz terapije i razne psihosocijalne podrške, plus imaš ih registrovane (dobrovoljno) za nedajbože ako im uputiš jasnu poruku da neće biti osuđene za misli već samo za dela kao i da će društvo učiniti šta može da im pomogne da dela nikad ne počine a da misli olakšaju itd. Bio je na krekdu jedan intervju vezan za to, kačio sam ga na "Mehmete reaguj" pre izvesnog vremena.

[Petronije]

Tvoja poenta je da smrtna kazna neće smanjiti broj ovakvih bolesnika već prevencija. Mislim da bi prevencija u kombinaciji sa smrtnom kaznom bila idealna, pogotovo posle nekog vremena, kada bi se u medijima pojavile imformacije da su bolesnici zaista pogubljeni. Dakle, neki potencijalni silovatelj/ubica dece bi imao jasnu sliku o tome šta će mu se desiti ako ne ode da se leči.

[Meho Krljic]

Možda. Mada, pokušavam da kažem, da on (ili ona) već danas ima jasnu sliku. Ali generalno, kako rekoh, svest o stepenu kazne nije do sada pokazala da ima uticaja na poboljšanje prevencije. Imaš ovde gomilu kriminoloških mišljenja i ona su veoma ubedljivo većinski na strani toga da postojanje smrtne kazne ne prevenira ubistvo. Evo iz drugog izvora bukvalno ono što sam rekao gore:

The certainty of being caught is a vastly more powerful deterrent than the punishment.Research shows clearly that the chance of being caught is a vastly more effective deterrent than even draconian punishment.

Increasing the severity of punishment does little to deter crime.Laws and policies designed to deter crime by focusing mainly on increasing the severity of punishment are ineffective partly because criminals know little about the sanctions for specific crimes.
More severe punishments do not "chasten" individuals convicted of crimes, and prisons may exacerbate recidivism.
See Understanding the Relationship Between Sentencing and Deterrence for additional discussion on prison as an ineffective deterrent.

There is no proof that the death penalty deters criminals.According to the National Academy of Sciences, "Research on the deterrent effect of capital punishment is uninformative about whether capital punishment increases, decreases, or has no effect on homicide rates."

Dakle, povećanje oštrine kazne nije dokazana alatka za prevenciju, već povećanje efikasnosti isleđivanja i osuđivanja. Kako rekoh, za to nam treba ozbiljna reforma pravosuđa i policije što je i inače nešto prekopotrebno Srbiji i što bih pozdravio gromkim aplauzom.


Edit: Naravno "povećanje efikasnosti isleđivanja i osuđivanja" ne znači da policija više treba da tuče osumnjičene da bi dobila priznanja, pošto to i sada radi, niti da sudovi treba da ukinu pretpostavku nevinosti već da policija ima obučenije, da ne pominjem bolje plaćene i zadovoljnije eksperte na poslu a sud efikasnije prakse rada gde neće svi biti zatrpani procedurama koje oduzimaju vreme a ne doprinose pravdi itd.

[Stipan]

Smisao sistema nije da kažnjava postupke post festum u nadi da će to druge odvratiti od činjenja,nego da proaktivno štiti društvo kroz efikasnu prevenciju.

Ali Meho... Najbolja prevencija je skratiti manijaka za glavu. Posle toga nema šanse da ponovi delo.

Ili grešim? Neka teorija o zombijima ili vampirima?

Druga je priča da li će vlast dograbiti neistomišljenike pa ih proglašavati manijacima.
E, tu već imam mnogo sumnji i nedoumica.

[Ugly MF]

Opet,kako god da je i šta god da je, kolko god da je bolestan, giljtina je najprikladnije rešenje.
Cigani ili drugi, nebitno.De li se ja ufatih za cigane

Čuo sam za još jedan slučaj koji bi apsolutno osudio na smrt isto tako najhumanije, giljotinom, iako naime obostrane krivice ima.

Ženska, neka mlada dronfulja dobije sidu.I nonšarlantno krene da se kurva još više, sa namerom da zarazi što više muškaraca, dok ne krepa.
Kolko god da je bolesna ,sidaški ili uglavu, to je za mene vredno prekog suda i jeftine egzekucije.
I svi dileri drogom.

Ali mi živimo u zemlji de u svakom gradu, svi panduri znaju ko su svi dileri, i nikom ništa.

Dakle, za sve očigledne teške kriminalce,dokazane manijake,uveo bih smrtnu kaznu, pa makar svi psiholozi kukali kako je bolesan.
Što pa da ga lečimo o trošku države?Ko ih bre jebe, tolka deca bolesna, država ih neće leči,a će lečimo ovakve?
Prcam ja sve to tamo evropsko i zapadno, čuvaju te manijake da nam bacaju maglu, tipa mi smo humaniji, čak i ovakve će izlečimo, vi ste primitivni, utata.
Ma jebte se, bre, svi zapadni psi'olozi sas vaši potplaćeni doktorati. Isti ko i diploma našeg precednika.

Pazi ovo,Meho pisao, teorijski, milina! :

Ili, možda, prepoznati da se radi o bolesti, možda o skupu bolesti. Lečiti čoveka od bolesti na izdržavanju zakonski propisane kazne i obezbediti da ako nema mogućnosti da se izleči, bude bezbedno udaljen od drugih koje može povrediti. Publikovati da je u pitanju bolest, da društvo razume da je bolesnom potrebno lečenje, obratiti se i drugim ljudima koji možda pate od slične ili iste bolesti i razjasniti da društvo ne osuđuje ono nad čim nemaju kontrole - nagon - ali da će im pomoći da uspostave kontrolu nad onim što mogu - svojim postupcima - kroz skidanje stigme sa osoba koje ništa nisu učinile, pružanje istima podrške, dakle, terapije, samopomoći, možda socijalne podrške. Smisao sistema nije da kažnjava postupke post festum u nadi da će to druge odvratiti od činjenja,nego da proaktivno štiti društvo kroz efikasnu prevenciju. Ako ljude koji imaju ovu vrstu antisocijalnog nagona pozoveš da im pomogneš pre nego što išta učine, poštujući sva njihova prava, mnogi će se javiti sami i imaćeš bolju prevenciju i srećnije stanovništvo.


Dakle, boldovano je sve ono što je sumnjivo i preskupo.
Uglavnom nepotrebno nametnuto da se mi trtimo da se drkamo sa tim nerealnim stvarima.


Kao kad bi sad došla EU sva važna i ubila se od finansiranja da nas sve Srbe uči kako da upravljamo spejs -šatlom.Od malih nogu, i kad samo to znamo i porastemo i pitamo,
a de nam je taj spejs-šatl, a oni kažu : -Buahaha,,, ko vas jebe, vi nemate mi imamoooo,napravite si ga samiii, ujaaaaaaa!!!


I bajdvej, ljudska prava ne postoje, to je imaginaran koncept koji služi za zamantavanje mase, mojne se lažemo, odrasli smo ljudi.

[Meho Krljic]

Ali Meho... Najbolja prevencija je skratiti manijaka za glavu. Posle toga nema šanse da ponovi delo.

Nema šanse da ponovi delo ni ako ga držiš u luksuznoj vili okruženog poslugom, hraniš najfinijim jelima i daješ mu da čita najbolje stripove do kraja života, pa ne vidim da iko sugeriše tu soluciju  Dakle, nije ideja samo da preveniraš povratnika - uzgred, veliki deo silovatelja, njih devet desetina nikada ne ponove počinjeno delo - nego da preveniraš fenomen u stanovništvu generalno.

Ovo što agli piše je emotivno, poštujem, ali ja pokušavam da pričam iz pozicije iskustva & istraživanja. Kao i u globalu a ne pojedinačno.

[Stipan]

Iskustvo govori da se određeni soj štetočine može istrebiti isključivo upornim uništavanjem. Ako zubaču pustiš u baštu, džaba ti zidovi i kanali. Ona će se širiti sve dok ne počneš sistematski da je pleviš.

[Meho Krljic]

Ja upravo o sistemskoj prevenciji gore i pričam i ostavljam linkove na stručna mišljenja i istraživanja koja vele da do sada nema potvrde o tome da smrtna kazna uvećava preventivne efekte.

[Petronije]

Ja se slažem sa Mehom u vezi prevencije, jer nema tih proćerdanih para koje vrede više nego jedan dečji život. Bilo koji procenat prepoznatih potencijalnih manijaka je uspeh, pa makar ih do kraja života kljukali teškim drogama u vidu lekova, o trošku države. Da ponovim, sve to vredi makar i jednog dečjeg života, jer to može biti bilo čije dete. Što se tiče kazne, ne menjam mišljenje. Bolesnik koji tako nešto uradi detetu ne treba više nikoga da interesuje. Ma taman i da postoji milion istraživanja i dokaza da ga  sigurna smrt neće odvratiti od nedela, bolestan ili ne, mora biti odstranjen, jer valjda treba i neka pravda da postoji "na ovome svetu".

EDIT: da se razumemo, prevencija važi dokle god bolesnik ne napravi nešto loše, tj. ne uspe da se odupre bolesti i ubije/siluje dete. Posle toga prevencije nema, tj. ima je, i 100% je efikasna.

[Ugly MF]

Skup si, Meho, nema love, pokrali političari,stranci finansiraju samo njih i novinare,
daj neko jeftinije rešenje, bez mnogo muke i para, mora se štedi....

[Ugly MF]

Smrtna kazna smanjuje šansu da isti ponovi zločin i da neko uradi zločin nad njim.Duplo dobro!!!

[Stipan]

Smrtna kazna je izuzetno efikasna, ma šta mi ovde pričali. Problem je široko polje zloupotrebe iste, pa sam u ovoj fazi naše stvarnosti ipak njen protivnik. Dakle, ništa od ubijanja po odlukama izvršnih vlasti.

[Petronije]

Smrtna kazna je izuzetno efikasna, ma šta mi ovde pričali. Problem je široko polje zloupotrebe iste, pa sam u ovoj fazi naše stvarnosti ipak njen protivnik. Dakle, ništa od ubijanja po odlukama izvršnih vlasti.

Ovo smo konstatovali još na početku teme i potpuno se slažem, ali diskusija je otišla u šbbkbb smeru, pa smo se postavili tako da sistem funkcioniše.
Bar je to kod mene slučaj.

[Meho Krljic]

Ja čak ni nisam protivnik smrtne kazne u nekom najširem smislu, samo kažem da u pogledu onoga što država treba da garantuje društvu, dakle, najveći moguć stepen sigurnosti kroz preventivne mere koje, opet, obezbeđuju i dovoljan nivo sloboda itd. itd. (jer naravno da je najbolja prevencija da se svi drže vezani za krevet sve vreme), smrtna kazna nema na svojoj strani dokaze koji bi pokazali da pospešuje tu sistemsku prevenciju.


Negde na prvoj ili drugoj strani topika sam linkovao blog post Dry-Na-Norda koji detaljno diskutuje zašto nema smisla biti protiv smrtne kazne pa sugerišem da se to pročita jer postavlja dosta dobrih pitanja i nudi razložne odgovore.

[Džek]

Zdrav um se boji smrti i boga. Bolestan se ne boji ni jednog ni drugog.
Ali svi se boje bola i patnje.

I dalje tvrdim da je doživotna uz težak prisilan rad efikasnija preventiva od streljanja. Plus, društveno korisna. Ne mora da lupa kamen, to je kliše i ne služi ničemu, može da pravi igračke za decu od jutra do mraka, do kraja života, bez ikakvih ljudskih prava.

[Petronije]

Ja čak ni nisam protivnik smrtne kazne u nekom najširem smislu, samo kažem da u pogledu onoga što država treba da garantuje društvu, dakle, najveći moguć stepen sigurnosti kroz preventivne mere koje, opet, obezbeđuju i dovoljan nivo sloboda itd. itd. (jer naravno da je najbolja prevencija da se svi drže vezani za krevet sve vreme), smrtna kazna nema na svojoj strani dokaze koji bi pokazali da pospešuje tu sistemsku prevenciju.


Negde na prvoj ili drugoj strani topika sam linkovao blog post Dry-Na-Norda koji detaljno diskutuje zašto nema smisla biti protiv smrtne kazne pa sugerišem da se to pročita jer postavlja dosta dobrih pitanja i nudi razložne odgovore.

Ima dokaze. Ako usmrtiš ubicu i silovatelja, on to neće ponoviti. Ako ga lečiš i "izlečenog" pustiš, on može ponoviti to delo, a ti nećeš odgovarati zbog toga, niko neće, jer ima papir da je bolestan. Ujedno je smrtna kazna baš to - kazna za ono što je uradio. Dakle, bolesnik je već napravio štetu, i ti ćeš rizikovati da napravi još štete, dok na drugoj strani imaš kaznu za to što je uradio i 100% garanciju da to neće ponoviti. Imamo klackalicu koja balansira na jednoj tački, a to je život bolesnika koji je već oduzeo i uništio druge živote, a mi treba da brinemo o njegovom zdravlju uz realan rizik da on to opet uradi?

[Meho Krljic]

Ali ja sam gore već objasnio:

Prevenciju možeš da izvršiš i doživotnom robijom, proterivanjem na Mars ili nekim trećim metodom, diskusija uopšte nije o tome da li smrtna kazna služi kao prevencija toga da neko ponovo počini neko delo već da li služi kao sistemski preventivni mehanizam.

bez ikakvih ljudskih prava.

Ne, ne može da bude "bez ikakvih ljudskih prava" - da li to znači da osuđenik treba da bude silovan, mučen ili sakaćen u sklopu kazne ili samo u sklopu odsluženja kazne? Zašto je onda to bolje nego smrtna kazna? Savremeno pravo utemeljuje se na ideji da kaznena politika ne treba da bude politika odmazde, jer zašto bi se onda uopšte baktao sa zatvorom, daj osuđenog porodici oštećenog pa nek ona izvrši odmazdu. Takođe, kako rekoh, čitava ideja je da društveno delovanje mora da podupire ideju humanizma (jer su na njoj izgrađena ta naša savremena društva) pa se zato kazna i određuje društveno a ne prepušta se individuama. Razloga za to je mnogo, prevashodni je taj da uređeno društvo dela na osnovu koncepta pravednosti koji u obzir uzima mnogo faktora, dakle, prevenciju, buduću korist za društvo, ali i ideju da neka dela jesu toliko strašna da ne treba da budu počinjena čak ni u odbrani pravde jer onda ona poništavaju koncept pravde, svode se na odmazdu i to odmah ruši poverenje u sistem (jer,kako rekoh, odmazda je individualna stvar i emotivno zadovoljava pojedince bez obzira na to kako se odražavana samo društvo).

Nažalost ja nemam dovoljno naučne naobrazbe da o ovome pišem detaljnije pa ponovo preporučujem čitanje Fukoove "Nadzirati i kažnjavati" kao temeljno istraženo i vrlo zanimljivo štivo na ovu temu.

[Petronije]

@Meho Nisam shvatio da je agli mislio na smrtnu kaznu kao prevenciju, već jednostavno kao kaznu za nedelo koje je bolesnik učinio i zaslužio smrt. Njega nije briga da li je on bolestan, a ni mene. Oskrnavio je dete i tu nema dalje, nema lečenja, nema mozganja. Ja sam u nekom trenutku spomenuo da bi spoznaja sigurne smrti u slučaju zločina mogla preventivno delovati na određeni procenat, možda je tema skrenula u tom pravcu (možda je i ranije, ne znam, malo sam čitao, malo nisam), i ti si me opovrgao istraživanjima, i to je ok. Lepo je što nam predočavaš još neke tačke iz kojih bi situacija mogla da se posmatra, u vidu knjiga i članaka, ali meni lično za neke stvari ne trebaju knjige, dovoljno mi je životno iskustvo koje sam stekao za ove skromne 34 godine [emoji38]

[Meho Krljic]

Dobro, jasno, ja pokušavam da diskutujem iz neke pozicije nas kao jedinki zainteresovanih za budući napredak društva i utoliko treba da nas zanima koliko ovakva ili onakva kaznena politika doprinosi bezbednijem i slobodnijem društvu itd.

[Petronije]

I ja isto, imamo potpuno iste interese

[Meho Krljic]

Što je i normalno, svi imamo iste interese kad su u pitanju ovakve stvari, bez obzira koliko mogu da nam se razlikuju ideje o tome kako interese ostvariti. 

[Ugly MF]

Svi smo na istim talasanjima...

[Džek]

Ne, ne može da bude "bez ikakvih ljudskih prava" - da li to znači da osuđenik treba da bude silovan, mučen ili sakaćen u sklopu kazne ili samo u sklopu odsluženja kazne? Zašto je onda to bolje nego smrtna kazna?

To se već dešava pedofilima i ubicama nejači u zatvorima. Doživotna robija uz težak rad bez ljudskih prava je ono što zagovaram kao interes bezbednijeg društva.
Koji klinac da mu se daju sirupi za kašalj, masti za hemoroide ili tablete za glavobolju? Zašto da mu se daje tv ili novine? Zato što smo humani? Ta humanost nas je i dovela do toga da se enorman broj pedofila komotno oseća. Humanost je ono na šta oni računaju, pa čak i onda kada kukaju i rone suze kada vide električnu stolicu.


A kada im se oduzme to na šta računaju, onda je to prevencija a ne izvršenje kazne, kada je već kasno. Dakle, prevencija je strah od patnje, od bola i ukidanjem humanosti i ljudskih prava.
Ubistvo monstruma nije prevencija, već sam napisao da se umobolnici ne boje ni boga ni smrti, ali se boje bola i patnje.


Moj kont upravo cilja prevenciju a ne kao što je neko ovde kazao sadističko iživljavanje. A prevenciju ostvarujemo samo ako ciljamo na ono na šta se može ciljati, a ne na nešto što kod monstruma nema.
I kakav tretman i psihijatri i eksperti, ne vraća se to na ispravan put. Doživotni lok uz društveno koristan teški rad, bez prava na humano postupanje i ende priče. Tako bih ja rešio, a baš me zanimaju implikacije tog modela.


EDIT:
Naravno, uz sve poštovanje sudskog procesa i dokazane krivice.

[mac]

Kažeš prevencija, a pričaš šta bi mu radio kad ga uhvatiš. To više nije prevencija. Prevencija bi recimo bilo kad bi svaki građanin morao recimo jednom godišnje da se podvrgne institucionalizovanom bolu, uz poruku "ako sagrešiš čeka te nešto mnogo gore od ovog".

[Džek]

Ne učitavaj mi reči koje nisam napisao.

Kada bih ga ja uhvatio, predao bih ga organima vlasti i voleo bih da završi onako kako sam opisao. Ne sporim da bih bio u iskušenju da ga nalupetam domaćinski.
Nakon dokazane krivice i procesa, da završi u nekom gulagu, izolovanom od boga i sveta. I to postupanje sa njim, lišeno humanosti i građanskih prava, bi bila prevencija. Pokaz za buduće monstrume.

To je to, a ne ono što mi učitavaš i još širiš na neke gluposti o lemanju stanovništva. 

[mac]

Nismo se razumeli. Vidim da spominješ prevenciju, a onda objašnjavaš da to po tebi znači da ga treba zakonski strogo kazniti. Ja kažem da prevencija ne može da se desi posle zločina. Šta god da mu presudimo posle zločina, to po definiciji nije prevencija.

[Meho Krljic]

Ja ću samo još da ponovim ono što sam gore već obrazlagao: da pooštravanje kazne ne doprinosi smanjenju stope zločina i da je dokazan faktor odvraćanja brzina delanja sistema. Dakle svest o tome da ćeš biti uhvaćen i kažnjen je presudna a ne svest o težini kazne.

[Aco Popara Zver]

Ja ću samo još da ponovim ono što sam gore već obrazlagao: da pooštravanje kazne ne doprinosi smanjenju stope zločina i da je dokazan faktor odvraćanja brzina delanja sistema.

zar nije u SAD snižena stopa kriminala pooštravanjem kazni? Nači za svašta se odlazi u zatvor, a drugo ili treće hapšenje će te debelo koštati. Koliko znam, to je snizilo stopu zločina.

Možda smrtna kazna ne bi snizila, mada ne znam postoji li praktičan primjer toga

SAD je donijela rigorozniji zakon pod Klintonom i to je smirilo stvar

[ALEKSIJE D.]

eh, sad-prevencija.
kriminologija i krivičari razlikuju opštu i posebnu. posebna je usmerena na pojednica, u cilju njegove resocijalizacije i normalnog funkcionisanja. deluje kod lopova ili lica koja su učinila dela iz saobraćaja (brza vožnja, udesi, smrt) i kod još nekih izvršitelja. opšta je usmerena na potencijalne izvršoce. ali tu imaš da ti potencijalni imaju dovoljno razuma, da nemaju sociopatkse elemente koji bi bili jači od eventualno zaprećene kazne.činjenica da je ubica iz Jabukovca mislim prvi koji je počinio masovan zločin i preživeo, jer nije uspešno sebe upucao, govori da takve likove treba proučavati, kako bi se prepoznali u masi koja dođe na pregled kod psihijatra ili na neki razgovor za posao, usvojenje ili slično. ona ne pomaže kod već izvršenog dela. zato lica koja počine ovakve zločine treba posmatrati jer se ne mogu lečiti. u pitanju je defekt ličnosti. i na kraju pred zid. po meni.
e, sad mene JAR nije interesovao, ni to kako su crnci rešavali svoje probleme - isterivanjem duhva, kamenovanjem ili dranjem kože.
postoji u kriminologiji jedan termin: tamna brojka kriminaliteta, to je kriminal koji se ne registruje, primer silovanja koja nisu prijavljena ili krađe i sl. ne kada imaš ubijenog pa ne znaš počinioca. on je prisutan kod tzv. nevidljivih socijalnih grupa, kao što su romi, neregistovane izbeglice i slično.ljudi bez lične karte, koji nemaju veze sa institucijama. koliko dece nestane godišnje? mi znamo za prijavljen slučajeve, a šta sa romskom, napr. decom koja nisu nigde reigstrovana? ko zna koliko njih su žrtve trafikinga, obogaljeenja radi prosjačenja, krađe radi uzimanja delova tela? tema je mnoooogo šira i kompleksnija nego što se može kroz senzacionalističke članke otkriti. policija slučajevve kod nas rešava ili kad se zločinac zatekne pri izvršenju, kada se zna ko je to učinio te ga prijave, ili kada se raspriča pa ga neko ocinkari. zaboravite CSI, on služi kod nas samo da potkrepi optužbu. u praksi nisam sreo, na primer, da sju otisci prstiju bilo kad  šta rešili. ja nisam, drugi možda jesu. čak sam i sam koristio kao advokat foru da kada ima otisaka po kući pitam na suđenju ili istrazi branjenika. jesi li vođen na pokazoivanje m,esta? da. jesu li ti govorili da pokažeš šta si navodno dodirivao? da. da li si dodirivao bravu, vrata, orman jer je to traženo od tebe? da. i šta mislite šta je bivalo sa tim dokazom?

[Meho Krljic]

Ja ću samo još da ponovim ono što sam gore već obrazlagao: da pooštravanje kazne ne doprinosi smanjenju stope zločina i da je dokazan faktor odvraćanja brzina delanja sistema.

zar nije u SAD snižena stopa kriminala pooštravanjem kazni? Nači za svašta se odlazi u zatvor, a drugo ili treće hapšenje će te debelo koštati. Koliko znam, to je snizilo stopu zločina.

Verovao ili ne, teza koja se najviše provlači je da je pad kriminala u SAD posledica smanjene izloženosti olovu. Kačio sam ja ovde krekd tekstove o tome, al evo nešto ozbiljnije.


http://www.forbes.com/sites/neilhowe/2015/05/28/whats-behind-the-decline-in-crime/#584f10087733

Experts are well-aware of this trend and have generated a multitude of theories, none of which hold up under scrutiny. The prosperity thesis argues that crime rates fall when economic conditions improve and rise when the economy sours. While this reasoning seemed to explain falling crime rates during the economic boom of the late '90s, it doesn't explain why crime continued to fall during the recent recession.
Another set of explanations credits changes to the criminal justice system. According to the incarceration argument, crime has declined because more potential offenders are behind bars. But crime rates have continued to fall in states that have lowered their incarceration rates. And the incarceration rate of young offenders is going down (as the rate of older offenders goes up). Another argument is that the death penalty deters criminals. But capital punishment has been in decline since the early '00s—and crime rates have continued to fall. Others credit a larger police presence and improved policing tactics. Yet if this were the main driver, we would expect to see dramatic city-by-city differences based on which cities implemented these new tactics—but we don't see much variation.


More persuasive are explanations that point to environmental and social factors. Backed by scientific evidence, several of these theories are widely credited for playing at least a minor role in crime's decline. Perhaps the most popular—the lead hypothesis—argues that exposure to lead causes aggressive behavior. Evidence links the passage of the 1970 Clean Air Act and the phasing out of lead from gasoline and paint to decreased crime levels.
Others point to the decreased consumption of substances (such as crack cocaine and alcohol) linked to violent behavior and criminal activity. Freakonomics even links the passage of Roe v. Wade in 1973 with crime's decline, contending that the shrinking number of unwanted babies showed up as a crime decline 18 or 20 years later. (According to this logic, however, crime rates should have risen when abortion rates began falling in the 1980s. This did not happen.)


So what other major explanation is there? Maybe the best candidate is generational change. Youth crime rates started to rise in the late '60s, just as the first wave of Boomers entered the youth age bracket. For the next couple of decades, Boomers and first-wave Xers took youth violence to spectacular heights.
It wasn't until the late '90s and early '00s—just as Millennials entered the scene— that crime rates began their sharp descent. Unlike Boomers and Xers, Millennials were increasingly looked after, sheltered, and advised to not take risks. As they moved up the age ladder, this generation brought about declines in risky behaviors—including rates of school fighting, teenage pregnancy, smoking, drunk driving, and so on. (See the extensive CDC database on the decline in so-called "youth risk behaviors.") Of these trends, crime was just one element.
Many of the possible explanations put forth by experts can be regarded as further manifestations of Millennial trends. The removal of lead, for instance, is just one of many precautions public officials took to protect young Millennials from harm. And while Boomer and Xer youth dabbled in recreational drug use (habits they continued as they aged), Millennials have brought about declines in youth drug abuse and alcohol consumption (except for marijuana).

[Boban]

Znate li da je u Švajcarskoj sedamdesetih uvedena sterilizacija za siromašne (klošari, uličari, cigani...) i ukinuto tek nešto skoro.
Zamislite tek kakav je to fašizam i u ime čega.

[Meho Krljic]

Znate li da je u Švajcarskoj sedamdesetih uvedena sterilizacija za siromašne (klošari, uličari, cigani...) i ukinuto tek nešto skoro.
Zamislite tek kakav je to fašizam i u ime čega.

Hahahah, ne, bre, uvedena je za osobe koje su bile psihijatrijski bolesnici i to ne sedamdesetih već dvadesetih godina prošlog veka. Ono što nije smešno je da je to trajalo skoro do kraja osamdesetih, umanjenim tempom ali su poslednji slučajevi bili u kasnim osamdesetima.

Naravno da je to protofašistička stvar. 

[Ugly MF]

Dal' neko zna pravo, izvorno, originalno značenje reči fašizam?
To danas kažeš nekom da ga opsuješ kolko znam.
I nas konzervativne, hrišćane ,homofobe,bigote, nazivaju i fašistima danas ovi proevropski njuejdžeri.

[ALEKSIJE D.]

Ugli, pročitaj Todor Kuljić "Fašizam" lepa studija.

[Meho Krljic]

Mi smo to učili u školi: fascio znači snop na italijanskom i u devetnaestom veku su ovu reč koristili za razne političke frakcije koje su se pozivale na ujedinjenja i jedinstva ali su najduže opstale nacionalističke koje su govorile o nacionalnim ujedinjenjima i jedinstvima i od kojih se posle razvio klasičan fašistički pokret.

Kad kažem "protofašistički" aludiram na eugeniku kao na jedan od najtemeljnije poznatih elemenata fašističkih i nacističkih političkih frakcija iz tridesetih godina prošlog veka - od Nemačke do Argentine.

[mac]

Za mene je fašista onaj koji veruje da grupa ne može da napreduje ako se ne odbace ili ne prevaspitaju neki "problematični" elementi grupe. Što je veći procenat grupe koji treba odbaciti ili prevaspitati to je osoba veći fašista, ali istovremeno i veća budala.

[Ugly MF]

Ma naravno,tebi su uvek oni koji ne razmišljaju kao ti budale, to smo dosad ukapirali,jeiiii, bravo za tebe.El' treba beše da se banujemo svi koji smo takvi da ti ne smetamo ovde po forumu...?

[Alexdelarge]

O smrtnoj kazni

Odlomak iz dnevnika diktiranog u magnetofon tokom 1983-1984. godine. © Borislav Pekić.

Smrtna kazna je moralno protivurečna, jer mi najpre kažemo da je život najdragoceniji čovekov posed, a zatim da smo kadri i to da mu oduzmemo. Civilizacija koja može programski da se liši nečega (života) na čemu počiva – civilizacija je smrti.

Svaka izvršena smrtna kazna stoga je jedan stupanj kolektivnog samoubistva. Smrtna kazna je pravno protivurečna, jer prava nema tamo gde nema opoziva. Pravo bez opoziva je sudbina. Nijedan čovek nema pravo da drugome čoveku zamenjuje sudbinu.

Smrtna kazna je i logički protivurečna, jer osuđuje na nešto što je potpuno izvan sfere onoga što se njome štiti, da se ne govori o protivurečnosti zaštite ljudskog života time što se on oduzima.

Prava kazna bila bi na život. Smrtna kazna je i duhovno nedelatna onemogućuje okajavanje greha. Samo život krivicu iskupljuje, smrtna kazna oslobađa krivice. Između nje i oslobađanja od kazne razlika je samo terminološka.

Čak i da je smisao smrtne kazne isključivo u odmazdi, ona je besmislena. Da bismo pravu odmazdu odmerili moramo najpre znati njenu prirodu, a mi ne znamo prirodu smrti. Smrt u kojoj gledamo kaznu može biti i nagrada.

Ako bismo izmenili svoje varvarsko antropocentrično shvatanje smrti, ako bismo poverovali da je umiranje prvi čin neke naše šanse, nekog višeg načina postojanja, mi bismo je smesta svojim krivcima oduzeli.

Ako bismo uistinu hteli da smrtna kazna ima zastrašujući uticaj morali bismo je vršiti javno, čerečenjem, ispred suda ili parlamenta, u nekom parku ili na tržnici, kao što je činjeno onda kada smrtna kazna nije licemerno smerala da otrezni glave, već da ih odseče.

Vest o njoj potopljena u močvaru informacija što ih dnevno primamo, smeštena između vesti o poskupljenju ili nekom gostovanju, ako je uopšte zapazimo, pre ima obrnut karakter. Uverava nas da stvar nije ozbiljna.

Jedino opravdanje za ubistvo moglo bi se naći u kanibalizmu. Životinjski princip, paradoksalno, jedini homicidu obezbeđuje – čovečnost. Tako bi posle smrtne kazne, u ime zajednice, sud, uz svečani obred, morao da pojede osuđenika.

Hrišćanska civilizacija počiva na Dvomisli. Nema nijedne od deset zapovesti kojih se stvarno držimo, iako ih verno propovedamo.

Ako je smisao savremene penalne politike i njenih načela u korekciji, onda je smrtna kazna besmislena, jer odriče okrivljenom mogućnost popravke što mu ga i pravno osećanje ove civilizacije i zakoni na njemu zasnovani garantuju.

Ako za izvesne ljude, međutim, kažemo da su nepopravljivi, ubijajući ih povređujemo načelo nauke koja tu vrstu ljudi smatra bolesnim. Ubijanje bolesnih ljudi je eutanazija, koju u međuvremenu , sa gnušanjem odbijamo.

Tako se Dvomisao, kao i svuda, ovaj bazični mehanizam čovekovog mišljenja i njegove istorije, učvrstila i u našu pravnu nauku.

Načela su jedno, praksis sasvim drugo. Kako onda poštovati zakone, koji se donose izneveravanjem tih načela? Kako svoje potomstvo vaspitavati u poštovanju ikakvog zakona?

Pogubljenje sve više postaje eutanazija. Injekcija i formalno čini smrtnu kaznu eutanazijom. Eutanazija pretpostavlja nepopravljivost forme koja se uklanja iz života, a ova bolest koja je neizlečiva.

Ako osuđenika na smrt smatramo neizlečivim bolesnikom, zašto ga onda ubijamo? Ili ako ga ubijamo, zašto smo to pravo odricali nemačkim nacističkim lekarima kad su ga sprovodili nad duševno bolesnim ljudima? Ne svakako zato što su eutanaziju vršili da bi usavršili biološkozdravlja rase, jer ovom našom eutanazijom mi se nadamo da usavršavamo moralno zdravlje ljudi, pa smo na istom.

Statistike pokazuju da smrtna kazna ne služi ni za kakvu preventivu i da su apsolutno besmisleni argumenti koji se na tu preventivu pozivaju.

Bilo bi zaista najpravednije da smrtnu kaznu izvršavaju oni nad kojima je zločin izvršen ili njihovi najbliži rođaci.

Ako mi se kaže da mnoge argumente upotrebljavam tamo gde bi bio dovoljan jedan, odgovoriću - moj bi bio jedan jedini, i on glasi: ,,Ne ubij!"

http://www.borislavpekic.com/2006/11/o-smrtnoj-kazni.html?m=1

[Ugly MF]

Mrzi me da vadim citate iz Biblije...
Smrtna kazna nije isto što i ubistvo.Da li je egzekutor ubica, čovek koji pritiska dugme?
I taj manijak kiji siluje i ubije nije 'bolesan', tako da nije eutanazija.

Jedno ili nekolicina govana niz wc šolju ne čini propast društva ili naroda.

Ako ga ubijem, mora ga pojedem...?
Nije ubistvo!!!

[Džek]

Nismo se razumeli. Vidim da spominješ prevenciju, a onda objašnjavaš da to po tebi znači da ga treba zakonski strogo kazniti. Ja kažem da prevencija ne može da se desi posle zločina. Šta god da mu presudimo posle zločina, to po definiciji nije prevencija.

Onda se izvinjavam na mom žustrom odgovoru, ali i dalje mislim da sam u pravu. Naime, svaka kazna deluje preventivno na eventualne počinitelje, pa i ta smrtna. Kao pokaz. Kao što Kinezi rade, javno streljaju.
A moje mišljenje je da je doživotna robija uz prisilan i težak rad u nekom gulagu efikasniji pokaz od streljanja. Dakle, ne samo kao kazna za izvršeno, nego i kao preventivna mera koja cilja eventualne počinitelje jer smatram da će se teže odlučiti na zločin ako im se smeši gulag, nasuprot streljanja. Zašto tako mislim, napisao sam već. Nadam se da sam se sada razumljivije izrazio, mada vidim da sam termin "preventivno" loše odabrao.

[Aco Popara Zver]

Milenijalci čkepi!!!!

[Аксентије Новаковић]

Ne znam samo zašto se priča o Romima kad su poslednja dva zločinca, Siniša Zlatić i Vladica Rajković, Srbi.

Зато што сви они заједно (и ови цигани и ови Срби), као починиоци тешких злочина, заслужују смртну казну.

[Harley Quinn]

Smrtna kazna ne rešava ništa. Mrtva je žrtva, mrtav je ubica i? Jel' smo tako rešili neki društveni problem? Sprečili buduća ubistva (što, valjda, treba da bude jedan od primarnih ciljeva kazne)? Nismo. Samo smo udovoljili osvetničkom porivu.

Verujem da su mnogi gledali ovaj dokumentarac:

https://www.youtube.com/watch?v=g2-Re_Fl_L4

A šta da se ova devojčica nikada nije izlečila (kao što mnoga deca i nisu)? Pretpostavimo da je porasla i ubila neku svoju fiktivnu decu koju je rodila i to na izuzetno brutalan način (pošto je i svog brata pokušala da ubije lupanjem njegove glave o beton). Da li biste je i dalje osudili na smrt?

*Za one koji nisu gledali, devojčicu je do 19 meseca života redovno silovao njen otac, a zbog traume je imala izuzetno nasilne porive i porive da ubije ljude oko sebe. Jedostavno više nije bila sposobna da se emotivno poveže sa bliskim ljudima, niti da saoseća sa tuđim bolom, niti da se pokaje zbog nasilja koje čini.

Moja je poenta da ovde mnogi gledaju samo posledicu i određuju se u odnosu na nju. Otklanjanje posledice nije lek, otklanjanje uzroka jeste. A uzrok se ne otklanja smrtnom kaznom. Štaviše, krug nasilja se tako samo ponavlja.

[Ugly MF]

Mani se te filozofije, kakvo bre nasilje kad kazniš ubicu?
Koji je dokazan ili još ovaj koji sve sam prizna.
Veći greh je pare od poreznika davati za njegovu hranu, nego ga ucmekati.

[Stipan]

Nema tu mnogo filozofije. Pobiti govna i rešena stvar.

[Ugly MF]

Još jedan Zaječarac

http://www.youtube.com/watch?v=t4Vj47e022U

[Harley Quinn]

Ali Agli, ti ne odgovorio. Da li bi smrcu kaznio ovu devojcicu (kasnije u zivotu u njenom zivotu)?