Ja bih jedan demant:D
Istina je da treba praviti razliku između filma, serije i literature, ali meni je baš zbog toga neobično da neko tvori vrednosnu hijerarhiju za ova tri, u suštini, potpuno različita medija. Po meni, to je mešanje baba i žaba, jer ni jedno od ova tri medija nisu uporedivi, jer funkcionišu po potpuno drugačijim pravilima. Svi smo mi kulturni ljudi, gledamo filmove i čitamo knjige, i mislim da nema potrebe objašnjavati koje su suštinske razlike i u doživljaju, i u dramaturgiji, i u emotivnoj i bilo kojoj drugoj satisfakciji. što ne čini jednu stvar boljom od ove druge, već samo drugačijom.
Tu se, po meni, ubrajaju i igrice i stripovi. Vrsta satisfakcije, način na koji se prenose informacije i čak, emocije, potpuno je drugačiji od filma ili knjige, i zato ih ne vredi sada upoređivati. Čovek može reči šta mu više leži, ali ne šta je bolje ili gore.
Ali, da se vratimo na temu, da li igrice mogu da isporuče priču, sa uverljivim likovima i logičnim, zaokruženim zapletom? Da, da, sigurno mogu, i tu uopšte ne kaskaju za bilo kojim drugim medijem, bilo da je to literatura ili serija ili film ili pozorišna predstava. JUa sam, čak, igrao igrice čiji su fantastični svetovi bili detaljniji, maštovitiji i uverljiviji od svetova koje sam nalazio u knjigama. Pri tom nije neobično da se ova dva medija isprepletu, pa je sada sasvim normalno da dok igraš određene igre, naletiš na hrpu virtuelne literature, a tu se, ponekad, mogu naći i pravi književni biseri, pa čak i u žanru kratke priče.
Od igrica koje su mene emotivno i literareno ispunile (mada u nekom malo uopštenijem smislu, jer, kažem opet, ne mogu se knjige i igrice upoređivati), izdvojio bih Baldur's Gate 2, Morrowind, Planescape Torment i Dragon Age 1. Svaka od ovih igrica obiluje uverljivim, interesantnim likovima i originalnim zapletima, a ponavljam, svetovi su, kako kroz fabulu a i tako kroz virtuelnu književnost dostupnu u samoj igri, razrađeni do najsitnijih detalja, čak i u većoj meri nego što su se to mnogi pisci i filmotvorci potrudili.
