Digresije u fantastici

[Angie]

Nedavno je u jednoj raspravi isplivalo da "žanr ne trpi digresiju" - najbolji način da upucaš sopstvenu priču je da ubaciš gomilu budalaština koje će čitaocu odvratiti pažnju od teme. Međutim, sigurna sam da ima nekoliko uspešnih primera digresivnih priča ili krajnje opičenih romana pisanih u tom stilu. Predlozi?

[Boban]

Nisam baš siguran da je dovoljno jasno šta je pitanje, odnosno, šta je dilema.

[Mica Milovanovic]

Što se tiče odgovora, pa to je bar lako. Uzmeš koji god fantazi serijal i imaš gomilu "digresija". Slično je i sa SF serijalima. Ja ne bih rekao da je ta izjava tačna. Ne vidim šta je to u žanru što sprečava "digresije". Čak je možda u žanru "digresija" i podnošljivija, jer žanrovsko delo poseduje čitav opus žanra iza sebe, tako da je piscu lakše da offtopičari.

[Kimura]

Uh, pa ni ja nisam sigurna o čemu je reč. Da li o postupku svojstvenom piscima iz XIX veka, kada je opšitnost bila na ceni: ono kad usred nekog interesantnog zapleta puste junake da predahnu i usput iskomentarišu aktuelna zbivanja u zemlji i svetu?

[scallop]

Da se pozdravim i sa ovim nepravedno zapuštenim topikom. Posebno, jer sam najčešće optuživan zbog digresija u mom pisanju. Nije to tako strašno, jer ne znam za šta do sada nisam optužen.


Digresija je sastavni deo bilo koje rastuće priče. Nema je u kratkoj priči, tesno je. Što je priča obimnija, to su i digresije prisutnije, jer obimna priča je drvo, a ne bambus. Digresija samo naizgled nije deo osnovne priče, često čitaocu kazuje ono što osnovna priča ne može. U tekstu se javlja sama, ne prizivamo je. Zato sumnjam da je posledica upliva nesvesnog, kog smatram ravnopravnim partnerom u pisanju. Tu mislim na kvalitetnu digresiju, a ne na implantirani umetak.


Sinoć sam pokušao da iz svojih dela izdvojim jednu, sama mi je poručila koja je. Teško je kopati po prošlosti, a moji računari, eksterne memorije, fleševi, folderi i fajlovi su pretovareni njome. Izgleda da u mojoj kući ne postoji elektronski zapis romana "Legija Ida", jer znao sam da je tamo upisana. Tek jutros sam je našao u knjizi, dobro je da knjige postoje, pa one koji imaju tu knjigu obaveštavam da se radi o poglavlju 12. DUG PUT DO LEPTIRA. Možda izgleda sumanuto da se nalazi u romanu koji je po definicija space opera, ali digresija ne bira mesto. Smesti se tamo gde joj se 'oće.

[scallop]

Neko je bio ljubazan, tamo gde ljubaznih više nema i omogućio mi da pokažem kako digresija izgleda. Ustvari, digresija je stilska figura, poput metafore, ali obimnija:


Glava 12. DUG PUT DO LEPTIRA
U potpunom mraku najpre odbijam da vidim svetlu mrlju koja je možda samo odraz sive mrlje na kojoj se u dnu moga oka oblikuju slike spoljnog sveta. Zatim svetla mrlja postaje intenzivnija kao da me doziva da njoj posvetim svoju pažnju, a ne da je guram u perifernu zonu pogleda. Ona raste i više ne mogu da je zanemarujem. Raspoznajem da je u pitanju više pojedinačnih svetala i da tama oko njih počinje da se boji sivom bojom. Svetla dobijaju dimenziju i sad znam je iznad njih nastrešnica, krov, štagod. To je zgrada jer su svetiljke obrubljene pravougaonikom, gornja strana je krov, a donja tlo. Kada u višestrukom odbljesku lampi ugledam dve osvetljene linije znam da je u pitanju pruga i shvatam da vidim železničku stanicu. Među stubovima se nalaze dve prilike, pribijene jedna uz drugu. Viša je devojčica, a niža dečak. Plaču. Za trenutak se pitam odakle meni to znanje i kako to da ih prepoznajem, da znam zašto plaču i da je krajnji ishod dobar. Oni koji su ih izbacili iz voza vratiće ih u njihov vagon i put na koji su krenuli završiće lepim letovanjem. Podižem pogled iznad staničnog trema i tražim naziv stanice da potvrdim jasno sećanje. Tabla još ne nudi jasna slova, ali ona su grčka i znam da na njima piše - Idumeni. To je deo moje pseudoistorije, ali ja tamo nisam želeo da odem i pitam se zašto sam upravo tamo stigao. Jednostavno, nije bilo potrebe da tamo zalazim. Kako to da moj unutrašnji svet određuje bez moje volje gde ću da budem i koga da susretnem? U svakom slučaju, mora da sam ja tako odlučio, ali ja se toga ne sećam, nisam svestan kako se dogodilo i ne znam da li je to dobro za mene ili ne. Odlučio sam da jeste i tražim po slici njena značenja. Železnička stanica u Grčkoj (šta je to Grčka?), dvoje uplakane dece na njoj koje držim u svom sećanju... Ništa što bih mogao da prihvatim kao povod za ovaj susret. Onda, ponovo podižem pogled ka natpisu, ali ne voljno, već privučen njegovim nametljivim isticanjem, tako da ostali detalji tonu u mešavinu sivog. Natpis na grčkom se pretapa u jezik kojim govorim i postaje jedino važan za moj život. Idumeni... Idumeni... Id-u-meni...!
[/color]Id u meni!
[/color]"Zar si verovao da si ti jedini u Idu?" glas se razlaže u stoglasje i reže me tupom testerom. Svet nije nestao, samo sam ja na nekom drugom mestu u njemu. Naslućujem da sam povučen duboko u sebe, nisam siguran koliko duboko niz evolucionu lestvicu. Oklevam sa prijavljivanjem svoje svesnosti, to je najbolji način da se odloži ili isključi suočavanje sa opasnošću. Nekim životinjama je to deo borbe za opstanak. Napadač često više želi da uništi život nego da ždere, poigra se sa naizgled beživotnim telom i ode svojim putem. Ipak, ja sam ulovljen i sve što mogu da postignem je potiskivanje neumitnog, grabljenje prilike da u kratkom predahu procenim svoje šanse i pripremim se za suočavanje. Nadam se da ovo nije Id i da nisam u dobro pripremljenoj zamci iz koje neću moći da se izvučem. Ako sam u Idu, da li se u njemu može zauvek umreti? Da ostanem senka u nekim tuđim pseudoistorijama? Ta mogućnost mi se činila najgorom, ali sam nekako znao da ću uskoro saznati. Možda će mi zatrebati za neki sledeći susret u Idu, ako bude sledećeg susreta.

[Boban]

Nisam siguran na kakvu vrstu digresija je mislila postavljačica topika.
Svakako ne na ove koje pominje radmilo koje naizgled nisu deo priče, a zapravo daju širu sliku.

Ja osmišljavanje romana posmatram kao šahovski problem.
Šahovski problemi imaju nekoliko pravila: nijedna figura nije višak i nijedna figura nije na pogrešnom mestu, tj, šahovski problemi nisu slučajevi iz realnog šaha, kao što ni romani nisu dokumentarni život; osmišljeni su, napravljeni, postavljeni, svaka figura na svom mestu, niti jedna jedina figura sme da se skloni ili pomeri a da ne naruši problem, dakle, nema ničeg suvišnog.

[scallop]

Angie nije sigurna, ti nisi siguran, jedino sam ja siguran, pa se mora dovesti u pitanje. I o vezi priče sa šahovskim problemom sam pisao kad i Kepler, u tekstu "Vodič za apsolutne početnike", ima ga svuda po internetu. U njemu postoji i veza kinetike i termodinamike sa likovima, ali to je složenija priča.
Sve više si ja, pa ćeš tako i da se provedeš.

[mac]

Evo jedna digresija. "90% of Space is Crap" and Other Fun Things That Happen When You Mix SF/F Aphorisms

https://www.tor.com/2018/12/06/sci-fi-fantasy-story-tropes-chart/

[scallop]

,Obračunavam se sa nepročitanim, a zapalo mi je za oko da Mac ima stav o digresiji. Sasvim na mestu. Mac je digresija u temi digresije u fantastici.


Sa druge strane, ni Boban nema pojma o digresiji. Jer, ako ih treba izbegavati, šta ćemo sa silnim digresijama u romanima "Poslednji Srbin" i "Slobodanida"? Kad bih ih popisao ne znam šta bi preostalo. Ipak neću, dosta mu je epski obračun oko "Nekronomikona"

[Boban]

Uvek kad se probudim snađe me neko prosvetljenje; evo, danas sam domislio šta su digresije u književnosti... neophodne su, a prihvatljive su ako ne smetaju čitaocu, s tim da sam siguran da različiti ljudi imaju drugačiji stepen tolerancije na digresije; radmilo, kao naučničko dete traži da sve bude pod konac, a mi malo pesnički obdareni dopuštamo i koju lepršavu rečenicu bez koje bi se moglo.

[scallop]

Ko ti je rekao da si "pesnički obdaren"? Ako sam ja "naučničko dete" i ti si. Moj ćaća bio šnajder, a tvoj tramvajdžija. Ja sam ti, bre, jedini ortak. Svi ostali su te napustili ili će uteći po potrebi.

[Boban]

ja sam samouk u većini stvari koje sam naučio... težak je to put, ali zato stižem dalje nego oni učeni i na nešto naučeni...

[Kimura]

U pisanju su svi samouki.

[Boban]

Nisu. Evo, Gul npr. uzme rečenice omiljenog pisca i onda pravi istu konstrukciju prikaza ulaska u zabačeno selo, red reči, raspored prideva, nada se da će postići isti efekat...

[mac]

Kako ti kao samouk znaš da si nešto naučio? Ko ti sudi?

[Kimura]

Ghoula navodiš kao primer?
Bilo je slučajeva da se pisac posluži tuđom rečenicom i ne samo rečenicom, ali to nije učenje nego krađa. Biva i da ti neki čovek da ideju, ispriča priču sa kojom sam ne bi ništa učinio ili da te prosto svojim postojanjem inspiriše, ali je apsolutno neizvodljivo da ti drugi šapuće šta ćeš napisati, pred belom stranicom si uvek sam.

[Kimura]

Kako ti kao samouk znaš da si nešto naučio? Ko ti sudi?

Ja želim najviše i nadam se svim srcem da će me na Poslednjem sudu propitivati takvi kao ti, Mac!

[scallop]

Za Ghoulovo pretabavanje Henri Dejvisa dobili smo naknadnu izjavu da se radi o "omažu". Bemti, kad je ceo roman "omaž", osim delova sa kukuruzom kad se "omažira" kukuruz majstor.


Ovde je tema digresija i ja je vidim kao stilsku figuru. Ona mora da ostane u okviru priče i da šapne neizrečeno. Počeću da naplaćujem savete o digresijama.

[saturnica]

Kako ti kao samouk znaš da si nešto naučio? Ko ti sudi?

kakva divna, rijetko viđena hladna logika... reže ko nož.   

[scallop]

Pozdravio vas Ivo Andrić.

[scallop]

Baš sam se najedio. Sudio bi nam električar koji nema pojma o klimatologiji. Pomenuo sam Andrića kao najpoznatijeg srpskog autodidakta. U ovoj našoj jebenoj fantastici, Skrobonja, Kimura i Ilija Bakić su pravnici, Jakšić elektroinženjer, Nešić rudar, Mića ekspert za eksploataciju voda, Boban zamalo astronom, Sarajlija lekar. Moja malenkost je tehnolog. IZVOLITE!

[D.]

Kako ti kao samouk znaš da si nešto naučio? Ko ti sudi?

Čitaoci i korisnici usluga, jasno.

[mac]

Ne jedi se molim te zbog onog što ja kažem, nije to vredno jeda. Smanji doživljaj, što kažu mladi iz vremena kad sam ja bio mlad. Otkud ti ideja da bih ja sudio Bobanu? Ili tebi, ili bilo kom drugom piscu? Šta te je navelo da pomisliš na to?

Nisam ja kritikovao Bobanovo stvaralaštvo, to si pogrešno shvatio. Kritikovao sam njegovo veličanje razlike u nekakvom kvalitetu između njega i Ghoula. I njegovu tvrdnju "ja sam samouk, pa zato dalje stižem". Ali obojici sude isti ljudi, čitalačka publika. Sud publike o obojici je da su dobri pisci. Njegova tvrdnja da dalje stiže zato što je samouk je neosnovana tvrdnja. Stiže dalje zbog nečeg drugog, a ne zato što je samouk. A i to "stizanje dalje" je nešto što treba drugi da kažu o Bobanu, a ne samo Boban. Kako on zna da je stigao dalje? Ko mu je to rekao? Ako je to sam sebi rekao, kako zna? Da li svi ovi koje si naveo (Skrobonja, Kimura, Bakić, Jakšić, itd.) takođe tvrde da je Boban stigao dalje? Bobanova tvrdnja bi onda bila bliža istini. Ja ne znam ko je koliko daleko stigao, niti ko je ovde samouk. Rekao bih da su svi samouki, osim onih koji su počeli da objavljuju istog trenutka kad su počeli da pišu, ali šta pa ja znam. Ali sam poprilično siguran da niko ne može sebi da sudi, a to je ono što je Boban ovde uradio.

[scallop]

Kako on zna da je stigao dalje? Ko mu je to rekao? Ako je to sam sebi rekao, kako zna? Da li svi ovi koje si naveo (Skrobonja, Kimura, Bakić, Jakšić, itd.) takođe tvrde da je Boban stigao dalje? Bobanova tvrdnja bi onda bila bliža istini.

Evo ja ću da tvrdim. Ako se računa da ga poznajem 39. godina. Neće biti baš ono šta bi on želeo, ali u ne postoji osoba koja je za domaću fantastiku učinila više od njega. Ima li argumenata protiv? Nadam se da nećeš pokušati.

[D.]

Otkud kimura u ovom društvu fantastičara? Lol

[scallop]

Otkud kimura u ovom društvu fantastičara? Lol

Oglasio se mizogini feminista?


Ima preko trideset objavljenih priča i sve su fantastika.

[D.]

 

Eto kako klanovi funkcionišu. Ti meni napišeš uvod/recenziju romana, ja te ubacim u društvo sa Sarajlijom i Nešićem. 

[dark horse]

Oglasio se mizogini feminista?

Prvi feminista kojome ne prija žena u vrhu sf pisaca, isto kao što je verovatno jedini feminista koji uopšte nije primetio jednu ženu u prvih pet za ninovu nagradu, već po inerciji urlikao "nepravda, a gde su žene" urlikanja radi... 

[D.]

Opet proganjaš, jadniče bez života?

Jedna žena nije dokaz ni za šta osim za glupavost onih koji je ističu kao dokaz.

[dark horse]

Jedna od pet je 20%... koliko žena je bilo u konkurenciji za Nina, tj. uopšte napisalo knjigu prošle godine, da li je 20% ili mnogo manje? Ko je kriv ženama što ne pišu, muškarci? Toliko o tvojim kriterijumima...

Ne progranjam, već gazim trola koji je zauvek otišao sa sajta ovenčan slavom ženskog časopisa pa se vratio popišan da nastavi da troluje...

[D.]

Dobro, i kimura stalno hvali/brani skalopa. Valjda ćeš i ti tako jednom da zaslužiš da te skalop pomene među talentovanima.

[scallop]

Šta ćeš kad si se upisala kod Bobana, a on nema klan. Moj klan su fini pisci i fini ljudi. Ipak, moram da ti zahvalim što si odustala od vrednog nika Ksenije Atanasijević koji ničim nisi zaslužila.

[dark horse]

Gde su pohvale za Anu Vučković od dežurnog feministe, i zašto su izostale? Ah da, feminista nam je malo mizogin... feminizam u prevodu znači "D. klan" sastavljen samo od D... 

[angel011]

Pozdravio vas Ivo Andrić.

A njega bi verovatno pozdravio Umberto Eko. 

[scallop]

Dobro, i kimura stalno hvali/brani skalopa. Valjda ćeš i ti tako jednom da zaslužiš da te skalop pomene među talentovanima.

Linkin je veoma talentovan da prepozna nasrtljive. Već sam ga upisao.

[dark horse]

Dobro, i kimura stalno hvali/brani skalopa. Valjda ćeš i ti tako jednom da zaslužiš da te skalop pomene među talentovanima.

Linkin je veoma talentovan da prepozna nasrtljive. Već sam ga upisao.

Kad smo kod Andrića, više sam prepoznao ovo:

"Posmatraj čovjeka. I ako vidiš da se nikada ne koleba, ne predomišlja, da je uvijek siguran u sebe i da potpuno vjeruje u ono što kaže, i samo u to, da ne zna ni za oklijevanje pred odlukom, ni za kajanje poslije nje - Znaj da je taj čovjek kurva ili kurvin sin. I kloni ga se koliko možeš."

Ivo Andrić

[scallop]

Eto, Andrić je toliko uveren u svoj iskaz da je i on kurvin sin.

[Kimura]

Otkud kimura u ovom društvu fantastičara? Lol

Oglasio se mizogini feminista?


Ima preko trideset objavljenih priča i sve su fantastika.

Biti žensko jeste prednost, D. Ali, ne možeš se večno vaditi na to. I muškarcima dojadi.

[saturnica]

Po uvjerenosti u vlastite stavove, čini se da većina ovdje pripada kurvinim sinovima..

[Kimura]

Dobro, i kimura stalno hvali/brani skalopa.

Naravno da branim ono u šta verujem. Ne podešavam stav i mišljenje prema prilici ili sagovorniku.


edit: ovo može da bude i ozbiljna mana, u nekim tumačenjima Andrića. 

[scallop]

Po uvjerenosti u vlastite stavove, čini se da većina ovdje pripada kurvinim sinovima..

I kurvine kćerke....

[D.]

Sarajlija, Nešić, Skrobonja, Boban, kimura i Linkin.

[dark horse]

Fale žene... ovaj, D... seksizam i muški klanovi... (D)iskriminacija...

[dark horse]

Skoro sam zaboravio... pa fale vam i mladi, da to prosto bode oči... ovaj, hoću reći, fali večito mlada D... samo se ona računa kao "mlada"... 

E, starci jedni bedni, zaustavljate "mladost"... hoću reći, zaustavljate D. u njenoj ekspanziji po svemiru...

[D.]

Šta ćeš kad si se upisala kod Bobana, a on nema klan. Moj klan su fini pisci i fini ljudi. Ipak, moram da ti zahvalim što si odustala od vrednog nika Ksenije Atanasijević koji ničim nisi zaslužila.

Molim da osvedočeni patrijarhalci ne uzimaju Kseniju u usta. Da se, jadna, ne bi u grobu okretala.

[Boban]

D, da li baš moraš svoju beskorisnost da održavaš na ovom forumu?

[D.]

Od toliko beskorisnih likova ovde, ti to pitaš mene. Lol

[Boban]

da, tvoja beskorisnost je neuporediva sa bilo kakvom beskorisnošću dosad zabeleženom u ljudskom rodu.

[mac]

Čarli Braune, od svih Čarlija Brauna na svetu ti si najbraunastiji!