Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka

[Tex Murphy]

Много лијеп осјећај, морам признати, кад откријеш да неку игру већ имаш на ГОГ-у. Неки дан ми се слично десило са Пиратесима, малоприје са Биониц Дуес, а ево управо сад са Sword of the Samurai.

[Meho Krljic]

Hah, da, ali najviše sam mislio na to da postoji i neka Windows verzija RCIV ali da je, jasno, na kraju dana lakše igrati kroz Dosboks verziju za DOS nego se mučiti sa nekom Win 3.11 mučenicom.

[Tex Murphy]

Наравно, ДосБокс је мајка. А може да послужи и за покретање управо Виндоуза 3.11, својевремено сам то радио и планирам поново, пошто има неких игара које не могу другачије да се играју него у том Виндоузу

[ridiculus]

Ma, možeš da igraš i bilo šta za Unix ili Linux ili Solaris ili Mac OS na Windows-u. Nikakav problem. Samo se instalira hipervizor, program koji pravi virtualne mašine, tj. računare. Hvala bogu, ima ih besplatnih.

[Tex Murphy]

Народе, нећете вјеровати шта ми се десило у Визардрију - доживио сам тотал парти кил (!!!) Ко би се томе надао?
Имао сам два лика тринаестог нивоа и још два која су била релативно близу томе (у Визардрију ово "релативно близу" подразумијева цирка мјесец дана грајндовања, ако играте мојим темпом). И сконтам ја, ма ајде да не чекам још мјесец дана, него да кренем одмах да се обрачунам са злим чаробњаком, па ком опанци ком обојци. У суштини, код визарда, чије левеловање на тринаести ниво сам и чекао да кренем у напад, једина разлика између 12. и 13. нивоа је што се на тринаестом добија тилтоваит, најбоља борбена магија у игри. Али контам ја, имам довољно јаке остале ликове, а прошли пут кад сам се случајно телепортовао код главног негативца са много слабијим ликовима од ових, успио сам да га убијем (само што су ме након тога средили његови миниони). И тако, кренем ја у обрачун с њим пун полета и налетим неке луде бештије које ми побију пола екипе, кренем назад да бјежим ка дворцу и налетим на чаробњаке који ми побију и другу половину екипе.  Тијела моје јадне чаробнице и бишопа су појеле дунгеонске звијери, тако да су они заувијек изгубљени, а остали су још у дунгеону, тако да постоји нада да кад довољно излевелујем сљедећу групу паћеника да ћу моћи да покупим та тијела и бар неко од њих резуректујем.

Наглашавам да овог пута, иако МОЖДА јесам био мало брзоплет са покушајем напада на легло главног крмета, смрт није била посљедица моје брзоплетости, већ комбинација несреће и потцјењивања непријатеља. Односно, чак и са тилтоваит магијом скоро сигурно се у овим борбама не бих добро провео. Али најгоре је што овде не можеш да кажеш "аха, треба да се левелујем до тог-и-тог нивоа и онда сам безбједан". Јок. Овде УВИЈЕК можеш да дођеш у безизлазну ситуацију. Увертира са ову трагедију је била кад ми је Химзу Половину, патуљачког ратника, неки усамљени нинџа једним ударцем послао у вјечна ловишта. А пазите, Химзо је био ратник 12. нивоа, са преко тристо хиљада искуствених поена, за чије стицање су потребни мјесеци грајнда.

[Tex Murphy]

Најгоре је што нисам ни изнервиран ни депресиван, чак ни претјерано тужан. Једноставно, осјећам се као што се вјероватно осјећа Сизиф након што му камен склизне с врха.

[neomedjeni]

Igranje ove igre bez mogućnosti snimanja pozicije zaista deluje kao beznadežan poduhvat. Da li je level cap na 13. nivou ili možeš da ideš višlje od toga?

[Tex Murphy]

Ааааааааааргх, не могу да вјерујем, поједе ми комплетан пост о експлодирајућој кутији!

Сад сам на послу, кад се вратим кући подсјетите ме да вам испричам о експлодирајућој кутији.

Елем, нема левел цапа, али тринаести ниво је неки "оптимум" до којег можеш да стигнеш у неком разумном року и мислим да је игра прављена тако да са тим нивоом треба да се покуша напад на главну џукелу. Може да се дође и до четрнаестог нивоа, али такав подухват кроз прву игру би захтијевао апсолутно нехуману количину грајндовања. Наравно, ликови могу да се импортују у другу игру и онда да се тамо настави њихов развој, са (претпостављам) јачим противницима који носе много већу количину икс пеа.

[Tex Murphy]

Исправка, ликови МОРАЈУ да се импортују у другу игру, јер у њој нема опције за креирање карактера.

[Tex Murphy]

Коначно ми је пукао филм у Ултими ИИИ, те сам одлучио да потражим помоћ рјешења. Први трагови губљења стрпљења појавили су се врло брзо - није прошло ни пет мјесеци како играм игру без икаквог видљивог помака. У сваком случају, прво сам одустао од пуног мапирања дунгеона (да сам бар био паметан да то урадим прије мјесец-два) и у посљедња два дунгеона само слетио до осмог (посљедњег) нивоа да видим шта тамо има. А имају једино некакви жигови које себи утиснете. Ја сам мислио да треба сакупити сва четири жига па да ће се онда НЕШТО десити, али јок, сваки појединачни жиг има као неку посебну сврху, коју ја наравно нисам открио јер се нисам ни нашао у ситуацији у којој неки од жигова треба. То сам, углавном, видио код ЦРПГАддицта. У сваком случају, то је ситница.

Много већи проблем су недоступни предјели омеђени водом, за које, логично, треба брод. Неки брод се налази поред дворца Лорда Бритиша и ја сам цијело вријеме мислио да треба некако да мазнем тај брод, јер је то једини брод који се појавио у игри до сада. А играм је скоро пет мјесеци. Успијем ја да дођем до брода, али не могу брод да извадим са поменуте локације, тј. немам одатле приступ отвореном мору. Онда сам мислио да можда треба да нађем други брод, па сам онда опет мислио да треба некако да узмем тај брод, па сам онда радио нешто друго у нади да ће негдје да ми искрсне некакав хинт. Чак сам успио да се докопам и скривеног града који се само повремено (и то врло кратко) појави на мапи. Прије неколико мјесеци случајно сам набасао на тај град и одмах је нестао, а да нисам записао ни вријеме (тј. фазе два мјесеца) у које се појавио нити тачну локацију. Надао сам се да ће негдје да се појави неки хинт за тај град и он стварно постоји у игри, али ја нисам успио да га нађем. Међутим, нашао сам га (град, не хинт) на други начин, и то је, морам признати, била веома бриљантна интелектуална пируета с моје стране, равна оној кад ми је у Габријелу Најту пало на памет да пипам неку Циганку која плеше. Елем, овде имају некакви драгуљи у које кад вирнете добијете мапу локације на којој се налазите (било да је у питању мапа свијета или неки од дунгеона). Од неког лика негдје добио сам криптичан хинт типа "Dawn comes up each new pair" из чега сам закључио да се можда Дањн (то је име града који је у питању) појављује негдје у вријеме кад су два мјесеца у истој фази (фазе су означене бројевима од 0 до 7). И онда помислим, кад се појави град, можда ће бити видљив на мапи коју добијам гледањем у драгуљ! Дакле, само пробам да гледам у драгуљ кад су мјесеци у фазама 0 и 0, па онда 1 и 1, итд. И успјело је већ код 0 и 0! Не можете ни замислити мој понос у том тренутку! Наравно, град је нестао прије него што сам успио да стигнем до њега, али једном кад сам знао вријеме у које се појављује и приближну локацију, било је лако доћи до њега. Можете замислити каква незнана чудеса и предивна блага су ме тамо чекала!

Овај, никаква. Добио сам само гомилу бескорисних "хинтова" које добијам већ пет мјесеци од ове игре, а од брода наравно ни трага ни гласа. И ту коначно одлучим да баталим све и потражим рјешење. И видим ја неколико тих рјешења на нету, али ниједно не говори како се долази до проклетог брода. Након још додатног копања испостави се сљедеће: Доћи до брода је потпуно тривијално. Само треба да сачекаш да те нападне пиратски брод, средиш га и укрцаш се на њега, као у Ултими 1. Пиеце оф цаке. Осим што ја за пет мјесеци играња нисам видио НИЈЕДАН ЈЕДИНИ ПРОКЛЕТИ ПИРАТСКИ БРОД! Видио сам да су се још неки играчи жалили на ово, постоји чак и прича да у ПЦ верзији игре има баг, али чак и да нема, фасцинантно је како један реномирани дизајнер попут Ричарда Гериота очекује да се до виталних објеката неопходних за прелазак игре долази преко рендом енкаунтера који се дешавају нула пута у пет мјесеци (илити нула пута по 100-200 сати играња, колико сам потрошио укупно). Пошто је по свој прилици ова игра непрелазна, а НЕМА ТЕОРИЈЕ да сад стартујем неку другу верзију, нпр. за Ц64, и гриндујем се испочетка до двадесетог и кусур нивоа, иста ће вјероватно да лети у канту за смеће, гдје јој је и мјесто. Једино ми је жао због дивне стилизоване мапе свијета (тривиа: цртала је Гериотова мама!) коју сам одштампао на папир и у њу са великом пажњом и љубављу оловком уцртавао локације до којих сам дошао Ово мапирање је заправо било и једина забавна ствар у игри. Дакле највјероватније ћу одгледати негдје гејмплеј да видим како се игра завршава, а онда некад прећи на тај инфамозни четврти дио, који би ваљда требало да је мање идиотски од прва три. Ај баш да видимо.

[Tex Murphy]

Кад год неко (као нпр. ја) почне да вам тупи о незавршености и баговитости данашњих игара и савршенству и изгланцаности оних из осамдесетих, можете да му натрљате нос серијалом Ултима.

[neomedjeni]

S obzirom da bez tebe ne bismo ni znali za bagove u tom igrama, nećemo to pravo zloupotrebljavati. 

[Tex Murphy]

Ко је макар једном играо Рогуе (или чак и било који други роглајк), препознаће да је овакав екран нешто што се... не виђа баш често.

[Tex Murphy]

Ипак нисам одустао од Ултиме 3! Успио сам да покренем неку Ц64 верзију и буквално У ПРВОМ МОМЕНТУ ме напао пиратски брод. Тако да ћу сад да пробам да пређем ову верзију, али ћу себи да олакшам тако што ћу да укључим скоро све могуће читове. Дакле, додијелићу себи бесконачно много дијаманата, хране, бакљи и сл., само нећу узети бесконачну магију. Не пада ми на памет да поново базам кроз оне силне дунгеоне, желим само да видим остатак игре.

[Meho Krljic]

Pametno. Kako smo već rekli, The Real Ultima  počinje sa Ultimom IV.

[Tex Murphy]

Данас, тј. сада већ јуче, навршило се тачно годину дана откако сам почео да играм Рогуе Визардри сам почео мјесец и седмицу дана раније.

[Meho Krljic]

Dakle, može se reći da si na početku 

[neomedjeni]

Izveštaji o napredovanju i nazadovanju kroz Wizardry spadaju među moje omiljene tekstove na forumu. 

[Tex Murphy]

Хвала  Пробаћу да их чешће постављам, са све скриншотовима

Иначе, мислим да сам можда био мало неправедан према Ултими 3. У питању је (сад задржите дах и добро се држите за столицу) заправо сасвим солидна (!!!!!!!!!!!!!!!!!!!???????????????) игра у којој је барем 90% мана које сам набројао у оном ранту од прије неки дан узрокован тим несретним багом са непојављивањем брода у ПЦ верзији. Као што сам рекао, у верзији за Ц64 брод ми се појавио одмах и успио сам да га хајџекујем од пирата и да опловим мало континент и дођем до неких дијелова којима прије нисам могао да приступим и мора се признати да је слика много цјеловитија и многи од оних опскурних хинтова напрасно добијају смисао. У најкраћем, игру сам (испоставља се - неправедно) оптужио да играча намјерно држи у мраку и не даје му довољно хинтова и да може да се игра мјесецима а да и даље појма немате шта треба да радите и гдје да идете, а ево испоставило се да то није тачно. Јурцање кроз дунгеоне јесте мало напорно, али то није толико страшно, зато што кад обиђете континент онда откријете гдје се неке ствари налазе, тако да више не морате да их тражите по дунгеонима и можете да се сконцентришете на оно за шта знате да је тамо, а то су они жигови које сам спомињао. Самим тим, чим бисте након једног или два измапирана дунгеона провалили да се они налазе на осмом нивоу, онда вјероватно не бисте толико пажње посвећивали њиховом темељном истраживању, већ бисте само гледали како да се што прије сплазате на осми ниво и онда да се у једном комаду извучете одатле након што добијете жиг. Истина, сад сам себи направио мало удобније играње тако што сам намјестио бесконачно много бакљи, кључева и дијаманата (мада не и бесконачну магију), док би без тих читова требало мало више грајндовања, али ни то није толико страшно када игру играте први пут. Поред тога, Ц64 верзија има једну много добру предност над ПЦ верзијом (мислим поред оне да ју је заправо МОГУЋЕ завршити), а то је да не снима позицију ни карактере* аутоматски, тако да игра губи онај (истина мало разводњени) роглајк филинг који има ПЦ верзија. Да сам се само прије два-три мјесеца сјетио да се запитам гдје ли је тај проклети брод... Наравно, остаје ми још увијек да одиграм игру до краја, али ако се не деси нешто значајно непредвиђено, упркос мојим ранијим коментарима Ултима 3 би могла да се назове првом добром игром у серијалу.

* Као што нас уче одређени рани РПГови а ла Визардри, снимање позиције и снимање карактера знају бити двије врло различите ствари.

Овде бих да споменем да се и мој брат прије неки дан прихватио играња прве Ултиме (он је иначе фан Балдур'с Гејта, прешао га је мислим барем неких десетак пута, а вјероватно и много више, али сада нема много времена за играње јер жена, дијете, посао...) и врло брзо је одбацио назвавши је најгором игром на свијету, гором чак и од Приватеера 2

[neomedjeni]

Neko je prošao prvi Baldurs Gejt više puta od mene? 


Nestade i poslednja nada da je moj život imao nekakav smisao.

[Tex Murphy]

Neko je prošao prvi Baldurs Gejt više puta od mene? 


Nestade i poslednja nada da je moj život imao nekakav smisao.

Добио сам у међувремену корекцију, изгледа да је ипак негдје око седам или осам пута, не сјећа се тачног броја.

[Tex Murphy]

Иначе, у паузама између филмова на дводневном новогодишњем филмском маратону друг и ја смо играли по неколико партија РОГУЕа (оригиналну верзију, не клон који тренутно играм). Једна од његових партија је била прилично спектакуларна, наиме успио је да дође до краја дунгеона и покупи Амулет оф Јендор, али онда је при повратку страдао на 25. нивоу (тј. на другом након узимања амулета). Невертхелесс, ово је најбоља партија те игре коју сам видио. Узроци тако успјешне партије леже у чињеници да је добио ринг оф стеалтх, захваљујући коме је ескивирао скоро све гадније противнике тамо негдје од 17. нивоа па надаље (даклем грифине, џабервокове, змајеве и осталу булументу), као и довољно хране да може тај прстен да носи стално на себи.

[Meho Krljic]

Амулет оф Јендор

Ovo je sad nerešiv problem za mene. Istina je da se latinicom ovo piše Amulet of Yendor ali Yendor je samo Rodney napisano unazad, tako da... kakva bi bila ispravna transkripcija po tvojim pravilima?

[mac]

Možda J ako se izgovara kao J, a I ako se izgovara kao I? A možda je to previše logike i zdravog razuma...

[Tex Murphy]

Амулет оф Јендор

Ovo je sad nerešiv problem za mene. Istina je da se latinicom ovo piše Amulet of Yendor ali Yendor je samo Rodney napisano unazad, tako da... kakva bi bila ispravna transkripcija po tvojim pravilima?

Морам признати да сам се и ја за тренутак замислио око овог питања и чак сам био у искушењу да напишем латиницом, али мислим да проблеме не треба гурати под тепих него их рјешавати. Мислим да је "Јендор" ОК у овој ситуацији. Него, зна ли се ко је тај Родни (ако такав уопште постоји)?

[Meho Krljic]

Zna se, kajnd ov. Iz knjige "Dungeon Hacks" Davida Craddocka o kojoj ću uskoro pisati:

SQ4]: An "@" Named Rodney
Players enter Rogue's Dungeons of Doom on the premise of recovering an artifact called the Amulet of Yendor. Yendor is Rodney spelled backwards, an anagram Toy dashed off without giving it much thought. According to Wichman, Rodney played a bigger role. "Initially, Rodney was the name of the adventurer that you were playing. I think that got lost somewhere along the line, and probably for good reason, because people want to play as themselves, not Rodney. I never gave any thought as to the relationship of Rodney to Yendor. Maybe he was some long-lost, black-sheep relative. Those would be fun details if they made [font=]Rogue[/font] into a movie or something."

[Tex Murphy]

Кул, једва чекамо ривју!
Занимљива причица за Роднија, ја сам претпостављао да је вјероватно у питању неко од дизајнера или њихових пријатеља ко се овјековјечио у игри обртањем свог имена, као што су то урадили аутори Визардрија.

[mac]

U Nethacku prodavac u Minetownu se zove Izchak, što je i ime profesora koji je učestvovao u razvoju Nethacka.

[Tex Murphy]

Ово изгледа као најобичнији скриншот са првог нивоа Рогуеа, међутим видјећете да ту нису чиста посла ако обратите пажњу на доњи дио екрана и статистике мог лика. Да, истина је, успио сам да се докопам инфамозног Амулета од Јендора и само два корака лијево дијеле ме од можда највећег успјеха у играчкој каријери. Дошао сам само да се похвалим овим, е не бих ли како самог себе урекао, а ако којим случајем успијем да направим та два корака, испричаћу вам нешто више о овом епском подвигу.

[Tex Murphy]

Шта рећи... прво ћу сит да се исплачем, а сутра ћу да пишем детаљније.

[Tex Murphy]

Ух, сад тек видим да сам у свом одушевљењу био помало мислеадинг - ово горе није оригинални Рогуе него Рогуе Цлоне, зезнута, али ипак неупоредиво лакша игра.

[Meho Krljic]

 


Čekamo detalje!

[Tex Murphy]

Е, овако... Даклем, игра коју сам успјешно прешао је поменути Рогуе Цлоне, чије разлике у односу на оригинални Рогуе сам већ споменуо у једном од ранијих постова, при чему два основна вриједи поменути још једном, а то су 1) недостатак мрачних просторија и 2) много већа дарежљивост са корисним предметима. Обје ове ствари су круцијалне, нарочито прва и нарочито за играче који су неопрезни и нестрпљиви као ја, пошто у оригиналној игри на нижим нивоима врло лако можеш да се пробудиш мртав а да и не знаш шта те снашло. У сваком случају, у овој партији је кренуло добро од самог почетка, добио сам прстен за спорије трошење хране, одличан оклоп и одличан мач (за који се касније испоставило да је био додатно енханцеован) и доста скролова, а поред тога сам имао и лијепу срећу са РНГ-ом, тако да сам на осмом искуственом нивоу имао 80 максималних хеалтх поена, што се у оригиналном Рогуеу дешава са вјероватноћом од нула посто (тамо си врло сретан ако имаш око 60). Ево како је изгледао мој инвентар на једанаестом нивоу дунгеона:



Видите овде да имам дворучни мач, разноразне одличне оклопе, штап невидљивости који иначе не постоји у оригиналној игри (али не функционише, или барем ја нисам открио како се користи) и 3 скрола за препадање монструма, који су практично обавеза на нижим (тј. јачим) нивоима дунгеона, јер блокирају нападе и најјачих монструма и омогућују вам да их лагано сасјецкате својим мачом не бринући се за евентуалну смрт.

Пошто сам био овако добре среће са снагом и корисним предметима, требало је само мало концентрације да се успјешно докопам 26. нивоа на коме се налази Амулет оф Јендор. Ако се добро сјећам, до тада нисам набасао ни на једног змаја и џабервока (или ако сам и набасао, побјегао сам им успјешно без борбе), био сам довољно јак да сређујем углавном непобједиве грифине, е једино сам имао проблема са медузама и оне су ме неколико пута довеле у врло незгодне ситуације, које сам најчешће рјешавао поменутим скроловима.

И тако, дошао је историјски тренутак купљења Амулета:



Након тога сам се малчице збунио, па сам на степеницама сишао доле умјесто да се пењем горе. На моје опште изненађење, игра допушта и силазак на нижи ниво од 26. на коме је Амулет. Заправо, кад имате Амулет, онда можете на сваким степеницама да идете и горе и доле, при чему се нивои сваки поново генеришу. Ово омогућује солидан риплеј велју овој игри, о чему ћу рећи нешто мало на самом крају. Дакле, грешком сам отишао на 27. ниво, а по несрећи све скролове за мапирање сам искористио тамо негдје од 20. нивоа па надаље, тако да ми је требало нешто мало труда да се вратим уназад. Међутим, не прије него што сам доспио у најопаснију ситуацију у историји ове игре. Наиме, како сам успио да средим једног или двојицу змајева, нагло сам се осилио, тако да сам то покушао да урадим и са трећим. Међутим, он је одбио да умре и размијенили смо неколико удараца и онда ми се здравље срозало на близу смрти, те сам одлучио да дам петама вјетра. Змај је незгоднији од осталих противника зато што може да вас зажага ватром, па сам му бјежао цик-цак, онемогућујући га да упути смртоносни пламен према мени. Изашао сам из просторије гдје се налазио, зашао у оближњи ходник, у намјери или да му збришем или да ми се здравље довољно регенерише да могу да га докрајчим, али онда се десила сљедећа проблемска ситуација:



Како то обично бива, кад бјежите од једног монструма, иза леђа вас обично сачека други. Ово Ј које видите са моје лијеве стране је џабервок, најгадније крме међу онима која немају специјалне способности, мрцина огромне снаге и огромне количине енергије, која може да вас убије попријеким погледом. У овој ситуацији скрол препадања монструма нема алтернативу - њега дропнете, монструми престану да вас нападају и онда их само поберете. Али, као што сам рекао, ја сам своје скролове раније потрошио на медузе, тако да сада нисам имао ништа ефикасно при руци. Већ сам себи очитао опело, а онда одлучио да пробам посљедњи излаз, ма како фар-фетцхед био. Наиме, као што видите на слици, изнад мене се налази једно празно поље ходника. Ту није крај ходнику, већ се изнад налази неистражен дио. Мој план је био да се помјерим за једно мјесто горе, затим рокнем змаја штапићем за успоравање монструма и надам се да ћу тиме да добијем потез више у односу на њега и да је он пред цркавањем, тако да ми један ударац буде довољан да га средим, а онда да нападнем преосталог џабервока ватреним штапићем уз наду да ће у свом потезу некако да ме промаши па да га можда средим. Све је то било врло натегнуто, али... шта се десило? Кренуо сам једно поље горе, успорио змаја, срећом моји прорачуни су били тачни и он је од једног ударца одапео, а онда сам сасуо ватру на џабервока, а та ватра је почела да јурца около по ходнику и нисам баш начисто какав јој је био учинак (срећа да није мене погодила), тек испоставило се да џабервок из неког разлога стоји у мјесту и не иде за мном, што сам искористио да се повучем у оближњи мрачни ћошак (не види се на горњој слици), сачекам да ми се енергија врати на 100% и онда сам му поразговарао са фамилијом.

Након тога није било већих проблема. На првим нивоима послије Амулета опет се појавило неколико иритантних медуза, али сад сам имао довољно снаге да ми оне не представљају смртоносну пријетњу. Такође сам имао среће да врло лако проналазим степенице за горе (понекад чак у првој просторији у којој се појавим на неком нивоу) и онда кад сам дошао до 19. нивоа, већ је било тривијално. Није више било медуза, а био сам толико јак да грифини и ур-вили (у овој верзији названи "блацк уницорнс") нису представљали никакав проблем, док сам се тролова и фантома рјешавао једним потезом. Нисам много времена трошио на садистичко иживљавање над монструмима јер завршетак игре је био примарни циљ, тако да је након 19. нивоа шетња према првом нивоу и крају игре била обична шетња по парку. И онда је дошао онај скрин који сам поставио јуче.

Е сад, оно што сам рекао за риплејабилити на почетку. Наиме, кад набавите Амулет, онда више не трошите храну, тако да можете да се задржите колико год хоћете на којем год хоћете нивоу. Кад нађете степенице, можете да идете и горе и доле. На тај начин можете, ако вам је до тога, да сакупљате искуство и јачате и онда силазите све ниже и ниже и све лакше побјеђујете до тада стравичне противнике који су вам раније били ноћна мора. Ако некада будем (а вјероватно хоћу) поново играо игру, обавезно ћу ово да урадим. Наравно, то има и неки свој смисао када се такмичите (како је то некад било) са другим играчима, пошто вам дужи боравак у игри гарантује више новца, али мени то није толико битно колико тај лијепи тренутак, тако карактеристичан за РПГ игре (а први пут имплементиран можда баш у овој игри, тј. у њеном претходнику) када са лакоћом средите монструма који се раније над вама садистички иживљавао.

Најгоре од свега је што је мој бијес према роглајк играма у доброј мјери излапио и већ мјеркам шта бих сљедеће могао да пробам, а ту има много варијанти и куку мени.

[Tex Murphy]

Након подужег вијећања, одлучио сам да ће сљедећи роглајк који ћу играти да буде МОРИЈА. Колико ми се чини из текстова по нету, након оригиналног Рогуеа, роуглајк игре су се подијелиле у двије струје. Једну чине Мориа, уМориа, Ангбанд и сл., а другу Хацк/НетХацк и њихове многобројне верзије. Ангбанд сам за сада оставио за касније зато што је насљедник Морије (даклем, хронологија), а што се тиче (Нет)Хацка, нисам још успио да нађем верзију довољно удобну за играње. У једној верзији Хацка управљање је прилично незгодно јер се не користе курсорски тастери, у другој је управљање океј, али из мистериозних разлога игра ми не да да сиђем на други ниво. У НетХацку ме нервира што постајем енцумберед чим покупим први предмет. Имам и неку Виндоуз верзију, али није ми довољно прегледна. На крају сам се, дакле, одлучио за Морију, која јесте црно-бијела, али је довољно прегледна и удобна за играње.



Наравно, пошто тек треба да почнем са озбиљнијим играњем, слиједи неколико најнајнајосновнијих коментара на основу онога што лично видио у неколико започетих партија и што сам напабирчио по нету (детаљнији утисци слиједе касније).
Морија је, наиме, мнооооооооооооооооооооооооого софистициранија игра од Рогуеа. То наравно не значи да је и боља, јер треба добро потрефити баланс између интригантности и једноставности, а то је Рогуе скоро савршено успио. Морија дефинитивно није игра коју (као рецимо Рогуе) можете одмах да почнете да играте без икаквог предзнања и да се повремено подсјећате команди преко ингаме хелпа. Овде морате да прочитате позамашно упутство, пошто почетак игре више подсјећа на традиционалне РПГ-ове него на роглајкове - бирате пол, расу, класу, имате разне карактеристике и статистике (које можете да ролујете више пута), затим треба да се опремите оружјем, опремом, магијама и сл., све то прије него што уопште уђете у дунгеон. Количина опреме и магија је напросто застрашујућа, као и број опција које имате на располагању - можете да копате у потрази за новцем (ипак сте, је ли, у руднику), можете да откључавате и/или ломите врата, можете да блокирате врата да вас не ћапе монструми с друге стране итд. итд. итд. За разлику од Рогуеа, новац је битан, јер њиме купујете опрему и оружје, без чега је немогуће завршити игру. Дакле, прије кретања неопходно је барем изучити карактеристике једне расе и једне класе које планирате да додијелите свом лику, а није лоше ни прочитати дијелове који се односе на копање и сл.

Оно што ми се свиђа је што нема мрских мрачних просторија као у Рогуеу. Прецизније, има их, заправо скоро све су мрачне, али на располагању имате разне бакље, лампе и сл. којима мрак одагнавате, а кад имате извор свјетла, цијела просторија у коју уђете је аутоматски скроз освијетљена, што је супер.

Морија, опет за разлику од Рогуеа, а слично НетХацку, дозвољава кретање и горе и доле, тј. повратке на већ пређене нивое, али за разлику од НетХацка, нивои се не памте, већ се сваки ниво при уласку поново генерише. Поред тога, постоји магија која вас телепортује ван дунгеона, што је непроцјењиво, ако вас на неком од нижих нивоа сколе јаки монструми. Ово "ван дунгеона" подразумијева скроз горњи, "нулти" "ниво", који је заправо град у коме имате продавнице оружја, опреме, магија и сл. Овакве продавнице постоје и у НетХацку, али су разбацане кроз дунгеон, док су у Морији на изволте.

Ако је вјеровати ЦРПГАддицту, Морија је толико ужасно огромна игра, да је практично немогуће завршити је без варања. У игри је циљ да се рокне Балрог, који се налази негдје испод педесетог нивоа. Дакле, теоретски, игра има барем педесет нивоа - нема повратка на површину као у Рогуеу. Е сад, Рогуе теоретски има педесет један ниво (26 на силаску по амулет + 25 на повратку) али 1) сви нивои су на само једном екрану и 2) посљедњих 20ак је чиста боза. У Морији нивои заузимају по неколико екрана и накрцани су опасностима, тако да је потребна огромна пажња и барем неколико десетина сати да би се успјешно дошло до краја. Наравно, ту је неизбјежни пермадеатх. У Рогуеу није толико страшно кад рикнете, чак и пред крај игре, јер ту добитна партија траје цирка два, два и по сата. Не смијем ни да замислим каква је то душевна патња кад утрошите рецимо педесет сати на развој лика и онда умрете јер сте погрешно кликнули неко дугме. Дакле, пробаћу да се не унесем превише емотивно у игру и нећу ни да постављам себи циљ да је пређем поштено, али покушаћу да је играм неко вријеме да видим има ли какве привлачности након што се савладају команде. Олакшавајућа околност је та могућност повратка на лакше нивое, а како каже ЦРПГАддицт, храна углавном није проблем, тако да би, уз помоћ скрола за бјежанију, требало да није толико тешко одржавати се у животу. Ех, онда наравно треба процијенити у ком тачно тренутку кренути на Балрога, али о том потом.

[Tex Murphy]

Они који читају све моје коментаре овде сигурно ће примијетити огромну количину понављања информација, али не замјерите. Прво, ни ја не могу да се сјетим шта сам раније писао, па цијеним да је нешто боље поновити него оставити неизречено, а друго - они који пропусте неки пост не морају да скролују горе и читају раније коментаре.

[Tex Murphy]

Ех, да, још једна ствар - као што видите са горње слике, кренуо сам са паладином. Иначе скоро увијек бирам ратника, али цијеним да ће ми овде можда користити неке магије, па ћемо да видимо. Избор класа је велики, ни модерни РПГ-ови га се не би постидјели, па има доста простора за експериментисање. Веома веома веома комплексна игра, а да ли се то позитивно одражава на уживање у игрању, видјећемо.

[Tex Murphy]

Океј, након доооооооооооста труда и нешто мало пуке среће успио сам да набодем неке основне команде (у чему је ова Морија прилично неинтуитивна), тако да сам могао да почнем са играњем. Након неколико десетина партија започетих и експресно завршених на првом нивоу могу да констатујем да преживјети први ниво уопште није тривијално, јер иако сами монструми нису толико тешки, њихов огроман број чини преживљавање врло тешком работом. И даље играм са паладином, успио сам да научим како се бацају магије и како се рудари кроз ходнике (а да ли ће бити некакве користи од тог рударења, то ћемо још да видимо), сад морам мало да експериментишем са опремом, мада за експериментисање нема много простора јер количина пара коју добијем на почетку није довољна за куповину било какве напредније опреме или оружја. Рјешење је очигледно да се проведе (и ако је могуће преживи) неко вријеме на првом нивоу, сакупи нешто новца, онда се вратити назад у град, па опет на (поново генерисани) први ниво и тако сакупити довољно лове да се купи неко боље оружје.  Занимљиво у овој игри је и што приликом куповине и продаје треба да се цјењкате, што није само козметички феатуре, јер уз довољно добру харизму можете да спустите цијене и за 10%. Поред тога, карактеристике у овој игри иду до максимума од 18 (мада након тога има ЈОШ ЈЕДАН максимум (!)), што се поклапа са Визардријем.

[Tex Murphy]

Десило се оно чега сам се прибојавао - након пробијања почетне баријере (за што није требало толико времена колико сам мислио), Мориа постаје ђаволски заразна игра
Коначно сам успио да направим лика који је преживио више од 5 минута и крећући се по прва два нивоа дунгеона (и врло кратко по трећем) успио сам да узнапредујем до десетог искуственог нивоа и научио сам неколико солидно употребљивих магија. Поред тога, РНГ ме је погледао, тако да имам максималну снагу, што је довело до тога да се доста лако обрачунавам са противницима на прва два нивоа. Једини пех који ми се десио је да сам дограбио неки уклети нож и навукао уклете чизме и не знам како то све да разуклетим. Претпостављам да негдје постоји неки скрол за ремове цурсе, али нема да се купи у продавници, тако да сам до даљњег заглавио с тим уклетим ножем, иако имам много добар мач у инвентару.

[Tex Murphy]

И онда сам умро од глади.

[Tex Murphy]

Ево једне малене илустрације колико је Мориа дарежљива игра, наиме у оним тренуцима кад вас немилосрдно не убија.



Овде се у просторији налази гомила w-ова, тј. некаквих црва, који се размножавају огромном брзином (ако мало боље загледате, и ја сам ту међу њима). Међутим, они су релативно безопасни и већ са онолико хит поена колико тренутно имам могу да их побијем колико год хоћу. Не могу да их побијем СВЕ, зато што се брже размножавају него што могу да их убијам, али срећом могу кад год хоћу да им побјегнем. А поред тога већ имам и cure light wounds магију, која је за ове почетне нивое (дунгеона, као и искуствене) прави лајф сејвер. Наравно, поента комплетног овог излагања је да на овим малим гњаваторима врло лако може да се добије огромна количина искуства, тј. практично онолико колико вам треба и колико имате живаца да се с њима бакћете.

Овде са лијеве стране на екрану видите моје карактеристике, које су сасвим солидне, а вјерујем да има неких магија којима оне могу и да се побољшају. Оно што је занимљиво у вези с тим, и по чему је Мориа јединствена вјероватно не само међу роуглајковима и РПГ-овима већ свим играма (исправите ме ако гријешим) је што кад имате максималну вриједност неке карактеристике, тј. 18, долази до даље подјеле исте на проценте (од 1 до 100). Видите да ја имам 18/18, док је максимум који може да се постигне 18/100, који би практично био еквивалентан са 19, када би 19 постојало. Чему ово служи немам појма, али свакако је интересантно и оригинално. АЦ је наравно армор цласс, при чему су овде веће вриједности боље од мањих. Игра је и у сегменту куповања опреме веома јузер френдли, јер уз свако парче одјеће или оклопа добијате и информацију како исти утиче на ваш армор цласс. Како сам читао у ривјуима, инвентар у продавницама постаје све разноврснији што дубље силазите у тамницу (кад смо већ код силаска у тамницу, као што видите у доњем десном углу, игра вам не исписује на ком сте "нивоу" већ колико сте дубоко зашли, с тим да сваки "ниво" представља висину од 50 стопа). Наравно, бољи предмети су изузетно скупи, али овде може да се нађе оно што данас узимамо здраво за готово, али је прилично недостајало у тим ембрионским РПГ-овима с почетка осамдесетих (ту првенствено мислим на Рогуе, Визардри и Ултиму, иако су оне имале ДЈЕЛИЋ тога, али ни близу као Морија), а то је осјећај (оправдан!) да ако се довољно потрудите и нађете довољно новца, можете да купите тај мноооооооооого добар мач из продавнице који вам је тренутно недоступан и којим ћете монструмима да објасните ко је газда чим га се дочепате. Мислим да је ово прва игра која је опремање лика схватила врло озбиљно и имплементирала га како треба.

Иначе, кад је ријеч о у роуглајк играма вјечито пипавој теми идентификације предмета, и то је овде ријешено прилично занимљиво. Наравно, можете као и у другим играма да експериментишете на себи и пробавате напитке и скролове, можете такође да купите и скрол идентификације у продавници (али немате довољно пара на почетку да узмете више од два или три примјерка, чак и ако не трошите паре на оклоп, што ми се чини као много боља варијанта), ако сте чаробњак, можете да добијете магију за идентификацију, али као четврта варијанта појављује се и одлазак у оближњу продавницу и продаја дотичног предмета наслијепо. Продавачи ће увијек купити предмете које им нудите, чак и кад су неидентификовани, истина обично по мизерним цијенама, а онда ће их идентификовати, али не за вас, већ за свој инвентар. Али барем имате те предмете идентификоване ако некад опет набасате на њих, а на крају крајева можете и поново да их откупите ако имате довољно пара. Тако нпр. малоприје сам продао за десетак дуката нешто за шта се испоставило да је скрол таме (има исти ефекат као онај иритантни напитак таме из Рогуеа), што нико не би купио да је знао шта је (у продавницама се не продају нити откупљују "лоши" предмети). Али претпостављам да исто тако може да се деси да за десетак дуката продам скрол побољшавања оружја за који бих онда морао да платим цирка 1000 да бих га добио назад.

У прва два-три дана играња ове игре чини ми се, иако је она по свим својим карактеристикама школски примјер роглајка, да је њено играње суштински много ближе Визардрију него самом Рогуеу, а разлог томе је непостојање журбе да непрекидно јурите све ниже и ниже да не бисте цркли од глади. Овде можете опуштено да истражите ниво, кад осјетите да сте у опасности фино збришете на површину, мало одморите, купите, продате и сл. и онда се вратите назад. Онда одете на сљедећи ниво, рикнете, схватите да је требало још мало да се излевелујете, направите новог лика, излевелујете се како треба, одете на тај сљедећи ниво, поновите процедуру, онда два нивоа касније поново рикнете, направите новог лика и сл. и тако све до педесетог нивоа и атака на фамозног Балрога. Ако вам се чини да је ово потпуно сумануто и да тим погибијама можете у тренутку да изгубите десетине сати играња - потпуно сте у праву. Али исто тако функционише и Визардри, тако да сам навикао. Обје ове игре првенствено нас уче стрпљењу.

На прва два нивоа игра није баш дарежљива са новцем, тј. нису ријетка мјеста гдје можете да га нађете, али то су углавном релативно мале количине. Такође, продајом предмета по свој прилици не може да се заради много, али то је сасвим фер под условом да у каснијим нивоима, пропорционално ризику, може да се набави више новца.

На крају да се осврнем на оно што сам нешто раније рекао за комплексност. Испоставља се да је то ипак само комплексност на почетку. Док Рогуе можете да почнете да играте одмах, за Морију морате да се припремите неколико сати, али онда кад уђете у штос, играње је такође једноставно. Овде имате доста ствари које Рогуе не посједује, али чини ми се да то није ни принијети комплексности НетХацка. Што, опет, апсолутно ништа не говори о односу квалитета једне и друге игре. Оно што је најбитније јесте да сад већ полако своје уобичајене дневне активности почињем да посматрам као нешто што ме одваја од играња Морије а то је најбоља (најгора?) ствар коју нека игра може да вам направи. Скоро да се надам да ћу врло брзо да јој нађем неку ману и оправдање да је оставим.

[Tex Murphy]

Опет сам погинуо. Неколико минута након што сам ове горе прогласио безопаснима.

[Tex Murphy]

У међувремену сам још неколико пута погинуо на самом почетку, али сада сам поново одиграо мало боље. До синоћ ми је највећи ниво (искуства) на који сам стигао био десети, а сада сам стигао до једанаестог, захваљујући опет црвићима.



На слици видите ситуацију сличну оној на претходној слици, али овог пута у питању су некакви црвени црвићи умјесто бијелих. Ови црвићи се такође екстремно брзо размножавају, тако да их фактички има неограничен број, нешто их је теже убити, али носе и више искуства, тако да сам се ја забарикадирао у онај ходник и немилосрдно их млатио, пазећи при том да ми не срозају здравље на нулу. Срећом, имам магију лијечења малих рана и отворен ходник иза себе, тако да сам уз мало пажње скоро потпуно безбједан. Мислим да сам бар четири или пет нивоа нагурао преко ових црвића у овој просторији и наставићу још неко вријеме пошто храна није проблем. Нажалост, управо сам открио да игра има врло ружну особину да скалира искуствене поене добијене након окршаја. Тако су ови црвићи носили по пет искуствених поена кад сам први пут дошао код њих (био сам ваљда шести или седми ниво), а сад већ само три Тиме вјероватно покушавају да обесхрабре играче да користе кукавичку тактику грајндовања у безбједном окружењу, међутим они очигледно потцјењују моју упорност слеш тврдоглавост, тако да ћу још барем два нивоа да нанизам овде прије него што кренем даље.

Мислим да сам већ довољно јак да се обрачунам са скоро свим противницима на другом нивоу (дунгеона), али боље је бити он тхе сафе сиде и још мало поправити карактеристике прије силаска. На другом нивоу се иначе појављују и неки хуманоидни противници који нису нимало тривијални. Имају неки чаробњачићи, неки мали ратници и сл. које није велики проблем побиједити, али врло су незгодни ако вам је здравље при крају. Најгори су новице рогуес који су много вјешти у крађи новца, а то је овде врло врло врло гадна ствар, тако да се њих треба добро чувати. Размишљам да купим лук и стријелу, ако намакнем каквих пара, па да их гађам из даљине, иако иначе нисам љубитељ таквог разрачунавања са противницима и више волим мелее борбу (не зато што је борба на даљину "кукавичка", него зато што ми је гњаважа да балансирам луком и стријелом. иначе обожавам кукавичку борбу).

Оно гдје би ова игра можда могла да пође по злу у смислу квалитета је да се јави нарушен баланс између напредовања противника и напредовања играча, па да буде неопходна огромна количина грајндовања на нижим нивоима. За сада то није проблем - иако сам стигао већ до једанаестог нивоа на првом нивоу, то напредовање је доста брзо. Видјећемо да ли ће се тако нешто десити. Чини ми се да би Морија, чак и без пермадеатха, имала дужину и тежину сасвим достојну нормалних РПГ-ова. СА пермадеатхом... бррррр...

[Meho Krljic]

Autor Morie je, inače, bio pasionirani speleolog, tako da, pretpostavljam da se to oseća u dizajnu igre 

[Tex Murphy]

Хаха, апсолутно, на сваком кораку! Нисам знао за ту информацију.

[Meho Krljic]

Pa, to je još jedan od detaljčića iz pomenute knjige Dungeon Hacks koja se, ako nije jasno, bavi nastankom i karakteristkama roguelike žanra. Nadam se da možda napišem osvrt na nju do kraja ove nedelje.

[Tex Murphy]

Kako mislis "nadam se"?! Vec sam napisao da zeljno iscekujemo taj rivju!
Uzgred, sad vidim da je na Amazonu elektronsko izdanje ove knjige relativno jeftino, tako da cu vrlo vjerovatno da se pocastim.

[Tex Murphy]

Мориа је дефинитивно сада моја главна преокупација. Остале игре које тренутно играм (а има их буљук) прелетим само реда ради да не заборавим о чему се ради, док главни дио играчког колача иде на Морију (иначе, мој дневни играчки колач је свега око два сата, нажалост).

У односу на претходни коментар нема неких великих новости. Сада сам на дванаестом нивоу, играм врло опрезно, углавном се крећем кроз прва три нивоа тамнице (само сам једном зашао до четвртог и то накратко) и играње ми се састоји у томе да покупим максимални број предмета који може да ми стане у инвентар и онда се вратим на површину и продам то по највећим могућим цијенама (мало сам се испраксао са цјењкањем) и онда настављам процедуру, при чему повремено и купим нешто ако ми западне за око и имам новца за то. Нпр. малоприје сам купио ринг оф протецтион +2 (повећава армор клас за 2) и амулет оф слоњ дигестион, који сигурно није толико круцијалан као прстен сличног дејства у Рогуеу, али може да буде врло битан, о чему ће вам посвједочити мој претходни паладин који је на десетом искуственом нивоу одапео од глади јер сам заборавио да купим храну.

Као што сам већ рекао, за сада су ми најнезгоднији гадови који краду паре и против њих још нисам смислио одговарајућу одбрану. Има ту и разних напасти што снижавају оклоп, уништавају храну и сл. и против њих такође за сада немам одбране, али њихово дејство је много мање опако него ових првопоменутих, пошто су паре јако битне.

Кад се деси нешто спектакуларно интересантно, бићете информисани, а у сљедећем посту (ако не заборавим) прозборићу коју о Моријином менаџменту инвентара и поставити неколико скриншотова из продавница и сл.

[Tex Murphy]

Загинуо сам. Сад ми већ није било баш сасвим свеједно, јер ипак је у питању био сасвим солидан паладин дванаестог нивоа. На четвртом нивоу су ме убиле (опет) неке протуве које се пребрзо размножавају, а нисам их довољно озбиљно схватио па нисам имао времена да им утекнем. Наравно, сад сам свјестан шта ме чека на том нивоу и нећу поновити сличну грешку, само се надам да нећу баш СВАКО корисно искуство платити рестартовањем игре.

[mac]

Ako ih je više od jednog i tvoje su brzine onda beži u hodnik.

[Tex Murphy]

То јесте најбоља тактика, али човјека повуку "лагани" искуствени поени и онда док дланом о длан ови те опколе. Монструми су иначе тренутно сви једнаке брзине као мој лик, али кажу да се на каснијим нивоима појављују и неки који су много бржи.