Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka

[Tex Murphy]

Што се тиче Визардрија 2, прочитао сам поново ону загонетку и потпуно је бескорисна, али сам зато на другом дијелу нивоа набасао на неког мудраца, који ми је за мизерних сто хиљада еура дао врло "корисне" информације. Као и сви мудраци по свим авантуристичким играма, наравно, упркос томе што сам му дао паре за које може да се купи сасвим солидан стан, он није хтио да ми да лијепу и конкретну помоћ, него је морао да имитира Мерлина из Екскалибура (1981, р: Џон Бурман) и одбаљезга неке глупости чија је суштина, отприлике, да су ваљда неке магије промијениле функционисање у односу на прву игру. То до сада нисам примијетио, али ајд нек му буде. У том контексту је споменуо и махаман магију, међутим мени је већ раније пало на памет да пробам уз помоћ те магије да се изборим са оним тврдокорним штитом (подсјећања ради, та магија представља директну молбу боговима за помоћ. Ако услише молбу, можемо да бирамо неки од понуђених начина за помоћ. Колико сам видио у првој игри, ту су рецимо успављивање противника, затим њихово елиминисање, лијечење комплетне дружине, итд. Проблем са магијом је што може да је баци само чаробњак барем 13. нивоа и што се њеним кориштењем аутоматски губи ниво искуства. Не знам како ми није пало на памет да је бацим у својој првој борби са штитом, кад је ситуација већ постала критична). Дакле, ову посјету мудрацу можемо да посматрамо или као потпуни губитак времена и пара или (мало оптимистичније) као потврду моје слутње да моооооожда против штита треба да се користи махаман. Наравно, ја немам апсолутно никакву потврду да је та будала уопште говорила конкретно о дуелу са штитом, а не нешто онако генерално. Биће весело приликом сљедећег сукоба. Овде не може као у Ултими да се учита раније снимљена позиција. Нови ТПК би значио да поново немам ниједног чаробњака 13. нивоа и да ћу опет морати да грајндујем недељама док га излевелујем, а ни онда опет нећу знати шта даље. Због тога ћу тај сљедећи двобој са штитом да одложим док не истражим ниво до краја, можда налетим на још неки хинт.

[neomedjeni]

Što se EotB-a tiče, kako bi to rekao jedan ortak - I am blushing. 


Mehaniku ste opisali do tančina, druže Harvestere. S tim što je bacanje magija u EotB nešto lakše, jer je dovoljno samo jednim klikom otići u meni za bacanje magija i drugim klikom odabrati željenu, koju onda mag automatski baca.


Za Wizardry 2 mogu samo da vam poželim mnogo sreće. I da vas uputim na ovu stranicu koju sam svojevremeno pronašao i na kojoj možete naći korisne savete, ako sve ostalo propadne:



https://www.tk421.net/wizardry/wiz2walk.shtml

[Tex Murphy]

Океј, вријеме је да моје самоубилачке склоности поново малчице испливају на површину - идем у нови атак на штит прије него што истражим други ниво до краја. Већ сам написао да је отпоран на апсолутно све, тако да ми је једина нада махаман магија коју сам заборавио да искористим прошли пут. Ако то не успије, доживљавам још један ТПК и губим све преостале ликове 12. и 13. нивоа. Додуше, можда ћу намјерно уз чаробницу 13. нивоа да поведем слабије остале ликове, пошто се ионако уздам само у једну магију. У сваком случају, ако се деси ТПК, најбољи преостали чаробњак биће ми 10. или 11. ниво (зависи кога од њих сад поведем у бој), тако да ми опет слиједи неколико недеља/мјесеци грајндовања док не одгојим неког са телепорт магијом.

Међутим, забави ту није крај. Чак и да којим случајем побиједим штит уз помоћ махаман магије, ситуација и даље није блистава. Моја чаробница има на располагању само двије магије седмог нивоа. Једна је малор (телепорт), друга је махаман. Малор користим да бих уопште могао да дођем до другог нивоа, тако да након кориштења махамана, чак и у случају побједе, не могу директним телепортовањем да се вратим на први ниво пред улаз у дворац (и самим тим повратак на сигурно), него ћу морати да превалим прилично дуг и незгодан пут до степеница за први ниво, а онда такође прилично дуг и незгодан пут на првом нивоу од степеница па до улаза у дворац.

Океј, одлучио сам, водим у авантуру најјаче могуће ликове, требаће ми у случају евентуалне побједе (хахаха) и дугог и неизвјесног повратка кући. Дакле, у напад иду:

Јамие Феицк (људски ратник, 12 ниво)
Бенедицт XVI (елф, лорд, 13. ниво (планирао сам да га одгојим за квалитетног бишопа оријентисаног ка пристовским магијама, али непланирано се трансформисао у лорда неопрезном употребом неког магичног предмета, тако да је сад у првој линији))
Симон Њала (гномски приест, 13. ниво)
Вин Стон Смитх (хобит, лопов, 10. ниво)
Луси Ван Пелт (елфска чаробница, 13. ниво)
Антониа (такође елфска чаробница, 11. ниво)

Све у мени вришти да ово не радим, али џаба. Идемо!!!

[Tex Murphy]

Нећете вјеровати шта се десило!!!!!!! Успио сам да савладам магични штит!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!111111111

Што би рекла покојна Мира Марковић, овако је то било: Запутим се ја са горе поменутом дружином на други ниво и након неколико не претјерано тешких борби дођем до магичног штита. Јамие Феицк, Бенедикт 16. и Вин Стон Смитх су га одмах напали мелее оружјем, Симон Њала (замијенио сам му позицију са Вин Стоном, тако да Вин Стон трпи непријатељске нападе док Симон несметано баца магије) је бацио неку врло јаку магију високог нивоа за сакаћење противника, Луси Ван Пелт је бацила инфамозни махаман, а Антониа више реда ради неку јефтинију магију (мислим катино) за коју нисам ни очекивао да успије. Прије него што наставим даље са описом борбе, напоменућу да ситуација ипак није била онако црна како сам је описао у прошлом посту, јер сам заборавио на једну врло квалитетну пристовску магију коју никад до сада нисам користио, али одлична је да се има у резерви управо у оваквим ситуацијама (могла је да ми спаси живот приликом прошлог ТПК-а). Наиме, локтофеит је магија која, ако успије, комплетну дружину шаље моментално назад у дворац. Цијена је доста висока - губи се сва опрема и скоро сав новац. Али ипак није толико висока као губитак шест живота.

У сваком случају, магија Симона Њале наравно непријатеља није ни окрзнула, као ни Антонијина. Кад је дошао ред на Луси да баци махаман, моју главну наду, добио сам понуду од три боона: први сам заборавио, други је био телепортовање непријатеља, трећи подизање мртвих. Након краћег размишљања, одабрао сам ово телепортовање под 2, мада сам имао врло малу наду да ће то да успије. И заиста, непријатељ се само зацерекао на те моје патетичне покушаје. Међутим, десило се и нешто потпуно неочекивано чему не знам тачан узрок - наиме, мелее напади су откинули непријатељу неколико здравствених поена.

Након тога сам унеколико промијенио стратегију - наставио сам да млатим непријатеља мелее ударцима, али сада су се Симон Њала и (повремено) Бенедикт 16. концентрисали на бацање магија за враћање здравља члановима дружине, јер то ђубре од штита чак и здрављем врло добро поткованог ратника може да разбуца у два потеза. Успут је Симон бацио и бамату (магија која снижава АЦ члановима дружине, али нисам сигуран колико је штит био импресиониран тиме), док су чаробнице бацале своје магије у вјетар. Истини за вољу, маморлис, магија која повећава АЦ противнику, је МОЖДА имала неко дејство, али игра о успјешности те магије не даје никакав фидбек, тако да то не могу са сигурношћу да знам.

И тако, откидао сам непријатељу поене мало по мало, он је с друге стране мене млатио мало конкретније, тако да су се на крају упокојили Бенедикт 16. и Вин Стон Смит, али и штит је коначно поклекао и упокојио се, на моју велику радост. Одмах у просторији иза њега налазе се степенице за трећи ниво, али наравно тамо нисам ишао.

Епилог је да је сада Луси Ван Пелт враћена на 12. ниво, али то нема везе, пошто свакако не планирам у скорије вријеме поново да користим хаман и махаман, а надам се да ће и даље моћи да баца малор, тако да могу да покупим лешеве претходне дружине. Дивни свештеници у храму су вратили у живот Вин Стона Смита и Бенедикта, а остали чланови који су имали срећу да преживе борбу са штитом добили су гомилетину искуствених поена, што од штита што од неких еартх гианта које сам успут средио.

Све у свему, један, што би рекао Дејан Цукић, фантастичан дан, и то потпуно неочекивано. Буквално сам прије неколико минута одлучио да одмах пробам нови атак на штит, умјесто да даље истражујем други ниво.

[neomedjeni]

To bre!!! Sad samo lagano i istraži drugi nivo do kraja pre nego što odeš na treći.

[Tex Murphy]

Врло сам незадовољан функционисањем ове игре. Из неког разлога, малор магија не може да ме однесе директно на други ниво. Не може чак ни да ме телепортује унутар другог нивоа. Може једино да ме телепортује по првом нивоу и назад са другог нивоа на први. Не морам ни да спомињем у коликој мјери ово компликује истраживање нивоа и прикупљање лешева покојних чланова дружине

[neomedjeni]

Prvi EoTB jer zavrsen. Moram reci da je deo igre koji se vrti oko zagonetki i istrazivanja ispao zaista dobar i da je on sasvim dovoljan razlog da se pazari i odigra igra. Borba je zaista dosadna i neinspirativna. Naslovni Beholder je u postenom fajtu verovatno tezak kao djavo, ali ako ste tokom lutanja po tamnicama imali volje i vremena da ucinite par usluga rezidentnim patuljcima, otkrice vam trik uz pomoc koga cete ga savladati da se ne oznojite.


Sve u svemu, nije lose, mislim da cu pokusati da predjem celu trilogiju, sada kad sam se navikao na mehaniku, umesto da se odmah vracam BaK-u, jer ne zelim da za 5-6 meseci ponovo uvezbavam obletanje oko protivnika u uzanim tamnicama.

[Tex Murphy]

Massive respect! I za prelazak igre i za upornost u borbi sa najgor protivnikom - mehanikom igranja.

[Meho Krljic]

Zaista, svaka čast i poštovanje na ovom predanom arheološkom podvižništvu.

[neomedjeni]

Hvala na lepim recima drugari, ali tesko da sam ih dostojan. Ne bi bilo pravedno reci da je igranje EotB-a predstavljalo teret ili obavezu.


Nego, kad sam vec tu, da kazem koju rec i o druzini koja ce se suociti sa uzasima Darkmoonskog hrama. Imao sam mogucnost da prebacim u dvojku bilo koje cetvoro od 6 heroja s kojima sam zavrsio prvu igru. Prirodno, izbacio sam iz ekipe naknadno pridodate clanove, tako da trenutni roster cine:


Neomed - u medjuvremenu je postao ratnik 8 nivoa.
Vladimir - klerik 8 nivoa
Petunija - klerik/lopov 7/7
Elrik - mag 9 nivoa


Videcu kakve ce mi kompanjone igra ponuditi, rado bih ubacio medju ovo cetvoro jos jednog ratnika ili paladina. Za poslednje mesto nisam siguran, dvoumim se izmedju rendzera i jos jednog carobnjaka.


Inace, EotB 2 je napravio ogroman civilizacijski iskorak u odnosu na svog prethodnika - umesto jednog jedinog save slota koliko sam imao na raspolaganju u kecu, sada ih imam pet! Pet, drugovi! Ne moram da opisujem koliko olaksanje predstavlja cinjenica da pred silazak na svaki novi nivo sada mogu da napravim jedan hard sejv.

[Tex Murphy]

Друже Неомеђени, заборавих да питам - како се сналазите са прављењем мапе?

[neomedjeni]

Ne snalazim se, koristim internet. 


Moja urođena nevoljnost da se latim crtanja bilo čega u kombinaciji sa borbenim sistemom koji često zahteva uzmicanje kroz hodnike i bežanje iza najbližeg ćoška dok se oružje ne aktivira uslovili su takav pristup. Znam, izneverio sam principe stare škole, ali i ja sam živ čovek sa gomilom slabosti i mana. 

[Tex Murphy]

Aha, eto nisam jedini! Sad ce mi biti malo lakse ako budem koristio mape s neta kad/ako budem igrao EotB i reprizirao DM. Zao mi je da se patim, ali mi je takodje zao da igre ne odigram.

[neomedjeni]

Oficijelno sam zavrsio sa EotB fransizom. Hocu da kazem, zavrsio sam dvojku i trojku, deinstalirao ih i sada sam spreman da se vratim RPGovima koji se dice poteznom borbom. Ili barem pauzom.


Sve u svemu, nije bilo lose iskustvo. Druga igra je zaista najbolja u serijalu, logicna evolucija onoga sto je zapoceto u prvoj. Istrazivacki deo i zagonetke su zadrzali visok nivo, a borba je postala teza. Znatno teza. Tome su doprineli jaci protivnici koji znatno cesce pogadjaju svoju metu, ali i dizajn hodnika i prostorija naslovnog hrama, koji/koje su po pravilu uske i bez previse prostora za manevrisanje. Mislim da nikad necu zaboraviti nivo sa ledenim divovima koji su, usled dimenzija svoje tamnice, puzili kroz hodnike ka meni, neumoljivo se priblizavajuci i spremajuci za napad golom sakom koji pogadja celu druzinu, dok sam ja po pravilu panicno uzmicao unazad trazeci bilo kakav cosak za koji mogu da skrenem i dobijem par dragocenih sekundi potrebnih da mi se oruzje napuni.


Mane? Pa, pre svega, dvojka jedva da bi se mogla nazvati role play igrom. Mislim, moji likovi su se za 25 sati, koliko mi je trebalo da je predjem, levelovali ukupno jedan put. Jedan jedini put. Magije u borbi je i dalje gotovo nemoguce baciti, pod dva. I inventar je i dalje uzasan. Mislim da bi to bilo to.

[Tex Murphy]

Честитамо!!! ЕотБ дефинитивно важе за озбиљне игре и ово је још један вриједан трофеј наше мале али пробране РПГ групе

[neomedjeni]

Hvala druže Harvi.


Nadam se da ću brzo naći vremena da napišem reč ili dve i o trećoj igri, a onda bi trebalo da se vratim Krondoru.

[Tex Murphy]

У међувремену моја урођена радозналост удружена са брзоплетошћу спријечила ме је да послушам иначе врло разборит савјет колеге Неомеђеног да завршим са истраживањем другог нивоа прије преласка на трећи, те сам се одмах бацио на поменути трећи ниво. Ниво је помало напоран за мапирање, гомила вијугавих ходника а врло мало просторија, што самим тим значи и много мање "фиксираних" окршаја у поређењу са насумичним (разлика је што код ових првих поред новца можете да добијете и лоот, а код других само новац, који ми већ одавно не игра улогу). Ово је и први ниво у игри у којем се појављују телепорти на рубовима мапе, тако да сам чешће користио думапиц магију (која даје прецизне координате тренутног положаја дружине).

Али све то на страну, много битније је да сам данас потпуно неочекивано и случајно набасао на Магични Мач (!!!). Изненађење је било још веће кад је тај мач поклекнуо пред мојим нападима у року од свега три рунде, тако да је ово била до сада убједљиво најлакша босовска борба. Као посљедњи аматер, мач је пао на катино магију, тако да моји ратници нису имали проблема да му нанесу сву силу демиџа и отпреме га на онај свијет практично без борбе. Наравно, тај мач сад припада мени и једва чекам да видим како ће да се понаша у борби

Неко разуман би сад након овога завршио са истраживањем трећег нивоа (остало ми је неоткривено око пола мапе), али ја ћу вјероватно већ сутра да се бацим на четврти.

[neomedjeni]

Plasim se da cete se pre ili kasnije tako uvaliti u gadnu nevolju, druze Harvi. Ali sve dok vas sluzi sreca...

Sad sam se setio da sam obecao da cu ostaviti komentar poslednjeg beholdera, pa da se pobrinem za to, kad sam vec tu.

Treća igra je, po mom mišljenju, nezasluženo napljuvana. Jeste slabija od prve dve, ali ne toliko da zasluži odmahivanje rukom, žalobne uzdahe i plačljive pripovesti o nedostojnom kraju trilogije. Jeste prekratka, jesu developeri malo preterali sa brojem neprijatelja, zagonetke su malo slabije, neke mape su nepotrebno velikih dimenzija, ali. Ali.

Duh, kao i osnovni principi igranja na kojima su se zasnivala prva dva dela trilogije su i dalje tu. I stoje kano klisurine.

Opcija grupnog napada, pridodata u trojci, je umnogome olakšala fajt i ublažila bol koji uzrokuje pojavljivanje monstruma iza svakog prokletog ćoška.

Igra ima veliki broj lepo dizajniranih outdoor lokacija, što je u ono vreme bila povelika stvar.

Da, zaboravio sam da napomenem da sam u trojci odustao od korišćenja strela jer bi inače prelazak igre trajao duplo duže. Nakon borbe bi mi trebalo po nekoliko minuta da ih ponovo sakupim, a još ako bi me pritom ponovo našli neki monstrumi i otpočeo novi okršaj... Ali sam zato Petuniji dodelio D&D verziju Mjolnira i bilo je prezabavno gađati čudovišta čekićem koji se uvek vraća.

Sve u svemu - prva igra vrlo dobra, druga odlična, treća solidna. Mogao sam na mnogo gori način da utrošim svoje ne previše dragoceno vreme ovih dana.

Kad su u pitanju aktuelne vesti, u ovom momentu se vucem kroz sesto poglavlje Betrayal at Krondor i uporedo silazim u srediste Zemlje u orginalnom Diablu.

[Meho Krljic]

Kad su u pitanju aktuelne vesti, u ovom momentu se vucem kroz sesto poglavlje Betrayal at Krondor i uporedo silazim u srediste Zemlje u orginalnom Diablu.

Drug Neomeđeni iz nekog razloga ne pominje da i uredno igra Baldur's Gate Enhanced Edition, ali to je valjda jer on tu igru nikada i ne prestaje da igra.

Nego, gledajući ovaj fantastični posao koji odrađuju drug Harvester i drug Neomeđeni igrajući prastare igre i dajući nimalo ironične, stručne prikaze njihovih kvaliteta i, eh, nekvaliteta, još jednom ću biti slobodan da se zahvalim svim umešanim što na Sagiti imamo ovako dobar sadržaj na igračkom forumu.

[Father Jape]

Safe space koji svima treba u ovim varljivim vremenima! <3

[neomedjeni]

Kad su u pitanju aktuelne vesti, u ovom momentu se vucem kroz sesto poglavlje Betrayal at Krondor i uporedo silazim u srediste Zemlje u orginalnom Diablu.

Drug Neomeđeni iz nekog razloga ne pominje da i uredno igra Baldur's Gate Enhanced Edition, ali to je valjda jer on tu igru nikada i ne prestaje da igra.

Istina. 


Nego, planirao sam da sa Diablom provedem vikend, a ispalo je da sam ga nakon tricavih 15 sati, pre par minuta, dovrsio. Prilicno antiklimakticno finale, bos je dotrcao do mene, ja taman rascistio neke helnajtove, pocesmo da se bijemo i - ne znam da li je trajalo desetak sekundi, pade on.


Tako da sad nemam pojma sta drugo da pocnem. Razmisljao sam o prvom Jedi Knightu, ali mozda ipak Vampire the Masquerade: Redemption. Citao sam neke kritike prema kojima Redemption jeste losija igra od Bloodlinesa, ali navodno ima odredjenog sarma.

[Meho Krljic]

Pa, ima, ali je znatno lošija. Bloodlines je ipak Troika a ovo Nihilistic Software koji su imali možda častan ali mnogo manje impresivan CV.

[neomedjeni]

Tja, ocekivano, ali da probam. Bloodlines sam zavrsio dva puta. Mada nece biti cudno ako igrajuci Redemption pozelim da startuje bolju vampirsku igru.

[Tex Murphy]

Сишао сам на четврти ниво и почео са мапирањем, за сада су ивице мапе прилично отворене тј. лишене зидова, тј. у преводу кад прођете кроз један крај мапе манифестоваћете се на другом. Али од мапе су много занимљивији окршаји на које сам набасао. Први је био са орковским лордовима. Оркови, коболди и огри су потпуно безазлена створењца која се јављају на првом нивоу ПРВОГ Визардрија. Међутим, њихови лордови су други пар опанака. Огровски лордови се појављују већ на каснијим нивоима прве игре и знали су да ми праве много проблема раније. Има их и у другој игри. Незгодно је што могу да бацају магије, али сада су моји ликови већ толико напредни да скоро увијек имају први потез, тако да је лако катиновати и монтиновати лордове да не могу да бацају магије и онда их лагано поклати. Коболдски лордови се обилато појављују од првог нивоа друге игре и нису тешки противници, али су прилично жилави (имају доста ХП-а), тако да их је потребно прилично дуго млатити. Моје мишљење је да су искуствени поени који се добију за њих (а којих је релативно мало) врло непропорционални њиховој жилавости. Коначно, на четвртом нивоу ове друге игре први пут сам налетио на орковске лордове. Почетно испипавање снага показало је да знају жестоко да звекну (један је својим ударцем одузео мом присту 45 хеалтх поена, а моји јачи ликови су ту негдје око 70 или 80, што значи да тај момчић мог најјачег лика може да среди у два потеза, а оне слабије у једном). Међутим, неотпорни су на магије, тако да их је лако катиновати и онда премлатити. Борба је била брзо готова, тако да нисам открио могу ли да бацају магије. Међутим, за њих сам добио потпуно небулозну количину икс пеа (поређења ради, један коболдски лорд доноси око 200 поена, а један овај преко 5000).

Други меч је био са гомилом неких вампира и слијепих мишева и сличних караконџула које су се појавиле у 4 групе. Са вампирима сам се први пут срео на крају прве игре, у финалном окршају. Врло су незгодни, као што можете и да претпоставите, јер могу да бацају магије, а поред тога скидају нивое искуства успјешним ударцима. Слијепе мишеве нисам видио раније, тако да нисам знао шта од њих да очекујем. Због тога сам лорда, чаробницу и бишопа натјерао да баце своје манифо и катино магије да смрзну три групе непријатеља (ризичан потез, јер нисам знао да ли су ови подложни тим магијама), ратник је напао једну од група чисто реда ради, а главни дио посла обавио је прист, који је бацио маликто магију (једина магија уз тилтоваит и маканито која дејствује, и то прилично добро, на више од једне групе). Испоставило се да су вампири и шишмиши успјешно успавани, а маликто магија је одлично обавила посао, тако да сам у другој рунди поновио потпуно исту стратегију и сви су одапели. Истовремено сам и весео и забринут због ових силних нових непријатеља, бојим се да је само питање времена кад ће ме саставити неки јачи демони и отпремити у вјечна ловишта, али шта да се ради. Битно је да сада ТПК не би био толико трагичан, јер имам другу чаробницу која може да баца малор, тако да врло брзо и безбједно могу да пошаљем спасилачку мисију по лешеве.

Открио сам још и да могу да се телепортујем на сами крај трећег нивоа (!), иако ми то раније са другим нивоом није успијевало. Сад сам још збуњенији, али ми је врло драго због овог развоја ситуације, јер умјесто да базам кроз скоро комплетна два нивоа (други и трећи), могу једноставно да се телепортујем на крај трећег и одмах кренем у истраживање четвртог. И то ћу одмах сад да урадим, јер је на реду нова тура играња!

[Tex Murphy]

Ах, каква туга. Управо сам се телепортовао у камен. Хтио сам да одем на трећи ниво, на локацију са степеницама за четврти, међутим погрешно сам унио вертикалну координату (заборавио сам да се не налазим у дворцу него на првом нивоу, тако да је требало да идем два према доле а не три). Телепортовање у камен је горе од ТПК-а, јер се дружина неповратно губи. Много мањи проблем је што су ми два од три квест предмета била код чланова ове дружине, тако да ћу сада морати поново да пролазим кроз бос фајтове на другом и трећем нивоу - већи проблем је што су ми ово били најбољи ликови Имао сам људског ратника 14. нивоа, лорда такође 14. нивоа, приста који је био 12. ниво (али само зато јер су сви непријатељи који скидају нивое имали пик на њега, па је до сада у каријери брат брату барем десет пута губио ниво), чаробницу 14. нивоа и бишопа такође 14. нивоа, једино је лопов био слабији, тек девети ниво. Тешко је описати какав је ово губитак, али што је најгоре није ми први пут - дружина која је прешла прву игру такође је неславно завршила каријеру мојим погрешним укуцавањем координата.
Одаћемо почаст погинулима. У питању су:

Јамие Феицк - човјек, ратник
Бенедицт ЏВИ - елф, лорд
Симон Нјала - гноме, приест
Салам Андер - хобит, лопов
Гиллиан - елф, чаробница
Алваро Рекоба - елф, бишоп

Сад ми слиједи гњаважа креирања шест нових ликова у првом Визардрију и онда њихово импортовање у другу игру. Туга и жалост. И туга.

[Tex Murphy]

Морам још да напоменем да је ово заиста злосрећна околност, јер чак ни погрешно уношење координата не гарантује смрт. Ја сам заправо отишао један ниво ниже него што сам планирао. Да се на локацији на коју сам покушао да се телепортујем налазило празно поље (а скоро сваки ниво састоји се скоро комплетно од празних поља), игра би ме само вратила назад. Али пошто је баш ту морао да се налази камен, онда сам се упокојио. Сурова игра.

[Tex Murphy]

У ствари, од свега овога највише ме брине борба са штитом на крају другог нивоа, њу нисам баш сасвим сигуран како сам добио и чињеница да поново морам да прођем кроз то није баш најпријатнија.

[Meho Krljic]

Moram da priznam da meni ovo zvuči kao maler zbog kog se igra deinstalira i instalira se Diablo da čovek malo odmori. 

[Tex Murphy]

Moram da priznam da meni ovo zvuči kao maler zbog kog se igra deinstalira i instalira se Diablo da čovek malo odmori. 

Ја сам у први мах помислио да почнем да варам са сејв скамовањем (овај емулатор неке опскурне јапанске машине изгледа има сејв стејт опцију), али сам одустао, барем тренутно. Али ако ОПЕТ изгубим чаробницу са телепорт магијом, онда дефинитивно прелазим на варање.

[Meho Krljic]

WTF, ti to igraš MSX verziju??? Ili nešto još egzotičnije? Zašto?

[Tex Murphy]

Ovu! https://en.wikipedia.org/wiki/PC-8800_series

To je jedina koju sam uspio da nadjem da ima udobno upravljanje a da nema bag sa levelovanjem kataktera.

[neomedjeni]

Bedak, bas maler. Te stare Wizardry igre stvarno ne prestaju.

[Meho Krljic]

Aha, PC-8800, skinuo sam emulator pre nekoliko tjedana ali nisam stigao da se pozabavim igranjem.

Hoćeš da mi kažeš da su ove DOS verzije neigrive čak i za tvoj standard?


https://www.abandonwaredos.com/search.php?sr=wizardry&b=find

[Tex Murphy]

То се односи само на прву игру, тј. на прве три (пошто се у другој и трећој импортују ликови). Четврта није везана за њих иако је енџин исти (управља се негативцем из прве игре и нема левеловања у класичном смислу ријечи, колико ми је познато), а од пете се серијал потпуно мијења, тако да је сасвим могуће да остали наставци лијепо функционишу. Треба пробати.

Мада, да се вратим на прву игру, она МОЖЕ да се пређе и у ДОС верзији (ЦРПГ Аддицт је то успио), али је то много теже јер је немогуће добити неке напредније класе ликова. С друге стране, не видим разлог да човјек трпи баг у левеловању кад се он већ не налази у оригиналној игри него само у ДОС верзији.

[Meho Krljic]

Aha jasno. Dobro, onda... eh... nastavi da se žrtvuješ za nas ostale.

[neomedjeni]

Iscedio sam i sta se moglo iscediti i iz Vampire: The Masquerade - Redemption, pa da podelim utiske. Idemo po stavkama, dobro i lose:


Lose:


Ovo je hack&slash igra, sto bih nazvao zlocinom protiv covecnosti da se ne radi o vampirskoj tematici. Mislim, iskoristiti sistem koji je baziran na ideji tajnih operacija, suptilnosti i prikrivanja za udri me do zore igru je - pa, glupo. Nazovimo stvari pravim imenom.


Prizori urbanih lokacija vriste o nedovrsenosti i primetno je da su samo kostur na koji je trebalo nakalemiti povise stvari, ali ocigledno nije bilo prilike odnosno vremena odnosno para.


Redemption je linearan do bola. Prica samo baca igraca od jedne tamnice do druge, bez sajdkvestova, bez icega. Mozete u pauzi izmedju dva dungeona da posetite oruzara i trgovca ezotericnim predmetima i to je to.


Deo dijaloga, pre svega mislim na one izmedju dva lika oko kojih se vrti glavni zaplet igre je bolno los. Toliko da gotovo mozete da osetite transfer blama.


AI protivnika je manje vise grozan. Kada je njih 5 ili 6 koncentrisano u jednoj sobi, ukoliko vas recimo dvoje primete, samo oni ce krenuti u poteru za vama. Na taj nacin mozete lakse da ocistite vecinu zaguljenih cvorista u tamnicama.


Posto je ovo real time without pause, u fajtu mozete efektno da kontrolisete samo jednog lika od 4 pripadnika grupe, sto znatno umanjuje mogucnost taktiziranja i brzog odgovora na promene na bojistu.


Prva tamnica, napusteni rudnik, je grozno, ali najgroznije moguce dizajnirana, toliko da sam zbog nje umalo odustao od igre. Znacajan minus predstavlja sto nema automape niti bilo kakve mape, pa je tumaranje po dungeonima zbog toga ponekad frustrirajuce. Pre svega u prvom.


Dobro:


Okvirna prica zapravo nije toliko losa. Da se razumemo, daleko je ovo od bilo kakvih visina, ali me je interesovalo da ispratim sta ce biti do kraja, sto valjda pokazuje da je tu neko ipak znao sta radi.


Tu i tamo ima i zanimljivih dijaloga i likova. Panker Pink mi je u Redemptionu favorit. Par sjajnih komentara.


Tamnice su, osim prokazene prve, sasvim dobro dizajnirane i nemam na njih nikakvih posebnih zamerki, osim sto nisu mapirane. Vecinom su tematske, a u nekima sam naletao i na zagonetke koje je trebalo resiti da bi se nastavilo napredovanje dalje.


Borba je zadovoljavajuce teska. Resdemption nije igra u kojoj slazete desetine protivnika na gomile oko sebe, neprijatelji su vampiri razlicitih moci i vestina koje rado koriste na vama. Samo da je  AI malo bolji, bio bi ovo veliki plus.


Stotine, ali bukvalno stotine razlicitih vampirskih moci koje mozete da nadogradujete i formirate likove sa razlicitim prednostima i manama. Steta samo sto mnoge vestine koje su vam na raspolaganju imaju bolju primenu van bojnog polja i sto to nije iskorisceno. Svejedno, opojan je osecaj zalediti ogromnog monstruma usred napada dok se nadvija na vas, baciti na grupu zbijenih vampira vatrenu kisu ili se ubrzati sa celerityjem i juriti kroz hodnike poput Flasha sekuci macem i levo i desno.


Kad pomenuh mac, itemizacija u igri je prilicno dobro odradjena. Nema previse zaista mocnih itema, ali svaki put kad nadjete neki u skrivenoj sobi ili na telu palog neprijatelja zaigra vam srce od radosti jer ste upravo osvojili predmet koji ce umnogome pomoci tokom daljeg igranja.


Fin UI ciji dizajn se menja kada u igri preskocite jedno 800 godina i nadnjete se u onome sto je dvehiljadite bila sadasnost.


Sve u svemu, Redemption je igra s mnogo prednosti i mana i definitivno je ne bih preporucio svakome. Vece su sanse da cete u njoj uzivati ako se lozite na vampire i preferirate hack&slash igre u stilu, sta ja znam, Dungeon Siege serijala.

[Meho Krljic]

Eh... eto. Koga je sve ovo zaintrigiralo, da podsetimo da za par dana izlazi novi VTM naslov, koji je, doduše, vizuelna novela:

https://www.thesixthaxis.com/2020/04/15/vampire-the-masquerade-coteries-of-new-york-review/

[Tex Murphy]

Успио сам да вратим изгубљене предмете!
Мало сам се прибојавао борбе са магичним штитом, али било је знатно лакше него што сам очекивао, док сам магичног мача средио буквално у два потеза, дакле најлакши бос фајт евер. Сад настављам са истраживањем четвртог нивоа. Видим да има неких незгодних телепортова који нису уочљиви на први поглед, па ћу морати мало више да пазим приликом мапирања.
Такође, десило ми се и да први пут откако сам почео да играм овај серијал прије 4 (!) године у екипи имам нинџу! У овој игри, за разлику од прве, постоји мноштво магичних предмета и међу њима има неких који мијењају класу лика, тако да сам сад једног од својих патуљака ниског нивоа трансформисао у нинџу. Нинџа је сличан монку из Бард'с Тале игара - не користи оружје и оклоп, армор клас и способност смртоносног критикал хита му расту са левеловањем. Биће занимљиво.

[Tex Murphy]

Пардон, армор клас наравно опада а не расте.

[neomedjeni]

Bravo, mislio sam da će ti trebati znatno više vremena.

[Tex Murphy]

Јуче се навршило тачно годину дана откако сам почео да играм други Визардри! А већ сам прешао три нивоа!

[Meho Krljic]

Dok stigneš do sedmice to će vceć biti portovano na Google Stadiu 

[Tex Murphy]

Док ја стигнем до седмице, изумријеће и та Гугл Стадија и свијет који познајемо. Срећа да је фирма банкротирала, па нема више од седам дијелове (оне јапанске производе не рачунам).

[Berserker]

Druze Murphy, nemojte da cinite nepravdu osmici, u pitanju je punokrvna reinkarnacija Wizardrija u modernom okruzenju, ali sa potpuno sacuvanim duhom igre i odgovarajucom tezinom. Za japanski anime Wizardry vec ne mogu nista da tvrdim, ali Wizardy 8 je fantasticna igra!

[neomedjeni]

Igrao, potvrđujem tačnost svega što je rekao drug Berserker.


Osmica nije ništa lakša ni slabija od sedmice, čak je, paradoksalno, teža ako igrač importuje likove iz prethodnih igara. Igra ih spušta na neki peti level i odmah šalje na njih ozbiljnije živuljke.

[Tex Murphy]

Игноришите мој грозни лапсус, забројао сам се, наравно да је осмица аутентичан дио серијала.

[Tex Murphy]

Аух народе, да сте само могли да присуствујете овом епском окршају! Ово је био један од најнапетијих тренутака у мом вишегодишњем (!) стажу играња прва два Визардрија! Саћу све потанко да вам испричам.

Ако сте пратили моје претходне доживљаје, могли сте да примијетите да сам дошао до четвртог нивоа (с тим да сам сада много мање темељан него у првој игри, тако да чим нађем степенице за наредни ниво, које се углавном налазе иза окршаја са Главоњом на тренутном нивоу, батаљујем тренутни ниво и почињем са истраживањем сљедећег - тако сада имам већ неколико само половично измапираних нивоа и ко зна шта сам све пропустио). Такође сте могли да упратите да сам до сада сакупио магични оклоп, мач и штит, након директног окршаја са тим комадима опреме.

Дакле, већ неко вријеме мапирам четврти ниво, који је прилично уневентфул, све су отворени ходници, нема просторија, тако да нема ни фиксираних окршаја. Рандом окршаји на које налијећем су углавном или групе разних слијепих мишева (које углавном лако средим) или екипе састављене од групе од шест некаквих створења за која сам заборавио и како се зову и три групе по осам некаквих мушица, које су саме по себи релативно килаве, али зато (слично цреепинг цоинима из прве игре) дишу на дружину, што значи да сваком члану екипе скидају по два или три поена, без могућности одбране. Зато настојим да прво њих онеспособим, а то није лако, јер их има три групе, а за то вријеме они незгодни јачи противници којима сам заборавио име ме излемају за све паре - они наиме могу да окамене противника, и прилично су ефикасни у томе (а против окамењавања нема контра магије), тако да су моји сукоби с њима углавном завршавали тако што ми побију пола дружине па их онда на једвите јаде некако средим (након чега одмах бјежим у дворац на опоравак) или ми побију скоро комплетну дружину и онда са преживјелима побјегнем из сукоба и одмах бјежим у дворац на опоравак. До сада једноставно нисам имао успјешну борбу с тим гадовима, али то ће све да се промијени кад мој приест добије маликто магију (или чаробница тилтоваит, али ово са приестом ће прије да се деси).

Међутим, ова прича нема везе са тим противницима, јер се овог пута нису појавили. Дакле, истражујем ја тако тај четврти ниво и након проласка кроз прилично дуг и прилично једноличан дио мапе, набасам на неки ходник који одступа од до тада устаљене геометрије и уђем ту да видим шта има. При првом уласку налетио сам на горе поменуте гадове, па нисам стигао да истражим до краја, али сада се нису појавили и успио сам да зађем мало даље и набасам на прва врата на нивоу (!). Наравно, мој аларм се одмах активирао - први пут набасавам на врата, иза њих се сигурно не налази ништа тривијално, у екипи возим сиротог бишопа првог нивоа, дакле нисам у најјачем саставу, очигледно је да отварање врата није најпаметнији потез... лонг стори шорт, наравно отворим ја та врата, а иза њих...

МАГИЧНА КАЦИГА (!)

Врло лијепо, помислим ја, стигосмо до краја још једног нивоа. Помало се прибојавам сукоба, сјећајући се проблема које ми је својевремено нанио магични штит, али потајно се надам да би борба могла да прође као са магичним мачем, или барем са магичним оклопом. Моја екипа на првих пет мјеста има најјаче чланове - Кери Ливгрен и Перо Зубац су ратници 13 нивоа, Вин Стон Смит лопов 14-ог нивоа, Род Аргент приест дванаестог нивоа (замијенио сам му мјесто са лоповом да бих га заштитио од евентуалних смртоносних мелее напада непријатеља), Луси Ван Пелт чаробница тринаестог нивоа и коначно сироти Рубен Соса, фришко креирани бишоп првог нивоа. Прва рунда је изгледала овако: Са ратницима и лоповом није било много дилеме, њима сам задао наредбе да жвајзну непријатеља својим мачовима. Приест је бацио одбрамбену магију смањивања АЦ-а комплетне дружине, чаробница је бацила морлис (повећава непријатељев АЦ), док сам млађаном бишопу, чисто да не сједи беспослен, не очекујући апсолутно ништа, рекао да баци катино (контам, ко зна, можда је та кацига паћеник који ће да падне на тај јефтини трик). Кренуло је добро - сви ратници су упутили успјешне ударце и одузели приличну количину енергије непријатељу, што ме је врло обрадовало и ту сам помислио да ће борба бити брзо готова (и била је, али не онако како сам очекивао), приест је бацио своју магију, чаробница своју, бишоп своју (коју је кацига наравно изигнорисала), а онда је на сцену ступила кацига и ту ме је дочекало релативно непријатно изненађење - испоставило се, наиме, да она посједује прилично солидне магијске способности, тако да ми је бацило ни мање ни више него TILTOWAIT (!) и моментално послала 5/6 моје дружине у вјечна ловишта.

Преостао је само Перо Зубац, са енергијом на самом крају, што је значило да је сљедећи потез бити или не бити. Ако кацига наступи прва, или ако Перо не успије да је убије сљедећим ударцем, борба је готова, што са собом повлачи неколико прилично непријатних посљедица:
1) Доживљавам ТПК, што даље изазива сљедеће врло непријатне "потпосљедице":
1а) Остајем без једине чаробнице која може да баца телепорт магију, што значи да ми поново сљедује јаааааааааааако дуг период одгајања сљедеће чаробнице
1б) Неизвјесно је чије ће тијело остати на располагању да се евентуално накнадно покупи, а ко ће заувијек да нестане
1ц) Чак и тијела која остану читава налазе се на врло незгодном мјесту - нећу моћи да их покупим прије него што се поново обрачунам са лудом кацигом која баца тилтоњаит, што ми се никако не ради.
2) Губим све магичне предмете које сам сакупио од другог нивоа па надаље, што имплицира поновну каснију борбу са магичним штитом, магичним мачем и дреадед магичном кацигом, наравно кад довољно изграјндујем сљедећу групу ликова, што би могло да траје... па, јако дуго.

Нису ми све ове мисли баш у том тренутку прошле кроз главу (тек сам их касније посложио), али био сам свјестан да од сљедећег Периног ударца зависи заиста много. И ло анд бехолд, Перо је успио да упути први ударац и успио је још једном прилично јако да жвајзне кацигу и пошаље је у обливион (тј. у мој инвентар), што је, одмах након тријумфа над Вердном и преласка прве игре, мој најсвјетлији тренутак у овом серијалу. Споредно је што је за овај окршај добио суманутих 80 и кусур хиљада искуствених поена (што је довољно да лика првог нивоа инстант претвори у десети!) зато што су остали чланови дружине умрли, па су сви поени припали њему.

Наравно, прича је далеко од готове. Перо је сам на четвртом нивоу, енергија при крају (мада се полако допуњује захваљујући магичном амулету који носи), нема бацања магија, тако да је неопходно да се пјешке врати у дворац. Срећа у несрећи је што од локације борбе с кацигом до степеница за трећи ниво има врло згодна пречица, а показало се и да је срећа што на овом нивоу нема фиксираних окршаја, тако да сам некако успио да се догегам до трећег нивоа.

Још једна срећа у несрећи је што се на трећем нивоу, релативно близу степеница, налази телепорт за дворац! Несрећа у срећи је што се прије тог телепорта налази фиксирани окршај, који углавном буде са гомилом лопова седмог нивоа, што је окршај који је за комплетну екипу потпуно тривијалан, али за усамљеног ратника баш и није, јер лопови знају да одузму доста поена својим ударцима. И тако дођем ја до врата и контам да ли да уђем или да још мало лутам около и чекам да ми се допуни енергија, а онда сконтам шта ако ме дочека неки незгодни рандом енцоунтер и загинем насред ходника, никад нећу себи опростити што нисам кренуо директно према телепорту. И тако, удахнем ја дубоко, отворим врата, кад тамо кад међутим - умјесто лопова које сам очекивао, сачека ме шест нинџи осмог нивоа (!). И ово је релативно једноставан окршај за цијелу екипу, али нинџе имају врло опасан критикал хит који моментално усмрћује без обзира на расположиво здравље, тако да уопште није неуобичајено да неко од чланова екипе поги, вене у сусрету с њима.

Видим ја одмах да је ђаво однио шалу и да ту немам шта да тражим и у првом кругу умјесто напада кликнем ја лијепо на "рун", јер као што знамо часно повлачење је боље него нечасан пораз. Међутим, оћеш ђавола. Бјекство не успије, већина нинџи промаши, али понеко и закачи мог Перу, али срећом не однесе му много енергије (у овом тренутку још имам довољно да истрпим неколико њихових удараца, али срце ми трепери од бојазни због критикал хита који ми виси над главом). Од сљедећег потеза кренем на све или ништа, јер ако већ морам да погинем, боље да буде у борби прса у прса него у покушају бјежања. Нападнем ја непријатеље, примим нешто мало штете, али нинџа страда од једног мог ударца. Сљедећи круг исто. Да скратим причу, како срећом нинџе немају много енергије, а Перо је прилично напредан ратник који успут носи и једно од најбољих оружја у цијелој игри, у наредних шест кругова храбри Перо је успио да по једним потезом смакне свих шест нинџи и тако себи (и лешевима својих другова) обезбиједи пут до телепорта до дворца. Кад сам стигао до дворца осјетио сам олакшање какво ученик у средњој школи осјети кад се контролни помјери за сљедећу седмицу.

Одмах сам пожурио до храма, гдје су добри свештеници за заиста мизерну своту новца успјели да врате у живот све ликове осим злосрећног бишопа првог нивоа, тако да сам се вратио у прву игру, креирао новог бишопа и убацио га у другу игру и његово ватрено крштење ће да буде сутра.

Сад сам у малој недоумици како даље да поступам. Сваки дио магичног оклопа који сам до сада сакупио доноси огромне користи у борби, тако да је сасвим здраворазумски да ову тешко стечену кацигу додијелим неком од ратника да је носи у борби. С друге стране, у случају не дај Боже опет некаквог ТПК-а, изгубио бих кацигу, што би значило да опет морам да се борим с њом, а то је нешто што бих ако је икако могуће да избјегнем. Тако разматрам могућност да можда кацигу ставим на сигурно мјесто, код неког лика који не иде у борбу и тако се обезбиједим што се тиче те врло незгодне борбе. Тренутно стварно немам појма шта да радим.

Успут се и питам какве ли ме још гадости очекују на посљедња два нивоа. А ево и за вас који сте издржали до овог мјеста једне занимљиве теме за размишљање. Наиме, до сада смо сакупили магичну кацигу, магични штит, магични оклоп и магични мач. Шта мислите који би могли да буду преостали магични комади оклопа/оружја које треба да сакупим? (без вирења у Гугл!). Мени апсолутно ништа не пада на памет, осим евентуално магичних чизама. Ах да, можда магичне чизме и магичне рукавице. Само се надам да нико од њих неће бацати магије, јер има да раним некога.

[neomedjeni]

Druže Harvestere, vaše Wizardry priče ulepšaju jutro ko što Liv Tajler ulepša ekran TV aparata. Udrite dalje!!!

[Meho Krljic]

Ovo je stvarno nešto od čega čovek dobije volju za životom 

[Calavera]

zaista sjajno štivo    što se pitanja tiče, primetiću da možda ima mesta i za magične pantalone.