Neoliberalizmi naši nasušni

[scallop]

Još jedno:


Uoči kampanje za drugi predsednički mandat Brus Springstin ispeva "Born in USA". Regan iskoristi pesmu kao osnov kampanje.


Neoliberalizam ili ne?

[scallop]

I samo još jedna:


Ranih osamdesetih godina Toni Hok je zadovoljavao ličnu strast skejtbordingom. Onda je neko otkrio da na skejtbordingu može da napravi ogroman biznis. Skejtbordovi, štitnici za kolena, ramena, zavoji i obloge, kamere za snimanje, izgradnja veštačkih staza, TV programi, nadmetanje za pare... Otada Toni Hok mrzi skejtbording.


Neoliberalizam ili ne?

[Accuphase]

Pa eto šta da se radi, mogli smo našu drevnu igru zvanu "klis" da nametnemo svetu.
Ali nismo, ne zarezuju nas...

[scallop]

Pa eto šta da se radi, mogli smo našu drevnu igru zvanu "klis" da nametnemo svetu.
Ali nismo, ne zarezuju nas...

Kriket.

[Accuphase]

I to što kažeš vrlo je slično, takoreći isto.

[scallop]

Ako pretpostaviš da su Kelti otperjali na Ostrva sa Balkana, a ima dovoljno dokaza (Singidunum), lako je povezati sa kriketom. U Americi su ga moderirali u bejzbol.

[Meho Krljic]

Ranih osamdesetih godina Toni Hok je zadovoljavao ličnu strast skejtbordingom. Onda je neko otkrio da na skejtbordingu može da napravi ogroman biznis. Skejtbordovi, štitnici za kolena, ramena, zavoji i obloge, kamere za snimanje, izgradnja veštačkih staza, TV programi, nadmetanje za pare... Otada Toni Hok mrzi skejtbording.

To možda u alternativnoj istoriji. U ovom što znamo, Toni Hok toliko mrzi skejtbording da i danas živi od njega. Naravno, ne vozeći skejtbord nego od monetizacije svoje skejterske slave kroz, recimo, tobogane u zabavnim parkovima dizajnirane kao da su skejt-parkovi, kroz video igre (evo, upravo je najavljen izlazak remastera starih Tony Hawk Pro Skater igara) itd.


Takođe, Springstin je vrlo javno kritikovao Reganovo korišćenje njegovog lika i dela a zatim i Mondejlov pokušaj da se ON prikaže kao da je Springstinu blizak, pa nisam siguran šta hoćeš da kažeš.

[Aco Popara Zver]

Neoliberalizam ili ne?

kako uopšte može da se odgovori na to pitanje?
Neoliberalizam nije jedinstvena doktrina nego konstelacija. Sam Bog zna kako se sve granaju podvrste i frakcije. Poenta i nije da postoji jedan neoliberalizam. Vučić i Đilas su neoliberali, a jesu li baš isti?

Npr, kako bi se struje razbacale

1. libertarijanska - Mises i Rothbard, odatle izranja Tramp i Tea Party
2. ordoliberalna frajburška škola - to su Njemci pretežno, predstavlaju se kao najumjereniji, onda pobiju najviše penzionera u Danskoj, Belgiji, Šveckoj... sve predivne socijaldemokratije fazon a ono ordo
3. Ordo Wilhelma Ropkea - tipa koji opravdava aparthejd. Mizes koji brani fašizam, Hajek koji hvali Pinočea, antidemokratska struja, populizam u Evropi, manje liberatrijanski ali podjednako nacionalistički
4. Hajekova austrijska škola malo gura ka Mizesu, malo Tačer i Regan, malo Bler i Šreder, malo Đinđić, a onda ispadne Pinoče odnekud, čak i Vučić, pošto je "napredno društvo" zapravo Hajekova teorija
5. Ženevska škola, to tek ko zna šta je, znam samo da su globalisti
6. Čikago - Milton Fridman i drugari, bili najdominantniji, i dalje su mainstream za Republikance, a paradoksalno u sukobu s Trampom, mada možda i lažnom sukobu
7. libertarijanski paternalisti - to kao neki pokušaj spajanja ordo i Obame, bili mu savjetnici neki poput Sunsteina
8. Francuska i Britanija imaju i sopstvena usmjerenja, ni to kao ni Ženevsku školu ne znam
9. razne nacionalne podvrste ko zna kad i ko zna gdje, npr Kina koja je kao socijalizam ali dobrano uvlači elemente neke od ovih podvrsta u svoju ekonomiju, mada zadržava značajnu kontrolu, pa to ispadne nešto kao konfučijanski ordo
u stvari, ordo sam po sebi je katolički ali u načelu se prilagođava kulturi u kojoj se nalazi, npr Japan, Singapur, Koreja
10. zaboravih i razne američke podvrste, virdžinijsku školu racionalnog izbora, Dušan Pavlović ljubitelj, pa AI kibernetičari razni sa carnegie-mellon univerziteta, za koje mislim da će tek krvi da nam se napiju, 5G neoliberali što bi se reklo, a ima i drugih škola, npr razni "institucionalisti"
11. posebno pratiti onu fejk Nobelovu nagradu za ekonomiju, jer se tako bagra reklamira. To jelte uopšte nije Nobelova nagrada jer Alfred Nobel nikad to nije odobrio, niti njegova porodica niti fondacija, pravo ime joj je Sverige Bank Award in honor of Alfred Nobel. Švecka banka u ime političke i ekonomske elite stvara iluziju da je to vrhunac ekonomske nauke u svijetu, kako bi podrivala švecku socijaldemokratiju, kao što vidimo po pljuvanju penzionera posljednjih korona mjeseci, ide im uspješno da korozija i korupcija ljevice u Šveckoj i šire.

neiscrpljena lista sve u svemu

i onda se dođe do Srbije, pa imaš Radula koji je prvo #2 pa cikcakuje 1-3, pomalo #9, Pavlović mu je bio virdžinija; Đilas pretežno #2 ali Boško mu je #3 i #9. DS je bio 2-4-6 da se ne lažemo, Đelić je bio #6. Vučić je sveeee ako računamo da ima sve od Brnabićke digitalizacije #10 do Đuke populiste u štabu. SPS je #2 od 1990. a onda pomalo koketa s ostalima kad zatreba

spisak nije ni gotov niti je u tome poenta. Poenta je: ovo je sve neoliberalizam, počesto su mu predstavnici u raznim kvazisukobima među sobom, i kao imaju neke dramatične razlike (kao Vučić-Đilas), što u konačnici ne znači apsolutno ništa jer su putevi različite dužine i krivine ka istom cilju, a to je brat bratu #4 iz njega svi proizlaze i njemu se vraćaju, presvetom Hajeku

i kako onda odrediti jel ukidanje finansiranja SZO kad to radi Tramp a protivnici su mu neki "institucionalisti". Ljudi koji hoće da ukinu globalne institutucije i ljudi koji hoće da učvrste te institucije još više, možda ih integrišu u neku vrstu Vlade, podjednako su neoliberali, samo koja frakcija. Za njih nije to pitanje, jer u oba slučaja institucije se gase ili stvaraju u ime tržišta, koje je presudno.

[scallop]

pa nisam siguran šta hoćeš da kažeš.

Šta bi tek napisao da si siguran. Kad ti političko uverenje zamagli percepciju ništa od pogleda. Šta mogu kad si ti primer neoliberalnih shvatanja, a tvrdiš da nisi. E, to je predstava neoliberalizma.

[Aco Popara Zver]

uzmimo samo poznatog Fridmana, svi lažu da je on za "free market"

a eo šta piše 1951.

https://miltonfriedman.hoover.org/friedman_images/Collections/2016c21/Farmand_02_17_1951.pdf

"Neoliberalism would accept the nineteenth century liberal emphasis on the fundamental
importance of the individual, but it would substitute for the nineteenth century goal of laissezfaire as a means to this end, the goal of the competitive order."

"competitive order" iliti ORDO a ne free market

[scallop]

spisak nije ni gotov niti je u tome poenta. Poenta je: ovo je sve neoliberalizam,

Znao sam da si se potpuno izgubio, ali ne toliko. Na sve vičeš: "Evo lopova!"  A jednostavno je, aktvino je 40 godina. Naravno, sad ćeš od Fridmana.

[scallop]

uzmimo samo poznatog Fridmana, svi lažu da je on za "free market"

I evo i Fridmana. Iz loše teorije u još goru praksu.


Samo se nadam da na ovom forumu ima i trezvenih.

[Aco Popara Zver]

sve je lijepo i trezveno, jesu trockisti, lenjinisti, staljinisti, maoisti, titoisti, bordigisti, gramšijevci, dengisti, đuče, đilasovci, frankfurtovci, altiserovci itd sve marksisti? Pošto jesu, ono gore su sve neoliberali.

[scallop]

sve je lijepo i trezveno, jesu trockisti, lenjinisti, staljinisti, maoisti, titoisti, bordigisti, gramšijevci, dengisti, đuče, đilasovci, frankfurtovci, altiserovci itd sve marksisti? Pošto jesu, ono gore su sve neoliberali.

Teorija ista, praksa budi Bog s nama? Trebalo je da teorija predvidi lanac zloupotrebe, a nije.

[Aco Popara Zver]

jel, ko što su predvidjeli koronu ili neki zemljotres i poplavu?

kad bi to tako funkcionisalo, samo pitanje je promašeno jer računa da je neoliberalizam klasična teorija, a ne da je riječ o bitangama i prevarantima koji namjerno izmišljaju i kriju što su

prvi Mizes tvrdi da su ordosi zapravo socijalisti, ovi iz Čikaga napadaju Obamine da su socijalisti, ima nekih neoliberala koji su antisemiti a ima neoliberala koji su Jevreji

oni se bukvalno svađaju jedni s drugima a to je sve fejk

kako ćeš da predvidiš lanac zloupotrebe kad oni nisu kompaktna skupina, i to namjerno nisu kompaktni jer fejk konflikt je sastavni dio doktrine. Ne može A da ugrozi alternativa B, ako je B zapravo isto što i A. The system is rigged.

uostalom, neko predviđanje je moguće, eno ga intervju Mirovskog koji govori šta se trenutno dešava i šta će se desiti, nisam čuo nekog da je reagovao na to

ljudi očekuju nacrtanu taktiku protiv neoliberalizma, kao da je neoliberalizam za ili protiv abortusa, a upravo je i za i protiv. Pitaš neoliberale da li možeš abortirati djevojčice, oni ti kažu možeš (Geri Beker), pitaš ih da li da zabraniš abortus i uvedeš patrijarhat, oni kažu možeš (Rotbard), pitaš ih da li trebaš uvećati populaciju oni kažu možeš (Fridman), pitaš ih da li da smanjiš populaciju ili održavaš isti broj oni kažu možeš (Ropke). Pitaš ih treba li spašavati životnu sredinu oni kažu to je bulšit (Tramp), drugi kažu možda u drugoj polovini 21. stoljeća će trebati intervenirati (Herbert Simon), treći će reći treba prepustiti tržištu ekološke ispravke (Beker)... Sve može a ne mora da znači

[Meho Krljic]

pa nisam siguran šta hoćeš da kažeš.

Šta bi tek napisao da si siguran. Kad ti političko uverenje zamagli percepciju ništa od pogleda. Šta mogu kad si ti primer neoliberalnih shvatanja, a tvrdiš da nisi. E, to je predstava neoliberalizma.

Ni sad ne znam šta hoćeš da kažeš. Meni uopšte nisu bile jasne poente pitanja koja si postavljao, pogotovo uz koriščćenje primera Tonija Hoka koji je baziran na upitnim tvrdnjama, ali nije ni bitno, ne bih da smaram, imaš Batu ovde da diskutujete.

[Aco Popara Zver]

ma da je samo monetarizacija nego ti američki "sportovi", skejtbording, surfing, kuglanje, sve je to neki neoliberalizam! čak i kompjuterske igre

[scallop]

ma da je samo monetarizacija nego ti američki "sportovi", skejtbording, surfing, kuglanje, sve je to neki neoliberalizam! čak i kompjuterske igre

Stigao odgovor na treće pitanje. Hvala.

[Meho Krljic]

Nego da vidimo mi šta je jedna od  najizrazitijih karakteristika neoliberalne epohe. Ne vera u tržište, ne idja da je "sloboda" temeljna vrednost kojoj sve drugo mora biti podređeno, već, zlokobnije, stalna praksa koja pokazuje da je ključni neoliberalni instinkt to da se rad obezvređuje a kapital favorizuje kao da našeg Marksa nikada nije ni bilo. Konkretno i aktuelno:


Companies Are Quietly Pulling the Plug on "Hero Pay" for Essential Workers

[scallop]

već, zlokobnije, stalna praksa koja pokazuje da je ključni neoliberalni instinkt to da se rad obezvređuje a kapital favorizuje

Znaš da razlikujem teoriju i praksu. Neoliberalni koncept "slobode protoka ljudi, robe i kapitala" ne bio opstao bez bez derogiranja radničkih prava i sindikalnog organizovanja. Pa pogledaj gde su ta prava i organizovanje. Mogao bih opširno, ali ću dodati samo jednu "nerazumljivu" rečenicu: Ni Kina nije smetala dok je bila jeftina.

[Aco Popara Zver]

U stvari, ono što su čerupali obojene ljude interkontinentalno sad došlo u dvorište. Koronizma kapitalizma!

[scallop]

https://www.facebook.com/VoteForUs2020/photos/a.542828986123802/556024641470903/?type=3&theater

[Aco Popara Zver]

[Accuphase]

U stvari, ono što su čerupali obojene ljude interkontinentalno sad došlo u dvorište. Koronizma kapitalizma!

Jeste jeste, pisao je onomad "sputnik" o tome, više puta.

[Aco Popara Zver]

In sum, the important characteristics of the human IPS that influence its
programs for handling problem solving tasks are:
1. It is a serial system consisting of an active processor, input (sensory)
and output (motor) systems, an internal LTM and STM and an EM.
2. Its LTM has unlimited capacity and is organized associatively, its con¬
tents being symbols and structures of symbols. Any stimulus configu¬
ration that becomes a recognizable configuration (chunk) is designated
in LTM by a symbol. Writing a new symbol structure that contains K.
familiar symbols takes about 5K to 10K seconds of processing time.
Accessing and reading a symbol out of LTM takes a few hundred mil¬
liseconds.
3. Its STM holds about five to seven symbols, but only about two can be
retained for one task while another unrelated task is performed. All the
symbols in STM are available to the processes (i.e., there is no accessing
or search of STM).
4. Its STM and LTM are homogeneous, in that sensory patterns in all
sensory modalities, processes, and motor patterns are symbolized and
handled identically in STM and LTM.
5. Its elementary processes take times of the order of fifty milliseconds,but the overall rate of processing is fundamentally limited by read rates from LTM and EM.
6. EM (the immediately available visual field) has access times of the order
of a hundred milliseconds (the saccade) and read times to STM of the
order of fifty milliseconds. Write times are of the order of a second per
symbol for overlearned external symbols.
7. Its program is structured as a production system, the conditions for
evocation of a production being the presence of appropriate symbols in
the STM augmented by the foveal EM.
8. It possesses a class of symbol structures, the goal structures, that are
used to organize problem solving.

Sve te jeblo!

[Accuphase]

Od sada pa nadalje te zovem "tovariš sputnik".

[Aco Popara Zver]

https://en.wikipedia.org/wiki/Progressive_International

pa, lijepo na prvi pogled i onda Džefri Saks ispadne odnekud

će vidimo jel prevara ili ne...

[mac]

Nisu svi neoliberali prevaranti. Neki prosto veruju da slobodno tržište oslobađa i proletarijat. Ili su tako verovali ranije, a u međuvremenu promenili mišljenje. Samo budale nikad ne menjaju mišljenje, a ne mogu baš svi na svetu biti budale.

Uzgred, je li Pol Krugman neoliberal?

[Aco Popara Zver]

Prve dvije rečenice isključuju jedna drugu. Prosto, koji neoliberal tvrdi da tržište smanjuje nejednakost kad nema ekonomskog rasta bez nejednakosti? Oni svi misle da klima uređaj bogataš treba dobiti 1950. godine, srednja klasa na svojim poslovima 1970. U svojim domovima 1990. A raja 2010. Ako i tad.

Šta onda znači jel on prevarant ili ima takva uvjerenja? U praksi prvo bogati dobiju naučna otkrića i tehnologiju, siromašni čekaju najmanje jednu generaciju.

Nisam čuo da su tu uvjerenja promijenjena.

Krugmana ne znam, ovaj Mirovski kojeg čitam tvrdi da Štiglic i Krugman su se prosto silom prilika očešali o neoliberale i da ekonomska nauka kao takva konstantno preoblikovana neoliberalnom doktrinom.

Rađaju se hibridi i zato je moguće da Radul, Đilas, Vučić i Dačić istovremeno budu neoliberali, samo različite frakcije.

[mac]

Svašta. Ako svi mogu da imaju sve onda će tako i biti. Ako svi ne mogu da imaju sve, onda će i tako biti. Kakve veze s tim imaju neoliberali, kad je to prosto tautološka istina?

Recimo da uvedemo neke uranilovke, i da svi moraju da imaju iste plate. Ako u ponudi ima manje klima uređaja nego što ima stanovnika, opet neki neće imati klima uređaj, iako svi imaju ista primanja. Hijerarhija će se stvoriti na neki drugi način. Hijerarhija je matematička neminovnost.

[scallop]

Sa Batom treba biti oprezan. On definitivno ne zna šta je neoliberalizam ili nam potura lažne informacije. U njegovom tumačenju, neoliberalizam je oduvek i zauvek, a ne bi se tako zvao da nema differentia specifica.

[Aco Popara Zver]

Postojala je hijerarhija i u socijalizmu a postoje i kaste u Indiji. Matematička neminovnost čega, prvog ili drugog?

Nema tu tek neke tautološke istine, za bilo koji produkt ili otkriće se planira hijerarhijska diseminacija, dakle ekskluziva za jedne i šipak za druge.

Tek kad tehnologija zastari prenosi se među obične građane. Pa možeš naći i druge primjere, jel moguće izbacivanje uglja i nafte i korištenje drugih, čistijih izvora? Pa moguće je, ali se neće skoro desiti. Sistem ne funkcioniše tako.

[tomat]

https://en.wikipedia.org/wiki/Progressive_International

pa, lijepo na prvi pogled i onda Džefri Saks ispadne odnekud

će vidimo jel prevara ili ne...

Vidim danas da su se Ne davimo Beograd učlanili.

[mac]

dakle ekskluziva za jedne i šipak za druge.

Tek kad tehnologija zastari prenosi se među obične građane. Pa možeš naći i druge primjere, jel moguće izbacivanje uglja i nafte i korištenje drugih, čistijih izvora?

Moguće je, i radi se na tome. Tehnologija bazirana na benzinu je jeftina i efikasna. Moramo da koristimo benzin još neko vreme, ali radimo na drugim stvarima. Možda ćemo na kraju da proizvodimo benzin iz vode i vazduha. Ko zna.

Ti pričaš kao da postoji neka zavera. Ja ti kažem da nema zavere, niti nekog plana. Stvari nisu skupe zato što se nekom ćefnulo da budu skupe (osim dijamanata i drugih kolekcionarskih objekata), nego zato što skupo košta da se naprave. Kad pojeftini način da se stvar napravi onda pojeftini i stvar. Nema zavere.

[tomat]

Stvari nisu skupe zato što se nekom ćefnulo da budu skupe (osim dijamanata i drugih kolekcionarskih objekata), nego zato što skupo košta da se naprave. Kad pojeftini način da se stvar napravi onda pojeftini i stvar.

recimo, kada bi se farmaceutske kompanije odrekle ekstraprofita, onda bi bilo jeftinije napraviti neke lekove koji su sada papreno skupi i nedostupni većini stanovništva.

[mac]

To je problem transfera moći, a ne neoliberala. Političari nisu neoliberali, ali jesu potkupljivi. Da nisu uveli bi zakone kojim bi se drugačije regulisali osnovne potrepštine. Ovako Big Farma hoće profit, političari hoće pare za sledeće izbore, i oni trguju onim što imaju za ono što nemaju. Možemo da imamo komunizam, fašizam, bilo šta, to bi se isto dešavalo. Nema veze s neoliberalima.

Počeli smo priču sa klima uređajima, pa hajde da ne skačemo s jedne potrepštine na drugu.

[scallop]

Možemo da imamo komunizam, fašizam, bilo šta, to bi se isto dešavalo. Nema veze s neoliberalima.

Kad uklonite sve što nema veze sa neoliberalizmom znaćete šta jeste. Uvek sam predlagao da utvrdite šta se ključno promenilo oko 1980. Pogledajte koliko je vredeo dolar 1960., a koliko 1980. Zašto se toliko strmeknuo i odjednom postao stabilan i dostupan? Kako su tada odjednom višestruko pali porezi na velike prihode? Zašto je odjednom jedino merilo postala brzina rasta BDP, a štedne kamate pale na nulu? Zašto su autsorsovane velike firme u jeftine države, a radnici prisiljeni na više radnih mesta da bi preživeli? Onda će možda postati jasni i alati neoliberalizma: usitnjavanje i marginalizovanje udruživanja, svođenje državnosti na kamatne zavisnosti, pa čak i globalno otopljavanje koje funkcioniše u smeru tehnološke zamene standardnih goriva investiranjem u "nove" tehnologije proizvodnje i recikliranja đubreta.

[scallop]

ILi, pazi sad! Pošto su obezvredili dolar BDP je 1980. iznosio 2789 biliona $, a 2007. kad je projekat prvi put pukao 13807 biliona $. Ccca. 500%.

[Aco Popara Zver]

Moguće je, i radi se na tome. Tehnologija bazirana na benzinu je jeftina i efikasna. Moramo da koristimo benzin još neko vreme, ali radimo na drugim stvarima. Možda ćemo na kraju da proizvodimo benzin iz vode i vazduha. Ko zna.

pa i reko sam da je moguće, ne kapiram poentu ovog odgovora. Herbert Sajmon je napisao da je 1960. godine bilo moguće preći na čistu energiju "ali nije isplativo". Naravno, Sajmon je neoliberal.

A što zapravo znači da je "neisplativo". E pa ovdje zapadamo u probleme jer tvoja perspektiva je ograničena. Ti bi da pričaš o klima uređajima i "ne skačeš s jedne potrepštine na drugu". Za početak, klima uređaj nije potrepština onda kada vruće nije, a nije vruće onda kada se ne troši benzin, a benzin se ne troši onda kada se koriste drugi izvori energije, a oni se ne koriste jer neko troši pare na dijamante i ostale "potrepštine", jer nekome je i Žeksov dron potrepština, nekima je kokain potrepština, ali ovo nije skakanje s jedne potrepštine na drugu, ovo je jednostavno cjelina i ne može se totalitet sagledavati jednu po jednu stvar kad su sve povezane.

Pa zar takav maher za klimacke promjene, koje se baziraju na povezanosti industrijalizacije, globalizacije i životne sredine (negatori klimackih promjena tvrde da povezanost ne postoji, zar ne), ne može primijeniti totalitet iliti sveopštu umreženost klima uređaja, benzina, dijamanata, što ne i farmaceutskih proizvoda? Jel to nije sve povezano? Jesi ti sad negator neoliberalizma, njega u stvari nema, on se i ne dešava, to je "moć", političari jadni su potkupljivi, koruptivni, pa ok, jel to znači da moraju da donesu odluku da  se o zdravlju čovjeka brine tržište? Pa ne moraju baš.

Što bi se o zdravlju čovjeka bavilo tržište? Ili što bi se naukom bavilo tržište? Jer posao nauke je istina a posao tržišta recimo nije istina. Posao tržišta nije ni zdrav čovjek, jer zdrav čovjek ne mora kod doktora.

to su fundamentalne odluke prije bilo kakve korupcije. Jer onda to nije samo potjera neke farmaceutske industrije za profitom, jer oni moraju proći državne kontrole, a prolaze kurac od kontrole za lijekove koji i ne liječe baš tolko dobro

i onda dođemo do onog što negatori najviše vole: ko god tvrdi da postoji povezanost je konspirasi teoretičar

i pričaš kao da postoji neka zavera. Ja ti kažem da nema zavere, niti nekog plana. Stvari nisu skupe zato što se nekom ćefnulo da budu skupe (osim dijamanata i drugih kolekcionarskih objekata), nego zato što skupo košta da se naprave. Kad pojeftini način da se stvar napravi onda pojeftini i stvar. Nema zavere.

da se vrnemo prvo na početak: reko si da tržište oslobađa proletere. Jel bar jasno da ovdje, čak i ako ne postoji neka zavjera, tržište ne oslobađa proletere? Dakle, sve super, to šljaka tako i nema plana, ali kako to baš tako kako šljaka može da oslobađa proletere?

S tog retoričkog pitanja da se jopet bacimo na pitanje cjeline. Ovo nije tek pitanje zavjere u vezi jedne potrepštine, konstantno ignorisanje totaliteta ti ne dozvoljava da uvidiš čak ni ono što bi nazvao tautologijom: da tržište, takvo kakvo jeste, uvedeno vještačkim putem, svakako nije prirodno nastalo nego političkim intervencijama starih više stoljeća, upravo kad se prepusti da šljaka na svoj sopstveni način - ne oslobađa proletere?

a pošto je to jasno vijekovima, onaj koji tvrdi da tržište zaista oslobađa proletere ili je i sam obmanut ili svjesno obmanjuje, zar ne?

Nemoguće da se tvrdi da tržište oslobađa kad ne možeš ni klima uređaj dobiti na vrijeme, lijek ne možeš platiti, ako si crnac umrijećeš od pajkana i korone u Americi. To je kao da neki ljekar tvrdi 70% alkohol liječi sve bolesti, a ono međutim.

A upravo to da je odgovor na sve "tržište" zove se neoliberalizam. I kada tržište ne šljaka, rješenje je "više tržišta".

A da li je to "plan", pa ne baš, kibernetika nije plan, ona funkcioniše na drugačiji način.

[Aco Popara Zver]

mac, moraš prosto prelomiti skučenost svoga uma, a kako ćeš to drugačije učiniti nego sa Gandorom koji potražuje veliku neman Nirdalu u šumama Gornjeg Milanovca. Ako ti on ne otvori oči onda ko će!

https://www.youtube.com/watch?v=_7_u1JDCWWk

[mac]

Tja, ja polazim od pretpostavke da Džefri Saks nije loš čovek. Ako ikako dođeš do zaključka da je on loš čovek onda znam da si negde pogrešio. Ja sad ne znam šta je on, da li neoliberal, ili nešto drugo, ali ako je neoliberal onda nije loš neoliberal, nego neka druga vrsta neoliberala. Od toga ja polazim, i sve što sam rekao od toga polazi.

Možda čovek veruje da oni koji drže moć u rukama (ne političari koji bar nominalno polažu računa biračima, nego neki drugi) neće nikad prepustiti tu moć, i da je zato tehnološki trickle down najoptimalnija strategija da i oni koji nemaju ipak nešto dobiju. Za razliku od ekonomskog trickle downa (koji je teška prevara) ovaj tehnološki je bar stvaran. Procenat ljudi koji danas ima struju, televizor, frižider, kola, veš mašinu, klima uređaj, je veći nego pre deset godina, a tada je bio veći nego pre dvadeset godina, itd. To jest, u poslednjih dvadeset godina stvari u Americi su se pogoršale, ali su se poboljšale u Kini i drugim delovima sveta. U globalu sve je više svega, pa i klima uređaja. Ovo je moguće objašnjenje u koje možda Saks veruje.

Ja ne znam u šta da verujem, pa te molim da me ne opovrgavaš kao da ja verujem. Slobodno opovrgavaj, ali bez pretpostavke da ja tu nešto zastupam. Ja nemam dovoljno podataka da bih mogao u bilo šta da verujem, pa ću se usuditi na osnovu onog što sam video da verujem samo u to da Saks nije loša osoba.

[Aco Popara Zver]

kakva loša osoba, šta sam ja reko pa da to zaključiš? Dakle, neoliberali vjeruju da nejednakost omogućava ekonomski rast. To znači da vjeruju da jednakost smanjuje ekonomski rast, iliti da socijalizam ne valja jer podriva ekonomski rast zbog jednakosti. Po meni je to glupost, ali to je ono što neoliberali vjeruju.

Drugo, Saks nije nikakav originalni mislilac nego reciklaža, iliti second-hand dealer of ideas. Onaj originalni koji započinje sve to, Fridrih Hajek, e za njega se već može raspravljati kakav je. A ovi što kasnije dolaze, što bi se reklo, šire se u koncentričnim krugovima kao kada baciš kamen u vodu, i mi se zapravo time bavimo, ja vidim krug i kažem da je od kamena, ti bi da pričaš o bilo čemu samo ne o kamenu koji je bućnuo i zapljuskuje razne obale. Oni na obali vide samo talas i jedan krug i ne pada im na pamet da je ipak bio neki buć tamo na početku. Taj Saks je više taj talas blizu obale nego da je uopšte svjestan nekog bućnutog kamena

aj vidi ovaj primjer. Pitaju pedesetih godina XX stoljeća bijelce radnike u američkim sindikatima da li mogu crnci postati članovi. Bijelci kažu ne mogu jer crnci rade za manju platu, dok sindikalno organizovanje podrazumijeva da svi radnici zahtijevaju kolektivno veću platu i ne dozvole poslodavcima da ih razbiju i malobrojne zavitlavaju kao u Srbiji.

Međutim, ispostavi se da crnci prihvataju manju platu jer nisu prihvaćeni u sindikatima a ne obrnuto. Ispostavlja se da oni moraju prihvatiti slabije plaćen posao jer nisu sindikalno zaštićeni a ne da su crnci eto tako s neba pali spremni da rade za manju platu. I vremenom se pokaže da crnci prihvaćeni u sindikate zapravo popravljaju status i samim bijelcima, jer ne postoji više skupina koja im ugrožava visinu cijene rada.

sad ti meni reci jesu li ti bijelci na početku bili loše osobe? Pa oni su možda i na kraju loše osobe, možda su rasisti koji su samo shvatili da im je u ličnom interesu da prime crnce u sindikat, a podjednako ih preziru. To mi ne znamo i to nije pitanje Džefrija Saksa. Pitanje je samo da li tržište stvarno radi dobar posao u vezi klima uređaja, benzina, cijene rada i slično, ili zapravo neko ne konta da jačanje kupovne moći srednjih i nižih slojeva pospješuje prodaju klima uređaja, dok bi poslodavac zapravo htio obrnuto, da smanji cijenu rada a poveća proizvodnju klima, pa zbog tog tržišnog paradoksa usporava širenje inovacija kroz društvo?

Jer ko kaže da se u socijalizmu np frižideri nisu brže proširili u društvu? pa to prvo treba provjeriti a ne pretpostavljati. Kapitalistički sistem niti je dovoljno inovativan niti je inovativan u pravom smjeru (npr bitnih a ne nebitnih potrepština), niti te inovacije nudi svim građanima niti im daje jednake šanse.

[Aco Popara Zver]

zamisli to ovako, jednom sam čitao da je SSSR pred raspad razvijao tehnologiju obnavljanja ozonskog omotača u Zemljinoj atmosferi. Zapitaćeš se koja vajda od toga, jer nema profita, ko će to da plati. Pa naravno, neće niko da plati, ali SSSR ulaže u takvu nauku jer smatra to bitnim, pravo potrepštinom a ne nečijim umišljajem.

I šta mi sad imamo od toga? Jedino Željka Mitrovića i njegov ozon. Kontaš situaciju, ozon je sveden na konzumenta, na robu koju koristi i reklamira Dj Žeks, a za tehnologiju obnavljanja ozonskog omotača kapitalistički sistem baš briga.

zamisli da je klima uređaj u stvari napravljen od strane nekog Žeksa 1930. a da je zapravo trebalo napraviti nešto sasvim drugo. SF-om protivu neoliberalizma!

[Aco Popara Zver]

uzgred, jel gledaš ti Nirdalu, nije to šala, to je čovjek koji je prozreo sve

[scallop]

Samo se plašim da ćeš napisati knjigu o neoliberalizmu i da će neki studenti morati da je čitaju i.... polažu ispit. To što izbegneš ozbiljna pitanja, podatke i argumente samo govori koliko ti je ozbiljna "nauka".

[Aco Popara Zver]

Šaoćeš, reference? Daj ti meni citate za taj tvoj neoliberalizam!

[scallop]

Šaoćeš, reference? Daj ti meni citate za taj tvoj neoliberalizam!

Nedam. Traži pa ćeš naći. Imam BDP u SAD od 1918 do 2007. Mene je više zanimala transformacija velikih elektronskih medija u TV kanal(izacij)e. Precizno, period kad su mediji izgubili dominaciju nad marketingom, specijalizacijom TV kanala na oblikovanje ukusa potrošača. Mene ne zanima teorija već neoliberalna praksa. Dotle ćeš da stigneš nikad, jer trtljaš o Žeksu i erkondišnu.

[mac]

SSSR pred raspad razvijao tehnologiju ...

Da li je moguće da se SSSR raspao jer je taktički pogrešno trošio svoje ograničene resurse? Ti sad imaš želju da neoliberalizam bude zamenjen nečim drugim, ali alternative se raspadaju. Možemo da maštamo o tome da Amerika i Engleska budu zemlja proleterska, ali to ostaju samo maštanja. Ja i ne znam šta ti hoćeš umesto postojećeg ekonomskog poretka, ali nazovimo to što ti hoćeš labudizam. Kako ti uopšte zamišljaš proces zamene postojećeg stanja labudizmom? Evo i ja pitam za tu praksu, ako može..

[scallop]

Dokle god budeš pitao Batu umesto mene nećeš dobiti odgovore. I nije me briga. Ja ću da kuckam kao detlić jer znam gde su crvi.

[Aco Popara Zver]

Klinton donio zakon koji dozvoljava medijske monopole i od 50 korporacija ostalo 5-6 koje posjeduju sve. Što bi reko mac, hijerarhija je matematička neminovnost.

Inače je to plastičan primjer kako neoliberali nisu za slobodno tržište jer bi klasični liberali razbijali monopole, a neoliberali smatraju da ogromne korporacije stabilizuju ekonomsko poslovanje. To što pojedu sitne koji svi redom propadaju nije im bitno, ko šiša sirotinju.

Sve znam, što ne priznaš napokon!