Šta jeste a šta nije roman?

[Boban]

Svedoci smo da neka moderna tumačenja romana daju prostor piscima da od realno nezavisnih priča smišljaju povezanost i prave romane.
Najnoviji slučaj su dela Slavena Radovanovića gde su razne priče, objavljivane poslednjih 40 godina odjednom dobile drugačiji kontekst, stavljene u istu knjigu i sada se nude kao romani. Čak su brisani i naslovi priča i stavljane zvezdice između, a u jednom slučaju nema čak ni zvezdice da odvoji dve priče objavljene na dva mesta.
Primer nama bliskiji je Radmilo, zapravo vrlo interesantna situacija. Da li sva njegova dela koja pominju Raseljene zemlje treba strpati u jednu knjigu i tretirati kao roman. Naučna fantastika a i epska upadaju u zamku da sve što se događa u zajedničkom univerzumu pisca na određeni način može da se posmatra kao roman. Analogno tome, pisci realističnih dela već imaju smeštena svoja dela u isti svet, pa ih to ne čini romanima. Gde je ta razlika da se izmaštani svetovi mogu objediniti a naš postojeći ne? Da li to stavlja zamišljene svetove u poseban položaj jer oni zapravo ne postoje?
Ja sam stara škola, pa je roman složena celina koja sadrži jedinstvo mesta, vremena i događaja.  Svestan sam da ima dosta prostora za iskorake, ali dokle to može da ide. Vidim da pisci više žele da objavljuju romane nego zbirke priča, deluje nekako ozbiljnije, ali postavlja se pitanje koliko je to dvosekli mač.

Evo i moj lični primer, potpuno suprotan. Imam lik Malbaše koji se javlja u tačno četiri priče i dva romana i u svakom od tih dela to jeste istoimena osoba sa istim moćima ali ta dela nemaju nikakve dodirne tačke. To je prosto moja varijacija na tu situaciju i ne da ne mogu biti roman, nego ni zajednička zbirka priča, toliko su mi ta moja istraživanja te situacije raznovrsna...

[scallop]

Kad bi ti bio u stanju da raspravljaš o pisanju, rado bih ti izašao u susret. Ali, ti to nisi. Piši ti svoje i ostavi mene da pišem moje. Jel' to tako teško? Mene ne trpaj u one koji crkavaju za romanima. Jednostavno, za to nema dokaza. Ali ima da nikada nisam pisao priče sa zatvorenim krajem. Osim GRBOVNIKA, ali taj kraj je napisao Don Pedro Ohmučević. Vidim da ti je posebno stalo da razbiješ OKO ZA DRUGI SVET, ali to neće ići po bilo koju cenu. OKO ZA DRUGI SVET je jedino mesto gde sam se bavio temom duhova i postavljao je u različite okolnosti. Dva su razloga. Prvi je da duhove smestim u stvarniji okvir od onog kako se arče, a drugi je da preispitam mogućnosti serijalizacije teme u kojoj su duhovi prisiljeni da opstaju tamo gde su umrli. Tu temu sam zatvorio i pojedinačna priča ne predstavlja nikakvu prelomnu tačku.

[scallop]

I, jebote, ko je objavio Slavena Radovanovića? Što nisi jebavao njega nego mene?

[scallop]

Da pritisnem dok još misliš da si u pravu. Raseljene zemlje su moja lična odrednica za Balkan i neka je neko pobije ako može. Malbaša je ime koje ti se dopalo i nema nikakve sličnosti sa prethodnom. Sumnjam da će neko primetiti da je legenda o prepekanu sa Prunela počela sa Bertinom, a završila se sa Silvesterom Najtom. Takođe, da su Klek i Kajs, vremenom, promenili mesta. Dakle, lična imena su opcija, a teritorijalna ciljana.

[Boban]

ti si suviše egocentričan, misliš da se ceo svet vrti samo oko tebe... nemaš pojma kakvu sam golgotu prešao sa Slavenom u poslanjih osam meseci.
Uopšte mi nije na umu Oko za drugi svet. Zapravo, Slaven me inicirao, ali sam onda počeo da se osvrćem oko sebe i ugledao tebe. ZŽ je već doktorirao taj pristup, novi teoretičari su vam turili alat u ruke "mozaik roman" i eto zabave.

To što ti istražuješ jedan vid nečega u jednoj knjizi ne čini je romanom. Jedinstvo mesta, vremena i radnje mora postojati... jedinstvo mesta ne može da bude cela zemaljska kugla. Jedinstvo vremena ne može da bude kad ti šta padne na pamet. Jedinstvo radnje podrazumeva bar jedinstvo likova ili nekog odnosa... recimo, ZŽ svoje knjige koje naziva romanom piše odjednom i na određeni način ih ima u glavi pa donekle provlači tu i tamo ponešto što ih objedinjuje, ali Slaven pokupi svoje priče objavljene u časopisima kroz 30-40 godina i onda ih, samo pobaca nekim redom i proglasi za roman... naknadna pamet ne čini roman osim kada to nije očigledno.
Tvoj slučaj je mnogo jednostavniji, radmilo, ti si naprosto pobrkao pojmove "zajednički univerzum na isti način izmešten u odnosu na naš" sa "jedinstvo mesta, vremena i radnje". Kada se priče bave istom temom sa različitim junacima na različitom mestu u različito vreme to nikako nije roman, nego zbirka priča sa zajedničkim elementima. Nema potrebe da izmišljamo toplu vodu, sve već postoji. Čudno je da se u gomili stvari pozivaš na tradicionalni pristup a u ovom jednom slučaju najednom bi da budeš hipermoderan. Malo doslednosti nikoga nije oštetilo...

[scallop]

Sve si mi razjasnio. Razilazimo se? Sit sam već tvoje pameti.

[Boban]

Zar moramo da imamo isto mišljenje da bismo radili nešto zajedno?

[scallop]

Ne moramo. Samo sad ja moram da ti objasnim šta jeste, a šta nije roman. Može na primeru POSLEDNJI SRBIN?

[Boban]

loš ti je primer... knjiga je sumanuto jedinstvo likova i mesta i radnje, a i vremena ako se uzme da pojedinci žive stotinama godina. Ja sam bre čist kao suza u tom pogledu.

[scallop]

I ja plačem. Za razliku od totalnog promašaja OKA ZA DRUGI SVET, gde se sve dešava POSLEDNJI SRBIN? Samo u SAD, Južnoj Americi, Novom Zelandu, Bosni itd. Vreme je, naravno, ovaj svet, onaj svet, prošlost i neki paralelni univerzum do koga se stiže preko Mebijusove trake. Naravno, šta bi radili živosahranjeni Srbi i zarobljeni Ameri nego da igraju fudbal. Jel' da pominjem ono tabanje Drevnih na krovu Hitrou aerodroma ili je to bilo na nekoj ćupriji gde su se uzajamno bacali u vodu. I, zbog sveukupnog jedinstva, o čemu se radi u tom romanu?

[Boban]

ali u pitanju su sve iste osobe... radnja se može opisati u jednoj rečenici... postoje čuvari Drevnih prolaza i oni se svakih nekoliko stotina godina menjaju; roman opisuje jednu takvu smenu, od početka do kraja... totalno jedinstvo likova i radnje.

[scallop]

Lepo je da veruješ u svoju ispravnost. Verujem i ja u svoju i mirna Bačka.


Noćas sigurno nisam zaspao do petnaest do tri. Motalo mi se pitanje dokle će da traje tvoj neumereni pritisak, zašto je Mića savetovao meni da popustim umesto da tebi kaže da prekineš, da li sam se poslužio tvojim sredstvima i da li samo morao, kako bi bilo bolje da knjigom i prilozima najavimo dobru bitku za domaći SF, za integritet ZS, za neku bolju Radionicu...


Onda su mi se prošetala pred očima četiri mala noja, za njima i malo veći paun. Znao sam da sam blizu i da ću možda pazariti i svoju animu, da joj konačno vidim lice i prepoznam je.


Dobro jutro.

[Truba]

Jeste čuli za e mail

[scallop]

Jao, pa stvarno!

[scallop]

Stalno se vraćamo na pitanje šta jeste, a šta nije roman. U ovom milenijumu nisam zabeležio nijedan roman domaće fantastike koji bi zadovoljavao uslove u koje se kune Boban. Ni njegovi romani nemaju jedinstvo radnje, vremena i prostora. Očigledno da su nekadašnja uverenja zastarela. Kako izgleda moderan roman izgleda da niko ne zna ili neće da nam kaže. Uostalom, na ZS više i ne postoji razmišljanje o pisanju. 

[Krsta Klatić Klaja]

Predlažem definiciu: roman je ono čime možeš da potapaš kupus. Sve manje od toga je novela!

[scallop]

Opšti nivo ZS te je potpuno usisao. Glupost je zarazna.

[Boban]

Stalno se vraćamo na pitanje šta jeste, a šta nije roman. U ovom milenijumu nisam zabeležio nijedan roman domaće fantastike koji bi zadovoljavao uslove u koje se kune Boban. Ni njegovi romani nemaju jedinstvo radnje, vremena i prostora. Očigledno da su nekadašnja uverenja zastarela. Kako izgleda moderan roman izgleda da niko ne zna ili neće da nam kaže. Uostalom, na ZS više i ne postoji razmišljanje o pisanju. 

Da si čitao moje romane ne bi izjavljivao ovakve stvari.
Moje pisanje je esencija pridržavanja pravila za koja se zalažem, ne zato što imam potrebu da upratim pravila, nego zato što je tako najbolje za ideje koje želim da predstavim.

[scallop]

Opet se šališ? Ja nisam či'to, a ti kao jesi? Bre, ti ništa ne čitaš.

[Аксентије Новаковић]

Moje pisanje je esencija pridržavanja pravila za koja se zalažem, ne zato što imam potrebu da upratim pravila, nego zato što je tako najbolje za ideje koje želim da predstavim.

Зато си објавио xyz верзија Слободаниде?
Објавиш једну верзију, па накнадно нешто докуцаш, па објавиш другу верзију, па опет накднадно  докуцаш, па објавиш трећу верзију, па опет докуцаш итд.
То се зове аматеризам, а не професионализам!
Какву поруку тај метод шаље писцима?
Дрљајте па објавите, па додрљајте и опет објавите, па све то поновите још неколико пута?
Ал добро, свако ради онако како зна и уме, па још кад свој аматеризам представи и прода као професионализам - онда је успео у науму.