Kakav je vas odnos prema skracenim verzijama knjiga?

[Tarantula]

Pet dana se dvoumim da li da postavim ovo pitanje ili ne.
Nadam se da me necete rastrgnuti zbog priznanja ali ja najvise volim skracene, prepricane verzije dugackih romana. "Mobi Dik" nikada ne bih procitao da nije postojalo skraceno izdanje. Hrpu drugih knjiga takodje.
To je bila praksa pedesetih godina da se izdaju verzije za lenje citace ili decu ili nestrpljive. Mnogo mi je zao sto danas niko ne radi takve stvari, sa raznim "Gospodarima Prstenova" i ostalim megalomanskim serijalima.
Ko u danasnje doba ima vremena i zivaca da cita hiljadu strana bilo cega?

Postoji jos jedan razlog za to.
Danasnja deca sve manje citaju i kratke, sazete verzije nekih kapitalnih dela bi posluzile da se sto vise malisana privuce knjizi. Ako se nastavi ovaj trend video igrica i fast funa (fuda, cega god) buducnost knjige je crna. Zar ne bi bilo bolje uciniti knjigu prihvatljivom i nekome ko nema strpljenja da joj se posvecuje danima i mesecima?

[DUNADAN]

>>"Mobi Dik" nikada ne bih procitao da nije postojalo skraceno izdanje.<<

shto znachi da ti u stvari nisi ni procihitao Mobi Dika.
ja ga nisam prochitala iskljuchivo zato shto mi se tematika gadi do bola.

>>To je bila praksa pedesetih godina da se izdaju verzije za lenje citace ili decu ili nestrpljive.<<

ukoliko je za decu pa i da se proguta, ali ukoliko je za lenje ili nestrpljive...pa takvi i ne treba da chitaju knjige.

shta si ti od svega toga?
da li ti smeta obim?
ne mozes da vezhesh paznju?
or what?

>>Ko u danasnje doba ima vremena i zivaca da cita hiljadu strana bilo cega?<<

milioni ljudi.
ne mogu da zaspim ukoliko pre toga ne prochitam neshto.
nekad mi se desi da legnem u 2 i zachitam se do 7 ujutro.
malo je stvari koje se mogu takmichiti sa uzitkom chitanja knjiga.

>>Zar ne bi bilo bolje uciniti knjigu prihvatljivom i nekome ko nema strpljenja da joj se posvecuje danima i mesecima?<<

nije bitan obim.
mozesh ti skratiti gospodara sa 1200 na 500 strana pa mozda chak i napraviti neki hibrid od 200 strana ali chak i to nije dovoljno nekima koji nemaju kulturu chitanja ili nemaju koncentraciju koja chitanje obavezno prati.

mom drugaru sam kupila LOTR pre godinu dana, a on se josh nije nakanio ni da zavrshi Hobita od celih 200 strana.
njemu ni skracena verzija ne bi pomogla.

dajdzest nich ne valja

P.S.
alal vera na petlji

[Mica Milovanovic]

Mnogo je jednostavnije ne čitati ono što ti se čini nečitljivim...

[taurus-jor]

Slažem se sa Mićom. Izbor je stvarno velik. Što bih se, recimo, mučio sa knjigama od 1000 strana, kad mogu da pročitam pet od 200 strana. To je kao da si umesto jednog pogledao pet filmova.

Gajim sklonost ka kraćim celinama, ali i neki duži su mi legli sasvim fino.

Za one koji baš hoće da vide šta se desilo u tim duuuugačkim knjigama... pa neka čitaju skraćene verzije. Bunio bih se samo u jednom slučaju - da zavlada trend skraćivanja knjiga, i da se pojave ljudi koji bi kazali: e sad ćemo da duže verzije izbacimo iz knjižara, jer se kraće bolje prodaju...

[Melkor]

Cudno si postavio stvari. Zasto bi uopste citao skracenu verziju bilo cega kad vec ljudi druge stvari u startu pisu kratko. Ne zelim da budem uvredljiv ali Homerova omiljena knjiga je Readers Digest.  Predji na novele, novelete i kratke price. I tu je izbor prakticno neogranicen.

Mislim, nemoj pogresno da me shvatis, ja sam jedan od onih kojima je malo 5000 strana ako valjaju, bude mi jednostavno zao sto je gotovo... Ali u svakom slucaju obim strana je najnebitnija stvar kod knjige.

Samo me interesuje da li trazis digeste zato sto te mrzi da citas ili zato sto odmah zelis da saznas "ko je ubica"? {- ozbiljno pitanje.

btw planiram da procitam Mobija vec jedno 2 godine ali nikako da stignem. Nije valjda tako strasan?

[pera]

Ko u danasnje doba ima vremena i zivaca da cita hiljadu strana bilo cega?

Ko sto rece Dunadan ima nas tak'ih ako je knjiga vredna toga. To je i razlog sto se nastavci pojedinih dela i pisu i citaju, kad krenem prosto mi je ponekad zao sto se smanjuje neprocitani deo... To sa dajdzestima nije lose za knjige koje moras da citas a ne da ti se (lektira) ali koja je svrha citanja recimo prepricanog Sekspira? Parafraza: Hamletu je stric kokno cacu ozenio se njegovom majkom t i d. I sta tu ima sto cini Sekija THE PESNIKOM? Apsolutno nista, vece zaplete i obrte ima 99% meksikanskih serija ali je stil ono sto je bitno. napomena: hamlet je jednostavan primer

Postoji jos jedan razlog za to.
Danasnja deca sve manje citaju i kratke, sazete verzije nekih kapitalnih dela bi posluzile da se sto vise malisana privuce knjizi.

Ma koje crne knjige deca danas ni stripove ne citaju, znam klince od 12, 13 godina koji za Alan Forda nikad culi!

Zar ne bi bilo bolje uciniti knjigu prihvatljivom i nekome ko nema strpljenja da joj se posvecuje danima i mesecima?

meseci? hm, tesko... desava mi se da knjigu od 1200 strana sitnog
texta procitam za 3 dana pa mi posle jos 3 treba da mi se vid u normalu vrati.

[pera]

btw planiram da procitam Mobija vec jedno 2 godine ali nikako da stignem. Nije valjda tako strasan?

Ja sam ga jedno 5 puta pocinjao i rekord mi je 3/4

[Lurd]

Ja, Toksice, mislim da se ti salis ili da nisi stvaran, jer prosto ne mogu da verujem da postoji pismen covek sa takvim stavom. O skracenim verzijama romana koja se nude publici mislim sve najgore, jer ne sluze nicemu, osim vezbanju foliranja u knjizevnim diskusijama ili impresioniranju drugih.

To narocito vazi za zanrovska dela, gde je akcenat na "kako", a ne na "sta". Kako bi u nekim dajdzestiranim stvarima izgledalo 90% fentazi dela?

Mladic/devojka iz male zajednice otkrivaju da su posebni i drugaciji i u jeku napada ili pred napad zlih sila sa mocnim strancem ili sami odlaze na dugo i mukotrpno putovanje na drugi kraj sveta da bi nasli nesto/nekog. Zlocinci ih jure, muce ih moralne dileme, ali na kraju ubijaju zlikovca.

Drugo, ranije je to bilo skroz vazno, a sada manje. Ako delo ima 2000 strana, delo ima 2000 strana. Pisac zna zasto je to stavio, a kriticari, predgovaraci, prijatelji znaju ima li to smisla ili ne. U novije vreme to je obesmisljeno, jer pisci pisu i pisu i pisu, ali ako hoces da procitas knjigu procitaj je celu.

Tada citalac ima izbora sta ce da cita. Dajdzeste razumem kod izdavaca/producenata. Filmski producenti gledaju posebne verzije filmova od po 45 minuta da bi videli valja li im to. To razumem, ali ne i da citalac konzumira osakacenu knjigu.

A danasnje mlade generacije stvarno ne citaju nista. Neko rece deca 12-13 godina ne znaju sta je Alan Ford. Ja poznajem masu ljudi 22-23 godine koji ne znaju sta je Alan Ford i uopste nemaju pojma sta su to stripovi.

Privlacenje mladih knjizi se vrsi putem pravilne edukacije, a ne skracivanjem knjizevnih dela. Nadje se neko iskusniji ko ce da ti preporuci knjigu koja odgovara tvom (mentalnom) uzrastu, pa onda sledecu, pa sledecu i tako dok se ne navuces i pocnes sam da istrazujes.

Kako smo se mi navlacili na knjige? Setite se.

[Tarantula]

Izgleda da pricamo o razlicitim stvarima.
Ja govorim o profesionalno skracenim romanima kod kojih se ne gubi nista osim nekih nepotrebnih opisa.
Neki pisci su pre 100 godina imali obicaj da opisuju do detalja svaku stvar u prostoriji u koju bi glavni junaci usli, a to uglavnom nije imalo smisla u radnji.
Izbacivanje takvih stvari je vrlo humano prema citaocu.

Karl Maj je umeo da opisuje svaki konac na telu trapera koji silazi u grad, izgled konja, prasine koju gaze i lesinara na nebu. Takve stvari odbijaju citaoce.

Prihvatam da ima pisaca ciji dugi pasazi verovatno daju visi smisao delu, ali za vecinu to je ipak samo nabijanje stranica, skribomanija ili samo neznanje da se sa malo reci kaze dovoljno.

[Mica Milovanovic]

[Izgleda da pricamo o razlicitim stvarima.
Ja govorim o profesionalno skracenim romanima kod kojih se ne gubi nista osim nekih nepotrebnih opisa.]

Bojim se da zaista pričamo o različitim stvarima...
[/quote]

[DUNADAN]

>>Ja govorim o profesionalno skracenim romanima kod kojih se ne gubi nista osim nekih nepotrebnih opisa. <<

a ko skracuje te romane?
i samom piscu je muka ako mu izdavach uputi zahtev da delo skrati, koje scene izbaciti i kako.

shto se tiche nepotrebnih opisa, nijedan opis nije nepotreban.
u osnovnoj shkoli sam prochitala sve shto je KM napisao i ni u jednom momentu mi nije bilo dosadno.
obichno pisac zna zashto shta pishe.
gde bi delo bilo bez opisa.
ne moze delo biti dobro kada je svedeno samo na suvu fabulu bez imalo zachina.
gloopost.

koga smaraju opisi neka preskochi te pasuse

a kome stvarno toliko smetaju da ne mogu knjigu da prochitaju, onda neka se ne zadovoljavaju dajdzestima (koji skrnavi anglicizam), neka lepo uzmu filmove i to one akcione

>>Izbacivanje takvih stvari je vrlo humano prema citaocu.<<

kahm kahm. ovde kao da se pricha o eutanaziji...

Monsinjor:
>>A danasnje mlade generacije stvarno ne citaju nista. Neko rece deca 12-13 godina ne znaju sta je Alan Ford. Ja poznajem masu ljudi 22-23 godine koji ne znaju sta je Alan Ford i uopste nemaju pojma sta su to stripovi.<<

nije to nishta
znam ribu koja sa 24 godine izjavljuje kako ne chita AF jer ga ne razume
(?!)

[Boban]

Bice da svi pisci uvek znaju sta i zasto pisu... ma hajde...

Nego, znate li da je knjiga "Robinzon Kruso" od Defoa koju smo svi manje-vise citali kao mali, zapravo SKRACENA verzija originalnog romana, koji je kod nas dosao iz nemackog prevoda, tj,. pre 100 godina optilike neko je iz Nemacke doneo tu skracenu verziju knjige, preveo je, objavio je, i od tada svi samo prestampavaju tu istu knjigu... toliko o tome.

[Unicorn]

Ne razumem poentu.
1. Sam proces chitanja donosi zadovoljsvto - shto duzhe traje, to bolje  
2. Chitash samo ono shto te interesuje i koliko ti prichinjava zadovoljstvo, tj. BIRASH
3. Shto bi me interesovao skraceni sadrzhaj knjizhevnog dela, ako me ne interesuje da ga chitam?
4. Nisam u shkoli, pa da me neko tera da chitam lektiru (a i kad su me terali, nisam chitao ono shto me bash mnogo gnjavi), ali zato sam prochitao MNOGE druge stvari.
5. Ne mislim da se treba stideti shto nisi prochitao bash sve shto ti drugi kazhu da treba da si prochitao. Ako se trudish da prochitash shto vishe pazhnje vrednih knjiga.
6. Skracene verzije knjiga mi liche na ono kvarenje zadovoljstva kad ti neko na pochetku gledanja filma kazhe da je sobar ubica.
7. Ko kazhe da deca ne chitaju? Chitaju: Svet, Trece oko, Horoskop, vikend ljubavne romane i sl.   Moje iskreno divljenje onoj deci koja su izuzetak (a ima ih).
8. Budite iskreni pa priznajte koliki procenat "pismenih" se uopshte navuche na chitanje?
9. Omiljeni sport kvaziintelektualaca je palamudjenje u drushtvu o knjigama koje su "in", a koje oni uopshte nisu prochitali, pa im onda skracene verzije trebaju k`o lebac da bi odrzhali o sebi mit da su bog zna kako nachitani.
10. Mnogo je bolje i korisnije prochitati prikaz/kritiku knjige umesto skracenu, tj. preprichanu verziju iste, ako vec nemash vremena ili volje da chitash knjigu - mozhda neshto korisno saznash o knjizi, pa se ipak odluchish da je prochitash.

I na kraju, da ponovim: nisu samo sadrzhaj i stil pisanja ono u chemu se uzhiva pri chitanju, vec i dodir, tezhina, miris i vizuelni utisak knjige   .

[Nyarlathotep]

Skracene verzije knjiga ili bilo kakvo skrnavljenje istih je samo proizvod teznje izdavaca da i mentalno retadrirani ili ekstermno glupi ljudi imaju sta da procitaju.
O.K. ako prepevas Homerovu "Odiseju" u prozu i stilski preradis u roman da bi je deca od 10, 11 godina starosti skapirala, to podrzavam. Tako sam i ja zavoleo Homera, ali moras da naglasis da je to za to. Za decu.
Ali skracivanje knjiga? Debilnost.
Mislim da me je samo par bas kapitalnih sranja nateralo da ih ne procitam do kraja. To ne treba skracivati, vec spaljivati.

[Melkor]

Ma uglavnom je sve na svom mestu. Karl Maj je pisao za odredjeni uzrast u kome njegov svet sasvim lepo funkcionise i u odredjenim godinama ja sam ga prozdirao - opisi ili ne opisi.  Kada sam, eksperimenta radi, sa svoje 22-23 pokusao ponovo da procitam Vinetua, veruj mi, opisi su mi najmanje smetali (Uf,uf - rece poglavica). Jednostavno, svaka knjiga ima nesto za svakoga i ako ti ne lezi, ti je daj nekom koga ne volis i uzmi si novu.

Generalno, ja nemam toliko toga protiv tih digesta, i sam sa par puta kukao u srednjoj skoli za njima.

Pitanje za sve: Da li je bolje da digesti postoje pa da se nekolicina preko njih navuce na citanje ili tu masu treba ostaviti Svetu, spanskim serijama, cunteru etc...

[DUNADAN]

treba da postoje, makar zbog tih 3% ljudi (dece) koji ce posle pozeleti da prochitaju i pravu knjigu.

ista fora kao sa Dzexonovim Lord of the Rings, uzasan scenario, ali mozda ce nagnati ljude koji su pogledali film da konachno prochitaju i knjigu.

[Boban]

DD, kazes da si procitala celog KM u osnovnoj skoli?
Onda ti je verovatno nije promakla njegova fasiosoidna ideja (o nadmocnosti Nemaca nad svim ostalim belcima, posebno Englezima) od pocetka do kraja, od prve do poslednje knjige, u svakoj stranici, doslovno... ili ti je promakla?

I bas bih voleo da vidim ko ce posle onako velicanstvenog filma kao sto je "Gospodar prstenova" da se smara sa knjigom...

[Lurd]

A sto bi se smarao sa filmom kada moze da odigra igricu i sam utice na dogadjaje u Srednjem svetu? Ili zasto da se igra kada ima slicice i sam moze da spali nazgule?

Nemojmo brkati pojmove i teme. Knjiga je jedno, a film nesto SASVIM drugo. To nije isto i ne treba mesati.

Dao si mi odlicnu najavu onoga sta sam hteo da kazem. Po kom kriterijumu ce profesionalci skracivati knjige? Postoje neki pisci kojima su opisi vazni i koji su sastavni deo kompletnog umetnickog dela. Da ne maltretiram jadnog Tolkina, tu su klasici kao sto je Tolstoj.

Kod njega se zitna polja njisu, ljudi znoje a pas misli (Ana Karenjina), sto je sasvim nebitno za pricu. Mi smo, zbog citanja mase zanrovskih dela, navikli na to da je prica najvaznija, a zaboravljamo na to da, narocito medju klasicima, postoje pisci ciji su detalji jako vazni.

Svako umetnicko delo funkciose na vise planova, a opisi su jedan od njih.  Ono sto sam hteo od pocetka da kazem, ali sam se raspricao je da vrednost nekih dela ne lezi samo u radnji i ako se to izbaci kod tih dela, nece ostati nista.

Ponavljam, ako vam se knjiga cini predugackom da biste je citali, zaobidjite je. Niko vas ne tera da citate.

Neko ko procita dajdzest ne moze da kaze da je procitao delo, jer ne zna na kojim sve planovima funkcionise delo.

[Boban]

tu su klasici kao sto je Tolstoj.
Kod njega se zitna polja njisu, ljudi znoje a pas misli (Ana Karenjina), sto je sasvim nebitno za pricu.

Mislim da ti je Tolstoj najgori primer, njega je ladno moguce skracivati uzduz i popreko.

Ja licno nisam za skracivanje dela, ali sam za urednicki rad gde bi se suvisnosti izbacile pre prvog stampanja. Sasvim stojim iza toga da veliki broj pisaca nije sposoban da sam odredi sta je dobro za njihovu knjigu a sta ne. To vazi i za rezisere. kako bi novi Karpenterovi filmovi bili divni da mu je neko odradio prave intervencije...

[Spider Jerusalem]

nemam mnogo sta da kazem o dajdzestovima jer nemam nikakav ODNOS sa njima (a to vec govori nesto).
medjutim, jos jedna trivia koju mi je neko ispricao relativno nedavno:

naime, kad je james ellroy izdavacu predao prvu verziju svog fenomenalnog romana LA Confidential, roman je imao 800 strana i monolitnu radnju koja se proteze na preko 8 godina.
izdavac nije hteo ni da cuje, kamoli da je takvu objavi, i rekao mu je 'idi ti decko sad kuci,... I SKRATI! izbaci neke subplotove i likove ili sta vec'.

ellroy, ludak kakav jeste, dosao je kuci, seo, iskalkulisao, i dosledno izbacio SVAKI pridev iz romana, dok je radnja ostala netaknuta.

roman je time bio skracen tacno za polovinu.

e sad, da li je to neka pouka ili sta vec, ja ne znam, ali james ellroy od tog romana to koristi kao STIL,  gde pise duge recenice sa jako malo predikata, i mnogim fanovima zadaje glavobolje dok ga citaju.


e da.
ima jedan pisac kome bi trebalo zabraniti da pise opise.





dan simmons.

[Pavle]

Kad već pomenusmo Tolstoja...
Zvuči neverovatno, ali recimo u Kanadi se u srednjim školama kao lektira uzima i ruska književnost. Konkretno "Rat i Mir", "Ana Karenjina" i "Zločin i kazna". E sad da se mađani Kanađani ne bi mučili sa materijo u pitanju su skraćene verzije od po 150 str. svaka.
A setio sam se i one urnebesne scene u filmu "Sedam" gde Bred Pitov lik nabavlja skraćene verzije "Kanterberijskih priča" i "Božanstvene komedije"- ko bi reko' da i panduri moraju da čitaju.

[Pavle]

E da, a jel neko uopšte ikada video kod nas ta skraćena izdanja? Mislim koje su to bile knjige- lektira, socijalistički klasici, Kapital?

[Unicorn]

Ako ovo nije bilo retorichko pitanje, da odgovorim: da, kod nas se svojevremeno (veoma davno, sedamdesetih) mogla kupiti knjizhica "Shekspir u prichama", a napisashe je izvesni Charles & Mary Lamb. To je zapravo bilo preprichavanje Shekspirovih dela. Priznajem da mi je tada bash bila korisna i da mi je vishe odgovarala pricha nego originalni stihovi, ali to me nije sprechilo da neka Shekspirova dela i prochitam ("San letnje noci", naprimer, koji nije  bio u lektiri).
Iznajmljujem povoljno sadashnjim srednjoshkolcima    

[DUNADAN]

joj mislim da se secam te "knjige"
pogotovo mi se dopala "Ukrocena goropad"

anyway, Bobane, chitala sam KM pre nekih 16 godina, a to bi vec moglo da se kvalifikuje za Alchajmera.
na zalost promaklo mi je to shto si pomenuo.

ko ce chitati knjigu posle filma LOTR?
pa razgrabljen je bio u svakoj knjizari u kojoj sam bila.

[Boban]

Razgrabljen?
Pa kad su ljudi uglavnom maloumno stado ovaca pa trce tamo gde idu oni ispred njih.
Ja mislim da u istoriji izdavastva ne postoji delo sa vecim raskorakom prodatih/procitanih primeraka, ako izuzememo Bibliju, naravno...

No, udalji smo se od teme. Evo, priznajem da sam procitao Mahabharatu (ne samo procitao, nego tu knjigu smatram NAJVREDNIJIM literarnim delom s kojim sam se sreo u zivotu) samo u skracenom obliku, a bas bih voleo da vidim ko se izborio sa svih 700000 stihova... Nesto od te atmosfere masovnih bitaka lepo je prekopirao Zelazni za "Gospodar svetlosti" ali mi ni to ne smeta da mi to bude NAJOMILJENIJA SF knjiga ikada procitana.

Ceo zivot se osecam kao decak koji vice da je car go...

[sneki]

savrsena tema toxic-u!

ja sam u pocetku imala nevidjeni otpor prema abridged editions, dok nisam shvatila njene dobre, odlicne strane.

ne samo da sam kupila nekoliko skracenih verzija knjiga na kasetama, a sada i cd-jima, nego ih poklanjam svima koji moraju da provedu nekoliko sati u kolima kada putuju sa jedne strane amerike na drugu.

fenomenalna stvar- te kasete i cd-ji, citaju ih uglavnom ili sami pisci ili poznati glumci, sazeto, pitko, divota...pa zamislite vaseg omiljenog pisca, on cita skracenu verziju svoje knjige / ZNACI TACNO ZNA STA DA AKCENTUJE/ a vi se vozite u nekom ili konvertibilnom thunderbirdu po arizoni ili nevadi, ili highway-om  kroz snegom pokrivenom kanadom, zimi, naravno u zatvorenim kolima!


to je isto kao sto 99% ljudi kupuje opere, ali samo highlights, sto znaci samo poznate arije!
ja sam licno protiv toga kada je muzika u pitanju, ali na kraju, od recimo tosce, ja inace znam samo dve-tri poznate arije!

uostalom, ko je jos procitao 'rat' ?
vrlo mali broj, svi smo citali samo 'mir'.

ovde, za studente, kao i za ucenike srednje skole postoje kao skripte kod nas na fakultetima, male knjizice, kao vrsta companiona recimo, gde su svi karakteri izdvojeni, lepo izdiferencirani i opisani, svi vazni momenti za pracenje radnje naglaseni i citirani sa opisom detaljnim i psiholoskim i umetnickim , estetskim, na kraju postoje i pitanja.
te knjizice koje izdaju/ meni su poznata dva izdavaca samo/ pisu i pripremaju profesori knjizevnosti, tako da su vrlo profesionalno napisane i savrseno sazete i ne gubi se ni dozivljaj ni opsti utisak, naprotiv, inicira i provocira i inspirise na ANALITICKO POSMATRANJE I KOMENTARISANJE dela.
mnogi se posle procitanih skracenioh dela vracaju unabridged ediciji ukoliko zele da dopune neka svoje impresije ili im nesto nije jasno.

ovde je vreme novac, i u tolikoj hiperprodukciji u svim oblastima, covek ne moze ni fizicki a ni materijalno/ knjige kostaju od $18 and up/ da cita tomove...

pisci su vrlo tasti i vrlo osetljivi kada dodje do skracivanja i revidiranja njihovih napisanih misli, svaka misao je njihova baby...a sigurna sam da 40% napisanog nema nikakve voze sa radnjom, vec su obicni FILLERS koji i najvestiji pisci koriste u nedostatku insapiracije .



KO JE JOS PROCITAO CELOG SEKSPIRA????
ajde, neka mi neko kaze KO JE PROCITAO CELOG, ali CELOG, ne samo swanovu ljubav, ili imena mesta, PROUSTA???????


ma niko, bre.
pa ni ja.

tako da je moj glas za abridged editions, totally.

p.s.
verovatno je i ovaj tekst potpuno nesinhronizovan i nekoherental, ali...vreme je novac ovde, a opet sam htela da 'kontributujem'/koji izraz!/ na ovoj zanimljivoj temi.


spajderu? any comments?


over to you sandman-e...nesto si se ucutao, a znam da imas sta da kazes.

nego...posalji mi # a.s.a.p!

[Nyarlathotep]

Sneki, nasem malom gastrosu ...
Lepo je kada se vozis kolima kroz snegom prekrivene predele predivne Kanade i polako intelektualno trulis zajedno sa svim tim slatkim, bozanstvenim mediokritetom u koji se utapas.
Malo je danas "doctus poeta" kao sto si ti. Kako li je glupo smarati se sa svim onim slinim nepotrebnim stranicama kod Prusta ili Sekspira. Lozili se majmuni pa pisali ... sta ces.

Lepo kupis Coca Colicu, pojedes Big Mac-ic i procitas najlepse Sekspirove misli na tridesetak strana (prepevane na savremeni engleski, u prozi naravno - sto da se smaras).
Eto, kada se tako nagutas prave knjizevnosti dodjes lepo na ovaj sajt pa to malo podelis sa nama.
Vidis, studiram Opstu knjizevnosti i teoriju knjizevnosti (na tvom maternjem - The World Literature and Literature Science Theory) a strasno sam glup pa citam kompletna dela. Cimam se i sa tim Prustom i tim dosadnim Sekspirom i mnogim drugim smaracima, a mogu za tako kratko vreme da se prosvelim, oponasajuci tvoj primer.
Kakav sam ja majmun pa sam vise puta citao Bibliju a na svakom cosku sam mogao da nabavim izdanje od "365 prica iz Starog Zaveta za laku noc". Pricica za laku noc o Jovu ima istu radnju kao i Knjiga o Jovu iz svitaka Megilota (SZ). A da sam tek nasao neko lepo ilustrovano izdanje sa velikim slovima, pa jos brze citas a sve pamtis ....
Divno, divno ...
Gde si kupila Prusta u sto recenica, ko ce da se smara i da gubi vreme u "Traganju za izgubljenim vremenom"? Umetnost, sta je to ako ne moze da se instant spremi u mikrotalasnoj pecnici?

[DUNADAN]

ne samo da sam kupila nekoliko skracenih verzija knjiga na kasetama, a sada i cd-jima, nego ih poklanjam svima koji moraju da provedu nekoliko sati u kolima kada putuju sa jedne strane amerike na drugu.

fenomenalna stvar- te kasete i cd-ji, citaju ih uglavnom ili sami pisci ili poznati glumci, sazeto, pitko, divota...pa zamislite vaseg omiljenog pisca, on cita skracenu verziju svoje knjige / ZNACI TACNO ZNA STA DA AKCENTUJE/ a vi se vozite u nekom ili konvertibilnom thunderbirdu po arizoni ili nevadi, ili highway-om kroz snegom pokrivenom kanadom, zimi, naravno u zatvorenim kolima!

stvar izmishljena za one koji nemaju vremena (ma lupam, svako ima vremena) da chitaju knjige pa onda da spoje korisno i lepo.
divota, vozish kola, istovremeno slushash "Proces", pokushavash da se koncentrishesh i na put i na "knjigu" i na kraju dobijesh losheg vozacha sa bledim secanjem naslova knjige.

bah

koja je poenta?
da nisu mozda ta audio-sranja posledica toga shto "tamo" pisci moraju da se na sve moguce nachine dovijaju da bi njihovo delo uopshte doshlo do chitaoca/slushaoca.

Stiven King putuje po celoj USA i propagira chitanje (ne znam kako to radi, deluje mi debilno u startu da pisac to mora da radi)

ovde, za studente, kao i za ucenike srednje skole postoje kao skripte kod nas na fakultetima, male knjizice, kao vrsta companiona recimo, gde su svi karakteri izdvojeni, lepo izdiferencirani i opisani, svi vazni momenti za pracenje radnje naglaseni i citirani sa opisom detaljnim i psiholoskim i umetnickim , estetskim, na kraju postoje i pitanja.

divota
posle toga dobijesh morona koji ne razmishlja svojom glavom, nijedno delo, skraceno, ne moze da pojmi ukoliko nema fusnote koje ga usmeravaju u tachno odredjenom pravcu

skeri muvi...

te knjizice koje izdaju/ meni su poznata dva izdavaca samo/ pisu i pripremaju profesori knjizevnosti, tako da su vrlo profesionalno napisane i savrseno sazete i ne gubi se ni dozivljaj ni opsti utisak, naprotiv, inicira i provocira i inspirise na ANALITICKO POSMATRANJE I KOMENTARISANJE dela.

kako neko ko je prochitao skraceno delo moze ili ima prava da ga komentarishe, not to mention analitichko posmatranje.
ispada po tvojim rechima da real literature sucks

ovde je vreme novac, i u tolikoj hiperprodukciji u svim oblastima, covek ne moze ni fizicki a ni materijalno/ knjige kostaju od $18 and up/ da cita tomove...

uvek se ima vremena, a da ne pominjem pare, pogotovo tamo, gde je i 100$ pishurija za one koji zele da chtaju, uostalom, svako moze kupiti i manje luxuzno izdanje po ceni od 10$, gde je onda problem?[/quote]

[tengen]

Bice da svi pisci uvek znaju sta i zasto pisu... ma hajde...

Nego, znate li da je knjiga "Robinzon Kruso" od Defoa koju smo svi manje-vise citali kao mali, zapravo SKRACENA verzija originalnog romana, koji je kod nas dosao iz nemackog prevoda, tj,. pre 100 godina optilike neko je iz Nemacke doneo tu skracenu verziju knjige, preveo je, objavio je, i od tada svi samo prestampavaju tu istu knjigu... toliko o tome.

Ja slucajno imam primerak "Robinzona Krusoa" koji je objavljen kod nas 1843. godine, naravno ne na Vukovoj cirilici. Mrzi me sada da je potrazim i uporedim velicinu sa novijim prevodom (imam preko 3000 knjiga, vecinom po kutijama...). Zasto ne prevedes integralnu verziju sa engleskog i objavis je? Robinson je posluzio kao inspiracija za brojna SF dela...

[tengen]

Nadam se da su svi ucesnici ovog foruma procitali "Kosmicku odiseju" Keta Lomera, objavljenu nekada davno kod nas, u prvom broju "Kosmoplova" (sa nezaboravnom naslovnom stranom). Bio sam tada klinac (rodjen 1957-me) kome je kupovina tog broja i citanje gore pomenutog romana bio jedan od najuzbudljivijih dozivljaja u zivotu. E, taj roman je bio objavljen u skracenoj verziji, na cetrdeset i nesto strana.

Medjutim, upravo zahvaljujuci tom delu, iako u skracenoj verziji (procitao sam je ko zna koliko puta, a tek nedavno sam daunloudovao punu verziju, u elektronskoj formi), nastavio sam da kupujem i sakupljam sve "Kosmoplove" (ukupno 24), pa zatim "Galaksije", "Siriuse", "Alefe" i sve drugo sto je izaslo kod nas od SF casopisa (mislim na one SF X-100 itd.) i preko 500 SF knjiga.

Voleo bih kada bi neko preveo i objavio integralnu verziju "Kosmicke odiseje" od Keta Lomera, a znam i neke istomisljenike kojima je to dugogodisnja zelja...

Naravno, stvarno je bilo divno sto je neko objavio taj roman kod nas, ali je njegovo skracivanje bilo tako surovo prama nama, citaocima.

Sto se tice Karla Maja, procitao sam 43 njegova romana a, koliko znam, on ih je napisao oko 70, pa sumnjam da je Dunadan procitala bas sva njegova dela. Inace, jedan od njegovih romana je kod nas preveden kao "Sumska utvara" ali i kao "Sablast siprazja" i uopste nije bio avanturisticki, vec je u pitanju socijalni roman zbog kojeg je, koliko znam, Maj bio u zatvoru. Inace, ni ja nisam primetio fasistoidnu crtu kod Maja. Rekao bih, da je Maj bio takav, onda ne bi pisao toliko pozitivno o Indijancima i drugim narodima...

Do sada sam procitao preko 3000 knjiga i apsolutno sam protiv skracivanja knjizevnih dela. To opravdavam uglavnom u jednom slucaju, a u pitanju su edicije skracenih dela za potrebe ucenja stranih jezika. Jezik je u tim knjigama pojednostavljen, radi lakseg ucenja (najcesce je u pitanju srednji kurs).

[Boban]

Fasizam Karla Maja ogleda se u nekoliko stvari, u pitanju je NEMACKI fasizam, naravno.
Ovu analizu uralili su neki pazljiviji citaoci od mene i ja, dok sam ga citao, nisam imao pojma o takvoj dimenziji, ali sam, mnogo godina kasnije, naisao negde na tekst na ovu temu.
Dakle:
1. Svi dobri, posteni, jaki, vredni i hrabri BELCI u Americi Divljeg Zapada su poreklom NEMCI.
2. Svi lopovi, hostapleri, kriminalci, ljigavci bez casti i morala su Englezi, a ubice Irci.
3. Sve BELE zene, postene, smerne i pazljive su Nemice, a sve kurve, drolje i preljubnice su Engleskinje.
4. Indijanci su niza vrsta i nije dopusteno sparivanje NEMCA sa Indijankom ni u jednoj verziji, niti Indijanca sa Arijevkom. U trenutku kada Old Šaterhend treba da bude sudbinski konacno spojen sa Vintuovom sestrom, ona naravno gine. Izucavaoci Karla Maja su pronasli da nigde, niti u jednoj njegovoj knjizi nije ostvarena seksualna veza Nemca sa Indijankinjom, dok su se Englezi masovno prepustali takvoj zoofiliji.

Ima jos, ali i ovoliko, malo li je?

[Tarantula]

Sad mi je lakse.
Nisam toliko usamljena koliko mi se cinilo da cu biti.
Vezano za skracene verzije knjiga, ako je neko zaboravio o cemu se ovde radilo.
Primecujem da se na ovom forumu vrlo lako odluta od teme.
A pojedincima je lakse nego drugima.

[pera]

Evo indirektnog primera zasto se skracivanjem knjige gubi sustina: dosao mi je pod ruku Dawn of Amber, prequel Zelaznijevom Amberu koji naravno nije pisao Veliki Majstor nego neki tamo degenerik, a koliko znam RZ je izrazio zelju da mu se ne mesaju u delo kojekakvi. Enihu, fanatik kakav jesam knjiga je prozdrana u rekordnom roku a posledice su trajne...   Nije da je losa, mozda je i bolja od vecine drugih 5 knjiga ali to nije to, na stranu sto vrlo bezobrazno plagira 9 princeva, jednostavno stil nije isti, najociglednije mi je to sto nema RZovog humora. samo se nadam da nece sad svaki nabedjeni "spisatelj" da krene da dodaje nastavke, ima sve da ih...

[Spider Jerusalem]

Da ne ispadne da sam off topic, ovim postom pokusavam da se nadovezem na snekino pominjanje cd books i kazem par reci o ovom, o tako popularnom, fenomenu.

Elem, pokusao sam jednom da "slusam" knjigu, ma koliko to imbecilno zvucalo i ma koliko imbecilan taj koncept bio (hej, a jeste), i posle tri sekunde sam shvatio u cemu je fundamentalni problem sa tim, da li sam napomenuo - imbecilnim konceptom. Ritam. Postoji ritam citanja. Prosto, kad nesto citamo, stalno se vracamo na neke recenice jer nam je mozak odlutao, vracamo se na prethodne strane, poglavlja cak, da nadjemo nesto sto je bitno za ovo gde smo sada stali; na nekim recima zastanemo, neke preskacemo (uslovno receno), a kada se u fabuli desava onaj trenutak "tek-pred-otkrovenje" - kao manijaci prelazimo ocima preko teksta da bi sto pre stigli do twista, do orgazma procesa citanja. Neke recenice podvlacimo, i uopste, citanje je ipak vizuelno iskustvo: gledamo slova, volimo font, volimo onaj zvuk kada vrhovi nasih prstiju skripe preko listova (ehm, sem ako ne citamo nesto u elektronskoj formi) ... moj pokusaj poeticnosti dakako je patetican, ali valjda neko saoseca sto sa onim sto sam hteo da kazem, sto sa mojim metastaziranim haiku-like opazanjima.
Jednostavno, stvar nije ista. To sto cd books citaju pisci ne znaci da ce pravilno inscenirati svaku rec i, uopste, zar cela poenta citanja nije u zamisljanju? Stvarno me je nerviralo kad sam na netu slusao radio-dramu radjenu po jednoj Gaimanovoj noveli ("Murder Mysteries", cini mi se), i shvatio da likovi uopste nemaju glasove kakve su imali u noveli koju sam vise puta citao (ili kako sam njihove glasove bar ja zamisljao). Prosto, to je prelazak u drugi medijum. Pisane stvari uglavnom zvuce u nasoj glavi super... ZATO STO SU PISANE, a kad ih neko izgovara pocinju da zvuce kao trecerazredni dijalog Sinise Pavica. Mozda bih, da me imalo zanima da se toj knjizi ponovo priblizavam, nasao interesantnim da slusam na cd-u Bibliju u recitaciji Larry Kinga (kao Homer Simpson), ali to je okej, jer to je "gospel", to je "preaching", ali da mi neko recituje Kafkine dnevnike (one "procitas-dve-stranice-pa-bensedin-i-seksanje-da-se-povratis-od-tog-nihilizma), i to dok VOZIM KOLA, nastao bi lancani sudar sa bar deset sto mrtvih, sto na-pola-presecenih, tela, i to zato sto bih se NAMERNO zakucao u nekoga jer je "nemoguce ziveti sa M.". Sa druge strane, tu je poezija, koja je oduvek odlicna zrtva za "govornike" (kako to mrzim, uvek se setim kako za vreme bombardovanja Ivana  Zigon recituje Duchica ispred spomenika poginule dece u Kragujevcu)... uh,... elem, mogao bih eventualno da slusam kako neko dubokim, polusapucucim glasom recituje poeme T.S. Eliota, ali ako to radi jaaaaaaaaaaaaaako spoooooooooro. Takodje, recenice danila kisha su tako lepe da sam, dok sam ga citao, cesto citao naglas...ali ono, on the whole, FUCK IT. Cd books are for retards. Cd books su najgluplji izum jos od dzempera za pudlice. Naravno, americki izum: da li je neko jos i sumnjao. sa rizikom da zvucim pretenciozno i "srpski", ali jebote, sta ce sledece glupi ameri smisliti? Oni ne mogu ni da shvate filmove koji ne mogu da se prepricaju u dve recenice (tipa "decko upoznaje devojku, ona ga odbije. on je prati kao perverzni manijak, na kraju se vencaju").

Citanje je uzasno intimno iskustvo, so is music. Ako slusate klasicnu muziku, primeticete da interpretatori neke delove sviraju sporo, neke pocnu da ubrzavaju, pa smire, pa opet dignu stvar (to se zove agogika). a to ne pise u partituri, to je intimna stilska, intelektualna, i emotivna nadgradnja samog izvodjaca. Isto je i sa filmovima. Neke situacije su resene sporo. nekad imamo kadar od 8 minuta i 20 sekundi (the infamous 8' 20" shot! ble..), a opet, nekad imamo uzasno brzu, "brzu-od-oka-jedan-frejm-jedan-kadar" montazu. Te stvari su radjene sa razlogom. Zato sto u nekim medijumima sa vremenom moze da se manipulise, sa nekim ne moze. Citanje: ne moze stiven king da dodje meni i sedi za vratom (uznemirujuca pomisao, innit?) i kaze "ovaj pasus sad onako brrrrrrrrrrzo da procitas da bi ovde ovo procitao sporo da mozes da razmislis".
I jos nesto. sneki, dodjavola sa tvojim zaljenjem oko "brzog zivljenja". Tvoji omiljeni reziseri i strip autori svi propovedaju onu "stani malo, vidi kako je sve lepo, zivot je lep a psece govno na ulici se cakli kao sjajan, novi, srebrni dolar.", zasto nesto ne naucis od tih tvojih dosadnjakovica. Uspori malo. Stop and smell the coffee for a second... bolje je da procitas bar JEDNU knjigu sa naglaskom na detalje, nego pet da odsljaris. Ako volis da slusas zavodnicki glas antonia banderasa dok ti cita Kuran na cd-plejeru, lepo, to je *tvoja* erotska fantazija, ali mislim da tvoje "ma to su sve iovako filleri, skip to the bloody point" misljenje ...nije tacno. (vidite kako pokusavam da ne budem uvredljiv??). Makes you look stupid.

Selektivno slusanje opera ima svrhu, razlog, i opravdanje, i opet si brljiva i brkas herpes sa kamp-prikolicom. Da ne kazem: kruske i balet. jedna arija iz neke opere je zaokruzeno muzicko delo koje je uglavnom odvojeno odredjenom vrstom pauze, sto stvarne (ide malo tisine pre sledece arije ili da ne kazem "fillera", rechitativa), sto bar nekakvom, recimo dramaturskom, vrstom cezure. Ta arija jeste deo veceg muzickog CIKLUSA, ali moze se posmatrati (i proucavati) ODVOJENO, jer ima sopstvenu differentiu specificu, odnosno sopstveni zaokruzeni muzicki materijal. dakle, iako samo celo delo (cela opera, u ovom slucaju) daje celokupni pogled na stvar, manje-vise kao i na malo konceptualnijim albumima pop i/ili jazz muzike, mozes odredjenu pesmu/numeru slusati odvojeno. Ali to nije bas kao da otvoris roman i procitas jedan pasus i kazes "aha, sad znam sta je poenta ovog dela!" ili upadnes na pet minuta filma i mislis da je tih pet minuta mikrouniverzum iz koga mozes ostatak filma da izvedes koristecu logiku nekakve fraktalne strukture ili ne znam ni ja cega. Ne radi se o istoj vrstu kontinuiranosti.
I zasto opet pricamo o operi? I zasto se opet sa operom blamiras? I zasto opet brkas zakonitosti razlicitih medija? Grip, gonoreja, i AIDS su razlicite VRSTE bolesti, i ne lece se sve aspirinom.

Procitao sam 'rat'. u celosti. fenomenalan roman. Ne preporucujem skracivanja. Isto vazi i za 'tihi don' i za sve ruske skribomanijake. Da, slazem se, jeste dosadno, i cesto cete se vrpoljiti dok citate dostojevskjeve elefantijazne vinjete o gorucim socio-politickim temama, ali na kraju dobijete pay off. Sa digest readerom dobijete samo INFORMACIJE, nikad sustinu. Fundamentalna razlika.

Okej, znam da mi niko nece verovati, ali mozda bas zbog toga, procitao sam svih 12 knjiga Prusta. Dva letnja raspusta - 15-ta i 16-ta godina zivota - hrvatski prevod koji jos uvek imam. Ne znam zasto. valjda sam bio u nekom gay happy-go-lucky periodu kad mi je bio gusht da citam o pomahnitalim vojvotkinjama u histeriji kako u poslednjim knjigama jure u histeriji po svojim velelepnim bastama.... za prusta se ponosim; uostalom, koreni mojih dugih i kompleksnih, a opet tako lijepih i gramaticko/semanticko pravilnih recenica sezu do prustovih (sto naravno, nikako ne znaci da mislim da mi je spika dobra kao prustova - za vas sa jeftinijim ulaznicama ili vama drugima, koji danonocno planirate kako da mi doakate i uopste upropastite zivot): uopste, moja upotreba zagrada je radjena po prustovom pravilu "ne citaj ih, i neces izgubiti sustinu:citaj ih, i bice ti zabavnije i mozak ce ti se zavrteti i dobices siri pogled na stvar"

Inace, nema gorih luzera na svetu od tih pretencioznih kretena sa jarecim bradicama i pozersko anarho-liberantskim imidzom koji su posvrsavali te art koledze na kojima naucis shupak i izadjes odatle bez pojma o jednoj kapljici znoja, jednoj kapljici krvi, jednoj kapljici sperme, umetnosti. Serem se na njihove skripte, na njihove braindead stavove onoliko koliko bi se israo na mozak coveku koji bi rekao "e, slusaj, u mozartovim sonatama uvek ima u stavovima ovaj deo koji se zove "repriza", ali to ide isto kao i ekspozicija, samo je ponovljeno. Ajde to da izbacimo, koji ce nam to kurac, slusali smo vec tu ekspoziciju na pocetku".

Jos nesto. neko ko procita abridged izdanje se u 99 posto slucajeva ne vraca delu u svojoj punoj formi. Lupili su reckicu na to i boli ih uvo, idu nesto da pojebu, vesele sisate chirlidersice chekaju da budu pokupljene u obliznjem trendy-ali-tako-underground pabu.

Pisci su osetljivi na izbacivanje i jednog jedinog slova i/ili interpunkcijskog znaka iz svog dela zato sto to JESTE njihova kreacija, JESTE njihova beba, beba na kojoj su radili u znoju, suzama [...] svake noci po sest  meseci zivota u nekom rat-poison-infested sobicku, udaljeni od prijatelja i porodice i trave i piva i izlazaka i zanimljivih pornica na kablovskoj    . Ovo je David Cronenberg oko sece kadrova iz njegovih filmova (doduse, u pitanju je bila cenzura, ali sama stvar je ista) rekao: "to je kao da dobijete bebu, dodjete u bolnicu da je pokupite, i doktori vam kazu "e, znate, vasa beba ima dve ruke, koji ce joj to k.. (kad vec pomenusmo, sta ce joj i k...?!), pa smo joj jednu skratili, da bude ekonomicna beba".
Ko to ne razume [...]

brutalno iskreno,
spajder

[DUNADAN]

ma ti si uvek brutalan

bottom line is da je knjizevnost vizuelna forma umetnosti a ne auditorna

[Spider Jerusalem]

Kakva dedukcija!
Ma braaaaaaaavoooo!

[DUNADAN]

a?
ca velish?  
ajde, priznaj da sam zasluzila da budem u tvom Hall of Fame  

[Ghoul]

knjizevnost vizuelna forma?
dzizs!

[DUNADAN]

a koja je ako nije vizuelna?
i nemoj mi krasti Dzizsa

[Ghoul]

dzizs bilt maj hot rod!

[Spider Jerusalem]

"Soon I discovered that this rock thing was true, Jerry Lee Lewis was the devil, Jesus was an architect, previous to his carrier as a prophet, all of a sudden I found myself in love with the world so there was only one thing left I could do. Was ding a ding dang my dang a long ling long. "

These are sensations as hard to forget as they are to ignore Drag Racing Drag racing.  

[moskee2000]

Ako ti knjiga lezi  malo je i 1000 strana , ali ima delova knjige koji su cinimise suvisni , kao da je pisac placen po listovima,pa se radnja razvuuuce,neznam sta je pisac time hteo da kaze bukvalno, ali skracene verzije knjiga su golo sra..onda bolje  citaj opsirnije kritike.

[EMA]

Ne volim sakaćenje knjiga, ali sećam se da su mi se dopale prežvakana Odiseja i Šekspir u osnovnoj školi. Posle sam se grdno razočarala kad sam dohvatila original, baš je bilo dosadno...

[nickname]

Au kakav necromancing... 8 godina star topic.

[EMA]

Au kakav necromancing... 8 godina star topic.

pazi stvarno, nisam ni primetila  Sjajno.

[Ghoul]

a kakav je vaš odnos prema skraćenim verzijama filmova?

[Berserker]

Danas 90% filmova i treba da ima skracenu verziju da bi bili gledljivi, mislim naravno na holivudsku produkciju. Ona nova moda sa trilogijama je tesko njesra. Recimo Hobit je film od 2 sata, mozda malo jace, a ne trilogija. Tarantino je poceo ozbiljno da smara, svaki film mu ima bar sat ipo praznog hoda (poslednje sam gledao Django unchained, i nisam dogledao jer me smorili tih satipo praznog hoda u sredini filma). Danas sve sto ima komercijalnu vrednost tezi da se pretvori u spansku seriju, kako god je moguce, pa ni filmovi nisu izuzeci. Al ovo su samo moje puste zelje, dosad i nisam imao priliku da vidim skracenu verziju nekog filma, (jedino ako se  racuna director's cut kao normalne verzija, ali mislim da to apsolutno nije normalno).

[Boban]

Sedamdesetih je bilo veličanstvenih filmova sa tim "praznim hodom"... Tarantino bi mnogo voleo da bude Serđo Leone, ali brate nije to za njega.
Što se skraćivanja tiče, ostalo mi je u sećanju da su Ameri probali (i verovatno uspeli) neke filmove da prerade u skraćeni oblik (npr. Odiseju u svemiru) i da je to tako ponegde prikazivano, ali valjda nije uspelo, ne znam, nisma upratio do kraja šta je s tim bilo, da li su išli u bioskope tako ili su odustali posle probnih projekcija...

[Berserker]

Naravno, nije svako Tarkovski pa da moze ladno da spuca 3 sata na setnju kamere i da to ipak ispadne remek delo. Danas je sve otislo u k.... , dobre knjige i dalje imaju po 250-300 strana, al ih treba traziti lupom u moru smeća. Isto to otprlike vazi i za filmove, a tek serije da ne spominjem. 

[Dybuk]

a kakav je vaš odnos prema skraćenim verzijama filmova?

"The length of a film should be directly related to the endurance of the human bladder."
― Alfred Hitchcock

A ti, Gulce, uvek mislis na mene, aww