Wikipedia

[Truman]

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?action=unreadreplies
Радећи свој посао налетех на биографију српског тренера Дејана Антонића и следећи опис његовог приватног живота:
- He is Crazy and likes to keep the benches warm with his friend Raileen Jarvis who is also insane . There's been rumours of the two dating since 2014. The couple currently reside in the Shueng Shui area of Hong Kong.
То ме наведе да се запитам следеће, а вићете сигурно знати више јер сагита обилује техно маговима:1. тко је власник Википедија2. тко има право правити и уређивати странице

[mac]

Pričam napamet ali cenim da je ovako. Većina stranica je otvoreno za sve da uređuju. Za neke moraš da budeš bar ulogovan. Za neke moraš da budeš jedan od redovnih editora. Ne znam ko je vlasnik Vikipedije. Probaj da pitaš Gugl.

Stranica Dejana Antonića spada u ove prve, otvorene. Možeš i ti da ispraviš vandalizam. Ja neću, da mi se ne vidi IP adresa, ali evo tebi prilike da učiniš dobro delo. Poseti link na kraju posta, u polje "Edit summary" unesi recimo "Reverting vandalism", i klikni na plavo dugme Publish changes. To je sve.

https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Dejan_Antoni%C4%87&action=edit&oldid=850512819

[Truman]

погрешан линк сам поставио у почетној теми или га је неко подло изменио!
ово сам 'тео:
https://en.wikipedia.org/wiki/Dejan_Antoni%C4%87#Personal_life

Кул! Стварно сам учинио добро дело и изменио.

п.с. сад нешто размишљам. Можда му се бивша светила. 

[mac]

Obrisao si tekst koji si primetio, ali to nije bio sav vandalizam. Pošto nisi ispratio link koji sam ti dao nisi uklonio sav vandalizam. Dejan Antonić ima sina Stefana, a ne ćerku Stefanie Marie rođenu 1924. u Kairu. Isprati link koji sam naveo, pa ako hoćeš da vidiš šta si propustio da ispraviš klikni dole na dugme Show changes. Zatim uradi pravu stvar, ali za pravo.

[Truman]

Нећу да исправим то из најмање 2 разлога.
1. зато што ми је сметало што се његово име каља карактерисањем га као лудака.
2. зато што је сасвим могуће да је добио и кћер само што је година погрешна.

Ако ти желиш да исправиш ову небитну грешку само напред...

[mac]

Znamo da ima sina Stefana, pa ako se sin Stefan ne spominje onda tu nešto nije u redu. To "nije u redu" na Vikipediji najčešće znači vandalizam. Ja neću ispravljati, vidim nećeš ni ti. Ostaje da neko drugi ispravi, ili da stoji tu dok neko peti ne primeti.

[Truman]

Тако једног дана кад ја постанем славан можете да преправљате моју страницу у складу са фактима. Нпр. Бобан напише да ми је измерен и-ку 82, а ти мек онда то избришеш.

[Krsta Klatić Klaja]

wikipedia je neoliberalna tako da možeš i da platiš lika da ti napiše wiki stranicu

Još bolje, napišeš sam o sebi biografiju, al pošto ne možeš sam i da objaviš, onda pitaš nekog drugara da kopipejstuje umjesto tebe.

[Truman]

Чек, значи сваки анонимус може да добије своју википедија страницу ( нпр. ти )? Па зар неолиберализам није диван?

[mac]

Postoje ljudi koji procenjuju sve nove stranice na vikipediji, i mogu da odluče da osoba nije dovoljno poznata da bi zaslužila svoju stranicu. To se bilo desilo naučnici Doni Strikland koja je upravo nominovana za Nobelovu nagradu iz fizike, treća takva u istoriji (Marija Kiri je bila prva). Dona nije imala svoju stranicu sve do 2. oktobra ove godine. Neko je bio napravio stranicu davne 2014. ali je uklonjena, jer tada nije bila dovoljno poznata.

[Krsta Klatić Klaja]

ma to za englesku wiki, na srpskom može sve

napisaćemo da Truman voli talijansku erotku a da usput Žabare dere s cijenama za programiranje

[Truman]

Ја бих волео када би сваки човек на планети Земљи имао своју вики страницу где би писале само истините чињенице, али и снови особе, тежње, патње...

[Krsta Klatić Klaja]

pa naravno kaci neoliberalčina!

http://buribunk.blogspot.com/2013/10/carl-schmitt-buribunks-ahistorico.html

[Truman]

Хвала на комплименту!
Текст, подразумева се, нећу читати.

[Krsta Klatić Klaja]

eo ti skraćene verzije: Karl Šmit neoliberal i fašista priča isto što i Truman, da ljudi treba da pišu dnevnike o svojim iskustvima, osjećajima, željama i strahovima, nadama, težnjama, patnjama, i da to bude opštedostupno, pogotovo ako npr neki naučnik to želi da istraži, što bi rekla braća Englezi, da konsultuje u naučne svrhe.

Tako može da nađe razne konekcije i stvara razne profile ljudi.

[mac]

Što sad spomenu da je fašista, daj se fokusiraj. Bar stavi reč u zagradu da doživimo to kao interesantnu informaciju, koja je nebitna za ostatak iskaza.

[mac]

Ček malo. Fašisti veruju da tržište služi državi. Neoliberali veruju da tržište nema svrhu, nego prosto postoji. Kako sad neko može da bude oba istovremeno?

[Krsta Klatić Klaja]

kako kad je apsolutno bitna za ostatak iskaza? Nači lik napisao taj tekst 1918. godine i nakon toga nastane totalitarna država koja nadzire i privatne živote svojih podanika. S tim što je Šmit preporučio bezazleniji vid nadzora, tehnološki potpomognut.

Elem, ne, što bi tržište služilo državi, fašizam je nasilnička reakcija vladajuće klase, onda kada meka ideologija ne radi posao prelazi se na fizičku prisilu i prijetnju. Zato neoliberali smatraju da je fašizam spasao Evropsku civilizaciju od socijalizma. Naravno, tome pridodaju da je fašizam samo privremena pojava, a da normalno oni to rade pritajenije.

[mac]

Znači i fašisti i neoliberali veruju da je tržište resurs kao i svaki drugi i da ko god ima načina može i treba da ga poseduje i kontroliše? A razlika je što fašisti rado koriste prisilu, a neoliberali samo kad raja zasluži? I ako si fašista to automatski znači da si i neoliberal?

[Krsta Klatić Klaja]

ne, tržište nije resurs no božanstvo, kakav resurs...

propuštaš fakat da nevezano za ideološke prilike i neprilike, kapital ima svoje zakone i djeluje u skladu sa njima

trenutno kapitalu najviše odgovara da svoje djelovanje opravdava neoliberalnom ideologijom

kako i ne bi kad to ti i Truman vidite kao zdrav razum, kao nešto normalno, što ne bi kapital onda furo neoliberalizam

ali, kad profitna stopa pada ne može neoliberalizam više da fura otvorene granice i imigraciju, pa onda prepušta svom starijem bratu fašizmu da malo blokira granice, jer kapitalu trenutno nije u interesu množenje radne snage

neoliberalima ništa ne smeta da obustave neki uobičajen tok stvari, kad je teško onda Čović, uvođenje vanrednog stanja i dozvoljavanje vlasti da koristi tzv "emergency power" i da demokratija bude "temporarily suspended", sve to normalno kod Hajeka piše, nije stvar interpretacije nego crno na bijelo fraza koje on sam koristi

čak sam naišao gdje piše o gradskom planiranju, da ako treba da se gradski centar isprazni od ljudi koji tu jeftino žive, da umjesto sile treba koristiti "ekonomska zastrašivanja" jer je tako bolje, i gradsko jezgro se onda može prepustiti urbanim planerima

I poslije se čudimo što se dižu gradovi na vodi

[Truman]

Јбт Бато, који си ти лудак кад на теми о Википедији тупиш о неолиберализму.

[Krsta Klatić Klaja]

Vid ovog, pa wikipediu su osnovali Larry Sanger i Jimmy Wales, likovi koji su se upoznali na chat grupi posvećenoj Ayn Rand.

Wales lični je izjavio da je na ideju o wiki došao čitajući Hajekov članak Use of knowledge in society, preveden na srpski gdje nego u tvojim ekonomskim žurnalima

[Krsta Klatić Klaja]

katalaksija.com/2013/06/17/upotreba-znanja-u-drustvu/

Crno na bijelo neoliberalni blueprint wikipedije

[Truman]

Бато, забрањујем ти да на мојим темама убудуће спомињеш тај појам!

[Krsta Klatić Klaja]

sutra nastavljam s dokazima da je wikipedija neoliberalna!

[Krsta Klatić Klaja]

Kratka crta za danas.

Neoliberali preziru Prosvjetiteljstvo. Dakle, preziru Enciklopediste. Čovjek bi se zapitao zašto.

Nije samo zato što su hardcore racionalisti, dok neoliberali furaju antiracionalizam. Kao što Repke kaže u jednoj svojoj knjizi, Enciklopedisti su "rationalists, advocates of scientism, collectivists".

Scientism je u stvari kada namećete metodologiju prirodnih nauka i njene standarde na društvene nauke, i to je možda ok kritika.

Al kolektivisti, okle to?

Pa, Enciklopedisti su u suštini grupa eksperata koji na centralizovan način organizuju prikupljanje sveukupnog ljuckog znanja.

To jest, staljinisti su grupa eksperata koji na centralizovan način vode komandnu ekonomiju.

A pošto se ekonomija više neće voditi planiranjem, neće ni enciklopedija. Nego će enciklopediju stvoriti tržište u vidu miliona nedotupavnih ljudi, koji su rijetko viđeli eksperta. Još bolje je, jer tako mogu da mrsomude potpuno netačne stvari na wiki stranicama, najbezazleniji primjer tog tenisera.

Sve u svemu, ne valjaju eksperti, ne valja nikakva centralizovana organizacija (sem njihove jelte), jer kao što Repke slikovito kaže, mada čovjek ne može da vjeruje da to piše naučnik, država je "a higly organised and mechanized State, without a Soul, ruled in the harshest and most unimaginative way".

Što bi se reklo, šta će nam eksperti kad možemo da drvimo o gej ljubavnicima i djeci iz 1924. godine!


Drugi dan, druga lekcija!

[Krsta Klatić Klaja]

šta ljudi čitaju na "enciklopediji"

[Truba]

Meni je dobra kad imam 5 sekundi da nesto vidim

[Truman]

Још да пише по ком критеријуму се одређује који чланак је високог квалитета...

[Krsta Klatić Klaja]

Science Is Shaped by Wikipedia: Evidence From a Randomized Control Trial

https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=3039505


ili ovi teško lažinjaju ili lilitini ortaci prepisuju s wikipedije!!!

elem, u ovom tekstu autori tvrde da su napravili jedno eksperimentalno istraživanje, tako što su prvo sakupili sve moguće tekstove iz hemije s wikipedije i 50 najbolje rangiranih hemijskih časopisa na Elsevieru. Obradili ih tekstualno, pripremili za data analizu.

U drugom stadijumu napisali su 43 članka iz hemije za wikipediju (autori su bili postdiplomci), i podijelili na eksperimentalnu i kontrolnu grupu. To jest, polovina članaka je stvarno postavljena na wiki a polovina nije.

Postavili su dalje istraživanje da se ispita da li su novi članci uticali na korišćenje određenih fraza ili izvora koji se pojavljuju na wikipediji, to jest da li ima neke sličnosti između novih wiki članaka i novih tekstova u naučnim časopisima.

Kontrolna grupa bi trebalo da pokaže da ako nešto nije postavljeno na wikipediju onda će se ti tekstovi manje podudarati sa novim člancima iz naučnih časopisa.

I likovi tvrde da im je rezultat veća sličnost između objavljenih wiki članaka i naučnih radova nego između neobjavljenih wiki tekstova i naučnih radova.


to otprilike piše na 25. strani teksta s linka

čitam dalje

u svakom slučaju - neoliberalizam

[mac]

Potpuno je normalno da ako ti treba izraz za nešto to pronađeš na internetu, vrlo često na vikipediji. Ne znam samo kakve veze neoliberalizam ima s tim. Objasni.

[Krsta Klatić Klaja]

pa pronađeš i citat na wikipediji? 

sve u svemu, prvo te navuku da bukvalno piratizuješ naučno znanje, tako što besplatno sve prepišeš i postaviš na wiki stranicu. To u načelu nije loše kada Elsevier naplaćuje, što da im ga ne šuknemo.

Međutim, to dugoročno vrši pritisak da nauka sama postane sve komercijalnija, te ako ne donosi profit nećemo ni da finansiramo istraživanja. Da ne pričamo da to direktno pogađa prave enciklopedije, koje se sve lošije prodaju.

I to sve pričam pod uslovom da je Wikipedija istog kvaliteta. A ako nije, i ako se ljudi potucaju po wiki stranicama jer ne mogu svaki članak da plate pa se dovijaju, a pritom wiki članci ionako nisu dovoljno dobri (čak ni ovi, u načelu ih pisali postdiplomci, ne mogu biti osnova za naučne radove), onda je to jedan splet pokvarenih telefona koji ne znam na šta će da izađe.

Ne znam za hemiju, ali wiki strana o neoliberalizmu je etalon retardiranosti, gdje prvi pasus protivrječi trećem, a drugi ignoriše oba, dočim četvrti pasus se ponaša kao da prva tri ni ne postoje. Lud zbunjenog, klasična prevara.

I sad ti piši članak o neoliberalizmu na osnovu šuntavog članka.

Da ne pričamo da u hemiji sigurno ima više astroturfinga, a to ne može na dobro dizađe.

To ovako odokativno, treba još prokljuviti đe su sve neoliberalizam turili. Bagra!

[Krsta Klatić Klaja]

i da, neoliberalizam je i sam fakat da znanje mora da prođe kroz kvazitržište wikipedije da bi bilo prihvaćeno kao znanje, pa da se onda vraća na akademiju tako procesuirano od strane wiki tržišta

jer naravno, za neoliberale tržište je mjesto istine i svime na planeti vlada mnjenje

[Krsta Klatić Klaja]

This suggests that our Wikipedia articles are not affecting the types of experiments that are carried out, but the contextualization of them and the connections that the authors are making to the rest of the field.

nači naebali smo

[Krsta Klatić Klaja]

The other important consideration involves the observation that access to
Wikipedia is not sold for cash; or at least, not yet. But the success of Wikipedia
is nonetheless traceable to how the site fits into the larger business plan of commodification of the Internet. In particular, the symbiosis of Google and
Wikipedia goes quite the distance in explaining how it is that Wikipedia has
been blessed with exponential growth. Google started out with a good search
algorithm coupled to an essentially impossible goal: fast convenient access to
everything on the Web. What Google needed for effective search was some
other entity to preprocess the vast masses of dreck clogging the Web and crossreference the refined results in such a way that it would show up early (usually
on the first search page) on Google search results. (It was estimated in 2007
that Wikipedia entries show up in 95 to 97 percent of the top ten sites delivered
in a Google search.) Conveniently, Wikipedia's policy of citing everything
from other sources exactly meshed with Google's ranking algorithm. As in so
many other instances, Google wanted access to such services for free. Thus
Wikipedia materialized as a Godsend for Google's business plan. Moreover, the
supposed Chinese Wall between Google and Wikipedia makes it possible for
Wiki-workers to think they are squirreling away for the betterment of humankind, while Google positions itself to be the premier portal for information on the Web and the biggest corporate success story of the "New Information Economy."

[Krsta Klatić Klaja]

ima li ovo smisla? Guglov algoritam ne bi radio bez wiki procesuiranja čitavog rječnika?

ako sam dobro skonto

[mac]

Radio bi, ali sa manje informacija.

[Krsta Klatić Klaja]

mlogo si mi objasnio

pa koja je razlika da je google prosto ubacio najobičniji rječnik u svoj algoritam ili što se oslonio na wikipediju?

jedino što mi pada na pamet je da rječnik možda ne bi bio dovoljno apdejtovan za internet eru, razne žargone, slengove i popularnu kulturu (misim nema Majkla Džeksona u rječniku), a wikipedija mu je i to odradila

ali ako je sve to tačno, pa wikipedija ne da je neoliberalna nego je gulag neoliberalizma!

[Krsta Klatić Klaja]

vidi ovo neoliberala maca, nema ga kad je najbitnije!

ima li gdje pojašnjenje zašto je guglu potrebna wikipedija?

[mac]

Potrebna i neophodna nije isto. Guglu Vikipedija nije neophodna. Guglu je Vikipedija potrebna koliko mu je potreban i ostatak Interneta. Vikipedija za Gugl doduše ima veću vrednost od ostatka Interneta, jer su informacije na Vikipediji uglavnom tačne, uglavnom sveobuhvatne, i međusobno dobro povezane, i svi članci su pravljeni na isti kalup, pa ih je lako ubaciti u algoritam.

[Truman]

Хехе, овај мој послић је за гугл и кад уносим податке у њихову базу википедија се рачуна као поуздан извор.

[Krsta Klatić Klaja]

pa nije baš to ono što ovaj lik govori

What Google needed for effective search was some other entity to preprocess the vast masses of dreck clogging the Web and crossreference the refined results in such a way that it would show up early (usually on the first search page) on Google search results.

Nego da algoritam nije mogao da se napravi bez truda miliona ljudi na wikipediji

ja to kontam recimo da ukucaš Michael Jackson u Google, šta bi dobio prije wikipedije? Koliko izvora? Kako bi uopšte taj pretraživač tražio termin Michael Jackson?

Samo tako, kao retard, tražeći isključivo termin Michael Jackson, to jest tih 14 slova?

Dakle, Mirowski, autor tog pasusa, kao da, dakle, to mi nije jasno, kao da implicira da je guglu bio potreban taj "crossreference" da bi drstično olakšao pretragu.

To jest, ako imaš zilion terabajta podataka, pa nećeš svaki bajt pregledati da bi našao Michael Jackson stranice. Crossreference te upućuje da tražiš stranice koje su iz te oblasti, a kako algoritam može da zna koja oblast je Michael Jackson.

Pa to neko mora ručno da ukuca. Gugl kad bi plaćao ljude da to rade ne bi zaradio te milijarde. Njemu upravo treba ta besplatna radna snaga, taj playbour (play labour).

Dramatično se smanjuje broj podataka koji moraju da se obrade prilikom svake pretrage. Sistematizuje se pretraga jer se odmah usmjerava tamo gdje treba, pop kultura, muzika, da ne pričamo da sve ono što je napisano na wiki stranici Majkla Džeksona algoritam nikad sam ne bi mogao da nauči, nači neko ukuca king of pop, šta je to, aha, wikipedia tvrdi da je michael jackson, šta dalje, pa menadžer michaela jacksona nas plaća da prebacimo pretragu na njegov zvaničn kanal, a i mtv nas plaća i tako dalje i tome slično.

O tome ja pričam, nego ste vi izgleda lažni programeri!!!

[mac]

Da nema Vikipedije Gugl ne bi zaradio nebrojene milijarde, nego brojene milijarde.

Kad ja na poslu postavim guglu neku pretragu, za neki problem u vezi s poslom, ja ne dobijam linkove sa Vikipedije nego sa stackoverflow.com i msdn.com. Tako je verovatno i za druge grane na drugim sajtovima. Zavisi kako postaviš pretragu. Ono što stoji kao primedba je da svi ti sajtovi postoje zbog ljudi koji pomažu u stvaranju njihovog sadržaja, često za džabe. Ali i pomoć dobijaš za džabe, pa je to sasvim u redu. Evo, pre nekoliko godina je bio experts-exchange.com gde si mogao da pitaš za tehničku pomoć, i ljudi mogu da ti dogovore za džabe, ali često se desi da moraš da platiš za odgovor, ili da platiš da bi video neki pređašnji odgovor koji nisi ti postavio, ali se tiče i tebe i tvog problema. I onda je nekolicina sa tog sajta napravila stackoverflow.com koji je kao Vikipedija za programere. Ljudi pitaju za džabe, odgovaraju za džabe, svi mogu da vide sva pređašnja pitanja i odgovore, i da nema tog sajta mi tehničari bi rađali mečku svakog dana. A experts-exchange.com postoji i dalje, ali nije relevantan. Prosto, ljudi nisu tamo nego su na SO.

[Krsta Klatić Klaja]

aman bre, jel se mi razumijemo?

Dakle, nisam ni rekao da moraš da dobiješ wiki linkove gugl pretragom

rekao sam upravo da ne možeš da dobiješ stackoverflow linkove bez guglove eksploatacije wikipedije

uvidi razliku

[mac]

Možeš da dobiješ stackoverflow linkove bez Vikipedije. Jedno nema veze s drugim. Znao bi o čemu pričam kada bi znao šta je sadržaj na SO. Ali ne znaš, nisi pojmio, i misliš da je Vikipedija jedini čekić u Guglovoj radnji. Nije.

[Krsta Klatić Klaja]

Nisam rekao bilo šta slično. Gugl i Wikipedija su formirani prije 20 godina, Stackoverflow prije 10. Šta znači to, pa da je Stack apsolutno nebitan za uspostavljanje Guglove imperije, za početak. Možda je bitan za održavanje, za uspostavljanje ni u ludilu.

No, ja i dalje o klin, ti i dalje o ploču. Recimo, neki lik gugla "computer programming answers", zašto bi ga Gugl odveo na Stack prije 10 godina? Pa ne bi ga odveo bez Wikipedije.

Jer Gugl konsultuje Wikipediju da bi znao šta uopšte treba da traži kad neko traži "computer programming answers".

Možda je danas svako iztagovao, izmarketingovao, u svakom smislu umrežio svoj vebsajt.

Al to nema nikakve veze sa stvaranjem Gugla prije dvadeset godina.

Nači, sve u svemu, ili klin ili ploča.

[Krsta Klatić Klaja]

Plus ne kontam zašto si zapeo za same linkove. Uopšte ne pričam o linkovima koje vidiš, nego o tome kako pretraga uopšte funkcioniše.

Ne moraš da vidiš wiki link a jopet wikipedija se koristi prilikom pretrage.

[mac]

Ja kad guglam problem ja ne guglam "computer programming answers" nego "c# wcf self hosted impersonation" ili "MFC switch window icon", ili tako nešto vrlo specifično. Toga prosto nema na Vikipediji. To Gugl zna da pronađe na specijalizovanim sajtovima i bez Vikipedije. Za to mu ne treba Vikipedija. Za ovaj drugi upit drugi link na Guglu je članak sa codeproject.com iz 2000. godine, od pre Vikipedije. Vikipedija je olakšala i pojeftinila posao Guglu, ali Gugl bi imao posao i bez Vikipedije. Altavista i Yahoo su preteče Gugla, radile su istu stvar kao Gugl, i mlatile pare od toga, sasvim fino, i bez Vikipedije. Kad je Gugl došao, sa novom tehnologijom, vrlo brzo je preuzeo primat, opet bez Vikipedije. U ono vreme Vikipedija je bila vrlo mala, skoro pa beskorisna za Gugl. Vremenom je porasla, ali je Gugl rastao brže.

[Truman]

Поставља се питање да ли заправо ико зна како заиста функционише гуглов алгоритам за претрагу. Ја чуо да је одговор негативан. Зато је и СЕО оптимизација touchy посао.

[mac]

Ako želiš da znaš kako radi Guglov algoritam onda pitaj na više mesta, i to stručnjake, a ne tamo nekog ekonomistu, ili još gore "filozofa eknomske misli". Ti filozofi od šume ne vide drvo.