Kako napisati prvu priču?

[Џумбус]

Pozdrav ljudi!

Iako sam se dugo bavio worldbuilding-om, rpg-evima i stvaranjem likova, nikad nisam napisao priču sa konkretnim narativom, početkom i krajem.

Kao što ime teme glasi, voleo bih to da promenim. Ipak, prvi mi je put.

Koje su najčešće rupe u koje upadaju početnici, i kako da ih izbegnem? Šta biste mi vi rekli sada, što nije imao ko da vam kaže kad ste tek počeli?

Hvala vam unapred!

[mac]

Evo ti jedan sofizam: bolje je da počiniš početničke greške dok si još početnik.

[Boban]

da li išta čitaš i ako čitaš šta ti se najviše dopada, koja dela, koji pisci i zašto?

[Џумбус]

da li išta čitaš i ako čitaš šta ti se najviše dopada, koja dela, koji pisci i zašto?

Lavkraft mi je jako interesantan po ideji ličnog iskustva. Uglavnom su mu priče u obliku zapisa samih likova. Ne mogu da se prisetim kada je koristio treće lice.

Isak Asimov je u "Zadužbini", a Karl Čapek u "Ratu ljudi i daždevnjaka" veoma lepo opisao (u svetu knjige) istorijske celine.

Žil Vern je jako lepo napravio karakter pasivnog posmatrača u "20.000 milja ispod mora".

To je od fantastike, ovako čitam istorijske knjige, dramske tekstove a tu i tamo poeziju.

U istorijskim knigama (tipa "Albanci" Petera Bratla) mi je neverovatno koliko su načini na koji narod utiče na drugi narod toliko slični kroz sve vekove.

Dramski tekstovi su zanimljivi kako u tako kratko vreme mogu da daju jednu sasvim konkretnu i obimnu celinu. Gogolj i Nušić, recimo.

Od poezije me je Bećković oduvao. Ima tu nešto vanvremensko. Svaki put se rasplačem kad čitam neke njegove pesme. "Krst" ili "Ogledalo", na primer.

[Boban]

nabrojao si toliko različitih stilova, pristupa i poetika literarnog stvaralaštva, da zaista nemam predstavu u šta može da se pretvore ti tvoji pokušaji...

[D.]

Damn, toliko smo drvili o pravilima pisanja kratke priče na radionici, a sada niko ne zna ili neće da ponovi ovom čoveku odgovor na vrlo dobro pitanje.

@Џумбус

Volela bih da su mi, kada sam počinjala da pišem, rekli da zaboravim sve svoje i tuđe sastave kojima se učiteljica oduševljavala i čiji je stil afirmisala. Volela bih da su mi rekli da je kitnjasti stil bez iskustva samo kič i da prvo probam da pišem jednostavne rečenice lišene šumova i viška reči, sinonima, zamenica i prideva. Da što više sastružem rečenice i cele priče, da nemilosrdno izbacujem viškove pasusa, viškove likova, viškove svega i da priču svedem na ogoljenu suštinu. Na rečenicu koja ne može da funkcioniše ako joj oduzmemo bilo koji deo. I da mi to bude prvi korak u učenju pisanja. Neophodni uvod, surova razrada i rasplet sa pančlajnom. Poći od kostura i strukture.

Volela bih i da mi je neko rekao da je pančlajn najbitniji deo kratke priče i da se kratka priča osmišljava i piše od kraja - tj. prvo se osmisli pančlajn, pa se oko njega razrađuje fabula, a ne obrnuto.

Onda bih volela da su mi rekli da je sledeći korak da u toj ogoljenosti, nakon što sam je provežbala i naučila da se bavim suštinom, dodam lični stilski pečat. Bilo da je to melodija, dinamika, nešto u konstrukciji rečenice, nešto u toku misli ili razvijanju likova. Može i više pečata, ali za početak da odaberem jedan i da ga vežbam, a onda da postepeno dodajem druge delove sebe u priču.

Treći korak bi bio da priči dodam slojeve i dubinu. Da ovladam veštinom pričanja priče u priči, da šifrujem, gradim atmosferu suptilnostima, ostavljam tragove i budem iskrena. To prvo - volela bih da mi je neko odmah rekao da odbacim socijalnu personu i masku kada pišem i da jednostavno budem iskrena i pišem o onome o čemu znam, osećam i što vidim ili što sam istražila. Da ne bulaznim o stvarima o kojima ne znam ništa.

Na kraju, nisam počela da pišem zbog čitalaca, ali bih volela i da mi je neko rekao da mislim na njih kada pišem. Bitno je da mislim kako će drugi razumeti priču. Da ne potcenjujem pamet čitalaca, ali i da ih ne opterećujem komplikovanim šemama. Tu sam da ispričam nešto što mi je bitno, a čitalac je tu da se identifikuje sa pričom, jer ima ili je video sličnu ili ga, na neki način, moja priča dotiče. Ali pre toga mora da je razume onako kako sam htela da je ispripovedam, a ne prepričam jer prepričavaju se utakmice, a pripovedanje je zanat zavođenja čitaoca rečima.

Eto.

[Boban]

pa mi smo malo zabavljali dečka dok sačekamo da se ti pojaviš...

[D.]

Njega je, kanda, zbunio odgovor. Možda zbog sastava i učiteljice. Lol

[mac]

Voleo bih da mi je neko ranije objasnio da ljudi ne žive na forumima, i da ako neko ne odgovara to može da znači i da još nije pročitao poruku.

[D.]

Šalim se ja. Mada, pročitao je poruku.

[Boban]

možda je ovaj mladi čovek upravo osoba koju bi ti mogla da preuzmeš i da vidimo šta možeš da učiniš za nekog početnika koji ti je godinama bliži nego što smo mi starci, čisto da mu ne ogadimo pomisao na pisanje nekakvim nesuvislim lupetanjem dostojnim sredine XX veka...

[D.]

Ako nije pobegao odavde i ako je shvatio da prvo treba da osmisli pančlajn i oko njega izgradi strukturu: uvod, zaplet, rasplet/pančlajn, bez kićenja, lutanja, dugih rečenica, prepričavanja upotrebom prideva i sinonima, već je naučio prvu lekciju.

Pančlajn je obrt/rasplet na kraju priče. Zbog obrta pišemo kratku priču (za početak; kada se savlada zanat onda može da se piše i kao pokojni Steva: da se prenese utisak ili emocija). Obrt je saopštenje pisca, suština odabrane teme, zaključak opisanog motiva, viđenje stvarnosti koje pisac prezentuje čitaocima na svoj, autentičan način.

[dark horse]

Čovek svratio malo iza ponoći, video da ste mu odgovorili i otišao da spava, a vi se sada ubijate (i što je još gore, ubijate nas u pojam tom svojom nesigurnošću) da li je razumeo za pančlajn? 

Inače, lep smislen ogovor bez trolovanja i spamovanja. Eto, ipak se može kad se hoće.

[Boban]

za razliku od tebe...

[Џумбус]

Ako nije pobegao odavde i ako je shvatio da prvo treba da osmisli pančlajn i oko njega izgradi strukturu: uvod, zaplet, rasplet/pančlajn, bez kićenja, lutanja, dugih rečenica, prepričavanja upotrebom prideva i sinonima, već je naučio prvu lekciju.

Ovo mi je dosta značilo, hvala! Još me samo zanima na koji način treba da prenesem misao na papir. Da li se piše sinopsis, pa se fleš-autuje i višak sastruže? Ili pišem iz jednog cuga iznova i iznova, svaki put menjajući ponešto dok ne napišem nešto prihvatljivo? Ili ima nešto treće?

Također, jok, nisam pobegao. Ali sam se uverio da ste banda šaljivdžija i da makar nešto može da se nauči od vas   

[Boban]

Nije ni nama lako; nikada dosad se nismo sreli sa početnikom ovolikih razmera... da li si ti dosad ispisao deset rečenica odjednom ikada? Jel bilo pismenih zadataka u školama koje si pohađao?

[Џумбус]

Pisao sam dosta stvari u slobodno vreme, samo nikad ne u narativu. Recimo, sednem i opišem istoriju, mentalitet i jezik nekog naroda unutar RPG sveta koji pravim. Na pismenim zadacima imam priliku da napišem pričicu od (obavezno) 4 strana u roku od jedan i po sat maks, ali tada nemam vremena da se nešto ozbiljno pozabavim temom pa rasplet i zaključak uglavnom improvizujem i nakitim ko baroknu princezu.

[D.]

Da li se piše sinopsis, pa se fleš-autuje i višak sastruže? Ili pišem iz jednog cuga iznova i iznova, svaki put menjajući ponešto dok ne napišem nešto prihvatljivo? Ili ima nešto treće?

Koraci koji se ne pišu (smišljaju se pod tušem, u snu, dok radiš redovan posao na poslu):

1. Osmisli poruku/suštinu priče (obrt), tj. šta želiš da saopštiš pričom.
2. Smisli kako ćeš da uvedeš čitaoca u priču, šta će da bude zaplet koji dovodi do klimaksa/obrta. Odnosno - osmisli logiku priče
3. Smisli ko će da nosi priču (iz kog lica ćeš da je pričaš, ko i kakav ti je junak/inja, koja je veza junaka sa pričom, šta ga pokreće (motivacija) i sl.)

Koraci koji se pišu:

1. Napiši uvodne rečenice (prva rečenica je bitna jer njom privlačiš pažnju i postavljaš ton priče. Njena uloga je da zainteresuje čitaoca; u tom smislu ni ostatak ne sme da bude razočaranje za čitaoca).
2. Uvedi junaka (upoznaj ga sa čitaocem na bilo koji način: kroz njegovu reakciju na nešto iz priče, kroz njegove misli, kroz njegovu komunikaciju sa drugim junakom itd.)
3. "Zapleti" priču, tj. postavi problem u priči (koji će obrt da reši - zato se prvo smišlja rešenje problema kada osmišljavaš priču: "rešenje za problem", rečeno u najširem mogućem smislu, je uvek poruka koju želiš da preneseš drugima)
4. Poentiraj obrtom. Gledaj da on bude kratak, efektan, neočekivan i nov/originalan jer iza čitanja kratke priče ne ostaje isti utisak kao iz čitanja romana (to su dve potpuno različite kategorije i različito se i pišu; ali je mnogo bitno da pre pisanja romana savladamo pisanje kratke priče). Iza čitanja kratke priče treba da ostane wow efekat, kratki udarac u ganglije, da se pamti i prepričava.

Posle pisanja priče:

1. Pročitaj priču naglas nekoliko puta.
2. Izbaci logički višak i izbaci/izmeni delove koji se ne uklapaju ritmički i dinamički na prvo oko
3. Obriši sve nepotrebne prideve. Izbaci sve koji nisu u neposrednoj funkciji rečenice, tj. bez kojih rečenica može da funkcioniše (upotreba prideva se vežba i treba naučiti koristiti ih umereno i funkcionalno jer se početnici služe pridevima da opišu atmosferu i događaje, što priču svodi na prepričavanje. Čuvaj se prepričavanja. Priču treba ispripovedati drugim metodama i alatima osim korišćenjem prideva. Da neki lik u priči ima plave oči možeš da kažeš i tako što će neki drugi junak da se divi tim očima, osim što ćeš jednostavno da napišeš da su plave. Za početak vežbaj da stvari, događaje i ljude opisuješ neposredno i direktno i probaj da ih opisuješ posredno, preko tuđih utisaka, reakcija, kroz tuđe oči i slično).
4. Obriši sve sinonime bez kojih rečenica funkcioniše.
5. Obriši sve zamenice bez kojih rečenica funkcioniše. Po mom iskustvu, tekst početnika najčešće guši višak zamenica. Kada ponavljaš: ja, ona, njima, njihovo itd., a nema potrebe jer se zna na koga se misli. Izbaci sve i suzdržavaj se od korišćenja inicijalno.
6. Identifikuj reči koje si ponovio nekoliko puta u kratkom roku (u istom pasusu ili u dve-tri uzastopne rečenice, na primer). Obriši ih ako može ili izmeni u sinonime.
7. Budi nemilosrdan u ovoj fazi

Gledaj da ispoštuješ pravopisna i gramatička pravila i da ne praviš typo greške. Vizuelno odvoji delove priče (pasuse i logičke celine). Poštuj razmake.


Ovo je za početak.

Napiši priču, postuj ovde i reći ćemo ti kakav si posao uradio. :) Posle možemo da pređemo na druge i komplikovanije aspekte pisanja kratke priče.

[Boban]

sve gore ispisano je tačno, manje-više... ali treba imati osećaj... šta razlikuje Mesija u fudbalu od mnogih koji znaju tačno šta treba uraditi u kojoj situaciji... bez tog osećaja koji se ne da opisati i rečima prepričati nema dobrog pisanja. To ili imaš u sebi ili nemaš...

[D.]

Pa to da li ima osećaj videćemo kada napiše i postuje nam ovde priču.

[Boban]

dakle, mučenje i mrcvarenje mu ne gine...

[Mica Milovanovic]

Obriši sve nepotrebne prideve

Odličan savet, ali ja imam još radikalniji: za početak, obriši sve prideve...
Lako ćeš ih dodati na kraju, ako budu potrebni.
Pridevi navlače na prepričavanje, što je najpogubnije za priču, kao što je Ksenija već rekla...


Ima još jedan.
Piši...

[Boban]

pa ne bih ja baš tek tako eliminisao sve prideve... u rečenici "Umoran čovek sede na sivu stenu" može se izbaciti samo jedan, nikako oba... osećaj je ono što mora postojati u piscu, ne može se naučiti.

[D.]

Ne mogu svi pridevi baš da se izbace...

Inače, napravih grešku u postu, propustih da napišem "ne" u delu: probaj da NE opisuješ neposredno, već posredno...

[Mica Milovanovic]

Nemojte me baš bukvalno shvatiti... 

[Boban]

Čovek je mlad, nežna duša, ne možemo se tako frljati sa izjavama... želiš da imaš na duši jedan možda ugašeni talenat.

Najbolje bi bilo da nam dečarac ponudi nešto što će sada sesti, napisati i prozvati pričom... da izađe iz tog ćebeta pod kojim se krije, ovako samo udaramo motkama po obličju koje se vrpolji.

[scallop]

Moj savet je zanemariti napisano. Mocart nije ubeđivao naokolo u svoj ogromni talenat, svirao je. D. je dobro sažela sve što decenijama savetujem piscima, nije me citirala, pa je to plagijat. Dakle, čitati sve, ne samo mejnstrim ili žanrovsku literaturu i vežbati. Priča će se sama napisati kad je budete imali.

[D.]

D. je sažeto napisala ono što je godinama učila na edukacijama iz oblasti kreativnog pisanja kod probranih pisaca, iz iskustva na višegodišnjoj radionici ovde i iz sopstvenog pisanja (piše od osnovne škole).

Imali ste šansu da ovom dečku napišete isto što i ja, jer ne može da bude plagijat ono što je opšte, prenosivo znanje ili ono što je lično iskustvo, ali ste bili lenji i nevešti da to uradite. Lakše je, nasilno i bezočno, prisvojiti nešto tuđe što vam se dopada, zar ne? Bezobrazluk ne radi kod mene, a ni otimanje mog intelektualnog rada. Na to sam posebno osetljiva i vi ste krivi za to jer moje reči proglašavate za svoje od početka radionice. Sramota.

[scallop]

S'n se edukuj, ali citiraj. 

[D.]

Vi ništa od napisanog niste rekli.
Ne znam kako vas nije sramota da kradete tuđe intelektualno delo, ali sad razumem optužbe pojedinaca da ste im krali ideje za romane. Vi jeste lopov.

[scallop]

A ti si jedino uporište Bobanu, jer su oni koji su čitali, pisali i znali uhvatili tutanj odavde.
Bilo bi zgodno da citiraš ko me je optužio da sam mu ukrao ideju za roman. Laganje baš i nije bez posledica.

[D.]

Lopov.

[scallop]

Lopov.

E, sad ako Mića ne reaguje smatraću da je saglasan sa tobom.

[D.]

Pa prestanite da kradete i neće biti potrebe da druge uvodite u neprijatnu situaciju da svedoče kako niste krali, a vi ukrali na oči javnosti. Nije fer prema tim ljudima.

[scallop]

Samo tražim svedoke mojih krađa. Dotle će lopov vikati: "Držite lopova!"

[D.]

Budite konstruktivni i napišite savete mladom piscu.
Ako umete.
Doći na temu i reći "what she said, ali to je plagijat" nije ni savet ni konstruktivno. Samo ego i ljubomora.

[scallop]

Problem ne postoji. Na odeljku Teorija i praksa napisao sam o pisanju više nego što ćeš ti u životu. Džumbus neka sedne i čita. Može kod Bobana u Čudnu knjižarui nabavi "Akvarijum za zlatnog karaša i kratke priče". Zbirka je namenjena piscima koliko i čitaocima. Ako ne nauči ništa, neka zabatali.

[D.]

Loool Mene bi bilo sramota da se toliko reklamiram i bezočno kradem tuđe. Fenomen, zaista, koliko nemate srama.

[scallop]

Postoji i moja zbirka o pisanju "Samo fikcija". Boban ju je malo pokvario sa "I čekić i nakovanj", ali i nju može da nabavi kod Bobana. Tebi ostavljam "introspekcije", meni pasuju dok seckam zeleniš u kuhinji, a Bobanu "atmosferičnost" i "scenoslede", ako je ikada išta napisao po "scenosledima". Nisam cicija.

[dark horse]

Ne znam za krađe, ali ja da sam na scallopovom mestu ja bi ovu D. ubacio kao glavnog negativca u roman, a onda je izbacio iz helikoptera u letu... 

[scallop]

Ne znam za krađe, ali ja da sam na scallopovom mestu ja bi ovu D. ubacio kao glavnog negativca u roman, a onda je izbacio iz helikoptera u letu... 

Svaka sličnost je namerna.

[D.]

Nikada ništa od skalopovih pisanija nisam pročitala i ne mislim da hoću (osim priča na radionici). Za komentare na radionici sam odmah rekla da su šturi i šifrovani ili su fazon "to sam ja već rekao". Dakle, nastavite da seckate kupus, to vam je i domet u domenu radonice pisanja. Ili me demantujte i napišite suvisle savete ovde.

Inače, ovo je razlog zašto nikada nismo mogli da imamo lepe stvari ovde. Ja ne mogu da budem kriva što ne dam da se moje iskustvo i trud svojataju.

[scallop]

Nikada ništa od skalopovih pisanija nisam pročitala i ne mislim da hoću (osim priča na radionici).

Razumeš li uopšte šta napišeš? To je i Bobanov koncept - ne razumem pa ni ne čitam. Nisam ja kriv za vaš manjak čitanja. Ni za manjak osnovne inteligencije. Jedino očekujem da ne serete ono šta niste pojeli. Razumeš li bar toliko? Verovatno ne. Ti ne razumeš ni demanti, razumeš samo sebe a to je tako malo.

[scallop]

Pošto je Mića procunjao naokolo, lična poruka: Izračunaj koliko košta istina.

[Boban]

Dubina nesporazuma između vas dvoje dobija epske razmere.
Radmilo tvrdi da je sve što je napisao o pisanju stekao čitanjem i pisanjem i to ne vidim da može biti sporno.
D. tvrdi da je sve što je rekla o pisanju stekla raznim edukacijama koje posećuje godinama i da ništa od toga nije posledica Radmilovog truda... ne vidim da bi ovo moralo da bude sporno.
Ono gde nastaje razmimoilaženje jeste Radmilova tvrdnja da ako on nešto zna i ako je on to rekao to je onda "njegovo" i svi koji bilo šta od toga pomenu su bedni plagijatori.
Greh D. je što optužuje Radmila da joj je ukrao ideju za radionicu i koncept, a mi smo to započeli u klubu Lazar Komarčić 1981. godine kada je D. bila beba i mnoge stvari koje su primenjene u konceptu radionice zapravo su već bile na ovaj ili onaj način korišćene i razrađene još osamdesetih među nama. Ja bih recimo imao mnogo više osnova da prozivam Radmila da javno predstavlja neke savete kao svoje koji su se iskristalisali zajedničkom diskusijom po LK sastancima i kasnije kafanama, ali ne pada mi na pamet jer ja inače njegove savete doživljavam kao kombinaciju postojećih, preuzetih, modifikovanih i osmišljenih. I to je u redu. Ponekad je teže sakupiti i razvrstati neku materiju nego osmisliti pojedinačne segmente.
D. svakako treba da oladi sa optužbama da je njoj nešto uzeto kada je radionica, istine radi, MOJA, dakle ni njena ni Radmilova nego moja, jer sam pre toga organizovao u klubu LK OSAMNAEST čitanja pisanja raznih početnika u periodu od deset godina, zatim narednih 15 godina pravio konkurs ZS i kada je D. pomenula da bi mogla da se pokrene radionica složio sam se jer sam i sam razmišljao o tome ali me malo mrzelo da se bakćem, ali niti je svojatam niti razmišljam da joj treba svojatanje, mada direktorijum u kome su smeštene sve dosadašnje priče nosi simboličan naslov D.

[scallop]

Koliko ti je godina trebalo da izjaviš da je Radionica tvoja? I jeste. Ali, godinama dozvoljavaš D. da mi se sere na glavu u ubeđenju da sam joj ja "ukrao" Radionicu. Odgovara ti da se serenda po ZS. Dakle, ti nisi ništa pisao o pisanju, a ja jesam. Od Petnice pa na dalje, dokazi postoje. Jebem se sa anglicizmima, ličnim i pokaznim zamenicama, viškom prideva bez literarne vrednosti, čitanjem naglas da pisac ČUJE šta je nadrljao. To je doprinos koji niko ne može da mi oduzme. Od dr Z. Živkovića si nasledio samo "Kako?" se piše, a ja insistiram na "Zašto?", "Ko?", "Kada?" i "Gde?". U savremenoj literaturi su imperativ za priču.


Zajebavaš klinca, jer samo to umeš. Formalno pokroviteljski, a cilj ti je da prepadneš sve koji pišu, jer tebi ne ide, ne možeš da nađeš priču, jebe te vrhunski a neupotrebljiv talenat, već dve decenije. A, ja ne mogu da te podstaknem da pišeš jer si ometen svojom spisateljskom krizom. Ne umeš ni neprijatelje da odabereš, jer ja to nisam, nedostaje mi dobra konkurencija.

[Boban]

To oko radionice i optužbe D. je toliko besmisleno da mislim da niko, ali doslovno niko sem nje ne veruje u to. Postoji tako neki soj ljudi (a to su i D. i Linkin) koji su u stanju da jedini nešto tvrde i da to rade uporno i zauvek. Ubeđivanje sa njima je besmisleno.
Što se ovog klinca u pokušaju pisanja tiče, ja sam ga upoznao uživo, u knjižari, i već sam tamo počeo da ga obrađujem, a on sve ovo prati dugo i čita i upoznat je kakvo je stanje ovde i otprilike ima ideju šta ga očekuje. Nema razloga da izneveravamo njegova očekivanja. Kao kod starih majstora, ima da donosiš burek i čistiš radnju godinama ali ćeš naučiti stvari koje nigde drugde nećeš.

[dark horse]

To oko radionice i optužbe D. je toliko besmisleno da mislim da niko, ali doslovno niko sem nje ne veruje u to. Postoji tako neki soj ljudi (a to su i D. i Linkin) koji su u stanju da jedini nešto tvrde i da to rade uporno i zauvek. Ubeđivanje sa njima je besmisleno.

Taman čovek da se zaprepasti kako si konačno skupio muda da priznaš da je radionica tvoja, umesto da što se periodično uvlačiš D. i scallopu, pokušavajući da izvučeš što više, a zapravo u konačnici uvek izvučeš ništa ili malo.

I onda scallop skoči na tebe, primećujući ono očigledno, da si za dobrobit svih morao to da uradiš davno ranije. Bez obzira na posledice. I to se opet, kao i uvek, povučeš. Jedan korak napred, dva nazad.

Kaži, bre, bar jednom tako je, ja sam kriv, a ne tamo neki D. i Linkini. Za promenu.

[scallop]

Boban uporno pokušava da nametne stav da je on stvorio mene. Ali, reci mi, Linkine, da li je moguće da mi tatko na karijeru bude neko ko je igrao "tapke" sa sličicama, sa mojom decom, na patosu u mojoj dnevnoj sobi?

[dark horse]

Ja mislim da bi bilo najpoštenije kad bi Boban, pre one vaše knjige "Radmilizmi", štampao prvo svoje "Bobanizme"...