NASTAVKOFOBIJA, ili zasto mrzim nastavke

[gox]

The Book of the New Sun od Gene Wolfe-a je po meni serijal u kojem su svi delovi podjednako odlicni (mislim na prva cetiri dela, ostale nisam citao), jedan od retkih izuzetaka koji su to postigli, te preporucujem pomenuto delo svima koji vole malo komplexnije price...

Slazem se. Mada sam ja kupio komplet, pa to ne potpada pod nastavkofobiju   .
Sve sto je Boban rekao stoji. Sada iscekujem cetvrti deo Mracne kule (a King bas voli obimne, da ne kazem debele, knjige), pa Olimp...

[KulFejs]

Ako čovek voli da čita, on će čitati bez obzira da li je reč o serijalu ili knjizi od 200-300 strana koja predstavlja zaokruženu celinu. Mada, jeste problem stada kojima pisci serviraju nastavke samo da bi im uzeli pare; takvi serijali su najobičniji šit. S druge strane, postoje određene ideje koje pisac ne može da stavi u jednu knjigu i učini je toliko efektnom kao jedan serijal (ovde naravno mislim na Pesmu Leda i Vatre).

Što se fame oko iščekivanja i efekta ovca/potrošač tiče, ja bih na prvom mestu to povezao sa industrijom zvanom Holivud. E, to je tek težak šit.

[Berserker]

Upravo traje svetosavski sajam knjiga u Nisu. Otvoren je do srede, i isao sam da vidim ima li nesto sto bih mogao da kupim. Od izdanja Alnarija i Lagune, ostali su mi samo serijali. Nesto sumnjam u njihov kvalitet. Doduse, nesto sam nacuo o onoj trilogiji Filipa Pulmana (ne znam kako bese, cilibarski durbin, polarna svetlost ili tako nesto). Sta mislite, vredi li to nesto ili je u pitanju prava nastavkofobija?

[Orion]

Od izdanja Alnarija i Lagune, ostali su mi samo serijali. Nesto sumnjam u njihov kvalitet. Doduse, nesto sam nacuo o onoj trilogiji Filipa Pulmana (ne znam kako bese, cilibarski durbin, polarna svetlost ili tako nesto). Sta mislite, vredi li to nesto ili je u pitanju prava nastavkofobija?

Nedavno mi je ortakinja uvalila isti serijal, pa i mene zanima kakav je. Nisam jos imao vremena da mu se posvetim, a i nisam siguran da li bi trebalo. Deluje mi malo detinjasto (nalik na Harry Pottera), sto ne mora obavezno biti nesto lose, ali meni cim vidim serijal kosa lagano krene u atmosferu...  

Procitacu, ipak, prvu knjigu, pa cu onda videti za ostale. Nadam se da ce se dotle oglasiti neko ko je procitao ceo serijal, da podeli svoje impresije...

[nemui]

Ima li jos neko zlo iskustvo sa nastavcima? Npr, sta je sa Mracnom kulom Stivena Kinga?

AAARGH!!!!  

Imao sam mali esej na ovu temu, ali sam ga u očaju obrisao. Evo ukratko.

S. King je neviđeni kreten.

1) Gunslinger mi je bila i ostala jedna od all-time omiljenih knjiga. Moody, kratka, hladna, postapokalipitčni groove, ma obožavam je.
2) Drawing of the Three je neznatno drugačija (slabija), ali i dalje vrlo dobra, dinamična, zabavna.
3) Već kod trećeg dela, The Wastelands, počinje da me nervira. Vraća dečaka kog je gunslinger u prvom delu žrtvovao, prolazimo kroz ... neuverljivi ... kvazi-NY sa psihotičnom riddling vozom ... ubacuje se niotkuda Randal Flagg...  ali može da prođe.
4) Wizard and Glass je hibrid jeftine western pričice i imbecilne verzije Čarobnjaka iz Oza. 'nuff said.
5) Wolves of the Calla? Please. Zbirka kolokvijalizama i ništa više.
6) Song of Susannah. Skoro podjednako prazna kao prethodna. I naravno, King ima više nego cameo appearance.  
7) Poslednji deo, The Dark Tower. Nešto najgore što sam pročitao od Kinga, a pročitao sam svakakve gluposti. Očajno napisano. Deus ex machina. Sladunjavo jeftino zavrnut kraj. Najgori finalni sukob u istoriji fantasy literature IMHO.



I dalje mi je teško da poverujem koliko je uspeo da sroza ovu meni jako dragu priču. Valjda je glavni uzrok činjenica da se pričanje rasteglo preko podosta decenija.

...

Sad mi je malo lakše. Ali nije dovoljno. Ako slučajno vidite Kinga na ulici, kick him squaeah in the balls u moje ime.

[Boban]

Srecom, knjizevnost nije zbir svega sto covek napise nego se pamte samo najbolja dela, a ostala, naprosto vremenom potonu. Koliko ljudi je ovde procitalo sva cetiri dela pustolovine o Tomu Sojeru koje je napisao Mark Tven?
Pocetni neuspeh Kinga kao i potonji megauspeh su samo deo USA-mašinerije  i treba u svemu tome pronaci pravu meru: King je sjajan pisac, ali ga treba dobro otrebiti.

[endimion]

I dok je LETO NOĆI u svemu OK - osim u jednom, tu priču ispričao je King u romanu TO... dotle, ako bih  opisivao UKLETU ZIMU, najtačnije je da sam razočaran. Da, ima stranica koje potvrđuju da ih je pisao majstor. Ali u celini, ovo je nepotreban nastavak, i samo govori da i Simons mora da plati račune za struju i telefon, pa zato nešto mora i da napiše.

Slozio bih se sa gornjim redovima. LETO je odlican roman,drzi paznju, lepo napisan i sjajno docarava sliku odrastanja na americkom srednjem zapadu ... Mozda je malo preterao u sceni kad napaljena devojkica spopada jednog od glavnih junaka. Mislim,oboje imaju imaju oko 12 leta,ako se ne varam. Ipak su mi premladi za takve akcije. No,vec sam skapirao da Simons ne moze bez sexa u svojim romanima, pa cak i kad su junaci prekticno deca. I da,mozda je mogao da izbegne scene gde ti isti klinci u Rambo stilu unistavaju sile mraka,ali ajde.

Medjutim,za UKLETU ZIMU sam bas bacio pare. Ocekivao sam bar malo vise junaka iz prvog dela,da vidimo sta je bilo sa svom tom decurlijom za koju sam se vezao u LETU.Avaj, njihove sudbine se pominju samo u naznakama, a najveci deo price ide na lament glavnog junaka sto ga je zavela pa ostavila mlada studentica. Bez komentara.

Hiperion i svi nastavci su mi OK,nemam mnogo zamerki.A sto se tice Simonsovih razmisljanja o ratu na ovim prostorima, sta se moze reci? I ja sam od takvog lika ocekivao objektivniji pristup stvarima, sagledavanje problema iz vise uglova ... Iako sam generalno protiv bojkota dela ako mi se autor ne dopada kao covek,to nije uvek lako sprovesti. Mada,ako ne kupim njegov roman to njemu nece mnogo znaciti, a ja cu ostati uskracen za dobro stivo.

[yod-he-shin]

... je ustvari jedan roman u tri dela (nesto kao Gospodar Prstenova).  Vredi ih jedino citati u jednom cugu, jer svaka knjiga za sebe, pojedinacno, nije kompletna.

Roman jeste prvenstveno pisan za deciji uzrast, ali je greh porediti ga sa Hari Poter serijom, koja je idejno klisetirana a stilski naivno deskriptivna.  Pulmanov jezik je jezgrovit (nadam se da je prevod dobar!), a ideje vuce iz Miltona i Homera.  Citalac koji stigne do treceg dela (koji je i najbolji) pronaci ce i okruzenje slicno jednome opisanom u Zemljomorju Ursule LeGvin.  Uopste, motivi poput paralelnih svetova i inteligentnog zivota na drugim planetama, trebalo bi da zainteresuju i stroge SF-ovce.  S druge strane, vestice, cigani, borilacki medvedi, rat protiv Boga i oslobodjenje od smrti ce mozda biti previse...

Sve u svemu, preporucujem da se procita - sto je najvaznije, nisu nastavci!

[zakk]

potpisujem. pulman rules.

[Magrit]

Wow, nekad je čitanje trilogije bilo super stvar. Još ako imate izdanja koja su zapakovana u jednu kutiju, sreći nema kraja - mali ste kolekcionar ...

No, poslije Džordana ...... bogovi, koliko mi se dopala prva knjiga, progutala sam je.... onda i drugu, trecu.... na petoj mi je vec bilo lose, ali me je inat držao, pa nastavih dalje.... sada, sigurna sam da imam pametnija posla nego da čitam preostalih četiri....

Mrzim nastavke. Cijenim mnogo više kratku i jasnu formu.
Ili nabavim SVE nastavke, i čitam. Nema čekanja.

[Jake Chambers]

Onda ne znaš za uzbuđenje i radost iščekivanja...

[Magrit]

To uopšte ne mora biti tako.
Ako je knjiga zanimljiva i aktivna, isčekivanja ima na pretek. Nije lako dočekati njen kraj.

[Jake Chambers]

Da, ali ga ti držiš u rukama, to nije pravo iščekivanje kad možeš da skočiš na kraj kad hoćeš... za mene nemogućnost čekanja sledećeg nastavka samo svedoči o slabosti duha.

[Lurd]

za mene nemogućnost čekanja sledećeg nastavka samo svedoči o slabosti duha.

Molim lepo. Da kvotujem ja ovu legendarnu misao pre eventualnog edita ili tako nečeg.

[Jake Chambers]

Što bih editovao? Stvarno mislim tako. Čuj... "ne mogu ja da čekam"... gde je tu samokontrola? I kao da čovek nema u međuvremenu šta drugo da radi osim što čeka nastavak.

[Lurd]

Znam, znam, a svidja mi se što se misli o samousavršavanju, disciplini i ostvarivanju ljudskosti radjaju na mestima na kojima ih, iskreno, nisam očekivao. Ali, tu im je i mesto, svuda i uvek.

A edit - štajaznam, pritisak javnosti?

[Jake Chambers]

Hah. Znaš da ja tome ne podležem. Seti se šta si mi rekao pre par dana (kamen u glavi).
A mogao bih ja ovde o samousavršavanju i iščekivanju (koje doduše u ovoj mojoj varijanti nikad ne dostigne potpuno svoj cilj, ali je ipak samo zadovoljstvo u tome da UVEK može dalje, više, jače) da napišem ceo traktat, samo ne bih da smaram. Nekada je rečenica-dve dovoljno.  
_________________________
Moram samo da razjasnim još jednom: Radost je čekati nešto. Iščekivati ga, radovati mu se, biti obuzet time. Onda, kad to dobiješ - u ovom slučaju nastavak knjige - momenat samog uživanja u njoj je kratak, jer ti nju sad pa sad pročitaš i onda se opet raduješ onom novom što sledi. No, mislim da sami pisci ne mare baš mnogo za duhovnu disciplinu publike  

[Kastor]

Get a room, you two!

[Magrit]

Moram samo da razjasnim još jednom: Radost je čekati nešto. Iščekivati ga, radovati mu se, biti obuzet time.

Ja ti, Jake, ovo ništa ne razumijem. No vjerujem da ti tako osjećaš i sad ništa protiv toga ne mogu.
Radost je za mene trenutno uživanje u sadašnosti, u nečemu ili nekome. Ili kad nešto postignem. Kad nešto isčekujem mogu biti samo nervozna.

[celeste]

nisu li u ovom slucaju iscekivanje i disciplina na potpuno suprotnim stranama?
ako iscekujes knjigu, predajes se emocijama, u slucaju discipline te emocije kontrolises.
i da, iscekivanje knjige je super.

[Jake Chambers]

Nenenenne, predavanje emocijama je kad kažeš, e, predajem se, ne mogu da čekam, neću da čitam dok ne izađe sve. Uživati u emocijama ne znači i potpuno im se predati. Emocije same po sebi su ok. Discipilina nije samo uskraćivanje, već kontrola. Kontrola slabosti. Ne popustiti svojoj slabosti da "ne možeš da dočekaš".
I kad smo već kod toga. Pitam se kako ljudi koji posustaju već kod čekanja knjige uopšte mogu da čekaju IŠTA u životu. Kako ne puknu kada je u pitanju nešto zaista egzistencijalno bitno?

[celeste]

mislim da razlicito postavljamo stvari
meni bi to bilo ovako: jedva cekam da izadje nastavak, nestrpljiva sam,
hocu da je to danas, sad, a istovremeno mi je dragoceno to da postoji nesto
sto mi izaziva taj osecaj koji imam i prepustam mu se i uzivam u njemu, i znam da ima nesto super sto me ceka. dakle, nemam kontrolu a ne cekam da izadju sve knjiga.
kontrola bi mi znacila da svesno uticem na to da se zabavim necim drugim, da ne mislim na knjigu a to bi mi umanjilo zadovoljstvo.

a za ovo drugo - zar mislis da ne puknu?

[Lurd]

Ih, bre, pa vi k'o da nikad niste bile devojčice i dobijale savete u stihovima "sreća je lepa samo dok se čeka..."

[Jake Chambers]

Pa... JA nikad nisam bio devojčica.  

[celeste]

trebalo je da nam stihovi kazu budi srecna dok cekas

[anabel]

Strpljenje .....je nesto sto sam nazalost stekla tek s godinama,a mrzim cekanje nastavaka najvise zato sto mi treba ponovo neko vreme da se stim "ko, o cemu ...". Ima anegdota (iz kluba) o Bobanu koji je citao mislim Donaldsonov neki serijal, i to jednu knjigu kod kuce a drugu u prostoru (tako je zvao svoje kancelarije) i nikako da uhvati nit i stalno mu nesto nije jasno kad posle nekog vremena shvati da su u pitanju dva razlicita nastavka.  

[Mica Milovanovic]

To više govori o Donaldsonu nego o Bobanu...  

[anabel]

Maj point egzekli!

[Chi(a)na]

Da, ali ga ti držiš u rukama, to nije pravo iščekivanje kad možeš da skočiš na kraj kad hoćeš... za mene nemogućnost čekanja sledećeg nastavka samo svedoči o slabosti duha.

Samokontrola je kad drzis knjigu u rukama, mozes da skocis na kraj kad hoces a ipak to ne uradis, a ne kada ti je ona nametnuta od strane spoljasnjeg faktora.

Dalje ko ceka ne mora uvek i da doceka.Pisac bi mogao da napravi neki radikalan zaokret u zivotu,baci pisanje i ode da uzgaja puzeve ili sta vec ili u krajnjoj liniji da umre.I sta ces onda?

[Jake Chambers]

Pa nista... to ti je uvek tako. Sta sad, samo od straha od loseg ishoda treba da izbegavas i samu mogucnost dobrog???