Šta sam lepo gledo, a da horor nije

[Milosh]

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7090



Nisam gledao Australiju, a i ne verujem da ću ikada gledati pošto baš slabo varim filmove Buzza Luhrmanna, ali ako je neko pogledao zaista bih voleo bih da čujem neki komentar i to imajući u vidu ovu linkovanu kritiku koja je (u paketu sa ocenom) kod mene proizvela wtf!? reakciju...

[Tex Murphy]

Nažalost, vjerovatno ću već prekosutra da gledam taj film    pa očekuj komentar tada.

[Tex Murphy]

Šta li je ovaj lik duvao...

[acaciA]

Reakcija ti je opravdana.
Film ne zaslužuje toliku ocenu. Prvo: predugačak je. To može, ali i ne mora da bude mana. Ovom filmu je to definitivno, velika mana, jer prosto ne isporučuje ono što je potrebno. Prva polovina filma je užasno haotična, pomalo i dosadna. U drugoj se situacija popravlja, ali opet nedovoljno. Simboličnost i vizuelno zadovoljstvo su jedine dve stvari  po kojima ću ga pamtiti.
Ne znam kako bi se Russell Crowe snašao, ali Jackman je fino odradio posao. A, Nicole...Nicole mi se nije posebno dopala. Nekako je to prosto obavila i ništa više.

Ako, i kada budete gledali film, obratite pažnju na Nicole i njeno lice. Ne znam da li sam se istripovala, ali ona je meni skroz drugačija. Izobličena...Sumnjam na urađene usne.  

[Kunac]

Sumnjam na urađene usne.

E, da je samo to...

[cutter]

ne nalazim na forumu ništa konkretno od bendžaminu batonu i slamdogu pa da kažem i priupitam koju.

nije lepo, ali...

da li još neko misli da je bendžamin baton:

-nemušti mix foresta gampa, lemoni sniketsa i amelije pulen

-da se finčer nada da će pominjanjem uragana privući pažnju žirija koji će reći "da, to nam treba! konačno neko da pomene katrinu! evo oskara!"

-da je finčer sisa

da je slamdog milioner:

-film o dobrim ciganima

-patetičan film o dobrim ciganima, anđelima deponije

-da je radnja totalno neuverljiva u smislu convenient momenata, mada ne nužno u nenamernom kontrastu sa desadovskim detaljima kojih se junak priseća, i koji su vrlo dobro izneti u prvoj polovini filma

-da je lepo što m.i.a. dominira saundtrekom

-da su pomenuti 120danasodomovski detalji jedino što u filmu odskače od šablona i što ga čini superiornim u odnosu na nesrećnog bendžamina

mislim da ima još, al ko je gledo valjda će da rekne koju.

gledao sam i ovaj rurkov rvački film a i čitao avengerov prikaz sa kojim se slažem, valjda; ne sećam se svega.

al mensonova riba jako loše glumi, nepotrebna je za radnju, sniman je nebulozno, nadam se da će neko snimit film o ovima sa vrha (bem bem, gerero i ekipa su to zaslužili), rurk odličan (marisa dobra), i borbe izvodi dobro, a kraj je sramota. pogotovo imajući u vidu da od nečega čemu treba pristupiti mudovito prave porodicu soprano. mislim, šta: "ne znam kako da završim film pa ću prosto da prekinem da snimam pre nego što se nešto desi! multinterpretacija! ura!"

video sam i početak majami vajsa i da je man reciklirao nagaznu scenu iz diskoteke u kolateralu.

da li je neko gledao MILK? jel to film o dobrom pederu ili nešto bolje?

[Ghoul]

od finčera očekujem tačno to što si opiso, zato još nemam snage da ga i odgledam (a nemam ni vremena za 3 sata TOGA!);
slamdog nije film ni o čemu i 'uverljivost' je sasvim nebitna ovde: ovo je film o slici, boji, pokretu i muzici, a ne o ciganima, indiji danas i ne znam čemu; to je bolivud na zapadnjački način, melodrama, a 'how convenient' momenti su (lukavo) opravdani sudbinom: tako je zapisano! pazi, to nije film za razmišljanje o, jer što više razmišljaš, više te nervira (ja se gnušam koncepta SUDBINE, a to sam i nagopvestio autoru VUKOVA SUDBINE na beokonu), ali ovo zaista nije film o tome, ovo je meta-film...

kako bre marisa nepotrebna za hrvača?
last chance at redemption?
kada te svi zaborave...?
a kraj nije ništa problematičniji od onoga pre njega, pa mi nije smetao; meni to pije vodu.
bon žovi bi reko: going down, in a blaze of glooory.
a hrvač voli 80ies HM, dakle to je to.

mleko ne volim ni da pijem, a kamo li da gledam!

[cutter]

bre, mensonova riba mu glumi ćerku, napiso sam da je marisa (anica) dobra.

mene kraj opako iritira. kao da kažeš da žena koja stavi silikone još ima sise. e da, muzika je super uklopljena.

pa, meni se čini da slamdog hoće da bude mnogo toga, a da u malo čemu uspeva - a bolivud sam osetio samo u traljavoj omaž(?) sekvenci na kraju. zar onda ne bi trebalo da pevaju kroz ceo film? da...to o sudbini pije vodu, no meni convenient detalji smetaju jer urnišu u retrospektivi dobro postavljene scene i peripetije, naročito u drugoj polovini filma kada počnu da odrastaju (mada je verovatno to bilo neizbežno kada ga je već stavio u milionersko/policijsku stolicu). sudbina mi se činila samo kao izgovor za deus ex machina momente. koji i ne upadaju toliko u oči, al mislim da je generalno motivacija većine likova, posebno u smislu delanja negativaca kasnije, loše uobličena.

[Ghoul]

slamdog treba posmatrati kao BAJKU a ne kao realistični socijalni portret današnje indije.

[cutter]

kapiram.

[Shozo Hirono]

ne nalazim na forumu ništa konkretno od bendžaminu batonu i slamdogu pa da kažem i priupitam koju.
?

Cuttere strana 47 ovog istog topika.

[Shozo Hirono]

Iz ove perspektive danas gledano Slumdog i Button mi deluju nesto slabije, ali Aronofsky je napravio masterpis, i taj film je i dalje kod mene u top 5 za proslu godinu !

[Shozo Hirono]

da li je neko gledao MILK? jel to film o dobrom pederu ili nešto bolje?

Evo ti i ovaj prikaz, za divno cudo nisam ga postovao ovde.

Gus Van Sant's Milk 3.5/5


Van Santova karijera prosarana usponima i padovima, kao jedan od svojih vecitih lajt-motiva ima sexualne slobode, prava i opredeljenja pojedinaca u okviru drustvenog sistema. Krenuo je sredinom 80ih sa Mala Noche, a maximalno zanrovsko exploatisanje i kultno sledbenistvo stekao je jos pocetkom 90ih filmom My Private Idaho, zahvaljujuci slobodnoj interpretaciji medjuljudskih odnosa, ali i na krilima buntovnog dvojca Phoenix i Reeves, koji je u ono vreme imao status tinejdz idola. Milk bi trebao predstavljati vrhunac razrade tematike koju Van Sant exploatise, a produkciono i nakvalitetniji proizvod posle Good Will Hunting.
Sean Penn je jedan od glavniih kandidata za Golden Globe i Oskar ove godine. Njegova interpretacija gay aktiviste i politicara liberalno-demokratskih ubedjenja i shvatanja je uverljivo i temeljito izgradjena, a u isto vreme stereotipno nenametljiva, i u najvecoj meri predstavlja opoziciju drama queen sitcom klonovima danasnjice. Van Sant pokriva vremenski period od nesto manje od 10 godina u dekadi koja je predstvljala revolicionarni preoket i tranzit drustvenih ubedjenja i shvatanja. Harvey Milk uspeva da od prosecnog ulicnog gay aktiviste, sitnog trgovca u mnogobrojnom lancu malih radnji San Franciska, dogura do respektabilnog politicara u gradskoj skupstini.
Milkov bizaran odnos sa kolegom Denom Vajtom je traljavo i neartikulisano odradjen. U nevestim naznakama Van Sant nije uspevo da razmrsi cvor i demistifikuje jaz izmedju ubice i zrtve. Do pred sam kraj Harvey Milk je posten, manje vise lojalan, praved, neosvetoljibiv i dobronameran, a onda naprasno, posle Vajtove abdikacije, i kajanja zbog iste, Milk implicira da je dojucerasnji kolega pretnja koju treba "hiruski odstraniti", uz nebulozne i nepotrebne pretnje gradonacelniku. Implikacija kulturog aspekta i duhovnog prosvetiteljstva je nepotrebna i biografski nedorecena i nepotpuna, sto je cini jos neuverljivijom uz simbolicno sudbinsko vezivanje za Pucinijevu Tosku.
Dramske manjkavosti bivaju donekle neutralisane montazno-zanatskim umecem koje je Van Sant patentirao jos u filmu Dragstore Cowboy, a ciji se sjaj maestralno reflektuje i na Pennov odnos sa partnerima.
Iako cvrsto stojim na stanovistu da Van Sant zasluzuje nominaciju za Oskara, ali sve i da udje medju pet, nece pobediti. Sean Penn mozda dobije nagradu, ali ipak je i dalje moj favorit Mickey Rourke.

[cutter]

Cuttere strana 47 ovog istog topika.

 jbg.

da...to za MILKa mi ne zvuči najbolje plus mi je šon pen opako precenjen i ne treba ništa da dobije sem uloge u bendžaminu batonu jer je veslao po nju orleansu.

[acaciA]

nije lepo, ali...

da li još neko misli da je bendžamin baton:

-nemušti mix foresta gampa, lemoni sniketsa i amelije pulen

-da se finčer nada da će pominjanjem uragana privući pažnju žirija koji će reći "da, to nam treba! konačno neko da pomene katrinu! evo oskara!"

-da je finčer sisa

Ne znam za druge, ali ja to ne mislim. Rekla bih da si prestrog i da ni jedan od dva filma koja si spomenuo ne posmatraš na pravi način (Slumdog i Button). Rekla bih i da ne voliš patetiku u bilo kom obliku, a primećujem da ljudi ovom filmu pristupaju baš sa tom mišlju, da ne kažem predrasudom, da je patetičan. A daleko je od toga. Samo mu se treba prepustiti i uživati u svakom segmentu.
Ti imaš nešto protiv Finchera?

Nemušti mix, uragan!?, sisa!?...auuu.

[Son of Man]

da li još neko misli da je bendžamin baton:

-nemušti mix foresta gampa, lemoni sniketsa i amelije pulen

-da se finčer nada da će pominjanjem uragana privući pažnju žirija koji će reći "da, to nam treba! konačno neko da pomene katrinu! evo oskara!"

Bravo za ocenu, meni je film takodje jako jadan, ovo za mix se ja nikad ne bi setio al to je to ladno, ide se na neku patetiku, dobro da ta bolnica nije smestena u kule bliznakinje neposredno pre rushenja, ali posto je to vec stara i prezvakana prica onda kao ajd Uragan, jer ta nepravda mora kao da se ispravi, da se narod podseti tih muka koje su gurnute pod tepih, i gde ih je Bush ispalio. Gledo sam film i nisam ni svatio poentu, posle sam negde procito kao zivot, ovo, ono...al' ne bi ga gledo ponovo - nema shanse, a to je dovoljno pa da ni ne udje u trku za Oskara, al' kao Fincher, pa muz od Andje, i tako dalje...

[Meho Krljic]

Ja nisam gledo ni jedan od ova dva filma a ubeđen sam da je cutter u pravu.

[cutter]

Ti imaš nešto protiv Finchera?

Pa nemam, njegovo pravo je da bude sisa. I patetika je super al ovo je bas ljigavo. Inače mislim da je prvi put baš podbacio, eto Zodijak mi je bio sasvim dobar i nerazvučen film. Nego, možda i ne dobije Oskara.

[Shozo Hirono]

The Express (2008) Gary Fleder ***

Uvek mi je iznova zao kada velika sportska biografija biva protracena na nacin na koji nam je to Fleder prezentovao prethodne godine. Zivot Ernie Davisa je prozet propratnim istorijskim dogadjajima koji su menjali posleratnu svest i politiku americke nacije.
U poslednjih desetak godina par znacajnih naslova iz hollywooda je izaslo koji su se bavili americkim fudbalom kao globalnim fenomenom na severnoamerickom kontinentu. Manje vise neuspesni su bili Any Given Sunday ili recimo The Replacements, i tu je The Express imao svoju sansu.
Ernie Davis je zaradio svoj cuveni nadimak igrajuci za svoj koledz Sirakjuz krajem 50ih zahvaljujuci svojim nezadrzivim prodorima kroz protivnicke odbrane sa pozicije running backa. Postavio je mnogobrojne rekorde, osvojio Cotton ball u sred Texasa i....
Najjaci segment i krucijalni motor pokretac Fedlerovog projekta je zapravo rasizam, ali ga on implicira suvise nevesto, nevino i nenametljivo. Kada je neki film Rated PG, onda i ne mozemo da ocekujemo validnu vrednosnu sliku demokratije u Americi od pre 50ak godina.
Svejedno, The Express donosi par pikantnih detalja. Prvo je recimo, da se ne zaboravi, tri momka sa Syracuse univerziteta, afroamerickog porekla, nisu mogla u Dallasu 1961e da spavaju u exkluzivnom hotelu sa ostatkom ekipe, vec su morali da obitavaju u obliznjoj stracari. Drugi, Ernie Davis je prvi crnac koji je osvojio prestizni Heisman trofej kao najbolji igrac u koledz konkurenciji. Sreca njegova te je Kenedi sa demokratama dosao na vlast bas u to vreme. Isti predsednik je bio i jedan od prvih koji mu je licno cestitao na nagradi.
Tragican Davisov kraj je katastrofalno prezentovan. Eto bio jednom jedan decko, on je tu nesto trcao, jurio, postigao i umro. I to ti je to. Nema nikakvih emocija, nikakve dramatike, nalik nekom jeftinom politickom pamfletu, koji je pokriven Kenedijevim posmrtnim govorom.
Mozda najznacajnija rola u filmu je introdukcija cuvenog junaka afroamerickog glumista Jim Browna, kao koledz prethodnika i guruua Syracuse univerziteta i Cleveland Brownsa. Njegov doprinos prici je nemerljiv i neizostavan, ali i neartikulisano usmeren.
Samo za fanove ovog prelepog sporta, ostali mogu da usmere svoju paznju na Wikipediju ili NFL.com za blize informacije i izbegnu nepotrebno gledanje.

[johnny]

A Wednesday & The Chaser definitivno dva najbolja filma koja sam
odgledao ove godine,slumdog milionare tu i tamo(nista posebno) moze da se pogleda,bendzamin baton smara(uff tri cuke mnogo je)da ne davi toliko,a sto se tice mikija mislim da je ovo nesto najgore sto sam pogledao ove godine rvac majko bozija i to da konkurise za oskara(strasno!)

[Kinljezok]

Na srebrnym globie /1987/

Ghoule, gledao si ovaj film i okarakterisao ga kao ''embarrassingly bad...''

- Posto jedino mene ovo zanima,
kad budes mogao napisi kritiku

- Naknadno si ga oznacio sa odlicno-izuzetno /4-/



Blagoslovljen usijanim železom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu

[Ghoul]

ne verujem da sam to kazao za ceo film nego samo za neke njegove aspekte: inače, ono što je tu dobro – ODLIČNO je; ono što ne valja, zaista je sramotno.
u proseku, ipak je to 3+/4- samo zbog stunning images + atmosphere!

[Tex Murphy]

Pogledao sam LOS CRONOCRIMENES. U pitanju je ODLIČNI španski film o putovanju kroz vrijeme. Zapravo, ovo "odlični" je možda čak i understatement. Naime, kao što znamo, putovanje kroz vrijeme nije moguće jer vrijeme zapravo i ne postoji kao samostalan entitet. Stoga, kad pravite ozbiljan film na ovu temu, uvijek će u zamci da vas sačeka gomila paradoksa koji neminovno nastupaju, uvjerljivost odlazi u materinu, a film u tri lijepe materine. Stoga je cilj prvenstveno da se pisanju scenarija pristupi opušteno, bez prevelike pretencioznosti i da se iskoristi ogroman potencijal koji ova tematika pruža. Remek-djelo koje je sve ovo uspjelo je naravno Povratak u budućnost, a Los Cronocrimenes uopšte nije daleko. Počinje tako što heroj filma zalazi u šumu u potrazi za izvjesnom golom djevojkom i tamo postaje plijen misterioznog maskiranog napadača. Slijedi slučajno upadanje u vremensku mašinu i nakon toga serija plot tvistova koji se redaju kao na traci i od kojih vam pamet stane. Film se sastoji od relativno malog broja događaja koje vidimo po nekoliko puta, svaki put iz druge perspektive koja im daje potpuno novi smisao. Da i ne spominjem da je film ekstremno interesentan i da vas toliko uvuče da vam ni na pamet ne pada da razmišljate o nekakvim paradoksima već samo o tome šta će biti sljedeće. Tu se izdvaja scena sa dvogledom u šumi, koja je tako genijalna da se ni Zemekis ne bi postidio da je ima u svom genijalnom filmu (kad bi kojim slučajem pripadala tamo). Spomenuću još da prilikom gledanja kroz dvogled vidimo upravo onako kako se kroz dvogled vidi - dakle jedan krug, a ne kao u svim ostalim filmovima koji to pogrešno prikazuju. U filmu se inače pojavljuju svega četiri lika. Suma sumarum - ovo je odličan, sjajan film, koji je čak bolji i od Primera jer nije opterećen raznoraznim naučnim objašnjenjima (zapravo, ovde ih uopšte nema).

[Tex Murphy]

Pogledao sam LOGAN'S RUN. Slabo je to...  

[patareni]

Sinoc sam posle 4. godine ponovo gledao Plezentvil, ma genijalno do samog kraja kada se pretvori u holivudsku splacinu,
najbolji filmovi koje sam gledao:
1. Idijoti (Lars Fon Trir)
2. Dellamorte Dellamore (Mikele Soavi)
3.Trumanov Sou
4. Borilacki Klub
5. Americka Lepota
6. Drustvo Mrtvih Pesnika
7. Stvar (Dzon Karpenter)
8. Teksaski Masakr Motornom Testerom
9. Kum I
10. Plezentvil

[Ghoul]

najbolji filmovi koje sam gledao:
1. Idijoti (Lars Fon Trir)

IT FIGURES!    

[patareni]

F(V)on Trir definitivno idi(J)ote!
IT FIGURES!

[Tex Murphy]

Jao majko, Plezentvil...      
Ne znam da li me je ikad u istoriji neki film više iznervirao od tog smeća (nisu čak ni Idioti, jer sam prestao da gledam poslije dvije minute, srećom).

[patareni]

Sta je po tebi dobar film?

[patareni]

Da dodam na spisak najboljih filmova:
TRI KARTE ZA HOLIVUD

[Tex Murphy]

Sta je po tebi dobar film?

Hostel.

[дејан]

pogledao 'Die Welle' - 'Talas' po romanu Todd Strasser-a ('Boot Camp' ako je neko čitao)
http://www.imdb.com/title/tt1063669/

Režirao ga je Dennis Gansel, poznat po 'NaPolA' (aka 'Before The Fall') http://www.imdb.com/title/tt0384369/ za koji je pokupio neke nagrade i film koji bih rado posedovao ako neko od vas ima da pozajmi.

'Die Welle', za razliku od romana koji je dramatizacija istinitog dogadjaja (tj sociološkog eksperimenta s'kraja šezdesetih u jednoj srednjoj školi u gradu Paolo Alto, Kalifornija), je smešten u Nemačku danas, što mu je dalo posebnu dimenziju i to ne samo u smislu nacističke istorije već i zbog rastućeg broja pristalica krajnje levice, pogotovu među mladima.

Preporučujem i zbog odlične glume, na šta su me Nemci već navikli u svojim filmovima i Jennifer Ulrich

[Tex Murphy]

Pogledao sam SLIPSTREAM, film koji smo počeli za Novu godinu i nismo uspjeli da dovršimo jer je bio grozno loš. Sada smo ga nažalost dovršili.

Ovo je katastrofalno loša priča o putovanju kroz vrijeme (nekakav kompjuterski wizard, dvoje pajkana i pljačkaši banke). Gluma je užasna. Onog Sema iz Gospodara prstenova treba spaliti na lomači, Vini Džons je inače OK ali imbecilni scenarista mu daje previše dijaloga (on je najbolji kad ćuti, kao u Midnight Meat Train). Scenario je vrlo loš i nezanimljiv, ne uspijeva da iskoristi nijednu od prednosti koje time travel tematika pruža, ali zato uspijeva da bude naporan, nekonzistentan, neuvjerljiv i neinsteresantan. Režija je najgora od svega. Na stranu što je SVAKA scena preduga, tu ima veliki broj imbecilnih slow-motion kadrova koje kao da je snimilo neko trogodišnje dijete koje se igra s kamerom. Užas nad užasima.

Poslije ovoga, AMUSEMENT je bio pravo remek-djelo.

[Tex Murphy]

Pogledao sam BOOT CAMP Christiana Duguaya.
Nažalost, to je upravo ono što mi nije trebalo - u jeku rasprave o kvalitetu Screamersa i Duguaya kao režisera generalno najgore što je moglo da naiđe je njegov film koji je snimljen upravo onako kako mu dežurni kritičari (Ghoul) pripisuju - tj. slabo, neodlučno, nikako.

Boot Camp je navodno based on a true story. Ne znam koliko je ova konkretna priča istinita (zvuči veoma filmski, sa sve velikim požarom na kraju, koji bukvalno i figurativno uništava demonsku instituciju), ali je fakat da širom svijeta postoje nekakvi boot campovi, military-like facilities u koje roditelji šalju svoju problematičnu djecu na "prevaspitavanje".

Boot Camp iz ovog filma je smješten negdje na Fidžiju i njima upravlja Peter Stormare. On je neki ludi/genijalni doktor koji je osmislio taj metod "prevaspitanja", koji se u principu sastoji od toga da se djeca potrpaju u neuslovne uslove i u vrlo neuvjerljivim scenama suočavaju sa svojom mračnom stranom. Primjera radi, sakupe se svi na nekakvu kao sesiju, jedno bude prozvano i treba da prizna svoje grijehe. Ako se pravi lud(a), onda prozovu još troje ili četvero drugih koji ga vrijeđaju i mlate nekakvim močugama dok se ovaj sirotan ne pokaje i ne prizna sve što je zgriješio. I za divno čudo, ovo redovno donosi rezultate. Toliko što se tiče realističnosti.

Boot Camp ima samo nekoliko minornih problema. Tu valja spomenuti scenario, režiju i glumu, a još jedan sitan problem je što je film na samom idejnom nivou nekako krivo zamišljen.

Naime - iako su ti boot campovi zaista osude vrijedni objekti, tj. institucije, te iako smatram da roditelj mora da bude dobro udaren u glavu da dijete pošalje tamo, ma kako problematično bilo, stvar je u tome što tamo ipak nema nekog većeg maltretiranja djece. Mislim "većeg" u smislu dovoljno interesantnog za filmovanje. Zbog toga i scenario i režija cijelo vrijeme nekako balansiraju između pokušaja uvjerljivosti i dramskog začinjavanja nekim ključnim dešavanjima (koji se valjda u kulturnoj filmskoj kritici zovu set-pisovi, mada nisam siguran    ) koja su nešto nasilnijeg karaktera (nesrećna smrt, silovanje, požar na kraju itd.) i to sve ispada nekako ni tamo ni ovamo. S jedne strane je previše dramatizovano da bi se posmatralo kao surovo realan film, a s druge previše mlako da bi se nazvalo uzbudljivom pričom (Midnight Express this is not).

Stvar, vjerujem, prvenstveno ruinira Duguayeva mlaka režija. Mogao bih se zakleti da ovo povremeno liči na nekakav TV film. Nema tu skoro nikakvog eksplicitnog nasilja, nema ni golotinje (čak ni u brojnim scenama pod tušem ni u sceni seksa), da i ne spominjem da nema apsolutno nikakvog ni pokušaja eventualnog analiziranja mračnije strane ljudske prirode (Lord of the Flies and Battle Royale this is not). Čak i te pomenute ključne scene, zahvaljujući neinspirisanom režiseru, uspijevaju da budu nezanimljive. Vjerujem da bi, čak i uz ovakav scenario koji sam po sebi ima dosta prostora za popravke, jedan malo drčniji režiser (Paul Verhoeven) napravio odličan film. Bilo bi tu prijeko potrebnog cinizma, krvi i naravno seksa. Sve što se očekuje od prosječnog Boot Campa.

Glumci, kao što rekoh, nisu ništa o čemu biste pisali kući. Čak i Peter Stormare je začuđujuće suzdržan (u poređenju sa npr. mnogo boljim Insanitariumom) i kao da jedva čeka da se snimanje završi pa da ide kući.

However, uprkos svemu, iako Boot Camp nije veliki film ili nešto slično, mora se priznati da u njemu nema ništa uvredljivo loše. Dovoljno je zanimljiv da se pogleda bez ozbiljnijih oštećenja mozga. Problem je što je mogao (i trebalo) da bude mnogo bolji.

[Tex Murphy]

Eh, da, želim da ispravim krivi navod. Cripple je u svom revijevu naveo da Mila Kunis u ovom filmu pokazuje grudi, što nije sasvim tačno. Ona jeste toples u sceni seksa, ali ima nešto nalijepljeno preko, tako da joj se bradavice ne vide. Mislim da to ne može da se smatra pravim pokazivanjem grudi.

[Shozo Hirono]

Damn!

[Ghoul]

Nažalost, to je upravo ono što mi nije trebalo - u jeku rasprave o kvalitetu Screamersa i Duguaya kao režisera generalno najgore što je moglo da naiđe je njegov film koji je snimljen upravo onako kako mu dežurni kritičari (Ghoul) pripisuju - tj. slabo, neodlučno, nikako.

TOLD YA SO!:evil:

ti si bre gori od ovih što očekuju da ih PETAK13 rimejk obori s nogu!
ah, da, pa i ti si to očekivao.
i kad sam kod toga, F13 je savršeno nepotreban, izlišan, nebitan, bezveznjački 'film', nevredan neke posebne pažnje ili priče, ali popljuvaću ga ovih dana na blogu.

[Shozo Hirono]

Adulthood (2008) Noel Clarke ***

I tako par nedelja posle Kidulthood, Shozo resi da ogleda i njegov nastavak. Uvog puta kamere se latio glavni negativac i siledzija iz prvog dela, koji je kao sto se i ocekivalo, posle finalne scene u prvom delu zaglavio zatvor. A s obzirom da je bio ocigledno maloletnik (valjda), kazna je bila znatno blaza za ubistvo bez predumisljaja. E sad da ne bi detaljisao previse, cudno da je zavrsio u regularnoj ustanovi za odrasle a ne u nekoj vaspitno popravnoj za maloletnike.....ili su ga u medjuvremenu prebacili.....svejedno toga nema u filmu.
Znaci Sem izlazi na slobodu i odmah posecuje grob svoje zrtve, gde ga kao po nepisanom pravilu naivnog zapleta ceka rodjak pokojnog i pokusava da mu se osveti. Tek sto sam se rasvestio od soka, nas junak iskazuje nameru da izjavi sazaljevajucu notu i ucveljenoj verenici i njenom vec poodraslom sirocetu. U medjuvremenu prijatelji pokojnog saznaju da je ubica na slobodi i krecu u potragu. Pa se tu pojavljuju i neki dileri, neka milostiva kurva na kreku.... bla bla bla, gomila klisea i pateticnih dramouseravajucih bengavih luzera.
Nasumicnim flesbekovima saznajemo kako je nasem junaku zivot izmenjem iz korena gomilom osvetnicko-sadistickih elemenata i dogadjaja iz zatvora. Ali njih explicitno nema....ne daju da se vide ko kurac na TV1000.
I tako nas neustrasivi fasista iz Kidultood u finalnoj sceni obracuna postaju heroj duge patke i velikih mu jajasca, izrazava milostinju, sazaljenje i iskrenu dozu pokajanja.
Bled rediteljski prvenac, neuverljiv, predvidiv, potrosan, izlizan, bezmud, pravljen iskljucivo za napaljene klince "on The Way of Righteousness".

[Alex]

http://www.popboks.com/tekst.php?ID=7090



Nisam gledao Australiju, a i ne verujem da ću ikada gledati pošto baš slabo varim filmove Buzza Luhrmanna, ali ako je neko pogledao zaista bih voleo bih da čujem neki komentar i to imajući u vidu ovu linkovanu kritiku koja je (u paketu sa ocenom) kod mene proizvela wtf!? reakciju...

Australia

Ovakav film mogao je biti snimljen i 1958. - po formi i većim delom po sadržaju. Sa sve Džonom Vejnom ili Gregorijem Pekom u glavnoj muškoj ulozi. Dakle, staromodan je. Ljubitelji klasičnog Holivuda rekli bi - u najboljem smislu reči. Spadam među njih, ali moram da primetim da nije dovoljno da film oživi duh klasičnog američkog filma, da bi automatski bio svrstan u značajna ostvarenja. Kao što znamo i nekada su se snimali slabiji i osrednji filmovi. Australija je, ipak, iznad proseka.

Loši rančeri i proizvođači mesa žele da otmu farmu, zemlju i stoku od dobrih, koje predvodi naslednica ranča, engleskinja Nikol Kidmen. Pomaže joj australijski kauboj Hju Džekmen. Tu je i polu-aboridžinsko dete i priča o rasizmu, a na kraju izbija i WWII i napadaju Japanci.

Baz Lurman je solidno odradio posao (mada može i bolje). U prvom delu filma, najrazdraganijem, kad Kidmenova stiže u Australiju, takva je i režija, pa prilično podseća na Mulen Ruž. U ostatku, Lurman je svestan da režira epski film pa uglavnom tako i tretira scene.  Gonjenje krava kroz divljinu, koje zauzima dobar deo filma, izaziva asocijacije na Crvenu Reku Haurda Hoksa, a tu je smeštena i jedna od najupečatljivijih scena. U celini - vizuelni aspekt je na visokom nivou.

Problemi se javljaju u scenariju i filmskom vremenu, kao neodvojivim elementima. Ako u filmu epske dužine nije ostvaren pravi ritam filma i pažnja gledalaca nije ravnomerno angažovana, deluje kao da je film skrpljen od tri-četiri epizode tv serije (kao Kazdanov Vajat Erp). Film i kao takav može biti zanimljiv, ali ne i odličan. Lurman je upao u ovu zamku samo delimično, jer film pada samo na trenutke, ali se brzo vraća na pravu stazu. Ipak melodramski momenti su malo previše sladunjavi (a film je epska melodrama), pojedini dijalozi i karakterizacija likova otrcani, tako da sve to deluje malčice naivno savremenom gledaocu, ali i američkoj filmskoj akademiji izgleda, koja je ove godine rešila da nagrađuje savremenije i inovativnije filmove, što je, valjda, ispravno.

Treba još reći da je dobar deo mana Lurman napravio namerno, želeći da mu film bude bajkovit, a ne realističan, ali to baš ovakva vrsta filma i ne trpi previše.

6-7,5/10 (zavisno od ukusa)

[cutter]

Pogledao sam Valkiru. Nakon tavorenja u SuperXmen franšizi, Singer uspeva da snimi nešto interesantno. I pri tome propušta nekoliko bitnih stvari. Iako Tom Kruz uspešno nosi film, njegova interpretacija pobunjenog Štaufenberga je univerzalna, ili bolje reći sveamerička; možda bavljenje time koliko je Klaus delio Adolfove stavove i šta je radio pre odluke da izvrši puč nije nužno, no ispuštena je bitna stvar u kreaciji lika, a to je lokalni, u ovom slučaju aristokratski šmek, ili oholost koje nema ni u naznakama – Štaufenberg može komotno biti i radničko dete. Ne mora svako kao Gibson da snima film na maternjem jeziku junaka, ali sam gledajući zaverenike pre imao utisak da gledam distopijsku Britaniju nego Rajh pred plimom. Za film koji dosta polaže na istorijski saspens, ta vrsta akcenta bi mnogo značila, a on je propušten. Dalje, Hitler; on ovde nije previše bitan lik, pre svega je meta, cilj – ali je izabrano da se pojavi u značajnom broju scena, i tumači ga Dejvid Bamber, koji je u Rimu ostvario izvrsnog Cicerona. Ovde, međutim ne uspeva da priđe svakako referentnoj ulozi Bruna Ganca – njegov Hitler u najboljim momentima deluje natmureno, a u najgorim podseća na diletantsku glumu Roberta Karlajla u Hitler: Rise of Evil. On za trpezu seda kao da će da kolje sto, beči se, škilji, krivi lice...Ganc je, iako je glumio Hitlera na samom kraju, dok se sve ruši oko njega ipak uspeo da prikaže neospornu firerovu harizmu i šarm, ma koliko da je u tom trenutku bio ruiniraniji nego Hitler pre 20. jula '44. Kamera je dosta dobra, premda su mnoge scene vrlo teatralno usnimljene – raspored glumaca u prostorijama jeste dramatičan, ali ponekad previše odlazi u pozu, fotografiju, na loš način. Uz sve to, film jeste napet, na momente gotovo patetičan, kompetentno snimljen, odglumljen, i zabavan.

[Tex Murphy]

Pogledao sam LORDS OF DOGTOWN, nekakav skejterski film sa nekoliko poznatih (vrlo dobrih) glumaca. Granted, apsolutno jedini razlog zbog kog sam gledao ovaj film jeste što sam vidio neki skrinšot o kome Rebeka de Mornej nosi Jethro Tull majicu. Big mistake - ta scena traje cirka dvije sekunde, a i sama Rebeka se pojavljuje otprilike u dvije ili tri scene ukupno. A što je još crnje - vrijeme je nije tretiralo baš najbolje    Rebeka, uvijek ćeš živjeti u našim srcima! (u svojoj inkarnaciji od prije desetak do petnaest godina, naravno). Inače, ona glumi nekakvu samohranu mater koja je usput pijana narkomanka. Ta uloga joj očigledno ne leži, jer ona najbolje glumi seksi zavodnice. Činjenica da je vrijeme nije tretiralo baš najbolje podsjeća me na još jednu seks-bombu kojoj se slično desilo, a to je Dženifer Rubin. No, dosta o ženama.

Što se samog filma Lords of Dogtown tiče, kad sam vidio da su tu sve sami skejteri, odmah mi je pozlilo. Ne vjerujem da postoji nešto što me u životu manje interesuje od njih. Druga je stvar ako se film koncentriše na njihove privatne živote i prikazuje raznorazne disfunkcionalne familije i seksualne perverzije - ovde nema apsolutno ništa od toga. Prvih 65 minuta se sastoji isključivo od predugih i dosadnih skejtbord (i pomalo surf) scena koje ne idu nikud i napornog i iritantnog yo-man-bro-dude slenga.
"Skip called me 'bro'!"
"No way, he didn't!"
"Yes he did, he called me 'bro'!"
"Skip doesn't call anyone 'bro'!"
Anyway, you get the idea. Što je najcrnje, meni je upala neka prokleta director's cut verzija, koja je apparently još duža i dosadnija od originalne, mada ne donosi ništa vrijedno pomena (nešto malo pušenja trave i to je otprilike to). Režija je, da se tako izrazim, bezvezna. Očigledno je da tu pokušava da se proturi nekakav poludokumentaristički fazon zarad autentičnosti or something, ali sa tim se ne ide do kraja, te sve kompletno izgleda ni tamo ni ovamo. Ne jednom u toku filma sam pomislio kako bi bilo lijepo da je ovaj projekt završio u rukama (i pisaćim mašinama) sposobnih ljudi, kao što su Leri Klark i Harmoni Korin. Možda ne bi bilo neke posebne priče, ali bi sure as hell bilo seksa i disfunkcionalnih familija. Valja još pomenuti da su skoro svi likovi apsolutno iritantni, osim jednog (a i on je sporedan i na kraju dobije rak).
However, ako uspijete da izdržite prvih šezdeset pet minuta prave torture (koja je samo upola manja od torture gledanja filma At Midnight I'll Take Your Soul), posljednjih pola sata je relativno podnošljivo. Ponešto se i desi. Društvo se raspadne, svi se razlete svaki na svoju stranu, ali se na kraju skupe u posjeti drugu koji ima tumor na mozgu i onda se zajedno druže. Not much, ali ova posljednja scena je apilovala na moju sentimentalnost, te sam stoga sklon da film proglasim čak podnošljivim (!). Naravno, ako ste cinični cinik, držite se podalje od ovog filma jer će vam se život smučiti.

[Son of Man]

Pogledaj Dok. po kom je radjen film - Dogtown and Z-Boys (2001)  - ja gledo dok. pa mi bilo dojaja, i kao aj da pogledam i film, a film dno.

[Tex Murphy]

Možda i pogledam. Kontam da ne može biti dosadno ko prvih dvije trećine ovog filma. Jel' se pojavljuju ovi glavni likovi?

[Son of Man]

Naravno, to je po istinitoj prici samo mislim da nema onog obolelog decka i patetike na kraju.

[Shozo Hirono]

Shooters (2001) Dan Reed 3.5/5

Ovaj gangsterski poludokumentarni triler je pre par godina u Liverpoolu izazvao brojne kontroverze. Sniman u potpunosti bez scenarija samo sa osnovnom idejom vodiljom (nesto u stilu M. Leigha), Dan Reedov prvenac predstavlja koktel brutalnog realizma.  
Ono sto u vecini takozvanih 'skolskih projekata' sadrazava cir osnovne strukture, besomucno mahanje kamerom u verite stilu, Reed u prvim minutima pretvara u psiholosku prednost. Sadisticka opsada i pljacka kuce lokalnog dilera droge postaje festival nasilnistva u predgradju koji vise karakterizuje geta pojednih zemalja Juzne Amerike. Reed nas upoznaje sa glavnim junakom cija je sudbina na samom pocetku i jednim bezazlenim postupkom zapecacena. Medjutim sva dramska tezina ubrzo pada na njegovog pajtosa Frenija, koji jednostvano dominira pojavom. Retko se na filmu srece lik koji iz stvarnog zivota ne nosi nikakvo glumacko iskustvo, a ovako dominantno i vesto oslikava personu iz cijih ociju izbija iskonsko zlo glorifikovano u telu izbacivaca iz obliznje gradske diskoteke.
Za razliku od novijeg Clubbed koji ima slicnu tematiku, cast Shootersa cine kompletno amateri koji se manje-vise i bave poslovima koje prezentuju na filmu. Strukturna linearnost je totalno zanemarena i sem basic plota, gledaocu ostaje da na brzinu sklapa kockice i slike u glavi, ali dekompozitivnost je maksimalno pokrivena prodornoscu same supstace koju reziser vesto i lucidno eksploatise.

[Ghoul]

THE INTERNATIONAL
TOM TYKWER
USA, 08
***(*)  3+
obavezno gledati u bioskopu, ako je moguće.
ili barem dvd rip.
ja bio nestrpljiv pa gledo cam, sad mi krivo.
vrlo dobar film.

[Kler_Vojant]

Ti ne bi mogao da pogodis dobar film ni heet seeking misajlom.

[Son of Man]

@Shozo - imas nekog ljavogpr torentea za ovaj Shooters ?  

[Tex Murphy]

Pogledao sam sinoć TRAPPED, film u kome glume Kevin Bejkon, Kortni Lav, Šarliz Teron, Dakota Fening, neki Stjuart Taunsend i još neki. Unfortunately, uprkos vrlo zanimljivom početku, ispostavlja se na kraju da je film totalno mediokritetski.

Naime, Kevin Bejkon predvodi tročlanu grupu kriminalaca koja za život zarađuje kidnapujući djecu bogataša i tražeći otkupninu. Njihove metode su savršene i do sada su izveli četiri uspješne otmice (zarada je bila sve skupa milion dolara). Sada su se namjerili na malu Dakotu Fening, kćer Šarliz Teron i Stjuarta Taunsenda. Postavka je ovakva - kad muž ode na neku promociju, Bejkon i još jedan tip upadaju i otimaju curicu. Taj drugi lik je nosi u neku usamljenu kućicu u šumi, Bejkon ostaje sa Šarliz i objašnjava joj situaciju, dok Kortni Lav spopada muža tamo gdje je on već odsjeo zbog te promocije. Nema naravno zvanja policije ili napada na otmičare, jerbo ako se ne jave svakih pola sata u bazu, curica je mrtva. Naravno, to je samo grubo prepričana postavka neophodna za nastavak rivjua (nisam ulazio u detalje kako tačno dolaze do novca).

Elem, jasno je da će ovo da bude film sa vrlo perspektivnom kidnapping-gone-wrong postavkom. Prvo se ispostavi da mala curica ima astmu (a nema lijekove sa sobom), a kako vrijeme teče sve je jasnije da otmičari za ovu konkretnu familiju imaju plan koji je znatno mračniji i more sinister od običnog ubiranja novca.

Nažalost, kako vrijeme protiče, stvari se potpuno banalizuju, a sve kulminira ultrastupidnim završetkom u vidu produžene akcione (!?) scene, naime u pitanju je scena potjere na autoputu. Katastrofa. Kraj je takođe potpuno generički i holivudski i možemo samo da plačemo što ovo nije režirao Sidni Lumet, koji bi sigurno pobio bar tri četvrtine glavnih protagonista, a ostale uvalio u vječnu mizeriju. Da i ne spominjem potpuno imbecilnu karakterizaciju, gdje lik Kevina Bejkona voli da seksualno opšti sa majkama čiju djecu kidnapuju. To je toliko proizvoljno, glupo i nepotrebno da u dobroj mjeri pokopava film čak i bez ovih ostalih (krupnih scenarističkih) mana.
Dakle, film ima povelike dramaturške probleme, ali ipak je dovoljno interesantan da ga ispratite do kraja. Samo ne očekujte Before The Devil Knows You're Dead ili nešto slično. Naravno, Kevin Bejkon je uvijek kvalitet više u bilo kojem filmu, a naročito kad glumi đubre, kao ovde.

Kad već Lumet nije režirao taj film koji je trebalo da režira, odlučio sam da večeras pogledam jedan njegov film, a to je SERPICO. Dakle, jedna od njemu dragih tema, neravnopravnoj borbi pojedinca protiv korumpiranog sistema, slično kao u filmu Verdict. Verdict je meni vrlo drag film, čak fenomenalan, ako zanemarimo stupidan kraj (njušim da je možda "odozgo" stiglo naređenje da film ima hepiend). Kraj Serpica takođe nije mračan (nije baš ni hepi, if you get my meaning, ali definitivno nije mračan), ali je mnogo uvjerljiviji nego u pomenutom Verdictu. Naravno i sve prije toga u filmu je odlično, osim što je tempo pomalo skokovit (da se tako izrazim) pa je prilično nejasno koliko je vremena prošlo između pojedinih događaja. All in all, moram da priznam da sam vrlo zadovoljan napretkom svog filmskog života nakon odluke da malo apstiniram od gledanja onih idiotskih ultraniskobudžetnih horora (onaj Coffin Joe nije bio moja ideja).

[Alex]

All in all, moram da priznam da sam vrlo zadovoljan napretkom svog filmskog života nakon odluke da malo apstiniram od gledanja onih idiotskih ultraniskobudžetnih horora

Bogami, počeo si da na svakih 10-15 bezveznih filmova gledaš po jedan vredan pažnje.
Svaki napredak treba pozdraviti. Bravo! Samo hrabro napred!