zashto i Vi ne biste dobijali ove vesti

[Aleksandar_B_Ned]

Допуна 2 – у данашњем броју (уторак, 26. април 2005) листа "Глас јавности" изашла је на 26. страни вест о наградама "Лазе Комарчића", али, нису поменуте две додељене специјалне награде (листу "Политикин забавник", и, мултимедијалном ЦД магазину Screaming Planet тј. "Вриштећа планета" коју је примио Себастиан Аданко кога пријатељи знају под надимком Фази – Phuzzy).

[Boban]

A iz danasnjih ABN-vesti izdvajamo:

Postoji najava da che danas, 3. maja 2005, na TV
"Pink", od 16 tchasova, krenuti repriza sharmantne
religijsko-fantazijske serije "Zatcharane" (The
Charmed Ones), u potchetku sa Shenon Dauerti. U toj
seriji, tri moderne i pametne devojke, sestre, ratuju
u korist dobrih duhova, protiv zlih duhova, u ovoj
modernoj Americi. Religija je ovde totalni i veseli
miks rimske, grtchke, ponajvishe hrishchanske itd.
mitologije, ali i bajki brache Grim, i josh
ponetchega; ima mnogo elemenata horora (kad napadaju
zli dusi), a pojedine epizode sadrzhe poneki SF
element.


Dakle, Čari sadrže SF elemente i vredne su izučavanja ABN-a... a da ne nabrajamo ovde šta nije.

[Boban]

Ima ovde dosta stvari o kojima bi se moglo diskutovati:

Aleksandar Nedeljkovich":

Cenjeni   ,
evo vesti za nedelju 15. maj 2005. (Hmm, ako bismo taj
datum napisali kao "15. 5. 2005" sve te tri cifre bile
bi deljive sa 5. To se ne deshava bash tako tchesto.)

(1)  Trechi roman srpskog pisca Djordja Mijushkovicha,
"Paralelna Srbija, 41. vek" objavljen je i na
slovenatchkom jeziku, u Ljubljani ("Paralelna Srbija,
41. stoletje"),  i u Beogradu, na srpskom (ali,
latinicom). To su dakle dva paralelna izdanja o
paralelnoj Srbiji. Posle hiper-inteligentnog i
sofisticiranog romana "Isusova greshka" (1994), i josh
jednog, dobrog romana u slitchnom duhu (1996),
Mijushkovich "Paralelnom Srbijom" prikazuje jednu
nemoguchu zemlju na KosmoBalkanu, u kojoj mi Srbi,
evo, zhivimo. Ako i ne objashnjava u eksplicitno
polititchkim terminima zashto je svet bio namerno
glup/gluv i, kao, nishanio diktatora, a zapravo
razvukao Srbina motchugom po glavi, Mijushkovich barem
bitno doprinosi da ostane zauvek satchuvan nash
osechaj o jedinom ratu koji je NATO ikada u svojoj
istoriji vodio: kako to izgleda – kad stizhe, puna
bomburgera za Srbe, eskadrila aviona iz Avijana –
opankom ih gadjati. Osim toga, dok mi tchekamo da nas
strefi buduchnost, on vas vodi u 41. vek. A tek kad
sastavite naslove ta dva romana . . .

.

Protchitali smo jedan deo jednog slovenatchkog
komentara: "Duhovit ZF roman, kvaliteten,
inteligenten, satiritchen, namenjen mlajshim
balkanskim intelektualcem, ki pokushajo najti
polititchno, kulturoloshko in zhivljensko orijentacijo
'izmedju blatnjavog opanka i bombarderskog
mondijalizma'".

Donosimo Vam sken korica oba ta izdanja.


(2)  O nedavnim vestima SDNF imamo jednu ispravku i
jedan komentar Mijushkovicha: pravo ime ameritchkog
glumca Karla Maldena bilo je Mladen Sekulovich; a shto
se titche filma "Meteor" iz 1979, Mijushkovich smatra
da taj film, ma koliko bio naivan, nije nishta loshiji
od savremenijih varijacija "Duboki udar" (engl. "Deep
Impact") ili "Armagedon". (Mada, naravno, spec-efekti
. . . )


(3)  Na Art-TV kanalu, u petak oko 17 tchasova, Darko
Tushevljakovich i Pavle Zelich opshirno su, u
razgovoru sa voditeljkom, predstavili klub "Lazar
Komartchich", narotchito naglashavajuchi da je on
namenjen za sve vrste fantastike, a ne samo za SF.


(4)  Od tri nedavne nagrade tog kluba dodeljene za
prozu (za pritchu, novelu i roman) nijedna nije data
SF delu, nego su sve tri dodeljene delima horora i
fantazije. Ovo bi se moglo protumatchiti na tri
natchina: (a) tchlanovi tog kluba, koji su prvo
odabrali uzhi izbor (to je uradio njihov zhiri) a onda
glasali, vishe vole horor i fantaziju nego SF; (b)
srpski pisci su u 2004. godini vishe ili bolje pisali
ili lakshe objavljivali – zbog naklonosti izdavatcha i
urednika – horor i fantaziju nego SF; i (v) tatchno je
i jedno i drugo.

Dakle, matematitchki iskazano, tatchni odgovori mogu
biti: ili "a", ili "b", ili "a+b".

Iz istorije srpske SF dobro je poznato da je jedan
urednik hrvatskog SF magazina (a ne horor, ne, niti
fantazi magazina) "Sirius", Borivoje Jurkovich,
godinama forsirao erotsku SF, neku vrstu blage SF
erotike ponekad sa humorom, naprosto jer je mislio da
tako treba i jer mu se tako svidjalo, i da su tada
neki srpski a i hrvatski, slovenatchki i drugi SF
pisci nastojali da se prilagode tom zahtevu, da bi
lakshe objavili neshto – bilo shta! – u prestizhnom
"Siriusu", pa su pisali "za Boru" a ne dobro. Treba se
zapitati da li sad postoji, vech petnaestak godina,
srpski "Bora" (jedan tchovek, i oko njega mozhda jedna
slozhna grupa ljudi, jednomishljenika) koji toliko
preferira horor i fantazi, da pisci, u zhelji da shto
lakshe objave neshto, idu na ta dva zhanra, a
izbegavaju SF. I, ako taj Bora postoji, i ubedjuje i
navodi pisce da se zhanrovski opredele na natchin kako
mozhda ne bi hteli, da li to radi namerno, ili
nehotitchno.

Ako u getu postoji mochan izdavatch-urednik, jedan
jedini, on itekako mozhe da preorijentishe celo polje
u skladu sa svojim litchnim naklonostima, mozhda
namerno, ali mozhda i sve vreme iskreno verujuchi da,
naprosto, radi dobro i ispravno i da je objektivan i
nepristrasan. Ako je on to radio vech 15 godina, onda
je moguche da je on u tom svom duhu odgajio celu jednu
generaciju mladih ljudi koji su (zato shto je tako
mochan) doshli kod njega po svoje mishljenje.

Opet, ovo su samo nagadjanja. Ali, ona bi mogla da
vode ka nekoj istini.


(5)  Jedna domacha hard-SF pritcha objavljena u
"Politikinom zabavniku" proshle godine, i to pritcha
Milosha Cvetkovicha "Zid" (u broju 2737, 23. jula
2004), po osnovnoj ideji je skoro identitchna sa
pritchom Artura Klarka "Zid mraka" u kojoj su ljudi
suotcheni za crnim zidom koji se polako stezhe oko
tchitavog sveta, i koji svojim prilazhenjem ponishtava
i brishe kosmos, dakle suotcheni su sa zidom
nishtavila  koji uopshte nema drugu stranu...
Opkoljeni su, a zid se stezhe. Ta veoma znatchajna i
dragocena pritcha je objavljena u "Siriusu" broj 7, u
januaru 1977, str. 48. Samo, kod Klarka je to zid
kosmitchkih proporcija, i pritcha je izrazito
filozofski i kosmoloshki postavljena, dok je kod
Cvetkovicha zid neshto kao vojno oruzhje, "mashina", i
na njega se jurisha, pa mozhemo pretpostaviti da zid
itekako ima drugu stranu i da iza njega nastupaju
vojnici one druge, protivnitchke armije, koji su ga i
ukljutchili. (Ili protagonisti to misle.)

S obzirom na ovu izrazitu tematsku slitchnost, da ne
bi ispalo da je plagijat, trebalo je da u
Cvetkovichevoj pritchi bude neki (spretno ugradjen)
omazh Klarku, recimo da vojnici kazhu da je to
"Klarkov zid" ili neshto tako – da se vidi da je
mladji autor bio svestan starije pritche i da ne krije
to. Ali, nismo primetili takav signal.


(6)  Knjiga o kojoj che se govoriti u tom klubu, "Lazi
Komartchichu", sutra, dakle u ponedeljak 16. juna
2005, je zbirka "Pritche s one strane", sa ukupno osam
pritcha, i sa veoma pohvalnom recenzijom dr Ljiljane
Peshikan-Ljushtanovich, profesorice sa filologije
Novosadskog filozofskog fakulteta. Autor je Urosh
Petrovich a knjiga je objavljena u ediciji "Znak
sagite", 2004. godine, latinicom. Petrovich je rodjen
1967. u Gornjem Milanovcu. U knjizi ima dosta praznih
strana i dvadesetak ilustracija, od kojih su neke
preko cele strane, i neke u boji; ilustracije su
manje-vishe u vezi sa pritchama. Pritche su duzhine od
po desetak shlajfni, jedna mozhda samo pet, jedna
tchak dvadesetak. Ovo je pismena, smirena, blaga,
alegorijska fantazija, u srpskim modernim ambijentima,
sa enigmatitchnim zavrshecima, bez nekog osobitog
znatchenja. Jedna ima naslov koji je prividno SF
("Levitron") ali taj tchudesni uredjaj je predmet koji
se i ne pojavljuje osim zamotan u krpu, tako da se ne
vidi, a glavni dogadjaj sastoji se u tome shto
protagonist vozi preko beogradskog mosta Gazele do
toptchiderske crkve, odakle ga pop otera zbog
levitrona, a on onda odjuri u shumu, stavi levitron
zamotan u platno na neki panj, i ima epifaniju da je
to, od svih mesta u celom kosmosu, bash ono pravo
mesto gde taj predmet treba staviti. I – nishta. Nema
nekog posebnog ishoda ili rezultata. U mozhda
najboljoj pritchi, "Gospodar bubamara" (misli se na
fudbalske lopte), jedan srpski profesionalni kupac i
preprodavac fudbalera, kome su tokom godina mnogi
preporutchivali svoje sinove kao talente i koji je
vech oguglao na to, vidi jednog detchaka tchiji
shutevi se u vazduhu telekinetitchki koriguju tako da
fantastitchno precizno ulete u gol. Ali objashnjenje
nije nautchno, nego je negde u misticizmu. – Donosimo
Vam sken korice, koja, medjutim, sugerishe neshto
nalik na narodnu, folklornu fantastiku akrepa,
karakondzula itd.



(7)  Donosimo Vam i sken jedne nedavne novinske vesti
o dr Zoranu Zhivkovichu.

http://www.znaksagite.com/abn/Zhivk.jpg

Pozdrav iz SDNF.

[Aleksandar_B_Ned]

. . .  бар нек буде на ћирилици. И нека остане записано јасним словима у ETERNITY да се нисам наметао и нисам први то окачио. Аклед! (то је Дакле!):


Цењени   ,

ево вести за недељу 15. мај 2005. (Хмм, ако бисмо тај датум написали као "15. 5. 2005" све те три цифре биле би дељиве са 5. То се не дешава баш тако често.)


(1)  Трећи роман српског писца Ђорђа Мијушковића, "Паралелна Србија, 41. век" објављен је и на словеначком језику, у Љубљани (Paralelna Srbija, 41. stoletje ),  и у Београду, на српском (али, латиницом). То су дакле два паралелна издања о паралелној Србији. После хипер-интелигентног и софистицираног романа "Исусова грешка" (1994), и још једног, доброг романа у сличном духу (1996), Мијушковић "Паралелном Србијом" приказује једну немогућу земљу на КосмоБалкану, у којој ми Срби, ево, живимо. Ако и не објашњава у експлицитно политичким терминима зашто је свет био намерно глуп/глув и, као, нишанио диктатора, а заправо развукао Србина мочугом по глави, Мијушковић барем битно доприноси да остане заувек сачуван наш осећај о једином рату који је НАТО икада у својој историји водио: како то изгледа – кад стиже, пуна бомбургера за Србе, ескадрила авиона из Авијана – опанком их гађати. Осим тога, док ми чекамо да нас стрефи будућност, он вас води у 41. век. А тек кад саставите наслове та два романа . . .

Прочитали смо један део једног словеначког коментара: " Duhovit ZF roman, kvaliteten, inteligenten, satiricen, namenjen mlajdim balkanskim intelektualcem, ki pokusajo najti politicno, kulturolosko in zivljensko orijentacijo 'izmedju blatnjavog opanka i bombarderskog mondijalizma''".

Доносимо Вам скен корица оба та издања.


(2)  О недавним вестима СДНФ имамо једну исправку и један коментар Мијушковића: право име америчког глумца Карла Малдена било је Младен Секуловић; а што се тиче филма "Метеор" из 1979, Мијушковић сматра да тај филм, ма колико био наиван, није ништа лошији од савременијих варијација "Дубоки удар" (енгл. "Deep Impact") или "Армагедон". (Мада, наравно, спец-ефекти . . . )


(3)  На Арт-ТВ каналу, у петак око 17 часова, Дарко Тушевљаковић и Павле Зелић опширно су, у разговору са водитељком, представили клуб "Лазар Комарчић", нарочито наглашавајући да је он намењен за све врсте фантастике, а не само за СФ.


(4)  Од три недавне награде тог клуба додељене за прозу (за причу, новелу и роман) ниједна није дата СФ делу, него су све три додељене делима хорора и фантазије. Ово би се могло протумачити на три начина: (а) чланови тог клуба, који су прво одабрали ужи избор (то је урадио њихов жири) а онда гласали, више воле хорор и фантазију него СФ; (б) српски писци су у 2004. години више или боље писали или лакше објављивали – због наклоности издавача и уредника – хорор и фантазију него СФ; и (в) тачно је и једно и друго.

Дакле, математички исказано, тачни одговори могу бити: или "а", или "б", или "а+б".

Из историје српске СФ добро је познато да је један уредник хрватског СФ магазина (а не хорор, не, нити фантази магазина) "Сириус", Боривоје Јурковић, годинама форсирао еротску СФ, неку врсту благе СФ еротике понекад са хумором, напросто јер је мислио да тако треба и јер му се тако свиђало, и да су тада неки српски а и хрватски, словеначки и други СФ писци настојали да се прилагоде том захтеву, да би лакше објавили нешто – било шта! – у престижном "Сириусу", па су писали "за Бору" а не добро. Треба се запитати да ли сад постоји, већ петнаестак година, српски "Бора" (један човек, и око њега можда једна сложна група људи, једномишљеника) који толико преферира хорор и фантази, да писци, у жељи да што лакше објаве нешто, иду на та два жанра, а избегавају СФ. И, ако тај Бора постоји, и убеђује и наводи писце да се жанровски определе на начин како можда не би хтели, да ли то ради намерно, или нехотично.

Ако у гету постоји моћан издавач-уредник, један једини, он итекако може да преоријентише цело поље у складу са својим личним наклоностима, можда намерно, али можда и све време искрено верујући да, напросто, ради добро и исправно и да је објективан и непристрасан. Ако је он то радио већ 15 година, онда је могуће да је он у том свом духу одгајио целу једну генерацију младих људи који су (зато што је тако моћан) дошли код њега по своје мишљење.

Опет, ово су само нагађања. Али, она би могла да воде ка некој истини.


(5)  Једна домаћа хард-СФ прича објављена у "Политикином забавнику" прошле године, и то прича Милоша Цветковића "Зид" (у броју 2737, 23. јула 2004), по основној идеји је скоро идентична са причом Артура Кларка "Зид мрака" у којој су људи суочени за црним зидом који се полако стеже око читавог света, и који својим прилажењем поништава и брише космос, дакле суочени су са зидом ништавила  који уопште нема другу страну...  Опкољени су, а зид се стеже. Та веома значајна и драгоцена прича је објављена у "Сириусу" број 7, у јануару 1977, стр. 48. Само, код Кларка је то зид космичких пропорција, и прича је изразито филозофски и космолошки постављена, док је код Цветковића зид нешто као војно оружје, "машина", и на њега се јуриша, па можемо претпоставити да зид итекако има другу страну и да иза њега наступају војници оне друге, противничке армије, који су га и укључили. (Или протагонисти то мисле.)
С обзиром на ову изразиту тематску сличност, да не би испало да је плагијат, требало је да у Цветковићевој причи буде неки (спретно уграђен) омаж Кларку, рецимо да војници кажу да је то "Кларков зид" или нешто тако – да се види да је млађи аутор био свестан старије приче и да не крије то. Али, нисмо приметили такав сигнал.


(6)  Књига о којој ће се говорити у том клубу, "Лази Комарчићу", сутра, дакле у понедељак 16. јуна 2005, је збирка Приче с оне стране, са укупно осам прича, и са веома похвалном рецензијом др Љиљане Пешикан-Љуштановић, професорице са филологије Новосадског филозофског факултета. Аутор је Урош Петровић а књига је објављена у едицији "Знак сагите", 2004. године, латиницом. Петровић је рођен 1967. у Горњем Милановцу. У књизи има доста празних страна и двадесетак илустрација, од којих су неке преко целе стране, и неке у боји; илустрације су мање-више у вези са причама. Приче су дужине од по десетак шлајфни, једна можда само пет, једна чак двадесетак. Ово је писмена, смирена, блага, алегоријска фантазија, у српским модерним амбијентима, са енигматичним завршецима, без неког особитог значења. Једна има наслов који је привидно СФ ("Левитрон") али тај чудесни уређај је предмет који се и не појављује осим замотан у крпу, тако да се не види, а главни догађај састоји се у томе што протагонист вози преко београдског моста Газеле до топчидерске цркве, одакле га поп отера због левитрона, а он онда одјури у шуму, стави левитрон замотан у платно на неки пањ, и има епифанију да је то, од свих места у целом космосу, баш оно право место где тај предмет треба ставити. И – ништа. Нема неког посебног исхода или резултата. У можда најбољој причи, "Господар бубамара" (мисли се на фудбалске лопте), један српски професионални купац и препродавац фудбалера, коме су током година многи препоручивали своје синове као таленте и који је већ огуглао на то, види једног дечака чији шутеви се у ваздуху телекинетички коригују тако да фантастично прецизно улете у гол. Али објашњење није научно, него је негде у мистицизму. – Доносимо Вам скен корице, која, међутим, сугерише нешто налик на народну, фолклорну фантастику акрепа, караконџула итд.


(7)  Доносимо Вам и скен једне недавне новинске вести о др Зорану Живковићу.


Поздрав из СДНФ.


- -   Хммф. Сад се нико неће јавити на доњу адресу да ове вести (ово је 231. емисија) добија редовно. Што би се јавио кад има код Бобана. И, опет поен за њега. Грмблм.

[Boban]

OK, ovo je otislo predaleko.
Ja jesam zapoceo hajku na ABN-a, ali samo u nameri da pokazem i dokazem njegova "lutanja" i ludila; medjutim kako ovo preti da se izrodi u najnize vređanje i pičkaranje, moram da se umešam.
Mislim, videli smo jasno kako i koliko ABN ume da fula u svojim stavovima, ali nema potrebe da se ide dalje od ovoga, posebno što zaista postoji mnogo anonimnih ljudi na forumu čija reč nema takvu težinu kao onih čija su imena opštepoznata.

[Chi(a)na]

(Хмм, ако бисмо тај датум написали као "15. 5. 2005" све те три цифре биле би дељиве са 5. То се не дешава баш тако често

Ja tu vidim sedam cifara i nisu sve deljive sa pet.

[Lurd]

Gde nadje sedam? Ja vidim četiri: 0, 1, 2 i 5.

[Boban]

cifra u smislu broj, stari sleng: samo su tri: 5, 15 i 2005.

[sivka]

cifra u smislu broj, stari sleng: samo su tri: 5, 15 i 2005.

Po tom principu jeste deljivo sa pet i to je prvi  utisak.

Zbir brojeva daje    1+5+5+2+5=18  sto je  6+6+6   ili    3x6.
Dakle tri sestice.
Dakle broj zveri.
Dakle....

[angel011]

A 1 i 8 daju 9, cijeg se znacenja ne secam.

Zasto li me ovakve price redovno podsete na "Fukoovo klatno"?  

[Chi(a)na]

Ja vidim četiri: 0, 1, 2 i 5.

????????????
Ja vidim sedam cifara,a cetiri RAZLICITE cifre.

cifra u smislu broj

Oh,kako li mi to odmah nije bilo jasno Mozda sam previse mlada da bih znala te stare slengove.

[Lurd]

Ja vidim četiri: 0, 1, 2 i 5.

????????????
Ja vidim sedam cifara,a cetiri RAZLICITE cifre.

Daj, prosvetli me. Napiši, molim te, kojih sedam cifara vidiš.

[Lurd]

Ne treba, shvatio sam.

[Aleksandar_B_Ned]

Цењени,

ево нешто мало СФ и сродних и блиских вести за недељу 29. мај 2005, боље да их ја окачим него неко други, а ко не жели нек не Чита, нити Џејн а ни сам Тарзан.

1)  На сајту Б92 јављају да је на сајму књига у Лисабону, у Португалији, који је отворен 26. маја 2005, дело др Зорана Живковића "Библиотека" изабрано за књигу дана. Истовемено, сазнајемо да је један енглески издавач откупио права на Живковићеву нову, још незавршену књигу "Дванаест збирки и чајџиница". Видети на:

http://www.b92.net/kultura/index.php?view=2&did=9982


2)  Изашао је часопис "Астрономија" број 13, са назнаком да је за јуни и јули 2005.

У часопису, страница са кратким вестима је нешто мање интересантна у овом броју него у претходном, али је још увек добра.

Приведен је крају фељтон Вере Глушчевић о утицају галаксије на велика изумирања; уз ово је додат и краћи чланак другог аутора, о изумирању диносауруса.

Постоји чланак о арапској астрономији и науци у периоду од 6 до 12 века; истинито се каже да су Арапи у том времену сачували велике делове античке науке (преписујући и преводећи, па и чинећи понеки корак даље у научном истраживању, нарочито у астрономији) док је у Европи био мрак; али, као и обично када се говори о тој арапској пред-ренесанси, она се прећутно приписује исламу као религији (као да је бити Арапин, и бити муслиман, исто), а не каже се ни зашто је тај светли период у историји арапских нација угашен, да ли је, рецимо, око 11. или 12. века улема (свештенство) забранила даљи научни рад. У сваком случају, у арапским просторима је тада завладао мрак, а не знамо зашто.

Недавно је изашао 13. број "Планете", а ово је сада 13. број "Астрономије"; и, ето чланка о броју 13 као баксузном (по мишљењу сујеверних, дабоме) али се не помиње вероватни прави разлог што је тај број хиљадама година сматран за баксузни (у Месопотамији су волели број 12, који је паран, и дељив са 2, 3, 4 и 6, и који је послужио као основ њиховог бројчаног система, а нису волели следећи, који је непаран и није дељив ни са чим – осим, факт који нама данас пада на ум али тадашњим људима вероватно није падао на ум, са јединицом и самим собом). Такође се не помиње главно упориште сујеверних у области свемирских истраживања, а то је зла срећа "Апола 13" који је узлетео 11. априла 1970. у 14 часова и 13 минута и коме се 13. априла догодила експлозија. Али, зато се наводи да је стручни (психијатријски) назив за страх од петка тринаестог: "параскеведекатриафобија".

Вероватно најинтересантнији прилог у овом броју говори о спремности руских астронаута (космонаута) на самоубиство, ако остану "горе" а не могу да се врате. О овоме се, у принципу, ћутало још од Гагарина. На пример, повратак Американаца са Месеца, у мисијама "Аполо", зависио је од паљења једног јединог ракетног моторчића – који се могао и не упалити . . . могао је бити, рецимо, без горива, да је резервоар био из ма ког разлога пробијен (микрометеорит; или, тумбање брода при слетању, или, интерна експлозија, итд). Шта би тачно било са астронаутима који не би могли да се врате? Руси су, то сазнајемо тек сад, у свемир носили пиштољ. За самоубиство. Сећате се Алексеја Леонова и Павела Бељајева? "Увек постоји могућност да, због неког озбиљнијег квара, брод остане у космосу, да не може да се врати на Земљу. Остали бисмо у космосу знајући шта нас очекује. На Земљу бисмо се вратили после пет-шест година као мумије. То су тешки тренуци и нико не може да предвиди како ће се човек понашати. Можда ће на крају и полудети . . .  У таквој ситуацији треба донети храбро решење – прекратити муке. Павел је требало да убије из пиштоља прво мене, а онда себе."

Не-упалио-ми-се-мотор-фобија?

У "Астрономију" је уметнут други број новосадског фанзина "Нова", латиницом. Чланци су разноврсни, има интересантних, а ту је и интервју са Гораном Скробоњом. Прва вест у рубрици "домаће вести" садржи две грешке: роман Лазара Комарчића није објављен "почетком 19. века" (то би било у време Првог српског устанка) него почетком 20. века; и, то није било једино издање, ипак је било и друго издање тог романа, око 1970. Али, оно је давно распродато, и, наравно да је оправдана иницијатива да се сада, у 21. веку, крене са трећим издањем.


3)  На замерку Славољуба Живановића да она животиња на две ноге (из наших прошлих вести) "уопште није панда", проверили смо . . .  Постоји такозвани велики панда, који је сав нешто дебео и округао, са огромним белим и црним мрљама на крзну; тај је прави, или, то је главна врста панде. По њему се праве плишане лутке панде за децу. Само, његова конструкција главе, вилица, зуба итд. нимало не личи на медведа, и, строго узев, са становишта науке, он  НИЈЕ  МЕДВЕД.  Али јесте панда. – Међутим, постоји и мањи панда (енгл. lesser panda) који је тежак само око 7 кг и више личи на мачку. Али није мачка. Данас преовлађује мишљење да то није панда, или јесте али није баш прави; али, тек он свакако није медвед а није ни мачка. По конструкцији кукова и ногу јасно се види (на слици коју смо Вам послали уз ту вест, пре неколико дана) да то није банална превара – није костимирани човек.
   
Доносимо Вам слику мањег панде из енциклопедије "Енкарте" (умањену), и гле, он и ту стоји на две ноге. Разлика је у томе што има црвено крзно и прилично другачију фацу. У "Енкарти" кажу да личи на лисицу али да га неки научници сматрају више за врсту ракуна, и напомињу да има плантиградна стопала – која леже на земљи равно, истовремено и петом и прстима (за разлику од рецимо коња, који све време хода само на прстима, чињеница која многе неинформисане људе изненади кад је сазнају).

Да ли сте знали да сте плантиградно створење?

Ко зна шта сте још?


4)  У четвртак 19. маја 2005. угледни (и доста скупи: 30 динара) дневни лист "Данас" донео је на насловној страни огромну слику (пет стубаца ширине, од укупно шест; а по висини, отприлике пола странице) ванземаљца Јоде из "Ратова звезда". То је она Јодина промотивна слика са светлосним мачем, нама свима добро позната. Никада раније у целој историји српских озбиљних дневних листова (колико знамо) ништа из СФ није добило тако гигантску, "ударну" слику на насловној страни. Доносимо и тај скен, јако умањен, да Вам не преоптерећујемо е-меил.

Поздрав из СДНФ.

[Morticia]

1. dajte još neke primere sabiranja, oduzimanja, množenja, deljenja. recipročni razlomci. i slično.

2. ne rekoste, ko je Dragoljub Zbiljić? Nije valjda da ne znate...

[Aleksandar_B_Ned]

Ево за читаоце Бобановог форума неколико (не; колико?) вести из данашње, двеста тридесет седме емисије СДНФ вести:

Цењени   ,

1)  Јуче, у петак 17. јуна 2005, предавање А. Б. Недељковића одржано је у Планетаријуму (као што смо и најавили) изузетно успешно, сем што предавач није био ту! Ово је Недељковићу прво предавање које је икада успешно одржао у одсуству, да не кажемо латински – in absentia . Наиме, Недељковић је морао баш тог дана поподне да учествује у раду једне важне седнице Већа факултета (у Крагујевцу) па је у тренутку почетка предавања био око 142 км (мерено по дужини друмова, не у ваздушној линији) удаљен од Планетаријума на Доњем Калемегдану; али, да предавање, које је много раније заказано, не би пропало, један сарадник Српског друштва за научну фантастику, Ненад Мијатовић, запослен у компјутерској фирми "ИТипо" на Новом Београду (у зградама до Палате федерације, познатим као Ју-бизнис центар, или, популарније, Црвенкапе) одржао је то предавање уместо А. Б. Недељковића! На видео-биму, тридесетак пратећих слика и две анимације пројектовала је астрономкиња Наташа Станић. Испоставило се да је Мијатовић одличан предавач, и све је било како треба!
Узгред речено, тог дана, није било лако доћи до Планетаријума, јер су и на Горњем и на Доњем Калемегдану биле неке велике приредбе; а у центру Београда тог поподнева је у неколико махова нестајала струја, али, срећом, није нестала у Планетаријуму.


2)  Најављено предавање др Милана М. Ћирковића одржано је, веома успешно.
   Оно следеће предавање, од 16 часова, које смо Вам поменули – па, у том наслову није била словна грешка, него је заиста била реч "поруга" (а не порука).
   Округли сто је данас, у недељу, 19. јуна 2005, од 11 до 14 часова.


3)  Књижевно вече може да се организује на разне начине, али ОВО које ћемо вам сада најавити је јединствено по томе што ако се несмотрено крећете, може да вас нагази слон, или дохвати сурлом око појаса; може да вас поједе крокодил; могу да вас искљуцају папагаји, ако им улетите у њихову волијеру; ако одлично пливате, фоке ће се обрадовати; а ако публика буде незадовољна дискусијом, може најдосаднијег дискутанта да баци, буквално, лавовима! Или тигровима. Или медведима. Ако будемо сувише бучни па упаничимо зебре и жирафе, оне могу да направе стампедо и да нас прегазе, а замислите, колика је жирафа. – То ће бити такво књижевно вече, па, ви видите.  
   То је заказано за уторак 21. јуна 2005. у 19 часова у Зоолошком врту у Београду, одмах лево од главног улаза, а (ваљда) неће бити мрак, јер управо тог дана (!) је летњи солстицијум, најдужи дан у години; само, то књижевно вече се не зове Летњи солстицијум, него се зове:

Промоција књиге "Скривена камера" др Зорана Живковића.

[Aleksandar_B_Ned]

Одломак из 237-ме емисије СДНФ вести:

У овом новом броју часописа из Велике Плане, који је из штампе изишао око 15. јуна 2005, постоји блок "Домаћа фантастичка прича" (дванаест СФ, Ф и Х прича српских аутора), ћирилицом. Формат часописа је 210 са 131, дакле нешто мањи од А5, укупно има 348 страница, предња корица је у колору (женски акт, без ичега иоле фантазијског), задња корица је кудикамо лепша и уметничкија, а по укупном утиску то је књига. Текст је бледо штампан, много слова су помало порозна, јер је неко ЈАКО штедео на тонеру.

Пре блока прича је интервју Илије Бакића "Кад стварност превазилази машту", на стр. 111, где он говори о својој песничкој и СФ оријентацији, о пропасти цивилизације као неминовности, и о књижевним приликама у Србији данас.

Затим је још један увод, редакцијски, на стр. 121, који говори, укратко, о садашњем (врло скромном) тренутку СФ, Ф и Х сцене у Србији. Тек тада су саме приче. То су следећих 12:

1)   Тамара Лујак, "Ајирма", стр. 123, прича о духовима у контексту Првог светског рата;

2)   Александар Марковић, "Оно што крију од нас", стр. 132, прича о духовима у контексту модерног Београда;

3)   Иван Нешић, "Вече кад је Вилењак Вили стигао у град", стр. 139, америчка (по амбијенту и именима) хорор прича сасвим у маниру "Зоне сумрака", где је било сличних;

4)   Зоран Јакшић, "Купите Камелот, блистави Камелот", стр. 146, фантазија (алегорија у контексту његових прича из Никадора, земље у коју се никад не може стићи – видети његову колекцију Никадорски ходочасник, Београд, издавач Знак сагите, 1992); прича је наметљиво алегоријска и зато врло слаба.

5)   Владимир Лазовић, "Излазак Земље", стр. 155, СФ, о непоправљивим криминалцима: шаљу их на Месец да тамо живе у апсолутној изолацији доживотно, а ниједан се не може удаљити више од 300 м од своје слетне тачке. Говор компјутера-психијатра непотребно штампан ВЕРЗАЛОМ – СВЕ ВЕЛИКО што даје тексту визуелни печат аматеризма. Али, ипак, прича није лоша.

6)   Горан Скробоња, "Лако је бити Бог", стр. 164, то је диван наслов, наравно; омаж Стругацкима. Ово је СФ прича. Тај бог је модерни српски научник у Лондону, који је открио ... Али, прича је слаба, јер има три велике неуверљивости.

7)   Павле Зелић, "Осмех звечарке", стр. 170, хорор (са змијама, у Мексику; ту је и гринго фотограф).

8)   Ото Олтвањи, "Закључана соба", стр. 178, хорор, о професору, асистенту, и духу несмиренику.

9)   Тихомир Јовановић, "Свемирски гулаг", стр. 184, СФ прича. На Јупитеровим сателитима биле су робијашнице; свим људима се усађује меморијски чип да би ...  – Јупитер је овде непотребан, требало га је евентуално само узгред поменути као део амбијента, па би прича добила на својој филип-диковској снази, која је овде тек у назнакама. Па ипак, прича није лоша.

10)     Дарко Тушевљаковић, "Тло под мојим ногама", стр. 188, фантазија са јаким фројдовским кошмарним елементима, о брзо-пловећим острвима која...    

11)     Петер Петровић, "Звер из павиљона", стр. 194, СФ али са много елемената фантазије и тешко разумљив; и,

12)     Илија Бакић, "Казус", стр. 203, Бакићева СФ прича са тим истим насловом већ је објављена у часопису "Галаксија" бр. 297, август 2000, стр. 56; али сада је текст толико прерађен, толико друкчији, да је то стварно друга прича. (У првој, назовимо је "Казус, верзија 1",  била је то прича у којој један функционер не зна како да саопшти мужу погинуле свемирске путнице вест о њеној смрти која се догодила под хибернацијом, на дуготрајном путовању, због квара. Прича је тада била без поенте, јер се завршавала тако да се ништа не може учинити, нити се ишта догађа, напросто, вест је била саопштена супругу и то је све. Средишњи део ове кратке приче је био неспретно, наметљиво убачено "предавање" које је служило као експозиција. Сада је то серија комисијских извештаја о једној хаварији свемирског брода (која се догодила због ... ). Ова варијанта, "Казус, верзија 2", далеко је боља. То је сада врло добра СФ прича, убедљиво најбоља у овом блоку. Погодна је за млађе читаоце, али сасвим прихватљива и за старије.

То би било то.

Узгред, у овом часопису налазимо информацију да је објављена "Антологија српске радио-драме 1939-2004", коју су приредили Мирослав Јокић и Звонимир Костић. Да ли је то онај Звонимир Костић који је 1986. године објавио роман "Доњи светови" (Београд, "Просвета", трећа едиција "Кентаур", уредник Зоран Живковић)?  У разговору о овој књизи учествовао је, у просторијама УКС (Удружења књижевника Србије, у Француској 7) и Ци (Предраг Богдановић Ци, истакнута личност у том Удружењу). У сваком случају, у наведеном списку аутора и драма не види се (барем не на први, овлашни поглед) ништа што би било СФ.

Промоција часописа заказана је за 30. јуни 2005. у подне (12.00 часова) у Београду, у Удружењу књижевника Србије – УКС (У Француској 7) а од тог дана часопис ће вероватно моћи да се купи и у једној београдској књижари (настојаћемо да јавимо у којој). До тада, једино га можете наручити поузећем (дакле, плаћате поштару у тренутку кад Вам донесе на врата; цена је 300 динара) преко е-меил адресе те редакције, наиме:

nastrag@verat.net

[zakk]

2)   Александар Марковић, "Оно што крију од нас", стр. 132, прича о духовима у контексту модерног Београда;

5)   Владимир Лазовић, "Излазак Земље", стр. 155, СФ, о непоправљивим криминалцима: шаљу их на Месец да тамо живе у апсолутној изолацији доживотно, а ниједан се не може удаљити више од 300 м од своје слетне тачке. Говор компјутера-психијатра непотребно штампан ВЕРЗАЛОМ – СВЕ ВЕЛИКО што даје тексту визуелни печат аматеризма. Али, ипак, прича није лоша.

"Izlazak Zemlje" je napisao Sale Marković, a ne Vladimir Lazović. Izašlo i u Emitoru 451.
A "Ono što kriju od nas" po tematici više liči na Lazovića.

pa, ko je zabrljao? da nije Ćurmilo dobio potomka?  

[varvarin]

Definitivno, Ćurmilo je dobio mladunče!

[Aleksandar_B_Ned]

Нема сумње, Ћурмило опет дивља по позорници.

Испитаће се, шта се то десило. Хвала на исправци! Сад видим грешку.

Чим сам је видео, одмах сам је спазио.

[PTY]

Očigledno, cenjeni ABN, vaše vesti se ipak čitaju.

[Aleksandar_B_Ned]

Али, цењена Либеат,
то што ја окачим на Бобанов сајт, то је само делић вести. И то не из сваке емисије, него само из понеке. А све их добијају (и добијаће их и ако се једног дана Бобан наљути и угаси све ово) само они који се јаве на адресу

srpskodnf@yahoo.com

и затраже то.

Они су ових дана добили слику Зорана Живковића у кавезу. Do you believe that? А кроз можда два-три дана ће добити и слику Бобана Кнежевића како гледа З. Ж-а у кавезу. Док Скробоња слуша Зорана а и помало завирује у "Емитор 452".

Био сам тамо и било је прилично надреално.

[Pavle]

A sta je radio Artur Klark?

[Loengrin]

Ovo me podseća na onaj čarobni konopac koji se sve viže zateže što se žrtva više opire.  

Gledajte sve ovo iz veselijeg ugla:  
Bar se jednom davno, davno, jedan tata veoma radovao kad mu se rodio sinčina a ne neka ženska šmizla. Eto!  

[Aleksandar_B_Ned]

Поједине књиге др Зорана Живковића имају издања и на хрватском језику, у Хрватској; дакле, кроатизована; набавили смо једно такво из 2000. године. То су Зоранови Немогући сусрети, издавач "Извори – ЗФ библиотека", уредник Дамир Микуличић.  Ево, дакле, како Хрвати штампају Зорана Живковића. Цитат:

"... kada baš nitko ne bi svratio... postojala je još jedna olakotna okolnost koja je ublažavala grijeh spavanja u ispovjedaonici..."

А на стр. 48, коју Вам доносимо скенирану, види се, око средине, и реч "dapače".

Дакле у Хрватској је строго забрањено објављивање СФ текстова на српском језику. То значи да су Срби у Хрватској грађани другог реда: њихов језик је забрањен.

[Aleksandar_B_Ned]

Ево још једне једне заиста старе вести...

ова је од 26. септембра 2001:

Цењени    ,

колико смо обавештени из Друштва пријатеља фантастике "Лазар Комарчић", културна манифестација "Беокон 2001" која је била планирана за септембар 2001. па одложена за прву седмицу октобра, одлаже се за месец-два, зато што у овим новим временима пуне легалности мора прво да се добије
ДОЗВОЛА за приказивање сваког филма, од сваког продуцента понаособ (неко се тога можда и није сетио на време... ако смемо малчице и критиковати), а то организовати за двадесетак одличних филмова – није лако, и не може да се уради брзо. Наиме, по закону, ако има до 7 гледалаца, то није јавна пројекција и не подлеже овој обавези, али, са доласком осмог гледаоца постаје јавна пројекција, па, ако је без писмене дозволе власника ауторских права (тј. продуцентове), онда је то пиратерија, противзаконито приказивање. Кривично дело. Сазнајемо да ће "Беокон 2001", који треба да обележи и двадесету годину рада "Лазе Комарчића", можда ипак бити одржан, али негде у новембру или децембру, у Дому омладине, као што је и било планирано... само још треба да се среди то око права за приказивање...

(крај те старе вести)

[Relja Trajković]

Aco, moram da se požalim na istinitost vaših vesti. Poslednji put, u komentaru o našem fanzinu "Nova" ste rekli da je kod nas ćirilica najstrožije zabranjena. Ne samo da nije zabranjena nego smo se potrudili da je promovišemo, kao što sledeća slika (iz Nove broj 1) pokazuje:



No, očigledno je da ovi naši napori za promociju ćirilice ne samo da su prošli nezapaženo, nego još izkritikovani od vaše strane, tako da ću se lično založiti da smanjimo upotrebu ćirilice u našem fanzinu. :)

[Loengrin]

Toliki trud sa sve kapljicom znoja u uglu urednikovog čela.
Slušaj ovde se ne vidi iz kog jezika je to slovo "ж".

Nego zašto vi pobornici jednakosti i ljudske pravde ne pojasnite, meni neobaveštenoj, kakvo poštovanjee tuđe kulture predstavlja ovaj izostanak dece sa nastave u Hrvatskoj, jer, kako kažu, deca (po očiglednom nagovoru roditelja) neće da im nastavnici budu srpskog porekla. Ha! Sad se nacionalna pripadnost u tuđoj zemlji zove poreklo. Nisi Srbin, nego si valjda Hrvat srpskog porekla, u ovom slučaju pripadnik šikaniranog nastavnog kadra, tj. više njih.

Sve u svemu kažu:
"Hrvatska deca odbijaju da dolaze na nastavu dok god iz nekih predmeta budu imala nastavnike srpskog porekla. Sa nastave naravno nisu htela da izostanu hrvatska deca srpskog ili drugog porekla, ali je nastava sve jedno prekinuta, jer bez hrvatske dece to i nema nekakvog smisla, zar ne? Tako ispada da su sva deca s poreklom ili  bez njega, s nacionalnom pripadnosti ili bez nje, izostala s nastave i time ispade da su sva protiv nastavnika srpskog porekla." Gaaah!

Hm ne čini li ti se ovo malo kao da neko tu sam sebi uskače u usta i sve bi bilo smešno da nije preozbiljno i ružno, da nije da sedneš i da plačeš.

A deca, kakva deca, ma kome su ona ikad bila važna?

[Aleksandar_B_Ned]

Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

[Relja Trajković]

Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Žargon, žardinjera, žirafa, žonglirati, žurnalist, žirant, želatin, žanr, žandarm.

Jesam pobedio?

[Loengrin]

Žutokljunci  

[Aleksandar_B_Ned]

Цењени ,

у данашњем (среда, 19. октобар 2005) листу "Глас јавности", на стр. 16 (која је на средини лево), имате опширан чланак, на 3 ступца текста, са 2 фотографије у боји, о новом наставном предмету који се од јуче почео предавати на једном универзитету у Србији -  - а то је предмет:  НАУЧНА  ФАНТАСТИКА.

Па, ако Вас то интересује, желимо Вам пријатно читање "Гласа"!

Поздрав из СДНФ.

[tengen]

Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Žargon, žardinjera, žirafa, žonglirati, žurnalist, žirant, želatin, žanr, žandarm.
Jesam pobedio?

Nisi! I ne samo da nisi pobedio, nego nisi ni ukapirao. ABN je svoje reči ukomponovao u jednu smislenu rečenicu, a kod tebe je samo nepovezano nabrajanje reči.  

[tengen]

Цењени ,
у данашњем (среда, 19. октобар 2005) листу "Глас јавности", на стр. 16 (која је на средини лево), имате опширан чланак, на 3 ступца текста, са 2 фотографије у боји, о новом наставном предмету који се од јуче почео предавати на једном универзитету у Србији -  - а то је предмет:  НАУЧНА  ФАНТАСТИКА.
Па, ако Вас то интересује, желимо Вам пријатно читање "Гласа"!
Поздрав из СДНФ.

Ovo je zaista lepa vest.
Čestitam!    Najiskrenije se radujem.  
Inače, ja sam o tome još noćas ( ) postavio topik:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2867

[Aleksandar_B_Ned]

Студенти су већ на првом часу добили комплетан, дефинитиван програм. Он је обавезан и за мене, и неће се мењати најмање годину дана; тачно по њему ће се полагати и писмени и усмени испит у најмање пет испитних рокова. Програм је, ево, у целости, следећи:

Програм за предмет:
Британска и америчка научнофантастична
књижевност (специјални курс)

Крагујевац, за школску годину  2005/2006

професор др Александар Б. Недељковић
асистент мр Томислав Павловић

Број часова: 4 (2 часа недељно предавања + 2 часа недељно вежбања)



Први период:
настанак и стицање самосвести жанра (1818-1926)

Дефинисање овог жанра и његово разграничење са фантазијом, хорором, бајком, и другим сродним и блиским жанровима. Прото-СФ код Томаса Мора, Џонатана Свифта, и других. СФ у континенталној Европи: Жил Верн, Карел Чапек.
Роман: Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, Х. Џ. Велс. Приповедач: Роберт Луис Стивенсон. Аутори сродних жанрова, и мањи СФ аутори, овог периода: Едгар Алан По, други Семјуел Батлер, сер Артур Конан Дојл, и други.
Историјске, друштвене и научне околности настанка СФ жанра. Ајнштајн и ре-мистификација науке: квантна и релативистичка физика, и космологија (астроном Едвин Хабл), као запрепашћујуће области схватљиве само најужем кругу врхунских стручњака. Могућност да смо у свемиру сами и морална одговорност човека у том случају.



Други период:
доба "пулпа" (1926-45); СФ као кич и презрена литература

Хуго Гернзбак омогућује самопрепознавање жанра и уводи термин "научна фантастика"; његов магазин као прва организована заједница СФ писаца и читалаца. Значење термина пулп, гето, фан, фандом, фанзин. Наивност и ентузијазам тог периода. Негативан став академске јавности, и рецидиви тога до данас.
Долазак респектабилности: Олдос Хаксли, Врли нови свет. Књижевност о Богу: Олаф Стејплдон, Звездотворац. Аутор фантазије Роберт Е. "Конан" Хауард. Исак Асимов. Роберт Ансон Хајнлајн.
Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци овог периода: Едгар Рајс "Тарзан" Бароуз, Фредерик "минијатуре" Браун, Х. Ф. Лавкрафт и Роберт "Психо" Блох (хорор), Л. Френк "Оз" Баум (бајка).

Трећи период:
доба уметничког сазревања, и зрелости, жанра (1945-2000)

Историјске и друштвене промене (изазване науком) у време Другог светског рата. Увиђање да ће се наука вероватно још развијати и да ће се људско друштво због тога у следећим вековима вероватно још мењати, и да ће сама реч "људско" можда почети да мења своје значење.
Почетак академског проучавања СФ: Кингсли Ејмис и други.
Под-жанрови СФ: путовање кроз време, роботи и слична бића, путовање у свемир, алтернативна историја, ванземаљци, нуклеарне и друге катастрофе, фантастичне промене лингвистичке (језичке) природе.
Роман: Реј Бредбери, Џорџ Орвел, Волтер Милер, Филип К. Дик, Роџер Зелазни, Киф Робертс, Урсула Ле Гвин, Џејмс Блиш, Артур Кларк, Брајан Олдис, Вилијем Голдинг, Семјуел Дилејни. Приповедач Тед Рејнолдс. Роберт Силверберг, "Пловидба за Византију" као пример уметничке лепоте која се у другим врстама књижевности не може достићи.
Научнофантастична поезија: теоријски основи и досадашња достигнућа у њој; Роберт Фрејзиер.

Закључак. Уметничка зрелост многих али не свих СФ писаца данашњице. Тематска ширина СФ. "Свако књижевно дело је по један прозор у свет, али свако СФ књижевно дело је прозор у по један свет."



Вежбања
Анализа обавезне лектире. Предавања и вежбања су на енглеском.



Испит

Испит чине писмени и усмени део. Писмени део ће бити састав о једној од три теме, које ће бити написане на табли; све те три теме биће са списка испитних питања, који је у продужетку (на страницама 4, 5, 6, 7 и 8) овог Програма. Писмени испит траје 120 минута.
Уколико је положио писмени испит, кандидат излази на усмени. На усменом испиту, кандидат извлачи један листић за препознавање (који је беле боје), један жути листић са питањем, и један зелени листић са питањем, дакле, укупно три листића. Извучена питања не могу се ни у ком случају мењати тј. замењивати.
Постоји велики број, преко стотину, листића за препознавање (белих), чији је смисао да обезбеде да кандидати заиста прочитају (са пуним разумевањем значења, и са учењем тачног изговора сваке речи) целу обавезну лектиру на енглеском и да се то провери. Листићи за препознавање нису нумерисани, а на сваком се налази по један кратак одломак прозе или поезије, али, искључиво са списка обавезне лектире (the obligatory reading list).
Уколико на вежбањима и на предавањима буде слободног времена, студенти ће радити и још понеку песму, ради ширег сагледавања духа и вредности проучаване епохе, а та песма биће само слушана, или можда написана на табли, или приказана на видео-биму, или ће се добити фотокопије, али, те евентуалне додатне песме, којих нема на списку обавезне лектире, неће бити на листићима за препознавање.
Овај део усменог испита је елиминаторног карактера. Ако кандидат успешно препозна дело које је на белом листићу, тачно каже и аутора, добро и без грешака прочита гласно тај одломак који је на листићу, и разуме значење прочитаног, он може одговарати на своје прво (жуто) питање. Ако на том питању покаже знање барем за оцену шест, он може одговарати и на друго (зелено) питање, па ако и то питање зна барем за оцену шест, положио је испит.
Поред листића за препознавање, постоје, дакле, и испитна питања, којих има 46, и то 23 жута листића и 23 зелена листића. Ова питања (тих 46) су подједнако важећа и за писмени, и за усмени део испита. На писменом испиту, увек ће прво питање бити једно од оних првих 23 (дакле, једно са жутог листића), и увек ће последње питање бити једно од оних других 23 (дакле, сигурно ће бити и питање са неког зеленог листића). Повремено ће се дешавати да неки кандидат извуче на усменом испиту исто оно питање о коме је радио и писмени рад, али то неће бити никаква препрека да и усмено одговара то питање које је извукао, тј. неће морати да мења питање.
Кандидати одговарају на енглеском језику, али они са скромнијим знањем могу полагати и на српском, у ком случају могу добити највише оцену 8.
Питања о прозаистима: свако питање о писцу прозе је питање о његовом животу и укупном стваралаштву, али, ако је у самом питању назначено и неко његово конкретно дело, онда треба говорити нарочито о том делу; подразумева се да је кандидат спреман да говори, са пуним познавањем, и о оном одломку или одломцима који су на листи обавезне лектире.
Питања о песницима: свако питање о песнику је питање о његовом животу и делу али и о једној његовој песми, која је у самом питању назначена, а коју кандидат треба (у оном обиму колико је дата у обавезној лектири) да анализира. Уместо те, може анализирати и неку другу песму тог аутора дату на списку обавезне лектире, што значи да обавезну лектиру треба добро познавати, целу. Приликом анализе песме, кандидат мора, наравно, стихове да разуме, дакле да буде спреман и да их преведе на српски, а мора и да зна напамет оне строфе за које је то на листи назначено. За сваку песму, дати кратку анализу њене версификације; дати анализу садржине песме (свих оних њених строфа које су ушле у састав обавезне лектире, а не само оног одломка који је научен напамет); и, на крају, објаснити у чему се састоји вредност те песме тј. шта је у њој добро.
Трајање усменог испита је, у просеку, 10 до 15 минута. Ипак, ту је реч о просечном трајању испита; дакле, у појединим случајевима испит ипак може потрајати и краће, или дуже.




Листа испитних питања за предмет Британска и америчка научнофантастична књижевност (специјални курс), Крагујевац, за испит у јуну 2006. године (укупно 46 питања)



ЖУТИ ЛИСТИЋИ:


(1)    Дефинисање СФ жанра, и разграничење са другим, сличним и сродним жанровима  –  Defining the SF genre, and its differentiation from other, similar and related genres


(2)    Прото-СФ дела (пре 1818. године)  –  Proto-SF works (before the year 1818)


(3)    Опште одлике доба, и СФ књижевности, периода 1818-1926; научници Ајнштајн и Хабл; Жил Верн, Карел Чапек  –   General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1818-1926; scientists Einstein and Hubble; Jules Verne, Karel Capek


(4)    Мери Годвин Вулстонкрафт Шели, живот и СФ рад; Франкенштајн  –  Mary Godwin Wolstonecraft Shelley, life & SF work; Frankenstein


(5)    Хорор као жанр близак СФ; пример: Роберт Луис Стивенсон, "Отимач тела"  –   Horror as a genre in proximity to SF; example: Robert Louis Stevenson, "Body Snatcher"


(6)   Х. Џ. Велс, живот и СФ рад; "Времеплов"  –   H. G. Wells, life & SF work; "Time Machine"


(7)    Путовање кроз време као под-жанр СФ; научно гледање на то  –   Time-travel as a sub-genre of SF; scientific view of that


(8)    Аутори сродних жанрова, и мањи СФ аутори, периода 1818-1926: Чарлс Брокден Браун, Едгар Алан По, други Семјуел Батлер, сер Артур Конан Дојл, и други  –   Authors of related genres, and lesser SF authors, of the period 1818-1926: Charles Brockden Brown, Edgar Allan Poe, the other Samuel Butler, Sir Arthur Conan Doyle, and others


(9)    Опште одлике доба, и СФ књижевности, периода 1926-1945; Хуго Гернзбак; појмови пулп, гето, фан, фандом, фанзин  –  General characteristics of the age, and SF literature, of the period 1926-1945; Hugo Gernsback; the terms pulp, ghetto, fan, fandom, fanzine


(10)   Олдос Хаксли, живот и СФ рад; Врли нови свет  –   Aldous Huxley, life & SF work; Brave New World


(11)   Фантазија, као жанр близак СФ; пример: Конан Роберта Е. Хауарда  –   Fantasy, as a genre in proximity to SF; example: Robert E. Howard's Conan


(12)   Роберт Ансон Хајнлајн, живот и дело; Звездани војници  –   Robert Anson Heinlein, life & work; Starship Troopers


(13)   СФ књижевна дела о Богу, као под-жанр СФ; пример: Олаф Стејплдон, Звездотворац ; научно гледање на то  –   SF literary works about God, as a sub-genre of SF; example: Olaf Stapledon, Starmaker ; scientific view of that


(14)   Исак Асимов, живот и СФ рад, осим романа Богови лично; прича "Очи нису само да гледају"  –   Isaac Asimov, life & SF work, except the novel Gods Themselves; the story "Eyes Do More than See"


(15)   Роботи, андроиди, мутанти, киборзи, и друга слична бића, као под-жанр СФ; пример: Исак Асимов, "Робота сан"; мишљење науке о томе  –  Robots, androids, mutants, cyborgs, and other similar beings, as a sub-genre of SF; example: Isaac Asimov, "Robot Dreams"; scientific view of that


(16)   Роман Богови лично Исака Асимова  –   Isaac Asimov's novel Gods Themselves


(17)   Путовање у свемир као под-жанр СФ; научно гледање на то; пример: Звездане стазе (не Ратови звезда!) –   Space travel as a sub-genre of SF; scientific view of that; example: Star Trek (not Star Wars!)


(18)   Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци, периода 1926-1945: Едгар Рајс "Тарзан" Бароуз, Фредерик "минијатуре" Браун, Х. Ф. Лавкрафт и Роберт "Психо" Блох (хорор), Л. Френк "Оз" Баум (бајка) и други.  –   Writers of related genres, and lesser SF authors, of the period 1926-1945: Edgar Rice "Tarzan" Burroughs, Frederick "the miniatures" Brown, H. P. Lovecraft and Robert "Psycho" Bloch (horror), L. Frank "Oz" Baum (fairy tale) and others


(19)   Опште одлике доба, и СФ књижевности, периода 1945-2000  –  General characteristics of the age, and literature, of the period 1945-2000


(20)   Алтернативна историја као под-жанр СФ; пример: Киф Робертс, Паване; научно гледање на то  –   Alternative history as a sub-genre of SF; example: Keith Roberts, Pavane; scientific view of that


(21)    Филип К. Дик, живот и СФ рад, осим романа Човек у високом дворцу; прича "Лажни"  –   Philip K. Dick, life & SF work, except the novel The Man in the High Castle; the story "Impostor"

(22)    Роман Филипа К. Дика Човек у високом дворцу  –   Philip K. Dick's novel The Man in the High Castle


(23)   Роџер Зелазни, живот и СФ рад; Он који обликује  –   Roger Zelazny, life & SF work; He Who Shapes





ЗЕЛЕНИ ЛИСТИЋИ:



(24)   Ванземаљци као под-жанр СФ; научно гледање на то; пример: Тед Рејнолдс, "Кроз све ваше домове лутам"  –  Aliens as a sub-genre of SF; scientific view of that; example: Ted Reynolds, "Through All Your Houses Wondering"


(25)   Роберт Силверберг, живот и СФ рад; прича "Пловидба за Византију"  –   Robert Silverberg, life & SF work; the story "Sailing to Byzantium"


(26)   Утопија као жанр близак СФ; пример: Урсула К. Ле Гвин, Стално се враћајући кући  –  Utopia as a genre in proximity to SF; example: Ursula K. Le Guin, Always Coming Home


(27)   Нуклеарни холокауст и друге катастрофе као под-жанр СФ; пример: Волтер Милер јуниор, Кантикулум за Лајбовица; научно гледање на то  –  Nuclear holocaust and other catastrophes as a sub-genre of SF; example: Walter Miller Jr., Canticle for Leibowitz; scientific view of that


(28)   Џејмс Блиш, живот и дело; Градови у лету  –  James Blish, life & work; Cities in Flight


(29)   Џорџ Орвел, живот и СФ рад; роман 1984  –   George Orwell, life & SF work; the novel 1984


(30)   Реј Бредбери, живот и СФ дело, осим романа Фаренхајт 451; прича "Сирена за маглу"  –  Ray Bradbury, life & SF work, except the novel Fahrenheit 451; the story "Fog Horn"


(31)   Роман Фаренхајт 451  Реја Бредберија  –  Ray Bradbury's novel Fahrenheit 451


(32)   Артур Ч. Кларк, живот и дело; Крај детињства  –   Arthur C. Clarke, life & work; Childhood's End


(33)   СФ у другим медијима (који нису књижевност); новелизације СФ сценарија; пример: Артур Кларк и Стенли Кјубрик, Одисеја у свемиру 2001  –   SF in other media (not literature); novelizations of SF scenarios; example: Arthur C. Clarke and Stanley Kubrick, 2001: Space Odyssey


(34)   Брајан Олдис, живот и дело; Малацијска таписерија  –   Brian Aldiss, life & work; The Malacia Tapestry


(35)   Вилијем Голдинг (први СФ добитник Нобелове награде), живот и дело; Господар мува  –  William Golding (the first SF Nobel prize winner), life & work; Lord of the Flies


(36)   Роберт Фрејзиер, живот и дело; песма "Звездопилоткиња размишља о универзалном плимном базену"  –   Robert Frazier, life & work; the poem "A Starpilot Muses on the Universal Tidal Pool"


(37)   Мањи СФ песници периода 1945-2000  –  Lesser SF poets of the period 1945-2000


(38)   СФ у другим земљама и на другим језицима: Маргарет Атвуд, Мајкл Коуни, Станислав Лем, браћа Стругацки; српска СФ  –   SF  in other countries and in other languages; Margaret Atwood, Michael Coney, Stanislaw Lem, the Strugatzki brothers; Serbian SF


(39)   Курт Вонегат млађи, живот и СФ дело; роман Кланица 5; прича "Харисон Бергерон"  –   Kurt Vonnegut, Jr., life & SF work; the novel Slaughterhouse 5; the story "Harrison Bergeron"


(40)   Стивен Кинг, живот и дело; Ланголиери  –   Stephen King, life & work; The Langoliers


(41)   Нови талас, киберпанк, постмодернизам, феминизам, и слични покрети у СФ  –  The New Wave, cyberpunk, postmodernism, feminism, and similar movements in SF


(42)   Језик и лингвистика као под-жанр у СФ; пример: Семјуел Дилејни, Вавилон 17; гледиште науке о овоме  –  Language and linguistics as a sub-genre of SF; example: Samuel Delaney, Babel 17; scientific view of that


(43)   Урсула К. Ле Гвин, живот и СФ дело, осим романа Стално се враћајући кући и поезије; прича "Они који одлазе из Омеласа"  –   Ursula K. Le Guin, life & SF work, except the novel Always Coming Home and poetry; the story "The Ones who Walk Away from Omelas"


(44)   СФ поезија Урсуле К. Ле Гвин; "Унутрашње море"  –   SF poetry of Ursula K. Le Guin; "Inner Sea"


(45)   Академско проучавање СФ од Кингсли Ејмиса до 2000. године  –  Academic study of SF, from Kingsley Amis till the year 2000


(46)   Писци сродних жанрова, и мањи СФ писци, периода 1945-2000: Норман Спинрад, Томас Пинчон, и други  –  Writers of related genres, and lesser SF authors, of the period 1945-2000: Norman Spinrad, Thomas Pynchon and others





Обавезна лектира -- The Obligatory Reading List


Искључиво ови текстови, и никакви други, могу се појавити на белим листићима (за препознавање). Студент треба ову лектиру да прочита у целости, са разумевањем, и да буде спреман да је на писменом и усменом испиту анализира. Дакле, студент мора знати тачан изговор, и значење, сваке поједине речи, без изузетка, у овим текстовима, што се на усменом испиту и проверава читањем листића. Евентуални додатни материјал, који може бити дат студентима на појединим часовима, неће бити на белим листићима за препознавање. Овде је заступљено 40 прозних дела, са укупно око 450 страница, и 11 песама, са око 100  стихова, од којих треба напамет научити укупно 37 стихова.



Prose:


Mary Godwin Wolstonecraft Shelley, Frankenstein, 5 pages


Edgar Allan Poe, "Fall of the House of Usher", 2 pages


H. G. Wells, "Time Machine", 5 pages


Aldous Huxley, Brave New World,  4 pages


Olaf Stapledon, Star Maker, 4 pages (Chapter XIV, pages 232-235)


Isaac Asimov:
"Eyes Do More than See", whole, plus its publishing history, 3 pages
"Robot Dreams", whole, 7 pages
The Gods Themselves, 4 pages


George Orwell, 1984,  5 pages


Walter Miller Jr., Canticle for Leibowitz, 2 pages


Edgar Rice Burroughs, "Tarzan", 2 pages


Frederick Brown, "Answer",  whole, 1 page


A. E. van Vogt, Slan, 2 pages


Ted Reynolds, "Through All Your Houses Wandering", whole, 25 pages


Robert Silverberg, the story (not poem!) "Sailing to Byzantium", whole, 35 pages


Robert Anson Heinlein, Starship Troopers, 3 pages


Philip K. Dick:
The Man in the High Castle, whole, 240 pages
"Impostor", whole, 16 pages


James Blish, Cities in Flight, 3 pages


Roger Zelazny, "He Who Shapes", 3 pages


Samuel Delaney, Babel 17, 3 pages


Ursula K. Le Guin:
"Those who walk away from Omelas", whole, 8 pages
The Dispossessed, 2 pages
Always Coming Home, 3 pages


Keith Roberts, Pavane, 4 pages


Ray Bradbury:
"The Fog Horn" whole, 8 pages
Fahrenheit 451, 4 pages


Norman Spinrad, Iron Dream, 3 pages


Clarke, Arthur C.:
Childhood's End, 4 pages
"The Awakening", whole, 4 pages


James Inglis, "Night Watch", 4 pages


Robert E. Howard, "Conan the Barbarian", 2 pages


Robert Louis Stevenson, "Body Snatcher", 4 pages


Brian Aldiss, Malacia Tapestry, 3 pages


Kurt Vonnegut, Jr.:
"Harrison Bergeron" whole, 15 pages
Slaughterhouse Five, 8 pages


James Tiptree Jr. (Alice B. Sheldon), "The Only Neat Solution", 4 pages


Harlan Ellison, "Shatterday", 3 pages


Stephen King, Langoliers, 5 pages


Brian Aldiss, Malacia Tapestry, 3 pages




Poetry:


Roger Zelazny, "Song of the underground demons" from the novel Lord of Light


Carl Sandburg, "Fog"; David F. Reitmeyer, "Fog", 9 lines, by heart!


Philip Hose Farmer:
"Song of Omar Runic"
"Song of Granpa Winnegan"


John Keats, four lines from the last (42nd) strophe  of his horror poem "The Eve of St. Agnes",
these 4 lines by heart!



Hope Athearn:
"The Twenty-Fifth"
"Elegy for an Alien" sonnet, whole by heart!


Robert Frazier:
"A Starpilot Muses on the Universal Tidal Pool", first 5 lines by heart!


Ursula K. Le Guin:
"Inner Sea", first 5 lines by heart!
"The High Tower"
"Not Being Singleminded"



Препоручена литература (укупно 12 ставки)

Ова литература је препоручена зато што је доступна студентима у Крагујевцу 2005. године, а и зато што садржи велику количину информација (о неким темама, ауторима и делима заправо много већу него што је нашим студентима потребно за полагање овог испита); али, није обавезно познавати је. Од дванаест ставки на овом списку, за студенте је најважнија последња, ставка 12. Тамо где постоје различити ставови, као оријентација треба да послуже професорова усмена предавања, на енглеском.


1)   Живковић, Зоран, Енциклопедија научне фантастике. Београд, "Просвета", 1990, рецензенти Милисав Савић и Богдан А. Поповић. Два тома, 870 стр.

2)   Живковић, Зоран, Звездани екран. Осам деценија СФ филма. (Засновано на тексту документарне серије са 18 епизода о овој теми, коју је, на телевизији РТС1, Живковић водио те године.) Ријека, "Отокар Кершовани" (али штампа: Загреб, "Графички завод Хрватске"), 1984.

3)   Живковић, Зоран, Савременици будућности. Приче и творци научне фантастике. (Ово је скоро у целости, и готово без измена, текст његове докторске дисертације, али, са додатком 10 прича преведених на српски.) Београд, "Народна књига", 1983.

4)   Живковић Зоран, уредник, Научна фантастика, зборник теоријских радова: Станислав Лем, Роберт М. Филмус, Јулиј Кагарлицки, Марк Хилегас, Жан Гатењо, Михаел Пелке и Роберт Лингфелд, Џорџ Зебровски, Зоран Живковић. Београд, "Београдски издавачко-графички завод  –  БИГЗ", 1976.

5)   Живковић, Зоран, Огледи о научној фантастици. Поетика, мотиви, филм. (Колекција његових текстова, углавном раније објављених, о овим темама.) Београд, самостално ауторско издање у оквиру "Библиотеке 20. век", 1995.

6)   Игњачевић, Светозар М., Земља чуда у изломљеном огледалу. Модерни британски писци и југословенска тематика. (На стр. 225-34 проф. Игњачевић анализира једну СФ причу Брајана Олдиса која се односи на стару Србију.) Београд, "ДБР паблишинг", 1994.

7)   Кларк, Артур, и др Зоран Живковић, Први контакт. (После неколико преведених Кларкових СФ прича, дат је, на стр. 87-138, текст у знатној мери заснован на Живковићевом магистарском раду.) Београд, "НИРО Књижевне новине", 1985.

8)   Недељковић, Александар Б, "Британски и амерички научнофантастични роман 1950-1980. са тематиком алтернативне историје (аксиолошки приступ)". Докторска дисертација, одбрањена 1994, комплетан текст. Видети на:

http://www.geocities.com/srpsko_dnf/

На истом сајту је овај текст и преведен, у целости, на енглески, као засебан фајл.

9)   Недељковић, Александар Б, "Историја српске СФ 07, речник појмова", такође на горе наведеном сајту.

10)     Недељковић, Александар Б, "Књижевна обрада путовања у свемир као теме у америчкој научнофантастичној књижевности XX века" (магистарски рад, одбрањен 1976, комплетан текст). Видети такође на горе наведеном сајту.

11)     радови других аутора на том истом, горе наведеном сајту, на пример др Предрага Палавестре, мр Горана Бојића, др Бојана Јовића, итд. И, на крају,

12)     teacher's material, gathered from the Internet, on a CD (compact disk).

[tengen]

Veoma dobro pripremljen i odabran program.  
Verujem da će se na ovom forumu pojaviti dosta primedbi (imao bih i ja neke) ali ne može se svima ugoditi.
Samo da ovaj predmet postane stalan, postojan, predavač će verovatno već od naredne godine uvesti neke korekcije (ukoliko se pokaže da su potrebne).
Sve najbolje!  

[Relja Trajković]

Жути, живахнији Ж-винг желимо, жустрији, жесток, ждраловски женствен.

Žargon, žardinjera, žirafa, žonglirati, žurnalist, žirant, želatin, žanr, žandarm.
Jesam pobedio?

Nisi! I ne samo da nisi pobedio, nego nisi ni ukapirao. ABN je svoje reči ukomponovao u jednu smislenu rečenicu, a kod tebe je samo nepovezano nabrajanje reči.  :roll:

Ovo gore je smislena rečenica? Damn you insanity... you win again...

[Aleksandar_B_Ned]

Cenjeni   ,

upravo mi je javljeno, danas (sreda, 16. novembar 2005) kroz oko pola sata (dakle, u 17 h) trebalo bi da pocne na televiziji B92 emisija, pretezhno omladinska i zabavna, "Kao kod kuce" u kojoj bi jedan prilog trebalo da prikazhe kako izgledaju predavanja SF na fakultetu u Kragujevcu.

Da li je to prvi prilog po redu, ili drugi, treci . . .  ne znamo.

Novinari TV B92 nastojali su da prilog bude "zabavan, ali ne smeshan" pa mozhda mozhemo ocekivati ne-bash-najozbiljniji tretman teme.

Repriza je najavljena za sutra (cetvrtak, 17. novembar 2005) u 06 h.

Pozdrav iz SDNF.

P.S. - -  Prikazano je, oko 17. 35 je bio taj prilog, dakle trebalo bi da repriza bash tog priloga bude u cetvrtak 17. novembar 2005. oko 06.35 h.

[Relja Trajković]

upravo mi je javljeno, danas (sreda, 16. novembar 2005) kroz oko pola sata (dakle, u 17 h) trebalo bi da pocne na televiziji B92 emisija, pretezhno omladinska i zabavna, "Kao kod kuce" u kojoj bi jedan prilog trebalo da prikazhe kako izgledaju predavanja SF na fakultetu u Kragujevcu.

Juče me je prvo nazvao drug da mi kaže kako je čuo da u "Kragujevcu predaju SF", a onda sat vremena kasnije me zove drugi drug da mi kaže da će za par minuta biti na B-92.... Tako da znate da ste popularni :)

[Boban]

Istina, ali nije ta popularnost uvek u obličju i na način kako bi on želeo.

[Aleksandar_B_Ned]

Ето, пре четири месеца (2005 07 06) је Декса Пантелејски питао кад ће Васа Павковић писати о СФ, па, нешто од тога се остварило. Можете погледати (додуше то је фајл од чак 350 килобајта!) тај опширни текст Васе Павковића на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-V-novosti-2005-10-05-Vasa-Pavkovic-350-KB.jpg


Узгред, имате чланке о СФ настави у Крагујевцу на:


http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Glas-2005-10-19-o-SF-u-Kragujevcu.jpg



http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Danas-2005-10-21-o-SF-na-Univerzit-u-Kraguj.jpg



http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/dnevni-list-Danas-2005-10-26-pismo-o-SF-u-Kragujevcu.jpg



Оригинални изглед програма са којим су студенти суочени, имате на:



http://www.geocities.com/srpsko_dnf3/slike_za_korisnike_i_sve_ostal/Program-specijalnog-kursa-SF-knjizh-za-ispit-u-junu-2006.doc



Ето . . .  нешто се у некој мери остварује.

[Boban]

Kakvo pitanje takav i odgovor; našla se dva slepca na livadi pa raspravljaju o zalasku sunca... Vasa Pavković je pisao o SF-u nekoliko puta u poslednjoj deceniji i kao urednik je objavio tridesetak knjiga koje su bliske SF-u na ovaj ili onaj način. Vasa Pavković je jedan od retkih javnih književnih pregalaca koga treba prozivati zbog zapostavljanja SF-a.
Aleksandre, ne treba da budete glasnogovornih svakog slučajnog prolaznika koji opali po nekom ko vam se ne dopada. Srozavate svoj ionako ubogaljen ugled,

[Ghoul]

lepo je to sve, samo ovaj textić jedva da je nešto više od (samo)reklame za izdanja sopstvene kuće, tj NK, čiji je vasa unerednik – izdanja, koja su, usput, objavljena pod sramotnim (ne)uslovima, velikim ponižavanjem autora koji se ovde licemerno hvale (bez honorara, sa 10-ak 'autorskih' primeraka, bez slanja kritičarima i časopisima...), i sa nikakvom promocijom.

ukratko, vasa je jedna gnjida u ljudskom obliku: kako ga samo nije sramota da se ovde prči autorima koje njegova kuća tako sramotno tretira?
da ne pominjem da, jadan, ne zna čak ni tačan naslov bakićevog romana koji je recenzirao i objavio – nije ROĐENJE, idiote, nego ŽIVOT!
   

[Aleksandar_B_Ned]

Ух . . .  нисам ово знао.

Па, добро, Гуле, је ли он један од водећих људи на арени званичне књижевне критике у Србији, или није. Само питам; не расправљам се, чисто питам. И то само у овом смислу: желимо ли ми, или не, да он пише о нама. Јер,  

2005 07 06:
dexa pantelejski:

Da jedan Filipovic i Zivkovic budu cenjeneni koliko i Alabahari ili Zoran Ciric. To se nije desilo niti ce se desiti dok je vas stav ovakav a ambicije pilicarske (daj sta das dobro je dok izlazi).

Mozete da budete vi zabrinuti kolko ocete, mozete da pravite retrospektive i podgrevate mrtvace. Sve je to jalova rabota dok neko od SF pisaca ne bude usao u krugove tzv. ozbiljnih knjizevnika, dok neki SF ili Horor roman ne dobije Ninovu ili Andricevu nagrade a o njemu kritike budu pisali Vasa Pavkovic, Mihailo Pantic ili Mladen Veskovic. To ce biti prava i puna afirmacija SF-a u nas a ne stampanje casopisa i knjiga u malom tirazu i za probranu publiku.

[Ghoul]

JESTE 1 od vodećih.
Ali ga to ne čini ništa manjom gnjidom – već, naprotiv, samo uvećava njegovu gnjidnost!

E sad, da li MI želimo – nemam pojma, znam samo šta JA (ne) želim, i iznosim ovde samo svoj lični stav.

Pre nekoliko godina, ni ja 'nisam znao' kakva je pomijara srpska kritičarska scena, i sa ABN-ovskom nevinošću sam posmatrao sva ta mnogouvažena imena, izdaleka.
Ali kad sam im se približio (uglavnom indirektno, ne preblizu), brzo sam shvatio da to NISU ljudi koji su uopšte KOMPETENTNI da meni daju ikakav sud koji bi meni nešto značio. Da su to, umnogome, ljudi ništavnih kriterijuma, neupućeni u moderne trendove, da su, najzad, jezivo nepismeni kad se pomene fantastika, kako svetska tako i domaća, da su nepovratni robovi predrasuda – i sad, umesto da oni, KRITIČARI, mene obrazuju i savetuju, zar JA treba da obrazujem njih, i pokazujem im šta je književnost, šta je žanr, šta je horor? Uostalom, isti ovaj Dexa je na jednom drugom topiku (ili ranijim stranicama ovoga?) dao mnogo explicitniji opis te bulumente, pošto im je mnogo bliže prilazio, mnogo više oko njih obigravao, e ne bi li uhvatio poneku koščicu sa njihovih high & mighty stolova. ja sam, pak, kad sam video s kakvim profilom ljudi imam posla, uglavnom odustao od bilo kakvog pokušaja da im se, takvima, dodvoravam i dopadam.
Ne zato što nisu moćni i što ne bi mogli da me 'poguraju' ako im se dopadnem i ako im se lepo 'uvučem' i ako dobro 'podmažem' – jer JESU moćni, i mogli bi da to učine, ako u tome vide SVOJ interes.
Stvar je samo ličnih moralnih obzira, i gadljivosti.
MENI se ovi, poput Vase, gade.
I ne želim ni da me hvale ni da me kude, ni da znaju za mene. Njine reči nemaju težinu za mene, vetar ih smesta nosi na đubre gde im je i mesto.

Nedavno sam, recimo, odbio ponudu da svoj roman šaljem Mihajlu Pantiću – jedna dobronamerna osoba ponudila se da bude 'link', i da ga preporuči ovom mega-uticajnom liku. Zašto? Zato što sam video ogromni pasus/blurb koji, iz njegovog pera, na zadnjoj korici jednog užasno lošeg i nepismenog romana, hvališe tu knjigu. I šta sad? Zar TAJ idiot, zar onaj kome je ONA POLUPISMENA BUDALAŠTINA nekakav paragon, uzor, i hvale-vredno delo – zar on da meni ocenjuje knjigu, zar preko njega da 'potvrđujem svoju vrednost' i ulazim u svet priznatih i hvaljenih? Ma nek se jebu i on i njegovi puleni, meni njihove kritike ne trebaju.

Prilično je teško ući u svet mejnstrimaša iz pozicije žanra i sub-literature (potonji pojam ne priznajem, ali tako nas ONI vide); i kad sam malo onjušio kako se to radi, i šta treba istrpeti, šta učiniti, s kim se rukovati i s kim rujno vino u kafani piti, da bi se do toga došlo – rekoh samo 'Ostajte zbogom!'

But that's only me.

Drugi žanrovci – široko vam polje.

Ipak, da ne ispadne sad da otpisujem 100% sadašnje srpske kritike – dozvoljavam mogućnost (istina, malu) da se u toj hrpi kukolja može naći i poneki kvalitetan čitalac/kritičar; npr, čuo sam dobre stvari o tom Veskoviću (mada ne znam iz prve ruke), koji je, ako ništa drugo, barem MLAD, pa možda nije nepovratno usran starostavnim 'vrednostima' i izbljuvcima koje Vasa & Mika uzdižu. U svakom slučaju, vrata su uska i usrana, treba mnogo manevrisanja za izbeći da se čovek okalja kojekakvim govnima, a kad/ako uđeš u taj bajni i sjajni svet mejnstrima – šta onda?

Iskreno se pitam čemu to?

Odgovor neka svako od nas potraži za sebe.

Znam da ja hoću, ali na svoj način, i pod MOJIM uslovima

[Boban]

Vasa Pavković je ipak različit od većine savremenih srpskih kritičara, ako ni po čemu drugom, ono po tome što prati i "našu" scenu.
Evo parčeta iz njegovog članka iz Vremena 579:


Prazno polje
Odsustvo žanrovske literature domaćeg porekla jedna je od važnih karakteristika savremene srpske proze. Nešto što bih nazvao žanrovskim krimićem ili ljubićem, za razliku od savremene hrvatske i mnogih drugih književnosti, kod nas je "prazno polje". Takođe, postojanje kvalitetne žanrovske fantastike i horora potiskuje se u stranu pa i najbolji pisci, Zoran Živković, Goran Skrobonja, Boban Knežević, Ilija Bakić..., ostaju u senci, iako neki od njih književni zanat poznaju mnogo bolje od pisaca centralnog toka. To ima dve reperkusije. Na jednoj strani srpska umetnička proza najvišeg kvaliteta vazda traži nove puteve pisanja i realizuje uspele knjige, a na drugoj strani mnogi slabi pisci nikada ne savladaju ni osnovne odrednice dramaturgije, pa mnoštvo romana nestaje pre nego što se i pojavilo jer ih je nemoguće čitati. Pokazuje se da nepostojanje ili potiskivanje žanrovske beletristike za srpsku književnost nije negativno. Bar što se samih pisaca, najboljih naravno, tiče i njihove publike, elitne, dakako.

Međutim, šta sa većinskom publikom, sa onima koji žele žanrovsku književnost? Sa onima koji se zadovoljavaju jednostavnim, profesionalno odrađenim književnim delima? U ovom času su prinuđeni da kupuju ljubiće strane proizvodnje, na kiosku i u prevodu, ili pak da se druže sa ljubićima koje pišu naši pisci pod pseudonimima. Još gore se piše ljubiteljima krimića. Oni, bar danas, moraju da tragaju kod bukinista za starim brojevima edicija 300 čuda ili Trag. Domaća produkcija ne postoji. Možda su u najboljoj situaciji ljubitelji fantastike i horora koji kao neka mala sekta, u izdanjima privatnih izdavača, ipak uspevaju da dođu do novosti iz svetske i domaće produkcije.

Ima li izgleda da će budućnost žanrovske književnosti, pogotovo ljubavnih i krimi romana, kod nas biti bolja? Sumnjam. Nestali su specijalizovani izdavači, a postojeći nisu u stanju da u ovakvoj konstelaciji snaga krenu u odlučniji prodor "žanra".

Žanr će nas pratiti, ali beskrvno i kao neka vrsta apokrifa sačuvanih iz nekih davnih, dalekih, neverovatnih vremena.

Ceo članak ovde, pri dnu strane:
http://www.vreme.com/cms/view.php?id=307318

[Jake Chambers]

Kako je covek lepo sve u par recenica rekao...

[Aleksandar_B_Ned]

(1)  Прочитао сам оба ова чланка из "Времена" до којих води тај Бобанов линк, и, мислим да их итекако вреди прочитати; осим што имам малу замерку, да је тај сајт некако тако уређен да није лако видети где престаје чланак Небојше Грујичића а где почиње чланак Васе Павковића. – Замолио бих Бобана да каже датум кад је изашло "Време" 579, и на којим страницама су била та два чланка, да би се то могло лакше пронаћи и цитирати.

(2)  Наш став:  то је помало као да неки типични и просечни фан (или: фандом као целина) очајнички жели да се ожени принцезом за коју зна да је ружна, глупа, покварена и зла.

Али нико не жели, баш, да буде тај типични и просечни фан, него свако инсистира на посебности свог личног става.

Ово, овај став "плус-минус", чак и није оно најгоре. Знам човека који је успео да изгради, код себе, став минус-минус. Овако: он најдубље презире, малтене као нижу врсту бића, све оне који нису успели да стекну одређена признања на универзитету, код главнотоковске критике, и на Академији наука (САНУ; а Матицу српску он, некако, оставља на миру), дакле, он сматра: бедни сте ако нисте у тим круговима постигли ништа – али, у исти мах, ако само мало дуже поразговарате с њим, и ако он почне да помиње било које појединачне професоре универзитета, критичаре, и академике, испостави се да су сви лоши: па, овај је сенилан, потпуно излапео; па, онај је тотална незналица и будала; неко се својевремено попео као комунистички главосеча, прави нациста, на свој положај, где је сад; а тек онај, корумпиран, за мито је спреман да (као члан жирија) додели угледну награду и најгорој неписменој будалаштини; и све тако, редом. Ниједан добар . . .

А целина, ипак: Олимп.

Гледано очима тог човека, пред нама је велики историјски задатак који захтева прецизно дипломатско маневрисање и можда извесну количину реал-политике: попети се на тај Олимп, чију ружну страну ипак не треба ниједног тренутка изгубити из вида.

Хоћемо ли то? Је ли то наша најпаметнија стратешка оријентација?

Да прионемо на тај посао? Да или не?

[Boban]

Aleksandre, poenta ovog članka je da vidite da takvi članci postoje, da su objavljeni u visokotiražnim i poznatim časopisima, da ih pišu ljudi koje vi ovde prozivate da se ne osvrću na žanrovsku prozu, da je ne poznaju i ne razumeju, A zapravo je sve počelo od inicijalnog pozivanja na dexin komentar u ovom stilu; međutim, dexa je jedan mlad, ogročen, jedva polupismen čovek koga tek čeka suočenje sa istinom u životu i to što su ga neki kritičari odignorisali ili čak popljuvali, malo ometa njegovu akciju samopromocije (ono, kad mu izađe knjiga, pa videćemo mi šta je medijska kampanja i šta su prikazi po novinama), a vi ste se upecali Aleksandre ko mlad majmun, zapravo jedva čekate da bilo ko, pa bio i takav marginalac, prozove bilo koga ko je na vašoj listi na odstrel, da se nadovežete i udarite bez obzira koliko je to utemeljeno u stvarnosti. Razumete? Ja samo tražim da ne napadate ljudi koji takve napade ne zaslužuju, ne zato da ih odbranim od vaših smešnih smaranja, nego da prestanete da urušavate svoj ionako jadan kredibilitet, a sve zbog toga što sam ja jedan od retkih ljudi u ovom poslu koji još uvek smatra da vi možete uraditi nešto korisno za domaći SF i fantastiku, ali vi uporno, gotovo svakodnevno, sve činite da me u tome pokolebate.

[Aleksandar_B_Ned]

Цењени Бобане, не нападам ја нити браним Дексу, нити Васу, они ми нису савезници ни противници, не видим ја у томе никакав мој рат, нити сам ја иступио са неким таквим мишљењима о њима двојици или о њиховим текстовима.

Само мислим да треба да нађемо, као фандом, једну нову слогу и заједнички правац деловања, трезвен, не огорчењачко-свађалачки-губитнички али ни наивно идеалистички.

Поменуо сам једну особу која за простор Универзитет – главнотоковски критичари – Академија сматра да је божанска висина, а у исто време сакупља, преувеличава, и страствено памти максималне негативности о сваком појединачном припаднику тих кругова. (Ни о коме ништа позитивно!) Оно што такве људе изједа јесте комплекс инфериорности, наравно, зато се то и зове јед: огорчено мрзе оно у шта би силно желели (а не успевају) да се попну. А српску читалачку публику и фандом презиру као глупо крдо којим треба безобзирце манипулисати, управљати.

То је можда само један изведени подскуп принципа "високо грожђе је кисело". Или је то просто природа неких особа.

Па не треба да будемо сви такви.

Опет, познајем и барем два човека који заслужују велике похвале јер су морално веома усправни, али који се понекад непотребно фрљају претераним негативностима (а и вулгарностима) у разним правцима, као да ће тиме доказати своју независност и поштење (и неспутаност).

Није ни то, псовачки рат свих против свију (bellum omnia contra omnes), најкорисније за нас.

Да, Бобане, тачно као што кажете, ја бих хтео да урадим нешто корисно за српску научну, па, и другу фантастику (док још могу; са 55 година старости), али ја то не могу сам, него само ако имам помоћ и подршку паметних и сложних људи који прецизно и истинито сагледавају и своје и туђе мане – и добре стране. И мало смишљено, са неком стратегијом, напредују ка нечему.