CRNI CVET by Boban Knezevic

[Boban]

da... čovek zna šta su prave vrednosti.

[Ghoul]

sad će najzad i ćiriličari da te prigrle!

[Mica Milovanovic]

Pa, dobro, priznaj nam čime si ga opčinio.

[Джон Рейнольдс]

Damn! A ja kupio "Crni cvet" na hrvatskoj latinici u izdanju nekog Mon Blana... Ne, pardon. Ah, da. Nekog Everesta.

[Boban]

postoji jedna rečenica razlike između ova dva poslednja izdanja...

[scallop]

To je sedmo dopunjeno izdanje. Specijalno za ZStefa.

Ko nađe višak rečenicu dobiće da omiriše cvet.

[Mica Milovanovic]

Наравно, нисте приметили да је Бобан елегантно избегао да каже да су прва два издања "Црног цвета" била ћирилична.

Невероватно непознавање...

[Boban]

to je bilo u vreme dok sam voleo ćirilicu, dok mi nisu pali na trag ABN i zstef...

[Ghoul]

to je bilo u vreme dok sam voleo ćirilicu, dok mi nisu pali na trag ABN i zstef...

pih, čovek koji nema svoje mišljenje i koji dopušta da drugi upravljaju time šta će voleti ili ne...

[scallop]

Наравно, нисте приметили да је Бобан елегантно избегао да каже да су прва два издања "Црног цвета" била ћирилична.

Невероватно непознавање...

Crni Mićo, naleg'o si na Bobana k'o Vilja na Ghoula.

[Mica Milovanovic]

Ti znaš šta najmudriji Srbin po tom pitanju kaže...

[scallop]

Šta? Da skočiš u bunar?

[mac]

To kaže poslednji Srbin.

Doduše, po automatizmu, taj je i najmudriji.

[Boban]

http://kultura.krstarica.com/l/knjige/cvet-srpske-fantastike/

možda su mogli da stave naslovnu nekog od novijih izdanja...

[angel011]

To je naslovna koju imaš na www.boban.rs/everest...

[Boban]

do đavola, ja sam prolupao potpuno. Izgleda da me je završetak novog romana ispraznio na svim prisutnim nivoima. mislim da predstoji neko neodređeno vreme mojih nesuvislih postova.

[Ghoul]

mislim da predstoji neko neodređeno vreme mojih nesuvislih postova.

počelo je ono, odavno. i ne vidi mu se kraja.

[Boban]

gule, ostario si i zarđao... vidiš kako se ja lepo poturim, a to niko ne ume da iskoristi.

[Ghoul]

znam.
al ne volim ja na gotovo.

meni slatko na kvarno i iznenada, a ne kad se sam namestiš.

[Boban]

imaš još sasvim malo vremena za zajebanciju; kada iščitaš moj novi roman, moći ćeš samo da mi se klanjaš...

[Ghoul]

otkud ti ideja da je moj um uopšte u stanju da pojmi velelepnost tvoje zamisli, pompeznost egzekucije i monumentalnost značaja tog (bukvalno) NEVIĐENOG masterpissa?

ipak, nadam se da je roman smešan kao naslov, korica, najava, blurbovi, tvoji recentni postovi i uopšte SVE što smo do sada čuli i videli vezano za njega.

[angel011]

Ja se nadam da je roman dobar.

Iz krajnje sebičnog razloga.

[Ghoul]

450 strana dobrog texta je svakako bolje od 450 strana sranja.

ali... ko je čito bobanovu POSLEDNJU IGRU LEPTIRA i guštera se plaši i u jogurt duva!

[Boban]

proročanstvo kaže da su moji parni romani dobri, a neparni slabi...

[scallop]

Lapo, lapo.

[asja]

odlican roman, kratak i jasan i uz sve neobicnosti jezika i kompozicije, koje mu daju pecat autenticnosti. u njemu su sadrzani snovi i prorocanstva nase narodne epike i bajke, ali na jedan sasvim specifican i nov nacin savremene metode pisanja. nirmodel je dala dovoljno iscrpan, pametan i tacan prikaz, posle cega nije potrebno dalje objasnjavati. black blossom (tvrdokoricen) se ovde prodaje po ceni od $34.95 a sa taksama je to oko $40. to je skupa knjiga za ovdasnje prilike, za koje inace vlada pravilo : kolko para, tolko i muzike. dakle, tretirana je kao jedna od onih, koje pruzaju mnogo kvaliteta.

[mac]

OMG $40 za knjigu, da ipak nije malo mnogo?

[Boban]

Pa ne znam gde nađe 40, kada je 27.95$
http://www.amazon.com/Black-Blossom-Boban-Knezevic/dp/1894815890

[mac]

Ovo je već normalnije (mada i dalje nije baš jeftino). Zašto je razlika $10 između tvrdih i mekih korica?

[scallop]

Kanadski dolari.

[zakk]

Asja, ti si čitala englesku verziju?

[asja]

uh, probudise me u 3am policijske sirene. neko opljacako obliznji supermarket...uleteo s pistoljem i klisnuo.
jeste, kanadskih dolara ali to nije znatna razlika u odnosu na americke. razliku cine takse, jer ako je knjiga $34.95, na to se doda jos $3, pa izadje ravno $38, a kad ja pazarim u chaptersu, obavezno produzim par koraka do starbucks-a na kafu, da odmah i prelistam knjigu:)
   http://www.chapters.indigo.ca/books/Black-Blossom-Boban-Knezevic/9781894815895-item.html?ref=Search+Books%3a+%27black+blossom+boban+knezevic%27

zakk, nisam citala englesku verziju ali imam nameru. zanima me kakav je prevod. u zadnje vreme citam samo na maternjem, s ciljem da oporavim nas lepi jezik, jer ovde zivim vec 17. godina. odavno vec sanjam na engleskom:)
idem sad jos malo da odspavam. odlican je, odlican...crni cvet... citaju mi se sad brlickine "price iz davnine".

[Boban]

asja, ne bacaj pare, ja ću ti doturiti i englesku i srpsku verziju.

[zakk]

Eto, kad pisac kaže da je bacanje para

[asja]

bobane, hvala na ponudi.

[sivka]

Koliko sam pročitala Asjine postove, ona zaista čita, što znači da ću sa nekim da podelim komentare o Crnom cvetu.
Meni se dopada kako je knjiga napisana, ali ne mogu da pišem prikaz jer nemam vremena. (Sad sam pogledala, imam samo četiri različita izdanja Crnog cveta... hmmm.)

[sivka]

I da najavim novo izdanje romana CRNI CVET, na engleskom jeziku, u izdanju IP TARDIS.

[mac]

Hm, a kako ćete to da prodajete Amerikancima i ostalim Englezima?

[sivka]

Jedan deo ide u prodaju odmah, ovde, u Beogradu. Neverovatno je da se traže knjige na engleskom domaćih pisaca u našim knjižarama.
Napravila sam kontakt sa nekoliko kuća u Evropi i očekuju da im pošaljem prevode. Ponuda je iz tri knjige: Crni cvet, Dorkasi i antologija.

[Džek]

Evo i moje skromno mišljenje o CC-u, koje sam postovao na svom "mutter"- sajtu, sajtu (citiram) "fundamentalnih pacifista", ali za koje smatram da mu je "prirodno" stanište ipak ovde...
Napominjem da nisam nikakav književni kritičar, niti da imam ambicija u tom pravcu. Ali volim da iznosim utisake...



Usnio sam strašan san...

...je prva rečenica tog kratkog romana.  I od te prve rečenice, pa sve do zadnje, na 137 stranice, imate čisto, prvoklasno pripovedanje! Ali, ne samo to... sam način pripovedanja je upravo ono što mi se najviše svidelo u romanu, što me, kao i sama radnja, prikovalo da ga pročitam u samo par navrata! 
Evo i prvi pasus romana, da skontate o čemu pričam...

Usnio sam strašan san.
Hodam sred litice istegnute nagore put neba, nadole dublje od pogleda, nekakav neobičan divlji vetar ne duva kao što vetrovi duvaju, nego silovito udara, čas odozgo kao da me hoće prevaliti u tamni bezdan, čas uvis kao da će me od puta odvojiti, a put je trošan, staza uklesana u stene što mi se pod nogama migolje, drhtulje kao da su pihtije a ne kamen. I mada sam jači od sveg živog što svetom hodi, nesigurnost i strah smenjuju se u meni, nagone me da po trošnom putu polegnem i noktima o tlo grebem. Sve to traje i traje i traje i namah staza se pretapa u tamni otvor iz koga izranja biće aždaji nalik i sikće prema meni. Grabim sablju i sečem glavu odvratnog stvorenja. Bezglasno, najpre glava, zatim trup, strmoglavljuju se u ponor. Dok čekam da mi se uzdrhtala utroba primiri i dozvoli da napravim neki pokret, čuje se lomatanje u dubini. Stojim tako neko vreme, napregnutost popušta, ruka sa sabljom više se ne trese, ali potmulo lomatanje ne jenjava. Zavirujem oprezno u tamni otvor, čekam da mi se oči sviknu na mrak... iz pomrčine dopiru komešanje i cika mladih. Odlučujem da ih ne diram, ulazim tri koraka koliko je potrebno da dohvatim cvet hrizalida što samo u mraku iz aždajine sluzi raste, pažljivo ga uvijam u vunu i polažem u torbu okačenu o rame. Napolju me dočekuje tišina... vetar je stao, a staza mirno počiva na strmini.

Arhaično, od glave do pete.
Kao što vidite, autor piše u prvom licu, što mi se takođe dopalo, a možda nekima neće! Elem, prvo lice lišava autora potrebe da junaka psihološki definiše, i tu loptu dobacuje čitatelju, koji na osnovu kontova i postupaka protagoniste formira profil junačine. Taj prostor je Boban iskoristio da junačinu vodi lagano, bez naglih, stresnih obrta, uspona i padova naracije kroz celu priču. A naš protagonist, da je junačina, bogme i jeste.
Najjači srbin koji zemljom hodi, kraljević, oslobađa srbe drevnog prokletstva u obliku ratnika-čarobnika koji hara i pali gde god stigne. I kada ga junaci roknu, on vaskrsne i nastavlja svoj krvavi pir.
Samo naš bezimeni fajter, srpski vitez plave krvi,  saznaje od veštice tajnu kako i čime banditu stati na kraj! I dernek počinje. Prati ga širom bivšeg Dušanovog carstva, i na kraju ga i sustigne...

Radnja, iako piči laganih 100 procenata linearno (ali nikako predvidjivo), nije baš ,,poredana" u romanu tako. Počinje sa devetim poglavljem, pa onda nastavlja osmim, pa devetim. I tako ga Boban miksuje do kraja. Sad, neko bi pomislio da mu to nije trebalo, da je to bezveze odradio, a ja velim, neka je! Takva mikstura poglavlja daje romanu dinamiku (pardon, još dinamike, jer je story sama po sebi dinamična), i pažljivim čitanjem (normalno da će te pažljivo čitati, Crni Cvet nije ljubavni vikend trash roman za dokone domaćice i žvako-žvakajuće šalteruše mozga veličine andola) sve legne na svoje mesto. Takođe, u romanu nema mnogo likova, a nikako nepotrebnih ili sporednih. Možda karakter Jovančo, kao Pančo Vila svome vitezu, al' ostali su na svom mestu. Možda Jovančić  i ima svoju ulogu, kao, da našeg najjačeg srbina koji zemljom hodi prikaže kao dobrog, plemenitog i velikodušnog gospodara (Ono, kad mu, sluganu svome, u Čikluša Hanu plati i vino, i jagnje,  te hamam, sobu i kurve, što nezamisliva rabota gospodarima u ono vreme beše!)

Sam junak, i njegovi kontovi su lišeni ikakvih dubinskih definicija dobra i zla. On jednostavno zna šta je ispravno, ali ne baš i moralno. 'Ladno plača sebi kurve, ždere vino ko njegov vranac vodu, bes ga obuzima na svaku malu nepravdicu, ali i ne-nepravdicu, i, stekao sam dojam, voli da se razmeće svojom snagom, i bogatstvom. I da, naš čova, gde god dojde i uđe, sve redom gleda mrko, preko oka, da kavgu započne. A sitnim dušama turskim ruke seče! Pravi srbin, nema šta. A i ona vremena, izgleda baš vesela behu!
Ipak, kakve god karakteristike naš baja imao, on je ipak spreman da da svoju glavu, samo da bi skinuo prokletstvo narodu svom sa vrata. Naravno, osećaj krivice mu ugrađuje turbo čardžer u dupe, hrabrost, a najviše u moralnost svog žrtvovanja, al' nećemo spoilerisat priču.

Sve u svemu, lepo balansirana epska priča dešavanja na našim prostorima, sa elementima naše mitologije, i sa našim junacima!
Roman mi je legao onako baš potaman, lagano i fino. I jedan od retkih romana koji ostavljaju snažan dojam, koji ne vetri tako lako iz duše.
Možda je tome i doprinela ona besramna farsa od odluke međunarodnog suda oko našeg Kosmeta, koju objaviše taman kad sam završio čitanje. I kada se osvrnem na naše bogatstvo, koje nam je Boban majstorski izneo u Crnom Cvetu, pa pogledam one anglosaksonske prdonje sa njihovim pederskim perikama na pokvarenim tintarama, mogu samo da otpljunem, da im pokažem ,,the finger" i kažem ,,Imamo istoriju, imamo kulturu, sve to zasnovano na čojstvu i junaštvu, imamo i narod, i proklet, i inatan, i dobar i pravedan... a imamo i majstore pera koji to umeju lepo, snažno i čitljivo da spakuju i da nam serviraju, nama koji više volimo američke Avatare negoli bogatstvo koje nam pred nosom leži..."

Mislim da ne moram napominjati posebno da mi se ovo delo mnogo, mnogo dopalo, čak i više nego Poslednji Srbin istog autora.  I šta je još čudno... ne gotivim epsku fantastiku nikako, može mi i sam Tolkin nuditi svoje knjige u po cene, ne bi se osvrno na njih... al ovo me baš, baš izbilo iz frizure.

E sad ono što mi se nije dopalo:

Nelogično mi da mu ratnik – čarobnik potura onu mladu, mislim, zna s kim ima posla, ali i dalje konta da je on najjači? Onda, zašto je toliko prokleto pošten (Relja mu lepo reče "kletvi zamku postavi, podmuklo odigraj") da oče samo pošten megdan sa likom koji kolje sve redom, čak i nejač?
Rekoh već da mi se mnogo dopala arhaična naracija, al u istoj sam našao par pojmova koji mi nekako ne ,,leže" tu... ono, kao savremeni, nikako starinski. Takođe, par ponavljanja reći, iako nije trebalo... ma, da ne ulazim bez veze u sitna crevca, nije ništa fundamentalno, ništa bitno.

I još nešto...
Ime Junaka.
Da znam ko me vodio kroz tu avanturu, ko me to terao da čitam još i još, ko beše najjači srbin koji zemljom hodi?  Kako se zove, bre, čovek?
Kako? Da nije Marko?

Inače, delo je imalo četiri izdanja, a i prevedeno je na engleski, a tamo preko pokupilo lepe kritike, pa vi vidite...

Zahvaljujem se Bobanu što mi pokloni Crni Cvet, što ga nije mrzelo po kiši da ustane iz kafane i donese nam po primerak iz auta. Ali, naj hvala što me okrenu domaćoj fantastičnoj prozi, koja itekako zaslužuje svoju publiku.

[Vampirella]

Lijena sam. Ima ovo gdje da se pazari u RH?

[Džek]

Ima i ovde ring, Plut. Vid' koliki je, veći no tamo... Ima da se šopamo sve u 16!

Dakle, da nastavim, i zaključim tvoju provokaciju od tamo:

Zašto misliš da je Relja, čarobnjak,  u Crnom Cvetu podao, da nije dobar, ii da je igrač ratnika čarobnika?
Meni je Relja sasvim namazano odigrao, rekavši Markanu da ratnika sredi iz zasede, jerbo narodu treba kraljević junak, živ, a ne mrtav mučenik...

[Plut]

Ček Sal prvo da iznesem i ovde šta mislim o ovom romanu. Ne bih da se mnogo ponavljam te ću, stoga, u kratkim crtama ponoviti.
Dakle, vrlo vrlo lepo postavljen i napisan roman po meni. Arhaičan način govora i upotreba prezenta i aorista u službi priče i stvaranja atmosfere. Naravno, arhaičan govor u našem savremenom poimanju. Jer da ga nije prilagodio našem vremenu ništa od tog govora mi ne bismo razumeli.
Zaboravih da napomenem da me narodna književnost u Srba nikada nije nešto previše privlačila i sreća pa nisam, pre uzimanja u ruke ovog dela, nešto puno o tome znala. Da jesam... moje predrasude bi verovatno prevagnule.
Elem, i pored moje odbojnosti prema sličnoj tematici, Crni cvet sam pročitala bez po muke. Jes' da se dešavalo da vrtim i vrtim stranice u nazad ne bih li nalazila vezu među poglavljima, ali je to bilo zanimljivo istraživanje. Izmešana poglavlja su jako lepo složena, malo te baca u prošlost pa te vrće u sadašnjost pa onda opet nazad i tako u krug. Nemaš osećaj da ti nešto prepričava već i kroz sada i onda putuješ sa glavnim junakom. Prepuno simbolike, mitologije itd.
O junačini ne bih puno da tupim jer smo se oko njega dosta nagvaždali. I dalje ostajem pri tome da je njegova žrtva delimična, što ga ne čini lošim junakom, naprotiv, u čitavoj fantastičnoj priči (ili bajci, kako ko voli) on je vrlo realistično prikazan. Jednostavan čovek, pardon kraljević, sa svojim strahovima, kočoperenjem kad ima rašta, snagom iz sitnih/krupnih pobuda dobijenom, žrtvom na račun svog života. I donekle pragmatik (možda pregrubo rečeno, ali navodi na to). E sad, sam kraj navodi i na to da mu je žrtva velika, ali ne i najčistija, kakva bi morala biti. Ali on je samo čovek i ništa više. Sve je to prirodno.

Da ponovim da sam pokušavala pronaći rupu u ovom delu i uspela nisam. Čim pomislim "ha! evo je"... posle nekog vremena čovek je zakrpi.

Što se Relje tiče, nisam rekla da mislim da je podao i da nije dobar, ali mi je sumnjiv. Potkrepljuje junakove sumnje i navodi ga prvo na prevaru u borbi (na šta pravi vitez ne bi smeo da pristane), a posle mu ubacuje crva u glavu da zlo i ne mora baš odmah njegovih životom da uništi već to može, ono kao... jednom, kad se naživi i više koristi narodu svome donese. Možda je i Relja neki oblik iskušenja, pojma nemam. Ali me ne napušta osećaj da je njegova uloga ovde veća nego što se to čini.

[Džek]

Meni se Relja učini kao glas razuma.

A viteštvo se nikako ne iskazuje sečenjem ruke onom jadnom kovaču, što za svojim drvom zakuka...

[Plut]

Ali on jeste vitez, naročito u duši. I nema taj više da kuje sablje pa još boljem vitezu, a ne. Ne zaboravi u kakvim vremenima se radnja dešava.

[Boban]

Sale, da li si ti čitao epsku pesmu Marko kraljević i Musa Kesedžija?

Tamo Marko seče ruku kovaču da ne kuje ni bolje ni gore, a jedini junak koga nije uspeo pobediti pošteno jeste upravo Musa Kesedžija. Crni cvet je zapravo nekakva moja vizija tog njihovog dvoboja; epska pesma je ono što je narod zapamtio, a ja sam okrenuo stvari da sve to prikažem u alternativnoj prošlosti kako bi moglo da bude a da se podmire i legende i stvarnost; jer Marko je u stvarnosti bio jedno u legendi nešto sasvim drugo, Crni cvet "objašnjava" kako je došlo do toga, da je za jedne Marko junak nestvarne snage a za druge pijanica i plašljivac.
I naravno da nema dileme o kome se radi, u romanu jasno piše da je to Vukašinov sin, kraljević i tako dalje... malo pažljivog čitanja nikome nije naudilo.

[Džek]

Sale, da li si ti čitao epsku pesmu Marko kraljević i Musa Kesedžija?

Nisam. Da jesam, našao bih paralele, i moja rasprava sa Plut bi bila nepotrebna, izlišna.
Otvorio si mi novi aspek na CC, a i obavezu da pročitam spomenutu epsku pesmu... (ne volim pesme, nikako!)

[Boban]

E, pa to ti je veliki propust. Bez poznavanja te pesme i još nekih iz Markovog ciklusa, nema prave slike Crnog cveta.

[Plut]

E onda je trebalo na početak USA izdanja da tutneš malo naše epike.

[Boban]

ma nema veze; suština je da se ta knjiga lepo čita i prihvata i bez predznanja o našoj epici, istoriji i legendama. Evo, Sal je živi dokaz upravo toga.