PD

[PTY]

Dakle, ovako: igra li iko ovde šah?
Ili su-doku?
Ili imate li ikakve sklonosti za matematičku enigmatiku?

ako je odgovor da, PD je prava stvar.  

[Truba]

ja znam igrati šah dok mi se ne zamanta  

[Kastor]

Igram šah, nemam pojma šta je PD.

LA PD?
NY PD?
Iscrpio sam svoje znanje o USA gradovima.

[PTY]

ja znam igrati šah dok mi se ne zamanta  

I ja isto. Što mu dođe tamo negde posle petog ili šestog poteza.  

A PD nije kratica ni za elejpidi ni za envajpidi, tek da se zna. Kazaću uskoro o čemu je reč, samo pre moram malo onako, malo pomalo i izokola, da ispoliram bekgraund. Jako je to važno, najozbiljnije. Ne zezam se.

Ajde, pa, nastavak sutra.

[faye]

ja igram sudoku, pomalo i shogi i go  

dakle, da

[PTY]

Odlično.
(sklonost ka ratnim strategijama, da li je? )

evo ovako: slede dva primena u kojima se nalaze PD varijacije.

[PTY]

Prvi primer je istorijski; španski osvajač Kortez je, odmah po iskrcavanju u Meksiko, naredio da se svi brodovi smesta spale, sve onako ukotvljeni.

(Iliti usidreni, za vas koji nemate pojma šta je kotva.   )

[PTY]

Drugi primer; također istorijski, opisan i u  Šekspirovom Henry V.
Dakle, pobednik Aginkorta krajnje surovo eliminiše ratne zarobljenike. Naravno, to klanje bez presedana se odvija naočigled francuske vojske koja, na drugoj strani fronta, bespomoćno gleda kako joj se zarobljena sabraća sadistički muče i ubijaju, bez naizgled očiglednog rezona.

[PTY]

Oba primera nude strategiju baziranu na varijabli.

Bazu strategijske varijable (ne, ne, to nije oficijelni izraz;   ovde ga koristim samo da objasnim pravila.) pominje Plato još u svojoj "Republici", prezentovanu u specifičnoj situaciji motivacije singularnog vojnika na frontu:

[PTY]

Dakle, taj naš primerni vojnik na udarnoj liniji fronta rezonuje sledeće: ako je suparnička vojska inferiorna, izgubiće ovu bitku ubedljivo. Unutar te konkretno mogućnosti, primena logičnog rezona svodi doprinos rečenog vojnika na nemerljivo minimalan, maltene zanemarljiv;  iz toga sledi da njegovo odsustvo neće ni na koji način uticati na konačan ishod. To dalje znači da taj konkretno vojnik bespotrebno preuzima krajnje nepotreban rizik, dovodeći sebe u situaciju da bude ili ranjen ili ubijen, maltene bez ikakve potrebe i bez ikakvog uticaja na konačan ishod bitke.

A ako je, sa druge strane, protivnička vojska nadmoćna, vojnikov individualni doprinos tim više neće uticati na krajnji ishod bitke, te je rečeni rizik mogućeg ranjavanja ili pogibije utoliko besmisleniji.

E sad; ako zamislimo da svi vojnici iz navedene formacije slede istu tu i takvu dedukciju, ( a nema razloga da ne bude tako, pošto su svi oni, kao zdravorazumske jedinke, u apsolutno identičnim situacijama), lako dolazimo do zaključka da je svaki vojnik, ponaosob, maltene logički obavezan da se, u svrsi logičkog samoodržanja, obavezno prikloni dezerterstvu. Ne iz kukavičluka, da se razumemo, nego prosto na bazi obaveze logičkog rezonovanja.  

Dakle,  singularna motivacija ne sme počivati na zdravorazumskom obrazloženju kao takvom; potreban je izvestan podsticaj koji se unosi u situaciju kao varijabla.

U ovom konkretno (primernom) slučaju, ta varijabla se ogleda u kaznenoj meri streljanja dezertera. To drastično menja vojnikovu logičku procenu odnosa "rizik versus profit", tako da isti taj vojnik naprasno postaje itekako motivisan da izabere moguće ranjavanje/smrt u borbi sa neprijateljskom vojskom  nauštrb zasigurne dezerterske smrti.

Uneti varijablu u jasno definisanu matematičku jednačinu znači poništiti primarnu ravnotežu uspostavljenu zdravorazumskom logikom.  

[PTY]

Pojašnjenje primera broj dva: englezi i francuzi su izveli na ledinu podjednake voske pa džentlmeni lemaju jedni druge sa podjednakom motivacijom. Moguć ishod je matematički iskaziv kao 50:50.

e sad, Henry smatra dam u treba varijabla za prevagu te stoga naredi da se svi zarobljeni francuzi smesta zakolju na najbrutalniji moguć način, i to pred samim nosem francuske vojske.

Varijabla je jednostrana iliti prosta, namenjena je engleskim vojnicima i glasi otprilike ovako: sad kad smo poklali ove francuze, možete misliti šta vas čeka ako padnete šaka francuskoj vojsci.

[PTY]

Pojašnjenje primera broj jedan: situacija je složenija zato što Kortez ima nemerljivo manju vojsku. Stoga je njegova varijabla složena iliti kompleksna i utiče na obe strane u jednačini.

Najpre utiče na konkviskadore, zato što znaju da im nema odstupnice; ima da se bore dok ne izginu do poslednjeg.

A istovremeno utiče i na Asteke, pošto ih tera da logički zaključe kako svaki vojskovođa, toliko uveren u sopstvenu premoć, mora imati razlog za takav optimizam. Asteci su došli do zaključka da taj razlog nije očigledan pa su se povukli u brda da sačekaju tu očiglednost.

Kao rezultat, Kortez je na samom pristaništu odneo beskrvnu pobedu i ulio strah i trepet u astečke branioce, sve to jednim jedinim potezom – paljenjem sopstvenih brodova.

[Truba]

 i kakve to veze ima sa šahom ?

recimo ja samo sa sebi jednakim po rejtingu igram odlično...a s onima koji imaju jači rejting igram s nekim respektom (čitaj uplašim se) i unaprijed sam osuđen na propast
a sa slabijim igram pod pritiskom imperativa pobjede pa sam opet u grču      
stoga najviše volim igrati sa sebi jednakima po broju bodoova i omjeru partija 3 pobjede 1 poraz (* 100) daklem nekih 500 partija odigranih po korisničkom imenu

   
eh kako kortezovu metodu prebaciti na šahovsku tablu

[PTY]

 i kakve to veze ima sa šahom ?

Ima veze.
Zapravo, ima veza. Plural.

A glavna veza je to što, ako ti leži šah, podrazumeva da imaš aptitjude, štono bi se reklo, za rešavanje matematičkih problema.

Kud ćeš više, jadan?

Ja recimo već dve godine igram sudoku i ne dovršim skoro 80% započetih igara. (Duduk, jebiga. A i tanko mi strpljenje. )

a tvoja izjava

eh kako kortezovu metodu prebaciti na šahovsku tablu

me oduševila, keve mi. blizu si. maltene prst-u-oko blizu.  

[S.]

E, sad, da izvinis, trudim se, ali ne mogu da izbegnem da budem spoil sport ovde. Sorry. Kako utice na to sto zelis da kazes i/ili logicku igru koju bi da ponudis, ako se ispostavi da jedan od dva modela ne drzi vodu?

Pojašnjenje primera broj jedan: situacija je složenija zato što Kortez ima nemerljivo manju vojsku. Stoga je njegova varijabla složena iliti kompleksna i utiče na obe strane u jednačini.

Najpre utiče na konkviskadore, zato što znaju da im nema odstupnice; ima da se bore dok ne izginu do poslednjeg.

A istovremeno utiče i na Asteke, pošto ih tera da logički zaključe kako svaki vojskovođa, toliko uveren u sopstvenu premoć, mora imati razlog za takav optimizam. Asteci su došli do zaključka da taj razlog nije očigledan pa su se povukli u brda da sačekaju tu očiglednost.

Kao rezultat, Kortez je na samom pristaništu odneo beskrvnu pobedu i ulio strah i trepet u astečke branioce, sve to jednim jedinim potezom – paljenjem sopstvenih brodova.

Gore navedeno bas i ne stoji, Kortesovo paljenje brodova veze nije imalo sa Astecima. Mislim, pripisivati Kortesu genijalnu strategiju koja daje plodove tek na (za njega) duze staze... Sto se lepo moze i videti na linku. Kao uvod u temu je valjda dovoljno, na spanskom, naravno, ima daleko vise izvora, ali ... da.  

[PTY]

Bitch!
*grin*

[PTY]

recimo najpre da si malko ti u pravu: priznajmo mogućnost da nije bila u pitanju genijalna strateška procena (do koje bi Kortez zasigurno stigao, samo da je sirotan znao PD ) nego više njegov instinkt. Ali to ne umanjuje fakt da je taj upravo taj potez imao navedene posledice na astečke branioce. E sad, nećemo da cepidlačimo; važan nam je isključivo željeni rezultat. (Ako se nekom omane i da ga slučajno dosegne, to ne znači da mu isto možemo glanc osporiti, zar ne. )


A onda sam malko više ja u pravu kada kažem da se motivacijska strategija može prezentovati kao matematički problem a onda i fino rešiti na papiru. Recimo da je to suština PD-ja; neka vrst ultimativne (namig na Nimrodel) igre, koja prevazilazi sve igre, prosto zato što u suštini nije samo igra.

[mac]

Ja recimo već dve godine igram sudoku i ne dovršim skoro 80% započetih igara. (Duduk, jebiga. A i tanko mi strpljenje. )

Znači pre nego što počneš da rešavaš sudoku ti treba da podmetneš požar u kući i da ne izlaziš iz kuće dok ne rešiš problem.

a tvoja izjava

eh kako kortezovu metodu prebaciti na šahovsku tablu

me oduševila, keve mi. blizu si. maltene prst-u-oko blizu.  

Ranije su mnogi šahovski programi bili jednostavni, tako da si mogao žešće da zbuniš računar tako što ćeš odigrati neki nasumični potez u odgovarajućem trenutku. To više ne može, jer računari su brži, a i algoritmi su spremni na te blefove.

[Truba]

ja igram protiv živih ljudi preko jahua...s mašinom mogu samo remi izvući (CM 2100 - na ove novije ne smijem ni pomisliti)

i skontao sam da sa nikom Truba ili horrorsah niko nece da igra sa mnom  
zato sam smislio nik

George_W_Bush

   

da vidiš što se gomilaju da me razvale   stoje u redu
žele da se osvete na šahovskom polju za sve probleme u svijetu

osjećam njihov bijes na koji odgovaram žrtvom pijuna na F liniji  

[S.]

E... bre, nece moci. Iz drugog opisnog primera ispada da je PD nesto sto polazi od pogresnih premisa, igra po pogresnim pravilima, i na kraju se dobije  ispravan rezultat. To li je? Mislim, niti su Asteci ziveli na toj obali, niti su znali za paljenje brodova, niti se poraz desio odmah, a bogami nisu ni mislili sta pise da su mislili. Mislim, najverovatnije.

'ajde da izvadim sa linka relevantni deo: "Cortés...set sail for the mainland on February 18, 1519.... Upon the advice of his two translators - ... - Cortés began to seek out native allies who were already hostile to the Aztecs. ... Cortés soon won the support of the Cempoalans, and the Tlaxcalans. ... the expedition took three months to complete the 300-kilometer journey, ... Arriving on the outskirts of Tenochtitlán the city's populous believed Cortés to be the descendent of the white-skinned god Quetzalcoatlin of Aztec prophesy. This prophesy stated that Quetzalcoatlin had left Mexico in the tenth century but would return from the east to reclaim his authority over the Aztecs. The Aztec Emperor, Moctezuma, saw Cortés' arrival as the fulfilment of this prophecy and welcomed the party warmly, presenting the Spaniards with lavish gifts.

After courteous initial meetings with Moctezuma, relations between the Spaniards and the Aztecs deteriorated rapidly. ... Cortés seized Moctezuma and made him a prisoner. This stunned the Aztecs into submission and the Aztecs began collecting treasure as ransom. In the meanwhile Cortés left the capital to engage a military expedition sent by Velásquez to capture the rebellious captain. ... Cortés returned to Tenochtitlán to find that his Spanish troops had massacred an unarmed crowd at a religious ceremony thus provoking a massive popular uprising.

...Cortés' only option was to retreat to Tlaxcalan territory, but during this retreat the company sustained heavy losses. After regrouping, and being reinforced largely by enemies of the Aztecs, the Spanish returned to besiege Tenochtitlán in 1521. The Spanish and their allies blockaded the city, denying the populace food and water. An outbreak of smallpox further weakened the city's defenders. Cortés finally pushed his way into the city and razed all of the Aztec buildings so that hardly a trace of the city remained..."


No, da batalimo paradigme, daj igru

[Kastor]

@S.

Ajoooooooooooj!

[PTY]

bitch!!

[PTY]

A vratiću ti.  

[PTY]

Hoću reći, vratiću se na ovaj tvoj post.
Kad opravim koncepciju.
Nema više istorijskih primera.  

[Kastor]

Dve loše, ubiše PD.
Šta god to bilo.
Valjda može da umre?

[PTY]

Ma jok.
Videćeš u ponedeljak.
(moram sve lepo da skockam inače S. ima da me razbuca ko zvečku. )

[PTY]

Najpre da usaglasimo rečnik, što će reći - da vi prihvatite moj.

Sorry.  

Sledi nekoliko bazičnih definicija:

[PTY]

Svaka situacija u kojoj barem jedan od učesnika  ima mogućnost da maksimizira svoj uticaj kroz funkciju pretpostavljanja reakcije drugog učesnika zove se IGRA.

Svaki samostalan entitet koji ispoljava svoj uticaj u konkretnoj igri kroz funkciju proračunate (re)akcije (pa bilo da je ista svesna, instinktivna ili samo implicirana dominantnim arakteristikama... (ova zagrada i italici su samo zbog S., da se zna! )) u svrhu maksimiziranja sopstvenog uticaja zove se IGRAČ.

UTICAJ je, stoga, moguće definisati kao lepezu sklonosti i stremljenja, čija je primarna svrha da obezbede dobrobit igrača.

PRETPOSTAVLJANJA igrača se manifestuju kroz strategiju.

STRATEGIJA je igračev 'program igranja' i može biti posledična (kao kod šaha, recimo, gde je neophodno formulisati adekvatnu strategiju na bazi protivničkih poteza, te je strategija stoga promenjiva) ili istovremena (gde igrači startuju u isto vreme sa unapred definisanim strategijama koje uključuju i pretpostavljene reakcije su-igrača, te je strategija fiksna).

SKLONOSTI su, eh... ovo je malko zeznuto; recimo da je to dijapazon mera i stanja, preuzetih iz normativnog indeksa opšte dobrobiti. (pri tom se podrazumeva da je opšta dobrobit entiteta samo ono što on sam proklamuje kao konačan cilj a ne ono što mi smatramo da bi trebalo biti u njegovom interesu; na primer, ako entitet kroz svoje uticaje proklamira da ga u životu ponajviše interesuju cigare, nema svrhe da pretpostavljamo strategiju na bazi našeg ubeđenja kako se od nikotina skiknjava.) Sklonosti protivnika (a time i njegovu strategiju) sami morate da provalite, i to uglavnom iz njegovih uticaja. Na primer: čovek koji voli da jede slatikiše biće više sklon da radi u poslastičarnici i za manje para no što bi zaradio da radi kao, recimo, automehaničar. Ili: ljudi koji su zlopamtila uvek će lakše da previde klopku iza  ponuđene žrtve piona (pogotovo odmah nakon izgubljene partije) nego ljudi kojima zub-za-zub osveta nije primarna sklonost. Ili: najlakše je iznervirati sujetnog protivnika upornim dovođenjem u pitanje najsnažnije tačke njegove strategije. (Okej, okej, primeri su banalni i malko generalizovani, znam! ali trta me da i dalje izvlačim adekvatne primere iz istorije, pa eto, patite se malo!(ne zaboravite, S. je kriva za sve! Treba je tući i za kose vući! ))

Takođe, može vrlo dobro da nam posluži i onaj Trubin primer (instinktivne) manipulacije protivnika Bušovim nikom – taj primer sam po sebi daje objašnjenje zašto je (i koliko je) važno pretpostaviti su-igračeve sklonosti. To vam je, narode, maltene pola dobijene igre.

PS. Ukoliko kasnije naiđemo na pojmove bez jasne definicije, editovaću naknadno ovaj post dodacima, tako da će biti neka vrst agende*.


*Ko zna bolju reč, nek' javi, pa da menjam.  

[PTY]

Primer koji sledi je ujedno i prva aktivna igra.
(Ova konkretno igra zahteva simultanu strategiju i one-shot izvedbu; štono bi se reklo, jednopotezna je, i zato, pajsad dobro!)

Dakle ovako – ti si u sledećoj situaciji: treba da pređeš reku preko jednog od tri raspoloživa mosta. Most A je potpuno siguran, most B je u dometu nekakvog odrona, tako da moraš da računaš i na povremene projektile kamenčuga, a most C je pun puncijat zmija otrovnica, i to baš kobri. (e, nemoj da mi se ko usudi kolk'o je da pisne zbog ovog!  Primer je, bre, udžbenički!)

Da bi uspostavili striktne parametre, recimo da je most A najudaljeniji pa treba par sati lomatanja po stenama da tamo stigneš, recimo da je most B upola bliže ali na njemu imaš 10% šanse da te pomete kamenčuga i recimo da je most C sasvim blizu ali imaš 20% šanse da te na njemu ujede zmija. Unutar tih parametara, prioritete možemo provizorno da sortiramo na sledeći način:
Most A = 3
Most B = 2
Most C = 1

Pri tom 1,2 i 3 nemaju nikakvu vrednost per se, nego prosto služe rasporedu tvojih preferenci iliti sklonosti - trojka je najbolja a kec je najgori ali to ne podrazumeva da je most A tačno tri puta bolji od mosta C. Recimo samo da su ove preference sortirane na pretpostavci da se više isplati par sati pešačenja do sigurnog mosta nego rizikovanje bilo kakvih procenata opasnosti.

[PTY]

Ali ukoliko od ove situacije napravimo aktivnu igru, uvodeći u nju entitet sa suparničkim tendencijama, postavka se naprasno menja se u sledeći problem:

Ti i dalje imaš na raspolaganju iste te mostove i iste te parametre ali istovremeno treba i da izbegneš protivnika, koji te čeka na jednom od mostova.

Izabrati most pod kojim te čeka protivnik, znači izgubiti igru. (Ili još bolje, u cilju motivacije – znači izgubiti glavu. Baja ima da te kokne i to ti je to.) E sad, tvoje preference se drastično menjaju; najsigurniji most A odjednom uopšte više nije tako siguran, a najopasniji most C odjednom postaje sračunato prihvatljiv, ako ga posmatraš kroz strategiju nadmudrivanja protivnika.   (Za pretpostaviti je da protivnik najmanje očekuje tvoj izbor mosta C, zar ne? )

E sad, za iskazivanje postavke ove igre, treba nam  matriks.

[PTY]

[PTY]

http://img50.imageshack.us/img50/158/matriks7xy.jpg

[PTY]

                             

[PTY]

(uf. malko sam deprimirana. )

Dakle, ti si fjuđitiv a tvoj protivnik je lovac.
Tvoji su redovi a njegove su kolone.
Ako izabereš siguran most a lovac te tamo sačeka, ti gubiš glavu a on dobija igru; stoga ti sebi beležiš nulu a njemu keca u tom A1 kvadratu. To dalje znači da bi ti, u toj i takvoj postavci, glatko odneo pobedu na mostu sa kamenjem i na mostu sa otrovnicama; stoga u kvadratima A2 i A3 sebi beležiš keca a njemu 0, sve to lepo odvajajući zarezom. (Opet ponavljam, ti 1,0 i 0,1 nemaju nikakvu vrednost per se, samo nam binarno daju na znanje rezultat. Jel' jasno?)

Iz matriksa je očigledno je tvoj protivnik trenutno u jasnijoj poziciji; njegov vektor triju isplata se lepo rasteže dijagonalno dok si ti sa samo dve isplate malko faličan.

(To zato što ovaj matriks ne daje kalkulaciju za tvoj prelaz mosta B i mosta C; a odgovori iza tih upitnika su upravo ono što nas zanima.)

Fakt da ishod ove igre ovisi o vanjskim faktorima direktno je vezan za pravljenje strategije kao takve. I ti i tvoj protivnik koristite istu logičku dedukciju, imate iste motivacije, birate strategiju unapred i bazirate je na predviđanju suparničkog poteza. Plus, ti imaš dodatni rizik gubljenja glave od kamenja i zmija; ali treba imati na umu da niti kamenje niti zmije ne učestvuju u igri motivacijski, tojest, ne menjaju svoju aktivnost na bazi proračuna tvog izbora strategije.

Stoga je moguće inzaći način da se situacija prezentuje matematički.

[mac]

Što ti nama lepo ne daš neki link, kao recimo http://plato.stanford.edu/entries/game-theory/ i objasniš nam zašto je to važnije od proizvodnje šešira u severnoj Boliviji, pa da vidimo šta ćemo...

BTW, agenda <= podsetnik

[angel011]

Što ti nama lepo ne daš neki link, kao recimo http://plato.stanford.edu/entries/game-theory/ i objasniš nam zašto je to važnije od proizvodnje šešira u severnoj Boliviji, pa da vidimo šta ćemo...

BTW, agenda <= podsetnik

Ukoliko živiš od proizvodnje šešira u severnoj Boliviji, objašnjenje jedne igre svakako ti neće biti važnije. Mada, i tada bi moglo da bude zabavnije i zanimljivije - a priča o nečemu interesantnom (ne nužno od životnog značaja) je, koliko vidim, libeatin cilj na ovom topiku.

libeat, please continue.

[mac]

He he, ja bih u duhu Kobajaši-Maru testa napravio čeku na bezbednom mostu i ustrelio lovca. Ili, još bolje, na papiru na kome je tabela dopisao bih novi most za koji lovac ne zna, i prešao preko njega (kao što Duško Dugouško prevari Peru Kojota).

Problem sa tim teorijama igara je što je neophodno da znaš o čemu protivnik razmišlja da bi mogao da ga nadigraš, a to ne možeš da znaš sve dok se igra malo ne zavrti. U ovom konkretnom problemu nema šta da se zavrti, il' si mrtav, ili živ. Ako oba protivnika imaju istovetno početno znanje, i krenu da primenjuju teoriju bez neke predistorije, obavezno dolaze do zaključka da ne mogu da dođu do zaključka, tj. da je najbolje da za odluku konsultuju kocku.

[col. von Strohm]

Fakt da ishod ove igre ovisi o vanjskim faktorima direktno je vezan za pravljenje strategije kao takve. I ti i tvoj protivnik koristite istu logičku dedukciju, imate iste motivacije, birate strategiju unapred i bazirate je na predviđanju suparničkog poteza. Plus, ti imaš dodatni rizik gubljenja glave od kamenja i zmija; ali treba imati na umu da niti kamenje niti zmije ne učestvuju u igri motivacijski, tojest, ne menjaju svoju aktivnost na bazi proračuna tvog izbora strategije.

Stoga je moguće inzaći način da se situacija prezentuje matematički.

Jel' ti to nama pricas o "neuralnim mrezama"? Mogu da ti preporucim neke ljude koji se bas ozbiljno bave time na ETF-u. To o cemu pricas sustinski, ako dobro razumem, nije igra nego razrada "nacina razmisljanja" koji se moze pretvoriti u matematicku racunicu kojom bi dosli do "funkcije profita" kako bi to ekonomisti nazvali, tj. do polozaja ekstrema funkcije bezbednosti prelaska na osnovu statistickih parametara primenjenih ocigledno na diskretnu sredinu. O.k. malo sam se i izlupao, ali ko razume shvatice.  



Ono sto je uvek problem u primeni takvog razmisljanja na realnu situaciju je sto se pretpostavlja da su potezi konacni i da, kada su jednom odigrani, nema korigovanja [npr. odes do mosta A, vidis tamo protivnika i onda, znajuci sta te ceka ako ga sretnes, das petama vetra i pobegnes nazad odakle si dosao i onda pokusas ponovo na nekom drugom mestu... E TOGA OVDE NEMA, a onda je pitanje i ZASTO NEMA?].  



Takodje problem je i sa "bodovanjem" odredjenih poteza i njihovih rezultata, tako da one zmije na mostu C mogu da ti poubijaju 20%vojske ili mogu da ti ne ubiju nikoga ili mogu da ti pobiju ama bas sve ljude. Da su na mostu otrovnice od cijeg ujeda umire samo 20%ljudi onda bi mogao da racunas da ce ti 80% ljudi preci na drugu stranu. A posto si izabrala kobre da sede na mostu, a kod njih je smrtnost nakon ujeda mnogo veca od 20% [kod obicnih ljudi verovatno se blizi ka 98 ili 99 %], onda mozda gubitci nece biti 20% nego (znacajno) veci. Dakle u nekoj pseudo-stvarnoj situaciji "ovan predvodnik" tvoje ekipe trebao bi sam da raspodeli te procente unaokolo, a ne da oni budu unapred zadati. Ako je sve unapred zadato onda je i rezultat unapred poznat posto je to kao da igras iks-oks - situacija ce uvek biti neresena ako ne igras protiv totalnog retarda.  



A da i ne pominjemo da je ovakvim sablonizovanjem izostavljena vrsta/kolona koja predvidja "neocekivano".

To "neocekivano" se moze manifestovati kroz kreativno razmisljanje bilo kojeg od oba protivnika. Dakle Ratko [onaj kojeg love   ] bi mogao da pokusa da nadmudri Zokija [onaj koji lovi Ratka   ] tako sto ce njegova ekipa da prepliva reku na mestu gde je ona najsporija.   Ili bi mogli da naprave ponton na mestu gde je najuza?   A opet ako Ratko nema ni ponton ni gumene slaufe [neophodna oprema svakog boljeg plivaca ] mogao bi pak da pogleda cega jos ima na terenu, a sto bi mogao da upotrebi da se prebaci na drugu stranu reke.

Takodje tu je i mogucnost da se usled odrona toliko osteti most B da se on i srusi, pa onda da cela Ratkova ekipa popada u vodu.

Izvestaje izvidjaca, obavestajne podatke i slicne stvari necu ni da pominjem.

A moze i da udari grom na Svetoga Savu usred zime kad mu vreme nije i da drmne bas izmedju Zokijevih usiju usled cega ce on malkice zanemocati, a njegova ekipa ce se razbezati misleci da je to neki znak od Boga... ili onog drugog cike.  

Uostalom i neverovatnije stvari su se desavale na bojistima. Evo istorijskog primera:
Povlaceci se preko africke obale nakon El Alameina, na juznoj obali zaliva Sidra Romelova vojska je ostala bez goriva, a vec su bili previse juzno da bi Luftvafe mogao da ih snabdeva sa Krita. U takvim uslovima nije im nista ostalo da ucine osim da ociste i ispeglaju uniforme da bi izgledali lepo kada se budu predavali englezima posto ce sigurno biti puno fotografa i poneka kamera. I bas tada stigli su izvestaji izvidjaca da je svega par kilometara dalje plaza pokrivena metalnim buradima punim dizela. Deset kilometara pescane morske obale bilo je posuto buradima sa gorivom!!! Sve sto je trebalo da rade je da usput skupljaju burad i tovare na kamione dok beze dalje prem zapadu. To se zove "ratna sreca" ili kako je kod nas uobicajeno da se kaze "do jaja ih je usralo!".    



Uprkos svemu recenom, i dalje sa nestrpljenjem ocekujemo da cujemo o cemu se radi u tvojoj logickoj enigmatici.  

[angel011]

Meni ovde fali faktor ljudske lenjosti. Pešačiti nekoliko sati do potpuno bezbednog mosta (to jest, do mosta koji bi bio potpuno bezbedan da nema lovca)? Nema šanse - ljudi ginu prelazeći ulicu van pešačkog prelaza, u vreme kada im niko ne radi o glavi, a najbliži pešački prelaz je pedeset metara udaljen. Ne bi me iznenadilo da taj fjuđitiv odabere most sa kobrama, čak i da nema protivnika, a po principu "ma nisam valjda toliki baksuz".

Uz dodati faktor lovca, kao najlogičnije rešenje (ako je izvodljivo) meni deluje na najbližem mogućem mestu preplivati reku, odmah, pre nego što lovac uopšte stigne.

Kako se to uklapa u matriks?  

[Boban]

Zmija ne ujeda kroz tkaninu, dakle, pantalone i cizme su potpuna zaštita. Ovo je tacno 100%, video sam rodjenim očima kako to rade profesionalni zmijari i kako poskoke prenose u najobičnijoj tekstiloj vrećici koju drže u ruci dok se zmija koprca unutra.

[Mica Milovanovic]

A da se vratiš pisanju?  

[col. von Strohm]

Zmija ne ujeda kroz tkaninu, dakle, pantalone i cizme su potpuna zaštita. Ovo je tacno 100%, video sam rodjenim očima kako to rade profesionalni zmijari i kako poskoke prenose u najobičnijoj tekstiloj vrećici koju drže u ruci dok se zmija koprca unutra.

Da ali ona je odabrala "kobru" a kobra je poznata po tome sto, kada je razdrazena, rasiri vrat i na prosirenom delu su iscrtane kruzne sare koje treba da zavaraju protivnika da su joj to oci a sama kobra zabacuje glavu i iz gornjih supljih ocnjaka prska otrov [i to navodno veoma precizno] protivniku u oci. Domet nije spektakularan ali prevazilazi 1m.

Sad neko bi mogao i da kaze da bi moglo da se obilazi oko nje na rastojanju od 2m dok ona ne istrosi svoju zalihu i onda da se prodje pored nje dok ona pokusava da izluci novu kolicinu, ili da se koriste zastitne naocare kada joj se prilazi... ali tu imamo dva problema:

Ako imamo zastitne naocare onda smo mogli i da imamo pontonski most.  

Drugi, i kud i kamo veci, problem je apsorbovanje otrova. Naime svojevremeno je domaci kamerman snimao "cedjenje" kobrinog otrova na farmi zmija [cini mi se u Indiji]. To se koristi za izradu seruma. Elem, naseg snimatelja je pogodila jedna veoma obicna kapljica otrova i to mu je pala na majcu u predelu trbuha. Onoliko otrova koliko je proslo kroz majcu i preko koze mu se upilo u organizam bilo je dovoljno da on naredna tri dana provede u hotelskoj sobi grceci se od najstrasnijih bolova u stomaku. Dakle to je posledica jedne kapljice koja mu cak nije ni direktno pala na kozu.   Dakle Bobane ni cizme ni caksire ne bi ti pomogle protiv otrova ove napasti.  

[Boban]

Kobra je poluslepa i ne vidi nista dalje od nekoliko metara.
Ne obavija se oko plena i bilo bi sasvim lako jednostavno protrčati preko celog mosta sa kobrama. Uz čizme i pantalone naravno, nema šanse da bi ijedna stigla da baci otrov, pošto im za to treba dosta samopripreme, odmeravanja i procenjivanja.
Mada bih, u slučaju da imam prigodno drvo u blizini, ipak išao na varijantu da ih počistim s mosta.

Ali shvatam da je pitanje u problemu više fiktivne prirode: imate most koji je strašno rizično prelaziti.

[col. von Strohm]

Ali kobre nisu zaista ni bitne... tu je most i ispod njega je reka i... Jel' znate vi kako grizu komarci pored reke? A? Pa bre dok mi pricamo o zmijama komarci nas zive iz'edose!!!  

[PTY]

Što ti nama lepo ne daš neki link, kao recimo http://plato.stanford.edu/entries/game-theory/ i objasniš nam zašto je to važnije od proizvodnje šešira u severnoj Boliviji, pa da vidimo šta ćemo...

BTW, agenda <= podsetnik

1. Zato što znam za najmanje troje ljudi koje veoma interesuje ovakva vrst enigmatike ali ne vladaju engleskim dovoljno dobro da se po linkovanom tekstu lomataju.

2. Zato što za potrebe ovog topika stvarno nije neophodno iscrpno poznavanje Teorije.

3. Zato što linkovani stanfordov tekst daje uglavnom evolutivni pregled Teorije i njenih ogranaka, pa je time naporan i maltene beskorisan kao štivo za razbibrižno čituckanje. (meni je služio kao katalog igara, gradacijski probranih u reprezentativne svrhe.)

4. Zato što je sa Teorijom moguće rvati se jedino sa jasno definisanog aspekta, (pa bio isti ekonomski, socijalni, politički, matematički ili glanc filozofski) inače se čovek prosto udavi u moru baljezgarija koje naizgled naprosto nemaju smisla.  

5. Zato što neki tamo ljudi imaju nezdravu tendenciju da stave znak jednakosti između pola semestra znojenja na nešovom ekvilibrijumu i gledanju izvesnog filma sa izvesnim jebozovnim australijancem u glavnoj ulozi.

6. Zato što površno švrljanje po opsežnim radovima  stvara samo privid znanja a to smatram opasnim.

7. I najzad, zato što sam prilično sigurna da, za ovih sedam dana mog odmora, niko od vas ionako nije do kraja niti pročitao niti razumeo taj linkovani davež.


Malo li je?

Ako jeste,  uvek možemo na drugim topicima u tančine da raspredamo ko od fantastičara ima bolje parče.

[PTY]

A da se vratiš pisanju?  

kome ti to?  
KOME TI TO LEPO TE SADA PITAM?????

[Kastor]

Ako jeste,  uvek možemo na drugim topicima u tančine da raspredamo ko od fantastičara ima bolje parče.

hhihihihihiihi

[Kastor]

Zbog silnih kritika na račun zmija, a u skladu sa Mićinim postom, predlažem da se na most C postave Maja i Ivan.  

[PTY]

Heh! Maja i Ivan.  

Nego ozbiljno narode, mislim da poenta nije ni u čizmama ni u, da 'prostite, štrcanju otrova nego u faktu da prelazak mosta C nosi 20% rizika a most B samo 10%.