Balard, Četvorodimenzionalni košmar

[Father Jape]

Đorđe Balašević Soliter

[Ghoul]

HIGH-RISE by J. G. Ballard



http://ljudska_splačina.rs/2016/01/high-rise-by-j-g-ballard.html

[Ghoul]

'slava' mi na mejl šalje sledeći hit-komentar povodom ovog rivjua:

Upravo sam pročitala na tvom blogu tvoj osvrt na Balardov roman 'Neboder'. Eto, objašnjavaš sebi i čitaocima bloga, filozofiraš o tome kako smo mi ljudi zasrali ovaj svet i nalazimo katarzu u haosu, anarhiji, eksplozijama nasilja, rusvaju, rusenju...I čitalac u sebi komentariše- u pravu je ovaj Ghoul, tako je. A nije ti palo na pamet da svoj splet misli o katarzi nastaviš spletom misli o ratu ? Ka čemu vodi put anarhije i haosa?
Katarza i haos se slažu kao baba i žaba. Pobrkao si lončiće ili možda je bolje reći da si porazbijao lončiće.

[klem]

ja sam za ovaj film saznao prekasno tek na gulovom blogu pa nisam uspeo otići do doma omladine da ga pogledam možda ga pušte na festu

[Ghoul]

nema šanse da ga puštaju opet, kad je već igrao.

inače, bila je rasprodata projekcija - još neki odocneli su poljubili vrata jer nije bilo karata pred projekciju.

uzgred, javlja mi prijatelj koji je gledao da film baš i nije bogzna kako jak.

[mac]

Možda je slava pomešala katarzu i epifaniju? Nekad idu zajedno.

[Kunac]

Filmska verzija Oblakodera je iz mnog  razloga zanimljiva, vizuelno uzbudljiva, ali ni prineti romanu. Vitli nije Kronenberg, niti poseduje približno isti dar, što predstavlja nerešiv problem. U romanu akegoričnost fino funkcioniše, u filmu... Ne baš.

[Ghoul]

Možda je slava pomešala katarzu i epifaniju?

pomešala je ona... da ne kažem šta!

[crippled_avenger]

HIGH-RISE J.G. Ballarda dobio je vrlo specifičnu ekranizaciju Bena Wheatleya i moglo bi se reći da je pred ovaj film teško staviti jednostavan predznak. Na mene je imao efekat kao Jacksonov LORD OF THE RINGS na Tolkienove fanove, dakle reč je o zanimljivoj filmskoj slikovnici za one koji vole taj roman ili barem za one koji su za to zainteresovani. Onima koji nisu inicirani u Ballarda ili u ovo konkretno delo, HIGH-RISE može delovati kao visokoestetizovana egzibicija koja u pojedinim fazama narativno gotovo da ne može da se prati. Sam Ballard bi ovim filmom verovatno bio zadovoljan. Reč je o delu art house pretenzija koje rekonstruiše imaginarijum njegovog romana. Ono što je međutim opet pa specifično jeste ta etiketa art housea. Naime, Wheatley je definitvino snimio film minimalnog repertoarskog potencijala pre svega u pogledu odnosa prema naraciji, međutim, njegovo bekstvo od naracije nije klasičan art house. Naprosto, Wheatley ipak zadržava tu žanrovsku potrebu da film bude atraktivan i privlači gledaoca, te izbegava onu perceptivnu prazninu svojstvenu art houseu koja otvara mogućnost za gledaočevu kontemplaciju.


Jedan od problema koji proizilazi iz ovakvog postupka jeste činjenica da su neke scene i situacije režirane tako da “pozivaju” gledaoca da ih razume iako zapravo one predstavljaju samo vizuelnu simboliku, montažu atrakcija i ništa vipe.



Ballard nije bio veliki stilista međutim njegove romane karakterišu stabilne fabule koje na racionalan način tretiraju iracionalne stvari, i Cronenberg je otišao najdalje u prenošenju Ballardovog proznog rukopisa u filmski, i inače i u pogledu njegovih ekranizacija. Wheatley se ovde međutim zapravo ne bavi u punom smislu ekranizacijom i adaptacijom romana već pre svega rekonstrukcijom njegovog imaginarijuma. U scenariju ima intervencija u odnosu na roman ali praktično nijedna nije rezultirala stvaranjem filmičnije celine. Otud Ballardov roman paradoksalno ostaje mnogo dramaturški zreliji u odnosu na film u kome je adaptiran. Uprkos tome, neka rešenja, pre svega izbacivanje nekih teza u prvi plan kroz dijaloge sugeriše da je Wheatley ipak hteo da napravi neke dramaturške prečice filmskog tipa.


SHIVERS obrni-okreni ostaje bolje ofilmotvorenje Ballardovog HIGH-RISEa od Wheatleya. Međutim, ovu direktnu adaptaciju ne treba u potpunosti odbaciti. Pored fetišističke rekonstrukcije romana koja će prijati čitaocima, ovo jeste jedan dosta kaloričan art-house film koji svakako treba videti na velikom ekranu zbog evidentnog “more is even more” pristupa, a to je nešto što nedostaje savremenim filmovima ovog profila. HIGH-RISE defiitivno pretenduje na art house estetiku ali Wheatley se koristi raznim mejnstrim tehnikama, kako iz filmske tako i iz tradicije reklame i muzičkog spota.


Na kraju, zaista mogu da zamislim publiku koja posle gledanja ovog filma misli da je prisustvovala nečemu grandioznom jer Wheatley i insistira na tom operskom, pompeznom izrazu.


Glumci nisu imali puno prostora da se istaknu, premda mlada ekspresija Toma Hiddlestona odgovara Ballardovim ambivalentnim junacima, pa su se onda prekaljeni šmiranti i najbolje pokazali, pre svih Jeremy Irons.



Za one koji nisu čitali HIGH-RISE * 1/2 / * * * *


Za one koji jesu * * * / * * * *


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Father Jape]

"Ballard nije bio veliki stilista"

Zavisi s kim ga porediš. Zacelo je bolji od 90% žanrovaca.

[C Q]

"Ballard nije bio veliki stilista"

Zavisi s kim ga porediš. Zacelo je bolji od 90% žanrovaca.

+1

[crippled_avenger]

"Ballard nije bio veliki stilista"

Zavisi s kim ga porediš. Zacelo je bolji od 90% žanrovaca.

Slažem se. Ali nije bio žanrovac...

[Mica Milovanovic]

Slažem se. Ali nije bio žanrovac...

Uh. S ovim se veoma teško mogu složiti. Ballard potiče iz žanra - svi njegovi rani radovi, sve njegove priče praktično od prvih dana do kraja spisateljske karijere su objavljivane u žanrovskim časopisima. On, naravno, ima romana i drugih proznih dela koji nisu žanrovski, ali Ballard je, u suštini, bar po meni, pre i više od svega žanrovski pisac. Toliko žanrovski, da je izvršio jedan od ključnih uticaja na žanr da šezdesetih pođe drugim putem od onog koji je ranije išao. I dosledno ga negovao na tom putu i kasnije neprestano objavljivao u žanrsovkim časopisima - New Worlds, Interzone, itd. itd.

[Milosh]

"People within the science fiction world never regarded me as one of them in the first place. They saw me as the enemy. I was the one who wanted to subvert everything they believed. I wanted to kill outer space stone dead. I wanted to kill the far future and focus on inner space and the next five minutes. And sci-fiers to this day don’t regard me as one of them. I’m some sort of virus who got aboard and penetrated the virtue of science fiction and began to pervert its DNA."

http://www.spikemagazine.com/0901ballard.php

[Father Jape]

Preslab za kik-boks, prejak za rokenrol...

[crippled_avenger]

To što se doticao žanra u raznim fazama svog rada i intervenisao na tom polju, povremeno ostavljajući značajan doprinos, ipak ne znači da je žanrovac. David Mitchell se kudikamo ortodoksnije bavi žanrom od Ballarda, i? Da li je Mitchell žanrovac?

[Mica Milovanovic]

Mislim da niste u pravu. Ne mogu se porediti Dejvid Mičel i Balard.
Pogledajte Ballardovu produkciju kratkih priča i gde ih je objavljivao. Uporedite to sa Murkokovom biografijom ili Brajan Oldisa ili bilo koga drugog britanskog pisca koga smatramo žanrovskim piscem i videćete da nema razlike. A pogledajte Mičelovu...
Miloše, to što si postovao je upravo dokaz koji govori suprotno, da se on sve vreme osećao kao SF pisac, a da to SF zajednica nije priznavala i u njegovom tonu se oseća neka vrsta razočarenja. A i to što kaže nije tačno, već važi samo za deo SF zajednice - onaj ortodoksni. U Enciklopediji naučne fantastike Ballardu je posvećeno nekoliko stranica. On je žanrovski pisac, i to od one najbolje vrste... Svakome iz moje generacije je to bilo jasno. Zaista mi nije jasno koji su vam razlozi da tvrdite da on nije žanrovski pisac?


"January Man", Granta 81: Best of Young British Novelists, Spring 2003
[/size][/font]

• "What You Do Not Know You Want", McSweeney's Enchanted Chamber of Astonishing Stories[/i], Vintage Books (Random House), 2004[/size][/font]

• "Acknowledgments", Prospect, 2005

• "Preface", The Daily Telegraph, April 2006

• "Dénouement", The Guardian, May 2007

• "Judith Castle", New York Times, January 2008

• "An Inside Job", Included in "Fighting Words", edited by Roddy Doyle, published by Stoney Road Press, 2009 (Limited to 150 copies)[16][/size][/font]

• "The Massive Rat", The Guardian, August 2009

• "Character Development", The Guardian, September 2009

• "Muggins Here", The Guardian, August 2010

• "Earth calling Taylor", Financial Times, December 2010

• "The Siphoners", Included in "I’m With the Bears: Short Stories from a Damaged Planet", 2011

• "The Gardener", in the exhibit "The Flower Show" by Kai and Sunny, 2011 (Limited to 50 copies)

• "Lots of Bits of Star", in the exhibit "Caught by the Nest" by Kai and Sunny, 2013 (Limited to 50 copies)

• "Variations on a Theme by Mister Donut", Granta 127: Japan, Spring 2014[/size][/font]

• "The Right Sort", Twitter, 2014

• 
  
  
  

  [/size][size=-2]SHORT STORIES[/size]	[/size][size=-2]WRITTEN:[/size]	[/size][size=-2]PUBLISHED:[/size]
  [/size]Prima Belladonna	[/size]1956	[/size]Science Fantasy, December 1956
  [/size]Escapement	[/size]1956	[/size]New Worlds, December 1956
  [/size]Build-Up (renamed "The Concentration City")	[/size]1956	[/size]New Worlds, January 1957
  [/size]Mobile (rewritten and renamed "Venus Smiles")	[/size]1957	[/size]Science Fantasy, June 1957
  [/size]Manhole 69	[/size]1957	[/size]New Worlds, November 1957
  [/size]Track 12	[/size]1957	[/size]New Worlds, April 1958
  [/size]The Waiting Grounds	[/size]1959	[/size]New Worlds, November 1959
  [/size]Now: Zero	[/size]1959	[/size]Science Fantasy, December 1959
  [/size]The Sound-Sweep	[/size]1959	[/size]Science Fantasy, February 1960
  [/size]Zone of Terror	[/size]1959	[/size]New Worlds, March 1960
  [/size]The Last World of Mr Goddard	[/size]1960	[/size]Science Fantasy, October 1960
  [/size]Chronopolis	[/size]1960	[/size]New Worlds, June 1960
  [/size]The Voices of Time	[/size]1960	[/size]New Worlds, October 1960
  [/size]Studio 5, the Stars	[/size]1960	[/size]Science Fantasy, February 1961
  [/size]Deep End	[/size]1960	[/size]New Worlds, May 1961
  [/size]The Overloaded Man	[/size]1961	[/size]New Worlds, July 1961
  [/size]Mr F. is Mr F.	[/size]1961	[/size]Science Fantasy, August 1961
  [/size]Billenium (renamed "Billennium")	[/size]1961	[/size]New Worlds, November 1961
  [/size]Storm-Wind (two-part serial)	[/size]1961	[/size]New Worlds, September & October 1961
  [/size]The Gentle Assassin	[/size]1961	[/size]New Worlds, December 1961
  [/size]The Thousand Dreams of Stellavista	[/size]1961	[/size]Amazing, March 1962
  [/size]The Singing Statues	[/size]1961	[/size]Fantastic, July 1962
  [/size]The Man on the 99th Floor	[/size]1961	[/size]New Worlds, July 1962
  [/size]The Insane Ones	[/size]1961	[/size]Amazing, January 1962
  [/size]The Garden of Time	[/size]1961	[/size]Fantasy & Science Fiction, February 1962
  [/size]Thirteen to Centaurus	[/size]1961	[/size]Amazing, April 1962
  [/size]Time of Passage	[/size]1961	[/size]Science Fantasy, February 1964
  [/size]The Time-Tombs	[/size]1961	[/size]Worlds Of If, March 1963
  [/size]The Drowned World (novella version)	[/size]1961	[/size]Science Fiction Adventures, January 1962
  [/size]The Subliminal Man	[/size]1961	[/size]New Worlds, January 1963
  [/size]Passport to Eternity (revision of 1955 draft)	[/size]1961	[/size]Amazing, June 1962
  [/size]The Watch-Towers	[/size]1962	[/size]Science Fantasy, June 1962
  [/size]The Cage of Sand	[/size]1962	[/size]New Worlds, June 1962
  [/size]A Question of Re-Entry	[/size]1962	[/size]Fantastic, March 1963
  [/size]The Lost Leonardo	[/size]1962	[/size]Fantasy & Science Fiction, March 1964
  [/size]The Sherrington Theory (renamed “The Reptile Enclosure”)	[/size]1962	[/size]Amazing, March 1963
  [/size]The Screen Game	[/size]1962	[/size]Fantastic, October 1963
  [/size]Now Wakes the Sea	[/size]1962	[/size]Fantasy & Science Fiction, May 1963
  [/size]The Encounter (renamed “The Venus Hunters”)	[/size]1962	[/size]Amazing, June 1963
  [/size]Minus One	[/size]1962	[/size]Science Fantasy, June 1963
  [/size]The Delta at Sunset	[/size]1962	[/size]The Terminal Beach, June 1964
  [/size]End-Game	[/size]1963	[/size]New Worlds, June 1963
  [/size]The Illuminated Man	[/size]1963	[/size]Fantasy & Science Fiction, May 1964
  [/size]The Drowned Giant (renamed "The Souvenir")	[/size]1963	[/size]The Terminal Beach, June 1964
  [/size]The Sudden Afternoon	[/size]1963	[/size]Fantastic, September 1963
  [/size]Prisoner of the Coral Deep	[/size]1963	[/size]Argosy, March 1964
  [/size]The Terminal Beach	[/size]1963	[/size]New Worlds, March 1964
  [/size]The Volcano Dances	[/size]1963	[/size]The Terminal Beach, June 1964
  [/size]The Gioconda of the Twilight Noon	[/size]1963	[/size]The Terminal Beach, June 1964
  [/size]Equinox (renamed "The Crystal World")	[/size]1964	[/size]New Worlds, May/June & July/August 1964
  [/size]The Impossible Man	[/size]1965	[/size]The Impossible Man, April 1966
  [/size]Storm-Bird, Storm-Dreamer	[/size]1965	[/size]New Worlds, November 1966
  [/size]The Recognition	[/size]1965	[/size]Dangerous Visions, October 1967
  [/size]The Day of Forever	[/size]1965	[/size]The Impossible Man, April 1966
  [/size]The Draining Lake (first chapter of The Drought)	[/size]1965?	[/size]Ambit 23, 1965
  [/size]You : Coma : Marilyn Monroe	[/size]1965?	[/size]Ambit 27, 1966
  [/size]Confetti Royale (renamed “The Beach Murders”)	[/size]1965	[/size]Rogue, January /February 1966
  [/size]The Assassination of JFK Considered as a Downhill Motor Race	[/size]1965	[/size]Ambit 29, Spring 1966
  [/size]You and Me and the Continuum	[/size]1965	[/size]Impulse, March 1966
  [/size]The Assassination Weapon	[/size]1966	[/size]New Worlds, April 1966
  [/size]You : Coma : Marilyn Monroe	[/size]1966	[/size]New Worlds, June 1966
  [/size]The Rumour (Retitled The Life and Death of God)	[/size]1966	[/size]Sold to, but spiked by Playboy Magazine
  [/size]The Life and Death of God	[/size]1966	[/size]Ambit 66, Spring, 1976
  [/size]Tomorrow is a Million Years	[/size]1966	[/size]New Worlds, December 1966
  [/size]The Atrocity Exhibition	[/size]1966	[/size]New Worlds, September 1966
  [/size]The Cloud-Sculptors of Coral D.	[/size]1966	[/size]Fantasy and Science Fiction, Dec 1967
  [/size]Cry Hope, Cry Fury!	[/size]1966	[/size]Fantasy and Science Fiction, Oct 1967
  [/size]Say Goodbye to the Wind	[/size]1966	[/size]Fantastic, August 1970
  [/size]Venus Smiles (rewrite of “Mobile”)	[/size]1966	[/size]Worlds of If, September 1967
  [/size]The Greatest Television Show on Earth	[/size]1966	[/size]Ambit 53, Fall/Winter 1972/73
  [/size]The Dead Astronaut	[/size]1967	[/size]Playboy, May 1968
  [/size]The Death Module (renamed “Notes Towards a Mental Breakdown”)	[/size]1967	[/size]New Worlds, July 1967
  [/size]Why I Want to Fuck Ronald Reagan	[/size]1967	[/size]Ronald Reagan: The Magazine of Poetry, 1968
  [/size]The Killing Ground	[/size]1967	[/size]New Worlds, March 1969
  [/size]The Comsat Angels	[/size]1967	[/size]Worlds of If, December 1968
  [/size]Love and Napalm: Export USA	[/size]1968	[/size]Circuit 6, June 1968
  [/size]The University of Death	[/size]1968	[/size]Transatlantic Review, Summer 1968
  [/size]The Great American Nude	[/size]1968	[/size]Ambit 36, Summer 1968
  [/size]The Generations of America	[/size]1968	[/size]New Worlds, October 1968
  [/size]Court Circular and Love - A Print-Out For Claire Churchill	[/size]1968	[/size]Ambit 37, Fall/Winter 1968/1969
  [/size]The Summer Cannibals	[/size]1968	[/size]New Worlds, January 1969
  [/size]Crash!	[/size]1969	[/size]ICA Eventsheet, 1969
  [/size]Tolerances of the Human Face	[/size]1969	[/size]Encounter, September 1969
  [/size]A Place and a Time to Die	[/size]1969	[/size]New Worlds, September/October 1969
  [/size]Journey Across a Crater	[/size]1969	[/size]New Worlds, February 1970
  [/size]Coitus 80	[/size]1969	[/size]New Worlds, January 1970
  [/size]Princess Margaret’s Face Lift	[/size]1969	[/size]New Worlds, March 1970
  [/size]Mae West's Reduction Mammoplasty	[/size]1970	[/size]Ambit 44, Summer 1970
  [/size]Venus Smiles	[/size]1971	[/size]Ambit 46, Spring 1971
  [/size]The Side-Effects Of Orthonovin G	[/size]1972	[/size]Ambit 50, Fall/Winter 1972/1973
  [/size]My Dream of Flying to Wake Island	[/size]1974	[/size]Ambit 60, Autumn 1974
  [/size]The Air Disaster	[/size]1974	[/size]Bananas 1, January/February 1975
  [/size]Critical Mass (first chapter of High-Rise)	[/size]1975	[/size]Ambit 63, 1975
  [/size]Low-Flying Aircraft	[/size]1975	[/size]Bananas 2, Early Summer 1975
  [/size]The Ultimate City	[/size]1975	[/size]Low-Flying Aircraft, Cape, 1976
  [/size]The Invisible Years	[/size]1976	[/size]Ambit #68, 1976
  [/size]Notes Towards a Mental Breakdown	[/size]1975	[/size]Bananas 4, Spring 1976
  [/size]The 60 Minute Zoom	[/size]1976	[/size]Bananas 5, Summer 1976
  [/size]Queen Elizabeth's Rhinoplasty	[/size]1976	[/size]TriQuarterly, Winter 1976
  [/size]The Smile	[/size]1976	[/size]Bananas, Autumn/Winter 1976
  [/size]The Dead Time	[/size]1976	[/size]Bananas 7, Spring 1977
  [/size]The Index	[/size]1977	[/size]Bananas 8, Summer 1977
  [/size]The Intensive Care Unit	[/size]1977	[/size]Ambit 72, Summer 1977
  [/size]Theatre of War	[/size]1977	[/size]Bananas 9, Winter 1977
  [/size]One Afternoon at Utah Beach	[/size]1977	[/size]Anticipations, June 1978
  [/size]Having a Wonderful Time	[/size]1977	[/size]Bananas 10, Spring 1978
  [/size]Zodiac 2000	[/size]1978	[/size]Ambit 75, Summer 1978
  [/size]Motel Architecture	[/size]1978	[/size]Bananas, Autumn 1978
  [/size]A Host of Furious Fancies	[/size]1979	[/size]Time Out, 19 December 1980
  [/size]L'Autobiographie Secrete de J. G. B***	[/size]1981	[/size]Etoile Mecanique, July 1981/March 1982
  [/size]News from the Sun	[/size]1981	[/size]Ambit 87, Autumn 1981
  [/size]Report on an Unidentified Space Station	[/size]1982	[/size]City Limits, 10 December 1982
  [/size]Memories of the Space Age	[/size]1982	[/size]Interzone, Summer 1982
  [/size]Myths of the Near Future	[/size]1982	[/size]Myths of the Near Future, 1982
  [/size]The Object of the Attack	[/size]1984	[/size]Interzone, Autumn 1984
  [/size]Answers to a Questionnaire	[/size]1985	[/size]Ambit 100, Spring 1985
  [/size]The Man Who Walked on the Moon	[/size]1985	[/size]Interzone, Autumn 1985
  [/size]The Secret History of World War 3	[/size]1988	[/size]Ambit 114, Autumn 1988
  [/size]Love in a Colder Climate	[/size]1988	[/size]Interview Magazine, January 1988
  [/size]War Fever	[/size]1989	[/size]Fantasy & Science Fiction, October 1989
  [/size]The Enormous Space	[/size]1989	[/size]Interzone, July/August 1989
  [/size]The Largest Theme Park in the World	[/size]1989	[/size]The Guardian, 7 July 1989
  [/size]Jane Fonda's Augmentation Mammoplasty	[/size]1989	[/size]Semiotext(e) SF, March 1990
  [/size]Dream Cargos	[/size]1990	[/size]Shincho (Japan), September 1990
  [/size]Neil Armstrong Remembers His Journey to the Moon	[/size]1991	[/size]Interzone, November 1991
  [/size]A Guide to Virtual Death	[/size]1991	[/size]Interzone, February 1992
  [/size]Report from an Obscure Planet	[/size]1992	[/size]Leonardo, April 1992
  [/size]The Message from Mars	[/size]1992	[/size]Interzone, April 1992
  [/size]The Dying Fall	[/size]1996	[/size]Interzone, April 1996

[Ghoul]

u svakom slučaju, film je samo lepo uslikano govno.
čitajte knjigu!

[Mme Chauchat]

E Mićo, nek si im reko!
1) na osnovu Balardovih priča u ovoj knjižurdi https://www.goodreads.com/book/show/749720.The_Complete_Short_Stories mogu odgovorno da tvrdim kako je Balard počeo kao suv žanrovac, nije se (mnogo) izdvajao od okruženja ni temama ni obradom,  i onda je u jednom trenutku flipnuo i postao, jelte, ludi Balard. (i posle se, mislim, malo od tog ludila umorio, ali je video da tu leže pare, pa je nastavio u tom smeru.)
2) Što se tiče priče o stilu: gle, sad se poteže pitanje šta je dobar stilista, nećemo valjda u to živo blato Balardov stil je instant prepoznatljiv, jedinstven po tome kako spaja kliničku ladnoću i totalno ludilo, takođe karakterističan (iz one središnje i najbolje faze) po sumanutim eksperimentima sa formom i njenim rastakanjem, dakle - ja stvarno ne vidim po čemu on onda "nije neki stilista" i preporučujem lektiru The Atrocity Exhibition kao lek od takvih izjava.

[Father Jape]

Sve što je Jevtro rekla pod 2!

http://www.jgballard.ca/uncollected_work/what_i_believe.html

[PTY]

     Kripl nije sasvim u krivu sa svojom tvrdnjom: faktografija o magazinskom delu bibliografije nije baš tako pouzdan reper za procenu žanrovske pripadnosti, jer politika magazinskog objavljivanja naprosto nije dovoljno fiksna, pogotovo ne kod magazina koji nisu striktno žanrovski. A Ballard je striktno žanrovske magazine poprilično prezirao, njegove opaske o Analogu, recimo, to dobro ilustruju: on je takve magazine smatrao infantilnima (što i nije sasvim netačno, ako ćemo pravo, ali ipak, polazi se nekako od pretpostavke da pravi žanrovac to ipak ne bi izjavio). 


     
Dalje, Mića je u pravu kad kaže da je Ballard smatran ne-žanrovskim piscem od strane “ortodoksnijeg” dela žanrovskih autora, ali zapravo je Ballard sam insistirao na toj distinkciji, često pominjući kako se on nema ništa zajedničko sa tradicionalnim korpusom:   

Storm: Well, the same applies to you. You don't consider yourself a science fiction writer?

Ballard: I don't consider myself a science fiction writer in the same sense that Isaac Asimov or Arthur C. Clarke are science fiction writers. Strictly speaking I regard myself as an SF writer in the way that surrealism is also a scientific art. In a sense Asimov, Heinlein, and the masters of American SF are not really writing of science at all. They're writing about a set of imaginary ideas which are conveniently labeled "science." They're writing about the future, they're writing a kind of fantasy-fiction about the future, closer to the western and the thriller, but it has nothing really to do with science. I studied medicine, chemistry, physiology, physics, and I worked for about five years on a scientific journal.

The idea that a magazine like Astounding, or Analog as it's now called, has anything to do with the sciences is ludicrous. It has nothing to do with science. You have only to pick up a journal like Nature, say, or any scientific journal, and you can see that science belongs in a completely different world. Freud pointed out that you have to distinguish between analytic activity, which by and large is what the sciences are, and synthetic activities, which are what the arts are. The trouble with the Heinlein-Asimov type of science fiction is that it's completely synthetic. Freud also said that synthetic activities are a sign of immaturity, and I think that's where classical SF falls down.

opet, slažem se bukvalno sa svakim znakom interpunkcije u ovom Ballardovom citatu, ali mi je i jasno da on potvrđuje Kriplovu tvrdnju. E sad, žanr je ogroman a struje mišljenja brojne, i Ballard nije prvi slučaj da ga se prisvaja i odbija ujedno, zavisno o strujama mišljenja i o percepciji žanra kao takvog: slično je bilo i sa Atwood, recimo, i to baš u periodu kad je sama tvrdila (i bila u pravu, naravno) da ona ne piše SF.




Jedan od parametara kojim je "stara garda" žanrovskih urednika procenjivala ko je žanrovac a ko nije je bio upravo takav van-prozni odnos prema žanru: recimo, Bova je smatrao da se neki autori žanrom samo služe, kao alatkom, da bi stigli tamo gde su namerili, a to odredište nije nužno imalo mnogo veze ni sa jednim žanrom per se, iako bi se dobar deo korpusa mogao svrstati u neke od njih. E sad, ne znam da li je time mislio i na Ballarda, ali fakt jeste da je sam Ballard često voluntirao mišljenje da je fandom poprilično intelektualno inferioran (što, opet, ima svog merita, ali opet, pravi žanrovac ipak ne bi to rekao.  )

Storm: In SF Horizons, Brian Aldiss wrote that "Ballard is seldom discussed in fanzines." Time has certainly proved him wrong, and now you are one of the most discussed people in fandom. What do you think of fandom itself?

Ballard: I didn't know that was the case, because I never see any fanzines. I don't have any contact with fans. My one and only contact with fandom was when I'd just started writing, which is twelve years ago, when the World Science Fiction Convention was being held in London, in 1957, and I went along to that as a young new writer hoping to meet people who were interested in the serious aims of science fiction and all its possibilities. In fact there was just a collection of very unintelligent people, who were almost illiterate, who had no interest whatever in the serious and interesting possibilities of science fiction. In fact I was so taken aback by that convention that I more or less stopped writing for a couple of years. Since then I've had absolutely nothing to do with fans, and I think they're a great handicap to science fiction and always have been.

I mada jestee tačno da je sam SF u međuvremenu dovoljno evoluirao da se Ballardova proza može sasvim komotno u njemu osećati, opet, neki od parametara koji definišu žanr su ostali, i ostaće, jer oni jesu baza žanrovskog identiteta: recimo, žanrovske nagrade i konkursi uopšte. Sam Ballard nikad nije imao dobro mišljenje o tom delu žanrovskog identiteta:

Ballard: Literary competitions never produce anything all that outstanding. Newspapers and magazines for years have been running competitions for the best short story and the best travel story and so on, and the stuff that is sent in is never all that original, or all that exciting. I think the entries we received were interesting, but probably not so much for literary reasons as for biographical reasons, the circumstances in which people write stories, write poetry. This was interesting, and I think it was worth doing. Also, there was a lot of talk at the time about psychedelia, a kind of psychedelic revolution, that a whole lot of new arts were going to be produced, based on or inspired by drugs. And it was interesting to see as a result of the competition that in fact drugs didn't have all that big an effect, that they're very much a short cut and a short circuit.

Tako da... da li je bio ili ne, to ovisi o tački gledišta, a ova dalje ovisi i o percepciji žanra. On sam ima dosta kontradiktornih izjava po tom pitanju, ali ipak preovlađuju one iz koji se da zaključiti da ne samo da nije bio žanrovac, nego nije ni hteo da bude. Odnosno, hteo je da bude žanrovac, ali žanrovac nekog drugog žanra, tad još i nepostojećeg, kojem je lično prozno stremio:

Storm: What do you think of the so-called new wave, as it manifests itself in New Worlds, for instance?

Ballard: I am the new wave!! Well, the new wave... I think it's only at the beginning. Having knocked my own head against a brick wall for ten years... you know, it's only now that people begin to accept that I'm not a deliberate fool, which a lot of people thought I was when I first started writing. It's taken so long that I don't expect any miracles to happen overnight, but already you see a group of younger writers coming along. People like Tom Disch, John Sladek, Michael Butterworth, Pam Zoline, the young American painter over here. They're starting to write a different kind of science fiction, but whether they will stay within science fiction long enough to consolidate the so-called new wave or whether -- as I think will happen -- they'll just move out of science fiction altogether and begin writing a speculative fiction that doesn't owe anything to science fiction, I don't know.

 
 




   

[Mica Milovanovic]

Aman, ne govorim ja da je Ballard SF pisac u smislu Asimova i Hajnlajna, pa da mi citiraš te njegove tvrdnje...

Ballard: I am the new wave!! Well, the new wave... I think it's only at the beginning. Having knocked my own head against a brick wall for ten years... you know, it's only now that people begin to accept that I'm not a deliberate fool, which a lot of people thought I was when I first started writing. It's taken so long that I don't expect any miracles to happen overnight, but already you see a group of younger writers coming along. People like Tom Disch, John Sladek, Michael Butterworth, Pam Zoline, the young American painter over here. They're starting to write a different kind of science fiction, but whether they will stay within science fiction long enough to consolidate the so-called new wave [/size]or whether -- as I think will happen -- they'll just move out of science fiction altogether and begin writing a speculative fiction that doesn't owe anything to science fiction, I don't know.

[/size]Sad mi još kaži da Tomas Diš i Pamela Zolin i tvoj Sladek koga si mi dala da čitam nisu žanrovski pisci... Dajte, ljudi. Ja sam odrastao na tom prokletom "New Worldsu" i smatrao čitavog života da je to deo jednog novog pokreta koji je nadrastao tradicionalnu naučnu fantastiku i krenuo jednim novim putem da istražuje, osim kosmosa i fizike, neke druge oblasti nauke, da traga za novim izrazom, da bude prava avangarda, koja podseća na onu avangardu iz dvadesetih godina... Pune su mi police New Worldsa... Još mi reci da "new wave" u SF nije deo SF korpusa i ja stvarno više ne znam šta da mislim.


Ne volim da citiram Wikipediu, ali mi ne preostaje ništa drugo:


[/size][/color]

[/size]The acquisition of Nova Publications by Maclaren in 1954 gave New Worlds the stability to establish itself as a leading magazine. Ashley describes the period from 1954 to 1960 as a "Golden Age" for New Worlds. Carnell bought J. G. Ballard's first sale, "Escapement", which appeared in the December 1956 New Worlds; Ballard went on to become a significant figure in the genre in the 1960s.[/size][1][/size] Ballard was grateful to Carnell for the support he provided Ballard in the late 1950s. Much of Ballard's work appeared in New Worlds andScience Fantasy, and Ballard later recalled that Carnell "recognized what I was on about from a very early stage and he encouraged me to go on writing in my own way."[27][/size] Carnell also published much of Brian Aldiss's early work in Science Fantasy and New Worlds.John Brunner, later to become one of the most successful British science fiction writers, appeared regularly in the Nova magazines, starting with "Visitors' Book" in the April 1955 New Worlds. James White began publishing with "Assisted Passage" in the January 1953New Worlds, and in 1957 began his popular Sector General series, about a hospital for aliens, with "Sector General" in the November 1957 issue.[/size][1][/size] John Wyndham, who was already well known outside the genre for works such as The Day of the Triffids[/i],[/size][28][/size] began a series about the Troons, a space-going family, with "For All the Night" in the April 1958 issue.[29][/size] Arthur C. Clarke, another very successful British sf writer of the period, wrote relatively few short stories for the British market, but did publish "Who's There" in the November 1958 New Worlds.[29][/size] Colin Kapp began his popular "Unorthodox Engineers" series with "The Railways up on Cannis", in October 1959.[30][/size] Other less well-known writers who were prolific during the late 1950s included J. T. McIntosh, Kenneth Bulmer, and E. C. Tubb.[/size][1][/size][/font]
[/size]New Worlds has been credited with "shap[ing] the way science fiction developed" as a genre.[31][/size] It "did the most" of any magazine for British science fiction, helping to revive a nationalist style of speculative fiction in the 1950s; Roger Luckhurst called it "the most important British sf journal".[32][/size] Particularly influential were Clarke's "Guardian Angel" (published in 1950), and the work of Brian Aldiss, John Brunner and J. G. Ballard.[33][/size][/font]
[/size][/color]

[PTY]

Sad mi još kaži da Tomas Diš i Pamela Zolin i tvoj Sladek koga si mi dala da čitam nisu žanrovski pisci... Dajte, ljudi. Ja sam odrastao na tom prokletom "New Worldsu" i smatrao čitavog života da je to deo jednog novog pokreta koji je nadrastao tradicionalnu naučnu fantastiku i krenuo jednim novim putem da istražuje, osim kosmosa i fizike, neke druge oblasti nauke, da traga za novim izrazom, da bude prava avangarda, koja podseća na onu avangardu iz dvadesetih godina... Pune su mi police New Worldsa... Još mi reci da "new wave" u SF nije deo SF korpusa i ja stvarno više ne znam šta da mislim.

Pa naravno da ni Diš ni Sladek nikad i nisu bili sporni, ja ne znam zašto ih Ballard tu navodi, u ilustraciju čega... to što ja Ballardovog citiram, pa to nisu moje tvrdnje pa da se sad oko toga sporimo. Ja to citiram u svrhu da ilustrujem kako on sam nije hteo da ga se smatra žanrovcem, to čisto da bolje podvučem onaj deo koji je već Miloš citirao.

Dalje, niko ne osporava Ballardov doprinos, bilo u smislu korpusa ili uticaja, samo opet, fakt jeste da ga to ne čini žanrovcem, ne u smislu u kom su žanrovci bili oni pisci za koje Ballard sam tvrdi da nema ništa slično sa njima...  tačno je da dosta proučavaoca žanra smatra da je taj deo novog talasa žanr unapredio više stilski nego sadržajno, ali opet, čak ni oni to ne potenciraju koliko sam Ballard potencira u ovim citatima...

i još nešto: uticali su na žanr i Burroughs i Kerouac i Ginsberg, bitnici čoporativno, nije to sporno, ali nije ni odlučujuće. Sa ove distance, savremeni SF je odavno prerastao te uticaje, u smislu da se slabo danas neguje psihodelično-metaforično-nadrealističko-eksperimentalni pravac a i kad naiđeš na korpus, najčešće će to biti mejnstrimaš na tezgarenju, kao Faber recimo. A da ih žanr redovito prihvata kao svoje, to svakako - i po rispektu i po nagradama i po enciklopedijskim odrednicama i svemu živom, jer eto, to je upravo ono što žanrovca čini žanrovcem: fakt da će širokogrudo prihvatiti čak i najgoreg snoba koji ga otvoreno prezire kao infantilnog...   

[Mica Milovanovic]

To što je vaš utisak ili što citirate čoveka koji je razočaran svojim prijemom od strane žanrovske publike ga ne čini manje žanrovskim piscem.
Ako već hoćete da zanemarite subjektivni osećaj i da gledate recepciju pisca pogledajte samo koliko mu je pažnje posvećeno u
Enciklopediji naučne fantastike Pitera Nikolsa i Džona Kluta. Obično je u enciklopedijama određenih oblasti dužina teksta o pojedinim piscima
proporcionalna njihovom značaju za tu oblast. Evo kako stoji dužina teksta u karakterima za pojedine pisce koje sam odabrao, a koje smo
pominjali ili smatram relevatnim za SF:

[/size]Asimov 22.500[size=78%]
[/size]Clarke 21.800[size=78%]
[/size]Heinlein 21.800[size=78%]
[/size]Silverberg 20.500[size=78%]
[/size]Le Guin 19.400[size=78%]
[/size]Dick 16.800[size=78%]
[/size]Ballard 14.000[size=78%]
[/size]Disch 14.000[size=78%]
[/size]Pohl 13.900[size=78%]
[/size]Zelazny 13.100[size=78%]
[/size]Gibson 12.400[size=78%]
[/size]Simak 10.200[size=78%]
[/size]Vonnegut 9.00[size=78%]
[/size]Sladek 8.100[size=78%]
[/size]Mitchell 5.100[size=78%]

[PTY]

Erm... Dobro. Moguće da ti i ja uopšte ne mislimo na istu stvar kad kažemo "žanrovci". 

[Mica Milovanovic]

Moguće 

[PTY]

Po meni, čovek može da bude žanrovski pisac bez da bude žanrovac: po tebi očigledno ne može. Tu nam je razlika.


Al nema veze: voli tebe tvoja Libe do koskica, svejedno! 

[Mica Milovanovic]

Ali ako čovek 40 godina objavljuje priče u žanrovskim časopisima, i to gotovo isključivo u žanrovskim časopisima, zar ga to ne čini žanrovcem?
Da li je Ilija Bakić žanrovac? Njegov pristup žanrovskoj prozi je, baš kao i Ballardov, potpuno drugačiji od većine drugih pisaca žanra.
Da li zbog toga što je u duši avangardan nije "žanrovac"?

[PTY]

Nije baš najadekvatnija paralela za ilustraciju... Kod nas je "bavljenje žanrom" sasvim drugačije, pogotovo sada.


Ali dobra bi nam ilustracija bila recimo Atvudova, koja piše žanr(ove) ali nije žanrovac; Mičel također, Šabon a i Faber. Ti imaš tako pisce, zaista fenomenalne, pisce koji su tako versailni da im niti jedan konkretan žanr naprosto nije dovoljan, baš kao ni sam mejnstrim: njima je to naprosto konvencionaln  format kji ima ponekad teba a ponekad ne. Iako se služe (veoma dobro i vešto, naravno) sa svakim od njih, niti jedan im nije singularno bitan: kad im treba za priču, oni ga iskoriste, ali tu negde se i ljubav završava...


Ne znam, to je valjda još jedna od onih gradacija koje se intuitivno prepoznaju... Nisu fiksne niti univerzalne, ali kd mene, Balard spada zajedno sa ovim pomenutima. I sa još masom drugih, ali trenutno sam u frci sa vremenom, čeka me 20 sati leta i gomila stvari da pre toga obavim... 

[Mica Milovanovic]

Za sve se ove druge poptuno slažem, samo ne za Balarda. On je meni i intuitivno i na svaki drugi način žanrovac...
Biće da je ova naša razlika posledica mojih godina... odnosno činjenice da sam SF primao u vreme kada je on bio nesumnjivo i isključivo SF pisac.
ove kasnije, uglavnom nesrećne, pokušaje bega iz žanra ne primam k srcu...

[Berserker]

Mislim da kod vas dvoje postoji problem oko definicije žanrovskog pisca: da li je u pitanju osoba koja sebe vidi u žanru ili osoba koju okolina vidi u žanru. Sto bi rekli, nije šija nego vrat

[PTY]

Da, to jeste naš problem, i vidljiv je na mnogim kontroverzama, bilo žanrovskim ili inim. I u pravu je Mića kad prepoznaje uzrok: Mića jeste čedo svetonazora prethodne generacije, iako nas ne deli bukvalno generacijski jaz: ali tih par godina su bile ključne i za cajtgajst i za žanr, jer Mića je čedo novog talasa, sa svim njihovim ekspanzionističkim benefitima, otud je Mići sasvim prihvatljivo da čak i nadrealizam prepozna kao SF. Ja sam pak čedo kiberpanka, i taj ekspanzionizam me nije isuviše impresionirao, jer spadam u generaciju kojoj začudnost (tehnološku i inu jednako) nije bilo potrebno metaforično ilustrovati, ona je nama bila gotovo taktilna. Otud je mojoj generaciji bio daleko začudniji realizam nego psihodelija, ili bolje rečeno, ekstrapolacija više nego free-fall imaginacija. To su razlike koje nas dvoje često pozicioniraju na velik stepen perspektivne razlike...


No to je vrlo vrlo koristan POV odmak, bar za mene. A iza njega, slutim... 

[Mica Milovanovic]

Svaka ti je k'o u Njegoša...

[дејан]

Da, to jeste naš problem, i vidljiv je na mnogim kontroverzama, bilo žanrovskim ili inim. I u pravu je Mića kad prepoznaje uzrok: Mića jeste čedo svetonazora prethodne generacije, iako nas ne deli bukvalno generacijski jaz: ali tih par godina su bile ključne i za cajtgajst i za žanr, jer Mića je čedo novog talasa, sa svim njihovim ekspanzionističkim benefitima, otud je Mići sasvim prihvatljivo da čak i nadrealizam prepozna kao SF. Ja sam pak čedo kiberpanka, i taj ekspanzionizam me nije isuviše impresionirao, jer spadam u generaciju kojoj začudnost (tehnološku i inu jednako) nije bilo potrebno metaforično ilustrovati, ona je nama bila gotovo taktilna. Otud je mojoj generaciji bio daleko začudniji realizam nego psihodelija, ili bolje rečeno, ekstrapolacija više nego free-fall imaginacija. To su razlike koje nas dvoje često pozicioniraju na velik stepen perspektivne razlike...


No to je vrlo vrlo koristan POV odmak, bar za mene. A iza njega, slutim... 

бојим се да смо ти и ја иста или веома блиска генерација у односу на мићу, али да моја перцепција НФа је далеко ближа мићиној од твоје, те не верујем да поглед на НФ има везе са 'генерацијама' (без обзира што се мића позива на владику)

[PTY]

Pa vidi, što se percepcije žanra tiče, apsolutno se slažem sa tvojim zapažanjem. Ali isto tako, ne mogu a da ne primetim kako taj konkretno fenomen prevazilazi tebe i Miću: kad god smo se u forumskim razovorima doticali bilo kakvih naj-selekcija, redovito sam uočavala kako su mi takve liste izgledale gotovo identične, bez obzira na generacijsku pripadnost postera. E sad, ako imaš nekih 30tak autora/romana koji se redovito izdvajaju kao reprezentativni za SF žanr, i ako se oko toga jednako slažu ljudi od 20+ i od 50+ godina, e onda to meni ukazuje na fakt da se svi ti ljudi referišu na bukvalno isti žanrovski korpus. A to mi dalje znači da je sasvim logično da ti i Mića imate veoma sličnu percepciju žanra, naprosto zato što je stičete na identičnim knjigama jednog poprilično ograničenog uniformnog korpusa.

Odmah da se ogradim, to je samo moje zapažanje i ne želim da njime insinuiram išta više od toga: stvari su takve kakve jesu, i ja sam toga svesna. Ali nadam se da ćeš se složiti ako kažem da je upravo SF veoma senzitivan na cajtgajst, i da upravo u tom aspektu leži ogroman deo njegove prijemčivosti i relevantnosti. Otud, meni je sasvim razumljivo i sasvim prihvatljivo da Mićini žanrovski afiniteti reflektuju upravo onaj  žanrovski izraz sa kojim se on zbližio u svojim formativnim godinama, a to isto važi i za mene, pa ja tu razliku uočavam kao primarnu: da, Mića je čitao Neuromancera otprilike u isto vreme kao i ja, dakle, odmah kad ga je Brkić objavio, i da, znam da je primetio njegovu žanrovsku i svaku drugu vrednost, ali fakt ostaje da ta knjiga naprosto nije na njega uticala u istoj meri u kojoj je na mene, niti je po pitanju estetike ostavila jednako trajne posledice kao na mene. A razlog tome je svakako u generacijskoj razlici, jer Mića je tada imao prilično formiran žanrovski i književni ukus (što njegove naj-liste jasno ilustruju i danas, baš kao što su i onda), ali ja, kao 10tak godina mlađa, tada praktično nisam imala ni jasnog žanrovskog favorita, a kamoli išta više od toga.

I to je to, to je suština koju prepoznajem kao generacijski aspekt – znači, kao našu reakciju na cajtgajst i žanrovsku prezentaciju njegovih najimpresivnijih preokupacija. Ali normalno da dopuštam kako će ta ista reakcija sasvim izostati, ako se generacije suočavaju sa bukvalno nepromenjivim korpusom, ma kako on bio književno vredan. No da se odmah razumemo, po meni to uopšte nije normalno stanje stvari.

[Mica Milovanovic]

I to je to, to je suština koju prepoznajem kao generacijski aspekt – znači, kao našu reakciju na cajtgajst i žanrovsku prezentaciju njegovih najimpresivnijih preokupacija. Ali normalno da dopuštam kako će ta ista reakcija sasvim izostati, ako se generacije suočavaju sa bukvalno nepromenjivim korpusom, ma kako on bio književno vredan. No da se odmah razumemo, po meni to uopšte nije normalno stanje stvari.

Ona prva dva pasusa mislim da dobro oslikavaju stanje stvari. Apsolutno se slažem sa njima.
Ovaj treći mi nije uopšte jasan. Šta si htela da ovim kažeš?

[PTY]

Htela sam da kažem kako mi je uvek bilo teško da iz tih naj-listi prepoznam sklonosti i žanrovske afinitete pripadnika ovdašnjih mlađih generacija: razumem potrebu da se naj-listama obuhvati što veći žanrovski spektar, ali ipak, ako čovek govori o svojim favoritima, onda je za očekivati da bi oni trebali da nekako predstavljaju upravo afinitete.

Otud, ako mi čovek kaže da su mu omiljeni pisci Asimov, Dik i Simons, na primer, meni je to potpuno eratična selekcija iz koje ne mogu da razaznam ama baš ništa, niti žanrovske afinitete, niti generacijsku pripadnost. A to mi se redovito dešava na ovom forumu, dok na stranim gotovo nikad... a da i ne pominjem fakt kako me redovito istinski zapanji fakt da mi neko sa 20+ uopšte navodi Asimova… naravno da cenim potpunije poznavanje starijeg žantrovskog korpusa, i naravno da mislim kako je poznavanje klasika veoma bitan aspekt potpunijeg poznavanja žanra, ali prepoznavati tako širok dijapazon kao ravnopravno unutaržanrovski uticajan meni je često potpuno neshvatljivo… da razmišljam na taj načim, verujem da bih bila prisiljena da za svoje prozne uticaje nabrajam i neke slikovnice. 

[Mica Milovanovic]

Ali kada smo mi pravili naj-listu SF-a na ovom forumu? Ono sto je boban postavio, ako se dobro secam, a nadam se da me nemac nije toliko napao, nije bila naj-lista vec lista romana koja bi trebalo da najbolje reprezentuju SF dvadesetog veka.
Bar tako sam ja postovao...
Kada bih trebalo da napravim listu svojih omiljenih SF knjiga XX veka lista bi bila drugacija. Pa zar to nije ocigledno?

[Berserker]

Htela sam da kažem kako mi je uvek bilo teško da iz tih naj-listi prepoznam sklonosti i žanrovske afinitete pripadnika ovdašnjih mlađih generacija: razumem potrebu da se naj-listama obuhvati što veći žanrovski spektar, ali ipak, ako čovek govori o svojim favoritima, onda je za očekivati da bi oni trebali da nekako predstavljaju upravo afinitete.

Otud, ako mi čovek kaže da su mu omiljeni pisci Asimov, Dik i Simons, na primer, meni je to potpuno eratična selekcija iz koje ne mogu da razaznam ama baš ništa, niti žanrovske afinitete, niti generacijsku pripadnost.

Mislim da takva situacija (mada je i meni nemoguće da neko voli i Asimova, Dika i Simonsa) ne proizilazi iz duha vremena (morao sam da kopam da vidim sta je to zeitgeist, pojma nemam) nego više iz književnog uzrasta (da ne kažem zrelosti) čitaoca i njegove nostalgije odnosno volje za preispitivanjem usvojenih vrednosti. Svi smo voleli Asimova i Klarka u mladosti, i normalno je da većina ljudi koji pocinju da čitaju SF u nekom trenutku uhvate i Asimova u ruke. I normalno je da ti isti čitaoci u nekom trenutku potpuno prerastu Asimova, kao što bi trebalo da prerastu vaskoliku YA literaturu onog trenutka kad počnu da imaju redovni seks i stvore normalnu emotivnu vezu. Mnogi ljudi navode raznolike naslove vodjeni nostalgičnim sećanjima na neko lepše vreme kada im se zaista ČINILO da su u pitanju remek dela SFa. Većina njih nije uzimala ta dela ponovo u ruke da bi proverili da li su izdržali test vremena. Mislim da Libe hoće da kaže da svako od nas u nekom trenutku prestane da usvaja novine i njegova shvatanja vrednosti  postaju ''okamenjena'' pa bi po tom principu već na osnovu izbora omiljenih naslova trebalo jasno videti na kom stupnju se taj čitalac zaustavio. Ali realnost nije toliko prosta. Te nelogičnosti u izboru čitaoca mogu proisticati i iz čiste nostalgije, iz lenjosti da preispita svoje stavove, ili iz proste povodljivosti. Na primer, u poslednje vreme gomila mladjih čitalaca spominje Dika, iako se uglavnom pozivaju na Čoveka u visokom dvorcu kog su pročitali samo zbog emitovanja istoimene serije koja im se dopala. Oni nisu čitali Ubik, Tamno skeniranje ili Sanjanju li.... te njihovo svrstavanje Dika uz Igre gladi, Sumrak Sagu i Harija Potera može izgledati sumnjivo, ali misterija nestaje kad se ustanovi da sve te knjige imaju filmsku/serijsku verziju te je Dik prosto upao u istu korpu. Pitanje nostalgije ostaje kamen spoticanja za starije čitaoce, kao što sam ja, na primer. Dugo vremena sam spominjao Zelaznija kao svog najomiljenijeg pisca, a Amber serijal mi je bio uklesan u kamenu kao bezvremeno remek delo. Dugo vremena mi je trebalo da priznam sebi da je prvi serijal o Amberu prosto jedna kvalitetna knjiga koja je upropašćena serijalizacijom, a da Zelazni pored par fantastičnih knjiga ima i gomilu romana koji su klasična palp literatura, i danas bih verovatno stavio Gospodara svetlosti kao njegovo najgenijalnije delo, ali ne bih sekao vene zbog njega, kao što bih bio u stanju pre samo par godina. Pod ''okamenjivanjem'' sistema vrednosti podrazumevam spontani proces koji kod ljudi stavlja stečeno iskustvo iznad novih saznanja. Ali ni on nije potpun, te tako formiran sud kod svih nas uvek poseduje manju ili veću dozu subjektivnosti koja obuhvata sve gore pobrojane primere. Na kraju krajeva, retko ko od nas je profesionalan kritičar koji uzima sve ove stvari u obzir, već smo uglavnom svi jako subjektivni čitaoci kojima su pri ocenjivanju pročitane knjige glavni parametri: količina zabave koja nam je servirana i emocije koje doživljavamo prilikom čitanja.

[PTY]

Mićo, to nisu bile konkretne liste nego više neformalni razgovori, a bilo je mnogo takvih topika, od 10 esencijalnih knjiga pa do knjiga koje su nas oblikovale…


Berseker, da, upravo to. 

Naravno, to ‘zaglavljivanje’ u sopstvenom formativnom cajtgajstu jeste manje-više uobičajen fenomen, pazi da tu i tamo uhvatim sebe dok musam kako su “u moje vreme” i golubovi kakili tik-tak bonbonice, ali te momentalne posrtaje moja lucidna strana odmah prokaže za kolosalne bedastoće, što oni zapravo i jesu. Ništa nije bilo apsolutno bolje u moje vreme, naprotiv, mnogo toga je relativno bolje sada, i da se to 'moje vreme' nedajbože vrati, ja bih prva u njemu bila kao riba na suvom. Ali nostalgija za formativni cajtgajst jeste prirodni fenomen, makar zato što je niko nije pošteđen, razlika je samo kako se svako od nas sa time nosi.

Isto tako, u pravu si za te razvojne faze, jer da se ovaj razgovor odvijao pre 87me, ja bih ti za moje ‘uticajne knjige’ nabrojala bukvalno tonu naslova, a i onda se ždrala što sam neke propustila… praktično bih ti nabrojala gotovo sve knjige koje sam do tad pročitala. Ali da si me pitao za bilo koju od njih “zašto”, slabo bih umela da odgovorim, verovatno bih samo izmucala ‘pa zato što mi se sviđa’.  Naravno, dopuštam da svaka pročitana knjiga utiče na nas, to ma u kako malom srazmeru, ali ipak, uticaj je nešto drugo, ne svaka knjiga koja nas samo oduševi pri čitanju, nego knjiga koja nas zaista pomeri, razbije nam neke koncepcije i istovremeno formira glanc nove… u poređenju sa oduševljenjem prethodnih knjiga, uticaj je bukvalno tektonski poremećaj, zbivanje koje kreira potpuno novi horizont... A rezultat je isto tako radikalan, i ti naprosto znaš da je to TO, da je namenjeno tebi, da si ti u tome kao riba u vodi. I nije to pitanje samo knjiga, naravno, te epifanije se u formativnom godinama iznalaze duž kulturnog profila, i to je izgradnja svetonazora, jer sa uticajem neminovno dolazi i tvoje pitanje ‘zašto’? zašto to a ne nešto drugo, zašto ta knjiga/muzika a ne neka druga… I biće kasnije još uticaja, naravno, ali tad si već pelcovan sa tim ‘zašto’ pitanjem, i tvoj odnos je kritički a ne samo konzumentski, otud kasnije retko bude tektonskih dimenzija pri uticaju, nego onako, uglavnom sitne realokacije.

E sad, naš kolega Dejan kaže da mu je percepcija istovetna sa percepcijom prethodne generacije i ja se odmah pitam zašto, jer ne nalazim da je to uobičajeno, jer da jeste uobičajeno, na svetu ne bi bilo nikakvih promena, mi bi naprosto delili percepcije naših roditelja, a cajtgajst bi bio fiksiran kao tapeta. U ovom konkretno slučaju, smatram da Dejan deli Mićinu percepciju zato što je istu formirao na istom korpusu na kom i Mića. I u redu je to, dobre su to knjige, ali ipak tu fali relativni odnos sa savremenim korpusom. Jer ni u jednoj pop-kulturnoj niši mi nismo ovako zaglavljeni – malo ko ovde je zaglavljen u sredini prošlog veka kad je reč o muzici ili filovima, na primer. Otud, meni bi logičnije bilo da Dejan ne deli ni moju ni Mićinu žanrovsku percepciju, nego ima unikatno svoju, primerenu cajtgajstu sopstvenih formativnih godina.   

[дејан]

пошто смо имали већ сличну расправу
пар ствари које су грубе грешке у твом горњем расуђивању (моје перцепције) - она није истоветна само је (далеко) ближа мићиној од твоје - што је и даље далеко од истоветности.
друга је твоја тврња да смо мића и ја креирали своје гледање на НФ на истом корпусу научне фантастике - што се мене тиче сигуран сам да је истинитија тврдња да смо ти и ја формирали своје перцепције на значајно ближем корпусу НФ књижевности од оног који је мића читао...(на страну то што знам да сам у односу на вас обоје читалачки патуљак)
....да не помињем форумски почившег гхоула са којим се око гледања на НФ (и Ф у НФ) још више слажем а да се нас двојица тек тангентално додирујемо у смислу прочитане НФ и књижевности уопште....
што мени говори да  је читање одређеног 'корпуса' НФ само једна од ствари која дефинишу перцепцију, и то у невеликом делу, и где 'цајтгајст' и формативне године играју још мању улогу. далеко важнији утицај на ту перцепцију има промишљање о теми а оно зависи од још много, много других фактора од које си неке побројала у горњем посту.

[PTY]

ok

[Berserker]

Uuu, simpatičan onaj topik na kome ste diskutovali o fantastici, šteta što nikad nisam zalazio na deo foruma posvećen teoriji. Možda bi Boban mogao da secne deo ovog topica pa da ga prebaci u odgovarajući podforum, šteta bi bila da propadne ovako lepa diskusija. Iako sam prvenstveno čitalac, i to čitalac koji vrlo neartikulisano uobličava i teško saopštava svoja zapažanja, potrudiću se da dodam još par sitnica ovoj raspravi o zeitgeistu i uobličenim ukusima, jer Libe možda ispušta iz vida specifičnost prevodjene fantastike u Srbiji do 90ih godina prošlog veka i posle 2000. godine. Svi prihvatamo za fakat da je ukus jugoslovenske čitalačke publike u 20. veku prvenstveno oblikovan izdanjima Kentaur i Polaris i od časopisa Sirijusom. Oni avangardniji i uporniji su na vreme dohvatili i Znak Sagite/Monolit/Alef i ostale još redje edicije tipa Zoroaster, Košmar itd. Takodje smo se složili da je u pitanju jako sužen i vrlo vrlo probran, kvalitetan izbor fantastike iz prošlog veka. Čak i neko ko je tek krajem 90ih počinjao da čita fantastiku, i dalje je bio upućen na ova izdanja, koja su većinom dovoljno vredna da ostave jak utisak i na početnike i na zahtevnije čitaoce. Stoga je logično da se izbori top knjiga za ovaj period poklapaju maltene perfektno, sa vrlo malim varijacijama proisteklim iz ličnih preferenci. Onda nailaze sušnih 10ak godina sankcija, nestašice papira i opšte besparice kada praktično i nije bilo novih izdanja, ili ih je bilo u jako smanjenom obimu i jako teško dostupnih. Medjutim, izdanja fantastike posle 2000. u Srbiji su otišla u sasvim drugu krajnost. Naime, poslednjih 15ak godina u Srbiji se objavljuju isključivo dela koja su ili postigla zavidan komercijalni uspeh u inostranstvu, ili imaju neku drugu garanciju komercijalnog uspeha kod nas, tipa da su ispraćena filmskom ekranizacijom ili bar nekom serijom, ili makar da potiču od pisca koji je već objavljivan u Srbiji te poseduje svoju bazu čitalaca. Tako imamo Hari Potera i sve njegove, manje ili više uspešne epigone, zatim eksploziju YA literature (prvo supernatural YA a i novije vreme postapokaliptične) sa praktično nikakvom literarnom vrednošću itd. Knjige koje ipak ne spadaju u neku od navedenih kategorija po pravilu su začeci serijala, te tako garantuju buduću prodaju. Ovakva urednička orijentacija dovodi da jako suženog izbora fantastike u Srbiji u poslednjih 15 godina, te se usudjujem da kažem da su nove generacije još ograničenije izborom knjiga za čitanje nego što smo to bili mi. Takva situacija naravno dovodi do još užeg izbora kada se radi o knjigama koje oblikuju čitaoca, te se izbori pojedinaca i nekih novih klinaca još više poklapaju nego što je to bilo moguće pre 20ak godina. Zbog toga spremno tvrdim da je uniformnost izbora kada se radi o srpskoj publici odraz jako speficične i limitirane prevodilačke delatnosti kod nas, koja mnogo više utiče na publiku od opšteg duha vremena i opštih literarnih vrednosti pojedinačnih dela.

[PTY]

naravno, moj input je ograničen, to stoji, i mada se trudim ja ne mogu da imam isti uvid kao ti ili Mića... ali zaista pokušavam da iskamčim provizije za takvo stanje stvari po pitanju prevedenog SFa, najozbiljnije. svesna sam problema, nije da nisam.


hauever, ja uzimam u obzir i neke obavezne parametre koji su mi lako dostupni, kao ono, čovek vam prevede celu trilogiju KSRa a vi onako...    (nemoj slučajno da se sad naljutiš, šalim se, naravno - ali samo upola, jer znaš kad bih ja rizikovala pare na savremenu hardSF trilogiju? bio je to popriličan rizik i vrlo hrabar potez, ne znam ko je izdavač, ali žao mi ga je, zaista, nadam se da nije prošao onako kako ovo sondiranje na forumu insinuira...)


isto tako, na gudridsu lako vidim da naš narod čak i na engleskom rađe čita stimpank ili fentezi serijale nego sf, tako da... s jedne strane se žalimo što nam izdavači forsiraju generičke serijale a s druge ne dajemo nikakve naznake da bi se objavljivanje nečeg drugog njima isplatilo. to je, kanda, malko kontradiktorno, zar ne? nadam se da Skrobonja planira da objavi Lunu, s obzirom da ima dobar odnos sa Mekdonaldom, ali potpuno ga razumem i ako se nećka po tom pitanju, jer iskreno, očekivala sam više oduševljenja, to je jedan od Ianovih zaista najboljih romana, a ne verujem da će ostatak da omane, jer Mekdonald je to, pobogu. 

[angel011]

ne znam ko je izdavač,

Polaris, pa Moć knjige.

[Berserker]

Hahahaha, ma KSR izgleda kod nas ima status ruskih klasika iz obavezne lektire: svi se slažemo da su u pitanju remek dela, i svi ih mrzimo i nikad ih ne bismo ni čitali da nas nisu primoravali u srednjoj školi Šalu na stranu, postoje kod nas  pokušaji izdavanja fantastike koja nema u startu zagarantovanu prodju. Skrobonja ima golem kredit kod mene jer sam se zahvaljujući njemu upoznao sa najkvalitetnijim piscem današnjice (naravno da je McDonald u pitanju) ali je pitanje do koliko ljudi je dospeo sa svojim izdanjima, jer je i on sam u više navrata priznavao da se nije ovajdio od izdavaštva, osim što je imao priliku da izda knjige koje voli, od autora koje voli. Još jedan primer koji mi pada na pamet je baksuzni Baćigalupi (više postova na ZS je posvećeno raspravi oko pravilnog izgovora njegovog imena nego oko Windup Girl) i njegova Mehanička devojka koja je bila prva i poslednja knjiga u novoosnovanoj SF ediciji Kompjuterske Biblioteke, ili Stilos i njegov Čajna Mjevil i Džef Vandermer koji su izdati neposredno pre nego što je cela kuća otišla pod stečaj. Čak je i IPS prso onog trenutka kad je rešio da svojoj prodajnoj delatnosti pridoda izdavačku, te je onih par dobrih naslova koji su izašli prošlo maltene nezapaženo. Nekako ispada da Laguna i Alnari idu proverenom stazom mediokriteta jer ih svi ostali primer propalih izdavača uveravaju da je jako teško izdati knjigu i ostaviti je da se probije na tržište samo sopstvenim kvalitetom. A svi ovi izdavači koje sam naveo su izdali par naslova koji potpuno odudaraju od proverene izdavačke politike velikih izdavačkih kuća, i ti naslovi su prošli maltene nezapaženo kod publike, a izdavači vrlo brzo potonuli u zaborav. Evo baš gledam ko je kod nas izdao KSRa i Mars trilogiju: iako je Polaris bio prvi, svi ljudi za koje znam da su čitali ovu knjigu - čitali su je u izdanju izdavača ''Moć knjige''. On je izdao još par zanimljivih naslova (recimo Legende sa kraja vremena Majkla Murkoka, te par urban fantasy novela što je sve bila prava novina tu negde oko 2003-2007) ali se tu negde i ugasio. I da se sad na gomilu skupe svi gore navedeni izdavači, ukupni tiraži svih njihovih objavljenih fantastičnih naslova ni izdaleka nisu uspeli, a pošteno nisu ni imali šanse  da izvrše dovoljan uticaj na čitaoce i bar malkice im promene percepciju žanra, u meri u kojoj to diktiraju par velikih izdavača kao recimo Laguna. A Laguna ipak izdaje knjige koje su prvenstveno zabava za široke narodne mase, šta da se radi. Ovaj feedback na relaciji kuća-čitaoci zasad postoji samo kod malog izdavača Urban Reads koji izdaje isključivo YA fantastiku, ali ima odličnu komunikaciju sa svojom čitalačkom bazom. Nightflier se trudi koliko može da utiče na izdavačku politiku kuća za koje radi, mada je njegovo polje prvenstveno epska fantastika. Pošteno, nikad nisam nišao način na koji se može uticati na izdavačku politiku odredjenog izdavača, niti su oni ostavili takvu opciju. Ali si me bar dobro podsetila, treba da počnemo da gnjavimo Skrobonju oko prevodjenja Lune, lakše je kad imaš broj mobilnog telefona izdavača

[PTY]

A ne, ne, daleko bilo, ne upražnjavam ti ja taj koncept obavezne lektire ni za sebe, a kamoli za druge…  ali KSR jeste poprilično nezaobilazan u ovomilenijumskom korpusu, to je naprosto činjenica. Najpre zato što je prilično reprezentativan stilski – taj sofisticirani tehnološki žargon i poprilična beskompromisnost po pitanju konstrukcije samog zapleta je itekako prisutna i kod ostalih, otud se slobodno može reći da ako nalaziš KSRa zahtevnim po tom pitanju, onda bi Egana smatrao maltene nečitljivim, jer on je zaista pisac za kog trebaju beleške i rečnik. A dalje KSR je tu vrlo značajan i idejno, jer on kao levičar ipak ima malo više sluha za trenutačne društvene nepravde od ortodoksnijih transhumanista. Tako da ga smatram nezaobilaznim, to priznajem, a fakt da lično malko zazirem od vaskolikih proznih nastavaka ne sprečava me da prepoznam značaj njegovog opusa, jer na sreću on ipak ima dovoljno stand-alone romana da mogu sebi priuštiti luksuz eskiviranja trilogija. 

Za izdavače: pa okej, verovatno si u pravu što se lokalnih specimena tiče, ali generalno govoreći, izdavači itekako obraćaju pažnju na fidbek čitalaštva, to u svim njegovim formama. Otud mislim da prodajni krah jedne specifične vrste proze itekako ima impakta na izdavačke planove po pitanju daljeg objavljivanja iste, a Mars jeste prepoznatljivo specifičan po tom pitanju. E sad, kako će se taj info konkretno prevesti u stanje na terenu, to je drugo pitanje, ali fidbek jeste značajan faktor u toj odluci. I mada se kod striktno žanrovskih izdavača može računati na barem malu dozu entuzijazma, kod onih ‘ozbiljnijih’ (khm,khm ) na takav entuzijazam generalno ne računam.

[crippled_avenger]

SUPER-CANNES je privukao pažnju ljubitelja kriminalističkog žanra nedavno kada je najavljeno da će ga ekranizovati Brandon Cronenberg, sin Davida Cronenberg koji je uveo pojam "ballardovskog" u film još pre nego što je snimio film CRASH po njegovom romanu.

SUPER-CANNES je u osnovi krimić ali je kao i drugi Ballardovi romani u ovoj fazi koju čine još COCAINE NIGHST, MILLENNIUM PEOPLE i KINGDOM COME, prevashodno "roman ideja".

No, kako se ovde bavimo krimićima osvrnuo bih se prvo na taj aspekt ove knjige. Ovo je u osnovi whydunit gde imamo zločin i znamo počinioca ali ne znamo tačne motive i okolnosti koje su dovele do izvršenja. Glavni junak je Paul Sinclair, ostareli pilot koji se sa svojom mladom suprugom lekarkom doseljava u jedan imaginarni luksuzni industrijski park iznad Kana u kom se nalaze istraživački centri ali i luksuzni bungalovi rukovodilaca velikih svetskih korporacija. Njegova žena je tu došla umesto lekara koji je prethodno izvršio masovno ubistvo u tom naselju.

Sinclair postaje opsednut zločinom, kreće da ga istražuje i otkriva vrlo perverznu, višeslojnu i imaginativnu "priču iza priče" koja se u Ballardovskom maniru bavi temama kolektivnog ludila, zločina, krize viših klasa i jednim delom je isprobana u njegovoj noveli RUNNING WILD, koja je nedavno takođe kaparisana za ekranizaciju.

SUPER-CANNES nudi zanimljivu misteriju i veoma potentnu studiju karaktera sa izuzetno jakim društveno-kritičkim potencijalom. Uprkos tome što su se od nastanka ovog romana do danas poslovne elite ipak dosta izmenile i stvari su pošle u smeru frictionless kapitalizma, ovaj rukopis nije izgubio svoju validnost.

Kada je Ben Wheatley snimio ekranizaciju romana HIGH-RISE on je ostao u epohi romana, delom zbog fetišizma, delom zbog toga što bi savremeni setting zahtevao da se uvede tema migracija koje nema u romanu. Ovaj film se dešava na prelazu iz analogne u digitalnu eru pa čak nije ni sasvim anahron, ali ne znam kako će mu se prići u adaptaciji. No, sami likovi i psihološko-socijalni fenomen koji roman kritikuje su i dalje validni.

[crippled_avenger]

Evo, koga zanima. Britanska kratkometražna ekranizacija Ballardove time loop priče ESCAPEMENT.

https://vimeopro.com/anthonywillis/escapement

[crippled_avenger]

INFINITY POOL Brandona Cronenberga može se posmatrati kao centralni komad ovogodišnje selekcije FESTa. Reč je o prvom istinski uspelom filmu Brandona Cronenberga, svakako superiornijem od najnovijeg filma njegovog slavnog oca koji će takođe biti prikazan ove godine.

Pre neku godinu najavljena je ekranizacija romana J.G. Ballarda SUPER CANNES, i Brandon Cronenberg kao njen reditelj, međutim, reklo bi se da ju je on upravo uradio u ovom filmu.

FIlmove Davida Cronenberga su dugo nazivali ballardovskim sve dok on na kraju nije i ekranizovao Ballardov roman CRASH kada je to i ozvaničeno. U slučaju Brandona Cronenberga imamo još jaču vezu sa Ballardom pošto znamo koji roman ga zanima, i prepoznajemo ga u njegovom ballardovskom filmu.

Osnovna razlika između SUPER CANNESa i INFINITY POOLa je što u tom Ballardovom romanu nema istaknutih elemenata fantastike, dočim su oni u Cronenbergovom filmu integralni deo priče, ali je njen osnovni smisao ipak u motiv koji deli sa knjigom a to je obest moćnih i bogatih, prvo prema drugima a posle i prema samima sebi u jednom savršenom ambijentu.

INFINITY POOL svoju savršenu zajednicu gradi u jednom ballardovskom resortu, betonskom, u maniru kulture masovnog turizma, veoma vibrantno snimljenom u Hrvatskoj, i državi u kojoj je bogatima unutar resorta dozvoljeno sve iako van njegovih granica lokalnom stanovništvu nije dozvoljeno ništa. Jedini problem je što kada neko biva ubijen, običaj je da najstariji potomak ili srodnik ubije ubicu, ali je bogatima omogućeno da generišu svog dvojnika za veliki novac i žrtvuju ga.

Stoga, veoma bogati u resortu, posle generisanja niza dvojnika koje su uredno platili jedino uživanje pronalaze u nasilju, razbojništvima pa na kraju krajeva i ubistvima.

Ono što je fantastika tiče se tog procesa stvaranja kopija, i Cronenberg to koristi da bi otvorio temu identiteta, otuđenja, disocijacije, voajerizma, a uporedo s tim vodi priču o potonuću bogatih gostiju u dekadenciju i obest koje na kraju kreću da vuku u totalnu eroziju ličnosti.

Cronenberg možda ima bolji film od oca danas, ali ipak nije snimio delo koje nadilazi očeve rane i druge uspele filmove. Međutim, INFINITY POOL je raskošan film u kom je Ballardov imaginarij izvanredno zarobljen, i hrvatske lokacije su veoma dobro poslužile da prikažu piščevu viziju turističkog raja iz kog se krije pakao, a što je inspirisalo dva njegova pozna romana.

Jedan od razloga za tu autorsku inferiornost sina u odnosa na oca je i odnos prema samom Ballardu. Naime, David Cronenberg je imao svoje ballardovske vizije uporedo sa piscem, recimo SHIVERS i HIGH RISE izašli su iste godine, dočim je Brandon Cronenberg jasan sledbenik, bez ikakve dileme.

Ballardovo nadahnuće naizgled savršenim rešenjima za život ili odmor koji vode junaka na transformativni put u tamu i destrukciju nije jednostavno zabeležiti u filmu. Otud je recimo HIGH RISE Bena Wheatleya bio zanimljiviji kao slikovnica onima koji su čitali roman nego ostatku publike. Bez vezivanja za konkretnu knjigu, ali svakako nadahnut ballardizmom, Cronenberg pravi uspelije delo sa jasnije postavljenim likovima i konfliktima.

I za INFINITY POOL se može reći da je pravi primer filma kakav se očekuje od FESTa i spada u red ostvarenja koje ne treba propustiti na velikom ekranu.

* * * / * * * *