Balard, Četvorodimenzionalni košmar

[Kunac]

ah, pre svega courtesy of ginger koji je i meni omogućio uživanje u ovom delu.

[crippled_avenger]

Pročitao sam KINGDOM COME. U svom poslednjem romanu, Ballard nažalost reciklira, uz određene dodatke svoje teme iz poslednje serije romana o nasilju koje ključa unutar naizgled idiličnih društveno-urbanističkih struktura kao što su odmarališta, šoping molovi i sl.

Međutim, u KINGDOM COME, za razliku od KOKAINSKIH NOĆI on više nje ispred svoje konkurencije, već kaska za njom. Kad govorim o konkurenciji, naravno, ne mislim na savremenike, Ballard je ostao ispred njih, ali npr. koliko god KOKAINSKE NOĆI anticipraju PLATFORMU toliko je KINGDOM COME iza Beigbederovog 99 FRANCS.

Ballard suštinski u ovom romanu ima tri krupne greške. Prva je fokus na temu konzumerizma koja je realno već dosta bila eksploatisana. On joj u izvesnom smislu daje novi spin i otvara neke nove dimenzije, ali objektivno dotiče se i dosta starih, prežvakanih detalja. isto važi i za temu advertajzinga, čiji je jouissance mnogo bolje zarobio Beigbeder jer se nije bavio isključivo osudom i razobličavanjem već i svim onim što zavodi ljude da uđu u taj svet.

Doduše, isto tako, činjenica je da ballard ovde daj svoj autentični pogled na konzumerizam jer ga tumači iz svoje karakteristične vizure analitze ambijenata, a naročito onda kada su u fazama raspadanja i rušenja, i tretira tržni centar i samu robu kao artefakt, objašnjavajući fetišizam konzumerizma kroz fetišizaciju prodavnica, tržnih cenara i samih predmeta.

Druga krupna greška je to što neke svoje opservacije odmah pretvara u radnju, odnosno tezu da je konzumerizam plodno tlo za fašizam odmah razrađuje u nastanak i bukvalnog pseudo-fašističkog pokreta izniklog iz konzumerizma i blizine tržnog centra. Tako bukvalne manifestacije vlastitih teza, Ballard nije imao, iako je već daleko tredseterskiji roman KONAINSKE NOĆI imao takvih elemenata.

Nadrealni aspekti romana nalaze se u dosta specifičnom spoju sa načelno realističkom fakturom kojom Ballard priča ovu priču i mislim da dosta kritičara greši kada ovaj roman dožuivljava kao futuristički. Naime, u njemu je razvoj određenih pojava naprosto preko svake mere ubrzan i ballard svoju "izmeštenu stvarnost" odnosno stvarnost u kojoj se dešavaju neke stvari kojih nema u našoj stvarnosti zapravo ni ne bazira na protoku vremena u odnosu na naš sadašnji trenutak.

Sama whodunit odnosno pre whydunit misterija odvija se po istom mehanizmu kao u KOKAINSKIM NOĆIMA. Ipak, ovog puta, misterije gotovo da nema, i to ne zbog naročite promućurnosti čitaoca već naprosto zato što se vrlo rano iznesu svi ključni argumenti vezani za karaktere i njihovo ponašanje tako da samo razrešenje dolazi kao rekapitulacija stvari koje nam je Ballard već napisao.

Iako formalno krimić, u ovom romanu Ballard jako slabo koristi tu krinku.

KINGDOM COME je roman u kome ideje odnose prevagu nad fabulacijom, i Ballard kao mislilac dominira nad Ballardom piscem.

[Alexdelarge]

Izdavač/Distributer:
Naklada Ljevak

Godina izdanja:
2010

Autor:
J. G. Ballard

Cijena:
139

Broj stranica:
294

Uvez:
meki

Čuda života

Kao što je to činio i u svojim romanima, Ballard i memoarsku prozu piše elegantno i  precizno, s prepoznatljivim smislom za detalj...
Čuda života

Početak i završetak autobiografske knjige Čuda života zbiva se u čudesnom Šangaju – gradu u kojem se J. G. Ballard rodio, odrastao i preživio Drugi svjetski rat u japanskom koncentracijskom kampu, što ga je zauvijek obilježilo kao osobu i kao pisca i o čemu je  pisao u  svom najpoznatijem romanu Carstvo sunca. J. G. Ballard i svoje memoare konstruira kao očaravajuću naraciju, ali i kao detaljnu istragu događaja koji će odigrati važan utjecaj na njegov život. Nakon odrastanja u Šangaju, Ballard opisuje traumatični obiteljski povratak u Veliku Britaniju, psihološki uništenu Drugim svjetskim ratom, zatim vlastitu upletenost u dramatične društvene promjene u šezdesetim godinama, te posve osobno pomirenje s okolnostima prerane smrti svoje prve supruge.

Kao što je to činio i u svojim romanima, Ballard i memoarsku prozu piše elegantno i  precizno, s prepoznatljivim smislom za detalj, pojašnjavajući životna i estetička iskustva koja su oblikovala njegov utjecajan i kompleksan opus, paralelno analizirajući društvene promjene poratne Velike Britanije. Više od pedeset godina J. G. Ballard bio je jedan od najvažnijih otočkih pisaca i stoga nije neočekivano da su Čuda života izvanredan tekst izvrsnog pisca o nimalo običnom životu.

Prevela: Ivana Šojat Kuči

http://www.booksa.hr/knjige/6633

[Dr00d]

Simpa je Balard skroz, mora se priznati ima neki specifičan šmek 
Potopljeni svet me je bio smorio zbog spore radnje, ipak sam na nju više obraćao pažnju kod prvog čitanja. Međutim, moraću opet da ga pročitam i da se potpuno prepustim atmosferi, ali moram čekati leto da opale one vrućine da ugođaj bude bolji 
4d-košmar je baš za one ljude koji tek treba da se upoznaju sa Balardom.
Bilo bi lepo kad bi se još nešto objavilo od njega kod nas (hrvatska izdanja definitivno ubacujem u plan nabavke, pa jednog dana...)
Jedina zamerka mi je predgovor u kome su spoileri za svaku priču. Sreća što sam poučen iskustvom pa predgovore čitam kao pogovore, inače bi se smorio da čitam a znam šta će da bude

[crippled_avenger]

U Hrvatskoj je izašla Ballardova autobiografija, o tome je već postovao Alexdelarge, odnosno neka vrsta memoara koje je napisao kada je saznao da je neizlečivo bolestan. Ovih dana treba da mi stigne knjiga pa ćemo videti no po onome što sam video na Internetu, ponovo je fokus na detinjstvo u Šangaju.

Inače, sad baš čitam Raosov prevod SUDARA. Celo izdanje je krajnje fetišističko, Mladost 1988. Kordejeve ilustracije, sve ima neverovatan old school šmek, plus Raosov prevod koji kao u Alan Fordu ima taj specifičan hrvatski vajb koji ostavlja naročit utisak na srpskog čitaoca.

[Mica Milovanovic]

Video sam knjigu kad sam bio u Zagrebu pre neki dan. Knjige u Hrvatskoj su strašno skupe, pa sam odustao od kupovine, jer sam već uzeo par stvari i potrošio sve pare...

Ako te interesuje, ići ću opet negde 28-29. januara...

[crippled_avenger]

Hvala puno Mićo. Skupa jeste ali sam žrtvovao oko 1700 dinara. A doneće mi je Žika, stiže sad za blagdane.

U svakom slučaju hvala puno!

[Alexdelarge]

na sajtu čarobne knjige obavijest - u pripremi:

J. G. Ballard, Crash

J. G. Ballard, Empire of the Sun

[Tripp]

nevezano za Ballarda, juče u knjižari vidim prvi noviji naslov Čarobne knjige koji nije imao ekranizaciju, niti je on u planu:

Dennis Lehane, 'A Drink Before the War' (krimić)

S druge strane, do sada su tri Lihejnova romana ekranizovani, 'Mystic River', 'Shutter Island' i 'Gone, Baby, Gone' (ovo je naslov iz serijala koji počinje sa 'A Drink Before the War'). Da li je Čarobna knjiga to promijenila svoju izdavačku politiku? Sumnjam.

Inače, nastavak romana 'Empire of the Sun' jeste 'The Kindness of Women'. Veoma dobar autobiografski naslov, i ne znam zbog čega i njega ne bi preveli kada već idu sa Empire... Kao da Ballard ništa valjano nije napisao pored 'Sudara'...  

[crippled_avenger]

Ova prava autobiografija je vrlo intresantna.

[Alexdelarge]

Sudar Autor: Balard Džejms Grejam;

Cena:      583.00 din.

Izdavac: Čarobna knjiga

u prodaji, broširani povez, 254 strana, 21 cm, latinica
Tiraž: 1200
UDK: 821.111
Petrovaradin 2011.
1. izdanje
ISBN 978-86-7702-182-5

Džejms i Ketrin Balard su supružnici čiji se ljubavni život sveo na seks, zapravo na vanbračne afere koje ih međusobno uzbuđuju. Jednog dana, Džejms izaziva sudar u kojem vozač drugog automobila gine, a njegova supruga, lekarka Helen Remington, koja je u toj nesreći povređena, leči se u istoj bolnici gde i Džejms. Njih dvoje se nešto kasnije sreću na auto-otpadu, gde otkrivaju zajedničku fascinaciju automobilima i međusobnu seksualnu privlačnost. Pre toga su već upoznali Vona, neobičnog čoveka koji proučava automobilske nesreće. Von ne samo da oseća seksualno uzbuđenje pri smrtonosnoj vožnji i posmatranju povreda nastalih u sudarima već je i predvodnik svojevrsnog kulta ljudi koji su preživeli sudare i koji imaju iste sklonosti.

Šokantno, kontroverzno i perverzno delo Sudar, napisano 1973. godine, nije knjiga za svačiji senzibilitet. Roman na izvestan način slavi spoj seksualne pohote i smrti, i predstavlja ljubavni odnos između brzine i nasilja. Balard govori o doživljavanju saobraćajnih nesreća kao seksualnog fetiša, pri kojem se učesnici uzbuđuju kada ih posmatraju ili učestvuju u njima. Erotizam izopačenog je ključ novog vida seksualnosti, nastale iz uznemirujućeg uticaja tehnologije na moderno društvo.

[Mo]

mmmm Balard, e bas fino 

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE ATROCITY EXHIBITION Jonathana Weissa, adaptaciju Ballardove knjige koja je sama po sebi već imala u sebi dosta eksperimentalnog pa ne čudi i da je film baziran na mešavini formata i postupaka. Nažalost, za razliku od knjige, Weiss se u osnovi ipak oslanja na klasičnije narativne forme i možda baš zbog toga THE ATROCITY EXHIBITION deluje kao da se nalazi na najneprijatnijoj tački između video rada i filma. Ipak, nesumnjivo je ovo ipak film u savremenom smislu te reči i šteta je što onda nema izraženije kvalitete u tom domenu. Weissov instinkt za atmosferu i zanimljive prizore se ne može osporiti i čini se da je na nivou vođenja ove celine i formulisanju celog koncepta bio frustrirajuće blizu nekakvog ključa da od ovoga napravi kako-tako funkcionalan film. Ipak, na kraju, THE ATROCITY EXHIBITION ostaje promašaj koji je nažalost previše oslonjen na priču da bi mogao da se iz bioskopa preseli u galerije.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam APARELHO VOADOR A BAIXA ALTITUDE Solveig Nordlung, adaptaciju kratke priče JG Ballarda LOW FLYING AIRCRAFT. Solveig Nordlund je rediteljka švedskog porekla koja radi u Portugaliji. Portugalci baš nemaju neku prvoklasnu kinematografiju i to se u ovom filmu itekako oseća.

Nordlund u principu snima film koji je po atmosferi i lokacijama jako blizak kanonskom Ballardu, međutim, s jedne strane, ni sa glumačkom podelom ni sa rediteljskim rešenjima ne uspeva da učini da film oživi, a s druge odlazi u pravcu neke hispano-groteske po kojoj je portugalski film poznat a to u ovom slučaju svakako nije pravi put.

Spoj neveštine i tih stvari koje portugalski film nosi po sebi dovodi do toga da ova Ballardova priča nije dovoljno estetizovana, ali istovremeno, na neki čudan način Nordlund kao da je razumela njegovu poetiku iz ove faze. Nažalost, njena sposobnost da je pretoči u film nije dovoljno velika da stvori samostalno i relevantno delo.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam adaptaciju Ballardove kanonske priče THIRTEEN TO CENTAURUS u adaptaciji Stanley Millera i režiji Peter Pottera. Ova priča je adaptirana 1965. godine u okviru serije OUT OF THE UNKNOWN i realizovana je u maniru televizijske drame, dakle sa dosta teatralnosti. Miller je napravio odličnu adaptaciju u kojoj je dekonstruisao space operu i očuvao pitanja koja u svojoj prozi postavlja Ballard, a razrešenje je bazirano na preokretu i vrlo je efektno. I Ballardova priča je bazirana na preokretu ali se formalno i dosta razlikuje od Millerove. Međutim, kao i kod Ballarda i kod Millera preokret je samo jedan deo kvaliteta priče, a suština je u njenoj višeslojnosti, dilemama koje se javljaju od samog denotativnog, fizičkog aspekta dešavanja pa sve do ključnih dilema o društvu, autoritetima, manipulaciji i ostalim pitanjima koja otvara Ballard. Dizajn Trevora Williamsa je u skladu sa produkcionom postavkom vrlo sveden, u pojedinim detaljima visokoestetizovan i jedini minus koji bih prebacio Williamsu i Potteru jeste kostim u koji su odeveni "kontrolori" eksperimenta koji odveć sugeriše "naivni" prikaz budućnosti. Čini mi se da bi ova ekranizacija bila daleko efektnija da se držala realističkog dizajna u "pravom svetu" i da bi u tom pogledu bila i potentnija od kasnijih radova na ovu temu kao što je Hyamsov klasik CAPRICORN ONE.

[zakk]

 http://www.ballardian.com/crash-full-tilt-autogeddon

http://technoccult.net/archives/2012/07/30/the-original-crash-starring-jg-ballard-himself/

Crash! (1971) Part 1 of 2

Crash! (1971) Part 2 of 2

[Milosh]

http://libartes.com/2012/decembar/rec_i_misao/milos_cvetkovic.php

Fraktalne apokalipse Džejmsa G. Balarda

[Lord Kufer]

Zanimljiv i dobar tekst.

Od Balarda sam čitao Potopljeni svet i mislim da je tačno da se on više oslanja na intuiciju nego na filozofsku artikulaciju.
Tačno je da se kod Balarda dešava čulna transformacija (rekalibracija) koja zahvata čitav svet i to kao nešto što je u prirodi stvari a ne posledica pojedinačnog ili zbira pojedinačnih uzroka. To se slobodno može nazvati Apokalipsom u smislu katastrofalne odnosno radikalne promene.

U Potopljenom svetu, Balard je Strengmena nedvosmisleno "odao", pošto na jednom mestu, ali ne baš odmah, pokazuje da je Strengmen u veoma uskoj sprezi s vlastima (što je žestoka kritika vlasti od strane Balarda, makar samo na tom jednom mestu, ali otrovna). Strengmen je zapravo, tako sam ga doživeo, arhetip kojem u stvarnosti odgovaraju sir Francis Drake ili Walter Raleigh, koji su pljačkali za ili u ime britanske krune. Raleigh je imao specijalni zadatak da privuče izbeglice u Novi svet, naročito pričom o Eldoradu, koja je izazvala zlatnu groznicu i odigrala ulogu šargarepe...

[Alexdelarge]

na sajtu čarobne knjige obavijest - u pripremi:

J. G. Ballard, Crash

J. G. Ballard, Empire of the Sun

PRIPREMITE SE ZA "LETEĆI START" !

D.DŽ BALARD: CARSTVO SUNCA
Na sajtu Čarobne knjige i u Klubovima čitalaca sa 40% popusta, samo u subotu 31. avgusta.

Carstvo sunca je Balardov roman o ratu i gubicima, koncentracionim logorima, gladi i opstanku, zasnovan na njegovom detinjstvu. Ali ovo je i priča o preživljavanju, iskrena i uvek aktuelna pripovest o pojedincu koji u sebi pronalazi moć ne samo da opstane već i da ostane ljudsko biće u razularenom svetu ratnog vihora i u nečovečnom vremenu.

[Dr00d]

Bra'o za dojavu! 

Sad vidim da imaju i dosta knjiga na akciji za 300 din.
Medju njima i Sudar i Svemirski vojnici.
Samo ne mogu da pronadjem koliko ce da traje ova akcija...

[angel011]

Sad piše da akcija traje još par dana.

[Agota]

Bra'o za dojavu! 

Sad vidim da imaju i dosta knjiga na akciji za 300 din.
Medju njima i Sudar i Svemirski vojnici.

Pinčon  299 din.

[Dr00d]

Pinčon  299 din.

Jel valja on čemu i u kom je fazonu?
Nikad ni čuo za njega, a kamoli čitao 

[-_-]

Pinčon  299 din.

Jel valja on čemu i u kom je fazonu?
Nikad ni čuo za njega, a kamoli čitao 

Nisam ni ja al do se ne javi neko ko je upoznat sa njim, da ti je kazem da je slican Balardu po tome sto je kod obojice
motiv entropije dominantan u knjizevnom opusu. I kod obojice postoji skepsa u pogledu covekovih stvaralackih i saznajnih moci.
Eto, tako veli autor pogovora 4-D kosmara
Najbolji roman Duga gravitacije (Gravity's Rainbow).

Pa posto se meni 4-d kosmar nije dopao, zakljucio sam da cu i Pincona zaobilaziti...

[Father Jape]

 

[Ghoul]

 

[Karl Rosman]

Trumane, reaguj.

[Dr00d]

Nisam ni ja al do se ne javi neko ko je upoznat sa njim, da ti je kazem da je slican Balardu po tome sto je kod obojice
motiv entropije dominantan u knjizevnom opusu. I kod obojice postoji skepsa u pogledu covekovih stvaralackih i saznajnih moci.
Eto, tako veli autor pogovora 4-D kosmara
Najbolji roman Duga gravitacije (Gravity's Rainbow).

Pa posto se meni 4-d kosmar nije dopao, zakljucio sam da cu i Pincona zaobilaziti...

Pa možda po motivu entropije, ali teško da su se poklopili po stilu pisanja. Mada možda i grešim.
Mogao bi se javiti neko ko je čitao Pinčona pa da da koji komentar.

Sad piše da akcija traje još par dana.

Verovatno do kraja nedelje.

[Mica Milovanovic]

Je l' oni imaju neku knjižaru u Beogradu u kojoj se ove knjige mogu naći po tim promotivnim cenama?
Nisam shvatio sa sajta...
 

[angel011]

Imali su Klub čitalaca u Deretinoj knjižari u Knez Mihailovoj, al' taj više ne radi. Klubove čitalaca trenutno imaju samo u Novom Sadu i Zrenjaninu.

[-_-]

Je l' oni imaju neku knjižaru u Beogradu u kojoj se ove knjige mogu naći po tim promotivnim cenama?

To sam se i ja pitao.
Odgovor sa FB: nemaju u Beogradu, samo u Novom Sadu i Zrenjaninu.

_{edit - ulete angel011}

[Agota]

Pinčon  299 din.

Jel valja on čemu i u kom je fazonu?
Nikad ni čuo za njega, a kamoli čitao 

Pinčon je lud!
Objava broja 49 je moj start sto se tiče Pinčona.
U pocetku mi je bilo cudno,ali kad upadnes u trip onda ide lako.Klizi...
Edipa Mas je jedna od najživopisnijih likova savremene americke proze.
Urnebesni komični paranoik.
Ni njoj nista nije jasno...

A to, sto nisi cuo za Pinčona,pa dobro...big deal...zapravo covek je uspeo u svojoj tajnovitosti .

Je l' oni imaju neku knjižaru u Beogradu u kojoj se ove knjige mogu naći po tim promotivnim cenama?

To sam se i ja pitao.
Odgovor sa FB: nemaju u Beogradu, samo u Novom Sadu i Zrenjaninu.

_{edit - ulete angel011}

Šteta.

[Dr00d]

Pinčon je lud!
Objava broja 49 je moj start sto se tiče Pinčona.
U pocetku mi je bilo cudno,ali kad upadnes u trip onda ide lako.Klizi...
Edipa Mas je jedna od najživopisnijih likova savremene americke proze.
Urnebesni komični paranoik.
Ni njoj nista nije jasno...

Uzeću onda V. pa da vidimo. A 49-ka je rasprodata.

[Agota]

Mogu da ti pozajmim.

[Dr00d]

Verovatno smo daleko za tako nešto 
Hvala u svakom slučaju.

[Agota]

ok. probaj preko limunda ili tako nešto.
ja sam slučajno saznala, u nekom intervjuu je džoni dep pomenuo da mu je omiljena knjiga objava broja 49 i lovac u žitu,pa tako...

[angel011]

Probaj u Vulkanu, na sajtu im piše da imaju (naravno, ne znam koliko često ažuriraju podatke).

[Dr00d]

Kombinacija Džoni Dep i Lovac u žitu već ne miriše na dobro 

[divča]

Edipa Mas je jedna od najživopisnijih likova savremene americke proze.

Hm, a meni pa taj lik Edipe (kao i Muča -- a i većine ostalih u romanu, kad smo već kod toga) nikako nije uspevao da se oslobodi svoje zadate simboličko-literarne funkcije (od imena pa nadalje) i, da se tako izrazim, prodiše i izdigne se iz, istina, impresivno zakukukuljenih -- ali dvodimenzionalnih -- tehničkih skica. Jeste Pinčon super i zabavan sa svim tim ruminacijama i opservacijama koje ova žena misli i izgovara, al da je napravio živopisan lik, po meni baš i nije. Donekle sličan problem sa likovima sam imao i kod, recimo, većine Zelaznijevih stvari koje sam čitao. Što se Pinčona tiče, i on sam u predgovoru za zbirku Smrt i milost u Beču priznaje da je taj problem artificijelnosti likova donekle uspeo da prevaziđe u noveli Tajna integracija kojom je, kako -- ispravno -- smatra, zaslužio kalfensko pismo, ali da je u Objavi opet zaboravio sve što je do tad naučio...

Mada, i od mene preporuka za Objavu, svakako, ovo samo onako ćaskamo -- mada mene ovaj V više zanima...

[Agota]

Edipa?? Pa dobro stvar doživljaja,meni je uber zabavna,zanesena,posvecena, a ni sama ne razlikuje cinjenice od fikcije,pritom to njeno istrazivanje dovodi u pitanje njen sopstveni zdrav razum. Takodje,advokat,ti razgovori...

[Dr00d]

Zvao sam Čarobnu Knjigu (s obzirom da nisu odgovarali na mejl) i stanje je sledeće: ova akcija traje do 1., a onda ide druga lista knjiga.
Ko hoće da sačeka Carstvo Sunca u sobotu i da uzme još koju knjigu sa akcije može.
Uglavnom, nemoguće je napraviti dve porudžbine pa da se objedini u jednu pošiljku i nemoguće je preko telefona tražiti porudžbinu, mora preko sajta zbog kompjuterske obrade podataka.
Eto 

[crippled_avenger]

Na istoj rasprodaji na kojoj se Balardov SUDAR mogao kupiti za 100 dinara, kupio sam i POTROŠNE Nini Holmkvist, švedski roman nastao pod snažnim Balardovih uticajem, priču o bliskoj budućnosti u kojoj je sve vrlo slično kao danas, osim što ljudi bez potomstva bivaju smešteni u luksuzne staračke domove i korišćeni kao banka za transplantaciju organa.

Motivi kojima se bavi Holmkvistova nisu novi, uostalom temu sentimentalnih odnosa među ljudima koje čeka donacija organa je u mejnstrim literaturi već obradio Kazuo Išiguro, a u određenom smislu toga se dotiče i Margaret Etvud, dočim je u žanrovskoj literaturi to imalo razne pojavne oblike. Međutim, Išiguro, Etvud i Balard su ključne reference sa rukopis ovog romana.

Od Balarda preuzima hladan, klinički, pristup i obraćanje velike pažnje na ambijente u koje je priča smeštena i koji aktivno utiču na psihu junaka i njihove postupke. Od Etvud preuzima feministički pogled na poziciju žene, naročito one koja ne može da rodi, dočim Išiguro je referenca zbog kratkih izliva topline po kojima ni Balard ni Etvudova nisu poznati. Ipak, u celini, opšte uzev, Balard dominira na nivou celine, i samo ishodište priče je najbliže njegovim svetonazorima.

POTROŠNI su postavljeni hladnokrvno i efikasno a Nini Holmkvist ne samo da ovu surovu budućnost ne predstavlja kao grotesku već je u određenom smislu i "brani", čineći je vrlo uverljivom. U tom pogledu, POTROŠNI su dobar primer vešto konstruisane antiutopije u kojoj se kroz disciplinovano osimišljavanje sveta budućnosti, bez ikakvih peretrivanja stvara još ubedljivija mračna slika spornog sistema.

Margaret Etvud je objašnjavajući načine kreiranje pesimističkih vizija budućnosti govorila kako je jako važno pronaći primere iz prošlosti datog podneblja i njih reinterpretirati kao mračnu budućnost. Nini Holmkvist je stoga uzela švedski socijalizam spojen sa mračnim praksama ranijih vremena, kao što je recimo sterilizacija nepoželjnih i stvorila mračnu viziju u kojoj se interveniše na telima građana u ime jednog krajnje humanog društva. To dovođenje humanog švedskog socijalizma do njegove krajnje instance smešta Nini Holmkvist u red pisaca raznih žanrova koji su bili inspirisani da preispituju ovo naizgled besprekorno društvo.

[crippled_avenger]

Pročitao sam Ballardovu novelu POKOLJ, hrvatsko izdanje iz 1992. izašlo u ediciji "Hit junior" što naravno deluje potpuno apsurno i neprikladno ako imamo u vidu da je ovo priča o deci iz bogataškog naselja koja su se zaverila i pobila svoje roditelje. Očigledno je u SFRJ žanrovska literatura (iako u POKOLJU nema gotovo ništa žanrovsko) ostala u domenu omladinske literature.

POKOLJ je jedan od najdirektnijih primera kako je Ballard svojim klinički hladnim stilom uticao na Ellisa i Houellebecqa. On u ovoj noveli čak nudi i polu-dokumentarni stil koji će Houllebecq kasnije dovesti do savršenstva.

Osnovni problem Ballardove novele jeste to što ona u sebi nosi pamfletski izraz. Od prvih stranica i same postavke jasno je "značenje" zločina o kome novela govori i jasno je na šta navode simptomi koje Ballard opisuje. Otud je i mudro što je ovu ideju očuvao na nivou novele i nije je razvijao u roman iako je to lako mogao da učini. Naravno, Ballard se ovom temom bavio i u romanima, ali nikada nije išao putem ovako otvorenog pulpy ekscesa.

Međutim, zanimljivo je kako Ballard čak i kada krene pulpy putem i bavi se pričom u kojoj su se SVA urotila da pobiju SVE odrasle u svom naselju, što možemo prepoznati u pulpy tradicijama britanske fantastike kao motiv, ipak uspeva da maštovitim, često dnevnoplitičkim detaljima produbi tu premisu.

[crippled_avenger]

"Thor" star Tom Hiddleston has scored a leading role in "Kill List" director Ben Wheatley's new project "High-Rise".

An adaptation of J.G. Ballard's 1975 satirical dystopian novel, the story is set in a luxury ultra-modern high-rise building and follows a group of affluent tenants who revert to barbarism.

Cocktail parties degenerate into attacks on 'enemy' floors and once-luxurious amenities become an arena for primal and violent mayhem.

Amy Jump is penning the screenplay while Jeremy Thomas is producing.

[Kunac]

Samo da ne upropaste. Predložak je sjajan.

[crippled_avenger]

Jeremy Irons and Sienna Miller will join Tom Hiddleston on Ben Wheatley's "High-Rise" at RPC.

An adaptation of J.G. Ballard's 1975 satirical dystopian novel, the story is set in a luxury ultra-modern high-rise building and follows a group of affluent tenants who revert to barbarism.

Cocktail parties degenerate into attacks on 'enemy' floors and once-luxurious amenities become an arena for primal and violent mayhem. Irons will play a visionary architect and Miller his devoted aide who strikes up a relationship with Hiddleston's character.

Additional casting is underway and filming gets underway in July in Belfast. Jeremy Thomas will produce.

[crippled_avenger]

parafraza THIRTEEN TO CENTAURUS

http://www.darkhorizons.com/news/32455/cook-routh-lotz-to-topline-400-days

[crippled_avenger]

Prva epizoda serije ASCENSION je ekranizacija THIRTEEN TO CENTAURUS do tačke da je prlično neukusno što Ballard na neki način nije potpisan. Naravno, ima još pet epizoda ali ova prva sumira pripovetku do detalja...

[crippled_avenger]

Pogledao sam vrlo dobru seriju kanala SyFy ASCENSION koju su kreirali Philip Levens i Adrian Cruz. Međutim, nepostpisani autor ove serije zapravo je J.G. Ballard čija je priča THIRTEEN TO CENTAURUS zapravo okosnica zapleta ove serije i iskreno sam začuđen da Ballard ni na jedan način nije pomenut kao uticaj na ovu seriju.

Iako se ova serija ne može uklopiti u prototip ballardovske ekranizacije, naročito sada kada je Ballard postao predmet provokativnih meta-žanrovskih ekranizacija, i kada se neki drugi delovi njegovog opusa smatraju prioritetnim za adaptacije, teško je oteti se utisku da su praktično svi ključni motivi preuzeti iz njegove priče koja danas već ima status klasika žanra.

Nažalost, čini mi se da je samo fanovska publika prepoznala upadljivu sličnost i to ne samo premise već i brojnih motiva, ali da je kritika sve ovo UPADLJIVO prećutala što me moram priznati zbunjuje. Iako je sam Ballard bio inspirisan autentičnim eksperimentima o kojima je NASA razmišljala. Verujem da će se u predstojećem periodu razviti malo šira diskusija o ovome ili barem pojaviti objašnjenje zašto je Ballard preskočen.

SyFy nije dom previše kvalitetnih serija mada je imao svoje vrhunce kao što je GALACTICA a ASCENSION je glossy, cable-looking šestodelni conspiracy SF prikazan iz tri etape. Po količini i ulozi seksa u zapletu, ASCENSION pomalo zbunjuje i liči na nešto što bi pre plasirao neki premium-cabler, i pokazuje da je SyFy svesno pokušavao da iskorači iz svojih rutinskih okvira.

Međutim, ono što je meni najviše prijalo jeste to fundamentalno ostajanje u rutinskim okvirima u tom smislu što je ASCENSION ipak televizija starog kova, sa sugestivnom stilizacijom, pitkom i efikasnom naracijom bez ovih sada već suvišnih HBOovskih pretenzija tamo gde ime vreme nije. A opet u vizuelnom smislu, ovo je ipak iznad većine event-serija koje danas mahom deluju vrlo staromodno.

Ne znam da li je svemu tome doprineo super-producent niskobudžetnih sadržaja Jason Blum (iako je ova serija u svakom pogledu suprotna od onoga što on inače radi) ali ASCENSION je po mnogo čemu pre svega unikatna serija.

Pored toga što je unikatna, meni je bila i dobra, sa poetskim, snažnim zaključenjem koje se može posmatrati i kao pozivnica za sledeću sezonu.

U ovoj televizijskoj sezoni, ASCENSION je jedno od najprijatnijih iznenađenja.

[crippled_avenger]

Pročitao sam HIGH RISE J.G. Ballarda, roman iz 1975. godine o stambenom neboderu u kome se vrhunac civilizacije polako svodi na civilizacijsku nultu tačku uprkos ogromnom trudu da se unutar velike zgrade napravi konzumetistički mir i spokoj. Smeštanjem potrebne infrastrukture unutar jedne moderne zgrade, arhitekta stvara zaseban kosmos, i unutar tog mikro-sveta počinju da se oslikavaju svi oni duboko usađeni atavizmi, košmarni konflikti i dugo prikrivano divljaštvo koje je bilo pripitomljeno u "makro-svetu" urbane civilizacije.

Ubrzo, Ballardov soliter od konzumerističkog raja oličenog u potpunoj autonomiji stanara u odnosu na spoljni svet i arhitekturu po meri komfora postaje ljubazno čuvani prijatni pakao u kome eskaliraju konlikti o kojima stanari ne obaveštavaju policiju i nešto što počinje kao obično klasno raslojavanje vremenom odlazi u izbiranje Realnog, tribalne svesti, starih nagona koji su obrađeni još u DROWNED WORLDu istog pisca, samo na drugi način.

Ballard ovaj roman počinje svojim hladnim, kliničkim izlaganjem i od njega ne odustaje ni u trenutku kada stvari potonu u duboku demenciju. Isprva se čini kao da izborom svoja tri junaka, arhitekte Royala, lekara Lainga i televizijskog poslenika Wildera, Ballard pokušava da prikaže tri klase, jer njih trojica pripadaju trima klasama na koje se raslojio soliter ali onda se ubrzo ispostavlja da oni možda reprezentuju klase ali da će demoni kojima će se Ballard primarn baviti biti pre svega psihičke a ne socijalne prirode, iako nas mnoga teorija uči kako se te dve stvari ne mogu razdvajati.

Ballardovi koreni u žanru jesu usporili ali nisu onemogućili njegovu punu recepciju kao društvenog kritičara. Ipak, šteta je što neki romani kao HIGH RISE nisu tako lako dostupni kod nas kao recimo Houellebecq, i što je Ballard mahom percipiran kroz svoja ekranizovana dela. Doduše, i HIGH RISE će biti ekranizovan ali nije zato bitan roman.

Iako je napisan 1975. godine, on se možda i ponajviše pokazao vizionarskim kada su upravo ovi urbani, humani kvartovi postajali poprišta građanskih ratova i krvavih obračuna među vlastitim stanovnicima, pokazujući kako udobnost života nimalo nije doprinela umekšavanju nekih iskonskih užasa sakrivenih u ljudima.

Zato je HIGH RISE i danas relevantan roman. Film će nadam se biti dovoljno dobar da privuče pažnju čitalaca i aktivira ih u pogledu nabavke knjige.