Žene u SF-u

[Goran Skrobonja]

korekt mi if ajm iliterat, ali 'bukove žirove'?

Tako žena napisala: beechnut - u el. rečniku koji koristim: "bukov žir."

[Mixitron M. Storm]

Ma nije problem u prevodu, nego u singularia only, ako nisam zakrečio.

Nit' sam negde čuo da neko koristi množinu. /Svinje se teraju u šumu da se tove žirom, ne žirovima / Ref. 2 neko pametniji.

[Goran Skrobonja]

Ma nije problem u prevodu, nego u singularia only, ako nisam zakrečio.

Nit' sam negde čuo da neko koristi množinu. /Svinje se teraju u šumu da se tove žirom, ne žirovima / Ref. 2 neko pametniji.

Nije isti kontekst. Džek će da položi maslačkE i žirOVE... Kako bi rekao: 2 žira plus 3 žira jednako 5 žirA ili žirOVA?

Uostalom, ovo tek ide na lekturu, pa ke vidime šta struka kaže...

[Mixitron M. Storm]

Ke vidime.
Ja glasam za jedninu, a pristajem na plaćanje  ako nisam u pravu.

[Loengrin]

Inače se kaže bukovih žireva

ali imam još da dodam:

Acorn - Žir (kakav god)


beechnut - bukovica
(do žira se prvobitno došlo zbog davnog prevoda sa nemačkog Buchenecker, Buchecker, -ecker, -Acker, -acorn, ima još tu etimoloških začkoljica)

[Goran Skrobonja]

Sjajno! Hvala oboma!

[Mixitron M. Storm]

Sve biljke iz familije bukvi imaju rod koji se zove žir, a kak' će da ga zovu stranci je manje interesantno

Bukov žir, 'rastov žir, nema se greši.

Inače, ono što onaj mali kuronja drži je piramidalno-zaobljenog oblika i šiljato u PM, da vi'š kad u vreme sazrevanja i opadanja sediš pod bukvom pa te žvajzne odozgo, AUUUUUU. Imam jedan takav (iz glave vađen) negde u sobi

[Goran Skrobonja]

Ajd' kad smo već kod botanike, zna li neko kako se kod nas kaže kingfisher daisy?

[Mixitron M. Storm]

Blue Marguerite, Kingfisher Daisy
Scientific Name: Felicia amelloides (L.) Voss
Synonym: Felicia aethiopica, Agathaea coelestis
Family: Asteraceae

Plava margarita good enough?

http://www.svetbiljaka.com/cvece.php

bi možda pomoglo

[Cornelius]

Ke vidime.
Ja glasam za jedninu, a pristajem na plaćanje  ako nisam u pravu.

Imenice koje označavaju mnoga bića ili predmete jednog roda ili jedne vrste, ali ne pojedinačno, nego kao celinu, gomilu, skup, bez jasnog odbajanja pojedinog sastavnog dela, nazivaju se zbirne imenice. Tako se svinje teraju u šumu da se tove "žirom", jer nije bitno ni kojim žirom, niti da li sa dvadeset ili sto komada. Medjutim, kada Džek kaže: "(...) položiću ekstra maslačke i bukove žirove (...)", on hoće da kaže da će položiti nekoliko maslačaka i nekoliko "žirova". Tako da je u kontekstu ispravan Goranov partitivni genitiv "žirova".

Mixitrone, duguješ Goranu pivo.

[Mixitron M. Storm]

[Loengrin]

@Mixi

Lepota našeg jezika je to što je za sve što kod nas raste narod smislio prikladan naziv:
orah
lešnik
badem
kesten

Bukov žir u najmanju ruku zvuči nešto kao Bademov orah ili Kruškina jabuka. Ti znaš da su naši ljudi pre jednog veka išli da se školuju u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i ja nemam problema sa nemačkim izrazima ili njihovim bukvalnim prevodima, ako nema drugog izbora, ali ovde ima.

Ne zameri, ja to onako iz hobija.

hm, progutao mi je post, te sam ga mrsko kucala ponovo

[Goran Skrobonja]

@Mixi

Lepota našeg jezika je to što je za sve što kod nas raste narod smislio prikladan naziv:
orah
lešnik
badem
kesten

Bukov žir u najmanju ruku zvuči nešto kao Bademov orah ili Kruškina jabuka. Ti znaš da su naši ljudi pre jednog veka išli da se školuju u Austriju, Nemačku, Švajcarsku i ja nemam problema sa nemačkim izrazima ili njihovim bukvalnim prevodima, ako nema drugog izbora, ali ovde ima.

Ne zameri, ja to onako iz hobija.


hm, progutao mi je post, te sam ga mrsko kucala ponovo

Ama, promenio sam već u bukovicu - zato sam se lepo i zahvalio.

[Goran Skrobonja]

Lepota našeg jezika je to što je za sve što kod nas raste narod smislio prikladan naziv

A šta ćemo s onim što kod nas ne raste? Kako to da prevodimo, ako ga nema u rečniku?
Evo primera iz istog teksta: lemon geranium, za šta je pridodat latinski naziv Pelargonium graveolens crispum; na sajtu koji mi je Mixi ljubazno preporučio nema tog konkretnog cveta, u rečniku za geranium stoji da je zdravac, ali druge biljke sa nazivom Pelargonium na rečenom sajtu prevedene su kao muškatle... ovakve, onakve. I sad da se ubijem k'o siroče.

Pa onda: ghost orchid i spring starflower...
Zna li neko, postoji li valjani botanički englesko-srpski rečnik, ili da počnem da izmišljam?

[Mixitron M. Storm]

/češ, češ/
Nigde u narodu nisam čuo drugi izraz za to čudo. Ako ima nešto prikladnije, rado ću ga koristiti.

edit - izmišljaj, ma, trpaj poznato cveće ako treba i ako funkcioniše. Džabe kad narod ionako ne zna koji je taj cvet.

Setimo se divnih prevoda za springwine i diamondraught.

[Loengrin]

i žireva ne žirova, čitaš li ti.
--------
Ljupka je ta plava margarita, da se ne zove možda
Plava rada?

[Mixitron M. Storm]

Margarite su narodu poznate, pa će brzo shvatiti kakva je to plava margarita. A plave rade su 1/1000

[Loengrin]

lemon geranium, za šta je pridodat latinski naziv Pelargonium graveolens crispum; na sajtu koji mi je Mixi ljubazno preporučio nema tog konkretnog cveta, u rečniku za geranium stoji da je zdravac, ali druge biljke sa nazivom Pelargonium na rečenom sajtu prevedene su kao muškatle... ovakve, onakve. I sad da se ubijem k'o siroče.

Neejmoj da se ubiješ k'o siroče.
Muškatla je i to verovatno žuta, a pošto se i kod nas kaže limun, onda je valjda Limunškatla, ženskatla, whatever!

Margarite su narodu poznate, pa će brzo shvatiti kakva je to plava margarita. A plave rade su 1/1000

Ehej setila sam da su tu malešnu margaritu zvali tratinčica, a kada sam rekla da je moja učiteljica koja je bila iz hrvatske travu zvala tratina, dobila sam odgovor da je zato tako i zovu, s tim što mi ne kažemo tratina nego trava.
Hm, ne znam koliko pije vodu, ali zaista je tako.

[Goran Skrobonja]

i žireva ne žirova, čitaš li ti.

Ama, čitaš li ti? Već sam napisao da neće biti ni žirova ni žireva, već bukovica.

[Mixitron M. Storm]

Ehej setila sam da su tu malešnu margaritu zvali tratinčica, a kada sam rekla da je moja učiteljica koja je bila iz hrvatske travu zvala tratina, dobila sam odgovor da je zato tako i zovu, s tim što mi ne kažemo tratina nego trava.
Hm, ne znam koliko pije vodu, ali zaista je tako.

Wohaj, bela rada je ono MALECKO što raste divlje i u maju pokrije ceo dunavski kej, a margarita je margarita, neka džomba koja doduše liči na belu radu pod mikroskopom (100x veća ) ali ta dva nisu isto.

I jeste, u HR se bela rada zove tratinčica.


Ima i ona narodna, tratinčice, tratinčice, ko li mi te noćas trAti  

[Loengrin]

i žireva ne žirova, čitaš li ti.

Ama, čitaš li ti? Već sam napisao da neće biti ni žirova ni žireva, već bukovica.

Ahjoj smorih! Izvinjavam se, mnogo se izvinjavam!  

Ima i ona narodna, tratinčice, tratinčice, ko li mi te noćas trAti

Nešto smo happy danas ili te je to samo Felicija inspirisala.

[Mixitron M. Storm]

Nay, samo smo malkice zlokalibrisani  

Bele rade/ko li mi te noćas krade
rade/krade
tratinčice/tr(a)ti

[Goran Skrobonja]

Nay, samo smo malkice zlokalibrisani  

Bele rade/ko li mi te noćas krade
rade/krade
tratinčice/tr(a)ti

Predložiti hrvatskoj Akademiji znanosti i umjetnosti da i zvanično prekrsti tratinčicu u trtinčicu!

[angel011]

I jeste, u HR se bela rada zove tratinčica.

Mene učili da se u HR bela rada zove ivančica.

[Melkor]

@Lib

Ako stignes potrazi i Margo Lanagan, australijska spisateljica, van rodnog joj ostrva izdala prilicno hvaljenu zbirku Black Juice  i uvrstena je sa 2 price u proslogodisnji TYB Fantasy and Horror. Te price su mi se prilicno dopale i moguce je, iako pripadaju necem sto bih ja nazvao folklorni fantasy (koji je u startu nepismen, jelte) da se svide i tebi  

[PTY]

Dragi moj, ja sve čekam da se gospoda do srca istroluju, kako već oni to umeju na ovom forumu, pa da se vratim na temu.

Glede tvog predloga: švrćkala sam malko po njenom blogu i pravo da ti kažem, ne nadam se odviše, čisto onako na bazi skeniranih naslovnica.

Inače, trenutno muku mučim za koju to jednu jedinu Rakuninu priču da se najzad odlučim. (Sizifova rabota, dragi moj Melkore; taman što se priklonim jednom naslovu, padne mi na pamet neki draži...    )

[Izitpajn]

I jeste, u HR se bela rada zove tratinčica.

Mene učili da se u HR bela rada zove ivančica.

Ako ima stabljiku manju od 10cm i cvijet oko 2cm onda je tratinčica. Ako je stabljika veća od 20cm a cvijet 4-5 cm onda je ivančica.

[angel011]

Hvala na objašnjenju.

[Melkor]

Bah, kada bih birao sta cu citati na osnovu naslovnica (ili gledati na osnovu distibuterskih prevoda filmova ) ne bih procitao ni posedovao dobar deo stvari koje cine moju sadasnju biblioteku. Posebna je kvaka sa dosta americkih fantasy izdanja, oni kanda veruju da naslovnice jos uvek treba da izgledaju ljigavo i jeftino, kao da rade plakate za Kasandra meets Steel meets Sheldon (verovatno zbog preovladjujuceg konzumerskog uzorka u USA Englezi su tu nesto bolji). Trazeci mesto na policama za bogat ulov sa ovogodisnjeg sajma, bas sam komentarisao sa zenom kako neke knjige nikad, ali nikad ne bi kupili da nismo znali unapred sta kupujemo. Ima nekih stvari koje citam okrenut od deteta zbog kolicina krvi i mozdane mase koje prosto izlecu sa stranica, a sa korica se smesi vitka poluobnazena cica u kozi i jos neko cvece naokolo. Najveci promasaj tog tipa dogodio mi se sa Parfemom Patrika S(z)uskinda u izdanju Mladosti iz 89. Kniga je godinama stajala u biblioteci mojih roditelja da bih je ja sa gadjenjem preskakao jer, jelte, po naslovu i naslovnici u pitanju je neki nesnosljiv ljubic za kakav jedna muska osoba u pubertetu ne sme da dozvoli ni da budu vidjeni u istoj prostoriji, a ne da cita(Pinguin je stavio bar: the story of a murderer da se ne bi potpuno presli ). Da ne duzim, pokajao sam se gadno, roman me je, u kombinaciji sa Anubisovim vratima Tima Powersa, nagnao da ozbiljno preispitam fantastiku koju sam do tada citao, otvorio neke nove vidike, a da Pera nije odmah... Naravoucenije: Ne veruj svemu sto na knjizi stoji  

[angel011]

Uf, naslovnice... Sećam se jedne koja je trebalo, valjda, da prikazuje glavnu junakinju te knjige (Bedlam Boyz), prikazivala je prsatu devojku od 18-20 godina, duge tamne kose - a glavna junakinja je neupadljiva devojčica od 15 godina sa kosom kratkom kao nekad Eni Lenoks.

Ili, blurbovi na naslovnicama. Na The Reindeer People je stajalo nešto u stilu da je glavna junakinja "steeped in magic and mystery", a žena je travarka koja sve što ima ikakve veze sa magijom smatra najobičnijim sujeverjem i primitivizmom.

[PTY]

Ma sve je to okej Melkore, dajem ja tebi za pravo in prinćipijo ali kada stignemo do nitigriti poente fakt ostaje da tinejđfentezi naslovnica nije moj kapofti i nema tu boga!

A ako mi se ikad i desi da zbog toga u širokom luku zaobiđem kojekakvo remek-delce, tja... lajf iz a bić i tu nema leka.

(a u krajnjoj liniji, tu ste vi da na to skrenete pažnju, kad i ako zatreba. )

ps. Anđele, ja se još uvek oporavljam od tvojih mejlova u prilog ovom topiku...  

[angel011]

Oporavljaš se? In a good or in a bad way?  

[PTY]

Heh! Kao ne znaš...
a vidiš, da sam na to naletela u knjižari, odmah bi po naslovnici znala o čemu se radi.  

[PTY]

Budući da i dalje muku mučim sa adekvatnim prestavljanjem izvesnog top of the crop autora, recimo da sledećim predlozima kupujem vreme.  

Za početak, u pitanju je Octavia E. Butler.


Da se gore navedena motivacija kojim slučajem ne bi shvatila pogrešno, želim odmah da ovde podvučem kako je, po mom skromnom mišljenju, Oktavija vrhunska spisateljica koja maestralno barata svrhovito odabranim asketskim rečnikom i istinskom sklonošću ka kontroverznim i, njoj nesumnjivo svakodnevno bliskim, suštinski značajnim temama. Oktavija u svojoj prozi konzistentno obrađuje moralne konflikte, bazirane na duboko ušančenim predrasudama vere, rase, pola i ličnog opredeljnja/slobode, sve to brižljivo plasirano u finom kontrastu sa civilizacijskom potkom (sve)moći i prevalentne politike ovog našeg skoro pa bezvrednog ljudskog roda i intelekta. Njeni karakteri su stvarni, bliski i nadasve nam razumljivi; njeni konflikti su uverljivi i istinski dostojni čestih naknadnih kontemplacija.
Ako i jeste posedovala bogom danu predispoziciju za takav pristup polju fikcije - mislim, hej; kao asocijalna crnkinja, feministkinja i deklarisan borac za civilne slobode, Oktavija/žena je bila maltene predodređena da čeprka upravo po izvesnim socijalnim rak-ranama ljudske ružne unutrašnjosti, često vešto kozmetički maskirane te stoga retko vidljive neproduhovljenom rifrafu - Oktavija/pisac je prevashodno rezultat večitog preispitivanja svih nesigurnosti  kontroverzne Oktavije/žene. Oktavija intimno poznaje underdog strepnje, strasti i stremljenja i upravo na tome gradi svoje svetove u kojima nalazi sve ono čega u ovom svetu jedva da ima dovoljno. Ti svetovi i dan danas odzvanjaju mojim sećanjem, iako su naslovi odavno zaboravljeni a sama proza rastočena nekim drugačijim, impresivnijim stilovima.

Be that as it may, njena proza retko kad u meni izazove iskreno oduševljenje ponuđenim stilom i jezikom ali uvek, neprikosnoveno uvek izazove određenu potrebu za preispitivanjem davno fiksiranih stanovišta.

A upravo to i jeste srž (bar moje) potrebe za izvesnim empirijskim iskustvom.

Za ovu priliku izdvajam njenu priču Amnesty. Daleko od toga  kako je u pitanju njeno najbolje prozno delo i daleko od toga da nisam svesna kako je ovaj konkretno sf čvrsto vezan za hronološku mu definiciju ali, uprkos svemu, Amnesty definitivno i apsolutno reprezentuje svoga tvorca.

A to je uvek samo po sebi poželjno i dovoljno, zar ne?

[PTY]

Dalje stižemo do Pat Cadigan.

Pat je svojedobno okarakterizovana kao "kraljica kiberpanka".
Iskreno, ni danas ne znam koliko je ta etiketa zaslužena ali u svakom slučaju, Pat mi je verovatno zbog toga uvek bila bliska na nivou na kom egzistira veoma malo žena autora. Gledano unazad, Pat je bila i ostala jedan od mojih idola, šta god mu to zapravo bilo; valjda ono što bih i sama volela da budem, jednog dana kad odrastem. Valjda.

Njena proza je koncizna i direktna. Njena imaginacija je opako jednostavna, ali to samo naizgled; tek nakon par čitanja sledi zaključak kako tu zapravo ama baš ništa nije jednostavno. Pat u svojoj prozi nudi svet koji u suštini uopšte nije produkt imaginacije nego naprosto rezultat percepcije - prljav, urban, opasan, kompleksan i smrtonosan, to sve u zapanjujuće realnom pakovanju. Njena proza je elegantna u svojoj jednostavnosti - Pat je direktna i ne gubi vreme u smarajućim predigrama robovanja žanrovskoj strukturi.

Mogla bih o njoj ovako satima ali budimo realni - koga ovde zabole za to, so lec get strejt to de point; Pat Cadigan ovde predstavljam fascinantnom kratkom pričom Is there Life after Rehab? a to vam je, dragi moji, i dandanas nov, zdrav i elitistički privilegovan kiberpank pogled na vampire i svakojake dileme koje bi oni mogli suočiti a koje zapravo suočavamo svi mi.


dakle, sofar, zbirka žena u sf-u izgleda ovako:  

- Catherine Asaro - Walk in Silence
- Elizabeth Bear – This Tragic Glass
- Octavia E. Butler - Amnesty
- Pat Cadigan - Is there Life after Rehab?  

[zakk]

Libeat, a da ti to sad lepo sabereš, prevedeš na srpski i pošalješ za emitor?  

[PTY]

Da prevedem... na srpski...?

Oh, ti bradati i opaki stvore!    

Nego, kaži sad iskreno, čita ili iko Emitor a da ne čita ZS forum?  

[zakk]

ima, ima. ja recimo

[zakk]

e, lažem. ne čitam ni emitor.  

[PTY]

Eto vidiš. Znala sam ja to, bogami jesam.

No dobro, jednog dana kad završim ovu zbirku - a ti i dalje budeš mislio isto – pričaćemo.

(Inače, uz ovaj topik ide fajl sa svim navedenim pričama. U elektronskom obliku.)

[PTY]

Verujem da je od svih žena u sf-u najteže predstaviti upravo Ursulu Le Guin. Delimično zato što je najpoznatija i najprisutnija u žanru, te je stoga teško o njoj reći išta novo a delimično zato što je njen pristup sf-u nekako više sa fentezi strane, to upravo sa strane bajkovitog, otvorenog romanticizma koji definitivno nije my cup of tea. Drugim rečima, teško da ovde mogu išta o njoj reći a da to i sami već odavno ne znate a da stvar bude po mene još teža, Ursula konstantno prepliće svoju prozu, vezujući i nadograđujući priče u romane a romane u kojekakve epike, time samo ističući žicu fentezi sklonosti ka serijalima. Svejedno, moram priznati da Ursuli polazi za rukom da ne skonča u kojekakvoj patetičnoj mutljavini u kojoj manje talentovani pisci fentezija redovito skončavaju; njen sf mudro izbegava kompleksnu tehnologiju i više se bazira na psihologiji i spekulativnim krajnostima astronomije, fizike i ponajviše biologije. Uzmimo na primer Winter's King; straobalna priča i čist i čvrst sf, nesumnjivo. Ali ipak, odmah po čitanju ostaviće vam taj dvosmisleni utisak nečeg sasvim fantastičnoj u svoj toj bajkovitoj glazuri. Da se razumemo, Winter's King priča koja se bukvalno ne zaboravlja - ima skoro dve dekade  kako sam je pročitala a utisak je i dalje svež kao da je bilo juče - to upravo zbog Ursulinog senzibiliteta u gradnji likova i suptilnoj, krajnje nenametljivoj konstrukcije tragičnog zapleta uslovljenog dilemama i htenjima ljudskosti. Ursula Le Guin je nesumnjivo ne samo jedno od najboljih pera sf-a nego i vrhunski kvalitetan pisac uopšte a to užasno otežava izbor reprezentativne priče.

Stoga ovde sasvim proizvoljno odvajam Nine Lives, verovatno zato što u toj priči Ursula doseže sf onoliko koliko uopšte može ili želi da ostane u srcu žanra.

[PTY]

Dalje, kad smo već pomenuli to posrtanje pred čarima fentezija, (po mom skromnom uverenju, do istog dolazi uglavnom zato što je taj nesrećni fentezi daleko manje zahtevan, da ne kažem poprilično 'lakši' za pisanje i, iz meni krajnje neshvatljivog razloga, mnogo atraktivniji famoznom širokom auditorijumu žanrovskih poklonika) to je svakako podesno mesto da se pomene Anne McCaffrey.
Bila sam klinka kad mi je dopala šaka prva njena priča. U dobrom starom Siriusu, The Ship Who Sang. Gledano unazad, fer je priznati kako to zaista jeste impresivna priča, pod uslovom da je pročitate na vreme, tojest u kasnom pubertetu. Anne je izvukla maksimum iz njene popularnosti, kasnije štancujući nebrojene varijacije i asocijacije na taj naslov. Ništa od svega toga ja nisam čitala, priznajem; dan u kome mi padne na pamet da pročitam nešto o Pernu, Pegazima i zmajevima plasiranim pod naslovima tipa The Girl who Heard Dragons ili Moreta, Dragonlady of Pern biće ujedno i dan u kom ću potražim spas u prozaku.

Do tada,  ostavljam ovde Anne McCaffrey sa upravo tom nostalgično prisećanom pričom The Ship Who Sang.

[PTY]

Dalje, ponuđeno mi je par vrlo argumentovanih predloga za spisateljice koje nisam planirala za više no uzgredno pominjanje. Jeda od njih je upravo Anđela Karter; očigledno ima ljudi koji smatraju da se nju ne bi trebalo zaobići. Ima tu za Anđelu i par dobrih argumenata, priznajem, ali moraću najpre da pročitam ponešto od predloženog.

Drugi predlog je Pamela Zoline, meni sasvim nepoznata ali ipak, prevedena i objavljena u istom tom blaženopočivšem Siriusu. Zajedno sa predlogom dolazi i upravo ta njena SF priča, The Heat Death of the Universe.

[Meho Krljic]

Da budem iskren, nisam pročitao prethodne četiri strane topika ali samo bih da ubacim svoj glas podrške za Ursulu. Žena je poslednjih petnaest ili dvadeset godina napisala dosta, well, ne baš smeća ali svakako manje zanimljive i više generičke literature ali joj je stuff iz kasnih šezdesetih i sedamdesetih i delom osamdesetih i dalje nekako dobar. Ja sam kao dječarac dosta fanatično čitao i promišljao njene romane iz Hainskog ciklusa i danas su mi to neke od najdražih Sf knjiga ikada pročitanih. Meni se baš dopadao taj lapidarni tretman tehnologija. Ja se ustežem da tekstu pripšem 'ženske' (ili 'muške') karakteristike (sem kad se šalim ili kad hoću da provociram) jer nisam siguran da li uopšte znam o čemu pričam, ali Ursulino odbijanje da se opsesivno-masturbatorski bavi tehnologijom i njeno elegantno korišćenje kao literarnog shortcuta prema nečem interesantnijem (uglavnom prema ljudima sa problemima) je za mene i danas svetao primer kako se piše 'humanistički' SF (i, da ne bude zabune, ja imam u sebi i geeky crtu koja se pali na tvrdi naučni SF Brina ili Benforda ili na gibsonovsko-sterlingovski pankeraj).

I, valjda zbog toga što sam sve to čitao u nežnim pubertetskim godinama, dosta su ti likovi njeni meni ušli pod kožu. Zato mi je valjda kasnije čitanja 'Stalno se vraćajući kući' bilo manje zanimljiv egsersajz jer ova knjiga nije počivala na likovima.

Ali moćno je ono bilo - levičaski, post-hipi, protokomunistički SF koji je ipak bio svestan aveti Staljinizma (nije li baš Ursula napisala esej 'Staljin u duši' koji je Boban objavio u nekom Alefu?) i koji je uspevao da u tom levičarenju nađe empatijsko i humanističko jezgro koje ga je originalno i činilo privlačnim. Zapravo, čitanje Ursule iz tog vremena je meni davalo sličan osećaj onome koji sam imao čitajući Hemingvejeve 'Zbogom oružje' ili 'Za kim zvona zvone' ili koji zamišljam da su ljudi par decenija straiji od mene imali čitajući Orvelovu posvetu španskom građanskom ratu..

Sad sam stariji i ciničniji pa sve to posmatram malko hladnije i pronicljivije ali stoji da je 'Čovek praznih šaka' i dalje jedan od najboljih i najuverljivijih literarnih prikaza  anarhističkog društva koga mogu da se setim a da autorka nije navukla proverbijalne ružičaste naočari te je prikazala zajednicu sa svih strana - svetlijih i tamnijih.

I kad smo već kod svetla i tame, Ursula je imala jednu snažnu poetiku. Mislim, 'Leva ruka tame' i 'desna ruka svetlosti', meni je to i danas, posle toliko decenija, kao slika zaista sjajno. Da ne pominjem da roman uspostavlja vrlo interesantan presedan u tretmanu seksualnosti ne samo u SFu već u savremenoj literaturi uopšte. Ne sećam se da je ikada seksualna strast i nagon za reprodukcijom predstavljen sa više žara i tragičnosti u isto vreme. Eros i Tanatos, rajt der, među nama. Vatra i led. Muško i žensko, kakav genijalan tretman dualizama!! Ovaj roman mi je primer onoga što naučna fantastika donosi savremenoj literaturi a što ni jedan drugi književni žanr ne bi umeo da donese. Istina redak primer, ali ipak sasvim dovoljan (uz još po koji) da opravda gomile smeća koje smo decenijama pre i posle čitali, hehehehe.

Pa 'Prostranija od carstva i sporija' - kao slika ovo je gotovo dovoljno da Ursulu Legvin ubrojite u svoje omiljene pisce, a i sama novela je vrlo dobra. Pa 'Svet se kaže šuma'. Novela (i hm, roman) koja je mogla da bude samo a bunch of tree-hugging hippie crap a koja je ispala baš kako treba: tužna, tragična, surova ekološko-humanistička parabola u kojoj gavni likovi čak i nisu 'ljudi' u uobičajenom smislu te reči.

Mada mi je kad se sve sabere i oduzme iz čitavog Hainskog ciklusa najdraži 'Grad Iluzija' zbog toliko moćnog centralnog motiva - glavni junak koji svoj identitet razgrađuje i gradi enebi li pomogao jedan gotovo apstraktan a opet kosmički bitan cilj. **SPOILER SPOILER SPOILER** Kada pri kraju romana on prvo zaboravlja a zatim se priseća svog privremenog identiteta, to mi je bila jedna od najtužnijih a zatim najkatarzičnijih sekvenci u Sfu ikada...
*ENDSPOILER*

Sećam se i nekog posle skupa od četiri duže priče (beše li 'Četiri puta ka oproštaju'?) koje je Živković objavio u Polarisu negde početkom devedesetih (?) a koje su bile nove priče smeštene u Hainski ciklus ali koje su mi, kao i kasniji roman 'Pričanje' bile isforsirani posthladnoratovski protoglobalistički humanizam. Mislim, trudila se ona tu da se dotakne i novih tema a sve da ofarba sličnim političkim bojama ali ili sam ja omatorio pa me to nije dotaklo ili, što verujem da je delimično tačno, je ona omatorila i izgubila dobar deo magije.

I uzgred, treba se setiti i romana 'Lathe of heaven' (izmiče mi kako se zvao naš prevod: beše li 'Nebeski strug'?) kojim je Ursula pokazala da joj filipdikovština lepo ide. Mislim, ovo je bilo opet humanije od samog Dika i za nijansu manje vizionarski, ali i dalje vrlo dobar roman...

Jebote, uopšte ne znam zašto sam sve ovo ispisao.. Izvinjavam se...

[angel011]

Da dodam i ja svoj pocket change, kad se već krenulo o Ursuli. Najdraža mi je njena novela "Prostranija od carstava i sporija", kako zbog priče o empatiji i izlaženju na kraj sa empatskim sposobnostima (meni uvek interesantno), tako i zbog izvesnog Ursulinog poštenja kada piše o muškarcima. Meni su njeni muški likovi uvek delovali pomalo nezrelo, dok u ovoj priči prikazuje muškarca koji sazreva i nauči da izađe na kraj sa svojim problemima - i tu Ursula staje, kao da priznaje da ne zna kako da opiše jedno istinski odraslo muško. Takav je bar moj utisak, a vi me gađajte ako mislite da lupetam.

Što se "Pričanja" tiče, taj roman mi je bio interesantan kao pokušaj da se prikaže tradicionalno versus novo, i prednosti i mane i jednog i drugog. Prilično uspešan pokušaj.

[angel011]

Što se tiče Anne McCaffrey, u potpunosti podržavam odluku da se ne čitaju njeni Pern romani, izuzev u slučaju najcrnje dosade. Pročitala sam prvi od tih romana, i nemam ni najmanju želju da pročitam još neki. Ono je bedno. I dosadno. I besmisleno. Traljav pokušaj da se uklope zmajevi i nauka (bilo popularno nekad, znam), jednodimenzionalni likovi, neinventivna priča (vau, pa oni zmajevima putuju kroz vreme!   ), i ciglo jedno popodne uloženo u osmišljavanje sveta. Smor.

[Meho Krljic]

Vidiš, Angel, evo dvadeset i kusur godina čitanja Ursule i sada si ti u jednom kratkom postu meni razjasnila jedan važan detalj u vezi moje naklonosti k Ursuli: nezrelost muških likova. To je za mene uvek bio važan identifikacioni faktor.

Što se 'Pričanja' tiče, kao što rekoh, nisam baš oduševljen ovom knjigim, verovatno najpre zato što pokušava gotovo mehanički da pokrije sve 'političke' teme kojih je autorka mogla da se seti: represivnost revolucionarnog režima (mislim, ovo je čisto istorijski interesantno videti kako se jedan levičar posle dosta godina kritički osvrće na revoluciju), sukob teksta i govornog diskursa kao sukob birokratskog autoritarizma i tradicionalnog, porodičnog, humanističkog primitivizma, mislim, na papiru zvuči dobro ali sve mi to nekako ispalo isforsirano i baš mi je delovalo kao kako-zapadni-intelektualac-zamišlja-situaciju-u-trećem-svetu kind of thing. Da ne pominjem seksualnu orijentaciju protagonistkinje koja je tek ubačena na silu kao neka vrsta instant drugosti i subverzivnosti... Baš mi nije leglo...

Ali zaboravio sam da spomenem 'Čapljino oko' koji iako nije zvanično deo Hainskog ciklusa, deli sa njim poetiku i ton i možda mi je i najdraža Ursulina knjiga uopšte (a zaboravio sam da je spomenem - eto šta znači biti star i braindead). Ovde naučne fantastike ima samo u tragovima, u smislu tehnologije ili neke prevelike naučne špekulacije, čitava knjiga se bavi likovima uhvaćenim u sukob kosmičkih proporcija a koji se svodi na i simboliše kroz antagonizam grada i sela. I ovo može da zazvuči kao instant-simbolika i nezgrapna politička poetika, ali, jebiga, meni je ova knjiga uvek ulazila pod kožu jednim gotovo podtekstualnim, impliciranim jedinstvom između likova i okoliša koje je uspevalo da iznese čitavu naraciju...

[angel011]

(mislim, ovo je čisto istorijski interesantno videti kako se jedan levičar posle dosta godina kritički osvrće na revoluciju),

Zbog toga mi je taj roman drag. Ne smatram ga remek-delom, ali je lepo videti da neko u Ursulinim godinama i dalje uči i u stanju je da menja stavove.

"Čapljino oko" je, ako se dobro sećam, prequel "Grada iluzija", tako da u Hainski ciklus spada koliko i taj roman. Dobre knjige.

[Meho Krljic]

Ne sećam se da je Čapljino oko u bilo kom smislu eksplicitno vezano za Hainski ciklus. Ne spominje se ni jedan pojam zajednički hainskim knjigama (ansibl, NAFAL ili FTL brodovi, 'govor uma' pa čak ni sam Hain) i pominju se istorijski događaji na Zemlji koji se nigde u Hainskom ciklusu ne spominju.

Što se tiče 'Pričanja', Ursulino kritičko promišljanje postrevolucionarne represije i 'diktature proletarijata' mi je došlo kao too little too late. Da je tako nešto napisala sedamdesetih godina u vreme vijetnamskih i kambodžanskih užasa bilo bi to žešće i iskrenije. Ovde mi je sve to delovalo kao pogled sa pedesetog sprata zgrade na Menhetnu, informisan CNN izveštajima i intervjuima Nomama Čomskog. U osnovi ispravno ali u krajnoj analizi nedovoljno promišljeno, nedovoljno snažno, nedovoljno informisano... A možda sam i ja samo zaražen virusom srpskog nacionalističkog antiglobalzma pa sve vidim negativno...

[PTY]

@ angel: taj naslov ,,Vaster than empires, and more slow" Ursula je uzela iz Marvelove To his Coy Mistress. To me uvek oduševi, kad tako posredno saznam za neke sporedne autorove naklonosti.

Inače, kako ti se dopao kiberpank pogled na vampirizam?