Ne zna se ko je više ujebao Srbe

[Oroluin]

Мехо ме подсећа на мог другара с Крстарице... мислим са овим сликама

[Meho Krljic]

Nisam ovo ja na slikama. Ja izgledam ovako:

[lilit]

Nisam ovo ja na slikama. Ja izgledam ovako:

QQ, isti ja   .
samo sto imam za nijansu manje brkova.
 

[Meho Krljic]

Muškarac bez brkova je kao kuća bez terase - može da se živi ali nema šta da se vidi.

[Izitpajn]

Ostao sam dužan jedan odgovor:

Ja nemam pojma da li je više srbadije bilo međ četnicima il' partizanima i, ako je to tako važan podatak za raspravljanje, valjalo bi da se navedu neki izvori za tvrdnje.

U "Modernoj povijesti Hrvatske" Dušan Bilandžić kaže da je od ukupno oko 100 (ili možda 150, sad se više ne sjećam) partizanskih brigada ukupno 5 (pet) nastalo na području "uže Srbije", pet iz Vojvodine i jedna i pol kosovska

Možda fantaziram, ali mislim da bi to pomoglo raspravi.

Kojoj raspravi?

I drugo, uopšte ne vidim šta se tom izjavom zapravo dokazuje?

Pogledaj kontekst. To je bila usputna primjedba na Bobanovu tvrdnju o "pobjednicima i poraženima u WWII".

Inače, štovateljima lika i tijela g. Draže Mihailovića koji ga smatraju "borcem za slobodu" mogu reći samo: jebala vas takva sloboda i dabogda živjeli u njoj.

Doduše, s obzirom da moguće rezultate skorašnjih izbora, to bi se lako moglo i ostvariti.

A i za to će onda sigurno biti krive strane sile. Over and out.

[krema]

Izi, nedosljedan si...a rekao si da se neces vise druziti s nama na ovom topicu..ali mi je drago sto si navratio...

[Meho Krljic]

Pah, sad opet moramo da se uzobiljimo. Hvala ti, Izi, HVALA TI NIZAŠTA!!!11!1!1!    

Mmm, dobro, ovo za partizanske brigade deluje kao uverljiv argument, ali zapravo nije - uopšte ne navodi koliko je to ljudi a koliko je ljudi bilo u četnicima. Mislim, razumemo se valjda, ja ne tvrdim da ti nisi u pravu nego tvrdim da nisi to dokazao.

A ovo za Bobanovu izjavu ne bih ja previše shvatao ozbiljno to što on priča (kao, Srbi pobedili Hrvate i tako to) osim u tome da jesu antifašisti pobedili fašiste. Istorijski fakat, ništa drugo...

A za rezultate skorašnjih izbora svakako treba imati na umu uticaj spoljnih sila, tj. haški pritisak, vizni režim i ostalo. Naravno da se ništa ovde ne događa u vakuumu...

[Boban]

Izi, lupetaš neopevano... Prvih XXIX partizanskih brigada su SRPSKE sa teritorije države u kojoj su Srbi živeli, a to je Jugoslavija. Tek od XXX brigade pojavljuju se Hrvati i Slovensci u Partizanima, uostalom, pogledaj po spiskovima imena ulica u Hrvatskoj iz vremena komunizma, da li igde imate manju brojku od XXX... ono I proleterska, II proleterska, XXXVIII istarska...
Srbi su, Izi, pre II svetskog rata bili ubedljiva, tročetvrtinska većina u Jugoslaviji, temeljitim delovanjem fašističke državice NDH taj broj je smanjen do današnjih bednih okvira. Četnici jesu pobili oko 10000 Srba u Srbiji, partizani bar 15000 četnika, ali sve su to smešni brojevi naspram onoga koliko su Hrvati zagasili u Jasenovcu i okolini. Prihvatam da se srpsko delovanje na prostoru Srebrenice može u određenim okvirima podvesti pod genocid, ali zapravo neuspešan, za razliku od hrvatskog, vrlo temeljitog, proračunatog, pod Vatikanom vođenog USPEŠNOG genocida nad Srbima. Sve teritorije u današnjoj Hrvatskoj gde je po popisu stanovništva od 1939. godine srpsko stanovništvo bilo apsolutna većina, sada gotovo da ga nema uopšte Srba... reći ćeš ti da su Srbi sami krivi, sami su se proterivali, dobrovoljno prelazili u katoličanstvo i počinjali da se izjašnjavaju kao Hrvati da bi spasli svoju dece, sami uskakali u jame za egzekuciju i natačinjali se na hrvatske noževe.

[lilit]

Over and out.

izi,
ajd' da pretpostavim da si se salio s ovim "over & out" (od cega ja dobijam ospice, a ne znam zasto mi bas toliko smeta ).
ne bih ni reagovala da to nisam cula bar 10 puta (sa raznih strana) u poslednja 2 dana, pa se kola, na kraju, ovde slomise .
znam da u americkim filmovima sve vrca od "over & out", ali:

Trained radio operators grind their teeth on hearing 'over and out.' In proper usage, 'over' means 'I've finished speaking for the moment and await your reply.' 'Out' is used to terminate a conversation.

e sad, znam da ti nisi "trained radio operator", ali sam morala negde da se resim svoje frustracije (posebno nakon citanja topica o lektorisanju sandmana   ...bobane, nemoj da me bijes, bitte).

[krema]

Bobane, ovdje se u svemu slazem s tobom, osim u pitanju Srebrenice. Vec sam rekao da ne opravdavam nikakve zlocine, pa ni taj, ali jedno je sigurno(sada govorim kao pravnik)- ne postoje pravne osnove da se zlocin u Srebrenici okarakterise kao genocid.

[lilit]

Bobane, ovdje se u svemu slazem s tobom, osim u pitanju Srebrenice. Vec sam rekao da ne opravdavam nikakve zlocine, pa ni taj, ali jedno je sigurno(sada govorim kao pravnik)- ne postoje pravne osnove da se zlocin u Srebrenici okarakterise kao genocid.

krema,
koje pravo je u pitanju?
(posto ne vidim da je nemanje istog ista smetalo haskom tribunalu da osudi generala krstica, izmedju ostalog, i za genocid)

[krema]

Po medjunarodnom pravu.
Ne moze se proizvoljno izricati osuda, jer postoji tacna i precizna definicija genocida. Definicija genocida se i u nacionalna prava, bukvalno, prepisuje po medjunarodnoj definiciji.
Slucaj generala Krstica je samo jos jedan primjer nepostivanja medjunarodnog prava od suda koji svoje postojanje zasniva na tom pravu.
Uostalom, zar je to prvo nepostivanje? Svakodnevno smo svjedoci tome krsenju.

[Kastor]

Svakodnevno smo svjedoci tome krsenju.

Ma zajebi ti to svakodnevno praćenje, eksplodiraće ti glava; aj' zvekni jednu ljutu.  

[krema]

He he, davno je to Krema prestao pratiti. Prije par godina, kad samo i pratio, znao sam se iznervirati sta se sve tamo desava. Ali sada...
Bolja je ljuta...uzdravlje.

[PTY]

Ovako: ja mislim da ne bi trebalo da se sirotom Iziju natrljava na nos argument kako su svi hrvati zapravo nekada bili srbi. Mislim da se time samo potencira evolutivni skok koji su ti hrvati napravili, sram da ih bude pa da ih bude, zločeste kakvi već jesu! Naime, darvinov lanac amebe = majmuni= srbi= hrvati baš vam i ne ide u prilog, jelda?  
Pa stoga bolje da se to malko zataška.

Tako bar ja mislim.

A možda i grešim, jerbo ja ništa ne znadem, samo znadem sudove da perem.

I da ih umažem.

Tu i tamo.

[Meho Krljic]

Heh, dobra poenta. Ali u krajnjoj analizi beskorisna jer tvrdnja da su Hrvati zapravo samo pokatoličeni Srbi ne bavi se zemaljskim i opipljivim nego efemernim i astralnim. Naime ovim se implicira da su Hrvati od nekog polubožanskog statusa koji Srbima garantuju svijetla istorija i direktne veze sa svevišnjim (pa nije pravoslavlje džaba nazvano tim imenom, jelte?) odustali i prodali se zamaljskom i propadljivom a sve u zamenu za neku sumnjivu, kratkoročnu, takoreći prolaznu korist koju imaju na ovom svetu. Tu je dakle u pitanju prezir višeg prema nižem u nekakvim pseudoničeanskim terminima. Malko karikiram ali na to se taj diskurs zapravo svodi i može se bez po mke destilisati iz izjava, govora i priča bezbrojnih srbskih intelektualaca (Bokan anyone?) i običnih ljudi tokom (mahom) devedesetih.

Ostale, istorijske i sociološke tvrdnje najčešće samo maskiraju ovaj osnovni, ontološki prezir.

[krema]

Kastore, da si pogodio...pogodio si.
Prosle sedmice sam pekao rakiju, a danas mi je dopremise sa sela, pa sam je u bacve presuo. 220 kila sljive i 50 jabuke, nije mnogo, ali taman da se pregura zima, cujem bice hladna
Pa naleti

[Kastor]

CCCC, okasnio si. Posle Sv. Luke šljiva gubi na halucinogenim svojstvima.  

(hush, hush - pečenje je protiv propisa EU)

[Rile]

CCCC, okasnio si. Posle Sv. Luke šljiva gubi na halucinogenim svojstvima.  

(hush, hush - pečenje je protiv propisa EU)

Е још би, осим печења ракије, да нам забране и прасиће за славу и Божић!
То бре ни Турци нису могли за оних неколико векова!
Има да печем ракију из мог воћњака и омлаћујем термички обрађене прасиће ко што су ми и деда и ћале, а ЕУ може да...

[PTY]

Heh, dobra poenta. Ali u krajnjoj analizi beskorisna jer tvrdnja da su Hrvati zapravo samo pokatoličeni Srbi ne bavi se zemaljskim i opipljivim nego efemernim i astralnim. Naime ovim se implicira da su Hrvati od nekog polubožanskog statusa koji Srbima garantuju svijetla istorija i direktne veze sa svevišnjim (pa nije pravoslavlje džaba nazvano tim imenom, jelte?) odustali i prodali se zamaljskom i propadljivom a sve u zamenu za neku sumnjivu, kratkoročnu, takoreći prolaznu korist koju imaju na ovom svetu. Tu je dakle u pitanju prezir višeg prema nižem u nekakvim pseudoničeanskim terminima. Malko karikiram ali na to se taj diskurs zapravo svodi i može se bez po mke destilisati iz izjava, govora i priča bezbrojnih srbskih intelektualaca (Bokan anyone?) i običnih ljudi tokom (mahom) devedesetih.

Ostale, istorijske i sociološke tvrdnje najčešće samo maskiraju ovaj osnovni, ontološki prezir.

Eto.
Klasičan primer zamene teza.
Ja u klin a ti u ploču; ja o evoluciji a ti o pravoslavlju; ja o Darvinu a ti o... eh.  
A uostalom, čak ni u tom svom efemernom štucanju nisi u pravu – nema tu majci nebeskog naroda kad mu te polubožanske noge tol'ko smrde, da prostiš.  

[Meho Krljic]

Huh... pa ja na to i skrećem pažnju: da tvoja poenta ne uzima u obzir fundamentalno iracionalnu srž srpskih argumenata ovog tipa. Darvin je, recimo, uz Frojda i Ničea proglašen za trećeg najvećeg neprijatelja pravoslavlja od strane Mikija Vujovića i Jovana Deretića u jednoj od legendarnijih emisija TV Palme krajem devedesetih, a koja je (i emisija i serijal i televizija) sublimisala srpski mentalitet o kome ovde pričam.

[PTY]

O, znam ja to; poznati su meni svi racionalni argumenti vaše  ministarke za kulturu.  
Nego, mene sad zanima kako ti objašnjavaš fakt da isto to pravoslavlje nije serbska, dakle slavska religija, nego judeohrišćanska. eto. Pa iz toga dakle logično proizilazi da su serbi svojevremeno odbacili svoj mnogobožački sistem i preuzeli tuđu, monoteističku religiju. Tuđe je uvek nekako... eh.
Naravno, dopuštam kako upravo zbog toga i jesu kompetentni da danas o tome kenjaju braći muslimanima, koji eto, nisu imali tu sreću da prvi prevrnu kožuh. Kako ti to sebi opravdavaš, cenjeni Mu'amade? Nalaziš li i ti utehu u onoj slavnoj paraboli u kojoj su jedino janjičari veći turci od sultana?

[Meho Krljic]

Uhm... Nisam siguran da razumem pitanje. Pozvao bih se još jedared na princip iracionalnosti koji je ovde fundamentalna stvar da se ima na umu. Nema logike, nema rezona, nema konzistencije.

Dakle, efekat 'biti veći katolik od pape' je naravno čest kod preobraćenika. S druge strane, hrišćanstvo je svakako preobraćenička vera u svojoj istorijskoj suštini, rani (judeo)hrišćani su takođe napuštali mnogobožačke sisteme verovanja i prihvatali ideju jednog boga tvorca, sudije i kažnjavača.

A, kako kaže i Kolakowski u knjizi koju upravo čitam, pripadnost religijskom sistemu podrazumeva kolektivno pamćenje koje se proteže izvan 'fizičkog' pamćenja, kao i određeno 'vlasništvo' nad opet kolektivnom istorijom (sa svim konotacijama koju reč 'istorija' ima). Iz te perspektive nije važno da li si 'stari' hrišćanin iz stare porodice ili si se juče prebratio, pošto, da opet pilidžujem Kolakowskog, hrišćanstvo sa svojom idejom večnosti-koja-dolazi efikasno uravnjuje istoriju/ prošlost u jedan trenutak koji je nevažan u odnosu na totalitet egzistencije koji će slediti spasenje i uspostavljanje božijeg carstva na Zemlji itd. Ergo, hrišćanin koji je juče doživeo otkrovenje i prigrlio Hrista / spasenje, faktički je savremenik Svetog Pavla ili Vasillija Ostroškog ili bilo koga drugog koga hoćeš da imenuješ iz hrišćanske tradicije: oni egzistiraju u istom trenutku jer je hrićanski tajmlajn drugačiji od 'običnog', svakodnevnog, on kao centralnu referentnu tačku ima spasenje (koje je uvek tu iza ugla) u odnosu na koju su svi ostali trenuci podjednako udaljeni.

Malko možda nespretne slike, ali razumećeš me.

E, sad, to kad se primeni na Serbe dobije još dodatni nivo subkulture u okviru kulture hrišćanstva (monoteizma). Naime, treba se setiti mudro identifikovane premise da većina Srba u svom hrišćanstvu više voli Svetog Savu nego Isusa, a da je mesto carstva nebeskog u simboličkom sistemu zauzela Vizantija (Basara beskrajno duhovito i elegantno koristi ovaj motiv u Biciklistima) uznesena na celestijalni nivo. Ergo, Srbin sa velikim 'S' je savremenik Svetog Save (Simeuna, Nikolaja Velimirovića, Vasilija Ostroškog... tejk jor pik) u tajmlajnu koji se jedino računa kada se razmišlja o večnosti (a o čemu bi Srbin razmišljao nego o večnosti?), kao i stanovnik nebeskog Bizanta. On je pripadnik odabanog naroda koji monopolizuje ideje prosvećenosti, smelosti i junaštva, spasenja, nesebičnosti itd.

E, onda, u tom svetlu treba gledati optuživanje Hrvata/ muslimana ovdašnjih da su se odrekli najplemenitijeg poziva na svetu (biti Srbin i praktično sedeti uz sam skut tvorca jedinoga) u zamenu za nekakva zemaljska dobra - to jest da su se faktički prodali lukavome za srebro.

Ovo sve zvuči kao zaludna pseudofilosofska onanija i verovatno i jeste (ali kada je onanija uopšte zaludna pitam ja) ali se opisani mentalitet vrlo praktično može dijagnostifikovati među Serbima. On objašnjava i zašto partija penzionera u Srbiji ne može da se nada nikakvom ozbiljnom procentu glasova ni na jednim izborima (jer i penzioneri kao Srbi radije brinu o večnim pitanjima nego o pragmatičnim iako su im ih puna ista kad ih neko nešto pita za televiziju) i zašto se teorija o zaveri sveta protiv Srba na jednom ontološkom nivou tako rado primila i održala evo do dan danas. Teško je biti odabran u svetu koji ne samo da vodi rat protiv carsva nebesnog već je i ideju o njegovom postojanju odavno proglasio za laž ili u najboljem slučaju spekulaciju.

Izvinjavam se na ničim izazvano metafizički-nadevenom odgovoru, ja zaista treba da naučim da ne pričam o stvarima o kojima vrlo malo znam. Izvinjavam se...

[zakk]

Dakle, efekat 'biti veći katolik od pape' je naravno čest kod preobraćenika.

Ovo je značajan momenat, jer Srbi su do pre dvadeset godina mahom bili Jugosloveni, a zvanična religija im je bio komunizam. Naglo su prešli u srpstvo i pravosljavlje, i svi su sad veliki Srbi i veliki pravoslavci, pri čemu je u tranziciji negde zagubljena srž i svrha cele priče. Oh, well.  

edit:

[Meho Krljic]

Jeste, mada je to fenomen kod bilo kog tipa preobraćenika, ne treba ga vezivati samo za nas. Kod nas se samo, zbog istorijskih i inih razloga obilato raspredanih u ovom topiku, stvari nepogrešivo na kraju završavaju u suprotstavljanju večnog, nepropadljivog s jedne i zemaljskog i uprljanog s druge. Ta naša fiksacija na večnost je uistinu zanimljiva, pomalo patetična i unekoliko plemenita.

[zakk]

Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довијека.

методом слободних асоцијација...
племенито, али и не, некако ми је увек звучало као easy way out. оно... градити царско небеско на земљи...

[lilit]

a ja sam veliki fan filma boj na kosovu.

[angel011]

a ja sam veliki fan filma boj na kosovu.

Film koji je dokaz razvijene srpske civilizacije. Srbi su u četrnaestom veku koristili digitalne časovnike i traktore.  

[milan]

a ja sam veliki fan filma boj na kosovu.

Film koji je dokaz razvijene srpske civilizacije. Srbi su u četrnaestom veku koristili digitalne časovnike i traktore.  

I jeli krompir.

[lilit]

a ja sam veliki fan filma boj na kosovu.

Film koji je dokaz razvijene srpske civilizacije. Srbi su u četrnaestom veku koristili digitalne časovnike i traktore.  

I jeli krompir.

ajde bre, nemoj da ste sitnicavi toliko.
ono po cemu ja pamtim taj film je sto ga cesto prikazuju na tv pinku.
pretposlednji put 23. marta 1999 u 21h, a poslednji put u 11:05 drugog dana nedavnog referenduma.
moracu kod doktora, opet vidim neke teorije zavere.

[Kastor]

a ja sam veliki fan filma boj na kosovu.

Film koji je dokaz razvijene srpske civilizacije. Srbi su u četrnaestom veku koristili digitalne časovnike i traktore.  

I jeli krompir.

i avioni su im parali nebo.

Nebeski, nema šta.

[Usul]

i avioni su im parali nebo.

Pa nije to jedini slučaj. U igmanskom maršu ima scena gde "drugovi" marširaju po tzv. vukojebini a malo iznad njih se lepo vide žice dalekovoda onako baš stameno debele. Koliko je bilo dalekovoda na Igmanu '42?

[Meho Krljic]

Koliko je bilo dalekovoda na Igmanu '42?

Bilo, bilo, gradio Kralj, no su komunisti to porušili i nikada nisu dopustili da se o tome priča jer bi slogan elektrifikacija = socijalizam onda u mnogome izgubio na težini.

[angel011]

i avioni su im parali nebo.

Pa nije to jedini slučaj. U igmanskom maršu ima scena gde "drugovi" marširaju po tzv. vukojebini a malo iznad njih se lepo vide žice dalekovoda onako baš stameno debele. Koliko je bilo dalekovoda na Igmanu '42?

Postoji scena i u "Troji" gde se iznad Bred Pita vidi avion.

[krema]

Ljudi, trebam pomoc. Ja sam taj traktor u Boju na Kosovu trazio nebrojeno puta(svakim gledanjem filma, uzgred budi receno), ali nikako da nabasam na njega. A kad se govori o najvecim gafovima u srpskom filmu, taj je na prvom mjestu. Moje logicno pitanje: gdjeeeeeeee jeeeeeeeeeeeee?

[milan]

Postoji scena i u "Troji" gde se iznad Bred Pita vidi avion.

To je Apolon u nebeskim kochijama!
(izvinte, chitam Dena Simonsa pa sam pod uticajem...)

[Ghoul]

Postoji scena i u "Troji" gde se iznad Bred Pita vidi avion.

možda je avion dodat CGI-jem?

[Kastor]

Ljudi, trebam pomoc. Ja sam taj traktor u Boju na Kosovu trazio nebrojeno puta(svakim gledanjem filma, uzgred budi receno), ali nikako da nabasam na njega. A kad se govori o najvecim gafovima u srpskom filmu, taj je na prvom mjestu. Moje logicno pitanje: gdjeeeeeeee jeeeeeeeeeeeee?

ako se dobro sećam: u jednom totalu sa desne strane, na brdascetu ispod drveta.

[angel011]

Postoji scena i u "Troji" gde se iznad Bred Pita vidi avion.

To je Apolon u nebeskim kochijama!
(izvinte, chitam Dena Simonsa pa sam pod uticajem...)

U filmu u kome se tvrdi da bogovi ne postoje?  

@krema: ima scena u kojoj Miloš Obilić juri na konju preko polja, a u pozadini se vidi traktor. Ne znam u kom je to tačno trenutku.

[Kastor]

Ljudi, trebam pomoc. Ja sam taj traktor u Boju na Kosovu trazio nebrojeno puta(svakim gledanjem filma, uzgred budi receno)

Ček, ček, sad mi je došlo iz dupeta, ti si film gledao nebrojeno puta?  

Ljudi, on stvarno treba pomoć.  

[krema]

Ha ha, pa i ne gledao ga nebrojeno puta kada za svaki veci praznik ga pustaju na svim TV stanicama. a ne mozes ne gledati,to mi je stvarno jedan od omiljenih domacih.
Naravno, po onim 'nebrojeno puta trazio traktor u filmu', nisam mislio da sve vrijeme pogledom trazim traktor.

[lilit]

sta postade od te banjaluke.  
nekad je to bilo sasvim pristojno m(j)esto za provesti deo skolskog raspusta.

[krema]

Zasto osjecam dozu ironije u ovome, Lili

[lilit]

Zasto osjecam dozu ironije u ovome, Lili

nema ironije stvarno.
samo malo realnosti i zala za mladoscu.
moja mama je banjalucanka.

[krema]

E...pa sad je vidim zasto si izrasla u jednu pametnu i zanimljivu osobu...pa majka ti je Banjalucanka.

[Cornelius]

Politika 26/11/2006

Разговор недеље: Слободан Реметић, лингвиста
Сва раскршћа српског језика
Научно, лингвистички гледано, на простору између Бугарске и Словеније данас се пише једним књижевним језиком, каже познати дијалектолог  
 
Слободан Реметић


Моравски слив чини српски дијалекатски мозаик у малом јер Морава са својим притокама носи воду свих наших дијалеката, дакле и онога који је залегао у основицу Вуковог типа књижевног језика. Евентуално мењање те основице значило би нове крупне револуционарне скокове и ломове, кидање са традицијом ствараном више од једног и по века: на овом типу књижевног језика имамо замашну писану баштину, а и већина народних умотворина велике вредности записана је и објављена тим језиком.

Пошто нема знака једнакости између народног и књижевног језика, опет бисмо имали дораде, реконструкције, стварање новог, у основи вештачког и на неки начин туђег језика, који би сви морали учити, таман као и овај садашњи. Пошто је књижевни језик ствар конвенције, резултат договора, односно одлуке државних органа, све је могуће, све се може, па и наша накана реализовати. Али, нећемо ваљда све испочетка! Зар нам није доста револуција?...

Овако говори Слободан Реметић, лингвиста, пре свега дијалектолог, руководилац највећег дијалектолошког пројекта ,,Дијалектолошка истраживања српског језичког простора", члан Међународне комисије за Општесловенски лингвистички атлас при Међународном комитету слависта, члан редакцијског колегијума Општекарпатског дијалекатског атласа, професор на универзитетима у Нишу и у Бањалуци, дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Разговарамо о свим раскршћима српског језика у протеклим вековима и неколико последњих деценија, и о данас изузетно актуелној теми – аутентичности корпуса савременог српског књижевног језика. Академик Реметић се управо вратио из Подгорице где је учествовао у расправи на тему ,,Устав и језик".

Велики истраживач српског језика који је ослушнуо све говоре на простору Србије са Косовом и Метохијом, Босанац који је докторирао на говорима централне Шумадије, написао књигу о српском призренском говору, прошао и изучавао све делове Босне са говорима све три конфесије и већину говора у Црној Гори, рођен је у Кладњу, у Источној Босни. Слободно време, а врло га је мало, посвећује супрузи Ради, русисти и магистру наука, и осмогодишњем Николи. Посебне емоције везују га за кућу и земљу на домаку Београда, где су његови родитељи провели последње четири године живота као погорелци, и где су и сахрањени, на сеоском гробљу у Моштаници.

.Како видите корпус српског језика?

– Стицајем околности и првенствено вољом других, Срби су најзад изашли из стогодишњег питонског загрљаја са Хрватима. Распадом српско-хрватске државне језичке заједнице Срби су најзад добили прилику да сами, без сметње и спутавања, уређују свој стандардни језик. Када је о судбини стандардног језика реч, нема потребе за било каквим значајнијим револуционарним резовима и мењањем основнога курса. Српски језик ће се развијати нормалним, природним путем, биће као и досад отворен за утицаје и богаћење са стране, будући да пуризам никада није био својствен српским језикословцима и литерарним ствараоцима.

Последица ранијег дугогодишњег заједништва, које је често спутавало и најплеменитије и најконструктивније идеје, у доброј мери сноси одговорност што данас немамо добру, комплетну научну граматику, једнотомни речник српског књижевног језика, разне терминолошке речнике, а о вишетомном речнику књижевног језика да и не говорим...

.Како се српски језик нашао у том, како кажете, ,,питонском загрљају"?

– До заједничког књижевног језика Срби и Хрвати су дошли различитим путем. Срби су се на том путу одрекли, условно речено, туђег – напустили су славеносрпски, односно доситејевски тип језика, а Хрвати су урадили супротно – они су зарад виших националних интереса одбацили свој, кајкавски, језички израз у корист новоштокавског, вуковског типа језика, ипак далеког огромној већини Хрвата, односно католика са простора између Бугарске и Словеније. Усвајањем Вуковог типа књижевног језика званичном одлуком у Хрватском сабору 1889. године, Загреб је повукао најјачи политички потез. Да не буде забуне, Загреб је већ био напустио кајкавско наречје у корист Гајеве штокавице, која је била неупоредиво архаичнија од готовог модела који је Вук израдио за потребе српске културе и српског народа.

– Католици су до тада стварали на осам дијалеката, не рачунајући мање циклусе. Загреб је почео да израста у озбиљнији политички центар и засигурно је тамо схваћено да се католички живаљ, у основи национално неопредељен, не може око Загреба окупити кајкавским језиком. Осим тога, у неким срединама, као у Дубровнику, била је веома развијена, снажна српска национална свест. Новим типом књижевног језика Загребу је била ближа дубровачка књижевност. Још један важан мотив: Загреб је тиме придобио Србе у предстојећим тешким борбама у мађарском Сабору, а уједно избио Србима из руку важан адут за евентуално тражење културне и језичке аутономије у Хрватској.

Тома Маретић у предговору своје ,,Граматике и стилистике хрватскога или српскога језика" изричито каже да је Вук наш Цицерон! Зрели Вук је проговорио у књижевном језику званичног Загреба.

.Ко је, онда, имао највише користи од Вукове реформе?

– Данас сви Хрвати уче из једног јединственог буквара. На другој страни, историја се поиграла тековинама Вуковог реформаторског подухвата. Стицајем околности, Срби данас имају више буквара, а имали би их и без најновијих догађаја на овим просторима.

.Данас многи говоре да је у стандарду српског књижевног језика заобиђен говор и лексика моравске Србије...

– И не само то него се могу прочитати изјаве озбиљних, угледних интелектуалаца да је већи део Србије данас ,,гурнут у дијалекат". Свакако да иза оваквих изјава стоји заблуда да је српски књижевни језик практично херцеговачки дијалекат који је у ту функцију увео Вук. Он је, иначе, у почетку тврдио да се у градовима најлошије говори, да би на питање зашто у екавској варијанте не пише стареји и несам одговорио – да се томе смеју и у Београду и у Крагујевцу! Тиме је показао социолингвистички слух као и то да је свестан реалности да градска средина креира језичку политику, а не сеоска. Али, уосталом, најкраће речено, сваки књижевни језик је вештачка, наддијалекатска творевина, ништа друго него функционално насиље над језиком.

За утеху онима који говоре о ,,заобиђеном говору моравске Србије": моравски слив убраја се међу дијалектолошки најистраженије српске регионе, а на његовим дијалектима написани су и неки бисери српске књижевности. Моравски говор је иначе залегао и у основу првог српског књижевног језика. Са тог терена су највероватније долазиле и прве српске књиге. Један детаљ посебно упућује на Јужну Мораву: именица слунце се помиње и у Мирослављевом ,,Јеванђељу" с краја 12. века. Тај језик је био и екавски, а на том изговору су штампане и прве српске књиге укључујући и ,,Октоих" објављен на Цетињу 1494. године.

Неке невоље у овим полемикама проистичу из неразликовања појма књижевни језик од појма језик књижевности. Ми имамо сјајна остварења на врањанском, нишком и ресавском...

.Вратили сте се управо из Подгорице, са расправе о теми ,,Устав и језик"...

– У Нацрту новог устава Црне Горе нигде нема Срба. Предвиђа се да службени језик буде црногорски, уз равноправну употребу латиничног и ћириличног писма, кога више нигде нема. У важећем Уставу језик је – српски, актуелна власт је недавно промовисала термин ,,матерњи", да би се стигло до ,,црногорског језика". Десетине компетентних лингвиста са простора Црне Горе деловале су и делују у српској науци о језику. Нико од њих – са изузетком Војислава Никчевића – није заговарао ,,црногорски језик". Он је први, после Штедимлије и Дрљевића, који су деловали у времену НДХ. Тај проблем има два аспекта – лингвистички и правни. Једноставно, не видим могућност правог дијалога са предлагачима ни у једном сегменту. Сада је нејасно и на који он црногорски народни говор мисли – има их више... На крају, половина Црне Горе припада дијалекту који је Вук узео за матрицу српског књижевног језика. Са правне стране, опет, чини се једно невиђено насиље: на последњем попису 63 одсто становништва Црне Горе изјаснило за српски језик, а 17 одсто за црногорски. Пет одсто Албанаца има већа права, своје школе, буквар, а 32 одсто тамошњих Срба нема никаква права.

.Као истраживач пропутовали сте све српске земље, упознали разне крајеве и људе. Како видите будућност?

– Има неколико ствари због којих зебем. Када смо коначно остали сами показује се – тако се бар мени чини – да се у том статусу не сналазимо. Посебно ме брине апсолутно нејасан однос према подмлатку, а из дана у дан га је све мање. Одлив младих људи код нас поприма обим генетског сакаћења нације. Писао сам и о својеврсној гетоизацији науке: сви снови многих талената из унутрашњости о путу у науку падају у воду када заврше студије и изгубе место у студентском дому. Не знам зашто водеће научне установе, Српска академија наука и уметности, Матица српска и друге, нису нашле начина да у научни рад укључе талентоване, образоване младе људе, који говоре и више страних језика и савршено владају модерним технологијама...

--------------------------------------------------------------------------

Један лингвистички и три политичка језика

.Расцеп корпуса српског књижевног језика се у наше време наставља. Шта лингвистика и социолингвистика данас препознаје на простору некадашњег српскохрватског односно хрватскосрпског језика?

– Ах, све наше српске деобе! Научно, лингвистички гледано, на простору између Бугарске и Словеније данас се пише једним књижевним језиком. Нигде у свету не постоје два, а камоли три језика са истим фонолошким, морфолошким, па углавном и синтаксичким системима, истим бројевима од један до десет, истом променом именице жена, презентом глагола ићи...Све је исто!

Разлика има на нивоу лексике, а и оне су – када је о Београду и Загребу реч – последица различитих политичких прилика.

И странци већ пишу да на овом простору постоји један лингвистички и три политичка језика. Лингвистички су ствари јасне. Имамо један језик. На социолингвистику не можете утицати. Неки пребацују Одбору за стандардизацију српског језика да промовише и признаје бошњачки и хрватски језик. У компетенцију Одбора свакако не спадају признавања или одбацивања одлука или воље других, једино се можемо и морамо терминолошки одредити у оквиру свога стандарда језика. У српском језичком стандарду, конкретно, може само бошњачки, а никако ,,босански" језик. У одсуству корелације између етнонима (Бошњак) и лингвонима, српска страна види асимилаторске претензије.

[David]

sta postade od te banjaluke.  
nekad je to bilo sasvim pristojno m(j)esto za provesti deo skolskog raspusta.

Srednje velicine grad-selo (sta li je, bar da se vec jednom iskristalise), najkrace receno, i to od kada su na vlast (tamo, s pocetka '90.) dosle nazi-seljacine srbstvujushce-nebeske provinijencije.
I usput pomeli skoro sve dotadasnje domicilne egzamplare onog 'drugacijeg' od njih: od razlicitih nacionalnosti koje su taj grad cinile, do onih istonacionalnih ali koji su drugacije mislili i (bitno je) djelovali.

A sta je sada BL, najilustrativniji odg. ce se dobiti ako se prodje centralnim setalisnim potezom od 'Boske' preko Gospodske i Parkica (jeste, tamo gdje su crkvom ukinuli kultno sastajaliste mladih, tj. Parkic), pored ex-Doma kulture (prije dostupnim kakvim-takvim 'kulturnim desavanjima' i svima koji su tada u njoj zivjeli, a sada okupiranim od tzv. 'Skupstine RS': 'parlamentom' ruljaka, dobrovoljnih davaoca tudje krvi i beskrupuloznih lopovcina po ostatak ostalog stanovnistva BL), pa sve do 'Kabarea' (dokinut gornji sprat, takodje ex-gradski toponim sto se tice mjesta za izlaske), tj. Pozorista s druge strane istog zdanja. Sve to uz standove/tezge s ovim-onim, koji se svojim sadrzajem i izgledom mogu i na gradskoj pijaci naci, gdje svaki ili svaki drugi ima geto-blastere (one velike kasetofone) iz kojih kreste ili Ceca ili, u najboljém slucaju, Bijelo dugme.

Jesi li bila skoro i vidjela sve ONO? Ako jesi, znaces o cemu govorim, nadam se...

Jbg, sta ces, dok se bejbol palicama po ledjima onih koji sada obitavaju u ex-Domu kulture (poljisticarima, je li), a sadasnjeg 'Parlamenta RS', oni i ne istjeraju iz njega, te se napokon to veliko i pristojno izgledom zdanje ne otvori koncertima, izlozbama, filmskim projekcijama i svim 'obicnim smrtnicima', kao sto je to bilo do tih fatalnih nazi-'demokratskih' 90-ih, BL nece biti svojim sadrzajima G.R.A.D., nego izolovana, duhovno i materijalno osiromasena palanka, sve sa identicnom joj filozofijom truljenja, umjesto zivljenja.

[varvarin]

a ja sam veliki fan filma boj na kosovu.

Film koji je dokaz razvijene srpske civilizacije. Srbi su u četrnaestom veku koristili digitalne časovnike i traktore.  :lol:

Srbi nisu ništa spram Italijana: Postoji italijanski film JULIJE CEZAR, iz 1938. ili 1939... I ima scena gde postrojeni legionari podižu ruku, kličući  AVE CEZAR!!!
Polovina legionara na ruci ima sat.

[Usul]

I ima scena gde postrojeni legionari podižu ruku, kličući  AVE CEZAR!!!
Polovina legionara na ruci ima sat.

To su bile rucne klepsidre

[David]

Srbi nisu ništa spram Italijana: Postoji italijanski film JULIJE CEZAR, iz 1938. ili 1939... I ima scena gde postrojeni legionari podižu ruku, kličući  AVE CEZAR!!!
Polovina legionara na ruci ima sat.

Musolini je, osim glorifikacije i pokusaja obnove 'Rimskog carstva', volio i 'tehnika narodu'-progres (otuda i prisustvo futurista u njegovom pokretu, ukljuciv i rodonacelnika futurizma Marietija). Glupa aplikacija i na filmove proizvedene u njegovo vrijeme gorespomenute 'obnove'.