najbolji electro-goth-ambient albumi poslednjih 30 godina

[Ghoul]

ovo sto sledi je izbor mog prijatelja i velikog ezoterika alter/muzike, nikole vitkovica; ja sam daleko manji znalac muzike, ali sam dopustio sebi da u njegovom izboru naglasim radove u koje se i ja sam kunem, a vi, ostali, slobodno nadjite/dodajte svoje favorite.

dakle, nidza bira ove (a boldovani su moji favoriti):

1975. KRAFTWERK - radioactivity

1976. JEAN-MICHEL JARRE - oxygène

1977. DAVID BOWIE - low / CLUSTER & ENO - s/t

1978. THE STRANGLERS - black&white

1979. THE HUMAN LEAGUE - reproduction / GARY NUMAN - the pleasure principle

1980. JOHN FOXX - metamatic

1981. LIAISONS DANGEREUSES - s/t / ULTRAVOX - rage in eden

1982. THE CURE - pornography / BILL NELSON - love that whirls [diary of a thinking heart]

1983. CABARET VOLTAIRE - crackdown

1984. LUNA - nestvarne stvari / DALIS CAR - the waking hour

1985. PROPAGANDA - a secret wish / BOYTRONIC - continental

1986. CLAN OF XYMOX - medusa / KILLING JOKE - brighter than a thousand suns

1987. LAIBACH - opus dei

1988. SKINNY PUPPY - VIVIsect VI / COIL - horse rotorvator

1989. CLOCKDVA - buried dreams / THE KLINIK - box

1990. LASSIGUE BENDTHAUS - matter

1991. CURRENT93 & HÖH - island / DEUTSCH NEPAL - deflagration of hell

1992. DEATH IN JUNE - but, what ends when the symbols shatter?

1993. DIVE - concrete jungle

1994. NATURE AND ORGANISATION - beauty reaps the blood of solitude

1995. KIRLIAN CAMERA - solaris, the last corridor

1996. MARK STEWART - control data

1997. GARY NUMAN - exile

1998. STATIC MOVEMENT - visionary landscapes

1999. GRIDLOCK - further

2000. COIL - musick to play in the dark vol 2

2001. BLOOD AXIS & LES JOYEAUX DE LA PRINCESSE - absynthe-la folie verte / THE HUMAN LEAGUE - secrets

2002. ASTREA REDUX - language

2003. ADULT. - anxiety always

2004. ALIEN SKULL PAINT - artificial / KIRLIAN CAMERA - invisible front 2005

2005. ECHO WEST - echoes of the west



sta kazete?

[Meho Krljic]

Grešim li, je li Nikola Vitković beše imao projekat Alone????

I, iako nisam neki ljubitelj gotike, deo ovoga na listi se nalazi u među mojim favoritima, ali evo par komentara:

1988. SKINNY PUPPY - VIVIsect VI / COIL - horse rotorvator

Dok kod Skinny Puppy prihvatam VIVIsectVI kao dosta jasan izbor (mada je meni Too Dark Park iz nekog razloga najdraži, a čak i The Process obožavam - što me poprilično diskredituje), uvek sam se pitao zašto je Horse Rotorvator toliko istican u Coil opusu, a nauštrb meni nešto superiornijeg Scatology.... Any Thoughts?

1991. CURRENT93 & HÖH - island / DEUTSCH NEPAL - deflagration of hell

Isto važi za ovaj album C93/ NoN... Dobra ploča ali i Dejvid Tibet i Bojd Rajs su imali bolje ploče...

2000. COIL - musick to play in the dark vol 2

Heh... OK, meni je ovo odličan album, ali iz najnovije faze Coil ipak najviše volim Time Machines te možda najbolji album koji su ikada napravili (a svakako najčistiji po ideji i izvedbi), totalno magični i neverovatni CoilANS. Dobr, očigledo sam skloniji manje song-based albumima a više drone-based.

Takođe, dodao bih da na ovoj listi za mene ipak, kad su tu već Coil, C93 i NoN, fale Nurse With Wound, Psychic TV ili Throbbing Gristle. Nisu ni Gothic ni Electro (ni, hm, ambijent), ali ipak, to su ljudi iz iste ekipe i jednako značajni za celovitost te priče..

Ali inače, dobra, zanimljiva lista.

[blasphemer]

LUNA - nestvarne stvari : odlican album, mada ga ne bih ubacio u neki goth ili electro kos

DALIS CAR - the waking hour : jedan od meni omiljenih basista (Mick Karn) i isto tako jedan od omiljenih vokala/autora Peter Murphy, kakav god da je proizvod (a solidan je), meni bi bio drag.  

LAIBACH - opus dei : yup!

CURRENT93 & HÖH - island : Current 93 ima i bolja izdanja

[Tex Murphy]

Ja bih strpao npr.
TANGERINE DREAM - Zeit (ili bilo koji drugi iz rane faze)
KRAFTWERK - Kraftwerk 1, 2
TYPE O NEGATIVE - World Coming Down
THE CURE - Bloodflowers
JEAN MICHEL JARRE - Equinoxe (brat blizanac Oxygenea, ali rekao bih za nijansu bolji)
JEAN MICHEL JARRE - En Attendant Cousteau

[Ghoul]

Grešim li, je li Nikola Vitković beše imao projekat Alone????

jeste, to je taj vitković.
nedavno je uradio novi album, mislim da još nije javno dostupan: odličan je, my personal favorite...

inače, ako bih pravio svoju listu, boldiranom bih obavezno još dodao sledeće:

elektronika (body, široko shvaćen):
FORMA TADRE: navigator
MENTALLO & THE FIXER: no rest for the wicked I, II
X MARKS THE PEDWALK: abattoir
NEURAL NETWORK: kinesthetics
PARACONT: zoom
PLASTIC NOISE EXPERIENCE – transmission
SHEEP ON DRUGS – greatest hits
THE RETROSIC - god of hell

malo prženja:
FRONT LINE ASSEMBLY Plasticity+Hard Wired
WUMPSCUT: bunkertor 7
HOCICO: los hijos del infierno
SUICIDE COMMANDO: stored images
LEATHERSTRIP : solitary confinement

malo sporog, gustog mraka:
SWANS: children of god
SKIN/ SWANS: shame, humility, revenge
NIGHTMARE LODGE – Negative Planet
ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO -Cocktails, Carnage...
ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO - The Triumph of Light

[Alex]

Šta znači electro - goth - ambient?

Ako ima crta između, valjda sve to u jednom?

Kakve veze ima JEAN MICHEL JARRE sa terminom goth?
Nikakve!

[Tex Murphy]

Ajde ne budi picajzla, vidiš da smo uzeli određenu slobodu prilikom interpretiranja žanrova. Besides, ako nema veze sa gothom, ima sigurno sa ambijentalnom i to velike.

[Meho Krljic]

FRONT LINE ASSEMBLY Plasticity+Hard Wired

Evo, plačem od sreće što još neko pored mene uviđa da su ovo dva najbolja albuma FLA. Aferim, Gule, tako valja!!!

SWANS: children of god

Hmm... Huhhhh..... Ne, ipak moram da istaknem svoju kandidaturu, pošto sam ja ipak metalac onda:

Swans: Cop (ili eventualno Filth)

Cop je ipak jedan od najtežih, najmučnijih, najmračnijih, najočajničkijih albuma popularne muzike.

[Milosh]

1984. LUNA - nestvarne stvari

k'o sto kaže blasphemer, ovo definitivno niti je goth niti electro, ali je odličan album!

[Milosh]

Nedavno sam (ja koji ne slušam metal uopšte, ali zato volim različite varijante elektronike) odlučio da preslušam ponešto od tzv. industrial muzike, i za uho su mi zapali Skinny Puppy i Clock DVA. Šta bi mi znalci dalje preporučili? Ali da ne vuče na metal (znači Ministry i sl. nikako, čak i Rabbies od SP (kao i poslednja dva) nisam mogao da svarim), već više na elektroniku...

[Meho Krljic]

Tja... elektronika je mnogo širok pojam a industrial elektronika jedan od najpogrešnije korišćenih... Probaj Front 242, oni su malo tvrđi body... Naravno Frontline Assembly već spomenuti mada imaj na umu da od albuma Millenium pa nadalje obilno koriste džitre. Ministry ipak nemoš' zaobići ali nađi si album Twitch, njihova najbolja ploča (ono pre toga je ko Dipeš Mod) - plesno, plastično, seksi a opet teskobno i zajebano.

Ako hoćeđ 'pravi' indastrijal, onda preporučujem Throbbing Gristle i SPK i rani Lajbah i naravno Einsturzende Neubauten. Samo imaj na umu da su ovo bendovi koji nisu imali mnogo veze sa diskom, tj. nema tu plesnih ritmova i sajberpank estetike. Više je to jedan apokaliptični pristup. Coil koji smo pominjali već u ovom topiku su takođe nezaobilazni ali njihova muzika je mnogo ezoteričnija i u njoj imaš svega od folka do psihodeličnog ambijenta. I kad reče folk, opet pomenuti Current 93 - rani albumi su baš britanska industrija (tape loopovi, buka, Crowley), a posle je otkrio Shirley Collins i udario u akustični folk. Smešno je što su mu obe faze jako dobre (uz uspone i padove, naravno) a u pislednjih par (desetak actually) godina uspešno kombinuje oba pristupa.

Naravno, Nurse With Wound koje sam pomenuo ali oni su više free improv kombinovan sa mašinama... Ipak, prvi NWW album 'Chance meeting on a dissecting table of a sewing machine and an umbrella' (Ghoul će znati da ti kaže čiji je to citat) je apsolutni klasik savremene muzike i jedno od najzabavnijih art brut umetničkih dela koje ćeš ikada videti (odnosno čuti).

Ako ti se Skini Papi dopao, a vidim da delimično jeste, možda da probaš i Download, side projekat cEvina kEya (na početku je tu bio i Dwayne Goethel ali je onda overio u roditeljskom kupatilu) koji je manje body a više tehno i meni je jako drag. Mislim, kažem 'tehno' ali ovo je veoma eklektično, veoma nadrealistično i veoma interesantno pogotovo prvih 3-4 izdanja dok su se još tražili.

[Meho Krljic]

Hm, starost-ludost... Vidim da sam neobjašnjivo propustio da spomenem Cabaret Voltaire u svom tom nabrajanju. Dakle: Cabaret Voltaire pod obavezno - najfiniji šefildski elektro-indastrijal. Toliko su bili spred svog vremena da ih povremeno optužuju da su izumeli haus ili čak minimal tekkkno. A to me, po tangenti vodi do 808 State. Dobro, to jeste house, ali kakav, jebotebog, kakav!!!! Dakle, ako nikada nisi preslušao ni jednu house ploču, uzmi nešto od 808 State. Ako si ikada slušao house i nije ti se dopao, uzmi nešto od 808 State. Ako slušaš i voliš house, uzmi nešto od 808 State da čuješ kako to očevi celog pravca superiorno rade. Ovo je toliko sirovo i prljavo i jebeno fanki i industrijski zaleđeno u isto vreme da bolje od ovoga ne može. A to me sad podseća da te podsetim da potražiš i Stakker. Osamdesetih je ovo bio gotovo nepoznat proto-eurotehno bend a danas vidimo koliko su uticajni bili. Iskopaj negde njih, da vidiš šta je masivno prljavi & primitivni industrijalizivano plesni zvuk. Njih je čak i Godflesh semplovao na jednoj svojoj pesmi. A Godflesh su verovatno previše 'metal' za tebe, ali to je meni jedan od najvažnijih bendova ikad...

I, da, vidim da sam u brzini podveo i FLA 'Plasticity' pod albume iako je to EP izdanje... Brzi prsti...

[Ghoul]

Nedavno sam (ja koji ne slušam metal uopšte, ali zato volim različite varijante elektronike) odlučio da preslušam ponešto od tzv. industrial muzike, i za uho su mi zapali Skinny Puppy i Clock DVA. Šta bi mi znalci dalje preporučili? Ali da ne vuče na metal (znači Ministry i sl. nikako, čak i Rabbies od SP (kao i poslednja dva) nisam mogao da svarim), već više na elektroniku...

miki, moš slobodno da otpočneš za onija zaboldirani naslovi u nidžin spisak, a dozvoljavam ti da isprobaš i oni prvonavedeni u mom donjem (da prostiš!) postu, tj sve što nije pod 'prženje'.

ps: slažem se za zadnjih par unereda od goluždravo džukelče! kakva izdaja! kakav pad!

[Meho Krljic]

The Process ipak ima par antologijskih pesama. Candle i Hardset Head su mnogo dobre. Mada se sećam kada je taj album izašao da ga je Bakić okarakterisao jednim prezrivim 'Ma, Deep Purple'. I naravno da ni jedan body/ goth/ electro freak u Beogradu onda nije smeo ni da pisne da mu se to dopada... Ali, eto i Mortar je dobra pesma. A i Blue Serge. Onaj ženski sempl je sjajan. A i Gen P Orridge ima karakteristično šarmantan ispad u naslovnoj numeri.

[Meho Krljic]

Spiking ov hum, šta kažete na Genesisov aktuelni izgled (silikonske sise, ženska odeća + šminka) a sve u okviru projekta da se izbrišu razlike među polovima? Ludak ali uvek simpatičan...

[Meho Krljic]

I... jebiga, ja, kao što rekoh, se prilično palim na tetke...

[Ghoul]

glede coila: meni je rotorvator totalni vrh, zajedno sa muzik in the dark (oba voluma): ima 2 pesme koje su mi u vrhu vrhova najmilijih stvari ikada, sigurno u top-20 ever (OSTIA, kao jezivo dirljiva stvar, i 5 MINUTES AFTER DEATH, čiji sam naziv dao poslednjem poglavlju mog čeda, prvenca), a i skoro sve ostale su mi baš ko melem na ranu.

mene lično C93 pretežno smara i nisam fan, ali ih u NAŽIVO pominjem pre svega zbog implikacija/konotacija naziva, kao 1 od hintova... za znalce...
naravno, mogao bih probrati bar tuce njinih stvari koje baš VOLIM da čujem, ali procentualno gledano, kad pogleda čoek koliko toga su izbacili, vrlo majušan % toga čini da meni išta u duši zavibrira. ali poštujem ih, svakako.

zanimljivo da sam i ja teo da metnem GODFLESH gore na moju listu, al reko, ajde oteraću opet sve među metalce, ali pošto vidim da meho zna šta priča, evo da se isprsim ko još jedan fan te grupice.

glede pitanja: Šta znači electro - goth – ambient?
to je samo moj jeftini, i uz to manje-više laički, pokušaj da pod jedan kišobran (a da nije žikin!) metnem što više muzike koju ionako ne umem da OŠTRO razgraničim i imenujem, tim pre što, ko što meho reče, brojne od navedenih grupa umeju da osciliraju između vrlo različitih zvukova/(pod)žanrova pa je krajnje nezahvalno i lepiti neke ljute etikete i titule i definicije.

inače, s geneSISOM nikad nije dosadno!
imam taj fajl intervjua s njim, verovatno isti s koga je meho metnuo capture (kažem verovatno jer ga još ne odgledah!), kao i neka njegova pisanija u raznim fringe/weird/underground magazinima...

[...]

E, ako vec pominjemo electro, gde su Aphex Twin, Autechre, William Orbit, Dave Clarke ['Storm'] ?

[Meho Krljic]

Pa... to ne spada u isti svet. Aphex i ekipa su uglavnom inspiraciju crpli iz crne muzike (neka te ne zbunjuje što su RDJa proglašavali novim Mocartom, njegovi koreni su ipak u tehnu i hip hopu, nešto manje u regeu), dok su ovi nabrojani gore manje više odrasli na elektropopu, Tanegrin Dream i Roxy Music (užasno simplifikujem, ali nisam predaleko).

[Alex]

Ipak Snivilisation od Orbital je jedan od najboljih electro - ambient albuma.

Šteta što nije i goth.

[Meho Krljic]

Ma, da, sa 'ambijent' muzikom je vrlo teško naći sad tu neke zajedničke crte. Sam termin je ozbiljno prvi počeo da koristi Brajan Eno, da ne pominjem da je on programski tu muziku zamislio kao nešto što se ne sluša nego je neka vrsta zvučnog nameštaja (iako, naravno, njegovi dorbri albumi zavređuju nepodeljenu pažnju slušaoca - dakle sere). Većina 'electro-ambient' muzike danas nema skoro nikakve direktne veze sa Enom niti ga doživljava kao uzor. Orbital recimo... Mnogo 'ambijent' muzike danas vuče korene iz body electro i industrial (i gothic) ogranaka. S druge strane imaš već pomenutog Richarda D Jamesa (Aphex Twin, Analord, AFX i tako dalje) koji, kako već rekoh dolazi iz druge neke strane a čiji su Selected Ambient Works albumi među najuticajnijim elektronskim albumima u poslednjih petnaestak godina.

Kad bih ja na brzinu sastavljao svoju listu 'ambijentalne muzike' ona svakako ne bi sadržala praktično ništa što ima prefiks goth i izgledala bi otprilike ovako:

Deathprod: Self Titled 4CD Box Set (najfiniji norveški ambijent od strane jednog od najinteresantnijih skandinavksih muzičara u poslednjih desetak godina)

Francisco Lopez: Belle Confusion 966 (siguran sam da bi se ovaj divni čovek, inače biolog, uvredio da čuje da mu muziku nazivam ambijentalnom... u  velikom broju slučajeva njegovi albumi su samo 'konkretni' zvuci snimljeni na poseban način, bez mnogo obrade. Ovaj album je praktično čitav napravljen od zvuka grmljavine, vrlo opčinjujuće)

Thomas Koner: Zyklop (inače Koner pravi vrlo hladnu, tevtonsku ambijentalnu muziku, ili skroz elektronskog porekla, ili sa akustičnim izvorom ali i teškim elektronskim procesingom. Na ovom albumu je dodao i malo 'konkretnih' zvukova, ne sasvim različito od onoga što radi Lopez, i to je ispalo fanastično)

Peter Cusack: Baikal Ice (tek ovo nije 'prava' ambijentalna muzika jer se radi samo o zvucima snimljenim na Bajkalskom jezeru u proleće 2003 ali Cusack ima vrlo muzikalno uvo (čovek je dugogodišnji pripadnik britanske eksperimentalne i improv scene) i krckanje leda i zvuci vode koje ovde čujemo su veoma appealing).

Naked City: Absinthe (ovaj projekat Johna Zorna je najpoznatiji po manijačkim cut-up kompozicijama i agresivnosti, ali ovaj album je neka vrsta omaža drogeraškim eksperimentima francuskih intelektualaca. I vrlo je dobar.)

itd.itd... Jako mnogo muzike koju slusšam spada u drone fijoku pa bih sad ovako mogao da kucam letnji dan do podne ali neću...

[...]

A Vangelis? Ipak su i City i Ocean bili jako ka ambijentu.

[Meho Krljic]

Eto, vidiš, on meni ne bi pao na pamet za 1000 godina. To je problem sa ambijentalnom muzikom, sem Enoove (dosta tongue in cheek) definicije, nema skoro ničega po čemu je možemo prepoznavati ili razvrstavati. Meni, recimo Vangeis nikako nije ambijentalna muzika jer koristi neke stvari uobičajene za 'običnu' muziku: harmonije, melodije, teme, što ja ne shvatam kao ambijent... E, sad, to je, jasno, jedan vrlo subjektivan kriterijum.

[Alex]

Mnogi su u nekim fazama ili kompozicijama radili ambijentalnu muziku, kao Art of Noise (Ambient Collection), pa čak i Mike Oldfield na par albuma.

[Meho Krljic]

Čisto out of curiosity, koji se Mikeovi albumi smatraju ambijentalnim? Ja sam u mladosti izgubio nešto vremena slušajući ga (dobro, za nešto od toga i danas imam soft spot) ali ne mogu da se setim baš najbolje šta bi spadalo u ovaj ionako nedefinisani dipartment... Ommadawn?

[Nyarlathotep]

Jbg, ti pricas o Deathprodu i Naked City "Absynth"u, a covek o Oldfieldu i Vangelisu... toliko, koliko se pojam ambijentalne muzike raznoliko kapira medju ljudima. Ja, naravno, obozavam tvoje primere i ove ne smatram ambientom, mozda Odlfieldov Voyager (koliko se njega secam, a secam ga se lose). S druge strane, navodis raritete za muzicke sladokusce i geekove, i ova dvojica su mainstream tetkice za face koje navodis. Jbg, originalna i "alternativna" ambijentala se veoma retko slusa medju ljjudima, ja na prste mogu da nabrojim ljude koji su pravi ljubitelji i zagrizli u ambijentalu malo dublje, od mora ljudi koji su sebe najvise okrenuli poznatim facama. Naravno, nista ironicno, ali cesto se pod ambijentalnom muzikom smatra enigma,deep forest, vangelis, JMJ itd... iako je to, sustinski, daleko od istine.

Brian Eno je bog!
Covek je potpuno jedinstven iz vise razloga. I, naravno, sere kad je palamudio kako pravi "muzicki namestaj". Jeste mu to cesto bila ideja vodilja, no ima kompozicija mnogo gadnih i zahtevnih. Da, kad smo kod ove Enove izjave, koga zanima ambijentalna muzika i njen razvoj, neka kupi knjigu Dejvida Tupa - Okean Zvuka, u Beopolisovom izdanju, koju je sasvim solidno preveo moj drugar R.B. Knjiga ima dosta zanimljivih momenata, i neupcenima moze pribliziti neke stvari, a onim vec iniciranim izmamiti osmeh na lice pokojim zapazanjem ili anegdotom. Tup se takodje malo i pogubi u digresijama i poredjenjima ponekad, i smori u momentima, ali.... knjigu sam prvi put procitao u vozu od BGa do Beca, pojeo je koliko mi je legla.

Da, ako cemo o ambijentali danas, s obzirom koliko je to siirok pojam sada:


POLE
PAN AMERICAN
DEATHPROD
DEADBEAT
SHINE
DEATH CUBE K

... mrzi me da razmisljam dalje... ima dosta toga... naravo, nista nema veze sa nekim kanonskim mracnjastvom.

Mada, mnogi zbore da nema leba bez gotike.  

Ako bi LABRADFORD  smestili u ambient, ambient bih jos vise voleo i oni bi mi bili omiljeni ambient bend - ovako0 su omiljeni postrockeri. Aphex ima Selleced ambient Works 1 i 2.... zaista jeste manje-vise njegova rana ambijentala.

Ja cak i BOWERY ELECTRIC, tj. njihov istoimeni prvi album licno umem da zatrpam u ambient, iako je ovaj album biblija dronerskog space rocka (drugi i ep si kul, a posle pljuste teska govna, ko da nije isti bend).

Da, mala digresija, nije vezano striktno za ambijentalu, ali se radi o coveku bez kog ambijentalna muzika sigurno ne bi izgledala kao danas.... tj. veceras sam odgledao opasan dokumenatarc o Bobu Moogu i opasno se proveo. Koji je on car covek!      

[Meho Krljic]

E, vidiš, taj dokumentarac moram da iskopam. Moog je jedan od najuticajnijih ljudi za razvoj savremene muzike, a iz intervjua koje sam čitao sa njim deluje i kao lik koji je imao puno toga da kaže.

A tvoje opservacije na temu ambijentalne muzike su 100% na mestu. Kako već rekoh, nema jednoznačne definicije ove muzike, za mene sve što ima melodiju i ritam nije ambijentalna muzika (čak i RDJovi Selected Ambient Works za mene nikada nisu imali ambijentalni kvalitet) pa u skladu sa tim i pričam. S druge strane, kako si i sam naveo, razne Enigme i Dip Foresti često dobiju ovakav tag pa ispada da sve što sugeriše bilo kakav 'prostor' u zvuku može da uđe u ambijent. Mislim, whatever, sigurno je da neću da se mnogo nešto emotivno uzrujavam oko toga kako ko šta zove. Ali, dobro je da si pomenuo Dejvida Tupa, to me je podsetilo na njegovu recenziju Albino Aligator soundtracka iz jendog starog broja The Wire a TO me je zatim podstilo na recenziju istog izdanja u Audiofonu koju je uradio Mićun Ristić a čijih prvih nekoliko pasusa se bavi upravo pokušavanjem da se istraži percepcija pojma 'ambijentalna muzika' sa sociološke strane. I tu Mićun lepo primećuje kako, ako hoćeš da budeš umereno ciničan možeš da ambijent muziku definišeš kao tek nešto moderniji new age koji troše današnji japiji kada se posle napornog radnog dana i partije skvoša popentraju u svoj penthaus. E, sad, dok je ovo u skladu sa Enovom definicijom (u koju, kao što rekosmo, sumnjam da i on veruje), jasno je da se Enigma, Majk Oldfild, Dip Forest, Buda Bar komplacije itd. mogu strpati u ovu kategoriju, ali većina stvari koje smo ti i ja nabrojali ne mogu. Pole, recimo teško da bi čoveka koji želi samo relaksaciju naterao da uradi bilo šta drugo osim da razbije CD i zatim svoj cedeplejer sprži u mikrotalasnoj pećnici...

Ja pojam 'ambijentalna muzika' gotovo po pravilu izbegavam da koristim u priči o muzici (i ne mogu ni da se setim da li sam ga ikada upotrebio u pisanju za novine) i zamenjujem ga izrazima poput 'drone muzika' ili 'kontemplativna muzika' ili čak onim najgorm 'soundscape' tj. 'zvučni pejsaž'. Užasno...

U tom smislu evo još par imena ako je neko exxxtremno zaludan a cela ova priča ga zainteresuje, pa udari po soulseeku u potrazi za muzikom o kojoj ćaskamo:

Arvo Part: naravno, da bez njega nema govora o 'kontemplativnoj' muzici. Estonski kompozitor čija je muzika negde između duhovne i savremene akademske kompozicije (po formi) i zvuči prelepo.

Claude Debussy: dobro, on je, sa ove liste najverovatnije najpoznatiji kompozitor. Ali sa dobrim razlogom, hehehehe. Popodne jednog Fauna je i danas remek delo kao i kada je bilo napisano.

Morton Feldman: bez mnogo rasprave jedan od najvažnijih kompozitora dvadesetog veka, ovaj njujorški Jevrejin je bio praktično opsednut oslobađanjem muzike 'viška' zvuka: njemu su ton i boja bili sve. Pisao je jako dugačke, jako spore i jako jednostavne kompozicije koje su i danas u samom vrhu kontemplativne muzike.

Paulina Oliveros: još jedna njujorška kompozitorka, ova harmonikašica je najpoznatija po pojmu 'deep listening' što mu manje-više dođe tehnika aktivnog slušanja koju slušalac treba da primeni kada sluša njenu muziku, ali i muzičar (ona lično, vrlo često) kada je izvodi.

Alvin Lucier: hmmm, Alvin je radio svašta u životu i svakako spada u jednog od najinventivnijih savremenih kompozitora. Neka od njegovih dela su veoma kontemplativna (Still Lives ili Still and Moving Lines of Silence in Families) ali slušaoca unapred treba upozoriti na ekstremnu minmalnost ovakvih njegovih komada.

Ryoji Ikeda: kad smo već kod minimalnog... Ryoji je jedan od radikalnijih savremenih stvaralaca na polju minimalne kompozicije, muzike mahom napravljene od čistih, sinusoidnih tonova. To joj ne smeta da bude vrlo seksi.

Onkyo scena: I kad već spominjemo Japance i sinusoidnu muziku, svakako treba pomenuti Tokijsku ekipu: Otomo Yoshihide (gledali smo ga ovde par puta, Sachiko Matsubara (takođe), Toshimaru Nakamura (samo jednom), pa uz njih Ami Yoshida, Taku Sugimoto, Aki Onda itd. itd.... Zajebano minialna muzika sa skoro nikakvim sadržajem i vrlo malo varijacije. Ali zna da bude potpuno opčinjujuća. Uz njih treba pomenuti i Jasona Khana koji to što radi radi savršeno.

Evropska lowercase improv scena: ovi dosta usko sarađuju sa pomenutim Japancima i ne ide im loše: Radu Malfatti, John Butcher, Keith Rowe (gledali ga pre par godina sa AMM), Eddie Prevost (ditto), Gunther Muller, Franz Hautzinger (gledali ga dvaput u BGD) itd...

A od drone stvari, recimo:

Sunn0))): drone metal u najboljem mogućem izdanju: samo bas i gitare (dobro, uglavnom samo bas i gitare) i rifovi koji se pretvaraju u talase koji se pretvaraju u cunami itd...

Hafler Trio: Endrju Mekkenzi je napravio i dosta nezanimljivih albuma. Ali kad je dobar onda je baš baš baš dobar. BAŠ dobar.

Es: spada u finsku freakfolk scenu ali muzika mu je vrlo droney i vrlo dobra.

Acid Mothers Temple: dobro, oni su napravili previše albuma u previše različitih podžanrova psihodeličnog roka, ali neki od njih spadaju u apsolutne klasike drone rocka.

I, hm, još milion drugih...

[blasphemer]

Ufff, ne znam koliko ima smisla siriti dalje ovu pricu jer, ovde, definitivno svako moze da prica neku svoju pricu i da nadje "opravdanje", odnosno muzicki primer kojim ce podrzati svoju tezu...
Uglavnom se slazem sa gore recenim o ambijentu za japije i onom drugom "ambijentu".
Deathprod, Arvo Part i ostali su super primeri; onda bi vredelo pomenuti i Wim Mertensa, Peter Frohmadera, Lightwave, Berd Kistenmacher... koji svi rade nesto potpuno razlicito a uleteli bi u ovu pricu.

E sad

Sunn0))): drone metal u najboljem mogućem izdanju: samo bas i gitare (dobro, uglavnom samo bas i gitare) i rifovi koji se pretvaraju u talase koji se pretvaraju u cunami itd...

o ovome bi mogli da raspravljamo ali ne verujem da bismo se ista dogovorili. Ljudi koji gotive Sun ce reci nesto slicno sto i Meho, oni drugi ce reci da je pretenciozno, umisljeno sranje. Ja se ni bih svrstao ni u jednu od tih grupacija, meni je slusanje Sun-a prvenstveno zabavno, ali ne nalazim nikakvu posebnu dubinu ili "umetnicku vrednost" u svemu tome. Mozda kad bih imao neku audio opremu na kojoj bih mogao da osetim sve te vibracije, da se zalepljen za stolicu userem u gace.... mozda bi to tada bila druga prica.  

[Meho Krljic]

Sad si mi dao gomilu imena koja treba da istražim Vidim da će soulseek noćas da mi radi prekovremeno!!!!

Što se Stepena O'Malleyja tiče, ja zapravo njegovu muziku (uključujući Khanate, Ginnungagap itd.) doživljavam najviše kao jedan štonokažu 'force of nature'. Nemam skoro ni malo interesovanja za koncepte koje on iza kulisa kao nešto istražuje jer se uglavnom, koliko vidim po naslovima pesama i scenskoj kostimografiji, baziraju na second rate primitivističko-misticističko-satanističkim poluidejama. Ali na čisto fizičkom planu - bogatstvo frekvencija, tekstura, ukusno upotrebljena repeticija, odmerena kontrola vremena, sve su to stvari koje mi on daje na pravi način. I što je još važnije, kad god pomislim da su Sunn0))) upali u šablon i da nemam snage da izdržim još jedan snimak koji je more of the same old, oni ubace neki osvežavajući element koji stvari ponovo učini interesantnim.

[Nyarlathotep]

Fenomenalno, ima se sta skinuti novo.

Sunn0))) sam nesto malo slusao.... samo: Sunn O))) & Boris - Altar.... skinuce se jos nesto.

da, ljudi, ako cemo do noise dronera... ima li ludjih do BORIS... koji mulj. A Bowery Electric, nisu drone na ovaj zonfa, vec cisti space dream pop u nekom noisy fazonu, samo ovaj album je sniman u avionskom hangaru, sto pored svih ostalih efekata kacenih na djitru (rig njihovog djitriste sam bas proucavao, i mucim se da postignem neke stvari slicnom opremom) daje neverovatne moludacije i reverbacije. Iskreno, nikada nisam cuo toliko suptilan i dobar space drone album (OK, izuzmimo Labradford), a pritom veoma melodican. Naravo, kasniji albumi su tesko sranje. Neki slinavi trip hopic, vredan bugarskih kompilacija za kafice.

[Meho Krljic]

Altar nije baš reprezentativan ni za jedan bend... Mislim, meni se ploča sviđa (nikako da se nateram da blogujem jedan lep osvrt na ovo izdanje - od lenjosti nema gore bolesti) i sviđa mi se što nisu uradili ono što su svi očekivali. Ali imaj na umu da Sunn0))) uglavnom ne zvuči kao ono što si čuo an Altar. Znanto su primitivniji.

Boris... Boris su mi jedan od najinteresantnijih rokenrol bendova poslednjih nekoliko godina. Absolutego je sve što Sunn0))) još nisu uspeli da postanu. Saradnje sa merzbow su im sjajne. Heavy Rocks je možda najbolji rok album koji sam slušao još od, hmmm, davno... A Vein je najbolji hardcore album koji sam čuo isto odavno...

Što se tiče Bowery Electric, da, taj prvi album je bio dobar (sećam se da mi ga je D. Ambrozić svojevremeno gurao u ruke sa rečima da je to baš za mene) a posle su se umusavili najstrašnije.. ja sam naravno skloniji malo brutalnijim gitarskim dronovima, tipa recimo Skullfower... Mada su, kad se sve sabere i oduzme My Bloody Valentine i Godflesh (a kad kažem Godflesh mislim i na Fall of Because i Head of David) rekli maltene sve što se imalo reći na ovu temu. Tim pre me je zapanjio i oduševio Xinlisupreme debi album na Fat Cat pre par godina. Sad jedan drugar obećava da ima integralnu (2 CDa) verziju njihovog drugog albuma čiji su delovi okačeni na njihovom sajtu i ja strpljivo čekam da se on smiluje da to negde okači...

[blasphemer]

Da, sto se Sun tice, najbolje bi bilo da cujes La Mort Noir dans Esch Alzette i Black One , a i kolaboraciju sa Ulver-om (eto jos jednog "electro ili ambijent ili sta" odlicnog benda). Da onda pomenemo jos jedne ultimativne dronere - Nadja. A da vas pitam: da li biste i Pelican svrstali (kao instrumentanu muziku specificnog sentimenta) u "ambijent"? He, dobro pitanje,a?

Da se ne vracam sad po topicu (ako je neko vec pomenuo - odlicno), skrenuo bih svima paznju na 65 Days of Static! Obavezno overite ovaj "electro-metal ambijentalni post rock" (he,he,kakav proser) !  

[Meho Krljic]

Koja je to kolaboracija Sunn0))) sa Ulver???? Ja ne znam za to izdanje (ako je izdanje a ne neki piratski snimak nekog živog nastupa), a živeo sam u ubeđenju da manje-više imam sve od Sunn0))). Jedino na šta me ovo asocira je split Sun0)))/ Burzum koji postoji ali je, kolko ja znam pirat. Daj neku informaciju!!!

Nadja... meni to nikako da legne. Intelektualno shvatam kuda idu, u teoriji to treba da mi se dopadne, ali u praksi, jebiga... Što je najgore, sa Aidanom sam povremeni pen-friend, momak je sjajan i drago mi je da je bend uspešan ali meni nikako da klikne...

Što se Pelicana tiče, ne bih to ni izdaleka nazvao ambijentom (videti gore naveden kriterijum), a samo uz dosta napora bih ih nazvao drone-metal bendom. Što nije ni bitno, etikete su tu samo da pomognu u klasifikaciji, bitno je da li mi se muzika sviđa ili ne... A u slučaju Pelicana, prvi EP je bio baš nekako interesantan ali su mi u međuvremenu, tj. sa ostalim izdanjima postali prilično dosadni. Što nije veliko iznenađenje - što su im izdanja 'postrokerskija' to je verovatnije da će mene smoriti. Nisam neki preteran fan plink-plonk ad infinitum škole koju nam je Čikago devedesetih ostavio u amanet... Mislim, ne tvrdim da je to nužno loše, ali valjda ne dodiruje moju surovu metalsku dušu...

[Alex]

Jbg, ti pricas o Deathprodu i Naked City "Absynth"u, a covek o Oldfieldu i Vangelisu... toliko, koliko se pojam ambijentalne muzike raznoliko kapira medju ljudima. Ja, naravno, obozavam tvoje primere i ove ne smatram ambientom, mozda Odlfieldov Voyager (koliko se njega secam, a secam ga se lose). S druge strane, navodis raritete za muzicke sladokusce i geekove, i ova dvojica su mainstream tetkice za face koje navodis. Jbg, originalna i "alternativna" ambijentala se veoma retko slusa medju ljjudima, ja na prste mogu da nabrojim ljude koji su pravi ljubitelji i zagrizli u ambijentalu malo dublje, od mora ljudi koji su sebe najvise okrenuli poznatim facama. Naravno, nista ironicno, ali cesto se pod ambijentalnom muzikom smatra enigma,deep forest, vangelis, JMJ itd... iako je to, sustinski, daleko od istine.

Danas svako ko želi da ide u dubinu u određenom muzičkom pravcu i upozna razna imena - manje poznate (sem u svom pod-žanru) izvođače, može to da učini za par meseci i manje. Ko ima iole sluha, konkretno može brzo da nabavi dosta kompilacija ambijentalne muzike, obavesti se o izvođačima, nađe njihova pojedinačna izdanja ako ih imaju i slično. Danas je onima koji znaju gde da traže sve lako dostupno. Ne treba praviti veliku filozofiju od toga. Širim masama nepoznati, a kvalitetni, pa i opskurni izvođači mogu se sresti u svakom muzičkom žanru od new age-a do zajdeka, od drum n base-a do  free jazza itd.

Pitanje je interesovanja, prioriteta i pre svega vremena.

[Alex]

Naravno, nista ironicno, ali cesto se pod ambijentalnom muzikom smatra enigma,deep forest, vangelis, JMJ itd... iako je to, sustinski, daleko od istine.


Nije daleko, samo su to komercijalniji izvođači od ostalih koji pripadaju mejnstrimu i to je jedina razlika.

Kod Oldfielda sam mislio na Songs Of Distant Earth, ali možda grešim?

[blasphemer]

He, he, pa to za Pelikan je bila samo, ne neki nacin, provokativna postavka, tek u prilog tezi da se sve posmatra subjektivno i da su granice "pravaca" postale presiroke. Dakle, sala! Pelikan nikako nije ambijent!  
Ja imam jednu stvar koju su uradili Sunn i Ulver, zove se Cut Wooded, traje 15-ak minuta, minimalisticka nebuloza za koju nikako ne bih rekao da je drone (sto bi se ocekivalo, a mozda i ne bi, jer je atipicno za Ulver). Probaj na soulseeku ili tako negde, ako hoces mozes da je skines od mene, samo mene nesto jebe veza pa na soulseek jedva da zalazim.  

[Nyarlathotep]

Danas svako ko želi da ide u dubinu u određenom muzičkom pravcu i upozna razna imena - manje poznate (sem u svom pod-žanru) izvođače, može to da učini za par meseci i manje. Ko ima iole sluha, konkretno može brzo da nabavi dosta kompilacija ambijentalne muzike, obavesti se o izvođačima, nađe njihova pojedinačna izdanja ako ih imaju i slično. Danas je onima koji znaju gde da traže sve lako dostupno. Ne treba praviti veliku filozofiju od toga. Širim masama nepoznati, a kvalitetni, pa i opskurni izvođači mogu se sresti u svakom muzičkom žanru od new age-a do zajdeka, od drum n base-a do free jazza itd.

Pitanje je interesovanja, prioriteta i pre svega vremena.

Naravno, pitanje je interesovanja, prioriteta i vremena (koje se uvek nadje za stvari koje covek istinski voli). U pravu si.
Svuda se mogu naci zanimljivi nepoznati izvodjaci, normalno, ali ovde ne govorimo o istom zanru... mislim Vangelis i Enigma, nemaju nikakve dodirne tacke sa ovim bendovima i kompozitorima. Nije to isto to, samo jos bolje, a nepoznato. Ovo je najtezi antagonizam koji moze postojati pod tim sto ljudi uglavnom nazivaju "ambijentalnom muzikom", a u sustini najvise govori upravo o srzi ambijentalne muzike.

Inace, mislim da u muzici o kojoj se trenutno ovde naglaba ima misaonog stava isto koliko i muzike (cesto i vise). Znaci, jeste pitanje samih granica do kojih se ide i kako se ide, tj. jeste pitanje filozofije i estetike muzike donekle (ah, ima li izlizanijeg pojma od termina "filozofija" i to pogotovo u ovakvoj primeni?!).

Nije to popijes pilulu, tj. nadjes dve tri kompilacije, cujes i sve ti jasno. Mi ovde pricamo o velikim imenima, vrlo zahtevnim za slusanje i proucavanje. Mi ovde pricamo o kultnim i legendarnim stvarima iz senke, koju prate ljudi koji su vise nego par meseci ceprkali po istoriji moderne muzike, a ne o TV marionetama iz reklama... jbg, ovakva muzika gradi pravo nalicje ambijentalne muzike, a lice joj je suvise slatko i komercionalno.... jednom recju, precesto jebeno trivijalno... Milsim, Deep Forest i Enigma u ovom kontekstu, kao Branka Kockicu porediti sa Chuckom Schuldinerom ili Klausom Schulzeom.

Na ovom forumu sam godinama, i ovo je jedan od retkih momenata da se zagrebalo po muzici koja nije poznati deo istorije, i komercijalne sfere muzicke industrije.
---------

65 days
slusao sam samo jedan EP i smorio se.... najslinaviji post momenti sa kliseima od jungle/glitch gruvova. Da su poceli da sviraju tamo 90 - 91, imali bi svoje mesto. Ovako, malo su mi bezlicni i provaljeni. Mada, verujem da ima i boljih stvari od onih koje sam ja slusao.... stoga, cune da pljujem dok ne presusam jos materijala, ali nesto mi ne obecava.

Bowery
ni ja nikad, ali nikad nisam bio u pop zvuku, sem MBV i Sonic Youth (dolazi tu popadija od Thurstona).... i volim ja drone agresiju, jer jos kao veoma mali u osnovnoj skoli navukoh se na razne agresive od Morbida do Mahavishnu... zato sad skidam taj Skullflower.... kazes da su dobri?

nego, Meho cuknes li ti poenkad u komp ili instrument? Ili samo volis ziku?
Bogohulnice, ti?

inace, evo linka za domace ambijentalce, ima po koja fina improvizacija sa oslusnuti.  
http://www.belgradenoise.com/

[Tex Murphy]

Želim samo da spomenem da Ambient Collection NIJE album grupe Art Of Noise, u pitanju je skup nekakvih remiksa za koje ne znam koliko imaju veze sa samim članovima benda.

Najambijentalnija ambijentalna kompozicija koju sam čuo je Jarreov Cousteau, to čak po minimalizmu šije i Enoa (minimalizam = ambijentalnost ?).

[Meho Krljic]

Heh, ja naravno nemam ovako strastan i emotivan stav po pitanju razdvajanja avangarde i pop muzike, andergraunda i mejnstrima ili žita i kukolja. Mislim, u mojoj glavi je sve to razdvojeno i spakovano u svoje fijoke ali ne insistiram da i drugi to vide poput mene... Ukratko, možda sam užasan snob što Vangelisa u životu ne bih slušao ali to manje-više uspešno zadržavam za sebe

Paaa, Skullflower ima i ovakvih i onakvih trenutaka, ali kad su dobri onda su stvarno dobri.

Belgradenoise... koji si ti od svih ovih ljudi, Nyarla? Mislim, ja sam od svega toga gledao samo Wooa ali sumnjam da si ti Woo, on mi je delovao kao mlad momak a ti mi deluješ kao neko blizu tridesete (a možda i s onu stranu). Mislim, po ovome što pišeš, hehehe.

Hmda, bavim se ja tu i tamo muzikom, sviram u nekoliko bendova (strogo amaterski & drugarski): Acroholia, Ventolin, Bethor... ništa od svega toga nije vredno da ga sad aploudujem za slušanje a i mrzelo me da pravim majspejs strane za ijednu od tih grupa. Čekam da fanovi to sami urade...

Imam i neke solo radove raznog tipa. Imaš u onom topiku 'Muzika članova ovog foruma' na trećoj strani linkove za tri moje stvari. Dve su neki primitivni instrumentalni hip-hop (dosta pankerski i lou faj) a jedna je drone/ noise komad od nekih petnaest & kusur minuta. Ne smem da tvrdim da su vredne napora downloadovanja...

[Meho Krljic]

Najambijentalnija ambijentalna kompozicija koju sam čuo je Jarreov Cousteau, to čak po minimalizmu šije i Enoa (minimalizam = ambijentalnost ?).

Eto još jednog primera užasne semantičke papazjanije u koju se upuštamo diskutujući o ovoj muzici.. Za mene (opet subjektivno) ambijentalna muzika ne mora da bude 'minimana' u smislu ograničenja na jednu boju, jedan gest, jednu temu, jedan instrument itd. Feldman ili Oliverosova su znali da to naprave i dosta bogato a da opet bude kontemplativno - što je, kao što rekoh moj preferirani termin.

S druge strane, treba se setiti da termin 'minimalizam' u savremenoj kompoziciji označava jednu dosta određenu školu a koja nije nužno rezultirala ambijentalnom pa čak ni kontemplativnom muzikom (primer je novi disk Branke Parlić sa izvedbama Filipa Glasa).

Dosta zajebano...

[Ghoul]

ja kad kažem (dark) ambient, pre svega mislim na favorite kao što su:

Lustmord
Les Joyaux De La Princesse
brighter death now
DEUTSCH NEPAL
NIGHTMARE LODGE
DIVE + SONAR
itsl.

pa čak i na
ORDO ROSARIUS EQUILIBRIO (u njinim instrumentalnim, nepevačkim stvarima)
BURZUM (u pojedinim izdanjima)
coil (ponegde)
archon satani
itd.

naravno, ovo je moje sasvim neprofesionalno grupisanje i uopšte ne sumnjam da će veći znalci ovo da razvrstaju u najmanje 6 RAZLIČITIH (pod)žanrova... noise... cold wave... folk... štagod...

[Alex]

Želim samo da spomenem da Ambient Collection NIJE album grupe Art Of Noise, u pitanju je skup nekakvih remiksa za koje ne znam koliko imaju veze sa samim članovima benda.

Najambijentalnija ambijentalna kompozicija koju sam čuo je Jarreov Cousteau, to čak po minimalizmu šije i Enoa (minimalizam = ambijentalnost ?).

Želim da te demantujem. Ambient Collection je kompilacija, kao i Best of Art of Noise, samo što predstavlja ambijentalnu, a ne hitičnu stranu grupe. Izuzev jedne ili dve, kompoziciji su onakve kakve su bile na prethodnim (4 - valjda) albumima i singlovima, umiksovane su u smislu da postoji veza među njima, pretapaju se, ali su verne originalima.
Jedna od najlepših ambijetalnih kompozicija je njihova Island, koja se nalazi na albumu Below The Waste, a i na ovoj kompilaciji - nepromenjeno!

[Alex]

Želim samo da spomenem da Ambient Collection NIJE album grupe Art Of Noise, u pitanju je skup nekakvih remiksa za koje ne znam koliko imaju veze sa samim članovima benda.

Najambijentalnija ambijentalna kompozicija koju sam čuo je Jarreov Cousteau, to čak po minimalizmu šije i Enoa (minimalizam = ambijentalnost ?).

Delimično jesi u pravu, jer kompozicije jesu remiksovane - ali blago!

A imaju veze sa članovima benda utoliko što su ih sve sem jedne oni komponovali!


Discovery Records, just before its demise, did a great and wondrous thing by putting out four, count them, four Art of Noise CDs in one fell swoop. Art of Noise began in the mid-'80s and is now a touchstone to which all electronic music should be compared. While compiling their own collections, Discovery Records was able to take advantage of a excellent compendium ready for reissue. Ambient Collection had long been a jewel in many vinyl collections. These Art of Noise catalog remixes by Youth, bassist for Killing Joke, remain a classic of compositional ambient electronica. One of the themes to this ambient opus is explicitly stated in "Robinson Crusoe" and hinted at elsewhere. Art of Noise's Anne Dudley had mentioned just before the original 1990 release on a GLR Radio U.K. program that French composer Robert Mellin's main theme for "Robinson Crusoe" recalled here was one of her Top Ten favorite pop songs.

1        Opus 4    Dudley, Jeczalik, Langan    :42
2        Opus for Four    Dudley, Jeczalik    3:463
3               Nothing Was Going to Stop Them Then, Anyway    Dudley, Jeczalik    :44
4        Crusoe    Dudley, Jeczalik    5:03
5               Island    Dudley, Jeczalik    5:40
6        Camilla    Dudley, Jeczalik, Langan    7:56     
7        Ode to Don Jose    Dudley, Jeczalik    4:14
8        Counterpoint    Dudley    :56
9        Roundabout 727/Ransom in the Sand    Dudley, Jeczalik    2:08
10        Eye of a Needle    Dudley, Jeczalik, Langan    4:43
11       Robinson Crusoe    Mellin, Reverberi    4:02
12        A Nation Rejects    Dudley, Jeczalik    4:45
13        Art of Love [7 Edition]    Dudley, Jeczalik    4:36

[blasphemer]

Meho Krljic wrote:

Hmda, bavim se ja tu i tamo muzikom, sviram u nekoliko bendova (strogo amaterski & drugarski): Acroholia, Ventolin, Bethor... ništa od svega toga nije vredno da ga sad aploudujem za slušanje a i mrzelo me da pravim majspejs strane za ijednu od tih grupa. Čekam da fanovi to sami urade...

Cekaj, ti si Bethor ili to vise nije one-man-band (kako je bilo kad sam ja poslednji put cuo za isti (pre jedno 3 godine, sigurno). Tada je to bio neki primitivni black, a sad?)? A Acroholia bese neki death-grind? Ventolin – najsire receno rock... Bas se setas po zanrovima...  

-----
Nisam neki fan 65 Days of Static ali ih izdvajam iz gomile bilo cega drugog jer nose odredjenu dozu originalnosti, imaju malo drugaciji pristup... Nyarla, verovatno si slusao Hole EP, mnogo vise vrede Fall of Math i One Time for All Time (respektivno), a ako si zaludan ima interesentnih remiksa na Unreleasedunreleasible 1 & 2. Njihovi post momenti su vukli pomalo na Explosions in the Sky (nadam se da ne govoris za njih da su slina), na poslednjem albumu toga skoro da i nema, a elektro, nemam pojma sta sve ne, mozda najvise Autechre. Da ne bude zabune, nema mesta poredjenju sa ovim velikanima, samo ilustracija.

Sto se tice mog bavljenja muzikom – nema tu nicega. Kao vrlo mlad sam ustanovio, pokusavajuci da sviram vise instrumenata, da mora MNOGO da se vezba. A ja sam MNOGO lenj. A nisam ni nesto talentovan. Sad, matorom konju, mi je pomalo krivo, i s vremena na vreme (ne, ne slusam te akusticare!   ) kazem kako cu se pri'vatiti omiljenog mi instrumenta – basa. Al', malo lenjos', malo nedostatak vremena i sve ostaje na nivou price.  

[Джон Рейнольдс]

BURZUM (u pojedinim izdanjima)

Misliš na kasnije albume koje je Kristijan (ahm... pardon) Varg Vikernes snimao u zatvoru? Ja sam slušao samo prvi od tih (Daudi Balders, valjda) i zvuči kao da neko klinče prebira po sintisajzeru.

Ova tema, inače, nema nikakve direktne veze sa onim što ja slušam, ali bih skrenuo pažnju na jedan kasniji projekat Justina Boardricka (Napalm Death, Godflesh...) po imenu Techno Animal (ili tako nešto). Koliko sam čuo, tu nema teških gitara, već je reč o potpuno elektronskoj muzici. Možda je neko slušao, možda vredi čuti, nemam pojma, nije moja šolja čaja.

[Джон Рейнольдс]

Hmda, bavim se ja tu i tamo muzikom, sviram u nekoliko bendova (strogo amaterski & drugarski): Acroholia, Ventolin, Bethor...

Uroše, ti li si?!?  

[Meho Krljic]

Uroše, ti li si?!?

Ja sam. Dakle, ne, nisam ja Bethor i Bethor sada više nije one-man band (ali i dalje je prilično primitivan blek metal, kada smo svirali kao predgrupa Impaled Nazarene publika nije znala da li da se smeje ili da nas gađa kamenjem). U ulozi bubnjara odradio sam par koncerata, moji bubnjevi su i na poslednjem albumu Bethora (koji je nešto najgore ikada napravljeno u srpskom rokenrolu) a trenutno uvežbavamo pesme za neki Quorthon tribute... Acroholia je grajndkor, više pank nego metal, ove godine smo svirali na Obscene Extreme festivalu u Češkoj i tamo smo bili teški comic relief. Ventolin je neki smarački kantri-rok...

Burzumovi zatvorski albumi su ipak bezveze. Mislim, istorijski su možda značajni ali su estetski bezvredni. Njemu su čak i rani albumi vrlo problematične vrednosti ali na njima bar ima te nesputane ekspresivnosti koja na njegovim sint albumima iz zatvora nije prisutna. Tu ima nekog petparačkog baroka i to je, kao što rekoh istorijski interesantno ali nije za slušanje... Ne bih trošio vreme na njega...

Techno Animal više ne postoji a bio je mešavina hip-hopa, daba i teške industrije. Vrlo zadovoljavajući bend (on i Kevin Martin), u drugoj polovini devedesetih znatno interesantniji nego Godflesh (a ovo vam kaže jedan izuzetno diehard fan Godflesh). Justin, međutim, da ostanemo kolko tolko u vodama 'ambijentalne' muzike, ima i svoj solo projekat Final koji je gitara'n'efekti drone i veoma ga preporučujem. Veoma veoma.

[Джон Рейнольдс]

Poznata mi je većina tvojih ranih muzičkih projekata; na kraju krajeva, ja sam ti bio prvi vokal u Acroholiji, a pošto ste nastavili sa svojim prvobitno strogo zacrtanim grajnd pravcem, ja sam ispao, ali smo uradili onaj spot koji je bio hit po svim tada relevantnim televizijama, izuzev Bastilje. Baš sam ga, sticajem čudnih okolnosti, odgledao pre neki dan.

Tek da znaš o kome se radi behind this username. A baš sam se pitao šta je sa tobom. Javio mi se Stana pre izvesnog vremena, uhvatio me u standardnoj frci na poslu, pa od viđanja ne bi ništa.

[Meho Krljic]

Massive respect, Pope, long time no see. Moramo da se vidimo barem do kraja iduće godine.  

[---]

cekaj, bre, sta je sad ovo? fanzinasi stari, ko jos za vas mari... nemojte mi tako, s neba pa u prebranac, pada otkrivanije identiteta u sajber rajder prostoru, moz aorta da mi se zacepi.
uros "war pigs"?