Author Topic: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)  (Read 155361 times)

0 Members and 2 Guests are viewing this topic.

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1000 on: 06-11-2021, 14:46:03 »
Nadam se da ste dobro iskoristili Bandcamp Friday koji se jutros u osam završio. Neke od meni omiljenih izdavačkih firmi su svoje kataloge davale u bescenje pa smo se malo i ponovili... A da vidimo onda i šta smo još imali tokom cele nedelje...


Blek metal kao otvarač! Novosadski jednočlani projekat Niflungar snimio je prvi album, Rebirth of Salem i Vladimir Čokorilo aka Koschei Bessmertny je napisao lepu kolekciju pesama koje se bave okultnim i paganskim, sa maštovitim aranžmanima, vrlo solidnim rifovima i generalno odličnim izvođačkim kvalitetima. Ovo je kolekcija meni interesantnih pesama koje spajaju agresivnost blek metala sa njegovom ambicijom da proniče u granične predele ljudske psihologije i, jelte, duha i sa zadovoljstvom sam odvojio vreme i uho za Niflungar. Produkcijski ovo je jeftino ali ne rđavo i apsolutno vredi da se čuje a, po ceni od svega jednog erva i da se kupi:

https://niflungar.bandcamp.com/album/rebirth-of-salem


Kad smo već kod jednočlanosti, debi album južnokorejskog projekta Ambroxiak je prilično impresivan. Detritus of Elysian Creation je ploča vrlo sigurna u sebe, sa vrlo kvalitetnom izvedbom i produkcijom, te muzikom koja kombinuje rantički, agresivni blek metal sa taman dovoljno melodije i emotivnosti da zahvati najširi profil potencijalne publike. Otud ovde blastbitovi druguju sa pamtljivim, slatkim melodijama a sve zvuči živo, energično kao da se dešava usred šutke na nekakvom fantazijskom koncertu. Sohn Kyungho koji je sve ovo napisao i izveo svira već više od decenije u seulskom Dark Mirror ov Tragedy pa njegova izvođačka ekspertiza ne dolazi u pitanje ali svakako je lepo čuti i da je kao kompozitor veoma zreo i kadar da napravi ploču koja je dovoljno jednostavna i dovoljno kompleksna u isto vreme:

https://ambroxiak.bandcamp.com/album/detritus-of-elysian-creation

Da se za trenutak ponovo vratimo u Vojvodinu,  iz Inđije nam dolaze Pustoš sa debi albumom Suton. Ovo je zamišljeno kao epski blek metal sa podugačkim pesmama i dosta kontemplativnih elemenata ali sa fokusom na propisnim rifovima i bez lutanja izvan klasičnog metal instrumentarija. Produkcija nije sjajna, ali je makar živa i dinamična i bend ima potencijala:

https://pustos.bandcamp.com/album/suton

Drugi album njemačkih Arde zove se Ancestral Cult i u pitanju je melodičan, modern blek metal sa puno atmosfere i sethnih harmonskih rešenja, ali Arde se od dobrog broja kolega izdvajaju ipak velikim i vidnim trudom uloženim u pesme koje su podugačke i napisane sa puno razmišljanja o formi i suštini. Greota pa je to posle zapakovano u jako spljeskan finalni master, ali Arde svakako imaju odličan album u rukama, i publika kojoj je namenjen ima čemu da se raduje a i može da ga kupi za onoliko koliko poželi:

https://ardeberlin.bandcamp.com/album/ancestral-cult

Čileanski duo Theurgia na svom drugom EP-ju, ima dve duže, poštene satanističke pesme znojave svirke i mračnih, pretećih atmosfera. Ovo je blek metal po receptima stare škole, sav umotan u arkana znanja i demonske proklamacije, zasnovan na sirovom rifu i krljajućem bubnju ali Theurgia imaju i pažljivo pisane pesme koje pored agresije imaju i naglašeno hipnotičku komponentu. Lep, dinamičan master pogotovo prija ovim starim ušima pa Theurgiju preporučujem bez zazora:

https://theurgiaofficial.bandcamp.com/album/earthbound-spirits

Iako ime Acid Sodomy sugeriše nekakav goregrind, ovaj finski sastav zapravo svira sirov i prijatan blek metal. Ako se apstrahuje da produkcija na albumu Lopun aikojen julistus, njihovom prvom, posle dosta godina rada, može da vam aktivno ošteti uši svojom oštrinom, ovo je odličan, staroškolski blek metal koji ima u sebi dosta pank elemenata. Acid Sodomy imaju tragove blekmetalskog glamura u melodijama koje se izvlače iz strašno distorzirane gitare, ali je svirka surova, a pesme pošteno oznojene i mošerske. Vrlo lepo:

https://acidsodomy.bandcamp.com/album/lopun-aikojen-julistus

Grčki bestijalni metal sastav Goat nije umanjio bestilajnost  na novom EP-ju, Collapse. Ovo su dve pesme, plus intro, kvalitetnog, brzog black-death udaranja i znajući njihovu prethodnu reputaciju očekivao sam da mi glava odleti posle prva dva takta. No, Goat su malo smanjili agresiju u samom zvuku ali ne i u svirci koja je i dalje brza, gotovo grajnderska, organska i prijatna. Produkcija je, pa, tanja, ali nije da na to nismo navikli:

https://goatbm.bandcamp.com/album/collapse

Poljaci Useless imaju album Downfall i ako ovo zvuči kao najklišeiziraniji depressive suicidal black metal kliše, zapravo se radi o kvalitetnom, zrelom albumu blek metala koji zna kako se kreiraju atmosfere i pokreću emocije, ali koji ima svoju autentičnu rutu kojom stiže do njih. Naravno, poljski blek metal ima prepoznatljiv zvuk i estetiku i Useless se tu uklapaju pa ako volite poljsku scenu generalno, treći album ovog benda dobija jake preporuke:

https://uselessblackmetal.bandcamp.com/album/downfall

Američki sastav Hrukjan izdao je svoj prvi EP za ruski Cold Sword Productions što je divan primer saradnje dve, jelte, supersile. Šalim se, ovo je brutalni andergraund a tamo se uvek sarađivalo. Autumn Equinox uprkos pomalo setnom imenu zapravo donosi sirovi, prilično lo-fi blek metal koji, istina je, ima „atmosfere“ i „emocija“ ali je sve to spakovano u garažni zvuk koji meni odmah toplije prija. Cold Sword izdaje poprilične količine lo-fi blek metala, da se mi razumemo, samo prošle nedelje izdali su tri ploče, ali Hrukjan imaju pristojne pesme i zapravo ne tako loš zvuk i ovo je  obećavajući početa za ovu ekipu.

https://coldswordproductions.bandcamp.com/album/autumn-equinox

Moskovski ФОСФОРА ima sličan zvuk ali nešto agresivniji, mračniji pristup kompozicijama na svom EP-ju  ДИПТИХ О ВРЕМЕНИ. Ovo je blek metal koji, očigledno ima filozofske ambicije ali muzika je napisana dovitljivo, sa dobrim idejama i smislenim pristupom aranžiranju i narativu. Vrlo sam zadovoljan. Plus, pored dve pesme koje čine pomenuti diptih o vremenu, imamo i obradu Bathoryjeve Satan my Master a za to UVEK imam vremena:

https://fosfora.bandcamp.com/album/-

Švajcarski folk kombo, Cân Bardd snimio je i treći album i naziv je, er, Devoured by the Oak? Siguran sam da u švajcarskoj mitologiji postoji priča o hrastu koji proždire ljude... U svakom slučaju, ovo je sada ozbiljna firma i Malo Civelli više nije jedini član, već je uz njega i Dylan Watson na bubnjevima. Najveće promene nisu samo u domenu još sigurnije izvedbe i bolje produkcije, iako Devoured by the Oak zvuči RASKOŠNO, već u komponovanju koje folk-blek-metal dramu iznosi na potpuno novu razinu. Ovo je sada vrlo teatralno a bez gubljenja osećaja za detalj koji je krasio prethodna dva albuma, jedna emotivna, moćna ploča violina i horova, ali i gitarčina i bubnjeva, vrlo lepo položen ispit zrelosti i jedan od najlepših albuma ove nedelje:

https://canbardd.bandcamp.com/album/devoured-by-the-oak
https://canbardd-northernsilence.bandcamp.com/
https://youtu.be/Ga0EnenMiSc

The Age of Grey, novi EP londonskog jednočlanog blek metal benda Death Wailing počinje sedmominutnim meditativnim introm koji jeste podugačak ali je zapravo dobro iskomponovan i zaista ima te soporifične kvalitete koji su autoru očigledno bili na pameti. Već druga kompozicija,
Shank Packed Deep In Your Neck je razbijački blek metal koji korišćenjem semplova pucnjave i vrisaka, te sirena kreira čitav mali zvučni fičm. Osvežavajući pristup ovoj muzici, bez sumnje, a i sama pesma je prilično dobra. I ostatak EP-ja je ispunjen dobrom muzikom i promišljenim aranžiranjem, pa moja dugo gajena predrasuda premaa UK blek metalu ovde može da izvrši harakiri. A plaćate koliko želite:

https://forgottensorceryproductions.bandcamp.com/album/the-age-of-grey

Veliki broj onog što se potura kao sirovi black metal danas je samo sobni eksperiment tinejdžera sa previše slobonog vremena. No, finski Kirous sa dve i po pesme na svom novom demo snimku, IV, pokazuje da još ima autentičnog talenta koji sija kao proverbijalni dijamant u blatu. Melodična a zaista sirova svirka, garažni ali adekvatni zvuk, lepe, mada ne sad nešto moderne pesme, meni je ovo prijalo.

https://kirous.bandcamp.com/album/iv

Prijatno su me iznenadili britanski Severe Storm sa svojom stranom split albuma sa Havocum, pod naslovom Fidelity to Darkness. Ovo je brz, čist a oštar, melodičan a žestok blek metal koji je sav u blastbitovima ali i lepim, kontemplativnim melodijama. Rekosmo već da nisam ljubitelj britanskog blek metala, ali Severe Strom su mi baš po meri, pogađajući skandinavski predložak kakav najviše volim. Havocum iz Irske su na svojoj strani takođe odlični, servirajući za mrvu mračniji i atmosferičniji ali i dalje žestok, energičan blek metal. Vrlo pristojno:

https://severestorm.bandcamp.com/album/havocum-severe-storm-fidelity-to-darkness
https://havocum.bandcamp.com/album/havocum-severe-storm-fidelity-to-darkness

Al Rusi Morgenstern su BAŠ po mojoj meri. Ovo je brz, mitraljeski agresivan blek metal koji ide na rif i znoj a ne na atmosferu i „emociju“. Album Faust's Choice. Pt​.​I uprkos svojoj old school dispoziciji zapravo ima samo četiri veoma dugačke pesme i u pitanju su neočekivano kompleksne kompozicije koje uspevaju da održe tenziju rifova i agresivni pristup izvedbi bez obzira što neke prebacuju i deset minuta.Takođe, solidna, prilično prirodna produkcija. Impresivan debi album i obećanje za još bolji part 2.

https://mrgnstrn.bandcamp.com/album/fausts-choice-pt-i

Kad album nazovete Christfucker to je, valjda, prilično jasan iskaz. Portrayal of Guilt iz Teksasa zapravo ne sviraju blek metal već, er, blackened screamo a što zvuči kao nepostojeća  kombinacija žanrova izmaštana za potrebe nekog sitkoma, ali ne. Ovo jeste manje-više baš to, ali je Christfucker prilino dobro napisana i odsvirana ploča krljačkog, antihrišćanskog metala koja se meni iznenađuje mnogo dopala:

https://portrayalofguilt.bandcamp.com/album/christfucker

Meni je već i prvi album jednočlanog grčkog srednjevekovno orijentisanog blek metal projekta, Mystras bio solidan i zamerio sam mu pre svega miks, ali novi album, Empires Vanquished And Dismantled ga komotno pretiče po svim parametrima. Ovo je sada kolekcija izuzetnih folk/ srednjevekovnih tema na tradicionalnim instrumentima ali i odličnih blek metal komada odsviranih sa puno sigurnosti i u prilično dobroj ako već ne „skupoj“ produkciji. Ayloss, jedini član ovog benda je sa drugim albumom sebi stavio u zdadatak i kreiranje dosta kompleksnih radova pa ovde ima pesama i od preko sedam, devet pa i četrnaest minuta. Neću da kažem da SVE radi skroz bez greške ali maštovitost sa kojom je ovo napisano i sigurnost sa kojom je odsvirano i miksovano su me osvojile. Svakako poslušajte:

https://spectrallore.bandcamp.com/album/empires-vanquished-and-dismantled

Idemo sad na stoner, doom i psihodeliju a gde se RADILO. Evo, recimo, Ancient Days iz Indijanapolisa snimili su čak četiri albuma tokom 2020. godine što bi bilo mnogo čak i da ne pričamo o prvoj pandemijskoj sezoni. Ove su godine malo usporili pa je novi album, Sign of the times, stigao, evo, skoro pred kraj. I ovo je dobro. Ancient Days sviraju melodični, rokerski doom metal okupan prijatno hrskavim fuzzom i oplemenjen klavijaturama sa inspiracijama koje pored klasičnog okultnog roka i proto dooma očigledno ubrajaju horor-filmove iz sedamdesetih i generalno satanizam kao pop-kulturni fenomen. Lepo to zvuči, prirodno i sa puno prijatnog gruva, fino odsvirano i producirano i preporučuje se bez ikakvih rezervi:

https://ancientdays.bandcamp.com/album/sign-of-the-times

Brazilci Dumblegore sviraju melodičan, klavijaturama poduprt stoner-doom metal na svom drugom albumu, Lysergic Depression. Ovo nije specijalno maštovita muzika, ali Dumblegore imaju prijatan gruv i, ako vam ne smetaju hrapavi, odvrištani vokali, verovatno ćete uživati u debelim lepim gitarama i generalno sjajnom gruvu. Album je i kepo produciran i pruža sat vremena simpatičnog satanskog užitka:

https://dumblegore.bandcamp.com/album/lysergic-depression

Kalifornijski Nothing Is Real su jedan od onih odmah sumnjivih stonerskih bendova kojima je album Transmissions of the Unearthly drugi ove godine a deveti od 2019. Plus, ima devetnmaest pesama i još je snimljen kroz spontanu improvizaciju i džemovanje. Poprilično sam se iznenadio kada sam shvatio da je ovo kolekcija uglavnom odličnih, vrlo dramatičnih džemova koji svoj organski kvalitet guraju do precizno određene granice pozitivnog haosa i uzbuđenja, ali bez upadanja u šmiru i glumatanje. Teško da ste bolje potrošili tri i po dolara ove nedelje.

https://nothingisreal333.bandcamp.com/album/transmissions-of-the-unearthly

Sa norveškim bendom Jointhugger manje-više znate na čemu ste i pre prvog tona. Minialbum  Surrounded By Vultures je (velikim delom instrumentalni), gruverski stoner-sludge sa jako sirovim, abrazivnim tonom i dinamičnom svirkom. Ovo nije muzika suptilnosti već mase i distorzije, ali njen naum je da vas time okruži i hipnotiše. I uglavnom joj dobro ide:

https://jointhugger.bandcamp.com/album/surrounded-by-vultures

Slični su i Fog Giant iz Pensilvanije, čiji istoimeni EP možda malčice više vuče na metal sa nešto više pevanja i nešto jasnijim tonom gitare. Ali opet, to je to: sporo, masivno, hipnotički. Jedna od pesama se zove Riff Wizard i tu nije potrebno više objašnjavanja:

https://foggiant.bandcamp.com/album/fog-giant

Death Has Spoken su, pak, poljski doom metal bend sa značajno „glamuroznijim“ zvukom. Iako je njihova muzika malo prebrza da bi se klasifikovala kao funeral doom, ovo je po atmosferi i senzibilitetu u istom delu terena: melanholično, do karikature mračno i, ako niste baš ciljna grupa za ovu muziku, svakako jednolično. No, album  Call of the Abyss ima sasvim razumno različite pesme i grubu produkciju koja ne dopušta da zadremam dok ga slušam pa mi death-doom koji Death Has Spoken provlače bude sasvim po meri:

https://deathhasspoken.bandcamp.com/album/call-of-the-abyss

Stonerčina koju tresu Španci Dryweed je značajno rokerskija i veselija. A ne i mekša. EP La Siembra ima četiri pesme surovog, mrvećeg gruva koji zna da ide i sporije i brže i namenjen je, sasvim očigledno, kretanju, koncertima, akcijanju. No, on je i studiozno napisan, sa odličnim odnosom prirodnog gruva i promišljenih aranžmana. Ništa novo ili originalno ali ubitačno rokerski:

https://dryweed.bandcamp.com/album/la-siembra

Već smo slušali ruski Doomswagger ove godine i nije nam bio loš. Novi EP ove ekipe iz Tatarstana se zove Locked Inside (pitam se na šta je to referenca?) i donosi još četiri pesme kvalitetnog hard roka/ hevi metala umočenog duboko u southern gorove. Formula oprobana, razrađena i u ovom slučaju solidno odsvirna i producirana. Doomswagger ne ističu se preterano originalnim idejama i više sviraju „stil“ nego neku osobenu muziku ali to rade dosta dobro:

https://doomswagger.bandcamp.com/album/locked-inside

Norveški Messerschmitt bi, očigledno trebalo da se kaju što su uzeli ime od sjajnog hrvatskog benda Messerschmitt, ali je makar muzika na EP-ju Oh Death odlična. Ovo je šmekerski garažni stoner rok sa superkvalitetnim pesmama i produkcijom koja je idealno ugođena sa željenim zvukom i osećajem. Tako se kompozicije koje nisu samo ređanje bluz progresija i ljuljanje u gruvu zapravo čuju kao veoma gruverske i pogodne za mantrično ljuljanje a naglašeno satanistički imaginarijum (bend kaže „Big amps, big drums, follow satan“ i ima pesmu koja se direktno obraća Nečastivom) zvuči sasvim ljupko i prijatno. E, sad, zašto daunloud košta skoro 50 dolara, ne znam, pretpostavljam da je bend kliknuo dolare iako je hteo da klikne krune, ali ovo je svakako izvanredno izdanje i vredi da se čuje:

https://messerschmitt2.bandcamp.com/album/oh-death

Mule Thrower je jednočlani stoner projekat iz Pensilvanije i istovremeno najjače ime za bend koje sam čuo ove nedelje. Debi EP Jeffa Gallaghera, koji je doduše imao i bubnjara za ovo snimanje, zove se Gluttoner i ima četiri kratke, jako sirove pesme preteranog, polomljenog fuzza, jako sporih bubnjeva, sa puno stajanja, i izdrogiranog pevanja. Prelepo, dakle:

https://mulethrower.bandcamp.com/album/gluttoner

The Lucid Furs sebe opisuju kao „Detroit's Only Traveling Freak Rock Experience“ i to ne samo da je dobar opis nego vas stavlja u pravo raspoloženje za slušanje njihovog novog albuma, Damn! That Was Easy. Ovo je vrhunski, ali VRHUNSKI gruverski rok sa elementima fanka i soula ali sa dovoljno težine i rifova da komotno upadne i u hard rok fijoku. Pesme su savršeno napisane, pune dovitljivih ideja (uključujući ekstra-udaraljke) a pevačica Karen O'Connor apsolutno dominira albumom pretvarajući i inače sjajnu muziku u nezaboravno iskustvo. Perfekcija:

https://thelucidfurs.bandcamp.com/album/damn-that-was-easy

Kudos to Kosmos su iz Nemačke i njihov prvi album, Bruder im Geiste je kombinacija psihodeličnog roka i krautroka, lepo snimljena, uglavnom potpuno instrumentalna i raznovrsna. Bude ovo malo i self-indulgentno na momente, ali Kudos to Kosmos imaju veoma lep zvuk i dovoljno dobrih ideja da mi njihova svirka bude primamljiva za slušanje i više od jednom:

https://kudostokosmos.bandcamp.com/album/bruder-im-geiste

Aiwass iz Finiksa su slično psihodelični ali su i više heavy i imaju usredsređenije pesme. Ne da ovde nema gruva i tripovanja, ima, ali debi album ovog benda, Wayward Gods je napisan sigurno, fokusirano i pruža vrlo pristjojan program hipnotičke, teške a suptilne muzike:

https://aiwassband.bandcamp.com/album/wayward-gods

Britanski BroodMother sviraju prijatan, hrskavo distorziran stoner-doom metal na EP-ju The Third Eye, očigledno nazvanom po jednoj srpskoj magazinskoj publikaciji. Ovo svakako ima psihodelične elemente, ali je prevashodno rifaški, metalski formatirano i mada se ne ističe preteranom imaginativnošću, ta kombinacija bluzerskog i metalskog mentaliteta je sasvim na mestu i prija a gitare umeju da budu i vrlo svemirske:

https://broodmotherrocks.bandcamp.com/album/the-third-eye

Victim of Reality su beloruski doom metal bend sa primetnom količnom black metal i gothic metal elemenata u svojoj muzici i ovo je vrlo funkcionalna celina. Prvi EP, Black Rain, ima tri pesme veličanstvenih, slatkastih melodija i abrazivnog, distorziranog zvuka te izmučenih vokala. Time ovo postiže idealan odnos hermetičnosti i prijemčivosti i pogađa onu tačku u doom spektru koja meni izrazito prija.

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/victim-of-reality-black-rain

Drune iz Denvera su, pak, vrlo teški na svom debi albumu – takođe nazvanom Drune – a koji je sastavljen od dugačkih pesama i skoro ritualnih aranžmana u kojima gitare zavijaju a bubnjevi plešu. Ovo je, sa druge strane, prilično prijateljska muzika i pored sve masivnosti i dužine, na ime srazmerno melodičnih tema i iako bend priča o pivu i duvanju kao gorivu, muzika nema mračan, satanistički stoner preliv već jednu radosniju, ekstatičnu dimenziju. Fino:

https://drunedrunedrune.bandcamp.com/album/drune

Šveđanima Black Solstice prvi album, Ember izlazi za ugledni Ozium Records u Januaru, ali već sada možemo kupiti daunloud direktno od benda i ovo vredi poslušati. Ovo je stoner rok sa malo više svirke nego što je standard, dosta kompleksnim aranžmanima koji se trude da osnovni gruv oplemene promišklenm mutacijama i ritmičkim čarolijama. Ovo može da malo odvlači pažnju ako ste došli da samo začadite buksnu i klimate uz muziku, ali Ember je dobra ploča sa ispunjenom kvotom kvalitetnih rifova a sve ostalo što se dobija preko je čist bonus. Dobra produkcija, kvalitet na sve strane, svakako valja preslušati:

https://blacksolstice.bandcamp.com/album/ember

Ah, novi Black Spell! Zašto da ne, prošlo je već skoro godinu dana od albuma koji mi se veoma dopao i ovaj novi, upravo izašao, ne samo da ponovo ima lobanju na omotu, nego se i zove – The Purple Skull. Lepo je kad bend nađe svoju temu i drži je se a i lobanja PLUS pentagram PLUS obrnuti krst su takav triling asova da je nemoguće ne voleti ovu ploču i pre nego što čujete prvi ton. A kad čujete, ljubav se, naravno, produbljuje. Black Spell i dalje sviraju ekstremno psihodelični, teški, fazirani, očigledno satanistički rok/ metal sa pesmama koje se dave u efektima ali paze da imaju distinktne rifove i teme, a i zanimljivo odmeravan tempo i gruv. Zvuk orgulja uz hrskavo fazirane gitare daje albumu poseban ugođaj i ovo je hipnotička, opojna ploča jednostavne a besprekorno prijemčive muzike. I još plaćate koliko želite!

https://blackspell1.bandcamp.com/album/the-purple-skull

Forbidden Place Records je izbacio novi EP francuskih Heckel& Jeckel i Abide ma četiri pesme odličnih faziranih rifova i skoro filmske atmosfere. Heckel & Jeckel nisu komplikatori, njihova muzika deluje kao da izlazi direktno iz utrobe, ali Abide ima neke ekstremno sofisticirane aranžmane u svom tom primitivizmu koga bend slavi (slušajte Alice!) i ovo je veoma dobar materijal za svakog ko voli kvalitetan teži rok, psihodeliju ali i leftfild pank. Kao i uvek, izdavač vas pušta da sami odredite cenu pa pohrlite:

https://heckelandjeckel.bandcamp.com/album/abide
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/heckel-jeckel-abide

A Ripple Music i ove nedelje pobednički: Mother Iron Horse sam za prvi album i pohvalio ali i kritikovao, no, drugi album, Under the Blood Moon demonstrira sazrevanje i ovo su sada distinktnije, kvalitetnije pesme i svirka koja je sigurna, ubedljiva, pa i prilično dobro producirana. Naravno da Ripple Music znaju šta rade i da njihovi bendovi imaju jedan standard kvaliteta koji se podrazumeva a Mother Iron Horse u svoj brutalni stoner dodaju i samo malo propisnog heavy metal šmeka za poseban užitak:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/under-the-blood-moon

Italijanski Funeral Ground svira prijatan, klasični doom metal na svom prvom EP-ju, Sinking Through Ages. Ovo je sporo, otmeno, malo hermetično ali puno upečatljivih rifova i ritualističkog zapevanja, koje začas ode u mračnom death metal smeru. Solidan zvuk, pamtljive gitare, odlična atmosfera, ekonomično aranžiranje, dakle, sve na gomili vrlo lepo:

https://funeralground.bandcamp.com/album/sinking-through-ages

Blackhills (nekada Blackhalls) su Brazilci čiji album Planet-B donosi vrlo prijatan old school doom metal sa solidnom količinom ’70s hard rocka i okultnog roka, pa i malo progresivnih elemenata. Ali, opet, ništa preterano, ovo je pre svega dobro napisana, sigurna hard rok svirka, sa pesmama koje forsiraju pažljivo napisane strofe i refrene, a gde je progresiva umešno utkana u pozadinu, sa zanimljivim harmonskim i ritmičkim istraživanjima u okvirima dobro zaokružene rok pesme. Vrlo pristojan zvuk, takođe a album je samo dva dolara. Poslušajte:

https://blackhillsband.bandcamp.com/album/planet-b

Wicked Trip iz Tenesija nude baš to – vikid trip. Ovo je mastan, jako psihodeličan, gruverski dum metal sa puno narkotičke estetike i okultnih opsesija. Pesme zvuče više kao da su same izrasle oko muzičara dok su se ovi klatili u stondiranoj izmaglici, nego da su tu kao nešto „pisane“, i to sve istoimenom albumu daje finu atmosferu spontanosti. Lepo:

https://wickedtrip.bandcamp.com/album/wicked-trip

Sacred Bull iz Atine nisu tipičan grčki stoner bend. Njihov EP, Wider Heavens je atmosferičnija, tenzičnija muzika, sa ritualnim ritmovima i hermetičnijim zuvkom. Ako kažem da me ovo podseća na klasični Godflesh, Fall of Because i God, onda je jasno da Sacred Bull maltene prave muziku za mene. Tri pesme na ovom izdanju, sedam dolara je skupo, ali je kvalitet opak:

https://sacredbull.bandcamp.com/album/wider-heavens
https://www.youtube.com/watch?v=xyiMnJ75wFk

Ko želi da nikada u životu ne bude više radostan, ima čemu da se, er, poraduje? Treći album sastava Churchburn sa Roud Ajlenda se zove Genocidal Rite i ovo je paklen, ali PAKLEN sludge-doom metal sa samo malo black metal abrazije ubačene u miks da sve bude još crnje, mračnije i surovije. No, Churchburn nisu nekakvi početnici koji misle da su puka masivnost i volumen dovoljni – Dave Suzuki je, na kraju krjeva iskusan muzičar koji je svirao i u Deicide i u Vital Remans – pa je ovo šest izvrsno napisanih pesama koje imaju i varijacije u tempu i dinamici i ono što je kod njih najstrašnije je upravo što slušaocu daju da udahne malo vazduha pre nego što ga povuku nazad u pakao. Ako nije bilo najjasnije: fenomenalan album:

https://churchburntl.bandcamp.com/album/genocidal-rite

The Crow's Eye iz Merilenda na istomenom albumu sviraju ne preterano obavezujući ali ne i neprijatan stoner rok. Ovo je tripozno i gruverski sa pesmama koje se nekako neprimetno pretapaju jedne u druge, sa nenametljivim pevanjem i gitarama koje uglavnom prskaju distorziju na sve strane dok kolo vodi bas, svojim prominentnim linijama. Prijatno:

https://thecrowseye.bandcamp.com/album/the-crows-eye

SÖMA iz Kordobe u Argentini su mi se dopali na svom albumu  El Libro Negro, a koji je, kako bend kaže „Just heavy shit“. Ali nije samo heavy, ovo je vrlo gruvi i psihodelično i pored svih očiglednih satanističkih referenci, prilično veselo i zabavno. Naravno, radi se o suštinski sirovom i mračnom zvuku, ali SÖMA sviraju žustro i sa puno entuzijazma. Album je mahom rifaški (uz minimalne vokalizacije) i prilično lo-fi, ali povremene gitarske bravure mu daju lepu treću dimenziju. Plaćate koliko hoćete pa svakako poslušajte:

https://somaheavyshits.bandcamp.com/album/el-libro-negro

Underground Summits Vol 1 je nova kompilacija Psychedelic Source Records sa snimcima raznih postava sa raznih koncerata uglavnom u Budimpešti. Za razliku od većine izdanja ovog kolektiva, ovo, dakle, nisu snimci iz bašte sa vikendice na Balatonu, ali je i dalje u pitanju vrhunski, uglavnom na licu mesta džemovani psihodelični zvuk. Naravno da se i ovo daje po ceni koju sami odredite. Ko ne kupi – lud.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/underground-summits-vol-1

Kalifronijski Thangorodrim prilično smelo svoj novi album, Liberation in Unbound Chaos VI VI VI počinju pesmom od skoro deset minuta. No, isplati se jer bend njome pokazuje da ume da svira, da pravi atmosferu ali i da aranžira tako dugačak komad a da to ne zvuči kao razvlačenje i isforsirano spora svirka. Thangorodrim uostalom i ne svira doom metal i ovo je pre svega okultni rok, sa prodornim ženskim vokalom i satanističkim tendencijama koje su reflektovane u psihodeličnim gitarskim međuigrama više nego u mračnjaštvu i težini. Jako dugačak album, a koji svakako može malo i da zamori na ime intenzivnog vokala pevačice CG BloodCrown, no, ovo vredi poslušati:

https://thangorodrim.bandcamp.com/album/liberation-in-unbound-chaos-vi-vi-vi-album

Doom izdanje koje me je oborilo s nogu ove nedelje je nova ploča za Magnetic Eye Records, debi album gotenburških Altareth, nazvan samo Blood. Ovo je doomčina PREMIJUM kvaliteta, sa sporim, valjajućim pesmama, ogromnim rifovima i psihodeličnim, ozijevskim vokalima. Klasična formula, ali mnogo kvaliteta i dobro napisanih pesama na ploči koja ima i moćan a ne prenatrpan zvuk. Fenomenalno:

https://altareth.bandcamp.com/album/blood

Thrash! Grindcore! Death metal! SunBorn iz Graca su simpatični na svom prvom albumu, Imperishable (Scarce and Unforgeable) koji kao da pokušava da zahvati što više može podžanrova ekstremnog metala, pa tako ovo ima trešerske rifove, death metal težinu, malo matematičarskih komplikacija, dosta groove metal gruva... Zvuči kao bućkuriš ali zapravo nije i SunBorn uspevaju da napišu pesme u kojima sve ovo dinamično i lepo funkcioniše. Nisam presrećan na ime miksa, ali muzika je prilično dobra:

https://sunborn.bandcamp.com/album/imperishable-scarce-and-unforgeable

Eating The Swedish Underground: Vol​.​1 je kompilacija švedskih andergraund bendova sklopljena od strane švedskog izdavača Eat Heavy Records i, kako svi dobro znamo šta je švedski standard, tako i ovo odiše ne samo kvalitetom produkcije već i kvalitetom ideja. Bendovi su iz različitih podžanrova metala, ali svi su u ekstremnijem krilu scene i, pa, ovo se daje po ceni koju sami odredite i vrlo je vredno da se prouči jer je prosejano i birano ljudskom rukom. Eat Heavy Records je i osnovan sa ovom pločom od strane ljudi koji vode metal podkast Metalpodden i u pitanju je dakle priča sa srećnim krajem a koji je, nadamo se, tek početak:

https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/eating-the-swedish-underground-vol-1

Burning Tongue iz Njujorka na debi albumu, Prisoner’s Cinema (ni meni, sestre i braćo, ni meni) cepaju vrlo prijatan, sumanuto glasan thrash metal/ thrashcore koji se ne pali da je nešto inventivan i originalan, već pre svega baca težište na to da bude gruvi i privlačan. Ovo se ovaploćuje u pesmama koje koriste klasične hardcore i thrash fore, sa oprobanim rifovima, urlajućim vokalima i razularenim gitarskim solažama. Iako Burning Tongue ne pate od originalnosti, pa niti od previše supstance, meni je ovo prijatno i mislim da radi tačno ono što želi – pruža jeftinu, jednostavnu muziku punu besa koja će da vas zabavi i oznoji i ne želi da je gledate iz prevelike blizine. Korektno:

https://burningtongueband.bandcamp.com/album/prisoners-cinema

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1001 on: 06-11-2021, 14:46:49 »
Brazilski No Breath trpaju brz, energičan thrashcore i album Corrosive Hatred ima sve što vam treba, tvrde rifove, čukački bubanj, grub, promukao vokal, semplove koji pominju Bolsonara (u naslovnoj pesmi koja doslovno poziva na ubijanje članova kongresa i samog predsednika), solidan a jeftin zvuk. Ako ne volite No Breath, ne volite život. A samo dolar!

https://nobreathband.bandcamp.com/album/corrosive-hatred

Kad smo već kod treškora, FPG iz Saskačevana su me zatekli nespremnog sa albumom Spirit World koji klasičan trpački, šuterski krosover oplemenjuje sa klavijaturama što mu zapravo daju finu novu dimenziju. Dopadljivo! Orguljaš je, da se razumemo, stalni član benda, ne samo nekakav dodatak na muziku i ovo je lepa kombinacija. Solidna produkcija i keči pesme, meni ovo prijatno:

https://fpgbro.bandcamp.com/album/spirit-world

Mađari Csatazaj imaju demo od tri pesme, Tökéletes Világ i ovo je trešerski, mošerski metal, da ne kažem thrahscore koji zvuči drusno i raspoloženo. Zvuk bubnja mi, kao i obično kad su u pitanju ovako programirane mašine, malo kvari užitak, ali su gitarčine dobre, pevanje odlično i generalno, lepo je slušati trešinu na Mađarskom jeziku. Plaćate koliko hoćete:

https://csatazaj.bandcamp.com/album/t-k-letes-vil-g-kislemez

Brazilci Cerberus Attack na svom drugom albumu, Abyss Of The Lost Souls sviraju baš klasičan ’80s thrash metal, da se čovek sav rastopi od miline. Pričamo o disciplinovanoj, tehničkoj a brzoj, politički angažovanoj svirci na tragu Dark Angel i Sepulture, sa sve obradom Ratos de Porao na kraju. Da sam ovo čuo bez konteksta bio bih prilično siguran da je u pitanju ploča iz recimo 1989. godine i divio se nepoznatom bendu na kvalitetu produkcije i izvedbe. Divljenje ostaje i uz kontekst, ovo je sjajno:

https://youtu.be/83F4Zuct8Go

Portorikanski Kranio kažu da su skoro godinu dana radili na svom EP-ju, Revolutionary Sacrifices i iako je ovo zvučno dosta jeftin, onako, pravi andegraund materijal, muzika je svakako naočiti, lepo napisani, i dosta kompleksni thrash metal. No, srećom, kompleksnost ovde ne oduzima na energiji i Kranio istresaju dobre rifove i mošerske ritmove bez ikakvih problema. Sve to, zbog produkcije zvuči prilično hermetično ali pravi slušalac će znati da uživa:

https://officialkranio.bandcamp.com/album/revolutionary-sacrifices

Speedpussy su „prljavi, dementni speed metal iz Čikaga“ i, pa, da. EP Speedpussy ima dve lepe, prljave i dementne pesme negde između thrash metala i d-beat hardcorea sa par upečatljivih rifova i solidnom produkcijom. Ovo se daje po ceni koju sami odredite ali to ne znači da je u pitanju slab materijal, naprotiv, samo to da su autori vrlo sigurni u kvalitet onoga što su napravili. Meni su Speedpussy odlični:

https://speedpussy.bandcamp.com/album/speedpussy

Glaciers Of Ice je jednočlani „black street metal“ projekat iz Londona i, pa, ako se pitate kako to zvuči, to vam je pankerski, šmekerski trešerski metal sa malo blek metal začina ali sa relativno svedenim aranžmanima. Ovo je jeftina muzika koja blekmetalsku uzvišenost svakako dotiče u nekim momentima (slušajte UNMERCIFUL BLUDGEONING OF FALSE MASTERS) ali ne trudi se da bude našminkanija nego što joj prija. Jeftino, šuterski i prijatno na debi kaseti koja se zove kao i bend:

https://glaciersofice.bandcamp.com/album/s-t

Novi Atomic Drop? A što da ne? Jednočlani rvački-treš metal projekatz iz Virdžinije ima album Pick Your Hill to Die On i ovo je i dalje brz, žestok i jeftin thrash sa pomalo upitnim pevačkim stilom, ali koji mu u isto vreme daje dovoljno karaktera da ga ne pomešate sa stotinama blackened thrash bendova što danas operišu na planeti. Lucas Taylor se trudi oko rifova ali i oko toga da pesme imaju svoje identitete i ovde ima simpatičnih ’80s hair metal momenata pa je sve u svemu i ovaj album primer jeftine a zdrave zabave za ciljnu grupu.

https://atomicdrop1.bandcamp.com/album/pick-your-hill-to-die-on

Ültra Raptör su speed metal bend iz Kvebeka, tematski orijentisan ka dinosaurusima. Tu nema ničega što čoveku može da se ne dopadne i bend svira odlično pa sam bio i malo iznenađen da debi-album Tyrants u meni nije proizveo više emocije. Hoću reći, ovo je korektno i kvalitetno ali nekako mu fali više... duše? Identiteta? Ne znam, možda sam samo loše bio raspoložen. Album izlazi naredne nedelje pa će biti vremena da se posluša ponovo i oceni možda sa više entuzijazma...

https://fighter-records.bandcamp.com/album/tyrants
https://youtu.be/PA06z3ajGh8

Whipworm iz Los Anđelesa  ima odličan novi EP, In The Throes. Ovo je čak šest pesama kvalitetnog death-thrash zvuka sa možda malo više thrasha nego deatha u osnovi. Pesme su zanimljive svaka za sebe, sa gomilom interesantnih ideja i trikova koje osvežavaju kvalitetan rifaški rad, puno melodije ali čvrstim osloncem na mošerske rifove i tvrd ritam. Generalno ovo je jedna tvrda ali prijemčiva muzika za koju se vidi da je pravljena sa mnogo ljubavi i pažnje da se sve te – često ekscentrične – ideje upletu u dosledne narative. Plus dizajn omota što omažira klasične naslovne strane Marvelovih stripova! Odlično:

https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/in-the-throes

Za zaista ubitačan thrash metal tu su Finci Demonztrator sa svojim drugim albumom, Sinister Forces of Hatred koji je kao da ste Miletu Petrozzi iz 1986. godine dali pristup tehnologiji iz 2021. Hoću da kažem, ovo je idealan spoj bestijalnog prebijanja i tehničke, disciplinovane svirke, sa sve nekim memorabičlnim gitarskim temama i opakim mošerskim delovima u srednjem tempu da malo preseku čukanje. Vokal je, vidim, podelio masu na JuTjubu ali ja sam čvrstog uverenja da nam nikada nije dosta propisnih „kreatorskih“ vrištanja pa tako ovaj odlični album preporučujem bez i najmanje rezerve.

https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/sinister-forces-of-hatred

Moskovski AspiD je dopadljiv u svojoj kombinaciji thrash metala, hardcorea i malo nekakvih black metal stilizacija na albumu Vol. 1. Ovo je solidno odsvirano i pristojno producirano, sa vrištavim vokalom koji izvlači tekstove na Ruskom i pesmama koje se đavolski trude da opravdaju svoja srazmerno pogolema trajanja. Ne tvrdim da im uvek uspeva ali AspiD imaju pankersku, razbarušenu kreativnost koju cenim:

https://aspidmoscow.bandcamp.com/album/vol-1

Nešto mi se dopao novi album trija Oracle iz Misurija. Ovo nije nužno moj džem jer su Oracle srednjetempaški, trešerski melodični death/ black bend ali Perseverance, njihov peti album mi je nekako prijao, sa sve klavijaturama i povremenim klin vokalima. Valjda mi je generalni thrasherski gruv bio odličan pa je sve ostalo dobro leglo preko njega. Ovo je album neprestanog mošinga i lepih ideja koje idu preko tog hedbengreskog ritma, produciran klinički čisto i odsviran kvalitetno. Poslušajte:

https://oracleextrememetal.bandcamp.com/album/perseverance

I hanoverski Crossing The Rubicon nije nužno sasvim u mojoj sferi interesovanja jer ova muzika ima dosta modernih, metalkoraških elemenata i u zvuku i ukompoziciji i u izvedbi ali, opet, eponimni EP sa dve pesme demonstrira izvrstan kvalitet. Ovo je vrlo gruverski atmosferični, ali energični moderni metal, sa sve melodičnim klin vokalima u ključnim trenucima ali generalno pun moćnih rifova i dobrog ritma. Druga pesma je čisto elektronski, meditativni komad i ovaj momak pokazuje OGROMAN potencijal. Sa ovakvom produkcijom, ovo može direktno na TV...

https://crossingtherubiconger.bandcamp.com/album/crossing-the-rubicon

Deceased su, naravno TAČNO u mojoj sferi interesovanja. Ovaj virdžinijski thrash/ death sastav krenuo je sa radom još polovinom osamdesetih (kao Mad Butcher) i nikada nije ni stao. Deceased su bili prvi bend koji je potpisao za danas ugledni Relapse Records, a novi album, Thrash Times at Ridgemont High je, uprkos pomalo komedijaškom naslovu, kolekcija nimalo naivnih obrada klasičnog thrasha iz osamdesetih. Dakle, ovde dobijamo Voivod, Artillery, Bulldozer i još masu bendova koji su uspostavili thrash zvuk u vreme kada je spajanje metala i panka delovalo kao i pomalo sumnjiva rabota konzervativnijima na obe strane. Deceased, razume se sviraju sjajno a ovo su sve klasične pesme i ovaj album je time apsolutna lektira:

https://the-true-deceased.bandcamp.com/album/thrash-times-at-ridgemont-high

Hesychia su instrumentalni progresivni metal bend iz Rige i mada imaju prejeftinu produkciju za ambicioznu muziku koju pišu, meni je to donekle i bio element koji me je privukao albumu Apceres. Hoću reći, ovo NE zvuči kao da su ga svirali kompjuteri i melodične a složene  kompozicije koje bend pravi se nekako i bolje čuju kad nije sve upeglano, komprimovano i napucano. Poslušajte:

https://hesychia1111.bandcamp.com/album/apceres

Merciless Scum iz Tampe biju krvnički blackened grindcore na kaseti Archon. Ovo izdanje stiže u distribuciju tek u Januaru ali se putem Bandcampa već može kupiti daunloud i u pitanju je kvalitetna, energična muzika koja ima i atmosferu i kompetentnu svirku, i brutalni nabod. A samo dolar!

https://mercilessscum.bandcamp.com/album/archon

I Terror Cell su u suštini grindcore ali sa nešto dužim, kompleksnijim pesmama, puno disonanci i promena ritma na materijalu koji čini njihovu stranu split EP-ja sa Iron Price. Ovo su dve pesme dobre produkcije i praktično progresivnih aranžmana, sa dovoljno loše volje i teskobe da vam potraju do idućeg vikenda. A plaćate cenu koju sami odredite.

https://terrorcell.bandcamp.com/album/iron-price-split

Elder Devil iz Fresna u Kaliforniji su jako bučni na svom živom EP-ju, Live in Chinatown. Materijal je dobar, ovo je disciplinovani powerviolence sa solidnim pesmama i odličnom svirkom, ali zvuk treba podneti:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/live-in-chinatown

Illusion of Fate iz Milvokija u Viskonsinu imaju zanimljivu smešu black i death metala na svom debi albumu King of Serpents. Ovo je muzika koja se lepo uklapa sa danas popularnima atmosferičnim blek metal formulama, osim što je zapravo naglašeno teatralna, sa praktično kinematskim aranžmanima kompozicija koje su pune gudačkih dodataka i praktično scenskih postavki. Death metal komponenta je takođe tu da svemu da malo uzemljenja i mada produkcija nije idealna, muzika makar nije spakovana u nesnosno komprimovan master. Vrlo zanimljivo:

https://illusionoffate.bandcamp.com/album/king-of-serpents

Flesh Tomb iz Delavera su nekakva mračna, bolesna ali dosta funkcionalna smeša slamming death metala i beatdown hardcorea, forsirajući brutalne, ali gruvi pesme srednjeg tempa sa povremenim ispadima u bržu stranu i gitarama koje samo što ne izlete sa šina svakog momenta. Ovde pesme nesumnjivo imaju više delova nego što im je potrebno ali to je deo te hardcore spontanosti koju bend baštini i na kojoj zasniva svoj identitet. EP Digesting The Soul Of The Precarious Consciousness je dakle, sirov, brutalan i na kraju prilično autentičan. Podržavam:

https://fleshtomb.bandcamp.com/album/digesting-the-soul-of-the-precarious-consciousness-2

Moram da priznam da su Kvebečani First Fragment prilično smeli kada su svoj drugi album, više od sedamdeset minuta dugački Gloire éternelle objavili maltene istog dana kada su i zemljaci Archspire izbacili svoju novu ploču o kojoj sam pisao prošle nedelje. Hoću reći, ko ima snage da sluša dva kompleksna melodična tech death albuma u isto vreme? No, First Fragment i njihov izdavač Unique Leader se svakako ne plaše konkurencije i ovo je sigurna, čak i malo razmetljiva ploča puna arpeđa i ćelave bas-gitare koja svira komplikovane flamenko linije visokog tempa kao da je to najlakša stvar na svetu. First Fragment zapravo ne sviraju formu tech death metala koju ja posebno volim ali energija i entuzijazam koje bend demonstrira su mi se bez sumnje uvukli pod kožu. Vredi ovo slušati:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/gloire-ternelle

Na sasvim suprotnom delu death metal spektra su Cetragore iz Masačusetsa čiji prvi EP, Chancellors of Death donosi primitivni, sirovi old school death metal. Cetragore su, očigledno, sa majčinim mlijekom posisali i rane albume Cannibal Corpse i bendova još starijih od njih i mada je ovaj EP po kvalitetu snimka u najboljem slučaju demo-nivoa, slatka mi je ta autentičnost i energija koju bend prosipa:

https://cetragore.bandcamp.com/album/chancellors-of-death-ep

Death-doom metalci iz močvara Floride, Wharflurch su snimili živi album, Transmissions From The Swamp Cosmos i ovo se nažalost ne prodaje kao daunloud, ali ćete moći da kupite video-verziju u Januaru, i to na VHS kaseti. Zajebano je što su metalci često takvi hipsteri da normalni hipsteri malo pocvene, jelte. Enivej, ovo je lep, prijatan, mračan i primitivan materijal u klasičnom Wharflurch stilu, snimljen vrlo solidno i nemam ni najmanju rezervu da ga preporučim:

https://frozenscreamsimprint.com/album/transmissions-from-the-swamp-cosmos

Još death dooma stiže nam iz Italije posredstvom prvog albuma sastava Burial. Naslov Inner Gateways to the Slumbering Equilibrium at the Center of Cosmos obećava mrak i mučninu i, svakako, to je na meniju. No, Burial se trude da pokažu suptilan, višeslojni pogled na odabrnai žanr pa je ovo muzika koja se ne iscrpljuje samo u teškim rifovima i album ima interesantne ideje i čak i malo melodičnijih, atmosferičnijih delova. No, svakako, ovo je pre svega za ljubitelje hermetičnog, bolesnog death metala:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/inner-gateways-to-the-slumbering-equilibrium-at-the-center-of-cosmos

Šveđani Coffin Creep, pak, sviraju prilično tipičan old school death metal sa velikim rifovima, bolesnim gruvom i solidnom, prijatnom produkcijom. Iako su iz Švedske, Coffin Creep manje liče na Entombed ili Unleashed a više na Autopsy ili, naravno, Grave i ono po čemu se album Voids možda izdvaja od ostatka OSDM ponude je da je uglavnom sviran u prilično sporom tempu, time naglašavajući masu i mučninu:

https://coffin-creep.bandcamp.com/album/voids

Miscreance iz Venecije i Vile Apparition iz Melburna imaju dopadljiv split EP gde Miscreance ubacuju tri kvalitetne pesme prilično maštovitog i samo malo intelektualnog deaththrasha, odlično odsviranog i produciranog, a Australijanci odgovaraju sa dve mračne, hermetične pesme brutal death zvuka. Vrlo solidno.

https://miscreance.bandcamp.com/album/vile-apparition-miscreance
https://vileapparition.bandcamp.com/album/vile-apparition-miscreance

I montrealski Fracturus sviraju vrlo pristojan brutal death metal na prvom EP-ju, L'appel du vide. Iako je naslov na Francuskom, tekstovi su na Engleskom a i muzika je dosta tehnička, čisto producirana i zrela. Ovo, dakle, nije brutal death za slam publiku već gađa malo „intelektualnije“ slojeve i, pa, prilično je dobar:

https://fracturus.bandcamp.com/album/lappel-du-vide

Prvi album vašingtonskih death-doom majstora Mortiferum mi se bio jako dopao pre dve godine, i dosta sam ga slušao u međuvremenu, a novi, Preserved in Torment, donosi isti ozbiljan, svečan pristup muzici i još izšlifovaniju, zreliju svirku. Ovih šest pesama prosto kipte od atmosfere ali i dobrih rifova i energične svirke, bez obzira na često spor, mučan tempo. Mortiferum su naprosto vrlo dobri u pisanju pesama i obraćanju pažnje na to kada će neki detalj dati celoj postavci trodimenzionalnu formu. Plus vrlo lep miks i dinamičan master. Izvrsno:

https://mortiferum.bandcamp.com/album/preserved-in-torment

Deified Shreds iz Atine na prvom EP-ju, Overcoming The Fractal Deception ne kida se nešto od originalnosti ali je ovo uverljiv, sigurno odsviran death metal rifaške provnijencije i trešerske energije. Ništa preterano originalno ali prijatno:

https://deifiedshreds.bandcamp.com/album/overcoming-the-fractal-deception

Česi Poppy Seed Grinder uskoro slave četvrt veka rada pa su pripremili i novi, četvrti album, Faceless Atrocities za naše slušalačko uživanje. Ovo je solidno producirani, kvalitetno odsvirani, grajnderski brutal death metal, bez mnogo filozofije, sa puno thrash rifčina i mošerskog potencijala. Pesme su napisane vrlo dobro i imaju aranžmane koji ih čine distinktnim komadima, sa identitetom i centralnom idejom svake od njih. Veoma mi se dopada ovaj old school ali imaginativni pristip koji Poppy Seed Grinder imaju pa za Faceless Atrocities dajem jake preporuke:

https://poppyseedgrinder.bandcamp.com/album/faceless-atrocities

Idemo u poslednju skeciju koja pokriva mahom heavy metal i još neke ekscentričnosti... Španski Raptor su za ovaj helouvin spremili singl sa dve pesme, Hot Blooded. Već po naslovu se čuje da je ovo navijački, melodični hevi metal koji jednim okom gleda u braću što se šutiraju ispred bine a drugim u njihove devojke koje stoje u pozadini. Produkcija je prilično skromna ali funkcioniše a pesme su simpatično himnične i prijaju ako volite ovu vrstu hair metal nostalgije:

https://heavymetalraptor.bandcamp.com/album/hot-blooded-single

Vanishment iz Sijetla su negde između klasičnog heavy zvuka i modernog thrash metala na svom demo snimku Vanishment demo pa tako uz mejdnovske harmonije dobijamo bržu svirku, denflovane treš-rifove i duple bas-bubnjeve. Simpatično je to i služi kao lepa najava za album koji je u pripremi:

https://vanishment.bandcamp.com/album/vanishment-demo

Sa imenom kao što je Night Rider duo iz Dalasa ne može da bude ništa drugo do proslava svih vrednosti za koje smo se borili u osamdesetima, zar ne? Naravno! Fear the Night Rider, debi album ove postave je prijatan, ne naročito skupo produciran ali lepo napisan, pošten, melodičan heavy metal iz osamdesetih, sa žestokim gitarama, himničnim refrenima i epikom koja dolazi prirodno i bez forsiranja. Da je ovo snimljeno malo skuplje bilo bi idealno, ali i ovako album demonstrira vrlo dobru svirku i aranžerske sposobnosti i sluša se sa apetitom:

https://fearthenightrider.bandcamp.com/album/fear-the-night-rider

Störmbreaker iz Mineapolisa sebe bez ikakve ironije taguju i kao hair metal bend, pa već unapred znate kako će njihov prvi album, Strike the Match zvučati. Ali zvučaće i dosta dobro. Ako volite LA zvuk iz osamdesetih, Störmbreaker su bend za vas, producirani kvalitetno a svirački sigurni i uigrani. Ovo je metal za dekadentne, pijane i drogirane ’80s žurke sa sve himničnim refrenima i šmekerskim rifovima i ako ste TAKVA osoba, navalite bez zadrške, uživaćete:

https://stormbreakermpls.bandcamp.com/album/strike-the-match

Za potpuno autentični hair metal ugođaj svakako ćete ove nedelje moći da se zahvalite izdavaču Frontiers Music i njihovim asovima Crazy Lixx. Album Street Lethal je naprosto kao da ste teleportovani u 1988. godinu i slavnu eru bendova poput LA Guns, Cinderella, Motley Crue itd. itd. itd. Naravno, Crazy Lixx su Šveđani i time njihova rekonstrukcija klasičnog Sunset Strip zvuka još više podseća na superiornost Skandinavaca u odnosu na sve nas ostale. Fantastičan album ako ste u ciljnoj grupi. A ja jesam malo, da se ne lažemo:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nu357X_pInhUbGPW7SH51MxnH9FKN8sds

Diablo Swing Orchestra nikada nisu bili posebno važan bend u mom životu ali svakako jesam sa distance i sa puno poštovanja pratio njihov prilično jedinstveni put kroz bespuća povijesne zbiljnosti tokom kog su spajali metal muziku sa praktično svim žanrovima poznatim ljudskom rodu. Peti album švedskog okteta, Swagger & Stroll Down the Rabbit Hole je impresivno skrojena ploča gde u više od sat vremena svirke DSO spajaju vrlo egzotične elemente, uključujući razne etničke muzičke tradicije, u formu koja je ne samo ubedljivo POP nego i dovoljno metal da nema govora ni o pukoj akademskoj stilskoj vežbi, ali ni o populističkom, „komercijalnom“ projektu. Swagger & Stroll Down the Rabbit Hole je i u tehničkom smislu jako kvalitetan album sa izobiljem izvrsno osmišljenih taktika da se zajedno spakuju različite reference i ideje, ali je i izrazito zabavan a to je, valjda, i najvažnije:

https://youtu.be/-nRMnqdmaPU

Za kraj – pomrčina. Meni se dosta dopadao i prethodni album Teksašana Glassing, ali novi, Twin Dream je solidan korak napred za bend koji ne želi da se odluči da li svira post-metal, disonantni grindcore, emo postcore ili već nešto deveto, pa sve to spaja u celine koje su ne samo funkcionalne već i prilično dobre. Twin Dream nastavlja sa svojom konfrontativnošću i u zvuku i u kompozicijama ali su ovde pesme zaokruženije, pa kada deluju rastrzano i poludelo, to je sada očigledno deo plana. Kao i prethodni album, i ovaj morate izdržati i, uostalom, morate imati dosta otvoren um i odmorne uši da bi slušali Glassing, ali ljudi isporučuju solidne isplate:

https://glassing.bandcamp.com/album/twin-dream
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1002 on: 13-11-2021, 13:23:53 »
U nedelji u kojoj je Korn objavio novi singl činilo mi se da gotovo neće biti ničeg vrednog da se čuje – nevezano za moje generalne nezainteresovanosti za Korn u ovom veku – ali na kraju se ipak nakupilo dosta lepog metala. Da ne čekamo mnogo, ohladiće se...

Blek metal za predjelo i, što naš narod kaže – prvo pa rusko! Rusi Through The Spatial Dimensions imaju takvo ime da je jasno da ne sanjaju o osvajanju vrhova top lista i ovaploćenju u vidu postera na tinejdžerskim zidovima. Njihov blek metal je hermetičan, ali je i kvalitetan. Album Nothing is Real, njihov drugi, ima da ponudi kvalitetnu produkciju i fino napisane, zapravo prilično zarazne pesme sa dosta pamtljivih tema. Svemirska i filozofska dimenzija muzike su tu ali Through The Spatial Dimensions pokazuju da ovo sasvim lepo može da se  uklopi i uz prijemčive teme i prijatan miks:

https://throughthespatialdimensions.bandcamp.com/album/nothing-is-real

Allegiance to Forgotten Blood je kompilacija (odnosno 4-way split album) četiri benda sa različitih mesta u severnoj Evropi i ovo sam poslušao pre svega jer ima dve pesme ruskih Wintaar. Ostalo je u sličnom maniru pa ko voli srazmerno lo-fi ali duševan blek metal vredi da proba:

https://analogragnarok.bandcamp.com/album/allegiance-to-forgotten-blood

Urtar iz Tirane je prilično zabavan na svom prvom albumu, Existence a koji donosi pet pesama dobro produciranog, progresivnog black-death metala. Progresiva se ovde materijalizuje u formi dugačkih pesama (Ruins traje više od 14 minuta) ali meni se dopada što je svirka mahom „normalan“ metal sa jasnim dugovima tradiciji, i ne izlazi daleko izvan ovih granica, dajući nam tako pomalo hipnotički ugođaj. Album se završava obradom Rammsteina, za svaki slučaj i ovo je na kraju simpatičan materijal:

https://urtar.bandcamp.com/album/existence

Infernal Gates je sirovi blek metal sastav iz Kvebeka i prvi demo, Gates of Hell nudi jednostavne rifove, primitivne ritmove i jednu spontanu, skoro art-brut energiju. Ono što ovu kasetu izdvaja iz okeana krša je kvalitet produkcije i izvedbe koji su daleko iznad proseka i čine da Gates of Hell pored sve sirovosti zvuči energično i smisleno a ne samo užasno:

https://infernalgates.bandcamp.com/album/gates-of-hell

Poljski duo Demonic Temple zvuči vrlo preteće i mračno na svom trećem albumu, Through the Stars into the Abyss, ali na jedan zavodljiv način. Ovo je muzika koja vrlo uspešno spaja disonancu sa zaraznošću i energijom propisnog, oznojenog metala, pa je to primer kako avangardne strategije mogu da rezultiraju pesmama koje su pamtljive i teraju čoveka u kretanje, pored sve  kontemplacije koja se podrazumeva. Album traje jedva preko pola sata i napravljen je od dugačkih, hipnotičkih pesama, i, da budem iskren, moglo je toga da bude i više. Vrlo dobro!

https://demonictemple666.bandcamp.com/album/through-the-stars-into-the-abyss

Austrijski black-death kvartet Schänder debituje istoimenim albumom a koji je snimljen uživo Oktobra prošle godine i onda lagano miskovan tokom trinaest meseci da nam se predstavi u najboljem svetlu. I ne mogu da kažem, ovo je vrlo lepo. Schänder zvuče energično, žestoko i uverljivo a živa svirka svemu daje potrebnu dozu sirovosti koja oplemenjuje kvalitetnu svirku. Pesme su zapravo srazmerno jednostavne i old school i meni ovaj rifaški, sirovi pristup izrazito prija. Odličan Schänder:

https://schaender.bandcamp.com/album/sch-nder

Split album njemačkih sastava Kingdom of Blood i Weltfremd je fino svedočanstvo o tome koliko različitih stilova može da se utrpa pod kapu na kojoj piše blek metal. Kingdom of Blood ovde imaju samo jednu pesmu ali ona traje osamnaest minuta i kombinuje black i thrash metal sa vrlo ambicioznim kompozitorskim idejama. Odlična produkcija i zvuk, takođe. S druge strane, Weltfremd sviraju bliže post-blek metal formulama, ali se njihove tri pesme i same među sobom značajno razlikuju po atmosferi i idejama. Lep, zrelo, interesantno:

https://kingdom-of-blood.bandcamp.com/album/split
https://weltfremd.bandcamp.com/album/split

Novi Goatchrist svakako nije unapredio kvalitet produkcije za ovaj vredni jorkširski sastav, ali Odes to the Radiant One je još jedan album koji na zanimljiv način spaja blek metal sa kabalom, u jednoj progresivističkoj formi, donoseći maštovite pesme, upečatljive melodije i atmosferu sakralnog a da se sve drži prilično lo-fi standarda koji je Goatchrist uspostavio. Album se daje po ceni koju sami ponudite a u trenutku dok ovo kucam celu diskografiju benda možete uzeti za manje od četiri funte, pa pogledajte:

https://goatchrist.bandcamp.com/album/odes-to-the-radiant-one

Drugi album švedskih tradicionalista Fornhem svakako je još jači iskaz nego debi od pre četiri godine. Ovo je old school, vikinški blek metal koji ni malo ne mari koja je godina niti ga zanimaju nekakve moderne tehnike snimanja i produkcije. Stämman från berget je sirov, hladan i hrapav i počnje pesmom od jedanaest minuta koja ima sve, i marširanje i led i vatru i epske melodije, ali sve urađeno u vrlo svedenom, prirodnom ključu. Cela je ploča takva, da bude jasno, pa ovo ne treba da slušaju oni kojima smetaju ponavljanja i očekuju da Fornhem ikako izađu iz svog klasičnog zvuka. Mi ostali smo dobili pravu stvar:

https://fornhem.bandcamp.com/album/st-mman-fr-n-berget

Nemački Dauþuz je, generalno gledano, negde u istoj traci i njihov četvrti album (za pet godina), Vom schwarzen Schmied i sam nudi sirov i melodičan, neprskan blek metal sa jakom tradicionalističkom notom. Dauþuz su za nijansu „glamurozniji“ i njihovo stvaralaštvo je tematski okrenutije nešto nerdovskijim fentezi tropima, ali album je i pored prijatnih melodija i harmoničnosti, sveden i dovoljno leden za moje potrebe:

https://dauthuzbm.bandcamp.com/album/vom-schwarzen-schmied

Selvans je (u principu) jednočlani, dosta folklorno intonirani blek metal projekat iz Italije pa je sasvim logično da se aktuelni EP zove Dark Italian Art. Ovo je zapravo vrlo simpatična muzika i Luca Del Re koji sve to piše ima osećaj za teatralno, pa i vodviljsko te su ovo robusni, zanimljivi aranžmani koji daju utisak da pratite čitavu pozorišnu predstavu, sa sve korišćenjem proširenog instrumentarija. Ovo je i prvo Selvans izdanje na kome pored Luce svira i ceo njegov lajv bend i sve to zvuči vrlo dobro. Ko je volio japanski Sigh, svakako trba da posluša i Selvans jer se radi o istom spoju imaginativnosti, teatra i kvalitetne svirke:

https://selvans.bandcamp.com/album/dark-italian-art
https://folkvangrrecords.bandcamp.com/album/dark-italian-art
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/dark-italian-art

Šveđani Astrophobos su meni vrlo prijatni na trećem albumu, Corpus, izvodeći jednostavan, ali efektan blek metal zasnovan na jasnim, čistim temama i energičnoj, živahnoj izvedbi. Astrophobos nije samo običan bend već multimedijalna kolaboracija koja uključuje i skulpturu i fotografiju itd. i mada sama muzika ne pleni nekom velikom ambicijom,  meni se dopada njena zdrava jednostavnost i dobar zvuk.

https://astrophobos.bandcamp.com/album/corpus

Zato su Italijani Vertebra Atlantis originalni pa i dosta eksperimentalni na svom prvom albumu, Lustral Purge in Cerulean Bliss. Naravno, čim ovo izdaje I, Voidhanger, očekivanja su visoka ali rekao bih da je spoj bestijalne, old school svirke u maniru jednih Blasphemy i modernijih, avangardnijih elemenata solidno dobitna kombinacija. Gabriele Gramaglia je bio umetnik iza prošlogodišnjeg albuma kosmičkog death metala u projektu Cosmic Putrefaction, pa je Vertebra Atlantis svojevrsna ekstrapolacija ovih ideja i demonstracija sazrevanja Gramaglie kao autora. Lepo:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/lustral-purge-in-cerulean-bliss

Nachtvrucht & Tundra je split 8“ bendova, jelte, Nachtvrucht& Tundra. Nizozemsko-finski Nachtvrucht u svojoj pesmi zvuči IZVANREDNO donoseći dah apokalipse i nervoze u svoj moćni, odlično odsvirani blek metal. Italijanska Tundra ima više old-school pristup ali i nešto lepe okultne atmosfere u svojoj pesmi. Vrlo solidno producirano i odlično odsvirano.

https://nachtvrucht.bandcamp.com/album/nachtvrucht-tundra

Još jedan split? Zašto da ne! Brazilski Nekkrofuneral i Numbomb imaju album A Epítome da Decadência Humana i ovo je sirov ali sofisticiran black-death metal old school provinijencije sa dosta disciplinovane ali pankerski gruverske svirke na strani Nekkrofuneral. Numbomb su više grindcore, sa katkim pesmama i debelim, vrlo skandinavskim zvukom, svirački izuzetno disciplinovani i moćni. Album plaćate koliko hoćete:

https://nekkrofuneral.bandcamp.com/album/a-ep-tome-da-decad-ncia-humana

Jednočlani, američki projekat Through Chaos & Solitude se smatra novotalasnim ekološkim blek metalom, molimlepo, i koliko god to delovalo udaljeno od izvornih blek metal zala i tmina, EP  You Went Right To The Stars je vrlo solidan. Možda preambiciozan po trajanju, najkraća pesma ovde ima šest minuta i dve sekunde, najduža više od jedanaest ali Tim Rule (iz Woods of Ypres, Agalloch itd.) zapravo ima zanimljive ideje i smislena ukrštanja dobre, kvalitetne blek metal matrice sa drugim idejama i stilovima, pa ovaj pristojno producirani materijal vrlo lepo zvuči. Poslednja pesma je praktično čist akustični folk za nežne duše, pa eto:

https://boundxbyxmodernxage.bandcamp.com/album/you-went-right-to-the-stars

Dopao mi se proletos prethodni EP bečkog jednočlanog melodičnog blek metal projekta Ancient Mastery, a novi singl sa dve pesme, izdat da obeleži izlazak CD-a prethodnog EP-ja je, pa, sjajan. Ad Mortem & Preacher's Lament ima dve (naslovne, jelte) pesme i to je sirov a melodičan, onako mejdnovski blek metal izveden vrlo sigurno i sa tim jeftinim simfonijskim aranžmanima koji odlično leže Erechu Lelethu. Čovek pored ovog projekta ima još milion jednočlanih bendova, ali kvalitet Ancient Mastery je impresivan i vredi pratiti dalji Lelethov rad sa pažnjom, a daunloud ovde plaćate koliko hoćete:

https://ancientmastery.bandcamp.com/album/ad-mortem-preachers-lament

Izraelski Arallu sa svojim „mesopotamskim blek metalom“ hara već skoro četvrt veka. Živi album snimljen u Tel Avivu ranije ove godine, nazvan prosto Live je sjajan sažetak njihove karijere, sa deset pesama razbijačke svirke i sirovog a prijemčivog koncertnog zvuka. Arallu i u 2021. godini zvuče kao da su juče uzeli instrumente u ruke, ne u smislu nekompetentnosti – naprotiv, vrlo su kompetentni – nego u smislu opake napaljenosti. Ovo je ploča žestokog, pankerskog blek metala koji piči iz sve snage i ne uzima taoce. Prelepo:

https://arallu.bandcamp.com/album/arallu-live

Pređimo na spore forme: sludge, stoner, doom... Ruski projekat Sönma nije toliko doom metal koliko ambijentalni dron sa (užasno sporim) ritmom. Reći da je ovo „inspirisano“ Sunn0))) muzikom je svakako preskromno, jer bend čak i koristi ista pojačala i isti pristup rifu  koji traje po pola minuta. Doduše, prva pesma na albumu Ether je neka vrsta omaža Cathedralovoj EbonyTears. Fer. Reči „zamrznut u statičnom stanju beskrajne strepnje“ koriste se da opišu muziku na ovom albumu pa vi vidite koliko vam to zvuči kao žurka na koju žudite da odete. Meni je to prilično dobro a daunloud se naplaćuje koliko date:

https://sonmaterra.bandcamp.com/album/ether

Isto Rusi, Bloodnoise su kao nekakav spoj sludge metala i malo post-metal ambicija. Njihov EP, Possesion, ima iznenađujuće prirodan zvuk, očigledno snimljen odjednom, bez nasnimavanja, i to mu daje i jednu spontanu, sirovu energiju koja lepo leži pesmama što nemaju uvek sasvim logične strukture ali zato i prijatno iznenađuju. Nije rđavo, a cenu određujete sami ako vam se kupuje:

https://bloodnoise.bandcamp.com/album/possession

Opet Rusi? Why not!!! Thy Grave sviraju spori, gruverski doom metal na svom drugom albumu, Filth i taj naslov prilično dobro opisue zvuk koji ćete ovde slušati. Ovo nije dostojanstveni, gotičarski doom sa romantičarskim tendencijama, već – štroka, odnosno procesija prljavih rifčina i distorzije, sa dementnim vokalima i naslovima pesama poput Devil From the Void ili Fucking Useless Whores, sve podešeno da vas malo zgadi ali i fascinira:

https://pestisinsaniae.bandcamp.com/album/filth

извидница je beogradski jednočlani, eksperimentalni drone/ metal projekat čije prvo (?) izdanje, ричеркар ima skoro sat i po „Потрагe за медитативним структурама унутар хаоса.“ Ovo je prilično lo-fi i nema masivnu monumentalnost kakvu biste očekivali ako u ovo ulazite sa idejama da ćete slušati Sunn0))), ali извидница radi u jednoj nešto starijoj paradigmi gde „metal“ ondosno „rif“ nisu nužno u centru interesovanja. Umesto toga najveći deo ovih eksploracija bavi se teksturom, sa tonalnim elementima koji su skromni i služe samo da ne pretvore muziku u čist šum. No, извидница svakako postiže svoj meditativni cilj i ovo se lepo sluša:

https://izvidnica.bandcamp.com/album/-

Bostonski noise-rock duo BEDTIMEMAGIC ima novi album za Forbidden Place Records i Between the Sheets je vrlo dobra ploča abrazivnog, distorziranog, pa i hermetičnog zvuka a koji je istovremeno i prijateljski, topao i nekako umiljat. Izdavač pominje da bend na ovoj ploči ima maltene proggy aranžmane, ali muzika ne zvuči matematičarski iskalkulisano već i dalje vrlo spontano i organski. Odlične pesme, sjajna produkcija i, po običaju, plaćanje daunlouda koliko god poželite. Ne propustite BEDTIMEMAGIC:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/bedtimemagic-between-the-sheets

Grim Earth iz Olimpije u Vašingtonu sviraju klasičan sludge metal, sa, dakle, abrazivnim bluzerskim gruvom, ali ipak gruvom. Album In the Throes of Madness, uprkos imenu, zastrašujućem imaginarijumu i naslovima pesama poput Sick Fuck ili Eaten Alive, u prvom je redu muzika za provod, koncerte, znoj, masu, pijani ples. Smešten na fino mesto između metala i panka, ovo je album o kome se ne razmišlja previše dok se konzumira, ali koji ulazi duboko pod kožu i zahteva ponovna slušanja. Vrlo dobro.

https://grimearth.bandcamp.com/album/in-the-throes-of-madness

Across Tundras je izbacio i četvrtu kompilaciju starih, neobjavljenih ili opskurnih snimaka, u remasterovanim, svežim verzijama i  Selected Sonic Rituals ~ Volume 4 je zaista pun ritualnog, psihodeličnog zvuka koji svoje hipnotičke kvalitete nosi na dostojanstven način, nudeći slušaocu saundtrak za meditacije, spavanje, uživanje. Ovo je i dalje rok muzika, da ne bude zabune, sa odličnom međuigrom, giara, udaraljki i klavijatura koje tvore te lepe, prijatne gruv-celine što ih možete slušati zauvek. Plus, plaćate koliko hoćete. Sjajno.

https://acrosstundras.bandcamp.com/album/selected-sonic-rituals-volume-4

Francuski Djiin imaju zanimljiv spoj ’70s psihodelije i klasičnijeg doom metala na albumu Meandering Soul. Ovo je istovremeno i maštovito pa i lepršavo u jednom kaleidoskopskom maniru ali sa druge strane je i heavy, sporo i masivno kako dolikuje doomu. Album kroz šest pesama priča konceptualnu priču o gadnom i neprijatnom tripu ali muzika je daleko od gadne i vrlo lepo spaja dva srodna ali često udaljena kraja istog zvuka:

https://djiin.bandcamp.com/album/meandering-soul-2

Švedski Gold Spire svira sporu, tešku, ali ozbiljnu muziku koju je u jednom naletu inspiracije prikazivač na Angry Metal Guy navao „death doom jazz“. Naravno, „jazz“ komponenta je ovde pre svega saksofon koji se meša sa inače ne naročito džeziranom post-metal svirkom, ali formula svakako pali, a neke pesme imaju i dalja koketiranja sa jazzom (slušajte Gloria, na primer), pa su Gold Spire dovoljno originalni da privuku pažnju. Debi album benda, nazvan kao i sam bend, je kombinacija hermetičnih, pomalo i, jelte, neprijatnih, teških udaračina u sporom tempu, sa povremeno zaista maštovitim farbanjem „preko ivice“ i bend apsolutno komunicira potencijal i volju da nastavi da radi negde na teritoriji između Neurosis i Yakuza na kojoj, da bude jasno, nikada nije previše bendova.

https://chaos-records.bandcamp.com/album/gold-spire

Spacelord su odlični psihodelični stoner duo iz Bafala koji voli da meša bluzirani, folkizirani stoner rok sa aluzijama na Transformerse. Da se razumemo, prva pesma na njihovom trećem albumu False Dawn ima slajd gitare i robertplantovsko pevanje i podseća da stoner rok nije samo u teškim sabatovskim rifovima nego da mu valja i malo cepelinovskog eklekticizma. Ostatak albuma je izvrsno produciran teški rok sa puno smislenih i upečatljivih folk elemenata, pa sam ja apsolutno uživao. Komadi poput How the Devil Got Into You zvuče sasvim bezvremeno a opet sa jasnim oslanjanjima na tradicije epoha koje znamo makar iz istorije rokenrola. Za sladokusce:

https://spacelordband.bandcamp.com/album/false-dawn

Doomed & Stoned in Russia (Vol. 2) je, naravno, nova kompilacija Doomed & Stoned kolektiva i već znate celu priču: plaćate koliko hoćete, dobijate skoro sto bendova, sve je probrano od strane ljudi koji jedu, piju i dišu stoner rok i doom metal, ne smete propustiti. Ima ovde bendova sa jako širokim shvatanjem doom i stoner mozuike, recimo, Ethnor praktično sviraju simfonijski blek metal a Sadocid su na tragu matematičarskog sludge metala itd. Ne propuštajte, ozbiljno:

https://doomedandstoned.bandcamp.com/album/doomed-stoned-in-russia-vol-2

Phantom Druid zvuči kao naziv neke pogrešno prevedene klase iz neke od ’90s igara koje je pravio Squaresoft, ali to je i duo iz Nizozemske koji svira simpatičan, mada svakako malo i monoton doom metal. Opet, monotonost u doomu ume da bude prednost i The Downward Slope, treće izdanje ovog sastava ima lepe rifove, hipnotičko pevanje i stamen, čvrst ritam pa mi se već sa drugom pesmom prilično uvukao pod kožu. Ako volite Cathedral, Phantom Druid se voze u istoj traci:

https://phantomdruid.bandcamp.com/album/the-downward-slope

Kanađani Matador sviraju dosta prijatan, mada i pomalo lenj post metal na EP-ju The Surge. Kad kažem lenj, tu najpre msilim da se muzika razvija neužurbano, polako i da je preovlađujuća atmosfera, bez obzira na povremeno vrlo heavy zvuk, prilično relaksirana. Meni je to sve zapravo prijatno i mada Matador nemaju pevanje, ono im, reklo bi se, za sada i ne treba. Fino:

https://matadorlives.bandcamp.com/album/the-surge

Italijanski The Ossuary sa svojim trećim albumom, Oltretomba odaje počast klasičnom italijanskom horor filmu iz sedamdesetih i osamdesetih. Muzički, ovi ljudi nude prijatan doom rock koji zapravo ne baštini na neki napadan način muzičko nasleđe giallo horrora, ali je lepe atmosfere, dobrog zvuka i mada jeste prilično staromodan, to mu i lepo stoji.

https://scrmetal.bandcamp.com/album/oltretomba
https://youtu.be/Db-7EnYGb4A

Idemo dalje, na brže forme, thrash metal, thrashcore, hardcore, grindcore, pa death metal... Francuski M.A.C.H.Os imaju verovatno najgluplje ime svih vremena (jer je ono akronim od Massive Astrophysical Compact Halo Objects) ali njihov EP, φεύγω je prilično dobar. Kombinacija imena benda i ploče kao da je napravljena da ovo nikada niko ne presluša ali ovde dobijamo tri pesme kvalitetnog metaliziranog (post)hardcore zvuka, sa dosta tenzije, energičnih razrešenja, melodije, ekspresivnih emo-vokala, solidne produkcije. Meni je ovo vrlo dobro a daje se po ceni koju sami odaberete:

https://machos.bandcamp.com/album/-

Da li volite neocrust scenu španske Galicije iz perioda 2004. godine? Znam da je pitanje iznenađujuće specifično, ali bend Svdestada se upravo sa ovim identifikuje i njihov album, Azabache, pun metaliziranog, melodičnog, pa pomalo i emo hardkora upada u taj estetski okvir. I dobar je. Meni je ovo naravno bliže metalkoru kakav sam uvek cenio kod Converge i drugova, ali, naravno, poštujem ako se to zove i neocrust. Fizičko izdanje stiže za par nedelja, a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://medusaslair.bandcamp.com/album/mlr008-azabache-2

Francuzi Headbussa sviraju beatdown hardcore ali ovo je zapravo i nešto brže od klasičnog beatdowna koji standardno zvuči kao da ste Agnostic Front pustili usporeno. Elem, EP Necessary Violence ima dosta tog klasičnog siledžijskog gruva, ali je dobro snimljen, i pesme imaju dinamiku i svest da ne treba da traju predugo pa su ovo četiri komada koja se sa zadovoljstvom gutaju:

https://headbussa.bandcamp.com/album/necessary-violence

Kako u 2021 godini napraviti snimak koji zvuči kao da je iz 1983? I to sniman kasetofonom, iz druge sobe? Ne znam, ali Deep Cover iz Teksasa  su sa EP-jem I Can Do All Things​.​.​. postigli upravo to (osim što ipak postoji stereo-razdvajanje zvuka). I, mislim, nostalgija je moćna droga a ovo je odličan hardkor pank vrlo stare škole, sa pesmama koje zaista podsećaju na tu epohu i snimkom koji je istovremeno i tih i prebudžen. Prelepo. A daje se za koliko želite:

https://deepcoverhc.bandcamp.com/album/i-can-do-all-things

Francuzi Koudeta na svom finom EP-ju The Maze imaju tri pesme trešerske svirke i upečatljivog ženskog vokala. Pevačica, ma kako joj ime bilo, ubada idealnu ravnotežu između melodičnosti koja svemu daje preliv televizijskog glamura i oštre, distorzirane deračine. Naravno, pesme su i formatirane da ona pokaže veliki raspon tehnika, od kvazirepovanja preko melodičnih refrena do urlanja, a sve to ide  preko svedene, ali kvalitetne metal matrice. Fino je a daje se za koliko sami ponudite:

https://koudeta.bandcamp.com/album/the-maze

Takođe Francuzi Death Decline na svom trećem albumu The Silent Path ne zvuče ni malo „silent“ Ovo je moderan, dosta gruverski deaththrash metal sa napucanom, komprimovanom produkcijom i mada to sve nije baš sasvim unutar međa mog interesovanja, Death Decline su kvalitetni i u svirci i u pisanju pesama, nudeći žestinu i tvrdinu koje se ne mogu ignorisati. Neke pesme (Little Boy, na primer) prelaze dobrim delom u death metal nabadanje pa i tu moram da dam palac na gore:

https://deathdecline.bandcamp.com/album/the-silent-path

Estonski Kartul su avangardniji i ekscentričniji na svom prvom albumu, Sodomiitide saaga a koji, uprkos nazivu, zapravo sadrži prilično pristojnu, pa i na momente cerebralnu muziku koja se drži thrash i punk osnova ali ih nadograđuje na interesantne, progresivističke načine. Pesme su kratke i efikasne ali zahvaljujući složenom aranžiranju zvuče prilično monumentalno tako da album od petnaest komada gde ni jedna pesma ne prelazi tri minuta na kraju ostavlja utisak kao da ste upravo pretrčali maraton. Onako, znojavi i srećni.

https://kartul.bandcamp.com/album/sodomiitide-saaga

Španski Liver Killer sviraju vrlo late ’80s thrash metal, koji, na njihovom drugom albumu, Drunk Beyond the Grave, prati avanture neimenovanog pijanca kroz konceptualni narativ. Thrash metal koji se opsesivno bavi alkoholom nije retkost, a Liver Killer uprkos prilično neoriginalnoj osnovi, sviraju solidno. Ovo je fino produciran, navijački thrash metal koji često menja tempo i želi da mu se publika dobro provede a ne da je smrvi u prah. Simpatično!

https://liverkiller.bandcamp.com/album/drunk-beyond-the-grave

Za ljubitelje njemačkog thrasha, Bonded imaju drugi album, Into Blackness. Ova ekipa, sastavljena od iskusnih muzičara koji su odradili smene u ključnim nemačkim thrash postavama (Assassin, Sodom, Kreator) ali i grčkim bendovima poput Rotting Christ i Suicidal Angels sa svojim projektom nudi vrlo prepoznatljiv, kvalitetno produciran zvuk. Pošto ovo izdaje Century media, nema mnogo dileme oko kvaliteta samog produkta i mada ja ne padam SKROZ na upeglani, malo, jelte, komercijalni thrash zvuk ovog sastava, album je svakako zabavan i prijatan da se čuje:

https://youtu.be/eU6geuaR_xM
 
(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1003 on: 13-11-2021, 13:25:05 »
Unique Leader su nas obradovali novim EP-jem longajlendskih trešera Extinction A.D. a koji se zove CCCP. Četiri pesme superkomprimovanog, mošerskog treša sa malo, to jest taman koliko treba hardcorepunk šmeka, sve je to dovoljno da se star čovek poput mene nasmeši.

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/cccp

Ovonedeljno izdanje brazilskog Agamenon Project, Agamenon Project x Demonterror, prikazuje nam ovaj jednočlani grindcore autfit u solidnoj formi. Izdavanje po nekoliko pesama svake nedelje je definitivno umanjilo prosečni kvalitet AT autputa, ali ove tri peme su drusan old school grind sa solidnom produkcijom, zlim rifovima i poštenom izvedbom. Vrlo fino. Demonterror su ponudili super-lo-fi snimak sa probe kao iz 1985. godine... Ali Agamenon Project je ovde vrlo dobar i kako se  ovaj split daje za onoliko para koliko sami ponudite, vredi!

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/33-21-agamenon-project-x-demonterror

Come Mierda su iz Nju Džersija i na snimku Demo 2021 sviraju prljav, bučan, sirovo produciran punk-metal sa dosta grindcore elemenata. Kratke pesme, uralnje, oštri, opaki rifovi , tenzija i pritisak ali i malo humora su sve pristojni sadržaji koji slušanje ovog materijala čine prijatnim za ciljnu grupu:

https://comemierdaband.bandcamp.com/album/demo-2021

Argentinski Ahinco nude dopadljiv death metal ojačan sa malo thrasha i progresive na svom četvrtom albumu Quem Deus vult perdere, prius dementat. Ovo je energična, dobro producirana muzika koja više pazi na kvalitet kompozicija nego na njihovu kompleksnost pa pričamo o dobrom, ekonomičnom korišćenju pregršti pamtljivih motiva, lepo upotrebljenoj repeticiji, smislenim izletanjima u druge harmonske perspektive, a sve to uz pošten, trešerski zvuk. Plus, pevanje na španskom. Lepo!

https://ahinco.bandcamp.com/album/quem-deus-vult-perdere-prius-dementat

Za ovonedeljni tech death metal fiks idemo u Sankt Petersburg. Unplexiety su bend koji, kao i mnogi drugi iz savremene tech-death orbite ima jako komprimovan, „plastičan“ zvuk, pogotovo kada su bubnjevi u pitanju, ali generalno album Messorem ne zvuči toliko loše, sa jakim, distorziranim i masivnim basom i gitarama koje jesu tvrde ali s obzirom šta sviraju, adekvatno se čuju. Unplexiety ne troše mnogo vremena na džezerske i nju ejdž atmosfere i njihov tech-death je po mom ukusu na ime prilično doslednog insistiranja na brzini i energičnosti. Plus, pevanje je sirovo i na momente se koriste pig-sqeual vokalizacije koje zvuče simpatično retro uz izuzetno tehničku i kompleksnu svirku. Messorem mi se, moram priznati, jako dopao pa možda ima nečeg i u tome da su ovo Rusi koji imaju svoje i zanimljve ideje za tech-death a koje osvežavaju formulu. Probajte:

https://unplexiety.bandcamp.com/album/messorem

But wait, there’s more! Ima tu još tech death metal lepota! Recimo, dablinski Heuristica, a koji su zapravo brazilski duo nastanjen u Irskoj, svoj prvi EP, Paramount Symmetry počinju simfonijskom kompozicijom od dva minuta da vas uljuljkaju u lažan osećaj sigurnosti pre nego što krene pokolj. No, Paramount Symmetry nudi prijatan, impresivan pokolj tehničkog, brutalnog death metala koji je prijatno razgovetan, pa i melodičan i čija tehničnost ne stoji ispred kvaliteta samih pesmaa koje treba da imaju atmosferu i gruv. To im prilično solidno polazi za rukom i pored svih ritmičkih i harmonskih vratolomija koje izvode ovo dvoje Brazilaca, upadajui u čist džez na momente, pa se vraćaju ći u agresivni death zvuk i sve tako redom. Konceptualni EP bavi se promišljanjem ljudskog postojanja itd. itd. itd. ali nudi moćnu, agresivnu i zaraznu svirku i odlične vokale Mayse Rodrigues. Za sladokusce:

https://heuristicaofficial.bandcamp.com/album/paramount-symmetry

Slem publika može da se divno provede uz najnovije Unique Leader izdanje, treći album italijanskih Vomit the Soul. Iako nazvani po pesmi Cannibal Cropse ovi momci iz Lombardije na albumu nazvanom prosto Cold prilaze znatno bliže čistom slemu nego što bi ovaj predložak obećavao. A opet, ima tu baš dosta na-Cannibal-Corpse-nalik seksi primitivizma i lepote, sa zvukom koji je kvalitetan i jako komprimovan, izvedbom koja je disciplinovana i tvrda a da sve to opet odaje utisak sirovosti. Bend je čekao svih dvanaest godina da snimi ovaj album pa se tu nakupilo i energije i lepih, zaraznih tema. Slem se meni, uglavnom, ocenjuje preko toga koliko plesno i seksi zvuči a Vomit the Soul ovde biju jak skor. Svaka čast:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/cold

Mangle su iz Oklenda ali imaju pesmu Serbian Hostel Torture na EP-ju Deposed and Disposed pa se moraju ispoštovati. Ovo je old school, prljav i jednostavan death metal za ljude koji vole svoju muziku onako kako vole masnu hranu i druge loše navike. Sirovo, andergraund ali šarmantno, plus plaćate koliko hoćete:

https://mangle666.bandcamp.com/album/deposed-and-disposed-ep

Za još old school death metala, ovog puta produciranog kvalitetnije i napisanog sa malo više ambicije da se ode u širine i dubine podžanra, dansko-turski kombo Hyperdontia ima drugi album, Hideous Entity. Ovo se čekalo izvesno vreme i vredelo je jer Hyperdontia ovde donose muziku po uzoru na, jelte, Incantation i Immolation, te brojne druge OSDM skupine, dajući nam mračnu, htonsku atmosferu, jake rifove i žestoku svirku. Izdavač Dark Descent Records iz Kolorada pazi šta stavlja u svoj katalog pa se bezbedno može reći da je Hyperdontia izbacila klasik modernog OSDM zvuka sa odlično napisanim pesmama i kvalitetom produkcije kakav očekujemo od pedigriranog izdavača ali i benda koji se već pokazao kao veoma obećavajući. Odlično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/hideous-entity

Možda je ironija da Unleashed ne zvuče toliko old school koliko im je stara krštenica ali ova švedska death metal institucija je ionako uvek išla na originalna rešenja i sopstveni zvuk radije nego da se sasvim utopi u swedeath bujici. No Sign of Life je kombinacije d-beat krljanja sa finim death metal gruvom, sve razgovetno, prijatno i lepo napisano. Bend ne pokušava da kreira nekakvu isforsiranu preteću personu i Unleashed u 2021. godini svoj horor provlači bez vidnog napora, pišući zanimljive teme i svirajući žestoko i precizno. Pevanje Johnnyja Hedlunda je gotovo svedeno na recitovanje, sa minimalnim death metal prelivom u vokalu, ali i ovo je dovoljno da nam donese atmosferu i potrebno raspoloženje. Impresivno solidna ploča:

https://unleashed.bandcamp.com/album/no-sign-of-life
https://youtu.be/znNEUm6N2hY

Za klasičniji švedski death zvuk tu su, paradoksalno, Nijemci Eyemaster sa demom Charcoaled Remains / Festering Slime. Dobro, ovo svakako ima i dosta klasičnog nemačkog death zvuka (tipa Morgoth) u sebi ali poenta je da ove dve pesme zvuče kao da je danas 1990. godina i ko voli taj klasični fazon – uživaće. Ovo je solidno producirano, autentično, prljavo i žestoko:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/charcoaled-remains-festering-slime

Psionic Madness iz Južne Karoline nude prljavi, tamni deathgrind na svom prvom albumu, Mortality Salience. Ovo nije naročito originalno ni progresivno ali odiše određenom autentičnošću koja mi je prijala, tom prljavštinom i fiksacijom na nasilje koje čoveka namah impresioniraju iako im se možda u nekom drugom trenutku ne bi podao. Psionic Madness imaju štofa i identiteta i ovo vredi čuti:

https://psionicmadness.bandcamp.com/album/mortality-salience

Možda je ironija da Suffocation nisu snimili studijski album od 2017. godine a da onda u mesec dana dobijemo dva živa albuma, ali mislim, da li zaista treba da se žalimo? Najbolji death metal bend svih vremena sa dva odlična živa albuma iste sezone je poklon kakav nisam očekivao a ako je prošli album pokazivao kako su ljudi zvučali odmah posle ponovnog ujedinjenja početkom veka, Suffocation Live in North America je snimljen 2018. godine na poslednjoj turneji sa Frankom Mullenom za mikrofonom i, naravno, album je prepun klasične svirke u rasponu od prvog pa do pretposlednjeg albuma, i, pa, ovo je kolekcija nekih od najboljih pesama ikada napisanih u death metalu sa ikoničnim pevačem i ubitačnim duom Derek Boyer-Terrance Hobbs na basu i gitari. Naravno, neko će gunđati na komprimovan, neprirodan zvuk bubnjeva sjajnog Erica Morottija ali, mislim, to je već godinama deo zvuka ovog benda i mislim da nema mnogo prostora da se žalimo. Ovo je bend koji je svojeručno izgradio veliki deo brutal death metal estetike i skoro uzgredno izmislio slamming death metal i Live in North America je prelep spomenik njihovoj karijeri.

https://youtu.be/gpmdmHjpH7E

Ulazimo u završnu sekciju ovonedeljnog pregleda i heavy metal, power metal i druge stvari koje nisam znao gde da stavim. Dust Biters iz Čikaga su nekakav, recimo, posthardkore/ alternativni rok bend sa dosta metal težine u zvuku, a čiji EP shame nudi tri energične, glasne pesme sa bluzerskom osnovom i žestokom svirkom, te prštavim, masivnim zvukom. Bend ima originalan pristup harmonijama a bez toga da zvuči namerno ekscentrično i ovo je materijal koji je meni brzo ušao pod kožu. Plaćate koliko hoćete a valjalo bi:

https://dustbiters.bandcamp.com/album/shame-ep

Argentinci Power and Glory zvuče kao da su ime uzeli u aluziju na jedan od klasičnih albuma Saxona iz ranih osamdesetih, a i, jelte, ZVUČE tako. Ne konkretno kao Saxon, ali svakako kao early ’80s heavy metal, sa old school rifovima, himničnim, a opet uličarskim pesmama i pevačem koji peva visoko i rapavo. Ne mogu da kažem, meni se EP Out of Control dopada. Nije ovo neka visokoumetnička muzika ali je sleazy i heavy i šarmantna i pesme su dobre i ko voli – uživaće:

https://youtu.be/4zYm_KXyc4c

Losanđeleski STÄNG sa dosta ponosa ističe da je njihov album RAW (ljudi vole velika slova) miksovan od strane Jaimesona Durra, a koji je radio mikseve za Sammyja Hagara, pa to dosta jasno pokazuje kakva će ovo biti muzika. STÄNG počinju album pesmom koja je više AC/DC od maltene samih AC/DC a ostatak je takođe klasični hard rok/ vintage metal, sa bluz osnovom (Graveyard Dead je maltene čist bluz), puno gruva i šmekerskih rifova. Ako imate pedesetak godina, ovo će vam biti prijatno vraćanje u muziku uz koju ste odrasli, a koja je napisana, odsvirana i producirana vrlo dobro. Ako uz to još pijete pivo, podignite kriglu visoko i nazdravite:

https://stangrock.bandcamp.com/album/raw

XXX je album kojim španski power metalci Saratoga proslavljaju tri decenije rada i,u slavljeničkom zanosu, ispunjavaju ga novim verzijama svojih najvećih hitova. Ovo je dakle, moderno snimljena i producirana muzika koja je nastajala u dvedesetima i govorimo o dobrohotnom, melodičnom, energičnom power metalu vrlo klasičnog tipa. Saratoga su meni po ukusu u smislu da nisu preslađeni i da njihov power metal više zvuči kao „pravi“ heavy metal sviran malo brže nego kao metalizirani pop. Ako te distinkcije išta znače, jelte. Četrnaest pesama poštenog rokanja:

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/xxx

Za još klasičnog heavy zvuka, tu su nam Black Soul Horde iz Atine čiji album, Horrors from the Void donosi rifaški, melodični heavy metal po uzoru na, jelte, klasični britanski zvuk. Black Soul Horde nisu imitacija Iron Maiden ili Judas Priest ali nose dosta njihovih uticaja na reveru i ovaj, treći album sastava koji je počeo kao uzgredni projekat svojih članova, danas lep kombinuje malo te britanske klasike,malo thrash zvuka i malo progresive u jednu finu, prijatnu celinu uz koju se pošteno horski zapeva ali i mlati glavom. Imamo i dobre solaže, harmonske gitarske delove, te omot sa gomilom pipaka. Može li se pogrešiti uz Black Soul Horde? Izgleda da ne, sem... ako volite da ste grešni, naravno...

https://blacksoulhorde.bandcamp.com/album/horrors-from-the-void

Ali za BAŠ klasičan zvuk tu nam je novi album kultnog japanskog ženskog sastava Show-Ya, nazvan prosto Showdown. Show-Ya su institucija koja postoji još od početka osamdesetih i postava koja danas svira je impresivno bliska originalnoj, sa najnovijom članicom benda, gitaristkinjom Miki Igarashi kojaje tu od 1984. godine. Sa originalnom pevačicom Keiko Teradom iza mikrofona, bend danas zvuči potpuno klasično, valjajući lepe rifove, slatkaste sintisajzerske tepihe i lepe sleaze metal melodije. Show-Ya jesu nostalgičan sastav koji podseća na vreme kada čak ni termin „sweet metal“ još nije bio izmišljen i kada je svirka ove vrste bila zapravo najenergičnija verzija popa, ali bend i dalje ima kvalitet i jak identitet i to se mora poštovati:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nCbvQt8p3dw9JuJ579M6yOmggmW9R4J9I


Metal United Down Under Volume V je nova epizoda u seriji godišnjih kompilacija koje se objavljuju kao deo promocije australijskih metal bendova a koja obuhvata i koncerte u više gradova. Black-Roos Entertainment iz Sidneja koji sve to organizuju su se potrudili pa ovogodišnja kompilacija ima gomilu prilično dobrih pesama – i nekih malo manje dobrih, naravno – iz raznih podžanrova metala pa, pogotovo uz cenu od daj-šta-daš, ovo apsolutno vredi poslušati:

https://black-roosentertainment.bandcamp.com/album/metal-united-down-under-volume-v

Peruanski sastav Indoraza preko dvadeset godina stvara metal muziku koja je ukorenjena u tradicionalnom zvuku Anda, pa tako i ovogodišnji EP, Sendero de venado, snimljen posle skoro decenije tišine ima puno duvačkih ali i gudačkih instrumenata koji se lepo uklapaju uz melodičan a energičan metal što ga bend svira. Produkcija je simpatično jeftina, a svirka poštena, sa optimističnim pesmama i prijatnim zvukom. Vredi poslušati:

https://indoraza.bandcamp.com/album/sendero-de-venado

Rhine iz Sijetla sviraju vrlo pristojan progresivni metal na trećem albumu, Ausland, držeći se ekstremnijeg zvuka, sa surovim blek metal vokalima i pumpanjem muzike duplim bas-bubnjem, ali sa mnogo progresivističkih elemenata u harmonijama i aranžiranju. Ono što mi se dopada kod Ausland je da muzika nije isforsirano eklektična i pesme imaju fin gruv i drže se svaka svoje teme. Plus, zvuk je prirodan, ne preterano komprimovan, pa se ovo sluša sa uživanjem:

https://rhine.bandcamp.com/album/ausland-2

Album nedelje je nekako baš po mojoj meri. Valtozash je, kažu na bendkemp stranici ovog sastava, „prvi u svetu jazz-metal-big-band“, dakle, orkestar od sedamnaest članova koji meša džez i metal i mada je i meni prvi refleks da se setim svih drugih džez-metal atrakcija iz decenija prošlih, to zaista nije bitno u ovom trenutku jer je album Boiling Solitude zapravo sjajan. Ovo je izvrsno napisana i jako strastveno izvedena muzika koja ne liči ni na God ni na Naked City ni na Ground Zero ni na Fantomas ni na Painkiller ni na bilo šta drugo što ste hteli da pomenete i koja se vrlo autoritativno drži svog koncepta kompleksnih aranžmana i intenziteta u kome ima mesta za sve vrste suptilnih rešenja kakva očekujete u idealnom slučaju kada razmišljate o muzici koja bi trebalo da spaja džez i metal. Naravno, postoji rizik da će publika sa obe strane imati utisak da se radi o parodiji, ali to su sitne duše. Ovo je izvrsno a  još je i iz Australije. Ne propustiti:

https://valtozash.bandcamp.com/album/boiling-solitude
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1004 on: 20-11-2021, 14:32:24 »
Pa nismo uopšte loše prošli s ponudom za ovu nedelju. Novi Khemmis, novi Exodus, novi Whoredom Rife, poplava sjajnih ploča na Dying Victims Priductions, konačno novi, fantastični Converge. Možda svet ide u materinu, što bi rekli naši stari, ali ima veoma dobar saundtrak. Pređimo, bez daljeg odlaganja, na metal pregled za proteklu nedelju.


I odmah blek metal pa još odmah norvški! Treći album Whoredom Rife prvi je koji ima naziv na Engleskom, pa Winds Of Wrath u neku ruku označava novu fazu u radu benda, možda verovanje da je njihov materijal sada toliko univerzalno usmeren da vredi pevati na drugom jeziku. Naravno, prošlogodišnji split EP sa Taake je dosta pomogao da se ovaj sastav prepozna kao sila sa kojom treba računati pa je novi album moćna, epska, ubedljiva ploča ledenog i opasnog norveškog blek metala, koja opravdava sve mentalne investicije koje smo uložili u Whoredom Rife do sada. Duo na ovom albumu, a koji ponovo izdaje prestižni Terratur Possessions, zvuči pakleno, potpuno usredsređeno, oslobođeno ikakvih primisli o viškovima, ukrasima, o bilo čemu što nije letalni, laserski fokusirani nordijski blek metal. Šest pesama poništenja i nihilizma uz tek po neki tračak svetlosti međ ledenim vetrovima i mračnim oblacima, Whoredom Rife podsećaju zašto je Norveška zemlja koju ja već decenijama identifikujem sa samim blek metalom. Sjajno:

https://terraturpossessions.bandcamp.com/album/winds-of-wrath

Split album američkih Glass Coffin i švedskih HellGoat je ploča... sa dve strane! Glass Coffin je jednočlani projekat iz Kentakija koji trpa ekstremno sirov pank/ blek metal i, ove četiri pesme, snimljene, čini se, kasetofonom, prijaće publici koja voli no-fi zvuk. Nije ovo nekompetentno, ali nije ni lako da se sluša ako ste „normalan“ slušalac. Meni se zapravo jako dopada. HellGoat je, pak, takođe jednočlani projekat ali ova švedska zvučna blasfemija ima za nijansu „studijskiji“ zvuk i jednu sirovu melodičnost koja pogađa pravi odnos jednostavnosti i otmenosti potreban za dobar blek metal:

https://glasscoffin.bandcamp.com/album/glass-coffin-hellgoat-split
https://hellgoat.bandcamp.com/album/glass-coffin-hellgoat-split

Ahh, Finci, da ih nema, trebalo bih ih izmisliti. Treći album sastava Pillars of Crucifixion je oštar, leden, brz, preteći a opet emotivan, sa tankim, rapavim gitarama, demonskim vokalom i rafalnim bubnjevima, a opet, Autarkeia pored dementnih rifova ima i dovoljno melodičnih – a pakleno distorziranih – tema da ne bude puko udaranje u istu tačku tupim predmetom. Opako:

https://pillarsofcrucifixion.bandcamp.com/album/autarkeia

Kad smo već kod Finske, Archgoat imaju novi album. Iako im je prvenac izašao tek 2006. godine, Archgoat sviraju još od kraja osamdesetih pa je i Worship the Eternal Darkness, njihov peti album, veoma old school i po postavci kompozicija i po zvuku. Pričamo dakle, o satanističkom, mračnom blek metalu u kome ima i gestova u smeru te neophodne demonske grandioznosti i otmenosti, ali i vrlo sirovih, vrlo primitivnih rešenja u skladu sa korenima ove muzike. Moćno, energično, autentično i, sa nešto više od 40 minuta muzike, taman na granici prihvatljivog:

https://archgoat666.bandcamp.com/album/worship-the-eternal-darkness
Corpus Diavolis su tipično francuski ambiciozan blek metal bend sa malo death metal elemenata i album Apocatastase, njihov četvrti, je teatralan, upečatljiv paket dramatičnih proklamacija, energične svirke, upečatljivih melodija. Produkcija je, bojim se, na kraju tipično spljeskana u masteringu ali to donekle i paše bendu koji ne hvata toliko na rifove koliko na opšti dojam. Svakako simpatičan album sakralnog pevanja i disonantnih tema između vrištanja i blastbitova:

https://corpusdiavolis.bandcamp.com/album/apocatastase

Nisam očekivao da mi se novi, četvrti album nemačkog (post?) blek metal sastava dopadne. Der Weg einer Freiheit imaju sve što razložnom čoveku upali lampice za uzbunu: ime na (agresivnom)  Nemačkom jeziku a koje još i znači „put slobode“, imidž intelektualca i inklinaciju ka filozofskim temama, te post-blekerski zvuk sa nemalo shoegaze elemnata ali, vraga, pojeo sam proverbijalno gomno. Noktvrn je odlična ploča vrlo ozbiljnog blek metala koji, svakako, voli da šara preko linije, da bude uozbiljeno filozofski ambiciozan pa i emotivan, ali Der Weg einer Freiheit pišu fantastične pesme i ovde na programu imamo zaista memorabilnu skupinu kompozicija koje lepo spajaju osećajniji, moderniji post-blek zvuk i klasičnu blek metal tuču. Kad se krlja, dakle, ovde se krlja, pametno ali bez milosti, a kad se šugejzuje, i to je pametno i odmereno. Produkcija je, čak iznenađujuće dinamična za ovakav bend pa ne mogu sem da preporučim Noktvrn za posevećena slušanja:

https://derwegeinerfreiheit.bandcamp.com/album/noktvrn

Još vrlo kvalitetnog modernog blek metala dobijamo ljubaznošću španskih Beyond Death's Throne. Njihov debi EP, Haphazard Ethos izlazi tek sedamnaestog Decembra ali je već sada dostupan da se sluša i ovo je, sa svoje četiri, dugačke i vrlo mračne pesme, prava poslastica. Beyond Death's Throne svakako imaju moderniji pristup i senzibilitet, sa mnogo zanimljivih gitarskih rešenja ali ovo je istovremeno i vrlo mračan, abrazivan blek metal koji voli atmosferu ali ne koketira sa pop-muzikom. Španci su ovde okrenuti devedesetima (izdavač, Signal Rex jednostavno kaže „This is the new sound of OLD“) i nude muziku koja je ekstrapolacija zastrašujućih, nihilističkih predložaka što su u ono vreme stizali iz Skandinavije. Vrlo zreo, vrlo impresivan debi, apsolutna lektira:

https://signalrex.bandcamp.com/album/haphazard-ethos
https://www.youtube.com/watch?v=h4EeTHL4f2g

Rise of the Beast je drugi album čileanskog Hellgarden i ovo je surov, okrutan blek metal koji ima dosta dobru produkciju i puno sintisajzera pa je opšti utisak taj o eleganciji i mračnoj otmenosti iako je naslovna strana albuma baš... grozna... Muzika i produkcija su solidni i vidi se da se radi o bendu iskusnijih likova koji ima svoj zvuk i identitet. Lepo:

https://hellgarden-chile.bandcamp.com/album/rise-of-the-beast

E, sad, prvi album denverskih Stormkeep baš i nije moja šolja čaja – previše melodično, previše sintisajzera između gitara i bubnjeva ali pošto vidim da ga ljudi hvale, valjda vredi da ukažem da je izašao. Nazvan Tales of Othertime ovo je vrlo fentezi-zvučeći blek metal koji očigledno sedi na legatu ’90s simfoničarskih blek ambicija i smisleno gradi na njemu. I svakako rispekt, ovo je dobro sklopljen album uprkos neuklapanju sa mojim preferencama:

https://stormkeep.bandcamp.com/album/tales-of-othertime

Sludge, stoner, doom metal i psihodelija! Ache iz Roterdama su sludge metal duo čija je muzika, kako sami kažu, proizvod čistog, nepatvorenog mizantropskog besa. Dobro, valjda je bolje da cepaju metal nego da napadaju ljude oko sebe. EP The Unbeatable Defects of Humanity, njihov prvenac ako se ne računa demo od pre dve godine, je koloplet od četiri pesme ekstremne težine i jako distorziranog a moćnog, pa i toplog zvuka. Ache zvuče hipnotički pored sve svoje nasilnosti i slušaju se poluzatvorenih očiju, na putu za nirvanu:

https://ache666doom.bandcamp.com/album/the-unbeatable-defects-of-humanity

Daxma iz Oklenda su praktično stereotipni post metal bend sa sve violinom i klavirom u stalnoj postavi (svira ih talentovana Jessica T.) i sporim, abrazivnim, emotivnim pesmama od po trinaest minuta. Dobro, nisu sve pesme na drugom albumu, Unmarked Boxes TOLIKO dugačke, ali deluju tako. Ovo je muzika intime i introspekcije, kako i sama najava kaže i mada pričamo o predvidivoj i možda i malo stereotipnoj formi, Daxma generalno to što rade – rade pošteno i publici koja voli ovakav zvuk isporučuju ono što ona želi. Dakle, melodija, emocija, distorzija, sve vrlo odmerenim tempom i sa puno pažnje za detalj:

https://daxma.bandcamp.com/album/unmarked-boxes

Na  svom konačno prvom i istoimenom albumu Sun Below iz Toronta donose više od sedamdeset minuta faziranog gruva i teškog roka. Ovo je malo i hermetičan album, sa sirovijim, tamnim zvukom i s obzirom koliko traje, nije BAŠ za svakoga, ali Sun Below vole narkotike i dobar, bluzerski rif i mada je sve to Blek Sabat posle pola veka, istina je i da ovom svetu nikada nije dosta Blek Sabata. Pa ni meni. Vredi zavrteti:

https://sunbelow.bandcamp.com/album/sun-below

Apostle of Solitude je ime koje date bendu kada vas neko na tviteru zamoli „kaži mi da sviraš doom metal bez da mi kažeš da sviraš doom metal“. Srećom, ova ekipa iz Indijanapolisa, i pored tako očiglednog marketinškog poteza koji praktično vrišti DOOM METAL sa krovova, ima sa čime da izađe među narod pa je novi, peti album, Until the Darkness Goes, iako sasvim predvidiv i uobičajen doom, istovremeno i prijatan. Ovo je melanholičan, ukusno distorziran doom metal koji se dotiče sa šugejzom u nekim kosmičkim dubinama, voli tužne, melodične vokale, ali ne gubi valjajući metal gruv ni jednog momenta. Lepo odsvirano, dovoljno maštovito i raznovrsno napisano, odlično producirano, poslušajte:

https://apostleofsolitude.bandcamp.com/album/until-the-darkness-goes

Malota iz Venecije zvuči vrlo nestašno na novom EP-ju, The Uninvited Guest. Ovo je teški, distorzirani, rok sa dosta pankerskog šmeka u izvođenju ali sa težinom u zvuku i metalskim fokusiranjem na gitaru i rifove. Ne znam što bend i ovo nije stavio na Bandcamp, kad ga već imaju, ali vredi da se čuje:

https://youtu.be/FgB20baBVLg

Stew iz Lindesberga još jednom podsećaju na superiornost švedskog stoner roka. Drugi album benda, Taste, je autoritativno ukorenjen u ’70s zvuku, prepun bluzerskih tema i prirodnog, snažnog gruva koji u sećanje priziva sve od Hendriksa, preko Cream do Black Sabbath. Stew, naravno pišu praktično rokenrol himne, imaju prirodan, dinamičan zvuk i šmekerskog pevača pa je ovaj album apsolutna lektira za svakog hard rok/ doom metal/ psihodeličara. Kao takav, jedino se može kupiti na vinilu.

https://stew1.bandcamp.com/album/taste
https://youtu.be/M0UXovi4H3A

Bend se zove Psych-Out i njegov prvi EP se zove Psych-Out pa je skoro izlišno objašnjavati da je ovo žestoki, teški rok sa ukusom sedamdesetih. Ekipa dolazi iz Francuske i ima odličnu produkciju i, što bi se reklo „beskompromisni rock stav“ pa je ovo pun, zaokružen paket poštene rokačine uz koju se pleše, pije i pada. Pet pesama na ovom EP-ju imaju psihodeličnih elemenata ali barem isto toliko ovde ima i okultnog saunda, mada je u prvom redu zaista jedan plesni, pokretački gruv i ovo je bleksabatovska formula dovedena nazad na igranku, vrlo sigurno realizovana i ekstremno prijatna za slušanje:

https://psych-out-music.bandcamp.com/album/psych-out-2

Rey Antílope iz Čilea i sami sviraju teši rok, sa stonerskim a na momente i grandžerskim ukusom. Album  El Fin De La Humanidad tako ide celim putem od Birmingema do Sijetla, a kroz osam odlično napisanih i produciranih pesama. Rey Antilope ne forsiraju ni sporost ni težinu ali imaju SAVRŠEN zvuk gitare, vrlo dinamičnu ritam sekciju i pevača koji, pa, znate, ume da peva a ne preteruje. Vrlo prijatan, poletan i zabavan album:

https://reyantilope.bandcamp.com/album/el-fin-de-la-humanidad

Swarmer su iz Solt lejk sitija i njihov album Brutalist je spora, otmena, glasna ploča post metala/ post roka/ posthardkora ili već nečeg četvrtog, ali sporog, vrištavog i snažnog. Ovo su pesme koje uspešno komuniciraju i ranjivost i snagu i meni je to dovoljno da Swarmer smatram kvalitetnim doom metal sastavom a preciznijim kvalifikacijama neka se bavi nauka:

https://swarmer.bandcamp.com/album/brutalist

Dream Unending je projekat članova Tomb Mold i Innumerable Forms i njihov prvi album, Tide Turns Eternal je novo izdanje za 20 Buck Spin. Da ovaj prestižni pensilvanijski izdavač kao dva albuma za redom izbaci dve doom-metal ploče je podsećanje na to koliko se u mračnijoj, death metalu bližoj varijanti dooma danas mnogo radi i, jelte, eksperimentiše. Dream Unending su prilično atmosferični, sa čestim kombinovanjem nežnijih, čistijih melodija sa teškim, tvrdim doom-death rifovima a što nekim pesmama daje gotovo pop senzibilitet, pored svih tih dubokih grlenih vokala. Ploča svakako odiše duhom eksperimenta i ne treba je nužno trošiti kao gotovo proizvod ili makar zaokružen koncept, ali ima tu mnogo dobrog da se čuje. Izdavač je noćas na tviteru pisao kako je srećan što godinu završava ovako optimističnom pločom pa... eto, poradujte se i vi:

https://listen.20buckspin.com/album/tide-turns-eternal

Morganthus iz Pensilvanije kažu da je njihov EP Cells došao posle godine ispunjene frustracijama, haosom i istrajavanjem, a ja bih dodao i posle decenija slušanja Black Sabbath. Mislim, ovo JE Black Sabbath, dakle, muzika koja se ne trudi da nađe išta izvan arsenala koji su Iommi i drugovi sagradili jer zna da je taj arsenal savršen. Dakle, mračni, fazirani gruv, nihilistična ali seksi dispozicija, odličan zvuk i mnogo hipnoze i težine. Predvidivo, neoriginalno, ali... moćno!

https://morganthus.bandcamp.com/album/--4

Novi Khemmis, nazvan Deceiver je jako dobro producirana i napisana ploča elegantnog, melodičnog, emotivnog a opet i pošteno teškog i agresivnog doom metala. Khemmis su veliki veterani pa i vedete ovog zvuka i Deceiver je logičan naredni korak za njih, sa jednim skoro teatralnim formatiranjem svog stila i davanjem svakom segmentu njihove publike onog što očekuju. Ima tu malo proračunatosti, naravno, ali je ovo i dalje daleko od ikakve „komercijalizacije“ benda koji je ionako imao mnogo publike, i mislim da smo dobili vrlo solidnu ploču:

https://khemmis.bandcamp.com/album/deceiver

Confusion Master iz Njemačke na svom drugom albumu, Haunted, nude vrlo psihodeličan, jako faziran stoner rok koji me je iznenadio ali i zabavio svojim ekscentričnim interpretacijama klasične formule. Ne da je ovo sad nešto skroz polomilo kalup, bend se drži dobrog sabatovskog gruva i kvalitetnog sporog tempa, ali su vokali upečatljivi i ima tu opakih solaža. Fino valjanje niz brdo u autoritativno hipnotičkom stilu plus ta lavkraftovska estetika. Dobitna kombinacija:

https://confusionmaster.bandcamp.com/album/haunted

Kvalitetni fazirani psihodelični rok je ponekad teže naći nego što se nadate. Tako su ove nedelje prvi album sastava Snake Mountain Revival, nazvan  Everything in Sight morali da zajedničkim snagama pred nas donesu Rebel Waves Records i Ripple Music. Pošto Rippleu i Toddu verujem na neviđeno, ja bih ovo preporučio i bez slušanja ali kada sam preslušao BAŠ sam bio impresioniran. Ovo je baš onakav prvi album kakav bendovi priželjkuju da imaju, sa pesmama koje su maštovite, raznovrsne, zahvatajući vrlo širok opseg pristupa psihodeličnom roku (surf muzika, pank, metal) a sa peovlađujućom otmenom, praktično svečanom atmosferom. Plus, izvrsna produkcija. Iako ovo nije uključeno u moju Ripple pretpatu, kupio sam sa apetitom jer ovakvi albumi ne izlaze svake nedelje i moraju se ispoštovati.

https://rebelwavesrecords.bandcamp.com/album/everything-in-sight
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight

Thrash! Hardcore punk! Grindcore! Death metal! Bestial Invasion iz Ukrajine su me uzeli po pesmi nemačkih Destruction, ali njihova vizija thrash metala je MNOGO tehničkija od pukog obožavanja old school formula. Štaviše, četvrti album ove momčadi, Divine Comedy: Inferno prikazuje bend u skoro simfonijskom svetlu. Ovo, dakle, nije tek „tehnički“ thrash metal već kompleksno napisana i virtuozno izvedena muzika sa arpeđima, klin vokalima, harmonskim diverzijama na svakom koraku pa i čistim „simfo“ elementima kao što su horovi i neoklasičarske teme. Album, naravno, mora da bude ambiciozan ako se već dohvatio obrađivanja Dantea i ovo je produkcija zaista puna svakovrsnog truda ali i očigledno sigurna u sebe. Bestial Invasion su ovde doveli i gomilu gostiju sa raznih strana sveta i pričamo o albumu koji DALEKO transcendira technical-thrash kalup i može da se sluša od strane veoma raznovrsne publike, pod uslovom da zaista voli metal. Impresivno:

https://bestialinvasion.bandcamp.com/album/divine-comedy-inferno

Za brazilski Nuclear Screams sam imao dobar osećaj čim sam im video ime. Njihov prvi EP, A path to endless days donosi energičan, vrlo pržački thrash metal sa elementima death metala i grindcorea, sve odsvirano u herojskom latinoameričkom duhu i producirano vrlo pristojno. Da se razumemo, ovo je relativno jeftino preduzeće ali muzičari su odlični a pesme napisane vrlo zrelo, sa zapravo kompleksnim aranžiranjem koje ne oduzima na osnovnoj trešerskoj brzini i enegiji. Stara škola, što bi rekli mangupi, DO BOLA.

https://nuclearscreams.bandcamp.com/album/a-path-to-endless-days

Za Poljake smo navikli da vladaju blek metal delom scene, ali Mentor iz Sosnowieca su thrasheri i to sjajni. Postojala su, uči nas Metal Archives, još dva stara poljska benda sa ovim imenom ali sa vrlo malo snimljenih tragova svog postojanja. Ovde je valjda u pitanju treća sreća jer ovaj bend, evo, ima već treći studijski album (a ove godine su već izbacili i jedan živi) i Wolves, Wraiths and Witches je odlična ploča koja se drži vrlo agresivne, vrlo eneregične thrash formule a da bend nalazi načina da demonstrira i sviračko umeće pa i da znalački umeša malo black i death metala pa i panka u svoju muziku. Recimo, Satan’s snake-handlers zvuči kao da Anti-Cimex džemuju sa Motorheadom a The Great Grave in the Sky je mid-tempo mošer sa dosta death metal težine u sebi. Sve je to vrlo profi odsvirano, kvalitetno producirano i spremno za konzumaciju, pa ne časite ni časa.

https://mentor3.bandcamp.com/album/wolves-wraiths-and-witches

Novi Exodus, Persona Non Grata, je prijatno podsećanje da pionir thrash metala i posle četrdeset godina akcije ne posustaju i u stanju su da napišu album kvalitetnog, energičnog, moćnog zvuka. Tom Hunting i dalje ozbiljno cepa svoje bubnjeve, Gary Holt se posle tezge u Slayeru ozbiljno posvetio matičnom bendu i doneo neke lepe rifove na meni, a Steve Souza i dalje peva kao demon sa konstipacijom. I to je odlično! Album, naravno, ima previše pesama ali su one uglavnom vrlo dobre, sa skupom, kvalitetnom produkcijom i kvalitetom svirke koji uspeva da pomiri kompjutersku preciznost i ipak jednu gruversku vitalnost. Plus, ploča je ipak pametno sekvencirana, što je pomalo izgubljeno znanje kod modernijih bendova, pa ovde imate dinamičku vožnju kroz ceo materijal sa usponima i padovima, predasima itd. Solaže Holta i Leeja Atlusa su, što se mene tiče, dovoljne da opravdaju cenu ulaznice, a dobijamo mi tu i masu odličnih rifova i genreralno dobro napisanih pesama. Exodus, što je najvažnije, i dalje krljaju snažno i, kako sam ove nedelje čuo milion neinspirisanih metal albuma mladih snaga, dobro je podsetiti se da nije problem u medijumu već u samim autorima. Exodus isporučuju:

https://nblast.de/Exodus-PNG-YTM

Tu je i novi album kanadskih a danas francuskih E-Force, peti za ovih dvadeset godina. Mindbender je takođe prijatan old school thrash metal sa modernom produkcijom ali dovoljno autentičnog šmeka da odskoči u savremenoj ponudi. Eric Forrest i kolege ovde uvaljuju i sasvim dobro odmerene elemente progresive, nudeći više od pedeset minuta vrlo glasnog, betoniranog ali raznovrsnog metala koji vredi poslušati otvorena uma i čista srca:

https://youtu.be/5140goM5LaY

No Divinity iz Severne Dakote sviraju vrlo metaliziran moshcore koji se drži kratkih pesama, srednjeg, mošerskog tempa i metalskih rifova za formulu koja, iako ne originalna, uspeva da zablista na ime kvalitetne izvedbe. Ništa ovde nećete čuti što drugi nisu već odsvirali ali ova vrsta siledžijskog hardkora za moj ukus živi i umire na tome koliko se dobar gruv kreira mešavinom ritma i metalskih rifova i EP Ceremony of Suffering može da se pohvali lepim gruvom. Svi marš na ples itd:

https://nodivinity.bandcamp.com/album/ceremony-of-suffering

The Paraplegics, kako im i ime sugeriše, sviraju pank. Ali to je hardkor pank, sviran u visokoj brzini pa se reč fastcore koju, koliko umem da se setim u osamdesetima niko nije koristio, ovde ne bez razloga pojavljuje kao deskriptor. Pominjem osamdesete jer album  Ramp It Up sa svojih 13 pesama zvuči kao da je nastao neke 1988. godine, spajajući frivolnost skejt panka i trešerske rifove, sve preko brzih napaljenih kečeva. Meni prelepo, a i omot albuma ima skrinšot iz Nintendove igre Excitebike, logo benda je očigledna aluzija na Nintendo, dok se jedna od pesama zove po Sega Mega Drive brawler hitu – Streets of Rage, a druga Joe Danger. Braćo!

https://theparaplegics2001.bandcamp.com/album/ramp-it-up

Kad smo već kod panka, Eléctrika iz Meksiko sitija brljaju i krljaju klasičan hardkor pank za koga je čak i izraz D-beat uvredljivo napredan. Demo nazvan samo Demo ima pet razjarenih, užasno distorziranih pesama sa vrištećim ženskim vokalom na kojima bi  ovom bednu zavideli i najtvrdokorniji finski ili švedski hardkor bendovi iz 1982. godine. Moć! A plaćate koliko date:

https://electrika.bandcamp.com/album/demo

Smola su Poljaci iz Poznańa i njihov brzi, energični hardcore thrash je u vrlo dobroj formi na EP-ju  The Strongest Must Fall. Klasične ’80s strategije ovde su osvežene debelom produkcijom, niskim štimom i umešno korišćenim disonancama, pa je ovo vrlo svež, zapaljiv materijal na tragu klasičnog zvuka ali sa potrebnim modernizacijama da bude tačno na pola puta do „pravog“ grindcore ili powerviolence stila. Odlično:

https://smolaprzemoc.bandcamp.com/album/the-strongest-must-fall


Litvanci Stranguliatorius sa svojim trećim albumom, Doctor's Orders: Do Not Touch! dostižu sinergiju svojih interesovanja za thrash i death metal, te grindcore u zvuku koji spaja old school death metal i, recimo, klasični (poljski!) deathgrind. Ovo, dakle, ima puno atmosferičnih, old school death rifova ali i dovoljno grind-thrasherskog šmeka da ne bude baš običan OSDM, sa lepim, punim zvukom i jednom gotovo hipnotičnom atmosferom. Izdao HPGD, a to je garancija kvaliteta:

https://hpgd.bandcamp.com/album/doctors-orders-do-not-touch

Cerebral Prolapse je idealno ime za grindcore bend pa ova ekipa sa Rod Ajlenda nudi baš to, metalizirani grindcore kvalitetno odsviran i pun zlih, moćnih rifova. EP Blossom sa tri pesme je odlično produciran, dajući nam nizak štim i snažan zvuk a bend čuka surovo i sigurno, sa puno promena ritma i vrištanja. I plaćate koliko hoćete:

https://cerebralprolapse.bandcamp.com/album/blossom

Kad smo već kod grindcorea, Fâché iz Kvebeka su PERFEKTNI. Ovo je grindcore sa iznenađujuće kvalitetnim pesmama od po trideset sekundi i, s obzirom da je snimano na kućnoj opremi, sudeći po vokalima i bubnjevima, zapravo još više iznenađujuće okej zvukom. EP se zove Rage, samo prva pesma je duža od minut ali ovo je pošteno napisana i majstorski odsvirana muzika za ljude koji shvataju da za stvarni prikaz besa u muzici najčešće morate da prvo dosegnete vojničku disciplinu. Naravno da plaćate koliko želite, pa nemojte ovo da propustite, da se bezveze svađamo:

https://fache.bandcamp.com/album/rage-ep

Kad se album zove  Hits from the Skullbong a potpisuje ga novozelandski „beach grind“ sastav Fatdick, jasno je da treba očekivati haos i bezumlje Upravo to dobijamo – ovo je transmisija direktno iz života članova benda koji su pitoreskne kreature koje bi izmislile pank rok da ga neko drugi pre njih nije izmislio. Poslušati!

https://fatdick.bandcamp.com/album/hits-from-the-skullbong

Indonežanski Destruktiv pokazuju da klasična, minimalistička D-beat formula nema ograničen rok trajanja. Njihov EP, Death of Civilization zvuči kao klasični ’90s crustcore koji omažira ’80s D-beat, sa svom sirovišču, jednostavnošću i repetitivnošću koje ovo podrazumeva. Ako volite Doom, Disclose i sličnu bratiju, Destruktiv pružaju isto to za deset dolara, sa sasvim solidnim zvukom i dobrim etitjudom:

https://holocaustrecords666.bandcamp.com/album/death-of-civilization-ep

Još D-beata? Što da ne! Tribünal je njemački metalizirani d-beat projekat koji se izdvaja korišćenjem HM-2 pedale na gitari za ekstra teški i debeli zvuk. Dobro, izdvaja se i za nijansu složenijim kompozicijama, ali ovde je svakako na programu hipnoza distorzijom i D-Beat gruv. Album Deathmachine je odličan primer „sviranja žanra“ a da ste tu ipak pronašli autonomnu teritoriju i sopstveni izraz.

https://tribunal-dtakt.bandcamp.com/album/deathmachine

HARDCORE HITS CANCER je legalno registrovana organizacija koja prikuplja novac za lečenje siromašne dece od raka i mislim da ne moram da kažem ništa drugo i da je kupovina kompilacije VOL V praktično vaša dužnost na ovom mestu. No, ako vas BAŠ treba ubeđivati, radi se o gomili španskih (ne samo hardcore) bendova koji obrađuju sve od Stevieja Wondera, preko Foo Fighters do španskih hardcore superheroja HHH.  Navalite:

https://hardcorehitscancer.bandcamp.com/album/hcxhc-vol-v

Action for Afghanistan je još jedna hardcore kompilacija, ovog puta od strane američke etikete Another City iz Čikaga i ovde se pare od prodaje daju, kažu na Bandcamp stranici, „sledećim humanitarnim organizacijama“ ali onda ne navode ni jednu. Kapiram da nije u pitanju surova šala već samo poslovično pankersko brljavljenje, a muzika je iznenađujuće dobra sa gomilom odličnih hardkor bendova u američkom stilu, a što podrazumeva sve od superbrzine do sporog nabadanja:

https://anothercityrecords.bandcamp.com/album/action-for-afghanistan

Prija mi žestoki deaththrash na prvom albumu južnokorejskih Spit On My Tomb. Album Necrosis ima svu potrebnu rifašku i krljačku energiju a da pritom ima i neke svoje interesantne ideje o tome kakvi se sve elementi mogu udenuti u ove pesme, pa je  u pitanju svež, originalan materijal koji na prvi udar pleni brzinom i pomenutom, jelte, krljačkom energijom ali ostavlja trajan utisak na ime iventivnosti pesama i kvaliteta svirke. Bogami, odlično.

https://newmodernauthentic.bandcamp.com/album/necrosis

Prvi album finskih Advent of Fire zove se Verikaste i ovo je zanimljiva, gotovo rokerska interpretacija old school death metal zvuka. Bend me je iznenadio aranžmanima koji su nepredvidivi i koji forsiraju gruv i mnoga rešenja koja ne očekujemo od death metala, sa praktično progresivnim pristupom žanru a da je opet sve nekako prirodno i bez pretenzija. Zanimljiv, prijatan debi:

https://greatdanerecords.bandcamp.com/album/verikaste

Klivlendski Curse of Denial simpatično meša death metal težinu i disciplinu sa blek metal eksperimentima na EP-ju The Reckoning. Ovo je pet pesama žestoke svirke sa finim, hrskavom zvukom koji je uspešno izbegao kletvi prevelike kompreisje i dosta ideja koje nisu sad nešto revolucionarne ali dinamizuju materijal i donose puno inspiracije za hedbeng. Podržavamo!

https://curse-of-denial.bandcamp.com/album/the-reckoning

Vaticinal Rites iz Londona za sebe kažu da ih inspiriše klasični ’90s death metal zvuk sa Floride ali da imaju i dosta evropskog undergronund šmeka u svojoj muzici. Meni, pak, istoimeni debi EP zvuči kao old school death metal izmešan sa malo blek metala za jednu mračnu, htonsku ali zabavnu muzičku papazjaniju rifova, solaža i podzemnih vokala. Nije za svakoga, ali valja:

https://vaticinalrites.bandcamp.com/album/vaticinal-rites

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1005 on: 20-11-2021, 14:33:01 »
Debi EP australijskih Vestigial podseća da na ovom kontinentu ne sviraju samo najmračniji, kavernozni death metal. Mada, opet, EP, In the Void Between donosi vrlo zadovoljavajuće količine mraka. Vestigal, ipak, tamni, rifaški death metal sviraju sa progresivnom ambicijom i pišu složene pesme sa čestim promenama ritma i zvonećom bas-gitarom. Produkcija nije IDEALNA ali bend piše dobre pesme i ima zdrav, kinetički gruv koji ne zastaje da se muzičari bave egzibicijama pa sam ja ovo sa uživanjem slušao:

https://vestigial-australia.bandcamp.com/album/in-the-void-between

Norveški Haalbuaer čine tri mlada momka sa očiglednom ljubavlju ka starom, mračnom death metalu što se interesuje za pljačkanje grobova, nekrofiliju itd. Mortal Ones Scream in Horror je demo sa osam pesama vrlo autentično zvučećeg old school death metala koji će normalnom svetu biti monoton i zvučno zaranjen ali će ljubitelji žanra umeti da u njemu čuju posvećenost i uživaju u rifovima, dubokim vokalima i jednostavnim, iznurujućim ritmovima. Daunloud se naplaćuje  po želji što je vrlo korektno:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/mortal-ones-scream-in-horror

Bečki Monument of Misanthropy je pre par godina imao neku vrstu rascepa i svađe oko toga ko ima pravo da zadrži ime benda, no, evo nama drugog albuma, Unterweger, i pevač George Wilfinger je još uvek u bendu a gitarista Jean-Pierre Battesti nije... Enivej, Unterweger nudi klasični, vrlo ulickano producirani  horor-death-metal sa visokim tehničkim nivoom svirke i ponekim lepim rifom i temom. Monument of Misanthropy sviraju praktično u istom stilu kao i belgijski Aborted što je dobra vest ako volite Aborted i mada mene ovako SUROVO iskomprimovan master aktivno odbija od slušanja, ne mogu da kažem da bend ne isporučuje kvalitetnu zabavu:

https://monumentofmisanthropydm.bandcamp.com/album/unterweger-brutal-death-metal

Njemački Reckless Surma ima donekle sličan zvuk, mada je njihova muzika nešto bliža deaththrash formama, ali to je taj disciplinovani, jako kompresovani death metal sa ambicijom da bude razgovetan i mosh-friendly. Debi album, nazvan isto kao i bend nudi vrlo solidnu kolekciju pesama i debeo, težak zvuk gitare. Bubnju bi valjalo malo više dinamike, ali dobro, to je samo moja meditacija. Solidan album:

https://recklesssurma1.bandcamp.com/album/reckless-surma

Iako u trenutku dok ovo kucam šesti album njemačkih tech death metalaca Obscura, nazvan A Valediction, nije dostupan da se bez plaćanja u celini čuje na Bandcampu ili drugde (pretpostavljam na Deezeru kad se registrujete ali ko ima snage za to...), kršim sopstveno pravilo i uključujem ga u nedeljni pregled naprosto jer volim ovaj bend i mislim da vredi potencijalnoj publici koja možda nije svesna njegovog izlaska skrenuti pažnju na nj. Jer, A Valediction je prijatan, neoklasičarski melodičan album tevtonskog death metala koji, istina je, danas skoro da se dotiče sa metalcoreom, ali Obscura i dalje vladaju na polju pisanja vrlo pamtljivih upečatljivih pesama koje ne pate zbog sviračkih egzibicija. Melodični, klin vokali i čista produkcija će sigurno privući masu novih slušalaca iz melodeath orbite a Obscura će im ponuditi bogat obrok i navići da traže dublje i ambicioznije sadržaje. Svi pobeđuju!

https://obscura.bandcamp.com/album/a-valediction

Za još dobrog ali klasičnijeg tech death zvuka ukazaću na prvi album losanđeleskih Delphian. Ploča, nazvana Somnambulant Foregoer produkt je pre svega kreativnosti dvojice sržnih članova (braće?) po imenima Jason Williams i Matthew Williams. Njihovim gitarskim i vokalnim talentima pridruženi su basista Martin Rygiel (iz Decapitated) i sjajni bubnjar Kevin Talley (svirao u Suffocation i Dying Fetus što su moćne preporuke, iako ga Slayer nisu uzeli u bend kada je došao na audiciju) i ovo je vrlo lepo, profi odsviran album koji samo nema mnogo posebnog identiteta. Ali ako ne tražite identitet nego samo tipično kalifornijski, rifaški tech death, Delphian apsolutno isporučuju:

https://delphian.bandcamp.com/album/somnambulant-foregoer

Tomas Lindberg i kolege su već ove godine izdali jedan zapažen album sa matičnim bendom At the Gates, ali upravo nam je stigao i novi album sajd projekta The Lurking Fear gde pored Lindberga sviraju još dva člana ATG i još dvojica švedskih death metal veterana. Meni se ovo, naravno, sviđa više nego At the Gates jer je album superzabavna jurnjava kroz lavkraftovske teme i trešerski death metal iz Švedske. Gitare, zna se, imaju tipično švedsku death metal težinu a Lindberg ima nepogrešivo šmekerski promukli vokal koji treba negovati i slaviti sada kada među nama više nije sveti Lars Goran Petrov. Album ima dvanaest poštenih, znojavih, zakucavačkih pesama punih atmosferičnih rifova ali bez nekakvih prekomplikovanih aranžmana i ovo je švedski death metal sa patinom i bukeom koji vredi slušati i preslušavati bez žurbe i iz više navrata:

https://www.youtube.com/watch?v=2Lgbl6fW4pA&list=OLAK5uy_lE1myCD0ni0CfqD7W2q8hMiWteY2BWLis

Kada vam prvi album izdaje Transylvanian Tapes, već imate moju, što se kaže, pažnju. Civerous iz Los Anđelesa su ultra mračan, težak, spor old school death metal koji svoj duboki štim i neljudski vokal stavlja u službu pesama na pola puta između beznađa i košmara. Hoću reći, ovo ima death metal agresivnost ali i doom metal sporost, lepo odmerene i izmešane, za koktel pesama koje vas pošteno provozaju između ekstrema, a sve snimljeno prilično dobro i spakovano da se sluša sa uživanjem. Samo za ozbiljne ljubitelje paklenog, obezljuđenog old school death zvuka:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/civerous-decrepit-flesh-relic

Brazilski death metal trudbenici Nervochaos slave četvrt veka rada albumom Dug Up... Diabolical Reincarnations sa čak trinaest verzija svojih starih pesama ponovo snimljenih i moderno produciranih za ovu priliku. Ako volite jednostavni, gruverski death sa thrash osnovom i sada vrlo čistom produkcijom, uživaćete:

https://youtu.be/2k59lJMSH74

I Pathology iz San Dijega imaju novi album, The Everlasting Plague, već jedanaesti za petnaest godina diskografske aktivnosti. Bend svakako ne pokazuje znake da se tu iko umorio i ovo je ne naročito duboka i promišljena, ali kvalitetna ploča koja brutalni, betonski tvrdi death metal spaja sa melodičnijim temama kako bi se zahvatio širi ugao u populusu i pribavilo više publike za ono što Pathology nude. Meni je ovo kao neka brza hrana u kojoj se kombinuju slem rifovi i melodične death solaže, sve spakovano u tvrdi, nedinamični master i prijatno za slušanje bez, što se kaže, obaveza. Pošteno i tvrdo:

https://pathologymetal.bandcamp.com/album/the-everlasting-plague
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l-MlWpGAobO00wD5HuIGvI33kC3xFn-uo

Ali brutal death iznenađenje nedelje je novi EP njemačkih Stillbirth koji se zove Strain of Gods. Unique Leader, izdavač, potencira kanabisom inspirisani imaginarijum i naklon benda ka stoner vedetama kao što su Sleep ili Black Sabath, ali da bude jasno, Strain of the Gods je pre svega vrhunski slamming death materijal, sa agresivno komprimovanim zvukom, zastrašujućim vokalima i uraganskim bombardovanjem kockastim gitarama. No, pesme su napisane jako dobro, sa zanimljivim prelascima iz teme u temu i ploča se sluša kao konceptualni, kinematični narativ iz paklene alternativne budućnosti. Meni je ovo veoma zabavno i mada morate odmarati uši nekoliko sati posle jednog slušanja, zahvaljujući napucanom masteru, vredno je te žrtve:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/strain-of-gods

Španski sastav Demiurgon ima novi EP, Il Culto Cannibale i mada je ovo ranije objavljivan materijal, ove tri pesme su date u novomasterovanim verzijama, i zvuk je odličan a svirka izvrsna. Ovo je death metal koji ima i šmek i eleganciju, krećući se kroz fini gruv i besprekorne rifove sa elegancijom prevejanog dendija, a opet bijući brutalu za  sve pare. Jedno od najboljih death metal izdanja ove nedelje:

https://demiurgon.bandcamp.com/album/il-culto-cannibale-ep

Ulazimo u poslednju sekciju, a gde su heavy metal, power metla i razne ekscentričnosti. Španski Angel's Storm postoji još od 2007. godine ali je tek sada snimio prvi album, Metal Roots (pogotovo značajno jer im se prvi EP iz 2014. godine zvao At Last). Po imenu i nazivu albuma jasno je da je ovo retro metal i Angel's Storm se svakako pronalaze u zvuku osamdesetih, negde između klasičnog heavy zvuka jednih Manowar i trešerskije, brže svirke. Muzika je cheesy i simpatična, pesme povremeno prijatno iznenade odličnim temama, ali bend u dobroj meri ispašta na ime pevanja koje ima dosta lošu kombinaciju snažnog španskog naglaska u engleskim stihovima i konstantnog plesanja na granici falša. Mislim, nije da je to MENI dilbrejker, ali Angel's Storm ovo u ovom trenutku sprečava da igraju u jačoj ligi. No, može da se sluša:

https://angelsstorm.bandcamp.com/album/metal-roots

Švedski power metalci Insania su svoj peti album nazvali V (Praeparatus Supervivet) i kakav je naslov takav je i album: napucan, ambiciozan, epski i, ako volite ovaj partikularni brend power metala, odličan. Insania su svakako preslađeni za moj ukus ali pričamo o vrlo kvalitetnom izvođenju pesama koje rade u klasičnom Helloween ključu i pružaju ciljnoj grupi multiple užitke, što žestinom, što melodičnošću, što skoro simfonijskom grandioznošću. Respekt.

https://youtu.be/K3rP-U558zU

Mađari nemaju more, ali imaju piratski metal. Blacklore su snimili prvi album, Legend of the Lich Pirate I. i ako volite melodični, epski piratski metal pevan na Engleskom sa mađarskim naglaskom, ali korektan, pa i zabavan u, za mene sasvim dovoljnoj meri, treba da odvojite malo vremena. Blacklore su kvalitetni svirači i produkcija je dobra i meni su ove pesme sasvim dobre. Na pevanje se valja navići ali makar dobijamo dualne muško-ženske vokale, pa je to zabavno:

https://blacklore.bandcamp.com/album/legend-of-the-lich-pirate-i

Nisam se preterano iscimao kada sam video da klasični losanđeleski ’80s metalci L.A. guns imaju novi album – prvi singl mi se nije posebno dopao – ali kada sam malo poslušao ostatak materijala, pa, moram da priznam da je ovo ploča koja ima šta da ponudi. Checkered Past počinje vrlo ubedljivim rokerom Cannonball, koja podseća da su Tracii i ekipa u jednom momentu u osamdesetima bili sasvim egal sa bendovima koji su potom izrasli u monstrume roka. Nisu sve pesme ovako moćne, ali album je iznenađujuće maštovit i eklektičan, nudeći  ne samo podgrejani hair metal i sleaze rock već i sasvim originalne i sveže fuzije hard roka sa različitim muzičkim stilovima, a sve u kvalitetnoj izvedbi i dobroj produkciji. Impresivno? Pa... prilično.

https://youtu.be/zrby2Gxwysc


Debi album australijskog benda Galaxy izlazi za Dying Victims Productios što je automatska preporuka. On the Shore of Life je vrlo lepa, prijatna ploča old school metala koji u sebi sadrži dosta ’70s progresive ali i korektnu količinu ’80s epike da sve bude kako treba. Ovo, dakle, ostavlja utisak jedne otmenosti i ambicije, sa potrebnim minimumom cheesea, a pesme su napisane kompleksno, ama bez forsiranja namerno „čudnih“ aranžmana. Rifovi su dobri, pevanje je u visokom registru ali takođe bez forsiranja falseta i, kao šlag na tortu, produkcija je topla, prijatna i prirodna. Odlično!

https://galaxyaus.bandcamp.com/album/on-the-shore-of-life
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/galaxy-on-the-shore-of-life

Njujorčani Tower pošteno i srčano cepaju svoj klasični heavy metal na drugom albumu, Shock to the System. Bend karakterišu rifaški, gitarski, pa i pomalo sirov pristup kreiranju epskog, moćnog zvuka i pevačica Sarabeth Linden što ima moćnu glasinu koju ni malo ne štedi. Malo i preteruje, da bude jasno, ali jebeš ti hevi metal bez preterivanja, moja Slavice, pa su mi Tower baš prijali na ovoj ploči sa svojim prirodnim, vrlo organskim zvukom i svirkom koja je dinamična i žestoka. Ako volite klasični Riot zvuk ili nešto iz te epohe, ovo je obavezno:

https://towernyc.bandcamp.com/album/shock-to-the-system

Dying Victims Productions su dosta dugo hajpovali debi album kelnskih Cherokee i Blood & Gold je konačno pred nama, sa čak petnaest pesama od kojih se prva neobjašnjivo za mene zove Bill Pullman. Ali hajde, valjda je i on zaslužio da bude na neki način ovekovečen u rokenrolu. Cherokee sviraju lep, prijatan old school heavy metal kao da su trenutno kasne sedamdesete i bluz, progresiva i metal se spajaju u jednu prirodnu celinu. Lepe, razigrane i ukusne gitare, dosta interesantnih harmonskih izleta izvan standardnog metala, prirodan, mekan zvuk i simpatična pevačica, pa sve to 75 minuta – ako vam se Cherokee dopadnu na prvi ugriz, ili, uopšte, ako ste se vajkali kako danas nema bendova koji sviraju na transverzali Thin Lizzy-Wishbone Ash-UFO, pred vama je MNOGO uživanja:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/cherokee-blood-gold

Dobar je bio i prošlogodišnji album finskih Nightstryke pa mi se dopada i ovogodišnji EP, Children of the Stars. Ovo je i dalje mangupski NWOBHM zvuk, ovog puta sa možda malo manje power metal preliva odozgo a više „street“ šmeka i ove četiri pesme su mi baš legle. Nightstryke vrlo lepo sviraju i imaju odličnu produkciju,  sa toplim, prirodnijim zvukom nego što je danas standard i ženski vokali Jenne Kosunen u naslovnoj pesmu su sjajno uklopljeni. Izvrsna ploča za četiri evra:

https://nightstryke.bandcamp.com/album/children-of-the-stars

Novi, deseti album Converge snimljen je u kolaboraciji sa Chelsea Wolfe i ovo je, pa, MOĆNO. Converge su sa decenijama jako izšlifovali svoj metalcore pristup a Wolfeova je ubitačna pevačica i kada album  Bloodmoon: I počne pesmom od osam minuta koja je ozbiljna, usredsređena i naprosto ZRELA, znate da je na programu nešto posebno. I ostatak ploče je napisan jako ambiciozno sa, za Converge, maltene simfonijskim aranžiranjem i apsolutno ubitačnim perfomansom od strane svih umešanih. Kurt Balou se ovim albumom potvrđuje ne samo kao sjajan producent već i kao ozbiljan autor i aranžer koji je masu muzičara sa jako izraženim identitetima sklopio u funkcionalnu i stalno iznenađujuću celinu. Epska ploča:

https://convergecult.bandcamp.com/album/bloodmoon-i

Dying Victims Productions su u plamenu ove nedelje pa je i album tjedna prvenac nizozemskih Destructo. Nazvan, sugestivno, Demonic Possession, ovo je praktično školski primer kako treba raditi black-thrash metal sa moćnim rifovima, oštrim tempom i paklenim vokalima. Ima danas masa black thrash bendova od kojih su mnogi jako dobri pa svakako najbolje među njima treba potražiti u tim detaljima u kojima se krije đavao. Destructo pre svega plene zvukom koji je prirodan, prštav i prijatno dinamičan i mada ovo nije „lepo“ produciran album, on jeste album koji možete da odvrnete glasno a da vam se zvučnici ne raspadnu, pa da sa komšijama napravite spontanu šutku u dvorištu. Vrlo lepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructo-demonic-possession
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1006 on: 27-11-2021, 13:57:11 »

Jeste da smo ove nedelje svedoci pojave novog, goreg soja virusa koji nam je već ogadio 21. vek, a nazvali su ga Omikron samo da bi na kraju David Cage ispao kriv za sve (a ionako je kriv za sve), ali se puno starih favorita vratilo sa novim pločama, što živim, što studijskim, što kolekcijama obrada tuđih stvari, a i puno ovih bendova je objavilo pažnje vredne albume. Imamo, dakle i švedsku horor-operu, i američki dron-blagoslov i indonežanski grindcore i kineski spid metal i rumunski eterični blek metal i slovenački power metal, pa i gomilu propisnog heavy zvuka za publiku koja voli samo klasično. Propadosmo. Al sa stilom.





I odmah blek metal jer je crno uvek u modi. Novozelandski dvojac The Temple ima odličan debi album nazvan takođe The Temple a koji je istovremeno sirov, mračan, sofisticiran i još malo pa progresivan. Ovo nije čist blek metal i The Temple u svoju formulu ubacuju solidne količine one kavernozne, teške death metal svirke koja tako dobro uspeva u njihovom delu sveta, ali ovde je u prvom planu kvalitet pesama. U pitanju je projekat sadašnjih i bivših članova Ulcerate i svakako se čuje iskustvo i zrelost u komponovanju ali kod The Temple su pesme istovremeno i nepredvidive i potpuno osobene, emitujući spontanu, organsku energiju kud god da se okrenete. Atmosferično, mračno, malo i emotivno, ali sve vreme hermetično na najbolji način:



https://thetemplenz.bandcamp.com/album/the-temple



Ruski Nordloth zvuči vrlo dobro na debi EP-ju The Forest. Никита Давыдов koji sve ovo svira, peva, piše i producira ima uho za tipično slovenski blek metal koji je melodičan, raspevan i pun atmosfere a da je sve to istovremeno i korektno agresivno, sa jednom autentičnom blek metal energijom. Nije ovo muzika destrukcije i nihilizma, već tuge i melanholije ali puca od energije. Vro solidno:



https://ofnordloth.bandcamp.com/album/the-forest



Debi album nizozemskih Plaagdrager je izuzetno zreo od prvog tona, kanališući skandinavski zvuk sa kraja devedesetih, ali uz modernu produkciju i nešto modernizovan senzibilitet. Album Rampspoed & Verdriet je vrlo ubedljiva ploča sa pesmama koje u punoj meri računaju na individualne sviračke kvalitete članova ali je i kolekcija kompozicija koje se izdvajaju temama i rifovima. Slušajte recimo Blindeman sa svojim zlim hromatskim melodijama koje onda smenjuju lepo odmerene disonance, sve u srednjem tempu koji ja nešto ne volim naročito ali ova pesma mi je baš ušla u uho. Drugde bend krlja brzo i agresivno, ali album je generalno dovoljno raznovrstan i impresivno maštovit, tako da, pričamo o debiju kakav se samo poželeti može.



https://plaagdrager.bandcamp.com/album/rampspoed-verdriet



Australijski jednočlani projekat Krvna (kakvo ime!!!) ima vrlo solidan debi album. Sempinfernus, kako se ploča zove, svakako ima malo one samoindulgencije kakva često ume da mori jednočlane blek metal bendove pa su i ovde pesme podugačke i provode dosta vremena u kontemplaciji i refleksiji, ali autor, koji se i sam zove Krvna, ima dosta talenta i osećaja za komponovanje i aranžiranje pa dobijamo ne samo ličan i karakteran album već i pristojno napisanu i sekvenciranu ploču. Plus, zvuk je, kada se na stranu stavi spljeskan master, zapravo vrlo dobar. Svaka čast za debi:



https://seancerecords.bandcamp.com/album/sempinfernus



Takođe iz Australije dolaze Hunters Moon (sve tako, bez ikakvih apostrofa), čiji je debi album, The Great Pandemonium takođe ubedljiva, glasna i zrela kombinacija modernih blek metal ideja. Ekipa na JuTjubu već je definisala da je ovo kao da ste spojili Necrophobic i Uada, a uz odličnu produkciju i kvalitetno napisane pesme rekao bih da imamo još jedan pobednički uradak sa južne hemisfere. Ozbiljno, zrelo i energično:



https://huntersmoon.bandcamp.com/album/the-great-pandemonium



Malo da odmorimo od sve te zrelosti i dobre produkcije, novi EP meksičkog jednočlanog blek metal projekta Exaversum zove se Bestiarius i meni je prijala ta monotona, jednostavna, skromno producirana ali iskrena muzika. Exaversum ne krči neke nove putanje u blek metalu ali ono što radi je usredsređeno i ima jednu hipnotičku dimenziju pa ove četiri pesme, bez nekog odstupanja od centralne formule, lepo procure. A treba ceniti bend koji uspeva da u svoj logo elegantno udene kozje rogove:



https://exaversum.bandcamp.com/album/bestiarius



Ghost Cries su japanski simfonični black-death metal sastav i njihov treći album, Purgatorium je prvo što od njih čujem, a zvuči kao da sam bend slušao već mnogo puta. Ovo ne mislim u nekoj negativnoj konotaciji, da su Ghost Cries nešto nepodnošljivo neoriginalni or something, nego najpre da je njihova muzika očigledna kulminacija gomile uticaja koji su na kraju u sumi morali da daju ovakvu ploču. Ovde ima jednaka količina klasične muzike i saundtraka za Konamijeve igre iz devedesetih (poglavito iz Castlevania serijala), jednaka količina kiča i prefinjene kompozitorske veštine, jednaka količina tehničkih kvaliteta i jedne časne estetske naivnosti da u konalnici da skoro diealnu kombinaciju koja, ako ste JA ne može da ne bude simpatična. E, sad, vi, statistički gledano, verovatno niste ja, ali poslušajte, ovo je vrlo dobra ploča:



https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/purgatorium



Morgul Blade iz Filadelfije uprkos imidžu „normalnih“ hevi metalaca moram da klasifikujem kao „blackened heavy metal“ s obzirom na vokalni stil gitariste, klavijaturiste i pevača Klaufa. No, nije samo stvar do pevanja. Debi album, Fell Sorcery Abounds i pored toga što se oslanja na dosta tehnika i ideja iz klasičnog heavy metal jelovnika, pa i power metal sfere, ima jednu sirovost i svedenost koje su tipičnije za ekstremne podžanrove pa je ovo, mislim, srećno srednje rešenje između blek i hevi metala za jako širok spektar andergraund publike. Pogotovo ako, jelte, voli Tolkina:



https://morgulblade.bandcamp.com/album/fell-sorcery-abounds



Negura Bunget u konačno izbacili svoj poslednji, posthumni album, Zău. Naravno, materijal je delom snimljen još za života prerano preminulog bubnjara Gabriela Mafe i bendu je trebalo četiri godine da sve to dovrši i da odluči da se album ipak objavi. Dobro je da jeste jer, iako ja istorijski ne marim previše za ovaj legendarni rumunski bend, Zău defnitivno odiše otmenošću i ambicijom, nudeći dugačke, meditativne pesme i gotovo ambijentalni zvuk:



https://negura-bunget.bandcamp.com/album/z-u



Dvojac iz Arizone Edicule o sebi govori kao o transcendentnom blek metal sastavu iz goruće pustinjske noći i sve to zvuči kao da nam se nameštaju na penal kad pustimo muziku a ono neka dva gubitnika udaraju po kantama u šupi, međutim EP Apotheosis je zapravo lep. Ovo jeste blek metal, jeste onako, filozofski zamišljen i sasvim je solidno napisan. Melodičnije nego što ja možda načelno volim, ali dovoljno svedeno i usredsređeno da mi ne smeta previše:



https://edicule.bandcamp.com/album/apotheosis



Godhead Machinery nisu postali ništa manje ambiciozni na trećem albumu, Monotheistic Enslavement i ovo je i dalje dosta avangardni ali i srazmerno prijemčivi black-death metal sa neveselom atmosferom i meditativnim elementima, ali i sa puno dobre svirke pa i prostora da se tu osete i druge emocije sem očaja. Godhead Machinery ne sviraju ni blizu „klasičnog“ švedskog blek metala ali ovoj sceni dodaju prekopotrebnu dozu osobenosti i karaktera:



https://godheadmachinery.bandcamp.com/album/monotheistic-enslavement 



Novi EP kanadskih Ossuaire zove se Triumvirate, traje solidnih pola sata i donosi još njihovog opako distorziranog ali prijatno melodičnog i časno sviranog blek metala. Bend je već ozbiljno izgradio svoj zvuk na prethodnim izdanjima i ovo je sada na neki način i neobaveznije postavljeno, sa energijom koja je radosna i razuzdana a da pesme zbog toga ne deluju prostije ili pliće. Vrlo lepo.



https://youtu.be/ogPzRLJNo-E



Od istog izdavača, Sepulchral Productions stiže i odlični split Opus Blasphematum bendova Délétère i Sarkrista. Kanađani Délétère sviraju sjajan, melodičan ali dovoljno sirov blek metal u koji se odlično uklapaju klavijature i ovo je lepo napisano i kvalitetno producirano za relaksirano slušanje sa apetitom. Njemački Sarkrista je takođe melodičan i vrlo disciplinovan i uredan u svirci i zvuku, pa je ovo fino zaokruženo i vrlo preporučljivo izdanje a i omot mu je, priznajmo, izuzetan:



https://youtu.be/8ehB17QhpSY



Počeli smo sa The Temple a završićemo blek metal sekciju sa Temple of Evil. Ovo je kiparski okultni blek metal sastav čiji drugi album, Apolytrosis nudi sve što vam treba za kraj Novembra: mračne a zavodljive melodije, puno atmosfere ali i poštenu, oštru i napadačku svirku. Prilično hipnotička i raznovrsna ploča a koja ne gubi iz vida svoj glavni cilj i estetsku srž:



https://templeofevil.bandcamp.com/album/apolytrosis



Prelazimo na stoner, doom, psihodeliju i sludge. Stoned Karma je snimila novi album, i Tales of the Damned je vidno profitirao od šestomesečnog perioda koji je prošao od prethodnog albuma. Nije Stoned Karma ovde ništa fundamentalno promenila u zvuku, i dalje pričamo o sporom, hipnotičkom i nežnom instrumentalnom psihodeličnom roku ali su pesme ovde za nijansu prorađenije, sa nešto više dubine. Ne kažem da meni njihova dosadašnja izdanja koja su se oslanjala prevashodno na gruv nisu prijala, jesu, ali ovde je sjajno videti da pored gruva bend uspeva da unese i neke druge ideje i da one spektakularno rade (na primer flauta u Age of Redemption). Vrlo relaksirajuće i prijatno a opet ne plitko i bez značenja:



https://stonedkarma.bandcamp.com/album/tales-of-the-damned



You Cannot Be Saved je naziv prvog albuma trija Merlock iz Vašingtona i meni to lepo zvuči. Ovo je spori, atmosferični ali i psihodelični stoner metal, koji dobro pazi da ne udara iz sve snage sve vreme pa tu ima dobre dinamike i svakojakih raspoloženja. Bend je za ovaj album snimio pesme sa prva dva demoa ali se sve to spakovalo tokom jedne večeri, uživo, pa sve zvuči vrlo sirovo i autentično. Ima štofa!



https://merlock.bandcamp.com/album/you-cannot-be-saved



Temptations Wings iz Sjeverne Karoline sviraju tvrd, glasan, vrlo metaliziran ali gruverski stoner rok, možda slično nekim od bendova koji snimaju za Ripple Music. Album Marauders of the Killing Moon nije izašao za tu kalifornijsku etiketu već za Electric Talon Records iz Filadelfije, ali, bez brige, muzika na njemu je kvalitetna. Ako volite tu kombinaciju sabatovskog gruva i razrađenijih hevimetal melodija, sve energično a disciplinovano, Temptations Wings su apsolutna preporuka sa pesmama koje su distinktne i interesantne svaka za sebe. Plus, Altar of Sabbath je toliko slatka posveta Black Sabbath da ja ne mogu da skinem osmeh sa lica:



https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/temptations-wings-marauders-of-the-killing-moon



Trippelgänger je sjajno ime za bend a ova ekipa iz Aalborga u Danskoj pritom i svira vrlo prijemčiv stoner rok. EP First Trip koji im je i pravo „pravo“ izdanje ima tri pesme odličnih gitara (solaže su sjajne), ubedljivog pevanja i generalno odličnog stonerskog gruva spakovanog u pažljivo napisane kompozicije tako da se sačuva organski, džemerski senzibilitet a da pričamo o punokrvnim aranžmanima. Veoma impresivno i više nego vredno ta skromna 3,33 Evra koliko ljudi traže za ovaj materijal:



https://trippelganger.bandcamp.com/album/first-trip



Skoro tri sata finog, sporog i raznovrsnog doom metala nudi inicijativa Sabbra Cadabra iz Buenos Airesa na kompilaciji The Last Witch (Compilado Doom Metal 2021). Ovde za pare koje sami odredite možete da se upoznate sa gomilom nepoznatih južnoameričkih bendova, ali im podršku daju i neka jača imena o kojima sam ja ovde već pisao u pozitivnoj konotaciji, poput Void Tripper, Black Spell i Lucifer’s Children. Mnogo dobre i tripozne muzike na ovoj kompilaciji, obavezno slušanje:



https://sabbracadabra.bandcamp.com/album/the-last-witch-compilado-doom-metal-2021



High Fighter iz Hamburga su solidan, čvrst sludge-stoner sastav sa jakim, energičnim gitarama i pevačicom koja ostavlja jako moćan utisak. Živi album, Live at WDR Rockpalast dolazi posle dva studijska albuma i predstavlja High Fighter u odličnom svetlu, sa raznovrnsim pesmama i kvalitetnom svirkom. Iako sve u bendu valja, pevačica Mona Miluski najviše upada u uho sa svojim autoritativnim šetanjem između melodičnog, gotovo brajanmolkovskog napeva i demonskog vrištanja. Udarački:



https://highfighter.bandcamp.com/album/live-at-wdr-rockpalast



Kad se bend zove Blunt, znate na čemu ste i pre prvog takta. Closure, novi EP ove ekipe iz Ilinoisa ima četiri pesme teških, nadrogiranih rifova, sporog, teškog ritma i psihodeličnih vokala, baš kako i treba i mada Blunt ne otkrivaju bogznašta novo u orbiti stoner i sludge metala, i ovo staro što su otkrili je sasvim solidno:



https://blunt420.bandcamp.com/album/closure



Ali zato su Delos Dillerz iz Jekaterinburga bili vrlo prijatno iznenađenje. Njihov EP, Healing Madness ima tri pesme koje krasi stonerska težina i žestina, ali koje imaju i dosta tog nekog ’90s alternative rock šmeka a koji mi je iz nekog razloga prijao. Žena koja ovo peva je IZVRSNA a ni ostatak benda nije rđav i biće zanimljivo videti kako će ovaj bend da evoluira:



https://delosdillerz.bandcamp.com/album/healing-madness



Prelazimo na thrash metal, hardcore, grindcore, death metal i te načelno brze žanrove. Pursuit iz Severne Dakote zvuče odlično na živom EP-ju Live at 14​:​59 Studios. Ovo je moćan, moderan, rifaški thrash metal sa žestinom i tvrdoćom kakve se samo poželeti mogu a opet i sa dovoljnom količinom rada i promišljanja u domenu komponovanja da se sve ne svede samo na površne elemente. Odličan zvuk (ipak je ovo snimano u studiju) i generalno odlično predstavljanje benda koje me je ostavilo gladnim za još:



https://pursuit-thrash-fargo.bandcamp.com/album/live-at-14-59-studios



Česi Deviance nisu možda skroz moja šolja mleka od soje sa kakaom s obzirom da je njihov thrash metal bliži srednjem nego brzom tempu, ali debi album, Freeze, Obey je sasvim solidna ploča tehnički kvalitetnog i dobro napisanog thrash metala. Jeste, tačno je da se bend uglavnom drži srednjetempaške brzine ali se makar trudi oko rifova i aranžmana, ima odličnu produkciju a pevanje zvuči sasvim dobro. Utoliko, ovo je vrlo ugodan thrash produkt sa dovoljno raznovrsnim temama i pesmama da se lepo i časno posluša:



https://deviance.bandcamp.com/album/freeze-obey



Kolumbijski Stomp Roller svoj EP Ritual& Radical pripremaju za iduću godinu ali se već može slušati i kupiti na Bandcampu. I ovo vredi. Bend sebe stavlja negde između groove i sludge metal rešenja ali je žestina i brzina sa kojom se ovo svira dovoljna da ih ja spakujem uz thrash metal bendove. Produkcija je daleko od upeglane i kvalitetne ali sludge metal ne bi bio to što jeste da juri tu vrstu kvaliteta. Energija, žestina, dinamičnost, to su kvaliteti ovog trija pa preporučujem glasno slušanje:



https://stomproller.bandcamp.com/album/ritual-radical



Metal On Metal Records su ponovo izbacili masu izdanja odjednom i sva zvuče sjajno ali se na Bandcampu može čuti samo po par pesama a ne i čitavi albumi. Frustrirajuće! No, kako je drugi album finskih trešera Home Style Surgery pušten i na Jutjub, ovde sam da kažem da je Brain Drill Poetry još malo pa remek delo. Ovo je thrash metal koji je i melodičan i progresivan, sa stalno iznenađujućim, svežim idejama, a da je sva ta raskoš spakovana u muziku koja nepretenciozno čuka iz sve snage i ide napred velikom brzinom. Volim brze pesme a Home Style Surgery ih rade izvrsno, pišući album pun odličnih pesama i sjajne produkcije. Treš or bi trešd, sestre i braćo:



https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/home-style-surgery-brain-drill-poetry

https://youtu.be/KR_qKuDwMpI



Britanski jednočlani melodični death/ prog metal bend Shadow Mantra je izbacio vrlo solidan novi EP, Masks. Steve M koji sve ovo piše i svira je sa godinama stekao ne samo veštinu u prstima već i izgradio identitet i ovo su odlične pesme sa onom formom progresivne svirke koja ne udara akcenat na instrumentalističke egzibicije nego na promišljeno komponovane i aranžmane. Plus, sve ovo ima vrlo solidan zvuk. Impresioniran sam:



https://shadowmantra.bandcamp.com/album/masks



Dynasties of Decay je drugi album portugalskih Hellspike i još jedno od izdanja Metal on Metal Records koje moram da jurim po Jutjubu da bih ga čuo jer izdavač pušta samo nekoliko pesmaa na Bandcampu. Elem, ovo je melodičan i energičan speed metal zvuk sa dosta klasičnog heavy programa u svojim rifovima i aranžmanima. Prijatno i starinski, pomalo i retro, čisto producirano i prijemčivo:



https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/hellspike-dynasties-of-decay

https://youtu.be/wLmwiDIKSx4



Chaos Century i Demonslaught 666 su dva kineska speed/ thrash benda koja siraju iz srca i bez kalkulacija. Split EP Raven and the slaughterer koji je izdao pekinški Dying Arts Productions je stoga ploča za pravu raju, sa sve blagim disonancama, rokerkim rifovima, vrištavim vokalima i obradama Motorheada i Hellrippera. Dying Art cepa previsoke cene za svoja izdanja, ali ovaj EP donosi puno radosti u svaku domaćinsku kuću:



https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/raven-and-the-slaughterer



Za još sirovog speed metala, tu je jednolčani ruski projekat Arcaneblaze, a čiji debi album, Conjure Mysticism and Goblet of Eternal Fire donosi svu rokersku, pankersku i šmekerski-metalsku gnusobu koju očekujete i priželjkujete od ovakve muzike. Ovo je sklopljeno od jednostavnih a zaraznih rifova, prostih, a ubedljivih ritmova i urlatorskog pevanja i mada Arcaneblaze ima još hleba da se najede dok ne dostigne Hellrippere i Butchere našeg doba, ovo je vrlo prijatan album koji isporučuje baš ono što obećava:



https://arcaneblaze.bandcamp.com/album/conjure-mysticism-and-goblet-of-eternal-fire



No, apsolutni trijumf blackened speeda dobijamo na debi albumu švedskih Eternal Evil koji se zove The Warriors Awakening Brings the Unholy Slaughter i ima veoma konanovski omot. A muzika, jelte, vozi napred bez mnogo bezbednosnih protokola, brzo, neodgovorno i zaneseno. Mislim, naravno, ovo je izuzetno disciplinovano odsvirano i kvlaitetno snimljeno, ali Eternal Evil imaju sirovost i jednostavnost koji zvuče autentično, a kad se na to dodaju i UBITAČNI rifovi, krvoločne solaže i odličan, promukao vokal, ovo je ploča vrlo blizu statusa remek dela.



https://eternalevil.bandcamp.com/album/the-warriors-awakening-brings-the-unholy-slaughter



Za ljubitelje klasičnog Bay Area Thrash zvuka, Death Angel su izbacili živi album, The Bastard Tracks i, pa, ovo ima čak sedamnaest pesama kvalitetne svirke koja i posle više od trideset godina zvuči ispravno i uverljivo. Death Angel su uvek bili jedna od najcenjenijih grupa svoje generacije i The Bastard Tracks potvrđuje njihov visoki kvalitet i vrednost njihovih pesama:



https://www.youtube.com/watch?v=p-ecqBiz9Kc&list=OLAK5uy_nSYrPnu4pooDNYozLEzgHxUDj8OzT-RSs



Midwich Cuckoos su u suštini pank bend koji je nastao prvo pisanjem pesama pa onda okupljanjem benda, a ta postava, reklo bi se, još uvek ima dosta fluidnu formu. Prvi album, Death or Glory izlazi prvo u formi EP-jeva, Death i Glory, od kojih je prvi, Death upravo izašao i, pa, ovo je vrlo prijatan, modern pank-metal koji će se i jednoj i drugoj publici dopasti jer je u pitanju bezobrazna, visokoenergetska muzika. Nazvani po romanu Johna Wyndhama, Midwich Cuckoos su muzički mnogo jednostavniji od svog koncepta, ali ne prosti već efektni i zabavni:



https://onslaughtmusic.bandcamp.com/album/death



Kad smo već kod panka, Dishell imaju najmanje originalno ime svih vremena i mada njihova muzika nije DIREKTNA imtiacija Dischargea, album Teutonic Beat jeste D-beat hardcore, ali sa dovolno prljavštine, težine i žestine da bude zadovoljna i pank i metal publika. Ovi Poljaci sebe opisuju kao sudar Anti-Cimex i Celtic Frost što je sasvim korektno ako prihvatimo da se Celtic Frost ovde nalaze pre svega u podtekstu a umesto njih na bini praše Motorhead. Svjedno, zabavan album za D-beat ovisnike. A ima nas:



https://dishell.bandcamp.com/album/teutonic-beat



Britanci Sentience u spisku članova svog benda pored svakog imena dodaju i željene zamenice a što nas podseća koja je godina i da veganski metalkor bendovi danas imaju više dimenzija svesnosti od onih iz našeg vremena. Elem, Promo ’21 ima samo dve propisne pesme, ostalo su interludiji sa političkim govorima o političkim prestupima Zapada i kako ih poništiti, ali muzika, kad je ima, je odlična, dajući nam vrištav, haotični hardkor, ali uz odličan zvuk i solidnu disciplinu. Kvintet vrlo dobro svira i biće zanimljivo čuti neko propisno izdanje, a ovo se daje po ceni od koliko date:



https://sentiencehc.bandcamp.com/album/promo-21



Zanimljivo je da Grayshape iz Baltimora insistiraju da je njihova muzika post hardcore iako je ovo u suštini hardcore thrash sa malo simpatičnih izlazaka iz trešerske forme kroz nešto melodičnije crtice i nešto disonantnih momenata. No, kako god je zvali, muzika na albumu Good Culture je odlični, metalizirani, sjajno napisani, udarački ekstrapolirani pank rok sa vrištavim vokalom i sjajnim zvukom. Mislim, slušajte tu gitaru, SLUŠAJTE JE! Velika preporuka:



https://grayshape.bandcamp.com/album/good-culture-3



Ghosthookers iz Teksasa trinaest godina posle prvog EP-ja snimili su tri nove pesme kvalitetnog i zaraznog pank roka sa metal elementima. Rabies Angel je raznovrsna ali u suštini uverljivo rokerska ploča kakvu vredi celu puštati na žurkama čak i ako ste na toj žurci jedini učesnik. Moćno, ubedljivo i nadam se da signalizira početak dinamičnije diskografske aktivnosti za ovaj sastav:



https://ghosthookers-rock.bandcamp.com/album/rabies-angel-ep



Since We Were Kids su – skatecore bend kao iz vaše i naše mladosti. Singl Grind ima dve izvrsne pesme melodičnog a opet rokerskog hardcore thrash zvuka koji čak i mene koji nikada nisam stao na skejt žestoko inspirišu. Samo dolar a OVOLIKO sreće!



https://irishvoodoorecords.bandcamp.com/album/grind



Abusive Fisherman su ukrajinski bend koji na albumu Вижу Тебя Насквозь ima čak 24 pesme koje se šetaju između panka, metala, hip-hopa i sve to sa jednom izraženom eksperimentalnom crtom. Ovo nije napaljen, ekstrovertan zvuk za mlade, nego prilično cerebralna, ali kvalitetna muzika koja nije prestala da me iznenađuje do poslednje pesme. A povremeno je i sasvim napaljeno i razbijački u pesmama koje su praktično deathgrind. Veoma vredno slušanja a i košta samo dva dolara da se kupi. Sjajno!



https://abusivefisherman.bandcamp.com/album/i-see-right-through-you



End Means su siledžijski metalizirani hardcore sa slemovima iz San Antonija i ovo je za Teksas možda i karakteristična mačo muzika koja je ipak dovoljno suptilna za moje potrebe da lepo poslušam EP Vision Tinted Red. Veliki deo zabave je u užasno dobrom zvuku gitare i slem rifovima koje ona nemilice sipa pa sam ja ovde klimao glavom sa dementnim odobravanjem:



https://endmeans.bandcamp.com/album/vision-tinted-red



Violent Majority iz Masačusetsa krvnički zakivaju na svom debi albumu We Are Not In This Together. Ovo je razgnevljen, moćan, odlično odsviran grindcore/ powerviolence sa kvalitetnom studijskom produkcijom i pesmama koje ni ne dosežu dva minuta. Disonance između žestokih rifova, brz tempo ali i tvrdi metal zvuk celom ovom izdanju daju ukus urgentnosti i brutalnosti koji jako prija.



https://violentmajority.bandcamp.com/album/we-are-not-in-this-together
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1007 on: 27-11-2021, 13:57:51 »
Za još ubistvenog grindcorea idemo u Džakartu. Prefrontal Cortex na svoj demo, Raw Demo 2021 pakuju devet pesama od kojih samo tri traju duže od minut a ni jedna ne dobacuje do dva. Ovo je sirov i relativno lo-fi ali bend ima zanat u rukama, ima stav, atmosferu i umeće da pesme i pored kratkoće ne budu samo gnevni izbljuvci već karakteran, zabavan old school grindcore.

https://prefrontalcortex.bandcamp.com/album/raw-demo-2021-2

Unhinge iz Nju Džersija sebe opisuju kao blackened grindcore ali ovo je ipak samo grindcore, mada odličan. Kratke pesme, superbrza svirka, žestina, ali i ozbiljnost u izrazu, sve to krasi njihov EP Abyss of Shit koji me je dobrano protresao i zainteresovao da bend pratim i nadalje. Probajte:

https://unhingegrind.bandcamp.com/album/abyss-of-shit

Ove nedelje brazilski jednočlani grindcore projekat Agamenon Project ima split sa krastpank bendom Crüeldäde. Crüeldäde su jako sirovi i zvuče kao da su snimani u podrumu u Sloveniji, cirka 1985. godine, ali nije da nemaju šarma. Ovo je surovi pank-hardkor po receptima starih majstora i ja sam na neki način i oduševljen što ovako sirovu muziku i danas neko pravi i snima. Agamenon project zvuči oštro, skoncentrisano i ubitačno u četiri fine grindcore pesme. Plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/35-21-agamenon-project-x-cr-eld-de

Za sličan lo-fi grindcore ugođaj i po sličnoj ceni dobijate i split grčkih Corrodent i slovenačkih Slund. Ko nije svoj ukus tesao slušajući kasetne splitove i kompilacije devedesetih možda neće u ovome znati da uživa baš na prvi ugriz, ali uz malo dobre volje i istrajnosti, lepota se nađe i u ovom kršu i lomu. Samo udrite, braćo:

https://corrodent.bandcamp.com/album/split-w-slund
https://slund.bandcamp.com/album/split-w-corrodent

No, split EP pod nazivom Split/ EP bendova Bestial Tongues i Blemish je podsećanje da grindcore ne mora da bude lo-fi i primitivan da bi ostvario svoju misiju muzičke anihiliacije. Izašao za Frozen Screams Imprint, a koji je i izdavač i fanzin sa Long Ajlenda, ovo je odličan primer tehnički kvalitetnog a i dalje niskobudžetnog grindcorea koji osvaja ne primitivnošću i zlovoljom već preciznošću i, pa, dobro, zlovoljom. Zakivački, mučno, moćno, a jedino što digitalne daunloude morate da kupite od bendova:

https://frozenscreamsimprint.com/album/split-ep

Nikada nisam bio preteran ljubitelj hi-end grindcore zvuka  projekta Lock Up iako su u njemu uvek svirali ljudi koje volim. Stvari se ne menjaju preterano ni sa novim albumom, The Dregs Of Hades. Novost je da pored Kevina Sharpa iz Brutal Truth koji od 2014. godine zamenjuje Tomasa Lindberga na vokalima, ovde peva i, pa, Tomas Lindberg. Bend, dakle, sada ima dva pevača i mada to ne menja dramatično njihov zvuk, lepo je čuti Lindberga ponovo (iako smo ga ove godine čuli na već dva albuma, jedan od njih prošle ili pretprošle nedelje). Muzički, Embury se i dalje drži vrlo generičkog deathgrind zvuka koji je tehnički impresivan ali i dalje nema baš previše duše, no, sluša se to bez mnogo muke ako ne tražite neke dubine:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/the-dregs-of-hades-2
https://youtu.be/j7Q5wmDwWCo

Decerebration su kvebečki bend koji je, barem tako piše na njihovom Bandcampu, definisao death metal zvuk scene ne samo u Kvebeku već i u Kanadi tokom devedesetih. Ja se naravno tog benda ne sećam, ali valjda je u redu jer nisam Kanađanin. Elem, bend se reaktivirao u toku prošle decenije a novi album, Follow the Scars je „povratak klasičnom old school zvuku“ i, pa, odličan je. Ovo jeste old school ali zvuči vrlo prirodno i prijatno sa puno lepih rifova ali i sasvim pristojnim koketiranjima sa melodičnošću (slušajte naslovnu pesmu) i puno gruva. Odlična produkcija i kvalitetna svirka, prijatno iznenađenje za početak Decembra.

https://decerebration.bandcamp.com/album/follow-the-scars

Palsied iz Nju Džersija je jednočlani death metal bend koji me je šarmirao svojim EP-jem Certain Death Austerities. Da se razumemo, ovo bi i devedesetih, na koje se jako oslanja, bilo vrlo andergraund i ni tada nešto inovativno, ali, da ne tražimo previše od života, dopada mi se iskrenost, strast i žestina sa kojom se ovaj vrlo klasično-zvučeći materijal izvodi.

https://palsied.bandcamp.com/album/certain-death-austerities

Gourmand nije baš intuitivno ime za death metal bend ali ova ekipa iz Kanzas sitija svira zapravo simpatičan, malčice progresivan death metal pa je EP To Bring To Nothing kolekcija tri pesme zanimljivih tema i promišljenih aranžmana. Ovo je još jedno podsećanje da death metal može da bude sofisticiran i kompleksan a da ne izgubi ništa od svoje agresivnosti i hermetičnosti. Vrlo dobro:

https://gourmandofficial.bandcamp.com/album/to-bring-to-nothing

In Command u principu sviraju melodični death metal ali na istoimenom demou ima i dosta metalcore elemenata pa i  malo klasičnog heavy zvuka. Raznovrsnost pesama i vrlo dobra produkcija su me privukli i naterali da ovo poslušam pažljivije i mada In Command nisu generalno stil koji bih ja slušao, ovde ima dosta simpatičnih momenata i vredi da se čuje. Podrazumeva se da sami birate cenu:

https://incommand.bandcamp.com/album/in-command

Poljaci Depravity na svom drugom EP-ju, End of Games (a kojim, valjda, sa par meseci zakašnjenja, proglašavaju zatvaranje Olimpijskih igara?), nude odlično produciran, vrlo sazreli black death metal sa tehničkim ambicijama. Ove četiri pesme nude i mnogo muzike i mnogo atmosfere, i kvalitetan zvuk i jednu neumoljivu agresivnost koja ipak nije monotona i ume da uzme mnoge forme. Vrlo sam zadovoljan:

https://depravity-official.bandcamp.com/album/end-of-games

Rusi Splatterums kažu za sebe da sviraju Splatter Metal, a tako im se zove i novi EP, mada je u pitanju samo gruverski death metal. Ali simpatičan. Ovo je melodično, onako, za ples i piće, ali nije trivijalno i glupo i od groove metala uzima samo koliko trerba da death metal osnova bude prijateljska za slušaoca koji nije baš onaj najbolesniji death metalac. Lepo je:

https://splatterums.bandcamp.com/album/splatter-metal-ep-2021

Losanđeleski Teeth na novom EP-ju, Finite ubijaju iz sve snage. Njihov brend mračnog, disonantnog death metala je na ovom izdanju vrlo efikasan, tehnički precizan ali sa mnogo doom atmosfere po kojoj je ovaj sastav i poznat. Odlična produkcija, ekstremno agresivne ali karakterne pesme, odlična ploča:

https://teethband.bandcamp.com/album/finite

Šveđani Abscession nude granitno tvrd, disciplinovan ali prijatan (švedski) old school death metal na svom drugom albumu, Rot of Ages. Nema ovde nekih velikih novih ideja niti truda da se odmakne predaleko od predložaka starih nekoliko decenija, ali Rot of Ages je energična, rifaška a opet dovoljno melodična ploča metala uz koji se šutira i neartikulisano urla u masi. Refleksije i filozofiju valja tražiti drugde, no ako vam je prevashodno do zabave i metal provoda, Abscession je nude u izobilju:

https://abscession.bandcamp.com/album/rot-of-ages

Austrijski Adiant u principu nisu moj zvuk, ali ova mešovita muško-ženska ekipa ima taman toliko preterivanja u svojoj kombinaciji melodičnog, prijateljskog death metala i operskog simfo-metala da je meni to sa prave strane ograde. Debi album  Killing Dreams je lepo produciran i muzički svakako preslađen za moj ukus ali komponenta na kojoj on počiva je svakako izvrsni sopran Patricie Gschier koji oživljava sve aranžmane i pesmama daje upečatljiv, snažan identitet. Slatko je:

https://adiant.bandcamp.com/album/killing-dreams

Kanađani Devastator su osnovani 1990. godine, snimali demo snimke devedesetih, prvi album izbacili tek 2008. godine a onda 2013. godine stali. Fight or Die je novi album i iako je ovo na prvi pogled samo osrednji srednjetempaški death thrash metal, muzika zapravo ide značajno šire, trudeći se da ugodi idiosinkrazijama svojih autora i da se ne vezuje preusko za žanr. Ovo je i dalje srednjetempaški deaththrash, hoću da kažem, ali sa osobenim idejama i dosta hardrokerskih elemenata. Ne radi sve, kako ja to obično kažem, ali dosta toga na ovom albumu zapravo radi i vredi ga poslušati:

https://devastator1.bandcamp.com/album/fight-or-die

Takođe kanadski Martial Barrage nema mnogo ambicija da svoj žanrovski izraz sad nešto preterano obogaćuje. Njihov album, Agents of the Wolf Age, drugi, a šesnaest godina nakon prvog, je žestoki, nadrkani deathgrind. No, Martial Barrage su ovi ploču pravili duže od deceniju i po pa se i pored vernosti žanru čuje dosta osobenih ideja i ova brutalna muzika zapravo ima dodatne dimenzije pored te brutalnosti. Da je malo lepše producirano, ovo bi privuklo pažnju raznih metal influencera, ali i ovako vredi da se odvoji vreme da se posluša na ime tog spoja sirovosti, brutalnosti i ekscentrične eksperimentacije:

https://martialbarrage.bandcamp.com/album/agents-of-the-wolf-age

Citadel iz Nju Džersija je jednočlani progresivni death metal projekat sa malo black metal elemenata i That Which Haunts the Dead, debi album ovog projekta je možda na granici kvaliteta zvuka koji sam spreman da slušam, ali je muzički interesantan i ima puno ideja i kvalitetne svirke. Ameer Aljallad je sve ovo napisao, odsvirao i producirao pa već za to ide ogromna pohvala, mada je zvuk, kako rekoh, skoro aktivno neprijateljski nastrojen prema mojim ušima. Ali kada se uši na to naviknu, ovo je i melodičan death metal sa puno duše i energije:

https://citadelband.bandcamp.com/album/that-which-haunts-the-dead

E, pa baš mi je falilo malo kvalitetnog indonežanskog slema da plaknem uši. I dobio sam ga sa prvim albumom dua Perveration koji čine dva momka sa Istočne Jave. Indonežanski brutalni death metal/ slamming death metal često ume da u svojoj brutalnosti i hermetičnosti ode tako daleko da se izgubi svaka distinkcija između pesama i sve se svede na puku teksturu pa sam sa velikim odobravanjem slušao Perversion in Manifest Disease koji ima odličnu produkciju i pesme napisane tako da, naravno, imate sav taj slemerski fokus na tupoj brutalnosti, ali da se rifovi čuju, i tvore smislene celine. Obično kažem da je dobar slamming death metal istovremeno i brutalan ali i gruvi i seksi i Perveration odlično potvrđuju ovo pravilo (uključujući postmortem ejakulaciju na omotu). Ovo nije muzika ni za koga sem za tvrdokorne ljubitelje slema, naravno, ali i među njima ima onih sa boljim i lošijim ukusom. Perversion in Manifest Disease uprkos imenu apsolutno bira publiku među onom sofisticiranijom, nudeći pesmu za pesmom neljudskog zakivanja i gaženja a da je sve to na kraju nekako eksttaično i lepo. Divni ljudi, divan album:

https://perveration.bandcamp.com/album/perversion-in-manifest-disease

Pravo je zadovoljstvo čuti novi Encenathrakh, nazvan Studio Album, iako ovo tehnički nije album nego EP a i bend sam naglašava da je snimljen uživo i da nije u pitanju novi studijski album. U svakom slučaju, ako volite potpuno razobručenu ekstremnu metal svirku koja nominalno spada u tech-death metal ali istovremeno uzima ogromnu količinu inspiracije od slobodne improvizacije, eksperimentalne muzike, No Wavea itd. – Studio Album je prava proslava i užitak. Encenathrakh su bend u kome su se sureli ljudi što već decenijama prave avangardnu muziku inspirisanu metalom pa ovde imamo Micka i Colina iz Krallice i Weasela Waltera, bubnjara (i multiinstrumentalistu) najpoznatijeg po životnom projektu The Flying Luttenbachers, a sa kojim sam se svojevremeno, biće uskoro dve decenije, neobavezno dopisivao i mogu iz prve ruke da potvrdim da je kul lik. Walter je izuzetan bubnjar i neko ko ekstremno ozbiljno shvata ideju spajanja free improva, avangarde i ekstremnog metala a Mick Barr je već donekle sličnu muziku radio sa Orthrelm pa je ovaj spoj ne samo prirodan već i ekstremno eksplozivan. Ovo jeste death metal, sa paklenim vokalima, blastbitovima i komprimovanim rifovima – dakle, ne uobičajeno slobodnije tumačenje kakvo se dobija kada avangardisti sviraju metal – ali Encenathrakh uspevaju da elemente brutalnog, tehničkog death metala spoje na načine koji su bliži free improv zvuku, kreirajući pesme koje imaju aranžmane i očigledno su „napisane“ ali što pršte od anarhične improv energije. Sjajno!!!!!!!

https://encenathrakh.bandcamp.com/album/studio-album

Bludgeoned iz Vašingtona na debi EP-ju Summary Execution izvaljuju vrlo klasičan brutal death zvuk sa umrljanim vokalima, ali i sa disciplinovanom, kvalitetnom svirkom. Muzika je ovde dosta hermetična, distancirana, namerna da slušaoca otuđi a da mu u tom otuđenju pruži i nekakvu transcendenciju i ovo i pored slemerskih pasaža i neljudskih vokala nije tek plesni, zabavni brutal death, pa svakako vredi poslušati i ako imate prefineniji ukus:

https://youtu.be/ftAKfEymfu4

Nedelju mi je ulepšao drugi album finskih Concrete Winds, jedna apsolutno ubitačna ploča death metal pokolja i destruktivne radosti. Concrete Winds su još pre dve godine debi albumom pokazali kako može da se pravi muzika koja je konceptualno jednostavna a suštinski savršena i dajući tom debiju ime Primitive Force rekli sve što je potrebno. Drugi album se gramatički neispravno ali suštinski sasvim korektno zove Nerve Buctherer i donosi još uraganske, razjarene svirke koja zaobilazi klasična aranžmanska rešenja i fokusira se maltene isključivo na agresivnost i brzinu. Kod Concrete Winds ovaj pristup pali jer su ljudi u stanju da napišu izuzetno kvalitetne pesme koje taj „sve vreme svom snagom“ etos uobličuju u zanimljive, maštovite aranžmane a novi album uspeva da ima i dinamičniji mastering pa je i u tom pogledu ovo korak napred u odnosu na debi. Savršenstvo i da nije izašao novi Sunn0))) ovo bi bio album nedelje:

https://concretewinds.bandcamp.com/album/nerve-butcherer

Ovo je i nedelja u kojoj se neke klasične death metal grupe vraćaju novim albumima a nije preterano reći da se sa mnogo anticipacije iščekivao povratnički album klasičnih death progresivaca Cynic. Da bude jasno, Cynic je danas samo Paul Masvidal (plus bubnjar Matt Lynch) a što je nekako uvek i moralo da se tako završi pogotovo uzevši u obzir da su čak dva člana benda preminula u 2020. godini a da je Cynic po rečima jednog od njih – Seana Reinerta – još 2015. godine prestao sa radom. Elem, Masvidal je rešio da ime Cynic još uvek ima težinu i njihov tek četvrti album za više od trideset godina, Ascension Codes je koloplet njegovih kompozicija koje bi trebalo da prijaju svakom starom fanu a i da im osvoje i neke nove. Naravno, Cynic nikada nisu bili nešto naglašeno „death“ metal bend i Ascension Codes je isto onoiko jazz rock koliko i progresivni death metal, sa melodičnom dispozicijom i puno prijatne naučnofantastične ikonografije. Album je naglašeno prijatan sa svemirsko-duhovnom tematkom koju podcrtavaju sintisajzeri i mekan zvuk gitara i mada su Cynic od početka koketirali sa egzotičnim religijskim i filozofskim konceptima, njihova muzika nikada pa ni sada nije upadala u new-age stereotipe. Nisam, da budem iskren, očekivao da će mi se ovaj album ovoliko dopasti, ali Masvidal i Lynch, iako nisu napravili nikaku radikalnu inovaciju u zvuku benda, naprosto prave vrlo dobre pesme sa vrlo dobrim shvatanjem koncepcije koja ih čini unikatnom pojavom u metal ekologiji pa apsolutno preporučujem ovaj album i ljudima koji inače ne bi slušali metal a kamoli death metal jer je njegova estetika daleko prevazišla ikakva metal ograničenja:

https://cyniconline.bandcamp.com/album/ascension-codes

A onda su i Hypocrisy novi album, Worship prvo pustili na Youtube, prenoseći uz premijeru albuma i njegovo (bukvalno) lansiranje u svemir. Mislim, death metal nikada nije bio ovako otmen, gospodo i dame. Ugledni švedski sastav zvuči sasvim zdravo i  raspoloženo na prvom albumu posle osam godina (mada su u međuvremenu snimali svašta, dakle, nije bilo prave pauze) i ovo je sada već sasvim prepoznatljiva melodična i za death metal prijatno raznovrsna muzička ponuda koja ne beži od ekstremnog izraza ali voli da ga obogati svakojakim tematskim i estetskim sadržajem. Peter Tägtgren je, kako i očekujete, napravio kvalitetan zvuk za muziku koja treba da bude i preteća i prijemčiva i mada se meni svakako ne dopada sve što Hypocrisy rade na ovom albumu, takođe i mislim da je urađen pošteno i da vredi da se posluša:

https://youtu.be/uydkQnj8too

Prelazimo na zadnju sekciju u koju pored heavy metala klasične provinijencije ide i sve egzotično što ne znamo gde bismo. Recimo, već sam se malo zabrinio što Beastial Piglord nekoliko nedelja nije izdao novi album ali upravo nam je stigao Sludge Thing i sve je u najboljem redu. Čime hoću da kažem da je i muzika na albumu prilično dobra. Mnoga recentna Piglordova izdanja su bila podaleko od metala, roneći kroz dubine eksperimentalne muzike ali i iz naslova se da naslutiti da ovde ima više moćnih gitara i udaračkih ritmova. Srećom, eksperimentalna i psihodelična dimenzija muzike nije izgubljena pa je ovo dostatno metalizirano ali i dalje tripozno i veoma nepredvidivo. Po običaju plaćate koliko želite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/sludge-thing

Never Kenezzard iz Denvera ne samo da na omotu albuma The Long And Grinding Road imaju golu ženu a da je upitanju ukusna pa i umetnički intrigantna slika, nego je i muzika na tom albumu iznenađujuće dobra. Možda ne toliko iznenađujuće za poznavaoce lokalne scene ali ja sam bio zatečen ovim autoritativno napisanim i sjajno snimljenim primerkom tog nekog alternativnog metala koji ima elemente (post)hardkora i psihodelije, a uvek je u odličnom gruvu sa masom lepih gitarskih rešenja, melodija, solaža i, naravno rifčina. Moćna, dinamična ploča sa nekoliko jako ambicioznih kompozicija. Ne propustiti:

https://neverkenezzard.bandcamp.com/album/the-long-and-grinding-road

Impresioniran sam albumom Madman Theory istoimenog projekta u kome jedan čovek radi sve osim sviranja bubnjeva a drugi svira bubnjeve. Federico Delfino je iz Los Anđelesa i sudeći po ovom albumu EKSTREMNO je talentovan jer je u pitanju izuzetno napisana i producirana kolekcija radio-friendly heavy metal hitova koji prizivaju hair metal stileme osamdesetih ali ne zvuče anahrono niti retro, spajajući se sa modernijim zvukom. Album mi nije toliko blizak po pitanju ukusa i preferenci koliko sam zapanjen da ovaj čovek (i njegov saradnik) nemaju ugovor sa nekim ozbiljnim izdavačem jer ovaj nivo profesionalizma i kvaliteta ne čuje se često:

https://madmantheoryofficial.bandcamp.com/album/madman-theory

Ljubljanski SkyEye ima vrlo dopadljiv drugi album, Soldiers of Light koji smisleno unapređuje već prilično impresivnu muziku i produkciju debija od pre tri godine. Soldiers of Light se kreće na ugodnoj teritoriji između klasičnijeg heavy zvuka i nešto modernijih power i thrash ekstrapolacija, nudeći čvrst zvuk ali i melodičnost, solidan tempo, mošerske teme, snažan, čist vokal... Pesme su napisane umešno i mada ne osvajaju nekakvim prevelikim invencijama, ovo je vrlo prijatan, pokretački metal za svakoga ko voli da mlati glavom i treska nogama. Odlično:

https://youtu.be/iyCAvDeoAAQ

Vankuverski FireWölfe na svom trećem albumu, Conquer All Fear sviraju vrlo klasičan, vrlo prijatan, pomalo retro heavy metal u stilu Dokken, Icon ili Ratt. Ovo je dakle, na neki način severnoamerička verzija onog to se sviralo preko u Britaniji početkom osamdesetih, samo četiri decenije kasnije, uz kvalitetnu produkciju i jednu očiglednu posvećenost na strani Kanađana. Svirački i produkcijski je ovo jako dobro a pesme, ono što nemaju u domenu originalnosti, nadoknađuju razrađenošću ideja. Fino i prijatno:

https://firewolfe.bandcamp.com/album/conquer-all-fear

Brazilski jednočlani projekat Grey Wolf ima peti album i ako vam je nejasno kakva je na njemu muzika i pored naslova Cimmerian Hordes, moguće je da uopšte ne volite metal nego vam se samo dopadaju dugokosi muškarci. Fabio Paulinelli ne da nije dugokos nego brije glavu, ali to mu lepo stoji a album je pomalo lo-fi, ali srčan, epski heavy metal sa konanovskim senzibilitetom i puno generičkog ali iskreno sviranog rifaškog i melodičnog rada. Bilo bi zanimljivo jednom čuti sve ovo u izvođenju celog benda i mada bi produkcijski sigurno bilo bolje, izgubilo bi element autentičnog karaktera koji Paulinelli ubrizgava u svoje albume:

https://grey-wolf.bandcamp.com/album/cimmerian-hordes

Nemački Lynx sviraju starinski heavy metal/ hard rock sa jakim mirisom kasnih sedamdesetih i to meni na njihovom debi albumu simpatično zvuči. Watcher of Skies je daleko od savršene ploče, ima tu mnogo elemenata za kritikovati, od pevanja do miksa, ali bend ima vrlo lep, prijatan zvuk i mastering i dinamika u svirci u sadejstvu sa prijatnim, karakternim melodijama na kraju uspevaju da osvoje moje srce. Poslušajte:

https://youtu.be/WRmXDMrsoW4

Opera Diabolicus valjda spadaju u ovu sekciju s obzirom da ovde ima dosta epske heavy metal dimenzije, ali drugi album ovih Šveđana, Death on a Pale Horse zapravo je mnogo ambicioznije, progresivnije formatiran od tek sviranja epskog hevi metala. Ovo je teatralna, kompleskno napisana muzika koja iako nema „stvarni“ operski zvuk apsolutno uleće u tu kategoriju muzike koja se sluša da biste ispratili narativ i saznali šta je bilo dalje. Kvalitetno napisano, perfektno odsvirano i otpevano, odlična produkcija, vrlo vredno slušanja:

https://youtu.be/5I2LruHgTZw

Nijemci Eternity's End su svakako suviše melodični i i power-progrsivni za moj ukus, ali nije da album Embers of War, njihov treći, nema u sebi kvaliteta koji mi pašu, od brzog tempa kojim pesme idu, preko kafanskih horskih refrena, pa do ponekog vrlo lepog rifa. Naravno skoro neprestana soliranja mi malo grebu uši ali takav je ovo stil i ovo je jedan častan i lepo produciran album melodičnog power metala sa speed metal srži. Solidno:

https://eternitysend.bandcamp.com/album/embers-of-war

Početak četvrtog albuma španskih Hitten je toliko klasičan da sam se ja namah raznežio. Triumph & Tragedy je, pokazuje se dalje, zaista klasičan heavy metal album koji uzima sve one poznate i prijatne ideje koje su ljudi kreirali osamdsetih godina prošlog veka i stavlja ih u modernu produkciju. Lepo to zvuči, ovo je prijatan, žestok, a melodičan, cheesy zvuk koji bi pre tri i po decenije harao  top listama i imao mase oduševljenih glava sa minival frizurama kako se klate u gledalištu. Pevač Alex Panza ima vrlo lep – gotovo ženski – glas i odrađuje ogroman deo posla za zvuk benda ali svi članovi su vrlo dobri u onome što rade i Hitten dobija jake preporuke za svakog ko ne može da prežali što su se veličanstvene, veličanstveno kičaste osamdesete ikada završile:

https://youtu.be/mTJbOeNBe_g

Francuski Crystal Throne na istoimenom debi albumu isto nude melodičan, ali brz i žestok heavy metal. Ima ovde malo speed metal elemenata, svakako, ali muzika je izrazito melodična a produkcija izrazito čista pa je u pitanju ploča koja ima jedan naglašeno family-friendly zvuk. Ovo je epika zaista prilagođena svim uzrastima, cheesy i dobronamerna pa ako dete u vama i dalje živi, dopustite mu da posluša ovaj lepi album:

https://crystalthrone.bandcamp.com/album/crystal-throne

I za het-trik melodičnog, brzog metala dobrog raspoloženja, visokih vokala i pevajućih gitara tu su nam i Fortress iz Kalifronije koji na svom debi albumu, Don't Spare the Wicked imaju za nijansu više bad boy dispoziciju nego prethodna dva benda. I muzika je nešto raznovrsnija, iako se uglavnom drži cheesy heavy metala jakog tempa i naglašene melodičnosti ali ima tu malčice okultnih meditacija i bend servira lep i prijatan paket čvrste muzike i dovoljno živahne produkcije da ja budem više nego zadovoljan:

https://fortressofficial.bandcamp.com/album/dont-spare-the-wicked

Njemački Victory sviraju, u suštini, od 1973. godine, a pod ovim imenom još od 1984. pa im već za istrajnost valja dati palac na gore. Novi album, Gods of Tomorrow im je tek jedanaesti i, pa, dobar, je. Ovo je vrlo klasičan vrlo patiniran heavy metal kao da je i dalje 1984. godina i Victory tom starinskom zvuku daju vrlo dostojanstvenu formu. Mislim, svirka je perfektna, pevač Gianni Pontillo zvuči SAVRŠENO i ovo se bez mnogo napora umeće među klasične radove iz onog doba a koje su potpisali, recimo, Saxon, Krokus ili Whitesnake. Za matoru ekipu, svakako, ali ne kao čista vežba iz nostalgije, već i kao časna revitalizacija zvuka koji nije umro, samo je odspavao:

https://youtu.be/wJ2TyTi6a4Y 

I Zakk Wylde je izbacio novi album sa svojim Black Label Society, nazvan Doom Crew Inc. i ovo je preko sat vremena klasičnog heavy zvuka sa southern groove komponentom koju očekujemo od Wyldea. Wylde je bio praktično čudo od deteta kada ga je Ozzy uzeo u bend pre toliko decenija i napravio je u među vremenu vrlo respektabilnu karijeru a Doom Crew Inc. je uprkos zaista predugačkoj minutaži i zvuku koji bi mogao da bude malo dinamičniji, još jedna časno urađena ploča u njegovom opusu:

https://blacklabelsocietyband.bandcamp.com/album/doom-crew-inc
https://youtu.be/q97AeM8wWW4

Ali i Deep Purple imaju novi album! Gillan i ekipa se BAŠ ne predaju iako su već u ozbiljnim godinama i sahranili su velikog Jona Lorda pre skoro čitave decenije, pa tako posle prošlogodišnjeg „pravog“ albuma, Whoosh! stiže i Turning to Crime, kompilacija obrada nekih rok klasika. Ili makar pesama klasičnih rok izvođača. Turning to Crime nam pokazuje Purple kako se zabavljaju obrađujući Little Feat, Boba Segera, Cream, Yardbirdse, Fleetwood Mac i još pregršt sastava koji su im bili kolege u ono vreme, uspevajući da dokače i Raya Charlesa i Love pa i Zeppeline u prolazu. I mislim, da li ZAISTA treba da objašnjavam da kada bend nekih od najboljih muzičara u istoriji rokenrola obrađuje legende rokenrola, to bude dobro ili makar interesantno? Ne moram? Fino. Samo ću reći da Airey i Morse potpuno zavređuju svoje mesto u istoriji a tri „prava“ člana benda i dalje pokazuju da su u dobroj formi. Slušajte:

https://youtu.be/eJpUNGaldCI

E, što se tiče tog albuma nedelje... Sunn0))) imaju odličan u suštini živi album, mada su svi njihovi albumi u suštini živi jer se sviraju odjednom. Metta, Benevolence BBC 6Music: Live On The Invitation Of Mary Anne Hobbs je, dakle, snimljen u BBC-jevom programu, u emisiji legendarne Mary Anne Hobbs i, pa, meni je ovo vrhunski. O’Malley, Anderson i ekipa (koju za ovu priliku  čine i Tos Nieuwenhuizen, Anna von Hausswolff, Tim Midyett i Stephen Moore) kreiraju sat vremena vrlo slojevite, vrlo prijatne dron muzike koja, kreirana akustičnim i električnim instrumentima (uključujući moog sintisajzere, trombon i vokale) umesto hladnoćom i hermetičnom odbojnošću zrači toplinom i prijemčivošću. Jako retko imam prilike da ovako nešto kažem ali ovo je jako lepa ploča Sunn0))).

https://sunn.bandcamp.com/album/metta-benevolence-bbc-6music-live-on-the-invitation-of-mary-anne-hobbs


 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1008 on: 04-12-2021, 11:55:45 »
Nadam se da ste se odgovorno ponašali tokom poslednjeg Bandcamp Friday događaja a koji se završio pre nekoliko sati, pošto znam... neke ljude... koji nisu uspeli da se iskontrolišu. Enivej, stiže kraj godine i mada dotok novih izdanja počinje da usporava, to se ove nedelje nije primetilo. Poslušajmo šta je od metala zaplamsalo u mom srcu tokom prethodne sedmice:

Blek metal! Sedmi album Poljaka Gurthang zvuči primereno tolkinovski. No, Hearts of the Hollow je mračna, hermetična interpretacija Tolkina kroz dugačke pesme koje kombinuju blek metal dekadenciju sa lepo odmerenim elementima doom metala. Sve je to primereno atmosferično i postavljeno u razrađene aranžmane, sa šaputavim vokalima i mističnim temama...

https://gurthang.bandcamp.com/album/hearts-of-the-hollow

Grčki Thyrathen ima sjajan debi album Thanatopsis snimljen posle čitave decenije rada benda. Ovaj kvartet iskusnih muzičara iz Atine podseća ovim materijalom na to koliko je grčki blek metal osoben, originalan i ozbiljan i pričamo o deset pesama koje imaju nepogrešivo helenski zvuk i senzibilitet sa višeslojnim, kompleksnim a karakternim kompozicijama i vrlo solidnom produkcijom. Sjajno:

https://thyrathen.bandcamp.com/album/thanatopsis

Kreationist je  belgijski jednočlani projekat koji blek metal meša sa elektronikom i trip-hopom, a sve uz tematiku baziranu na Fin de Siecle periodu života i rada poznatih pariskih pesnika ove epohe. Prvi EP iz 2019. godine se zasnivao na Remboovoj poeziji dok je debi album, Dans L'Interminable baziran na Verlenu i ovo je vrlo lepa pa i prirodna kombinacija u kojoj se efikasno demonstrira srodnost dva tipa dekadencije razdvojena sa stotinak godina ali duhovno prilično bliska. Muzički, ovo je meditativno, melanholično i ozbiljno a pošto je izdavač I, Voidhanger, nema mnogo brige oko toga je li u pitanju zreo paket:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/dans-linterminable

Treći album norveških Skaur zove se Reis te Haelvete (Putovanje, u, jelte, pakao) i ovo je pomalo i sumanuto napisana ploča pesama koje kao da simuliraju mentalno oboljenje, sa svojim čudnim aranžmanima i vokalima koji su gotovo van kontrole. Bend uspeva da napravi pedeset minuta muzike koja je konstantno iznenađujuća i mutirajuća i mada napor koji morate uložiti da u prividnom haosu nađete neki red može i da legitimno zamori – pa još ti psihotični vokali odozgo – ovo je impresivan primer blek metal progresive sa dobrom produkcijom i izraženim konceptom i vredi tog truda:

https://youtu.be/Qq3q5NykQQ4

Disfago iz Londona trpaju prljav, sirov, pankerski blackened thrash metal a za svoj novi album, drugi studijski, Under the Sign of the Raptor Claw kažu da je u pitanju ne samo konceptualna ploča nego i radio drama u isto vreme. Dobro. Mislim, nije BAŠ radio drama, ali jeste kolekcija teatralno izvedenih pesama primitivne, jednostavne ali vrlo prijemčive energije, presecana glumljenim interludijima. Kombinacija humora fokusiranog na dinosauruse i surovog blek-treš prebijanja neće biti po svačijem ukusu ali ima ovde dobre muzike dovoljno da čovek obrati pažnju:

https://disfago.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-the-raptor-claw

7th Winter Burial je grandiozno ime za ipak skromni EP američkog sastava Levitator. No, skromno ne znači i loše. Ovo je spori, atmosferični, prilično sirovi, onako, sludge metalu okrenuti blek metal koji bi se, imate utisak i raspao da pokušava da ide brže, ali ta njegova krhkost i fokusiranost na mučnu melanholiju su i njegovi aduti. Plaćate koliko želite:

https://levitator1.bandcamp.com/album/the-7th-winter-burial

Argentinski jednočlani projekat Noctem Aeternus ima novi EP, baziran na poemi Vilijema Blejka i My Spectre Around Me Night And Day, kako i očekujete od projekta koji objavljuje za Naturmacht Productions, pruža vrlo melanholičan ali ubedljiv blek metal za nežne, osećajne duše među nama. Ima, naravno, mnogo tog melodičnog i atmosferičnog metala u savremenoj ponudi ali Noctem Aeternus se svakako izdvaja ozbiljnošću pristupa i ove tri kompozicije su zapravo intro, autro i jedna propisna pesma, ali napisane odlično i sekvencirane tako da dobijete jedinstven muzički iskaz iz tri stava. Simpatično!

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day
https://noctemaeternus.bandcamp.com/album/my-spectre-around-me-night-and-day

Za razliku od preovlađujućeg blek metal zvuka u Poljskoj, sastav Trupi Swąd iz katovica svira old school blek metal koji na momente ide i u sasvim retro poteze kao što je izvlačenje visokih flaseta na vokalu. Meni to odmah bude simpatično, naravno, a debi album, Nekromancja je primenjena primitivnost i ploča puna testerišućih gitara i uzvitlanih bubnjeva sa naslovima pesama kao što su Czarna Magia ili Kult Zła. Bend zvuči TAČNO onako kako zamišljate pa već znate da li vam se ovo dopada ili ne:

https://trupiswad666.bandcamp.com/album/nekromancja

Sirovine nikad dosta pa evo i drugog albuma meksičkih Necroroots. Revelations of the Unknown je zla, prljava ploča pržeće distorzije i ritualističkog senzibiliteta. Bend svakako, ume da uleti i u brz tempo i prikolje iz sve snage, ali album karakterišu pre svega brutalne srednjetempaške matrice i odvratno urlanje preko njih. Sve je vrlo old school i primitivno i krunisano obradom Gorgorothove Possessed by Satan, za svaki slučaj:

https://necroroots.bandcamp.com/album/revelations-of-the-unknown

I još sirovine donose Abaroth iz Masačusetsa, mada je muzika na njihovom EP-ju Dosed originalnija i osobenija. Bend ima već dva albuma iza sebe a Dosed je pokušaj, i to uspešan, spajanja hermetičnijeg, atmosferičnijeg blek metal zvuka sa malo heavy metal i heavy rock elemenata pa ovde ima jako lepih tema, rifova, solaža i atmosfera. A sve je dovoljno lo-fi i sirovo. Baš kako volimo:

https://abaroth.bandcamp.com/album/dosed

Split album bendova Carathis i Sulfure izlazi tek u Februaru ali je već ceo na Bandcampu. Ovo je odlična, zdravo andergraund žurka na kojoj se svira žestoko i distorzirano ali sa stilom i puno atmosfere. Carathis sam već letos hvalio za njihov old school zvuk i kvalitetnu svirku a Sulfure su jednako odlični sa perfektnom atmosferom i dobrim pesmama. Vrlo prijatna ploča:

https://personal-records.bandcamp.com/album/split-2

A još jedan  odličan split stiže ljubaznošću londonskog izdavača Odium Records mada su bendovi na albumu Kirkegard norveški. I Kirkebrann i Visegard imaju po jedan samostalni album i više kraćih ili split izdanja i muzika na ovoj ploči je, dakle, vrlo sazrela i kvalitetna predstavljajući norveški blek metal na najbolji moguć način. Kirkebrann počinju materijal pesmom koja se zove Black Metal Blues i mada u njoj nema MNOGO pravog bluza, ovo je ilustrativno za njihov eklektični pristup u kome se ne ide toliko na nekakve agresivne žanrovske krosovere koliko na svest da blek metal može da bude mnogo više od regurgitacije već postojećih readymade formi. Šest pesama na njihovoj strani, svaka za sebe osobena i odlična. Visegard, pak imaju za nijansu melodičniji pristup ali i njihova muzika je sirova, snažna i energična, sa jasnim old school DNK kreiranim u devedesetima i himničnim, blago folkerskim senzibilitetom. Odlična ploča:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/kirkebrann-visegard-kirkegard-split

Švedski Ofermod ima novi album, šesti po redu i  Mysterium Iniquitatis je vrlo siguran, ubedljiv materijal u kom se klasični ’90s švedski zvuk meša sa odlično aranžiranim i prilično impresivno produciranim simfo-horskim pasažima. Ofermod postižu prilično finu ravnotežu između jedne neposredne, nepretenciozne izražajnosti i glamuroznog, visokog koncepta, pišući dobre pesme i izvodeći ih sa puno karaktera. Izvrsna ploča, dobra produkcija, podsećanje na kvalitet švedskog blek metala u celini:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/mysterium-iniquitatis

Ukrajinci N█O impresioniraju na svom drugom albumu, Fallen. Ovo je melodičan, melanholičan post-blek metal, naravno, ali je i napisan veoma dobro i produciran kako treba da se ostvari taj hipnotički, šugejzerski kvalitet što ga ovakvi bendovi veoma vole, ali da se izbegne rasplinutost u zvuku. A greota bi bilo jer N█O pišu vrlo dobre pesme i  ovo sam poslušao sa velikim zadovoljstvom:

https://nobandblack.bandcamp.com/album/fallen

Ali bogami je  i drugi album australijskog Aquilus veoma dobar. Napravljen deceniju nakon prvog albuma, Bellum I je jako dobro iskombinovan atmosferični blek metal sa folk i simfonijskim elementima i ovaj jednočlani projekat se pokazuje u kvalitetnom svetlu sa pažljivo napisanom, aranžiranom i sekvenciranom muzikom. Album ima i pristojnu – ne i savršenu ali VRLO pristojnu – produkciju koja uspeva da taj simfonijski element izvuče koliko  treba a najluđe je da se ovo daje po ceni koju sami odredite:

https://aquilus.bandcamp.com/album/bellum-i

Iii, prelazimo na spore forme: stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju... Pale Summit iz Bohuma u Njemačkoj sviraju vrlo prijatan, pristojan stoner rok. Njihov album Prophets zasnovan je na dobro napisanim pesmama koje u sebi imaju i malo grandža i generalno rokerskog zvuka, pa ovo nije hermetičan, podzemni stoner koga zanimaju samo rifovi, već muzika bliža glavnom toku i ukusu šire publike. Ali dobra, odlično producirana i napisana sa pažnjom. U trenutku dok ovo kucam plaća se koliko želite, ali možda je to bilo namešteno samo za bandcamp Friday, pa proverite.

https://palesummit.bandcamp.com/album/prophets

The Fur iz Genta u Belgiji su mi fantastično legli sa svojim albumom Sonntag koji je kolekcija instrumentalnih space rock komada. Ovo je ekstremno tripozna, psihodelična muzika usmerena na istraživanje spoljnih i unutrašnjih dubina univerzuma, ali napisana izuzetno dobro, odsvirana umešno i producirana tako da čoveka odmah uvede u izmenjeno stanje svesti. Izuzetno.

https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag

Malezijski sastav Far Harad donosi veoma sirov ali šarmantan stoner-doom metal na EP-ju koji se zove isto kao i bend. Ovo je strašno isfazirano i snimljeno u prilično niskoj, jelte, rezoluciji, ali Far Harad demonstriraj fin osećaj za sabatovski gruv i imaju lepo odmeren odnos težine i stonerske, psihodelične lepršavosti. Teško za uši ali prijatno za dušu:

https://farharad.bandcamp.com/album/s-t

Delirium Extremus dolazi sa druge strane planete, iz Argentine ali su senzibilitet i ambicija isti – album CULTO Y ADORACION nudi sirovi stoerski gruv, melodične, sabatovske vokale, faziranu psihodeliju i niskobudžetnu produkciju. Sve to zvuči vrlo autentično i šarmantno i bend vrlo jasno kaže „recommended to listen with headphones while smoking a large marijuana cigarette and a glass of your favorite drink Salud !!“ Pa, eto, živeli:

https://deliriumextremus.bandcamp.com/album/culto-y-adoracion

Nijemci Geisterfaust sviraju blackened sludge metal što je pomalo kao da ste uzeli motornu testeru pa onda na nju zavarili i bacač plamena za svaki slučaj. Hoću reći, ima ljudi kojima se sviđa da vam ne bude prijatno a ima i ljudi koji bi da umrete od njihove muzike. No, ko voli teško, sirovo, agresivno, jesam li pomenuo „teško“, taj može da umre samo od lepote. EP Servile Mirrors of Animosity ima šest kompozicija jake distorzije, umešno iskorišćene mikrofonije, jakih rifova, lepih dronova, ali i agresivnog blek metal nabadanja i, mislim, meni je ovo izvrsno:

https://geisterfaust.bandcamp.com/album/servile-mirrors-of-animosity

Dead Monarchs su pristojan i prijatan teškorokerski sastav iz Lidsa u Engleskoj a njihov prvi EP, Lust, Greed, Vanity ima tri pesme koje se smeštaju na ugodno mesto između doom metala, hard rocka i stoner rocka. Dead Monarchs imaju dobru produkciju ali važnije od toga je da imaju i karakter pa ove pesme nisu samo džemovi kojima su dodati stihovi već propisno odrađene metal pesme sa kvalitetnim aranžmanima i pamtljivim temama. Članovi su iskusni i već sviraju u nekoliko drugih aktivnih postava pa Dead Monarch zvuče profi i sazrelo. Meni lepo:

https://deadmonarchsuk.bandcamp.com/album/lust-greed-vanity

Imamo i novi album portlandskih Cobra Thief. Ovaj bend sam već prošle godine solidno pohvalio za prošli album, Animal Oxygen, a njihova kombinacija modernijeg hard rok zvuka (Kyuss) sa klasičnim ’70s rešenjima (Mountain – na kraju krajeva jedan stari EP im se zove Leslie West) i dalje je vrlo simpatična. The Hallowed Halls Session je živi album snimljen bez publike, u studiju i prikazuje nam bend u dobroj, raspoloženoj formi, sa prolaskom kroz stari materijal uz vidljiv apetit i veštine. Cobra Thief ovde imaju odličan zvuk a živa svirka njihovim pesmama dodaje taman idealnu količinu energije da se ovaj album sluša iznova čim stigne do kraja. Odlično:

https://cobrathief.bandcamp.com/album/the-hallowed-halls-session

Latvijski Zintnieks imaju četiri dugačke, spore, meditativne pesme na svom EP-ju  (ili albumu?) No aizkurienes, spajajući post-metal eleganciju i stoner-rokerski gruv. Ovo je muzika koja se posvećuje i teksturi i melodijama u istoj meri i kao takva je jako prijatna za slušanje, mada svakako morate i biti naklonjeni nečemu što se vrti u krug i ne menja tempo ili intenzitet tokom dugačkih perioda. Uostalom, ove četiri pesme traju oko sat vremena ali to je sat vremena prijatne, tripozne kontemplacije. I ovde je cena, za sada, koliko date pa svakako proverite, meni ovo vredi:

https://zintnieks.bandcamp.com/album/no-aizkurienes

Australijski Lucifungus su više u fazonu duvka, šutka zezanje, pa je njihov novi album, Clones, sav u lepom stonerskom, sladžerskom gruvu. Prijatni rifovi, melodično a sirovo pevanje, dubok štim i težak ali ne neprijateljski zvuk, sve to karakteriše album koji je i dovoljno rifaški i dovoljno psihodeličan za potrebe najvećeg kruga, jelte, korisnika. A još se daje i po ceni koju korisnici sami odrede. Navalite:

https://lucifungus.bandcamp.com/album/clones

Thunderchief iz Virdžinije sviraju agresivan, negativan sludge metal očigledno pokretan lošim raspoloženjem i narkoticima. Album Synanthrope ima sedam pesama lepljivih rifova, mučnog ritma i vrištanja ali pesme su fino napisane i ovo se lepo sluša sve dok imate afinitete prema ovakvom zvuku.

https://thethunderchief.bandcamp.com/album/synanthrope

Iz Sijetla dolaze heiress čiji odabrani zvuk je posthardcore ali je on i spor i težak pa zato njihov album, Distant Fires stavljam u ovu sekciju. heiress se trude  da iskombinuju harmonski i melodijski raznovrstan program sa vrištećim vokalom i generalno sporim, teškim tempom i album, mada ima pomalo maniristički miris, zapravo fino curi i nudi lepu količinu novih ideja sve do samog kraja:

https://heiress.bandcamp.com/album/distant-fires

O ruskom instrumentalnom kombou Stonemongers smo već pisali letos, pa evo sada i novog izdanja. Album  Universe Time Control Center donosi još lepog gruva, teškog rokanja ali i suptilnijih, interesantnih diverzija u stoner rok matrici, sa veoma lepo iskorišćenim klavijaturama (slušajte, recimo, Winter is Coming). Stonemongers uspevaju da postignu taj neki lep kombo ’70s zvuka i modernih ideja šta sa tim zvukom može da se uradi pa je ovo eminentno prijatan album za više slušanja:

https://stonemongers.bandcamp.com/album/universe-time-control-center

Sluša vam se sirovi, agresivni stoner rok a već ste preslušali sve besplatne kompilacije koje sam prošlih meseci ovde pominjao? Ništa zato, meksički Stoner Heads imaju, posle dve godine, novu kompilaciju, Volumen 8, Edición Pandémica i ovo je zahvatanje vode direktno sa izvora i četrnaest bendova jeftine produkcije i zajedničke ljubavi prema Satani i kanabisu. Naravno da plaćate koliko želite:

https://stonerheads1.bandcamp.com/album/volumen-8-edici-n-pand-mica

Poljaci Moonstone pošteno i za sve pare na EP-ju 1904 imaju dve pesme koje zajedno traju skoro pola sata. Ovo je sporo, valjajuće, hipnotički i simpatično. Još se jedna pesma zove Magma a druga Spores i vokali su, onako, daleki i zapevajući. Meni sjajno, a siguran sam da ni cena od 4 evra i 20 evrocenti nije baš SASVIM slučlajno odabrana:

https://moonstonedoom.bandcamp.com/album/1904

The Spacelords imaju samo tri pesme na albumu Uknknown Species ali te tri pesme zajedno traju 45 minuta pa vi vidite da li dobijate velju for mani. A dobijate, ovo je odličan, vrlo hipnotički instrumentalni space rock sa muzikom koja vas veoma brzo uvede u alfa-stanje i osećaj bestelesnog plutanja dubinama (unutrašnjeg) svemira. Tako da, navalite:

https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species

I Psychic Lemon su nas počastili novim džemom. Studio Jams Volume 5 ima samo jednu pesmu, A gift of whale vomit, ali ona traje preko 38 minuta i londonski psihodelični space rockeri dobro znaju da iskoriste ovo vreme. S obzirom da se ovo daje po ceni koju sami odredite i da nudi prefinjenu, distorziranu psihodeliju, mislim da ne postoje objektivni razlozi da ga promašite:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-5

Slow Goat je sjajno ime za stoner rok sastav – da ne pominjem sjajni logo – a kada taj sastav još dolazi iz Portlanda, zabava je praktično zagarantovana. Demo Slow Goat Demo je snimljen lepo, sa finim zvukom, dobrim rifovima i prijatnim glasom pevačice Rosie Peterson. Ovo su tri pesme energičnog, teškog roka zasnovanog na jakoj, velikoj gitari i dobrom pevanju, bez nekih velikih ambicija da se muzika komplikuje, ali sa više nego kvalitetnim sabatovskim gruvom koji se autoritativno isporučuje u sva tri komada. Podrazumeva se da ovo plaćamo koliko želimo a bend ovim snimkom prilično obećava:

https://slowgoat.bandcamp.com/album/slow-goat-demo

Meksički Black Overdrive daju svoj živi album  Greatest Hates Live za onoliko koliko sami odredite. Ovo je fer mada to ne znači da je materijal loš ili loše produciran. Radi se o fino snimljenom, pristojnom stoner metalu koji ne puca od originalnosti ali vozi prijatan gruv i ima taman dovoljno žive prljavštine da mu to estetski doprinosi a ne oduzme na razgovetnosti.

https://blackoverdrive.bandcamp.com/album/greatest-hates-live

Northern Hammer iz Mineapolisa ima album sirov snimljenih ali zapravo sjajnih psihodeličnih stoner pesama inspirisanih između ostalog vikinzima. Electric Medicine zaista leči tim zvukom gitare koji podseća na lavu što se rasipa iz vulkana i sažiže sve na svom putu i ovo je album neodoljivog, sporog gruva i masivnih, distorziranih rifova u čijim se teksturama može lutati satima. Pevanje je tu ali ono je samo pozadinski element i ovde gitara suvereno dominira nad zvučnom slikom. Vrlo lepo.

https://northernhammer.bandcamp.com/album/electric-medicine

Weedpecker iz Varšave zvuče odlično na novom albumu, IV: The Stream Of Forgotten Thoughts. Ovo je vrlo fino sazreli psihodelični rok sa stonerskim šmekom ali i tragovima grandža u svom zvuku, suptilan, napisan i pažljivo odsviran da se obezbedi mesta da detalji zablistaju. Otud su ovo pesme koje osvajaju fantastično promišljenim psihodeličnim efektima koji teme, rifove i melodije daruju stalno impresivnim modulacijama, teksturama i daju ploči osećaj bezvremenosti. Moćno!!!

https://weedpecker.bandcamp.com/album/iv-the-stream-of-forgotten-thoughts

Boris su ove godine u totalnom spidu sa gomilama reizdanja i novih izdanja. Najnovije je Japanese Heavy Rock Hits Live -25th Anniversary Show-, dakle album kojim se obeležava, pretpostavljam, četvrt veka od početka rada benda a ne od izlaska klasika Heavy Rocks. S obzirom da je ovo snimljeno uživo 2018. godine, a da Boris rade od 1992. recimo da to ima smisla. No, smisao ili ne, pričamo o tipično moćnoj ploči na kojoj Boris po ko zna koji put podsećaju da njihova muzika ne prestaje da evoluira jednom kada je snimljena u studiju i ovo je onoliko eksperimentalna i razbarušena, da ne pominjem žestoka ploča koliko su Boris ikada snimili. Tu je odmah i EP Dear Extra sa još tri pesme razularene, psihodelične heavy shoegaze svirke. Obavezno:

https://boris.bandcamp.com/album/japanese-heavy-rock-hits-live-25th-anniversary-show
https://boris.bandcamp.com/album/dear-extra

Novozelanđani Beastwars imaju novi sedmoničer, Cold Wind / When I'm King i ovo su dve glasne pesme koje osvajaju i volumenom i epskom atmosferom. Gitare urlaju, ritam sekcija zakucava, vokali se bore da se uopšte čuju u oluji. Prelepo. A daunloud plaćate po želji:

https://beastwars.bandcamp.com/album/cold-wind-when-im-king-2




Pređimo na thrash metal, hardcore, grindcore i death metal. Powerhead su nemački VRLO  old school thrash  metal bend i to mislim u najboljem mogućem pogledu. Hoću reći, njihov debi album Curse of Stone je kao da ste se uključili u prpgram negde 1985. godine i čujete muziku u njenoj neprerađenoj, izvornoj formi, pre nego što su trešeri malo izgradili tehnike i jezik. Pesme odišu sirovom enegijom ali i duhom čiste rokenrol zabave i mada Powerhead zvuče sasvim uvežbano, uigrano i disciplinovano, taj osećaj da u svakom sledećem trenutku može da se desi maltene bilo šta veoma doprinosi uzbudljivosti ove ploče. Jake preporuke:

https://powerhead.bandcamp.com/album/curse-of-stone

Nisam neki ljubitelj klasičnog groove metala, ali Francuzi G-NOMES ne sviraju BAŠ klasiku, već malo koketiraju sa death metalom a i nekako, pevanje na Francuskom potpuno menja kontekst. Album (ili EP?) Pensées Primitives mi ne zvuči siledžijski, onako džukački napaljeno nego prijatno, zavodljivo i kao da je baš najbolja ideja na svetu da se izmešaju trešerski rifovi, death metal nabadanje na bubnjevima i recitacija promuklim glasom. Lepo je:

https://g-nomes1.bandcamp.com/album/pens-es-primitives

I evo još jednog indikatora da francuski groove metal ima nešto posebno u sebi. Debi album sastava Dikecide zove se Uniforme i, pa, gruva. Ovo ima malo death metal elemenata ali i sve vreme vozački, prijatni gruv sa, izgleda da je to ključno, pevanjem na Francuskom. Uz lepu produkciju i kvalitetnu svirku, sve to nekako vrlo fino curi i ja se sve vreme osmehujem.

https://dikecide.bandcamp.com/album/uniforme

Slovacima Čad je Medvede već OSMI album a ja za njih nikad nisam čuo. A greota je jer je ovo kvalitetan thrash metal koji se ne stidi ni pank korena ni death metal ekstrapolacija, jedna prijatno raznovrsna ali muzički i produkcijski kvalitetna ploča koja istražuje različite facete thrash muzike i nudi zabavan ako već ne ekstrtemno moderan program. Bend kaže da je ploča nastajala za vreme lokdauna i da je puna besa i frustracije, ali ovo je muzika sa više dimenzija i ne svodi se samo na besni krik. Sjajna ploča i sjajan omot:

https://vandalshop.bandcamp.com/album/medvede

Ne znam tačno šta bi Vertical Abuse značilo, ali valjda istoimeni indonežanski bend zna. A i da ne zna, njihov Demo 2021 ima dve pesme odličnog, metaliziranog hardcorea koji nudi sve što treba: dobre rifove, mošerske ritmove, razjaren vokal, solidnu produkciju.  Sedam dolara mi je mnogo za dve pesme čak i kad su ovako dobre, ali možda je u Indoneziji visok standard. U svakom slučaju, kvalitetan, znojav provod:

https://verticalabusehc.bandcamp.com/album/demo-2021
 
 
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1009 on: 04-12-2021, 11:56:23 »
Slovaci Catastrofy sviraju disciplinovan i pomalo humoristički thrash metal na svom trećem studijskom albumu, Taký je život. Ovo je jedan od onih komičnih thrash bendova koji ne dopuštaju da komična dimenzija njihove muzike prevagne nad propisnim trešerajem, pa se Taký je život lepo sluša i kao propisna metal ploča za šutku i hedbeng. Dobra produkcija i lepa energija benda, kvalitetne pesme i, što se kaže, zanat u rukama. Meni fino.

https://catastrofy.bandcamp.com/album/tak-je-ivot

Horror Pain Gore Death Productions za ovu nedelju imaju drugi EP kalifornijskih Dead War, nazvan Grandfather of War i ovo je vrlo prijemčiva ponuda thrash metala koji ima u sebi elemente death metala, black metala i grindcorea ali je pre svega pošten, rifaški metal. Ovo u sebi ima i mošerske rifove i cheesy epiku, pesme su solidno napisane i dobro producirane i bend ima toliko šmeka da povremeno ubaci sasvim neočekivane elemente u muziku pa sam ja, moram priznati, više nego uživao:

https://hpgd.bandcamp.com/album/grandfather-of-war

Nightmare Unit iz Ohaja piče vrlo lep metalizirani hardcore na EP-ju Ritual Blade. Ovo je odlično producirano i veoma žestoko odsvirano, negde na secištu treša, panka i blek metala. Prija, ima sjajnu metalsku kozu na omotu, a košta samo dolar:

https://nightmareunit.bandcamp.com/album/ritual-blade

Teksašani Tooth & Nail imaju najizlizaniju foru za naslov EP-ja: Basic Instructions Before Leaving Earth ali ove tri pesme su kratke, efikasne i efektne. Ovo je napucan, tvrd metaliziran hardkor koji svojim srednjim tempom i bolesnim disonancama, slem rifovima i praktično death metal vokalima komunicira ispravnu količinu nasilja i otuđenosti. A svima nam to ponekad treba. Bonus poeni na to što plaćamo koliko hoćemo.

https://toothnail.bandcamp.com/album/basic-instructions-before-leaving-earth

Kavrila iz Hamburga imaju izvrstan drugi album, nazvan Mor. Ovo je, tematski, sklopljeno oko koncepta prevazilaženja traume i žalosti – pevaču je u periodu pred snimanje umrla majka i tekstovi, ali i njegov energični, promukli stil pevanja su refleksija na ovaj događaj – a muzički je, mislim, veoma dobar primer za „posthardkor“ kao muziku koja proširuje tehničku paletu hardkorpanka ali u punoj meri zadržava energiju i abrazivnost. Utoliko, Mor impresionira gruvom i dinamikom ali ne škrtari na prženju i ovo je jako impresivna ploča:

https://kavrila.bandcamp.com/album/mor

Working Through Rust je saradnja na daljinu trojice iskusnih američkih muzičara i album Words About The End / Words About Time je fina kombinacija sludgy gruva i chaotic hardcore ispada. Pesme su napisane solidno, zvuk je vrlo dobar a bend, bez obzira što je u pitanju „projekat“, ima izražen karakter i osećaj za atmosferu. Moćno, upečatljivo, tenzično:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/words-about-the-end-words-about-time

Ne slušam često deathcore, ali kad slušam volim da mi ga isporuče maskirani meksički manijaci. ENEMY 906 vole gangsterske proklamacije i tribalni gruv, ali imaju odličan, teški zvuk i forsiraju hromatske slemove a koji su uvek zanimljiviji od prostih monotonalnih breakdown pasaža, pa je EP Righteous Beheading sa ispravne strane granice koja deli usredsređenu brutalnost i manirističko imitiranje prethodnika. Lepo.

https://enemy906.bandcamp.com/album/righteous-beheading

Francuski trio duo Poisöncharge ne krije mnogo svoj ratni plan. Novi EP se zove Hell Bent for D​-​beat i mada ovde ima i drugih ritmova osim D-beata, muzika jeste sirovi, primitivni ali ne sasvim na skelet svedeni D-beat hardcore. Bend uspeva da u četiri pesme provoza i malo Motorhead šmeka, i malo klasičnog panka, i propisan hardcore i ako ste prava publika, ovo je ponuda koja se ne odbija. A sami birate cenu:

https://poisoncharge.bandcamp.com/album/hell-bent-for-d-beat

MxAxMxA su, kaže njihov izdavač „insane grindcore from Russia“ i mada ne znam baš za to „insane“, njihov prvi, dugoočekivani album, barem po njihovim rečima, je kolekcija odličnih, kratkih, vrlo dobro odsviranih metaliziranih grindcore pesama. Долгожданный первенец je zreo album sa pesmama koje su generalno duže od minut a kraće od dva, producirane kvalitetno, sa hardcore osnovom i ekstremnijim nadogradnjama i tempom koji ja iako visok, spakovan u dobre aranžmane tako da ovde i pored ekstremnog intenziteta nema straha od, jelte, monotonije. Plus, taj vokal!

https://triangleinfernalrecords.bandcamp.com/album/-

Ništa lepše od goregrinda da čoveku malo podstakne apetit. Split album bendova Los Reysez Bong Death i Redundant Protoplasm – nazvan samo Split – nudi sve što čoveku treba: brzu, energičnu i seksi svirku, hrskave, grgoljave vokale i neke lepe rifove. Ni jedan od ova dva benda ne nadmeće se u kategoriji „najodvratniji grindcore svih vremena“ i ovo je uredan, lepo produciran (za svoj žanr) goregrind koji osvaja klasičnim muzičkim oružjem. Fino:

https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/los-reyesz-bong-death-redundant-protoplasm-split

Jednočlani blackened grindcore projekat Wrathbearer iz Ričmonda u Virdžiniji je dropovao odličan EP sa dve pesme nazvan A Different Shade of Night. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je brza, žestoka i kvalitetna muzika koja ima i spastičnu neposrednost grindcorea i gizdavost blek metala. Fina produkcija, lepi rifovi, lepo za slušanje:

https://wrathbearer.bandcamp.com/album/a-different-shade-of-night

One Day In Fukushima je dobro ime za bend, pogotovo ako taj bend svira gridndcore sa elementima death metala. EP koji nam ovi Italijani nude, Permanence, je vrlo lepo produciran i kvalitetno odsviran  a muzika je zaista eksplozivni grindcore sa skandinavskim ukusom, masivnim zvukom i nešto ambicioznijim aranžmanima. Bend traži četiri evra za šest grindcore pesama što deluje kao preskup dil, ali ovo su ne samo odlično producirane već i zaista vrhunski izvedene pesme koje obaraju na pod energijom i umešnošću njenog kanalisanja. Meni odlično:

https://onedayinfukushima.bandcamp.com/album/permanence-2

Za Francuze Vomi Noir jasno je kako zvuče i pre nego što čujete prvi ton njihovog split albuma sa brazilskim Neuro​-​Visceral Exhumation. Brazilci svoju stranu nisu stavili na Bandcamp, ali Vomi Noir već imenom i dizajnom omota šalju poruku da JAKO vole rani Carcass. Tako i jeste. Njihovih trinaest pesama je kao neka za nijansu disciplinovanija, za nijansu ka crustgrindu pomerena interpretacija Carcassovog zvuka sa Reek of Putrefaction a kako je to jedini Carcassov album koji redovno slušam, meni je ovo SJAJNO. Plaćate koliko hoćete a mada je vokal PRETERAN, ovako solidan goregrind nije baš tako česta pojava pa svakako proverite:

https://vominoir.bandcamp.com/album/r-alit-morbig-ne-split-w-neuro-visceral-exhumation

Njemački Nekrovault imaju dve simpatične death doom pesme na EP-ju Nachhut: Toward the Towering Tomb. Ovo je sporo, mučno i teško, ali i dobro napisano sa jednom ipak otmenom smirenošću međ svim tim pokoljem pa sam ja ovaj materijal poslušao sa velikim apetitom i nisam se razočarao. Kogod voli Vastum i slične podzemne death bendove, ovo će mu sesti na prvu:

https://nekrovault-vanrecords.bandcamp.com/album/nekrovault-nachhut-toward-the-towering-tomb 

Nizozemci Necrotesque su svoj prvi album nazvali The Necrotic Grotesque da bi vam odmah odgovorili na to prvo pitanje koje imate. Na drugo pitanje, kakva je muzika, odgovoriću ja: dobra! Ovo je old school death metal niskog štima, masivnog zvuka, energične ali ne prebrze svirke i pesama koje zazivaju ozbiljan, dugotrajan, posvećen hedbeng. Necrotesque sviraju žestoko i imaju napucan zvuk pa je ovo apsolutno slavlje za death metal publiku sa ukusom:

https://necrotesque-deathmetal.bandcamp.com/album/the-necrotic-grotesque

Njujorški Manat na svom prvom, istoimenom demo snimku donosi primamljivi, primitivni, jednostavni a neodoljivi old school death metal. Ovo je pet pesama zlih i simpatičnih rifova, hedbengerskog ritma i produkcije koja se ne razmeće skupoćom ali više nego obavlja posao. Bend očigledno ima zanat u rukama – čuju se tu vrlo ukusne solaže i jedan opšti kvalitet izvedbe – i ovo je vrlo lep način da se upoznamo sa perspektivnim sastavom koji će, nadam se, još raditi i snimati:

https://manatqamar.bandcamp.com/album/manat-demo

Meksički Svärd su zanimljiv slučaj. Njihov novi EP (nakon prvog albuma od pre četiri godine), Grimosón Latino je neka vrsta black-death metala izmešanog sa gruverskim teškim rokom. Hoću reći, ovo zvuči rokerski i gruvi ali uz svu neprijatnost i opresivnost koje black i death metal inače traže. Za razliku od velikog broja blackened rock’n’roll bendova na svetu, Svärd su hermetičniji, bliži mračnom panku ili postpanku, čak, i ovih šest pesama nudi jako interesantan, bučan i sirov a opet sofisticiran materijal. Noise, not music, taguje sebe bend ali ovo je muzika i pored bučnosti kojom se kiti, i to dobra muzika:

https://svard666.bandcamp.com/album/grimos-n-latino

Isto iz Meksika su i Vexilla Regis Prodeunt Inferni ali njihova muzika je mnogo jednostavnija za klasifikaciju. Album The True Path njihov drugi, skoro deset godina posle prvog je mošerski, gruverski death metal koji mnogo više polaže na atmosferu i gibanje tela nego na kompleksne aranžmane, promene ritma i tempa i nekakve harmonske eksperimente. Ne da je to problem, The True Path je prijatna ploča ako volite muziku na koju ne morate da obraćate mnogo pažnje već puštate da vas nosi i pokreće. Dobra produkcija pomaže ovom izdanju koje je svedene ambicije ali korektne izvedbe:

https://abyssmoproductions666.bandcamp.com/album/the-true-path

Česi Cutterred Flesh imaju relativno originalan pristup brutalnom death metalu. Njihov peti album Sharing is Caring ima u sebi sve potrebne brutal death elemente da se standardna žanrovska publika oseća prijatno – blastbitovi, tvrde gitare brutalni vokali u dve visine itd. – ali se bend onda trudi da aranžmane obogati sa mnogo ideja koje inače ne čujemo u ovoj muzici. Hoću reći, ovo je na momente iznenađujuće melodično i maštovito u harmonskom pogledu pa preporučujem album za gurmansku konzumaciju slušaocu koji smatra da je brutal death metal pomalo ušao u kolotečinu:

https://cutterredfleshband.bandcamp.com/album/sharing-is-caring-brutal-death-metal

Serpent Corpse iz Montreala na svom prvom demo snimku, nazvanom samo Demo, sviraju primitivan, jednostavan ali vrlo simpatičan, pankerski death metal. Ovo je sve jednostavno, zarazno, nekako detinjasto a opet bez klinačkih zastranjivanja, čisto i iskreno. Meni odlično:

https://mouthofmadnesstapes.bandcamp.com/album/demo

Death from above iz Francuske imaju simpatično ime, a ni prvi album, Altered Dimension, nije tako loš. Ovo je rifaški death metal sa malo deaththrash mirisa i moža previše ravnim, nedinamičnim zvukom bubnja. No, pesme su lepe, i mada bi bilo bolje čuti ih sa malo prirodnijim miksom, ne mogu da kažem da nisam spontano hedbengovao slušajući Smrt odozgo. Pristojan debi:

https://deathfromabovedeathmetal.bandcamp.com/album/altered-dimension

Švedsko-islandski kvintet Under the Church osvaja srca i duše novim EP-jem, Total Burial. Već naslov sugeriše da ovo nije neki cerebralni, tehnički kompleksni death metal zvuk, već testerišuće ludilo, slavlje rifova i plaćanje dugova eksploatacijskom filmu i VHS hororu. Pet pesama šmekerskg deaththrasha, mnogo dobrih rifova, atmosfera makabr žurke – sve što čoveku treba. Sjajno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/total-burial

Švedski veterani, er, švedskog death metala, Unanimated imaju četvrti album, Victory in Blood, punih dvanaest godina posle prethodnog a koji je i sam izašao svih četrnaest godina nakon onog koji je njemu prethodio. Ovaj bend, osnovan krajem osamdesetih je, mnogi bi rekli, propustio priliku, ali Victory in Blood je odlična ploča a to da u ovom bendu sviraju članovi Dismember i Unleashed (plus bivši članovi Desultory, Carbonized, General Surgery...) celom projektu daje auru najbolje čuvane tajne švedske scene. Unanimated su bili jedan od prvih bendova svoje generacije koji je naglašenije svirao melodično i spajao death i black metal pristupe, a aktuelni album sve ovo citira na vrlo siguran, autoritativan način ali pre svega se oslanja na odlično napisane pesme. Ima ovde sjajnih, pamtljivih tema i produkcija je masna i masivna, no Unanimated prevashodno paze da pesme budu zaokružene, zrele i različite jedna od druge pa pričamo o jednim od najprijatnijih albuma švedskog death metala čitave sezone a, ako ste pratili program proteklih nedelja, znate da nam toga nije falilo. Odlično:

https://www.youtube.com/watch?v=ZHsPBHH-w1c&list=OLAK5uy_mhWmj1GSy9Cmau_y9lFx-8KqkU9ID4OiA

I kad već pominjem General Surgery, evo i njih sa novim EP-jem. A Legendary Death je ploča kojom se bend podseća nekih sada nestalih prijatelja ali namesto setne atmosfere dobijamo energični, prljavi švedski death metal. Četiri komada na ovom EP-ju ubrajaju dve nove pesme, koje su odlične, te po jednu obradu Nihilist i Dead Infection. Trik je što su i originalne pesme napisane da podsećaju na stil obrađivanih sastava pa je jedna klasičan švedski death metal a druga „poljski“ deathgrind. Izvrstan materijal a bend vam daje da platite koliko hoćete ali i da donirate neke pare dobrotvornoj organizaciji po svom izboru. Ljudski.

https://generalsurgery.bandcamp.com/album/a-legendary-death-ep

Vašingtonski Genocide Pact su snimili treći album, nazvali ga isto Genocide Pact i objavili za Relapse, i ovo je, nagađate, odličan old school death metal sa dosta thrash metal elemenata i bez mnogo filozofiranja. Volim bendove koji zvuče kao da su građevinske mašine naučile da sviraju pa tresu iz sve snage negde u Petak uveče, da izbace iz sebe svu tenziju i frustraciju nakupljenu tokom radne nedelje, a Genocide Pact zvuče BAŠ tako, nudeći mošerski, pošteni, znojavi program. Odlično:

https://genocidepact.bandcamp.com/album/genocide-pact

Poljaci Dormant Ordeal su sjajni na svom trećem albumu, The Grand Scheme of Things. Pričamo o black-death bendu koji ima nešto „intelektualniji“ svetonazor od većine kolega pa su i tekstovi i muzika ovde dosta sofisticirani i mada me je na prvu loptu naslov pesme The Poetry Doesn’t Work on Whores odbio od slušanja albuma, pojeo sam gomno, pa ipak poslušao ploču i radi se o odličnom materijalu. Dormant Ordeal sviraju disciplinovano i imaju zrele, kvalitetne pesme koje energiju i melanholiju tipične za Poljake pakuju u formu koja nema „tech-death“ pretencioznost ali ima višeslojnost i kompleksnost utkanu u aranžmane. Veoma dobar album, mada dugačak, a bend ga još i daje za koliko sami ponudite. Odmah!

https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things

Ulazimo u poslednji sekciju sa nešto egzotike, power metala i propisnog heavy metala. Beastial Piglord je brzo ispratio svoje poslednje izdanje novim EP-jem, The Chinese Skunk koji je preko pola sata duga meditacija/ improvizacija ali i ambijentalni, gruvi komad kontemplativnog avangardnog metala. Kao i obično plaćate koliko hoćete. A valja:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/the-chinense-skunk

Ljubitelji flauta i mandolina će doći na svoje sa drugim albumom ruskih Pereplut. Варнака Враки (Warnak's Fables) je album prijatnih folk tema i razigranih melodija koje se prevlače preko ne naročito skupo producirane metal-matrice. Bend definitivno ne igra u istoj ligi sa nekim od vedeta folk i piratskog metala našeg doba, pre svega produkcijski, ali Pereplut svakako imaju uho za dobru temu i umeju da iskoriste arhaični instrumentarij koji im je na rapsolaganju, dok su tradicionalnije „metal“ elementi muzike simpatični ako već ne IMPRESIVNI. Probajte:

https://pereplut.bandcamp.com/album/warnaks-fables

Grci Junkyard 69 svoj novi album, Awakin’ The Fallen daju besplatno za daunloud sa Google Drivea i koliko vidim, više im je stalo da čuju komentare nego da ikako na njemu zarade. Fer, a pogotovo jer je utisak da bend više i ne postoji i da je ovo materijal snimljen u nekom momentu ali nikad objavljen – bend ga naziva „izgubljenim albumom.“ Elem, u pitanju je savim prijatan heavy rock stare škole, sa stadionskim ambicijama, pevačicom koja ima taman dovoljno karaktera da nas drži na udici i čistom, pristojnom produkcijom. Ako volite ’80s hair metal, Junkyard 69 su apsolutno za vas:

https://drive.google.com/drive/folders/13W18spZ-pMUE9LPzJpC97li8LS7Qw-d-
https://youtu.be/_NV97RzSH48

Ekvadorski Soul Steel takođe sviraju  u ’80s ključu, samo su pomereni nešto više u NWOBHM smeru. EP Heavy Metal Tonight nudi sve što očekujete, dakle, šmekerske rifove, visoke vokale, prominentnu bas-gitaru, lepe ukrase na gitarama, ali i pevanje na španskom. Produkcija takođe deluje starinski na najbolji moguć način, bez „veštačkog“ budženja težine i ovo se, uz sve svoje idiosinkrazije (pevanje nikako neće biti po svačijem ukusu) lepo sluša:

https://youtu.be/J0B0yCj2WVM

Walrus su simpatični mladi švicarski heavy metal/ power metal bend čiji prvi EP, Unstoppable Force bez obzira što deli naslov sa legendarnim albumom Agent Steel, verovatno svoje ime duguje World of Warcraftu. Takvo je vreme. Enivej, ovo je prijatan, melodičan heavy/ power materijal, lepo produciran i odsviran srčano. Walrus uspevaju da izbegnu beživotnost koja često dolazi uz isuviše upeglan power metal zvuk i ovo je generalno meni bilo simpatično. Vredi poslušati & podržati:

https://walrusmetal.bandcamp.com/album/unstoppable-force

U nastavku pregleda recentnih izdanja nemačkog izdavača Metal on Metal Records, na red su stigli i Nijemci Gravety. Njihov album Bow Down nudi žestoke rifove i simpatične melodije, mešajući gruv sa himničnim refrenima. Nisam preterano zapaljen za stil koji pevač Kevin Portz provlači, ali muzika je prilično po mom ukusu a kvalitet svirke svakako na visokom nivou pa sam Bow Down poslušao sa uživanjem:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/gravety-bow-down

Pure Steel Records ne razočaravaju ni ove nedelje, pa dobijamo dva intrigantna izdanja. Prvo je drugi album njujorških Psychoprism, snimljen pet godina posle debija. R.I.S.E. i to je melodična i supercheesy ploča progresivnog, himničnog heavy metala koji je očigledno utemeljen u zvuku što su ga uspostavili Queensryche pre više od tri decenije, ali apdejtovan za novi vek, sa sve elementima thrash i power metal stilova. Treba voleti muziku koja je ovoliko cheesy, ali, da budem iskren, i lako ju je voleti ako je volite jer su Psychoprism kvalitetni i osvajaju podjednako šarmom i energijom:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/r-i-s-e

Custard su, pak, njemački bend još iz osamdesetih koji je prvi album snimio tek pred kraj 20. veka a novi, Imperium Rapax im je sedmi po redu i konceptualno se bavi rimskim carstvom, varvarima, starim ratovima i religijskim konceptima. Četrnaest pesama klasičnog nemačkog power metala za svakog ko voli Blind Guardian, Helloween i ostalu bratiju? Naravno:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/imperium-rapax

A za skupo producirani, „komercijalniji“ melodičniji metal obratićete se na adresu Šveđana Manimal. Armageddon je njihov četvrti album i ovo je, neću lagati, kvalitetan komad himničnog, epskog heavy metala. Manimal su svakako proračunati i ne trude se da smisle išta originalno u svojoj muzici, svirajući samo žanr i obraćajući pažnju pre svega na imidž, produkciju i generalnu formu, ali opet, muzika na ovoj ploči je i dalje prijatan, prijatno cheesy metal uz koji je lako voleti:

https://www.youtube.com/watch?v=3qlu65Saxgc&list=OLAK5uy_klpuuEPCd_6QyXxKs-8uxLomXmqVcVTew

Za kraj i za prefinjenu grindcore publiku dobili smo album nedelje a koji je u stvari novi EP Takafumija Matsubare, Mortalized (Poison EP). Istini za volju, ovo je izašlo na vinilu još pre nekoliko nedelja ali kako je ugledni gitarista tek sada objavio daunloud (ili se tek sada setio da nam pošalje notifikacije), evo ga u pregledu za ovu nedelju. Elem, ko zna, znaće, Matsubara je jedan od najmaštovitijih autora u grindcoreu ikada i sa svojim spektrom emocija i tehnika daleko nadilazi uobičajenu grajndersku paletu zvuka, a da nikad zapravo ne odluta daleko od matrice brzih, kratkih,hiperagresivnih pesama. Mortalized je pritom materijal nabijen negativnošću ali to ne smeta jer pri ovakvim brzinama i intenzitetima sve postaje veličanstveno. Na jednoj pesmi gostuje i Jon Chang sa kojim je Matsubara svirao u Gridlink i ovo je izvanredno.

https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep


 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1010 on: 11-12-2021, 13:57:20 »
U toku je poslednji veliki juriš metalaca da svoja izdanja proguraju kroz vrata dok zapad kolektivno ne ode da praznuje pa je ova nedelja bila puna do vrha, kvantitetom ali ipak i kvalitetom. Idemo redom.

A prvi na redu je blek metal. I tu ima raznih čudesa. Recimo, izvrsni ruski rodno mešoviti blek metalci А за Солнцем Луна... su svoj debi album izašao proletos sada ispratili poštenim minialbumom Вороны Несут Ночь i ovo ima čak sedam pesama vrlo zanimljive mešavine sirovog, nevaljalog pa i primitivnog blek metala sa jeftinim simfonijskim ambicijama i teatralnom prezentacijom. Stvari funkcionišu skoro idealno i ovaj spoj visokog i niskog, teatra i ulice, klavijaturčina i nadrkanih bubnjeva me pogađa u sva prava mesta koja volim. Poslušajte:

https://hexencave.bandcamp.com/album/--2

Nemci Naxen iz Munstera sviraju blek metal ali se oblače kao bajkeri i pankeri, pa sam sa zanimanjem poslušao EP The Perilous Path Of Pain koji pored agresivne, arogantne aliteracije pruža i dobar, melodični, emotivni, epski, energični blek metal u pesmi The Disappearing Door To Dignity (vidite!), ali onda i jednu zanimljivo formatiranu obradu Negative Approach pa je ovo u celini vrlo primamljiv paket.

https://naxen.bandcamp.com/album/the-perilous-path-of-pain

Nisam siguran kakav je status poljskog sastava Asmon jer na Metal Archivesu se vode kao da su osnovani 1998. godine i da su se sada raspali iako je demo Forlorn objavljen pre neki dan. Nebitno, ovo je, kakvih sam demo snimaka čuo prošle nedelje, suvo zlato, poljski blek metal koji jeste nešto jeftinije produkcije ali i dalje zvuči ozbiljno, profesionalno i otmeno. Veoma vredno da se čuje:

https://asmon.bandcamp.com/album/forlorn-death-demo

XSATANIST iz Teksasa sviraju pankerski, lo-fi blek metal vrlo stare škole na EP-ju  Pentalbum One i to zvuči zapravo vrlo simpatično. Ovo je kao neko izdanje koje je kroz vremenski procep upalo u 2021. godinu iz 1985. i kreće da spontano izaziva šutke gdegod da se pojavi. Misim, slušajte Nulliby Lullafy, kakav PANK!

https://xsatanist.bandcamp.com/album/pentalbum-one

Cepheide je francuski jednočlani atmosferični blek metal sastav koji radi dosta na tome da razbije kalup. Rekao bih, čak, da album Les échappées, drugi koji je Gaetan Juif snimio pod ovim imenom blizak i post blek metal formama sa svojim snažnim eksperimentisanjem i daljim ekstrapoliranjem te kombinacije šugejza i agresivnosti. Nije sve ovde podjednako uspešno, ali ima nekoliko izvrsnih momenata i vredi da se posluša:

https://cepheide.bandcamp.com/album/les-echapp-es

Nije baš da se svaki dan dešava da vam se dopadne blek metal bend čiji se pevač zove prosto – Dragan. Hjól su mešovita, norveško-rusko-severnomakedonska ekipa i EP Heksehus dolazi posle debi albuma što je izašao ovog Juna. Album nisam slušao, ali EP meša tipično rokački i hladan norveški blek metal sa malo slovenske melodičnosti i emocije i meni je to jako lepo ispalo. Zvuk nije naročito skup ali je funkcionalan jer Hjól žele da zvuče malo razmazano i maglovito, a pošto EP naplaćuju samo koliko ste vi spremni da potrošite, ovo vredi poslušati:

https://hjol.bandcamp.com/album/heksehus-ep

Volite li Rusiju? Dobro, sigurno volite, čim ovo umete da pročitate, ali da li PARTIKULARNO volite sever Bajkalskog jezera? Atmosferični blek-metal projekat Shuurgan („mećava“) dolazi iz malog sela u ovom kraju Azije i album Huushan Ulgar („Stare priče“) je, kako kaže autor, napisan korišćenjem spiritualne veze sa kulturom Burjata, mongolskog naroda koji naseljava ovu provinciju. Muzika je, kako i očekujete, veoma melodična, melanholična i sanjiva, ali je i vrlo korektno odsvirana, snimljena i producirana i ovo nije just another sobni projekat dokone omladine već ipak postoji na nešto višoj ravni. Probajte:

https://shuurgan.bandcamp.com/album/huushan-ulgar

Amerikanci Virulent Resurgence su me osvojili ekstremnom jednostavnošću i sirovošću svoje muzike. EP Desecrated Euphoria stiže tri godine posle njihovog prvog albuma i ovo je praktično kućna produkcija sa prostačkim pesmama i jeftinim zvukom, ali ova dva lika zvuče tako iskreno, nadrkano, besno, da ja ne mogu da odolim. Ovakav grajnderski blek metal uvek dobro dođe danas kada ova muzika sve češće preferira melodične, romantične forme, a da bude jasno, ni Virulent Resurgence ne beže od melodičnosti, samo je pakuju u vrlo jednostavno pakovanje i nude sve po ceni koju sami odredite:

https://virulentresurgence.bandcamp.com/album/desecrated-euphoria

Brazilski jednočlani projekat Thy Rites ima novi album, Satankorps i mada na disku izlazi tek u Januaru, sada ga kao danloud možete kupiti za svega jedan dolar. A ako volite sirov, agresivan, krvoločan black-death metal, svakako ćete biti usluženi. Thy Rites se ne ističe nekim svežim formulama u muzici koju svira i album svakako pati od izvesne monotonije u svoj toj agresiji sa retro ukusom, ali u malim dozama ovo više nego prija i iznenađujuće je solidno producirano:

https://thyrites666.bandcamp.com/album/satankorps

Uvek se malo trgnem kad vidim da neki blek metal dolazi iz Kalifornije, ali opet, tamo se i satanizam u Americi baš pošteno zapatio pa onda što da ne... Wolf-Rayet su nov bend sa istoimenim EP-jem i ovo je istovremeno sirov i melodičan blek metal koji spja zvuk stare škole sa senzibilitetom nove. Ja odmah padnem na ove neke mid-fi garažne produkcije a i Wolf-Rayet sviraju nekako spontano, pankerski i srčano, a onda povremeno i vrlo suptilno i kinematski (npr. pesma IV) pa sve to zvuči baš kako treba, a i plaća se po želji:

https://wolf-rayet.bandcamp.com/album/wolf-rayet

Ossuaire koji imaju novi EP, Triumvirat, nisu isti oni Ossuaire od pre neku nedelju. Ovi su Kanađani i njihov frankofonski black metal je snažan, glasan, sirov, melodičan i epski nastrojen. Ossuaire sviraju strastveno i sa ubeđenjem i ovo je satanistička muzika koja ne navlači na sebe krinku pretnje i perverzije nego slobode i ljubavi. Lepo!

https://ossuaire.bandcamp.com/album/triumvirat

Njujorčani So Hideous na četvrtom albumu, None But a Pure Heart Can Sing proširuju svoj post-blek metal šugejzerski zvuk u sasvim logčnom smeru, gađajući sa jedne strane posthardcore i mathcore publiku emotivnom ali tehnički veoma kompleksnom izvedbom, a sa druge mešajući u aranžmane klasične instrumente poput klavira, duvača i gudača. Impresivno to zvuči i pored vrlo komprimovanog masteringa i mada So Hideous nisu jednako ubedljivi u svim kompozicijama, meni je generalno ova legura pristupa prijala i verujem da u njoj ima budućnosti:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/none-but-a-pure-heart-can-sing

Češki XUL zato krljaju brz, mračan, bolestan ali tehnički kvalitetan black death na svom novom demo snimku, Góra​-​Xul​-​Erebos. Pričamo o ekipi (ili će pre biti jednom čoveku?) koja već ima nekoliko snimaka i ovo je zapravo vrlo pristojno producirano i dobro napisano. Volim kad blek metal svira propisne rifčine a ko god da je ovo napisao ima sluha za dobre moš-delove i ume da upotrebi disonancu na najbolji način. Prodaje se za koliko date pa ne budite svinje:

https://xulfromhell.bandcamp.com/album/g-ra-xul-erebos

Lhaäd je tek jedan u nizu projekata prolifičnog Belgijanca po imenu Filip Dupont a prvi album, Below donosi moderan i prijatan blek metal koji ima sve što volite, i melodiju, i ekspresivno pevanje, i brzinu i sporinu i atmosferu, i solidnu produkciju. Lhaäd je meni najsimpatičniji na ime psihodeličnih elemenata koji se provlače diskretno uz propisni blek metal program pa svakako ovo vredi poslušati:

https://thenoxentity.bandcamp.com/album/lha-d-below

Nijemci Misanthropic War veoma polažu na ekstreman govor, pa sebe opisuju kao „mržnje puni, mizantropski ratni metal iz Njemačke“ i kao „poslednji istrebljujući napad na ljdusku rasu“ a EP koji su izdali je naslovljen Bestial Genocide. Imaju li ti ljudi čime da podupru ovakav nastup? Pa, imaju, Bestial Genocide je vrlo prijatan komad relativno lo-fi blackened-grindcore-death metala, dakle, jedan ekstreman paket rafalnih ritmova, nerazaznatljivih zlih rifova i podzemnih vokala. No, iako je ovo prilično muljavo u produkcijskom smislu, Misanthropic War isporučuju taman dovoljno ubedljive svirke da materijal ne zvuči amaterski. Bubanj ovde odrađuje veliki deo posla sa svojim neprekidnim a opet dinamičnim zakucavanjem, ali i ostatak benda je na visini zadatka. Samo jedan evro za ovo mizantropsko zezanje, za slučaj da ste se pitali:

https://misanthropicwar.bandcamp.com/album/bestial-genocide

Takođe iz Njemačke dolazi ozbiljno impresivan split EP bendova Kratt i Hæresis nazvan Z 3 / 1 2. Ovde su samo dve pesme ali materijal traje oko devetnaest minuta sa vrlo ozbiljno napisanim aranžmanima i kompleksnim, ambicioznim pesmama koje drže tvrdu liniju blek metala ali se izrazito trude da pokažu sve njegove potencijale. Kratt su odlični ali Hæresis su me ekstremno oduševili sa svojim moćnim skoro teatralno napravljenim komadom od jedanaest minuta. Izvrsno:

https://krattmetal.bandcamp.com/album/z-3-1-2-split-w-h-resis

Otargos iz Bordoa ima već, kažu po svojim rečima, osmi studijski album mada ja na Metal Archivesu vidim samo sedam, ali dobro, poenta je da se radi o iskusnom, već dugovečnom sastavu čiji black-death metal na albumu Fleshborer Soulflayer upada u vaše uši sa ubeđenjem i autoritetom. Ovo je mračna, preteća muzika zasnovana na brzom, rafalnom blastbitu i kvalitetnim rifovima, a Francuzi prave svaki potreban napor da im pesme ne budu monotone i dosadne sa svom tom hiperagresijom, pa su ovo promišljeno napisne i izvedene kompozicije gde bubnjar zvuči izvanredno a zujeće, preteće gitare su kao nekakav tornado iz pakla. Deset pesama ovakvog pokolja treba izdržati ali ko voli brzo, žestoko, kvalitetno i maštovito, uživaće:

https://otargosband.bandcamp.com/album/fleshborer-soulflayer

Novi album nemačkih Maladie, nazvan The Sick Is Dead - Long Live the Sick je prvi album i prvo izdanje benda da mu naslov ne počinje i ne završava se sa tri tačke, pa ne znam da li hoće nešto da nam kažu... Pogotovo kad se poslednja pesma zoe The Final Stage. Enivej, The Sick Is Dead - Long Live the Sick je fina, maštovita ploča metala koji nikada nije bio tačno žanrovski omeđen. Bend svoj izraz naziva „plague metal“ i mada ovde ima i elemenata blek metala i death metala i avangarde, ima i sasvim pristojno „mejnstrim“ zvuka koji izvlači bend iz hermetičnosti i gura ka široj publici. No, meni je bitno da su pesme maštovite, i dobro napisane, da su raznovrsne i da je album lepo produciran i pitak. Poslušajte:

https://maladieband.bandcamp.com/album/the-sick-is-dead-long-live-the-sick

Australijski Vahrzaw na svom četvrtom albumu The Trembling Voices of Conquered Men sviraju dosta tehnički, dosta komplikovan black-death metal koji ne voli da ponovi istu stvar više od 3-4 puta pre nego što aranžman krene u neku sasvm drugu stranu. Bude to i malo izazov za praćenje, ali Vahrzaw se ne iživljavaju sa „tehnikom“ pa pesme svakako imaju neke svoje priče i zaokruženi imaginarijum. Odlično produciran i majstorski odsviran ovo je album ekstremnog metala za sladokusce, kao neka what if varijanta Morbid Angela koji svira blek metal. Fino:

https://vahrzawband.bandcamp.com/album/the-trembling-voices-of-conquered-men-death-black-metal

Iako je  metal, pogotovo ekstremni i dalje većinski muška zabava, neki su podžanrovi naprosto rodno raznovrsniji jer nešto u njihovoj estetici privlači različite slušaoce i autore. Blek metal je svakako jedan od njih pa imamo bendove kao što je Doodswens (Želja za smrću, jelte), izvrsni nizozemski ženski duo. Album Lichtvrees, njihov prvi, je perfektno (a ne tehnički bezdušno) odsvirana i dinamično producirana ploča sirovog, zujećeg ali i atmosferičnog i melodičnog blek metala kakav SUVIŠE retko čujem ovih dana. Ove dve devojke uspevaju da u velikoj meri umaknu šugejzerskoj pop-dimenziji koja je maltene default podešavanje za ovakvu muziku i njihov melodični, atmosferični metal je zapravo METAL. Sa dovoljno melodije i pop preliva da ne bude puko nizanje rifova, svakako. Zvučno, ovo je meni JAKO dobro sa sirovošću koja nije tek prirodna posledica niskog budžeta već je u potpunosti apsorbovana u estetiku benda i deo je zvuka na najprirodniji način. Odličan debi album i dah svežine u i inače nikad raznolikijoj black metal ponudi:

https://doodswensband.bandcamp.com/album/lichtvrees-2

Prelazimo na stoner, doom, sludge, psihodeliju, hard rok... Flying Guillotines su nemački stoner sastav čiji prvi album Olympus tematski razmatra antičku, jelte mitologiju, kroz medijum lepo produciranog teškog roka i metala. Flying Guillotines nisu nekakav sirov, napušen stoner kombo već kvalitetni proizvođači gruva i ukusnih metal rifova i ovo je svakako primereno i za „normalnu“ metal i hard rok publiku koja voli visoki koncept i vrlo razrađene aranžmane. Bend ima zdrav, lep zvuk i u ovih dvanaest pesama svira ekstremno raspoloženo pa Flying Guillotines preporučujem sa zadovoljstvom:

https://flyingguillotines.bandcamp.com/album/olympus

Sonidos Ocultos je čileanski izdavač stoner roka i srodne muzike pa je kompilacija  Compilado 7 Sonidos Ocultos po definiciji namenjena publici koja voli opijate, satanizam, puteve kojima se ređe ide itd. Za razliku od nekih recentnih kompilacija koje sam u poslednje vreme preporučivao ova ima samo osam pesama, ali su one uglavnom veoma dobre i uostalom plaćate koliko hoćete pa odmerite sami. Meni se ovde sve dopada a čim sam video da su moji miljenici Satani Waves jedan od zastupljenih bendova, znao sam da ću ovo kupiti.

https://sonidosocultos.bandcamp.com/album/compilado-7-sonidos-ocultos

Luciferica imaju dobro ime a i sviraju dobar, vrlo težak stoner/ sludge metal koji uprkos svoj toj masivnosti zvuka, agresivnim vokalima i mučnom imaginarijumu, zapravo vozi prijatan gruv. Argentinci na albumu Wailing War tačno pogađaju dokle može da se pritiska dok ne postane neprijatno i gledaju da se granica ne prelazi, pa su ovo pesme koje naslje fingiraju dok u stvarnosti nude lepu, zaraznu muziku za provod. Odlično.

https://luciferica.bandcamp.com/album/wailing-war

Speck su iz nemačke i sviraju „kraut rituale“ a novi album se zove Unkraut. I ovo je vrlo prijatan, srazmerno lo-fi instrumentalni meditativni rok sa elementima krauroka, stonera i psihodelije. Sa 37 minuta trajanja i svega pet pesama ovaj album džemova snimljenih u prostoriji za vežbanje sa autentičnim zvukom eksperimenta i istraživanja uspeva da bude pažljivo odmerena kombinacija forme i sadržaja. Vrlo lepo:

https://speckspeckspeck.bandcamp.com/album/unkraut

Flying Fuzz iz Viskonsina sviraju šarmantan, prjatan stoner rok na albumu II. Bend samog sebe opisuje samo rečima „heavy metal“ ali ovo je svakako muzika duboko utemeljena u bluz formama i bez stilizacija koje čine „pravi“ hevi metal. II je sniman skoro dve pune godine pa se ovde čuje i blaga neujednačenost u zvuku između pesama ali Flying Fuzz nisu nekakvi studijski perfekcionisti i u njihovoj muzici bitniji su spontani senzibilitet, okultni onirizam i ekstatična energija nego upeglanost i mada ovo nije nikakvo otkrovenje, album se prijatan i pozitivno naštimovan:

https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/flying-fuzz-ii-lp

Kanađani Willowater su se do nedavno zvali Sierra i EP Loyal je prvo izdanje pod novim imenom. Muzika se, ako dobro razumem, nije dramatično promenila. I nema ni potrebe, ovo je fini progresivni heavy rock koji voi dobar gruv ali se i trudi oko aranžmana pa pesme imaju lepu kinetičku energiju ali i maštovita rešenja i eksperimente. Uredna produkcija i kvaitetno muziciranje, vrlo lepo izdanje:

https://willowater.bandcamp.com/album/loyal

Volite li gotiku? Ja je načelno ne podnosim ali austrijski žensko-muški sastav Ætherleib zvuči prilično intriganto na albumu Heirs to Cruel Altruism and Testators of Naught koji spaja klasičnu gotsku grandioznost sa malo hermetičnijih, postpankerskih elemenata i malo težine doom metala za prilično zanimljivu mešavinu. Ne kažem da bih ovo slušao u, što se kaže, civilstvu ali Ætherleib mi nisu ni neprijatni ni dosadni već naprotiv, malo i zagonetni i inspirativni:

https://aetherleib.bandcamp.com/album/heirs-to-cruel-altruism-and-testators-of-naught

Španski The Desert Orchestra mi je ušao pod kožu svojim gruverskim, pomalo grandžerskim, malo metalskim a malo „alternativnim“ stoner rokom. Valjda ne mogu da ne odreagujem na plesačke ritmove i gotovo obredno zapevanje u refrenima. Album Dead In Tabernas je lepo napisana ploča raznovrsnih pesama i ono što bend možda nema u produkciji ili izvođačkoj savršenosti, nadoknađuje se karakterom:

https://thedesertorchestra.bandcamp.com/album/dead-in-tabernas

Taman na vreme pred praznična opuštanja dolazi nam novi Stone Rebel. Terra Luminis je tipično relaksiran paket instrumentalnih meditacija, prijatnih, samo nežno psihodeličnih i okrenutih ka unutrašnjem svemiru. Stone Rebel ne menja ni metu ni odstojanje, ni stil, ni pristup, ni zvuk gitare, ništa, ali sve to i dalje vema lepo funkcioniše i obezbeđuje skoro sat vremena prijateljske nirvane:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/terra-luminis

Crypt Witch imaju novi, drugi album, Ritual Herbs, i za ove dve godine, otkad sam pohvalio njihov prvenac, nije se mnogo promenilo u nastupu benda koji i dalje valja teške, masivne, fazirane rifove i izdrogirane melodije, preko sporih, ali hipnotičkih ritmova. Ovo je jednostavna, instrumentalna muzika koja je sva u iskrenosti i neposrednosti, bez skrivenih agendi ili ikakvih kompilacija. Ovo ili odmah shvatite ili nikad nećete voleti – sredine i neke prikrivene dubine nema. Ali meni je to lepo:

https://cryptwitch.bandcamp.com/album/ritual-herbs

Meksički Sierra Fuzz su svoj EP nazvali Culto Al Fuzz, čisto da nemamo NIKAKVE sumnje u to šta vole najviše na svetu. Naime, fuzz. Ovo su četiri pesme prijatnog rokenrola koji bi svakako profitirao od malo energičnije produkcije, ali pesme su lepe, a fazirana gitara svakako ima simpatičan zvuk. Ugađanje vokalnih linija sa onime što svira gitara je efektan trik sve do momenta kada počne da donosi umanjene prinose ali ovo je ploča od svega dvanaest minuta i lepo se posluša:

https://sierrafuzz.bandcamp.com/album/culto-al-fuzz

Church Of Mental Enlightment iz Lajpciga sviraju superprijatan, bluzirani hard rok koji prelazi u metal, sa svim pozitivnim konotacijama ove postavke, uključujući soliranje na usnoj harmonici. Produkcija je vrlo prijatna sa velikom bas-gitarom koja nosi zvuk benda i povremeno odlično multitrekovanim pevanjem. Album The Truth uspeva da bude retro i nostalgičan a da to ne bude ljigavo i nemaštovito. Meni se dopalo:

https://churchofmentalenlightment.bandcamp.com/album/the-truth

Pošto imam familiju u Ujedinjenom kraljevstvu marginalno sam svestan da svakog Decembra u toj državi šize od neprestanog emitovanja Whamove Last Christmas. E, pa, Boris koji su i inače u diskografskom spidu su sada izdali singl sa dve pesme od kojih je jedna njihova obrada ove pesme, sa sve šugejzerskim dronovima i preslađenim ženskim vokalom. Sa druge strane singla Noël je još jedna popi-drimi-droni pesma, Pardon?, pa ako se osećate božićno, Boris su spremni da vam obezbede saundtrak za samo tri dolara. U ovih nekoliko desetina sati otkada je singl izašao video sam gomilu likova po, jelte, društvenim mrežama koji kritikuju Boris da je ovo „gimik“ i da naskaču na, jelte, trend, ali to su očigledno budale koje nemaju pojma šta SVE Boris sviraju sve ove godine. Dakle, slušajte, bez stida:

https://boris.bandcamp.com/album/no-l

Finci The Paladin imaju dve dugačke, atmosferične stoner pesme na demou nazvanom samo Demo. Ovo je odlično producirano i kvalitetno odsvirano pa je jasno da se radi o materijalu koji treba ozbiljno da preporuči ovaj trio vašoj pažnji i, naravno, apsolutno mu posvetite malo vremena. Ovo je prijatno i maštovito plus košta koliko vi kažete – vredi čuti:

https://thepaladinband.bandcamp.com/album/demo

Poljski stoner rokeri Spaceslug imaju lepi album nazvan Memorial i ovo je pomalo i postrokerski emotivna i setna ali ipak propisno heavy i rifaška ploča. Spaceslug sam već ranije hvalio i ovo je vrlo fina realizacija njihovih dosadašnjih ideja i koncepata u dobroj produciranoj, maštovito aranžiranoj formi. Poljski stoner rok je pun prijatnih iznenađenja a Spaceslug više i nisu iznenađenje nego bend od koga se očekuju dobre ploče:

https://spaceslug.bandcamp.com/album/memorial

Lepo je kad u jednoj nedelji dobijete ne jedno nego DVA nova živa izdanja benda King Gizzard & the Lizard Wizard. Nije da ovi moćni Australijanci već ove godine nisu imali nekoliko IZVANREDNIH ploča, od kojih se neke natječu za album godine u mojoj internoj trci, ali njihovi koncerti su toliko dobri da mi je teško da pomislim kako je slušanje JOŠ njihovih živih snimaka ikako loša ideja. Tako da, dok je novi studijski album najvaljen za početak naredne godine, do tada vreme možemo da prekratimo slušanjem ovih izdanja. Ali pre toga imamo Pieces in No Time - KGATLW Bootleg koji je izdao ruski Cheval de Mer Records i ovo je zapravo butleg kompilacija živih snimaka iz 2019. godine sa raznih mesta na kojima je bend svirao – London, Sidnej, Brisel, Milvoki – i možda ste sve ovo već čuli ali ako niste, nauživaćete se. No, zvanična King Gizzard & the Lizard Wizard izdanja koja smo dobili su Live at Levitation ’14 i Live at Levitation ’16, snimljeni u Teksasu u ove dve godine sa materijalom koji se delimično preklapa, mada je kod ovog benda zgodno što i pored sve tehničke preciznosti koja odlikuje njihove studijske albume, dva izvođenja iste pesme, čak i u okviru istog nastupa nisu ista. S obzirom da smo ove godine slušali dosta vrlo svežih živih izdanja Gizzarda, ova dva Live at Levitation albuma su sjajno osveženje jer nam daju malo stariji materijal u tipično izvrsnim izvedbama sa odličnim zvukom. Gizzardi su mi u OGROMNOJ meri obeležili pandemijsku epohu sa niskom izvanrednih izdanja i ova dva albuma samo nastavljaju trend. Obavezno.

https://cdmrecords.bandcamp.com/album/pieces-in-no-time-kgatlw-bootleg
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-14
https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-at-levitation-16

Prelazimo na thrash, hardcore punk, grindcore i death metal. Veselo! Ruse Cyanide Grenade sam solidno pohvalio prošle godine za njihov ničim ukaljani, pošteni radnički i seljački thrash metal, a sada su me bukvalno u prvoj sekundi EP-ja Covering Fire podsetili koliko su dobri. Naime, ovo je EP sa obradama a prva (među jednakima) je Bomber od Motorheada i Cyanide Grenade je otkinu iz sve snage. A mislim, kakva je to PESMA, sestre moje i braćo! Nije lako to ispratiti, čak ni Motorheadu ali Rusi onda junački ulete u Slayerovu Black Magic i što se kaže, skidaju se rukavice, kreće se u bitku. Posle ovakve A-strane, B-strana skoro da nije ni bitna no na njoj imamo i poštenu obradu Toxic Holocaust i onda jednu autorsku pesmu u živoj verziji. Prejako! Za kasetu treba da date osam dolara ali daunloud je koliko date pa ODMAH dajte:

https://tapeswarm.bandcamp.com/album/covering-fire
https://cyanidegrenade.bandcamp.com/album/covering-fire-2

Bacalou iz Tenesija su deset godina posle EP-ja Bacalou izdali album, svoj prvi, isto nazvan Bacalou, ponavljajući sve pesme sa demoa i dodajući nove. No, ovo je odličan thrash metal sa britkom svirkom, brzim tempom, odličnim bubnjarem, sjajnim rifovima i raspoloženim pevačem, pa je sve u redu. Pesme su definitivno izdržale test vremena i dobra produkcija na ovom albumu obezbeđuje kvalitetno slušalačko iskustvo za svakoga ko voli žestok i pametan thrash metal stare škole.

https://bacalou.bandcamp.com/album/bacalou-2

Skeletörn su meksički heavy metal bend sa dosta thrash i punk elemenata u svom zvuku pa ih zato stavljam u ovu sekciju. Istoimeni demo ih prikazuje kao kvalitetnu garažnu ekipu koja voli dobar rok i mada je to kliše, čuje se ovde da je Motorhead u korenu njihovog zvuka. Produkcija je funkcionalna a bend svira sa mnogo entuzijazma pa se ovo obavezno sluša:

https://skeletornrm.bandcamp.com/album/skelet-rn-demo
 
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1011 on: 11-12-2021, 13:58:39 »
Malicious Entity su iz Ontarija i njihov EP Unholy and Putrid ima samo dve pesme niskobudžetnog ali dragog thrashcorea. Prostački, sirovo, ali autentično, pa ko voli, uživaće:

https://maliciousentity.bandcamp.com/album/unholy-and-putrid

Čileanski Mental Devastation sviraju odličan, blago progresivan thrash metal na svom drugom albumu, The Delusional Mystery of the Self Part I. Ovo izdaje Blood Harvest pa je u startu kvalitet zagarantovan ali sam ipak i pored svega ostao zatečen izvrsnošću koju Čileanci emituju. Ovo je vrlo ’80s zvuk i muzika, sa jasnim temeljima u Testamentu ili Intruderu (ili čak nemačkom Assassinu!), sa pesmama koje su rifaške, energične, ali maštovite i podsećaju da thrash nije uvek sinonim za puki sprint ka liniji cilja. Dobra produkcija, mnogo karaktera, sjajna ploča:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/the-delusional-mystery-of-the-self-part-1
https://youtu.be/BTNYtXEuZkI

Kanađani Wolven su uspeli da ubede Tima Owensa da im gostuje na jednoj pesmi na albumu  Misanthropy And Other Grim Tales što je solidna premija. Ripper zapravo dosta odskače od njihovog zvuka jer je ovo thrash metal sa dosta death metal elemenata – uključujući glavni vokal – pa je njegov kameo upečatljiv ali ne nužno „prirodan“ za ovo što Wolven rade. No, sa Timom ili bez njega, pričamo o sasvim solidnom albumu dobro napisanih, dosta kompleksnih pesama koje imaju fini trešerski gruv i puno dobrih i dobro razrađenih ideja. Prijatna ploča:

https://wolven.bandcamp.com/album/misanthropy-and-other-grim-tales

The Liminalist je jedan čovek u Arizoni koji pravi muziku u uspomenu na prerano preminulog sina. Užasna priča ali muzika na albumu Half Life je iznenađujuće kvalitetna. Ne nužno sasvim u mom stilu – ovo je metalcore sa dosta standardnih modernih metalcore elemenata, ali autor je ekstremno talentovan i ovo ne samo da je dobro producirano već su i pesme kvalitetne i sa puno karaktera. Nisam od onih koji tvrde da jedina vredna umetnost dolazi iz mesta najdubljeg bola, ali ovo je ZAISTA dobar album.

https://theliminalist.bandcamp.com/album/half-life

Slave Agent su Kanađani sa Nijagarinih vodopada i sviraju dosta zapetljan, melodičan thrash metal sa dosta shred elemenata ali i dosta old school mošerskog materijala. Generalno, ovo me podseća na bendove koji su početkom dvedesetih nastojali da u thrash metal unesu kompleksnije aranžmane i zrelije teme, pa je album Alternate Histories i sasvim solidno nazvan pored dosta dobre muzike:

https://slaveagent.bandcamp.com/album/alternate-histories

Skullbasher je izmirski crust/ thrash sastav i ta kombinacija panka i metala lepo prolazi na EP-ju takođe naszavnom Skullbasher a koji u pet kratkih pesama isporučuje mnogo materijala za šutiranje i vrlo malo filozofije. Ako volite Hellbastard i slične utemeljitelje, Skullbasher su vrlo dobar primer podžanra, sa solidnom produkcijom i sviračkim veštinama a EP se daje po ceni koju sami odredite, pa čak i da ne volite sjajnog jarca na omotu, ovde dobijate dosta dobre muzike:

https://skullbasherftw.bandcamp.com/album/s-t

A Mortal Ground iz Vašington DC-ja čukaju lepo snimljen, disciplinovan thrashcore koji kao da je izašao iz 1988. godine. Ovo je vrlo klasično zvučeći album gde se metalski rifovi i disciplina u aranžmanima i izvedbi spajaju sa pankerskim temama i besnom energijom. Album se zove germs of empires, sa sve pesmama o ratovanju, ali i klincima iz kraja, i to je sve vrlo energično, vrlo dosledno i prijatno:

https://mortalground.bandcamp.com/album/germs-of-empires

Čileanci Hellish sviraju vrlo old school thrash metal, sa onim što se danas zove „blackened“ prelivom. EP The Vermis Mysteriis ima dve pesme gadnog dranja i brze, zujeće svirke. Produkcija je u skladu sa muzikom i sama dosta old school pa je ovo jedan lep, nostalgičan ali ne pretenciozan paketić.

https://hellishband.bandcamp.com/album/the-vermis-mysteriis

Semtex iz Minesote kažu za sebe da sviraju „Black Irish Beatdown music“, pretpostavljam jer imaju Irce i Afroamerikance u postavi ali to je samo šala, njihov stil je progresivni thrash metal i drugi album, The War Within (nema veze sa pesmom legendarnog beogradskog sastava Svarog) je jako dobar. Pričamo o iskusnim muzičarima sa dosta godina i kilometara u ličnim istorijama i The War Within i zvuči kao ploča koju prve ljudi što su prevazišli ideju da progresiva treba da ponudi forme koje niko nikad nije čuo pa makar to bilo neslušljivo. Zbog toga je ovo kolekcija odlično napisanih pesama u kojima progresivni elementi stoje u savršenoj ravnoteži sa klasičnim, zaraznim gruvom i poštenim trešerskim krljanjem. Ako volite malo čudnih harmonija i kompleksnog aranžiranja ali uz propisan krljački treš, Semtex imaju, što se kaže, vaš broj:

https://semtexmusic.bandcamp.com/album/the-war-within

Pravi užitak je čuti i novi album kanadskih Witches Hammer. Ovaj bend, aktivan od polovine odamdesetih je prošle godine izdao svoj prvi album (!!!) a ove ga, eto, pred kraj, prati novim opusom nazvanim Devourer of the Dead. Bend i dalje ima dosta old school elemenata u svom zvuku ali ovo nije tek rasprodaja, jelte, nostalgije, i ovde su kompozicije još kompleksnije i ambicioznije nego na prvencu pa je Devourer of the Dead propisan koktel novog i starog (tri pesme su zapravo nove verzije starih komada iz osamdesetih) pokazujući evoluciju benda i načine na koji su ovi ljudi sazrevali kao muzičari. Odličan album za svakog ljubitelja thrash metala:

https://nuclearwarnowproductions.bandcamp.com/album/devourer-of-the-dead 

Propakanda Weapon je three way split tri indonežanska hardcore benda i, pa, ovo je jako dobro. Inlander su najsporiji a već oni sviraju brz, energičan i melodičan crustcore koji me malo podseća na japanske superheroje Death Side sa svojim D-beat rifovima i himničnim refrenima. Kandarivas su pak bliži spastičnim powerviolence zvuku, sa pesmama koje idu jako brzo, nervozno i uz sumanute upade etničkih udaraljki, a da sve vreme i zadržavaju tu neku navijačku pank-dimenziju. Kandarivas obrađuju i dve pesme trećeg sastava koji je na ovoj ploči a to je Noxa koji su najbliži čistom grindcoreu, a dok dođete do njih ozbiljno ste naoštreni i njihov niži štim, debeli zvuk i apsolutno razbijački grind će vas naterati u šutku za sekund. Sjajna ploča.

https://noxa.bandcamp.com/album/propakanda-weapon

Bourbier su Francuzi koji sviraju vrlo energičan, negativnih emocija prepun posthardcore. Njihovo prvo izdanje, EP koji se isti zove Bourbier prosto puca od te unutarnje tenzije modernog čoveka a koja se ovde posreduje kroz razigrani gruv, jako distorzirane, škripave gitare i vrišteće pevanje. Ima ovakvih bendova koliko hoćete, ali Bourbier pišu kvalitetne pesme i ne podsećaju na tek podgrejani Today is the Day ili nešto slično već rade u sličnom prostoru ali sa sopstvenim idejama. Meni je ovo sjajno, a cenu sami određujete:

https://bourbier.bandcamp.com/album/bourbier

O Šveđanima World in Ruins sam već pisao ove godine jer su izbacivali EP-jeve kao blesavi. Sada je izašao i album koji se, malo zbunjujuće zove isto kao poslednji EP, In Misery i, naravno, on i prikuplja materijal sa recentnih EP-jeva, pakuje uz njega dve bonus pesme i to je onda prava dugosvirajuća ploča. Idealan paket, primetiću za nekog ko se prvi put susreće sa ovim sastavom jer ne mora da juri kraća izdanja već samo da utone u kvalitetni švedski D-beat hardcore sa malo death metal elemenata, čisto da zamirišu. Brzo, tvrdo, teško ali i dovoljno melodično da ne bude monotono, ovo je vrlo lako preporučiti i pank i metal publici:

https://worldinruins.bandcamp.com/album/in-misery-album

Brizbejnski Nuclearsaurus Rex sa prvom pesmom tvrde da nisu „just another crossover band“ iako, naravno, apsolutno jesu. Ali nema ničeg lošeg u tome, ovo je brz, pankerski thrashcore sa razgovetnim, karakternim pevanjem i recitovanjem detaljim abogatih priča, te dobro odmerenim odnosom humora i znojave krljačine. EP/ album Pegasus Ezekial je praktično sav delo jednog čoveka po imenu Chalky Hill a koji je ne samo sve napisao i odsvirao već i snimio, miksovao itd. Nostalgično, zabavno i kvalitetno:

https://nuclearsaurusrex.bandcamp.com/album/pegasus-ezekial

Realm of Terror su mičigenski pank bend čiji demo Accelerated Extinction zvuči kao da je snimljen 1990. godine u nekom slovenačkom podrumu. Ovo mislim u najboljoj mogućoj konotaciji jer Realm of Terror sviraju klasičan crustcore, po uzoru na drugotalasne sastave kao što je recimo Doom i ovih šest pesama su, pa, prava pesma za moje uši:

https://gutturalwarfarerecords.bandcamp.com/album/accelerated-extinction-demo

Kad smo već kod panka, Savurasu Grci a ime albuma, Nekropunk Attacks govori sve. Ovo je na idealnoj sredini između D-beata, blek metala i naprosto pijanog rokenrola, sa dvanaest pesama, lepim, jeftinim zvukom i pesmama koje su idealni pitstarteri a imaju i po koju iznenađujući dimenziju. Sve ovo pa još i plaćate koliko hoćete. Nema greške:

https://savura.bandcamp.com/album/nekropunk-attack

Od Izraelaca Shesh Shesh Shesh nisam bogznašta očekivao ali njihov album Hela je zapravo sjajan d-beat materijal sa trinaest pesama koje su dobro producirane i pružaju nam sve preduslove za maničnu šutku koje bismo mogli da poželimo, a da u njima ima prostora za iznenađujuće himnične refrene i svakojake druge poslastice. Sjajno i vredno svake pažnje:

https://sheshsheshshesh.bandcamp.com/album/hela

With Daggers Between Our Teeth je slatko ime za album, mada bi čovek očekivao nekakav blek metal kad vidi omot, a ono zapravo metalizirani moshcore. Bend je Malignant i ovo poprilično udarnički zakiva, sa dosta slem elemenata i dobrom produkcijom. Dobre pesme, pravilno odmereno trajanje, fina ploča a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://kotprecords.bandcamp.com/album/with-daggers-between-our-teeth

Hostilities su MRVEĆI metalizirani hardcore iz, pretpostavljam, Nju Džersija i njihov EP, Violent Breed je nešto najnasilnije što ćete čuti ove nedelje. Gitare seku na komade, bubnjevi ubijaju, a pevanje je kao sa onoga svijeta. Hostilities su pokupili sve najstrašnije od chaotic hardcorea, beatdowna i death metala i ovo je ploča samo za izdržljive, ali je mnogo dobra.

https://bullettoothhq.bandcamp.com/album/violent-breed

LiesInAshes nažalost nisu australijski tribjut beogradskim hardkorovcima Hands in Ashes, ali jesu deathcore bend koji mi nije bilo mrsko da preslušam. Barem taj jedan EP koji su do sada izdali, nazvan isto kao i bend i sa četiri pesme koje su cele u mošerskim breakdown i proto-slam rifovima. Ovo je bliže hardkoru nego deathu ako mogu tako da kažem, sa akcentom pre svega na gruvu, bez blastbitova i sa satanski dubokim vokalima. Ubitačno, mučno, simpatično!

https://liesinashes.bandcamp.com/album/liesinashes

CHÜZO su prošle godine osnovan kanadski grindcore sastav i njihov prvi EP, Land Of Anger je izvanredan. Pričamo o brzom, energičnom, savršeno odsviranom crustgrindu sa vrlo solidnim zvukom a bend pritom piše pesme duže od tri i četiri minuta tako da zadovolji i zahtevniju metal publiku koja želi da čuje surove, plesne moš-delove i death metal rifove. Sav ovaj kvalitet se pritom daje za onoliko para koliko sami ponudite, pa svakako ponudite:

https://chuzomtl.bandcamp.com/album/land-of-anger-ep

Protovirus su takođe iz Kanade a njihov grindcore ima hermetičniji miris. Istoimeni EP sa pet pesama – a koji se daje po istoj ceni od „daj šta daš“ – vozi se u sirovoj, lo-fi deathgrind traci ali osvaja old school spontanošću i fokusom na brzinu i zle, metalske rifove. Meni je ovo veoma prijalo:

https://protovirus666.bandcamp.com/album/protovirus

I za još prljavog, mračnog grindcorea idemo u... er... Las Vegas??? Zvuči neobično ali ne treba zaboraviti da je Las Vegas porodio jedan od najosobenijih grindcore bendova osamdesetih, čiji gitarista i dalje svira u Napalm Death. Rottscape nisu baš toliko originalni i verovatno niko od njih neće ući u Napalm Death, ali demo nazvan Demonstrations in Decay nudi drusan, energičan, ukusno sirov deathgrind sa prostim forama i oprobanim trikovima, ali odsviranim kako treba i snimljenim sa taman toliko andergraund štroke da zvuči autentično ali da se, znate već, čuje. Da je ovo izašlo 1989. godine danas bi se smatralo klasikom. A ljudi ga daju za koliko god para ste spremni da izdvojite!

https://rottscape.bandcamp.com/album/demonstrations-in-decay

A onda idemo još na jug. Brazilci Morto i sami sviraju deathgrind, a EP Morto ima pet pesama vrlo ukusnog, gruverskog grindcorea koji je naštimovan jako nisko i mnogo besan. Ovo je težak, masivan zvuk pokretan velikom brzinom, sa bubnjarem koji prilično dobro kapira šta znači „svirati“ a ne samo udarati i sa uobičajeno okrutnim rifovima i solidnim pevačem koji podseća na rane black death bendove poput Blasphemy. Sjajan materijal a i ovo se prodaje za koliko date. Vidi se da idu praznici. Ne propustite ovaj biser:

https://mortooficial.bandcamp.com/album/morto

Kvebečani Sedmi sviraju neobičnu i zanimljivu kombinaciju grindcorea, elektronike, metala itd. Album Restless svakako u sebi ima dosta eksperimentalnog, ali Sedmi, za moj ukus pogađaju dosta svojih meta, kreirajući muziku koja ima i teksturu, i rif, i atmosferu i gruv, i agresivnost i meditativnost. Vredi čuti:

https://sedmi.bandcamp.com/album/restless

Nazvati ono što Vomitorium rade grindcoreom mi deluje kao isuviše konceptualizacije za nešto što je, na kaseti nazvanoj In the Mist ofBattle, tek razjareni, na granici haosa stvarani pankerski metal ili metalizirani pank. Ako bih hteo da budem precizniji, rekao bih da momčad iz Leedsa spaja hardcore thrash po uzoru na Electro Hippies sa ranim goregrindom ala Carcass, ali nije to bitno. Bitno je da bend u ovih šest pesama zvuči sjajno i da imaju možda najbolji naslov pesme koji sam video ove godine: Fellating the Corpsewyrm. Gadno! Ali odlično:

https://chamberofemesis.bandcamp.com/album/vom003-in-the-mists-of-battle

Njemački sastav Rană svira „blackened crust“ mada taj deskriptor zbilja ne uspeva da uhvati stvarnu širinu njihove muzike koja je i emotivna i aranžmanski ambiciozna i odlično producirana. Ovo je, dakle, pre svega ekstremni metal, ali posle toga i veoma nijansiran, upečatljiv izraz na granici nekoliko ekstremnih podžanrova. EP Armament ima i sjajan omot i četiri zanimljive kompozicije pa proverite i sami:

https://ranacrust.bandcamp.com/album/armament

Sa Agamenon Project uglavnom uvek znate šta dobijate, a dobijate po jedan split svake nedelje evo već mesecima, pa Agamenon Project x Hissterikal ne donosi neka specijalna iznenađenja ali je naš omiljeni grindcore Brazilac u sasvim finoj formi sa četiri old school pesme od kojih je poslednja obrada švedskih legendi Regurgitate. Hissterikal je ono što smo nekad zvali totalnoise – dakle grindcore improvizovan na licu mesta. Nije sjajno, ali Agamenon project više nego zavređuje da se ovo kupi po ceni od koliko date:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/37-21-agamenon-project-x-hissterikal

Terrorscum iz Kijeva imaju vrlo simpatične dve pesme deaththrash metala na split EP-ju sa Обрій​. Ovo je fino producirano i onako, šmekerski odsvirano i za prvo izdanje ikad je vrlo korektno. Ne znam kakava je strana Обрій​ ali Terrorscum su se fino preporučili:

https://terrorscum.bandcamp.com/album/obrij-split

Nerada su Kanađani a njihov tehnički death metal ima u sebi dosta trešerskog duha na albumu Icons of Ignorance kojim ovaj duo debituje. Dakle, ovo je vrlo čisto, lepo mada pomalo nedinamično producirano, kvalitetno svirano i sa naglaskom na razgovetnosti pa i melodičnosti, ali, onako, trešerskoj. Hoću reći, ovo nije moderni melodeath pa malo zakomplikovan već više death metal koji voli thrash metal ekspresivnost i melodičnost pa na sve to dodaje malko „tehnike“. Nije loše:

https://nerada.bandcamp.com/album/icons-of-ignorance-2

Pošto post-death metal još ne postoji (valjda death metalci ne vole da poste) onda moram da ovo što Poljaci Redemptor prave nazovem nekakvom death metal progresivom. Album Agonia je vrlo impresivna pšloča, velike tehničke kakvoće i prepuna ideja i to što mi je u sumi malo... isuviše iskalkulisana i hladna je verovatno samo do mene. Generalno pričamo o izuzetno napisanom i jako dobro odsviranom materijalu koji ima death metal čvrstinu i tehniku ali je istovremeno i mnogo prijemčiviji za normalan svet a da ima neku svoju otmenu hermetičnost... Poslušajte:

https://redemptorpl.bandcamp.com/album/agonia

Danci Galge imaju zanimljiv, radnički i seljački imidž sa kombinezonima i kratkim kosama a muzika na debi albumu Løkkelig je i kod njih nešto što je u osnovi death metal ali sa post-elementima. Ovo je i čvrsto i tehnički nabildovano i puno standardnih rifova i moš-delova, ali Galge pored obaveznog dž-dž-dž programa imaju i melodičnije i atmosferičnije eskapade koje aranžmani lepo ubacuju tako da se kod slušaoca održava fina ravnoteža između uživanja u prepoznatljivom i prijatnog iznenađivanja novim. Lep debi album:

https://galge.bandcamp.com/album/l-kkelig-2

Communion of Corrupted Minds je lep split album između death metal bendova Noxis i Cavern Womb. Noxis su iz Klivlenda i imauu jako težak zvuk i dubok ton, te onaj sirovi, preteći gruv kakav death metal publika obožava. Kladim se da ove pesme prave haos po mošpitovima diljem Ohaja. Cavern Womb su u sličnom stilu, za nijansu naklonjeniji bolesnim, izvitoperenim melodijama sa vokalima koji kao da dolaze sa one strane, i dementnim rifovima od kojih može malo i da se rikne. Odlična ponuda poštenog, mesnatog death zvuka:

https://rottedlife.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://cavernwomb.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds
https://noxisdeathmetal.bandcamp.com/album/communion-of-corrupted-minds

Deliberate Miscarriage je grozno ime za bend ali ova dva Velšanina imaju i muziku kojom podržavaju tu grozotu. Album Mortuary Melodies, njihov prvi, je pun klasičnih death metal rifova, gruva, pevanja... Deliberate Miscarriage su očigledno inspirisani Carcassom iz ranih devedesetih ali imaju jednostavnije, pevljivije pesme i tvrd, nabadački zvuk i ovo je sasvim solidan death metal srednjeg tempa i poletne atmosfere za žurke u svojoj glavi. Kvalitetno i prijemčivo:

https://deliberatemiscarriage.bandcamp.com/album/mortuary-melodies

Francuzi Cadaveric Fumes sa svojim debi albumom, Echoing Chambers of Soul donose ovonedeljnu porciju mračnog, kavernoznog a neodoljivog death metala. Bend radi od početka prošle decenije i iza sebe zapravo ima dosta snimljenog materijala pa to objašnjava priličnu zrelost ovog zvuka koji se zasniva na standardnim old school modelima i zvuku Autopsy i njihovih ispisnika ali sve to spakovano u dobre, upečatljive pesme. Cadaveric Fumes sviraju veoma ukusno, imaju propisno pun a opet dovoljno dinamičan zvuk i u pitanju je poslastica za old school death metal fanove koji ne mogu da dočekaju nove radove Tomb Mold, Carnal Tomb i sličnih majstora. Cadaveric Fumes se suvereno upisuju u ovo elitno društvo:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/echoing-chambers-of-soul

U sličnom stilu sviraju i Malignant Altar iz Teksasa i njihov debi album, Realms of Exquisite Morbidity nudi kombinaciju kavernoznog old school death metal zvuka i malo „tehničkije“ svirke. Opet, ovo je lepo odmereno tako da se ne izgubi bitna dimenzija atmosfere opresivnosti i hermetičnosti koju rifovi i harmonije nose, a da opet bude prostora i za brzu lomljavinu, U pitanju je novi projekat već iskusnih muzičara i naravno da se čuje već izgrađen karakter ali i svežina koju je inspirisao novi projekat. Odlično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/realms-of-exquisite-morbidity

Danci Phrenelith su izdali drugi album, Chimaera i ovde je na programu klasični death metal, mračan, mošerski, rifovima obogaćen, aranžmanski napredan. Sve je ovo spakovano da bude vrlo probavljivo i Danci ne pokušavaju da probiju ikakve kalupe niti da publiku iznenade ili šokiraju u bilo kom pogledu, ali nije da ovde nema maštovitih poigravanja sa dinamikom i atmosferom (slušajte psihodelični Phlegethon). Na kraju dana broji se to koliko su pesme zapravo dobre a Phrenelith su se ovde zaista potrudili pa uz finu produkciju imamo dobar paket u ponudi:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/chimaera 

Prijatan EP Before the Imminence dobijamo od strane od strane kijevskog death metal dvojca Dying Grotesque. Ovo je materijal sa dosta ambicije ali bez pretencioznosti, sa kompozicijama koje imaju složene aranžmane, ali tako da brojni rifovi i promene ritma budu deo jasnog gruva koji ima svoju inerciju i slušaoca ne stavlja u iznenađujuće poze već ga nosi napred sa autoritetom i ubedljivošću starog, iskusnog šmekera. Dve solidne pesme, jedan intro i jedna obrada Rokyja Ericksona za kraj – pravo uživanje:

https://dyinggrotesque.bandcamp.com/album/before-the-imminence

Bloodtruth iz Peruđe završavaju godinu na vrlo lepom mestu sa EP-jem The Walls of Oblivion koji u tri pesme demonstrira kako brutalni death metal može da bude i, jelte, brutalan i beskompromisan a da opet bude razgovetan, zabavan, nekako impresivno prijateljski. Puno komplikovanih aranžmana i tehnički impresivne svirke ali moj preovlađujući utisak je da je ovo muzika dobrog raspoloženja. Sedam evra za tri pesme zvuči kao skupa ponuda ali ovo je vrhunski odsvirano i producirano i upada mi u sam vrh ovogodišnjih brutal death izdanja:

https://bloodtruth.bandcamp.com/album/the-walls-of-oblivion-ep

Kome još nije dosta brutalnosti, tu mu je drugi album ruskih Bestiality Business. Alien Revenge je i blago komična ploča – čućete već intro, ali je muzika ozbiljno deahtgrind zakucavanje bez nekih velikih ideja o tome kako da se poznata formula obogati ali sa izuzetno dobrim sviračkim kvalitetima i jakom, komprimovanom produkcijom. Meni dovoljno da čujem ove mrveće rifove, zverski vokal i blasbit i već sam tamo.

https://bestialitybusiness.bandcamp.com/album/alien-revenge 

Poslednja sekcija i heavy metal power metal te razne perverzije... Titan iz Ajdahoa (ali originalno iz Francuske) su imali dva izdanja u osamdesetima a sada su snimili album Palingenesia. Neobično! Ali album je odličan. Ovo je heavy metal stare škole sa novom produkcijoim, nudeći publici hedbengerske, stadionske refrene, lepe rifove i vrištavo pevanje na Francuskom. Titan ne otvaraju neke potpuno nove puteve u žanru ali njihova interpretacija klasičnih osnova je vrlo sigurna, sveža i dinamična. Iznenadio sam se koliko mi je ovo prijalo:

https://titanofficiel.bandcamp.com/album/palingenesia

Finski Fear of Domination svakako nisu moj prvi izbor u pogledu žanrovskog opredeljenja, ali ponekad se i meni dopadne nešto od tog metala namenjenog mlađoj, široj publici pa ću reći da je njihov novi album, VI: Revelation sasvim solidan komad televizijske kombinacije industrije, melodičnog death metala i metalcore fora. Pomaže i što je ovo kraće od 40 minuta pa se njihov „shock metal“ lepo proguta i nema puno maltretiranja a i muzika je i pored svoje, za moj ukus, preproduciranosti i preterane melodičnosti, makar dovoljno brza i energična da meni to bude okej:

https://youtu.be/8yZtEpWtCdU

Grčki Valiant Sentinel imaju prvi, istoimeni album i ovo je vrlo standardni power metal, sa visokim vokalima, melodičnim, himničnim temama i dobrim tempom. Valiant Sentinel teško da će se nametnuti originalnošću ali imaju pristojnu produkciju, pošteno napisane pesme i čuje se da veruju u ovo što sviraju, sa energijom i strašću koja se probija kroz pažljivo upeglani studijski zvuk. Ripper Owens i ovde gostuje na jednoj pesmi da ojača ponudu i ovo je svakako vredno pažnje:

https://valiantsentinel.bandcamp.com/album/valiant-sentinel

Novi EP švedskih Sorcerer nije zaista „epski dum metal“ kako se ovaj bend inače vodi već prosto, melodični, epski hevi metal, sa dovoljno cheesa da se nahrani kolonija glodara. Ništa loše u tome, naravno i ovaj bend aktivan već više od tri decenije sa Reverence donosi četiri obrade heavy metal pesama iz osamdesetih godina, počinjući sa Rainbow i završavajući sa Ozzy Osbourneom. I ovo je meni, naravno, melem za uši, sa interesantnim radom na legendarnoj Gates of Babylon od Rainbow ali i ultra-cheesy verzijom Saxonove Crusader. Lepo!

https://sorcererdoom.bandcamp.com/album/reverence

Death of August su supersimpatičan rasno i rodno mešovit heavy metal bend iz Šarlota u Severnoj Karolini. Njihov album, Fear of the Unknown svakako može da se kritikuje sa nekoliko strana, i u izvođačkom i u produkcijskom smislu ali muzika je duševna, prijatna i na idealnoj poziciji između melodičnog panka i propisnog heavy metala, sa raspevanim solo-gitarama, raspevanim ženama i prijatnim gruvom. Meni je ovo bilo simpatično iz sve snage:

https://deathofaugust.bandcamp.com/album/fear-of-the-unknown

Poslednje izdanje Metal on Metal Records koje nismo obradili ove godine je Emperor of Hell - Canto XXXIV napuljskih In Aevum Agere. Ovo je treći album ovog kvalitetnog dua i izvrsna kombinacija power metala sa epskim doom metal zvukom, nudeći sav cheese ali i dostojanstvo koji su potrebni da se ove kvalitetne kompozicije formatiraju baš kako treba. Pričamo o metalu punom misterije i šmeka, ali i propisnih, zaraznih rifova, te melodičnog, muževnog pevanja i pošto In Aevum Agere sjajno sviraju i produciraju svoje ploče, ovo je očekivano izvrstan materijal:

https://metalonmetalrecords.bandcamp.com/album/in-aevum-agere-emperor-of-hell-canto-xxxiv

Za kraj – još malo pa sise! Meksički Witchspell naglašavaju da ne sviraju thrash metal i da je njihova muzika tradicionalni heavy metal pa neka im bude iako ovde ima dosta trešerskog zvuka, pre svega u brzom tempu kojim se svira i generalnoj čvrstini izvedbe. No, svakako, album The Blind Disease ima puno heavy metal elemenata, dosta melodije, himničnih refrena, mejdnovskih gitarskih harmonija i dobrih solaža, pa i pevanje u falsetu. I pričamo o zapravo vrlo dobrom albumu inspirisanom Slepilom Žozea Saramaga, sa odlično napisanim pesmama i vrlo profi izvođačkim kvalitetima koji sa druge strane ne čine da materijal zazvuči hladno, sterilno, studijski već dobijamo i korektnu količinu vatre. Album nedelje!

https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1012 on: 18-12-2021, 13:15:04 »
E, pa, još malo pa kraj godine. Ove nedelja je donela više dobre muzike nego što sam očekivao i neka izuzetno prijatna iznenađenja, a treba imati na umu i da svi koji kreiraju muziku usred pandemije što traje već ovoliko dugo, treba da budu prepoznati kao heroji. Poslušajmo šta od herojskog metala ima da se čuje ove nedelje:

Blek metal! Rusi Insanis na novom EP-ju, Kvlt ov Fire lepo spajaju old school death metal, pank, malo death metal zvuka, pa i malo rokerskih trikova. Zanimljiva i funkcionalna kombinacija sa pesmama koje zvuče prilično originalno i rasponom harmonija pa i raspoloženja koji je impresivno širok. Dobro snimljena ploča i materijal koji vredi poslušati više puta:

https://insanis.bandcamp.com/album/kvlt-ov-fire

Teksaški Empyrrean nudi baš ono što nam treba za ulazak u hladnu, snegom ispunjenu zimu, dakle, hladan, a emotivan blek metal pun melodije i sjete ali kroz svirku koja je žestoka i strastvena i produkciju koja je jeftina, pa i „tanka“ ali u idealnom smislu. EP Empyrrean ima šest pesama ovog prijatnog, atmosferičnog blek metala koji curi poput finog (crnog) meda i mada ne znam gde Teksašani nađu sav taj ledeni sadržaj u svojim vrelim srcima, svakako preporučujem slušanje sa zadovoljstvom:

https://empyrrean.bandcamp.com/album/empyrrean

Slovaci Ramchat odlično zvuče na novom EP-ju sa dve pesme nazvanom Krútňava. Ovo je paganski, epski blek metal sa možda i isuviše disciplinovanim zvukom i urednom prpdukcijom ali kada su melodije ovako lepe a aranžmani ovako sigurni ne mogu da se žalim. Ovo je sjajan blek metal sa narodnjačkim motivima, upakovan u lep omot i ima sve preporuke:

https://ramchat.bandcamp.com/album/ep-kr-t-ava

Mladi švedski duo Avskräde nudi vrlo klasičan, melodičan i sirov skandinavski blek metal na debi albumu Det stora tunga sjuka. Nema ovde mnogo filozofije, ovo je muzika direktno iz srca, jednostavna, duševna  i iskrena, pa makar bila i malo naivna. Meni je to simpatično, naravno, a verujem da će naći svoju publiku:

https://avskraede.bandcamp.com/album/det-stora-tunga-sjuka

U komšiluku, u Finskoj je ove godine osnovan i trio Caestus a čiji prvi album, The Undoer's Key zvuči vrlo ubedljivo, sa mračnim, pomalo okultnim zvukom i pesmama koje imaju dosta atmosfere iako ne pričamo o šugejzerkosm, modernom blek metalu. Caestus su bliži klasičnim, satanističkim temeljima ove muzike, sa dobrim gruvom i kvalitetnom svirkom:

https://caestus.bandcamp.com/album/the-undoers-key

S obzirom na svu zimu, led i tminu koje imamo poslednjih dana, mladi estonski sastav Wolfskrone nije mogao izabrati bolju nedelju da diskografski drsko debituje. Album The Hunt se bavi prelazom jeseni u zimu i u pitanju je filozofska, atmosferična ploča mračnog zvuka i vrlo organskih a dugačkih kompozicija. Ovo je više, jelte, tekstura nego komplikovano aranžiranje, ali je taman gde treba da pesme ipak imaju teme, rifove i neke naracije. Vrlo prijatno.

https://warhorn.bandcamp.com/album/the-hunt

Komšije iz Finske, Flagg su isto filozofi ali mnogo manje kontemplativno zvuče. Njihov drugi album, Cosmic Chaos Manifest je kao da ste studio napunili petardama koje su naučile da sviraju: ovo je oštro, brzo, eksplozivno i sirovo u zvuku mada vrlo kompetentno u sviračkom smislu. Album ima osvežavajuće agresivan i zabavan prizvuk što dođe kao fini odmak od preovlađujuće melanholije u savremenom blek metalu. Odlična ploča:

https://flaggofficial.bandcamp.com/album/cosmic-chaos-manifest

Još jedan solidni finski album dobijamo ove nedelje sa debi pločom projekta Coraxul. Ovo je klasična finska ponuda, oštra i surova ali i melodična, emotivna ali ledena da se smrznete, bez nekih ambicija da osvaja izgrađenom tehnikom kad već ima superioran osećaj za, jelte, filing. Vihavirsiä Aamunkoin je sasvim tradicionalna ploča, ali vrlo sigurna i vrlo autentična u svom zvuku. Uživanje:

https://youtu.be/URUt7DoBKlM

Takođe Finci, Sacrificium Carmen pobiše na svom trećem albumu, Nekrognosis - Avain varjoihin. Ovo je teatralan, vrlo ekspresivan blek metal sa kostimima i scenskim, jelte, rekvizitima, ali muzika je svakako na odgovarajućem nivou kompleksnosti da opravda sva ta ludiranja. Album je napisan i aranžiran pažljivo, sa oštrim, agresivnim zvukom i vrlo organskom, ubedljivom svirkom a posebno mi se dopada što bend ne beži od tog nekog blago cheesy izraza u svojoj estetici dajući svemu zaista teatralnu, pozorišnu komponentu i time spasavajući muziku od nameštene ozbiljnosti. Vrlo dobro:

https://youtu.be/czUXji2twco

Orob su zanimljiva kombinacija progresivnog roka i blek metala iz Tuluza. Prvi album, Aube noir zaista spaja na prvi pogled nespojive pristupe muziciranju i pisanju pesama i mada ne rade svi elementi ove fuzije na idealan način, ne mogu da kažem da ovde nema šta da se čuje. Album ima devet pesma prilično dostojanstvene atmosfere i ambicioznih ideja, produciran je lepo a daje se za onoliko para koliko sami ponudite pa ga svakako vredi poslušati:

https://orob.bandcamp.com/album/aube-noir

Britanski Ethereal Shroud se „raspao“ ako se to može reći za jednočlani projekat čiji jedini član nije raspadnut već samo neće više stvarati muziku pod ovim imenom. U svakom slučaju, poslednji album projekta, Trisagion je vrlo lep način da se bend odveze u legendu, veličanstvena katedrala emotivnog, melodičnog black-doom metala sa tri OPASNO dugačke pesme i puno atmosfere. Fizičko izdanje ima i dodatnu pesmu koju na internetu ne možemo da čujemo, ali i ovo što možemo je veoma ubedljivo i ko voli taj atmosferični, ultra-emotivni blek metal koji uspeva da u pesmama od preko dvadeset minuta zvuči smisleno i dostojanstveno, ovde će imati čemu da se poraduje:

https://etherealshroud.bandcamp.com/album/trisagion

Kanadski Ifernach je za ovu priliku trio – originalnom članu i osnivaču Finianu Patraicu su se pridružili basista i bubnjar pa album Capitulation of All Life, peti za pet godina, zvuči svarno moćno. Ovo je oštar, agresivan blek metal koji ima epsku komponentu prevashodno u nabudženom zvuku i vrlo ubeđenom ponavljanju rifova i tema što svemu daje hipnotički kvalitet. No, ovo je pre svega vratoloman a tek onda hipnotički blek metal naklonjen lošem raspoloženju i negativnim mislima, no izrazito je moćan i vozi pogibeljno, spajajući sirovost i jednostavnost sa neočekivanim količinama osećaja za funkcionalan aranžman:

https://ifernach.bandcamp.com/album/capitulation-of-all-life

Grci Diablery su toliko dobri na svom drugom albumu, Candles da je to malo sramota. Mislim, ne zato što oni rade nešto posebno novo ili nečuveno nego jer je ipak kraj godine i oseća se da većina bendova koji nešto valjaju ne nameravaju da SAD izdaju albume. No, Diablery nemaju taj problem i Candles je superzabavan album melodičnog, žestokog blek metala koji nema ZAISTA simfonijske ambicije ali se trudi da standardnim instrumentarijem i interesantnim aranžiranjem da svojoj muzici jednu narartivnu i teatralnu dimenziju. Veoma im lepo ide od ruke i ovo preporučujem sa zadovoljstvom:

https://diablery.bandcamp.com/album/candles

Italijanski žensko-muški demo Blutsauger je napravio demo snimak sasvim po mom ukusu. Path of the Bleeding Dead ima pet pesama brzog, agresivnog, napadačkog blek metala niskotehnološke ali disciplinovane svirke. Ovo je baš onako besno i drčno kako ja volim, sa dobrim rifovima i pržećom garažnom produkcijom. Aasimar, koja svira bubnjeve (i sintisajzer) je opasna zakivačica, a H. Škrat (aka Elvis Masut), gitarista i pevač ima vrlo ubedljiv stil i sviranja i pevanja. Daunloud plaćate koliko hoćete, pa navalite:

https://blutsauger.bandcamp.com/album/path-of-the-bleeding-dead

Anonimni balkanski sastav CMPT (tako je!) je ove godine već debitovao EP-jem Mrtvaja koji je meni bio odličan, a sada je pred nama i prvi album, Krv i pepeo. Kanal Black Metal Promotion na Jutjubu ovaj bend vodi kao da je iz Srbije što rešava bar jednu misteriju, ali ne govori nam ko su ljudi koji prave ovako kvalitetan metal. Krv i pepeo je pržačka, energična ploča koja ne polaže previše na varijacije u pristupu ali voli lepe, pamtljive melodije i dobar tempo. Osmose Productions generalno ne izdaju smeće a CMPT su albumom dokazali da potencijal koji smo letos prepoznali u njima može da bude raskošno realizovan. Album izlazi sledeće nedelje pa ga svakako overite:

https://semeponoci.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/krv-i-pepeo
https://youtu.be/BHvM-OSQfjI

Ali i kanadski duo Mortiferous ima šta da ponudi na debi albumu, Necromancer Awakes. I ovo je ploča brzog, izrazito žestokog blek metala koji gitarama reže na komade a tempom pokorava nepokorne, ali uz dobro napisane pesme i zavidno sviračko umeće. Moram da priznam da sam veoma impresioniran bendovima koji em dolaze iz delova sveta relativno udaljenih od blek metal centara modernog doba em imaju ovako impresivne debi albume. Razbijanje:

https://youtu.be/sjWOsoULI1A

Oh, prošle su više od tri godine od poslednjeg albuma Funeral Mist??? Pa kad jeb emu??? Enivej, Mortuus, aktuelni pevač Marduka a koji ovaj solo projekat radi još od ranih devedesetih (pod imenom Arioch) je snimio novi album i Deiform je po običaju konfrontativna i eksperimentu naklonjena ploča blek metala koji ima i duhovnu dimenziju (slušajte napev kojim sve počinje, recimo), ali voli i da krlja. Ja sam, da bude jasno, odavno kupac toga što Arioch ima da proda (a nisam jedini, Deiform je najprodavaniji metal albumna Bandacmpu poslednjih par dana), pa mi je i Deiform odličan album čija dekonstrukcija klasične black metal forme uspešno pronalazi nove načine da njegova crna, blistava suština dođe do slušaoca. Nekom drugom ovo može da zazvuči kao eksperiment radi eksperimenta, naravno, ali Arioch je u ovome veoma dosledan i posvećen i ne možete mu prigovoriti da se samo švercuje na slavu. Obavezno slušanje:

https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform

Stoner! Doom! Hard rok! Psihodelija! Restless Spirit sa Long ajlenda sviraju vrlo prijatan, metalizirani stoner rok i album Blood of the Old Gods, njihov drugi, je jedan bogat paket rifova, melodija i lepog gruva. Ovo je doom metal za ljude kojima je normalan doom metal prespor i heavy metal kojima je običan heavy metal premalo gruverski. Vrlo lepa kombinacija:

https://restlessspirit.bandcamp.com/album/blood-of-the-old-gods

Madmess su iz Portugalije i njihova muzika je distorzirani, psihodelični, instrumentalni stoner rok prijatnih tema i nežnih melodija. Bend priča da u svom prtljagu nosi „portugalsku maglu“ i to bi trebalo da je dobar opis njihovog zvuka koji jeste težak i mastan, ali je prijateljski i simpatično gruverski sa pesmama koje dosta polažu na melodiju izbegavajući da slušaoca obore na patos pukom težinom. Album Rebirth ima pet pesama i mada poslednja, Stargazer, nije obrada Rainbow, svakako je i ovako dobra.

https://madmess.bandcamp.com/album/rebirth
https://youtu.be/K5GzB9RGTsA

Nije da ne znate kako King Weed zvuči a i da ne znate, naziv novog albuma, Bong Of Wisdoom će vam sve reći. Ovo je i dalje mid-fi francuski psihodelični stoner, bez previše maštovitosti ali sa uvek prijatnim gruvom, pa, evo, pohrlite:

https://kingweed.bandcamp.com/album/bong-of-wisdoom

Stargo su simpatičan projekat iz Dortmunda čiji EP Dammbruch valja teški, a prijatni stonerski intonirani metal. Bend se za ove tri pesme odlučio za instrumentalno, atmosferično izdanje gde se prijemčive, „kosmičke“ teme prirodno uklapaju sa metaliziranim gruvom. Nisam siguran da je deset dolara idealna cena za ovaj daunloud ali svakako vredi da se čuje:

https://stargo.bandcamp.com/album/dammbruch

28 Seasons su njujorški kvartet čiji je heavy rock negde između grandža, stonera i... shoegaze popa??? Simpatična kombinacija a živi album Live @ Black Sheep snimljen u studiju, bez publike, jer odličan šoukejs za njihov rad. Šest pesama kvalitetne svirke i odličnog pevanja Marije Battinelli, dobar razlog da se proveri kako zvuče 28 Seasons.

https://28seasons.bandcamp.com/album/live-black-sheep

Uvek se obradujem novom psychedelic source records izdanju, pa je tako i sa albumom As Wind Blew Through Peaks and Rivers za koji nemamo nikakve podatke pa ću samo pretpostaviti da je u pitanju uobičajena ekipa mađarskih psihodeličara koji džemuju  u izuzetno suptilnom stilu i proizvode tri dugačke kompozicije relaksirane psihonautike. Kao i uvek, plaća se po želji:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/as-wind-blew-through-peaks-and-rivers

Wizards of Hazards su se nekada zvali Black Wizard a uvek su bili praktično emulacija Black Sabbath. Novi EP, nazvan Black Wizard (eto!) ima tri pesme doom metal zvuka gde ćete zbilja isprva pomisliti da su u pitanju obrade Black Sabbath a onda gledati naslove, mrštiti čelo itd. Wizards of Hazards su dobri u ovome što rade i imaju dobar zvuk, te zabavan, teatralan stil izvođenja pesama pa kad se naviknete na to da su skoro sva rešenja koja čujete ovde praktično bez izmene pokupljena od Iommija i ekipe, možete da lepo uživate u muzici:

https://wizardsofhazards.bandcamp.com/album/black-wizard

The Society of Bandits su tri lika iz Teksasa koji se slikaju kao da su u muriji, privedeni i spakovani za spavanje u pritvoru, ali muzika na EP-ju Postcard Singles: Hate To See You Go & Tarantula je simpatični, gruverski teški rok. Ne da se radi o posebno originalnim ili po bilo čemu inovativnim pesmama, ali nekada vam samo treba dobar rif i nabadački ritam da uz njih tapkate nogom i klimate glavom. The Society of Bandits ovo pružaju uz mrvicu southern groove šmeka i to je sasvim dovoljno:

https://thesocietyofbandits.bandcamp.com/album/postcard-singles-hate-to-see-you-go-tarantula

Beldam iz Solt Lejk Sitija imaju živi album, Live at The Golden Pony i ovo je gadan, ružan ali svakako i privlačan tamni sludge-doom metal koji ni malo ne brine da li možete da izdržite i ide đonom sve vreme. Mislim, ide sporo, ali gazi teško. Ko voli da mu je teško, uživaće. Ozbiljno. A ovo izdaje Horror Pain Gore Death Productions pa znate da nije šala.

https://beldamofficial.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony-2
https://hpgd.bandcamp.com/album/live-at-the-golden-pony

Italijanski Deep Valley Blues nudi mišićav, gruverski stoner rok na svom albumu III. Da se razumemo, ovo nije samo muzika za provod i, tematski, album se bavi „psihozom i adikcijom“ ali je u pitanju nešto što ćete rado zavrteti zahvaljujući kvalitetno napisanim pesmama i generalno prijemčivoj atmosferi:

https://deepvalleyblues666.bandcamp.com/album/iii

Troll Teeth su svoj debi album snimili ponovo, ovog puta sa gitaristom Benom koji je mogao da prisustvuje snimanju za razliku d prošlog puta, kao i kvalitetnijim zvukom, i mislim da su napravili izvrsnu odluku. Unwanted & Worthless je pedesetak minuta odličnog stoner roka koji nije samo u pivo-i-duvka fazonu već pričamo o ploči jače konceptualizacije i raznovrsnijeg pristupa kompozicijama. Reći da je sve ovo jedan narativ je možda i kliše ali je i tačno – pričamo o pametno sekvenciranom i generalno zanimljivom albumu za koji bend sa dobrim argumentima tvrdi da se radi o ličnoj i emotivnoj muzici. Ali koja je prijatno ekstrovertna i preporučuje se svakome ko voli teški rok:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-unwanted-worthless


Thrash! Hardcore! Thrashcore! Punk! Grindcore! Death metal! Sicken su Poljaci i za razliku od većine Poljaka koje slušate ovih dana, sviraju thrash metal. I to old school thrash, sa sve odvratnim urlanjem i pesmama koje su jednostavne, primitivne i hipnotične u svom nabijanju svom snagom. Nema ovde nekakvih sofisticiranih tehnika ili rešenja, sve je sirovo, napaljeno i znojavo i, naravno, meni se EP Embodiment of Evil sa svojih dvadesetak minuta prljavštine prilično dopada:

https://youtu.be/wBKF-npijiM

Thrash stiže i iz susedne Ukrajine sa prvim EP-jem sastava Activated. Ovo je čvrst, disciplinovan thrash sa kvalitetnim, snažnim zvukom i svirkom koja deluje uigrano i ulickano a da opet ne pati od neke studijske sterilnosti. Rise, kako se EP zove ima i sasvim solidno napisane pesme i mada bend ne puca od originalnosti, ne bi bilo fer reći da nema karaktera i šmeka. Meni lepo:

https://activated.bandcamp.com/album/rise

Japanski trešeri Roflen prvu pesmu na svom demo snimku[序ノ一]1st Demo  nazvali su  Get up, Stand up ali ovde ne dobijamo obrade Boba Marlija i ljupki, melodični rege nego nabadački, brzi i opaki thrashcore. Ovo je mesnato producirano i puno pretećih metaliziranih rifova, a tri pesme su sve napravljene da vam ubrzaju puls i spreme vas za akciju. Još i plaćate koliko hoćete, pa pričamo o skoro savršenom izdanju:

https://roflen.bandcamp.com/album/1st-demo

Glazgovski Night Fighter se za ovu godinu odjavljuje odličnim singlom Heavy Metal Firing Squad / Poserblood. Naslovi pesama vreoma dobro posreduju ideju o tome kakvu ćete muziku ovde čuti, naime, brzi, oštri, ali jako zabavni blackened speed metal koji, iako pravljen od strane jednog čoveka, prosto ište da bude sviran uživo i izaziva atomske šutke na sve strane. Night Fighter ovim najavljuje novi album i možete se kladiti da ću biti tu čim izađe da poslušam ovu lepotu:

https://nightfighterglasgow.bandcamp.com/album/heavy-metal-firing-squad-poserblood

Generalno ne pominjem ovde izdanja koja imaju samo jednu pesmu, ali izuzetak pravim za singl Fucking Christmas trija Truck Flag iz Oklahome, iz više razloga. Prvo, prelepo je videti bend koji ovako sjajno hvata duh ruralne Amerike, drugo, ovako dobro obraditi Panteru nije šala i treće: sve pare od ovog singla idu za lokalnu organizaciju koja pomaže siromašne porodice sa kućnim ljubimcima. Mislim, stvarno božićno!!!!!!!

https://truckflag.bandcamp.com/album/fucking-christmas

Take Life je projekat o kome ne znamo ništa, čak ni odakle dolazi, ali je EP You Are Nowhere neka vrsta materijalizovane depresije i anksioznosti sa dve iznenađujuće kvalitetne i  teskobne pesme grajnderskog, gruverskog metala. Vrlo ubedljivo:

https://takelifetheband.bandcamp.com/album/you-are-nowhere

Kad kažete „punk metal“ sigurno mislite na Venomwolf, jednočlani d-beat thrash bend iz Glazgova. Pošto ako ne mislite, onda ne znam na šta mislite. EP Screams Of The Slain ima samo dve pesme tako prirodnog nabadanja da može da se previje na ranu i ona će zarasti. Naravno da plaćate koliko hoćete:

https://venomwolf.bandcamp.com/album/screams-of-the-slain

Parasite Caste su kalifornijski pank bend sa jako debelim, teškim zvukom i lepo napisanim D-beat pesmama. Njihov novi album, The Tide of Severed Ties ima samo šest pesama ali one su energične i dovoljno bogate idejama a dovoljno usredsređene da vas povrede na najbolji način da bi to sve bilo vredno vašeg vremena i novca. Pank ez fak, a tako metal:

https://parasitecaste.bandcamp.com/album/the-tide-of-severed-ties

Mauler iz Australije sviraju na svom prvom Demo snimku (nazvanom samo Demo 2021) simpatičan hardcore pank sa očiglednim uticajima osamdesetih u zvuku i strukturama pesama. A to je meni idealno, jer takav hardcore najviše volim. Ovo je, onako, navijački, napaljeno i dobro odsvirano, fino producirano, jednom rečju vrlo pitko i prijemčivo. A može i da se pleše:

https://lastriderecords.bandcamp.com/album/demo-2021-3

Voidness je ime i benda iz Madrida i njegove kasete a koja nudi mračni, black-death metalom zagađeni grindcore što beži od svake primisli o eleganciji i suptilnosti ali uspeva da pritom zadrži izvesno dostojanstvo pa i šarm. Ako voite mikrofoniju, sve pesme počinju njenim puštanjem, a onda se tako i završavaju. Slavno!

https://voidness1312.bandcamp.com/album/voidness

Topsy Turvy izdaju za malezijsku etiketu Broken Noise Records ali su sami iz Singapura pa je ovo jedan lep primer istočnoazijske saradnje. Elements of resistance Demo 2021 ima šest pesama nadrkanog, besnog i distorziranog crustcore zvuka, brzog tempa i bez mnogo filozofiranja. Dok se okrenete vi išamarani i na patosu a bend već uzima novi gutljaj vinjaka. I sve to za dolar! Pa šta čekate?

https://brokennoise.bandcamp.com/album/elements-of-resistance-demo-2021

Nemački Diaroe su kvartet iskusnih muzičara sa gomilom drugih bendova pa onda valjda i ne stižu da prečesto snimaju nov materijal. No, posle pola decenije diskografske pauze, album  Willkommen in der Desolation nudi korektan, udoban deathgrind koji ne pruža neke nove perspektive na žanr i, jelte, život ali pruža poštenu čukačku svirku koja ima i ekstremnu disciplinu ugođenu sa ovom muzikom, i odličnu produkciju, pa onda i dobro napisane pesme pune dobrih rifova, stalnih smena ritma i tempa itd. Naprosto, ovo je kvalitetno, zrelo i prija mojim ušima:

https://diaroe.bandcamp.com/album/willkommen-in-der-desolation

Španski Cannon Fodder (bivši Khraken) godinu završavaju izbacivanjem prvog EP-ja. Nazvan samo EP 2021 ovo je šarmantan materijal u stilu evropskog deathgrind zvuka, sa pesmama koje su brze i energične ali imaju i lep gruv i fino teku. Cannon Fodder su pristojno producirani i očigledno raspoloženi za svirku i ovo se vrlo lepo posluša sa sve obradom Type O Negative na kraju:

https://cannonfoddergrinds.bandcamp.com/album/ep-2021

Cadaverous su mladi trio iz Indijanapolisa sa demo snimkom nazvanim samo Demo (mada, naravno, na omotu vidimo da se materijal zove Slam the Coffin Shut EP) koji perfektno reflektuje majice što ih momci nose na promo fotki, nudeći zvuk stare škole sa jasnim odjecima Incantation ili Cannibal Corpse. Ovo nije ni na koji način nekakav novi evolutivni korak u razvoju death metala ali je simpatičan, korektan demo old school svirke i jeftine a lepe produkcije. Meni je fino selo, a daje se po ceni koju sami odredite:

https://cadaverousdeath.bandcamp.com/album/demo

Phobetor iz Londona kombijuju death i groove metal što nije uvek nešto što ja želim da slušam ali me je na albumu Through Deepest Fears and Darkest Minds, njihovom drugom, privulo pevanje pevačice po imenu Debora Conserva čiji brutalni lavež sjajno paše ovim matricama i muzici daje dimenziju divljeg i sirovog. Pa mi onda i album nekako prijatan:

https://phobetoruk.bandcamp.com/album/through-deepest-fears-and-darkest-minds

Gore Brigade iz Švedske baš  solidno nabadaju na istoimenom EP-ju. Ovo je sveža postava nekih relativno iskusnih muzičara i njihov death metal je prilično inspirisan Carcass radovima iz devedesetih, ali i tehnički vrlo čist, kvalitetno produciran, jednom rečju upeglan. Nije da je za death metal uvek dobro da je upeglan i uredan ali ovo su solidno napisane, brze i energične pesme koje fino spajaju švedski death metal sa karkasovskim kliničkim grajnkorom, tako da se ovaj materijal sluša sa uživanjem:

https://gorebrigade-se.bandcamp.com/album/gore-brigade-ep
(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1013 on: 18-12-2021, 13:15:37 »
Symphony Of Heaven iz Indijane nisu baš moja muzika ali idu praznici pa sam valjda i ja malo skloniji da pustim i nešto što nije 100% ugođeno s mojim ukusom. Zapravo, album Maniacal Entropik Discordium sam pustio pre svega jer ima jednu obradu Death ali i ostatak materijala je simpatičan, ako volite melodičniji, epski death metal koji se baš i ne trudi da bude MNOGO death metal već onako, nudi zabavu za sve profile slušalaca sve dok vole melodično, emotivno i glasno. Dobro je to, da se razumemo, samo ne moja muzika, ali obrada Death je simpatično odrađena:

https://symphonyofheavenrr.bandcamp.com/album/maniacal-entropik-discordium

Ali su zato Power Concept tačno moja muzika. Ovaj internacionalni bend ne samo da okuplja ljude sa dva kontinenta, iz SAD, Mađarske i Srbijice, nego je i prvi EP, nazvan Anthropocentricity vrlo pošten, ubedljiv i lepo produciran komad death metala sa grajnderskom energijom, kratkim i efikasnim pesmama. Boje Srbije ovde brani Bebac aka Branislav Belošević, Novosađanin sa dosta death metal iskustva koji odrađuje sjajan posao a bitno je da se ne brukamo jer ovde bubnjeve svira niko drugi do Kevin Talley, čovek koga svako malo pominjem i koji je odradio smene u mnogim najvažnijim death metal bendovima severnoameričkog kontinenta, uključujući Suffocation, Cattle Decapitation i Dying Fetus. Power Concept zvuče vitalno, snažno i spremni da osvajaju srca i umove pa apsolutno i iz sve snage preporučujem ovaj veoma prijatni materijal:

https://powerconcept.bandcamp.com/album/anthropocentricity

Njujorški Needlepusher su na svom prvom EP-ju, Abyssal Internment potpuno u gruvu i mošerskom srednjem tempu koji zvuči prljavo, mračno i odlično. Bend veoma uspešno provlači besprekidni gruv u kome čak i izleti u brži tempo ne menjaju zaista intenzitet i volumen muzike, dajući svemu jedan hipnotički, plesni kvalitet koji meni veoma prija. Ovo je sasvim pristojno produciran podzemni death metal jasne vizije i korektne svirke. Greota je da je pevač u međuvremenu preminuo, ali Needlepusher zavređuju svaku podršku bez obzira na sve.

https://needlepusher.bandcamp.com/album/abyssal-internment
https://needlepusher-maggotstomp.bandcamp.com/album/abyssal-internment


Kad se bend zove Swamp, jedino je pošteno da su sa Floride. Tako i jeste. Swamp sviraju močvarni death metal a koji ne zvuči kao Tomb Mold i slični OSDM sastavi, kako bi čovek očekivao. EP  Resolve to Repel ima jedan čvršći, konfrontativniji zvuk, sa možda elementima panka i metalkora u energičnoj death metal svirci. Swamp su svakako originalni i raznovrsni na ovoj ploči i vrede da se čuju:

https://swampfl.bandcamp.com/album/resolve-to-repel

Scum Sedition iz Baltimora već imenom najavljuju da njihova muzika neće biti lepa, prijatna ili intelektualno ambiciozna. EP Scum Sedition ima tri pesme lo-fi death metala koji se stapa sa sludge strategijama, mrveći sporim i srednjim tempom bez preteranog interesovanja za sofisticiranost ili ikakve emocije sem onih najgorih. Ali simpatično je, gruvi i toliko mračno da ja ne mogu sem da ih preporučim uz osmeh. A i plaćate koliko sami kažete:

https://scumsedition.bandcamp.com/album/scum-sedition

Italijanski EFYD (Enjoy Fearing Your Death) imaju debi album, Like Shadows i ovo je zanimljiva kombinacija old school death metala sa, pa, praktično progresivnim idejama. Hoću reći, iako Italijani imaju uobčajene elemente death metala u svojoj muzici – tvrde gitare, nabadačke bubnjeve, nemelodičan, grub vokal – aranžmani su mnogo maštovitiji i raznovrsniji nego što je standard za death metal i album se sluša sa nepodeljenom pažnjom:

https://metalscraprecords.bandcamp.com/album/efyd-like-shadows

Turci Carnac imaju zaista originalan i simpatičan pristup black-death zvuku. Album  Barren Wastes of Want, njihov treći, pravljen čitave četiri godine ima dah intelektualnog, pa pomalo i dekadentnog metala a da je ipak idejno i po formi prijatno sveden i usredsređen na srž poruke. Iako je muzika slobodna da mašta i luta izvan uobičajenih black-death međa, Carnac paze da svaka pesma ima pažljivo uobličenu formu i da je dovedu kući pre mraka. Odlična produkcija, takođe. Veoma dobro:

https://carnac.bandcamp.com/album/barren-wastes-of-want

Često ovde pominjem indonežanski slem ali Intricated su dokaz da i u prijateljskom Tajlandu znaju šta rade. Ova ekipa radi od 2007. godine i mada njen drugi album, Apocalyptic Metamorphosis ne puca od neke velike originalnosti ili svežih rešenja, ovo je ploča korektnog i energičnog brutal death zvuka po mustri jugoistočne Azije koja meni ne može da ne prija. Intricated su dobri svirači i imaju solidan andegraund zvuk, dok su pesme, pa, rekosmo, korektne, sa aranžmanima što smenjuju polivačke blastbitove sa mošerskim slemovima i mada smo sve to već mnogo puta čuli, nije neprijatno:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/apocalyptic-metamorphosis

Volite li slamming death metal koji ima maltene isključivo squeal vokale i priča skoro isključivo o seksu? Da? Onda ćete obožavati Purity In Perversion. Kvebečka ekipa ima sasvim solidan debi EP, Confessions, koji nudi fine slem rifove, dobar, skoro idealan gruv, dovoljno blastbitova za nas koji volimo i brzinu, te tekstove koji očigledno nisu za mlađe od osamnaest godina iako će publika koja ovo sluša gotovo ekskluzivno biti sklopljena od pripadnika ove kohorte. To su ti paradoksi novog veka. Odličan debi:

https://purityinperversion.bandcamp.com/album/confessions

Blood Harvest u principu ne izdaju slabe albume pa je i debi EP lisabonskog sastava Phenocryst prilično lepo seo na moje uši. Ova ekipa se trudi da spoji doom i psihodelične elemente sda pravovernim old school death metal zvukom pa ovde zaista imamo miks okultnog, skurilnog i na svaki način mračnog, uz finu, organsku svirku, dubok štim i debeo, težak zvuk. Phenocryst na EP-ju Explosions ne sviraju PRETERANO eksplozivno već više idu na mračni, teški, bolesni, KAVERNOZNI gruv i ovo se fino uklapa u biblioteku svakoga ko voli savremeni old school death zvuk svojim podzemnim estetikama.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/explosions

Još jedno Blood Harvest izdanje je debi album australijskih Charnel Altar. U skladu sa death metal tradicijama ovog kontinenta, Abatement of the Sun je veoma neprozirna, mračna, hermetična ploča zida buke i htonske atmosfere gde rifove i teme nećete čuti koliko ćete osetiti kako vam gitare deru kožu a bubnjevi mrve kosti. Uz podzemne vokale i generalno razmazanu zvučnu sliku, ovo je kao da ste nekom od svojih komšara platili časove u muzičkoj školi. A meni se to, kao i obično, dopada:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/abatement-of-the-sun

Nasty Surgeons iz Španije sviraju šta drugo sa takvim imenom do death metal. Novi split album zove se Infesting the Morgue (ne kažu sa kim je split!) a kako se treći album izašao letos zvao A Night in the Morgue jasno je da ljudi imaju temu. Ovo je, da bude jasno, nimalo originalni ili jedinstveni ali tehnički korektni „morgue metal“, kao neka jednostavna verzija Aborted. No, „jednostavna“ ne znači „glupa“ i Nasty Surgeons umeju da naprave simpatičan karkasovski gruv, da imaju zanimljive solaže i generalno ponude death metal koji je za jednostavan, jeftin provod bez mnogo filozofije:

https://nastysurgeons1.bandcamp.com/album/split-infesting-the-morgue

Taedium Vitae iz Sinsinatija su započeli kao projekat oca (Daniel Collabolletta) i sina (Ulver Collabolletta) a sada su postali pravi bend i imaju pet članova i prvi album, Lucid Nightmare. Svu muziku za isti je napisao klinac, rođen 2005. godine, i ovo je iznenađujuće odlično. Dobro, otac, rođen 1983. godine je iskusan muzičar sa masom bendova u CV-ju, pa to objašnjava i pažljivo i kvalitetno izaranžiranu muziku te ubedljive izvedbe. Ovo je brz, energičan death metal (uprkos tome što je sin dobio ime po norveškom blek metal bendu a što je istovremeno i reč za vuka na Norveškom jeziku) sa razbijačkim tempom, odličnim vokalima i puno moćnih rifova. Nema ovde mnogo filozofiranja već mahom udaranja svom snagom, ali sa dovoljno osećaja za gruv i kompozicije da ne bude monotono. Meni je ovo, ponoviću, odlično, pa, ili je klinac genije ili sam ja jedino dobar da slušam muziku koju prave tinejdžeri:

https://taediumvitae.bandcamp.com/album/lucid-nightmare

Heavy metal! Power metal! Svašta! Emerald Rage su iz Ohaja ali se očigledno najstrašnije lože na Irsku pa je i novi EP, Scealta veoma simpatični heavy/ power metal sa nadevom irskih narodnjaka. Ovo je dosta lična i svedena muzika i na EP-ju nema produkcijskih i aranžmanskih zastranjenja kakva se neretko čuju u power metalu, pa su pesme tim neposrednije i zabavnije, sa pristojnom, strastvenom hevi metal svirkom i simpatičnim folk melodijama ubačenim sa ukusom. Bendu možda fali malo ubedljivije pevanje, ovo koje imaju je korektno ali nema dovoljno karaktera, ali se muzika svakako dobro drži:

https://youtu.be/GX69h3p9qC4

Usurper iz Njukasla sviraju vrlo klasičan heavy metal kao ispao iz osamdesetih sa sirovim, šarmantnim, neupeglanim studijskim zvukom i pesmama koje su cheesy i epske u jednakoj meri. Debi album, Master of the Realm ima u solidnoj meri kvalitet demo snimka, kako u produkcijskom tako i u izvođačkom smislu ali bend osvaja autentičnošću i očiglednom ljubavlju prema svojim himničnim pesmama i energičnom izvođenju:

https://usurper1.bandcamp.com/album/master-of-the-realm

Debi album španskih 1945 zove se Heavy Metal Is Not for Sale i bend pruža korisno upustvo naglašavajući da je ovo „jedanaest čistih hevi metal pesama napravljenih u paklu“. Da se čovek malo maramicom obriše po oznojenom čelu! Enivej, ovo je svakako dopadljiv metal na tragu NWOBHM formula pa i ranog speed i thrash metala, sa atmosferom prljave epike, rifovima koji su negde tačno na pola puta između Diamond Head i Metallice i grubim, režećim vokalima žene ljubičaste kose po imenu Sarah Garcia. Ne mogu da kažem, kupili su me na keca. E, sad, to što vi mislite da naslov albuma znači da ovo ne treba da se plati znači samo da ste još uvek naivniji nego što bi trebalo, ali dobro, ima vremena. Ovo vredi tih šest evra koliko bend traži za daunloud, a obrada Ace of Spades za kraj je tu samo da bude trešnjica na vrhu torte:

https://1945metal.bandcamp.com/album/heavy-metal-is-not-for-sale

Iz nekog razloga mesto Rali u Severnoj Karolini ima neproporcionalno mnogo kul metal bendova. Mega Colossus su tek poslednji u nizu sa trećim albumom, Riptime koji je izvrstan komad melodičnog, energičnog heavy/ power metala kao stvorenog za žurke na koje nećemo ići ali možemo da iz zamišljamo. Ovo je baš dobro, sa jednakom količinom referenci na Iron Maiden i na video igre, sa skoro pankerski neposrednim pristupom muzici koja često ume da bude pretenciozna i prekomplikovana. Mega Colossus su, naprotiv, prijateljski nastrojeni i bliski običnom čoveku. Odlični su!

https://music.meltedfaces.com/album/riptime

Za još power metal kvaliteta tu su nam njemački Iron Fate sa svojim drugim albumom, Crimson Messiah. Ovo je primereno žestok, dosta trešerski power metal koji ubedljivo pokazuje kako bi zvučali Iron Maiden da su se sa godinama evoluirali u pravcu thrash metala, sa sve odlično napisanim pesamama i vrlo pamtljivim temama. Vrlo zabavan, energičan album:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l6caDCXgknWP_NljIBnsGdAcYZW2FPOSY

Highways su iz Nebraske ali im se debi album zove Texas is Coming for You, pa vi sad vidite. A i nisu STVARNO iz Nebraske jer se radi o interkontinentalnom projektu sa članovima iz Indije, Nigerije, Ukrajine i Čilea, a iz Nebraske je samo osnivač i mastermajnd. Ovo je heavy metal sa jakim ’80s mirisom i malo trešerskih elemenata, mada je definišući zvuk, mislim, pevanje Carlosa Moline koji ima nazalni stil na koji se treba navići. Meni se dopada jer ima karakter i daje inače dosta ambicioznim pa i kompleksnim pesmama (autor, Joe Coleman zapravo ne svira u bendu i tretira ga kao neku vrstu malog orkestra koji izvodi njegove kompozicije) jedno fino uzemljenje. Generalno prijatna ploča:

https://highwaysmetal.bandcamp.com/album/texas-is-coming-for-you

Album nedelje nam dolazi iz oblasti teškog, psihodeličnog roka! Argentinci Las Historias su izdali novi živi album, Live at WB Bar i ja sam na sedmom nebu. Snimljen pre samo malo više od mesec dana ovaj materijal predstavlja bend u fantastičnoj koncertnoj formi i ima zvuk koji je sirov ali vrlo odgovarajući za njihovu tešku, masnu, hipnotičku hard rok muziku. Moram da priznam da su mi Las Historias tokom poslednje dve sezone ušli u sam Top 3 trenutno aktivnih heavy psych bendova a to je u ogromnoj meri na ime neverovatnog gitariste Tomasa Iramaina koji ovde peva jedva razaznatljivim lavežom ali je njegova pirotehnika na šest žica i dalje neprevaziđena. Koliko god da je istina da je Hendriks umro pre pola veka toliko je istina i da je jako mali broj gitarista u međuvremenu imao tu vrstu potpunog spoja sa svojim instrumentom i karaktera u sviranju koji nadilazi tehniku i maštovitost i predstavlja njihovu idealnu sinergiju. Iramain je jedan od njih i ovaj album je pravo uživanje za slušati, sa ritam sekcijom koja gradi idealne podloge za gitarske eskapade i neprestanim pokretačkim gruvom koji vam ne da da mirujete i stalno će vas saplitati i ponovo podizati. Apsolutno obavezna lektira.

https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb-bar

 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1014 on: 25-12-2021, 12:55:34 »
Konačno je provala oblaka prešla u blagu kišicu ili, da bude jasno, konačno je dotok novih ili barem novih i zanimljivih metal izdanja sveden na sitno curkanje. Velika većina notabilnih izdavača je na zasluženoj pauzi i novosti ćemo od njih dobiti uglavnom tek od polovine Januara pa na dalje, a ovo što smo danas napabirčili su uglavnom usamljeni jahači. No, nije da nije bilo ničeg dobrog da se čuje, naprotiv. Naredne nedelje, taman za novogodišnju noć, stiže i moj tradicionalni mikstejp koji će probrati neke od najboljih pesama iz oblasti mahom stoner roka, psihodelije, dooma itd., a onda ćemo polako da se dovezemo i do prvog Januara kada će, nagađam, biti još manje notabilnih izdanja. Do tada, da vidimo šta smo ove nedelje imali.

Blek metal! Legacy of Satan iz Sibira nisu zaista satanistički bend, već sebe vide kao militantne ateiste koji samo koriste „okultni“ vokabular da probude usnule duhove ne bi li zbacili religijske okove bla bla bla. Poštujemo, a kakva je muzika? Pa, odlična. EP Apokalypse donosi pet pesama vrsno odsviranog, kvalitetno prpoduciranog, jako agresivnog black-death metala sa zrelim aranžmanima i dosta lepih ideja u kompozicijama. Ovo jeste agresivna muzika ali je i inteligentna u tome kako kombinuje svoje elemente i postiže rezultate u nekoliko nivoa. Kvalitet! A samo pola evra:

https://kryrartrecordslabel.bandcamp.com/album/apocalypse

Ruski i beloruski Angr je osnovan prošle godine i album nazvan prosto „I“ predstavlja njihov prvi rad, nudeći dugačke,  hipnotičke pesme i opojnu atmosferu. Za razliku od onog što sam nekako refleksno navikao da očekujem od Rusa, ova dva čoveka ne prave malenholičan, folki intoniran blek metal. Njihova inspiracija su očigledno sever i stare religije pa je i muzika primereno ledena i, well, duhovna. Dosta lepih ideja, i podugačke pesme obeležavaju ovo ambicozno, kvalitetno izdanje:

https://angrbc.bandcamp.com/album/i

Slovački šmekeri Aeon Winds su nam za kraj godine (da ne kažem Božić jer su i oni ipak blek metalci) spravili fin EP Enshrouded By the Veil of Night, sa dve pesme nebeskih atmosfera i svečane svirke. Meni je to jako zaslađeno ali Aeon Winds generalno znaju kako da sav taj atmo-cheese zazvuči ponosito i grandiozno a ne samo slatko, pa preporučujem slušanje. A ko poželi da kupi, sam bira cenu. Pošteno:

https://aeonwinds.bandcamp.com/album/enshrouded-by-the-veil-of-night-single-2021

I dok smo u Slovačkoj, Krolok iz Bratislave su snimili drugi album, Funeral Winds & Crimson Sky i ovo okultno, mračno, atmosferično sranje je tu samo za posvećene. Krolok su odlični u konstrukciji zvuka koji je heremetičan pa povremeno i odbojan a da imaju i izraženu dimenziju zavodljivosti sa svojim melodijama i neočekivanim, egzotičnim temama koje se provlače ktroz pesme (slušajte Towards the Duskportals posle nekih minut i po). Neki učen muzičar bi im rekao „Deco... šta to radite? Ne pišu se pesme TAKO!“ ali taj bi promašio poentu. Krolok su baš gde treba da budu sa svojim ikonoklastičkim blek metalom i preporučujem ih puna srca i čista uma:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/funeral-winds-crimson-sky

Preko, u Češkoj, praški sastav Sukkhu ima simpatičan debi album Labyrinths. Ovo je maštovit old school black metal sa opakim ženskim vokalom i dosta dobrih rifova i mada Sukkhu ume malo i da hvata na atmosferu, to je okultna i preteća a ne ova savremena „emo“ verzija atmosfere pa je meni svakako lepo prijala. Fin album:

https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/labyrinths

Finski Ulterror ima zanimljiv EP, Pristine Ruin na kome maštovito spaja blek metal epiku i death metal zakucavanje. Ovde imamo pet pesama raznovrsnih po atmosferi i idejama, ali stilski zaokruženih i ujednačenih, sa produkcijom koja nije IDEALNA ali je sasvim korektna i svakako se radi o projektu koji će vredeti pratiti u budućnosti. A Pristine Ruin pritom plaćate koliko želite:

https://ulterror.bandcamp.com/album/pristine-ruin

Down to Dust je belgijski projekat što spaja blek metal i post-hardkor na glasnom i uverljivom EP-ju  No Room For Your Kind. U svirci ima dosta blek metal oštrine pored emotivnosti koja dolazi sa drugih strana, izmešano na maštovite načine, a naslovi pesama su u fazonu All Born Equal i Trading Economics što je meni odmah simpatično. S obzirom na visok kvalitet produkcije i cenu od koliko date ovo se izdanje vrlo uspešno plasira u sam vrh ponude ove nedelje.

https://downtodust.bandcamp.com/album/no-room-for-your-kind

Iako bergenski Olbak zvuči BAŠ norveški, njegov glavni član, i autor svih pesama, Kablo, je iz Španije a doselio se u Norvešku. No, očigledno je da je sudbinski bio predodređen da svira oštri skandinavski blek metal i drugi album projekta, Menneskehetens Død, je sav na Norveškom, žestok, hrapav i opasan i zvuči kao autentični norveški old school blek metal. Baš mi prija, hoću da kažem. Devet pesama, puno duha:

https://olbak.bandcamp.com/album/menneskehetens-d-d?

Ukrajinski Fakel kažu za sebe da sviraju „primeval black metal“ što deluje kao samo fensi način da se kaže „old school“ ali EP  Hatful Flame of Blasphemy zapravo nije TOLIKO old school i pored sve te vatre, mržnje i blasfemije koje se isporučuju brzinom od 150 na sat. Kroz četiri oštre i napadčke pesme Fakel zapravo nude dosta sazrelih i savremenih rešenja. Što se pokazuje kao idealna kombinacija: i old school svedenost i news school osećaj. I dobro to zvuči, pa nek ide život.

https://fakelblcakmetal.bandcamp.com/album/hatful-flame-of-blasphemy

Stoner! Sludge! Doom! Psihodelija! Grčki Kemerov svira dopadljiv sludge metal na svom albumu  Anti​-​Hero. Ovo je muzika rokerske osnove ali velike težine i naglasak je na hipnotičnosti jakih rifova, teškog ritma i mnogo ponaljanja valjajućih, rastopljenih tema na gitari. Uz brutalne vokale i atmosferične solaže, te taj simpatini omot koji omažira klasičan superherojski strip, ovo se lepo sluša (i gleda):

https://kemerov.bandcamp.com/album/anti-hero

Ruski Sand'n'Roll već imenom jasno signalizira šta ćemo dobiti na EP-ju Pathological Nature Of Human Stupidity. Dakle, ovo je beerdrinkerski, KST-ovski heavy desert rock sa dobrom produkcijom i pažljivo napisanim pesmama. Preblizu srednjem toku za moj ukus ali sa apsolutno neupitnim kvalitetima na svakom nivou. A i druga pesma se zove Solomon Kane, ne mogu da ignorišem tu ljubav prema REH-u koju i sam delim:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/pathological-nature-of-human-stupidity

Deimos Rising je iz Blekpula u Britaniji i EP Devoured & Eaten je simpatičan primer spajanja industrial i sludge metala u jednom relativno lo-fi ali prijatno zvučećem kontestu. Nema ovde previše filozofije, dobijamo militantne ritmove, teške, preteće rifove i vrištanje, ali sve to dobro fukcioniše na gomili i lepo se posluša:

https://deimosrising1.bandcamp.com/album/devoured-eaten

Italijanski Demonio je očigledno inspirisan niskobudžetnim horor filmovima iz sedamdesetih godina prošlog veka pa, adekvatno, nudi niskobudžetni teški psihodelični stoner rok. Album Electric Voodoo je uprkos niskobudžetnosti vrlo prijatan za slušanje, sa ukusno faziranom gitarom i organskom, gruverskom svirkom ovog trija iz, jelte, pakla. Demonio rade sve što treba, pružajući slušaocu kiselinom natopljeni, cureći rokenrol koji zaobilazi racionalne barijere i ulazi direktno u podsvest gde posle pravi haos. Album plaćate koliko želite:

https://demonio666.bandcamp.com/album/electric-voodoo


Thrash! Hardcore! Grindcore! Death metal! Drowning In Blood su iz Kvebeka i sviraju lep, melodičan, pomalo pankerski thrash metal na EP-ju Crush the Weak. Uprkos „ekstremnim“ rečima koje bend koristi (i prva pesam se zove Chernobyl i koristi, zakleo bih se, iste semplove Gajgerovog brojača kao i igre iz serijala S.T.A.L.K.E.R.), muzika je promišljen, energičan ali pažljivo napisan thrash metal sa puno memorabilnih tema i melodija, odsvirana snažno i ubedljivo. Dobra produkcija i generalno odlična ponuda sa tri vrlo lepe pesme:

https://drowninginblood.bandcamp.com/album/crush-the-weak

Insecurity su simpatični čileanski trešeri čiji prvi album, Intruder of Realitzy izlazi prvog Januara ali se već čuje na internetu. Sve je to zapravo melodičnije i maštovitije nego što bi čovek očekivao i Insecurity su prijatno osveženje u često prilično ustajalom thrash metal krajoliku:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/intruder-of-reality
https://youtu.be/NumteR1U-YM

Slovenci Black Reaper su baš na božić izbacili svoj treći album, Under the Dying Sun. Pesimistički! Enivej, radi se o vrlo vrednom bendu kome je ovo treći album za četiri godine a kvalitet svirke i produkcije su na zavidnom nivou. Srećom i kvalite komponovanja i generalno, estetike koju bend baštini su takođe impresivni i ovo je progresivniji thrash sa dosta death metal elemenata, koji je u ekvivalentnoj meri naklonjen melodiji kao i death metal zakucavanju i ekstremnim vokalima. Volim kada bend zvuči ovako disciplinovano i usvirano a da opet muzika ne pati od sterilne studijske upeglanosti. Black Reaper su na jako dobrom mestu u svojoj karijeri i ovaj album je jedna od najboljih stvari koje sam čuo ove nedelje a šlaćate ga koliko želite. Pa nije li to ljudski?

https://blackreaper2.bandcamp.com/album/under-the-dying-sun

Njujorčani Black Mesa na svom albumu 08+21 donose žive snimke iz 2008. i 2021. godine. I jedni i drugi su dosta lo-fi ali su oni iz 2008. godine baš naglašeno mutni. Zato se valjda ovo i prodaje po ceni koju sami kažete. No, bend ima simpatičan spoj metala i panka, jednu primitivnu, organsku muziku koja dolazi iz, što se kaže, stomaka. Pa eto:

https://blackmesany.bandcamp.com/album/08-21

808hardcore iz Sankt Petersburga ne sviraju, kako biste možda očekivali, nekakvu plesnu, elektronsku muziku nego bučni, negativni gitarski nojz-pank-metal. Album Дай Бог Live hvata duo u živom izvođenje od ove jeseni i u pitanju je ne mnogo originalna ali svakako autentična svirka koja ima energiju, sirovost, ali i dovoljno kompetentnosti i emotivnog raspona da bude primerena trenutku. A plaćate koliko želite. Meni su 808hardcore odlični:

https://808hardcore.bandcamp.com/album/live-2

War Of Knives su iz Oklenda i demo nazan samo Demo ima tri pesme žestokog sludgecore metala. Dakle, jaki, upečatljivi rifovi, dosta gruva ali i energične D-beat svirke kad zatreba, plus ikonični semplovi iz Deadwooda, sve ovo zvuči taman dovoljno sazrelo da pričamo o ozbiljnom bendu, a da je ipak očuvana sirovost i spontanost „mlade“ postave. Odlično je:

https://warofknives.bandcamp.com/album/demo

Već smo eksperimentalno utvrdili da mi groove metal prija samo ako je na Francuskom, ali evo, ispostavilo se da može i na Ruskom. Neorhythm iz Sankt Petersburga su sva svoja tri singla na Ruskom skupili na EP-ju Triad, pre nego što im izađe naredni, treći album i mada je ovo zaista tek groove metal, on je i izrazito dobar. Odlična produkcija, ubedljiva svirka, sjajni vokali pa još sve na Ruskom. Ponekad sam i ja sasvim nemoćan pred lepotom naše istočne braće:

https://neorhythm.bandcamp.com/album/triad

Nightfeeder iz Sijetla rasturaju svojim moćnim D-beat hardcore zvukom. EP nazvan isto kao i bend ima izvrstan zvuk i pesme jasno izatkane iz sećanja na Discharge i slične bendove koji već decenijama nose baklju ultimativne jednostavnosti i neposrednosti ove forme panka. Moćno, energično i, u okviru svoje jako svedne forme, maštovito. Još se i plaća koliko hoćete, pa je u pitanju maltene savršeno izdanje:

https://nightfeeder.bandcamp.com/album/s-t-ep

Invocation iz Kalifornije sviraju krishnacore koji je vrlo mišićav i robustan na EP-ju Clarion Call. Ovo je, onako srednjetempaški i gruvi, ali puno sjajnih rifova, sa pevačem koji zvuči pankerski razjareno i vrlo solidnim zvukom. Ako nemate nikakvih problema sa bendom koji muziku koristi da propagira relgijsko učenje koje mnogi smatraju socijalno vrlo štetnim, ovo je odličan materijal i daje se za onoliko novca koliko poželite da za njega date:

https://xinvocationx.bandcamp.com/album/clarion-call

Agamenon Project nastavlja sa serijom nedeljnih lo-fi splitova sa DIY bendovima sa raznih strana sveta. Ove nedelje je na programu Agamenon Project x Pneura gde naš omiljeni Brazilac nudi četiri pesme sirovog, surovog old school grindcorea a Pneura metalizirani D-beat. Kako ume da bude, ovo nije TOLIKO Lo-Fi a daje se kao i uvek za pare koje sami želite da izdvojite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/39-21-agamenon-project-x-pneura

Snuffed Out su trio iz Mičigena sa dopadljivim EP-jem powerviolence krljanja nazvanim Amphetamine Aneurysm (a taj sam naslov iskucao skoro bez gledanja!). Šest pesama od kojih ni jedna ne prebacuje dva minuta, česte promene ritma, poštena, znojava svirka, generalno dobar provod i sve to za tri dolara. Pošteno!

https://snuffedout.bandcamp.com/album/amphetamine-aneurysm

Human Meat Grinder je ime brazilskog benda koji se raspao pre više od deset godina pa se sada pojavio novi Brazilac koji je uzeo isto ime jer, valjda, u deathgrindu vole da pevaju o raznim gadostima, ali su ipak ekološki svesni i promovišu recikliranje. Elem, EP Matadouro snimljen je „kod kuće“ i „sa ograničenim sredstvima“ ali pričamo o tri kvalitetne pesme deathgrinda koji ima dobre rifove, dobar gruv, energiju, sve što treba. Kakvog se smeća čovek nasluša u ovoj muzici, Human Meat Grinder je u ovoj verziji više nego odličan. Ne znam da li bih mu baš dao sedam dolara za tri pesme ali ovo jesu tri odlične pesme:

https://humanmeatgrinder.bandcamp.com/album/matadouro

Čileanci Necrobastard imaju naočit debi album nazvan Massgrave (proletos mi se dopala kolekcija njihovih demo snimaka). Ovo je dosta old school death metal sa lepim, zaraznim rifovima i pristojnim, svakako ne naročito skupim ali pristojnim zvukom, pa još sa malo doom metal mirisa u melanholičnim rifovima i sporom, valjajućem ritmu u nekim pesmama. Bend se potrudio oko aranžmana i ovo su lepo zaokružene kompozicije koje uspevaju da povremeno podugačku minutažu pošteno opravdaju. Bend veoma lojalno ponavlja neke klasične death metal pristupe koji su u svom apeksu bili pre tridesetak godina, ali to radi sa očiglednom ljubavlju i posvećenošću pa meni album zvuči autentično i ljupko:

https://diabolicalsummoningrecords.bandcamp.com/album/necrobastard-massgrave-full-length-o-s-death-metal


Posercorpse je jednočlani projekat čiji je jedini član Niel Anilao, inženjer zvuka i producent sa Floride i, u skladu sa tradicijom, ovo je opasan, udarački death metal. EP Subtle Body ima četiri pesme napadačkih rifova, dobrog tempa, ali i izraženog gruva, sve u vrlo prepoznatljivoj tradiciji disciplinovanog, kvalitetnog death metala sa Floride. Ima ovde malo tih nekih modernijih elemenata u zvuku (Anilao koristi osmožičanu gitaru za taj debeli, masivni zvuk rifova) ali je ovo generalno death metal za kakav uvek imam vremena i volje i sa guštom sam preslušao Posercorpseov najnoviji rad, a koji sd ezavršava sa po jednom obradom klasičnih tema Cannibal Corpse i Gorgoroth. Stvarno ljudski.

https://posercorpse.bandcamp.com/album/subtle-body

Redreigner su vro simpatičan death metal peterac iz Grčke, sa istoimenim EP-jem. Ovo su četiri pesme disciplinovane, maštovite, pa i melodične svirke koja fino spaja death metal težinu sa očiglednim interesovanjem autora pesama da se istražuje egejsko harmonsko nasleđe. Dakle, hedbegnerski, ali i raznovrsno, pa i progresivno. Dobra produkcija, generalno vrlo dobar materijal:

https://redreigner.bandcamp.com/album/redreigner-ep

Za kraj, totalni mrak. Australijski Parasitic Equilibrium sigurno nisu slučajno baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru objavili svoj album Dark Meditation. Ovo je surova, mračna ploča tipično australijski kavernoznog death metala i mada se Parasitic Equilibrium ne mogu optuživati za kopiranje Portala i drugih bendova sa ovog kontinenta koji su definisali taj zvuk, nema sumnje da rade u istom ključu. Ovde ima za nijansu više „pravog“ gruva i „čistijih“ rifova, ali pričamo i dalje o albumu izuzetno tamnog zvuka i preteće dispozicije. Meni odlično:

https://parasiticequilibrium.bandcamp.com/album/dark-meditation-cd
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1015 on: 01-01-2022, 12:08:29 »
E, pa dobro. Završismo godinu, koliko toliko u jednom komadu i treba da budemo zadovoljni makar na tome. Poslednja nedelja u godini je tradicionalno posvećena bendovima koji uglavnom ne daju pet para na popularnost i marketing pa je i ovonedeljni izbor metal muzike pun ekscentričnih andergraund pregalaca ali i iznenađujućih izlazaka albuma reputabilnih grupa. Ovo je i period kada se proglašava album godine ali meni je to uobičajeno teško jer je bilo toliko dobrih albuma da odabir samo jednog deluje skoro uvredljivo. No,ako želite NEKE preporuke u tom smislu, evo na brzinu:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/l-w
https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/worlds-of-horror
https://witchanger.bandcamp.com/album/witchanger
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you
https://godflesh1.bandcamp.com/album/new-flesh-in-dub-vol-1
https://satanicwaves.bandcamp.com/album/they-burn
https://sexwitch.bandcamp.com/album/ritualistic-sex-magick
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/overheated-man
https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/the-magnetic-ridge
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/slumber-wood
https://meconiogrindcore.bandcamp.com/album/meconio
https://moralcollapse.bandcamp.com/album/moral-collapse
https://lashistorias.bandcamp.com/album/live-at-wb
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-4
https://sedationrecords.bandcamp.com/album/hatefilled-violent-disembowelment-of-hatred
https://krakslott.bandcamp.com/album/the-witchhammer
https://sufferinghour.bandcamp.com/album/the-cyclic-reckoning
https://rostrodelsol.bandcamp.com/album/rostro-del-sol
https://lammping.bandcamp.com/album/flashjacks
https://concretewinds.bandcamp.com/album/nerve-butcherer
https://funeralmist.bandcamp.com/album/deiform
https://the-fur.bandcamp.com/album/sonntag
https://thespacelords1.bandcamp.com/album/unknown-species
https://dormantordeal.bandcamp.com/album/the-grand-scheme-of-things
https://takafumimatsubara.bandcamp.com/album/mortalized-poison-ep
https://lamortevienedallospazio.bandcamp.com/album/trivial-visions
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight
https://razoreater.bandcamp.com/album/purgatory
https://pigdestroyer.bandcamp.com/album/pornographers-of-sound-live-in-nyc
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-the-cosmic-dead-the-intergalactic-connection-exploring-the-sideral-remote-hyperspace
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/introducing
https://sunn.bandcamp.com/album/metta-benevolence-bbc-6music-live-on-the-invitation-of-mary-anne-hobbs
https://witchspell.bandcamp.com/album/the-blind-disease
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructo-demonic-possession
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/everything-in-sight

Pa tako, promešajte. A ovde čak nisam ni naveo nove albume Iron Maiden, Deep Purple ili Helloween. Uzdržanost!!!!!

Da vidimo sad, dakle, čime smo zatvorili prošlu nedelju i godinu.

Blek metal! Apocryphal iz Verone su mi lepo legli na prvojanuarsko jutro svojim drugim albumom, Tales of Galilea. Ovaj blek metal trio čiji je raison d’etre baziran na apokrifnim pričama o biblijskim likovima i mestima napisao je melodičan, epski a opet intimistički intoniran i intenzivan album koji uspeva da poveže meditativnost i filozofsku mirnoću sa enerigičnom svirkom i lepom produkcijom. Ne znam koliko je često da muziku nekog blek metal benda opišemo kao „pijateljsku“ ali Apocryphal postižu baš ovaj kvalitet nudeći dugačke, zanimljive i prijatne pesme za kontemplaciju i generalno uživanje. Odlično!

https://apocryphal-blackmetal.bandcamp.com/album/tales-of-galilea

Vrlo mi je prijao debi album francuskog benda Tarask a koji dokazuje da i sa Azurne obale mogu da dođu mračne, surove muzičke pustolovine. Pharus Morti je ploča sasvim new school black metala ali su pesme fino raznovrsne, svirka ovog dvojca disciplinovana a produkcija uredna. Tarask imaju dobar osećaj za to koliko muzika može da bude „emotivna“ a da ne popusti u metal agresivnosti i težini pa se ovo vrlo fino posluša:

https://tarask666.bandcamp.com/album/pharus-morti

Bloodcross iz Finske rade ono što Finci najbolje rade: sviraju melodičan, duševan, pankerski a opet kvalitetan blek metal. Demo Abyssal Blood ima vrlo pristojan zvuk i pesme koje se lepo šetaju između harmonija i ritmova, donoseći slušaocu pregršt atmosfere ali bez upadanja u klišeizirani atmoblek zvuk. Vrlo lepo a plaćate koliko god da sami poželite:

https://bloodcross.bandcamp.com/album/abyssal-blood

Argentinci Darker Mysteria svoj energični blek metal obogaćuju sa malo gudačkih aranžmana na novom EP-ju, Ecos de un Viejo Conjuro i sve je to lepo raspoloženo i melodično, kako i dolikuje. Ecos de un Viejo Conjuro je ploča modernog zvuka sa puno pažnje posvećene harmoniji a da se ipak ne zapostavi metalsko čukanje i izuzetno mi je prijala:

https://youtu.be/jT8tpYflrEQ

Doom! Stoner! Psihodelija! Hard rok! Trollcave su žesnko-muški duo iz Barselone čiji mi je lo-fi death doom metal lepo legao na ovu prazničnu atmosferu. Malforming abobinations of the gloom depths (tako je, „abobinations“) je EP sa tri pesme na nivou praktično demo snimka ali naivnost i čistota koju Trollcave zrače su zarazne pa ovo moram preporučiti:

https://trollcave666.bandcamp.com/album/malforming-abobinations-of-the-gloom-depths

Withrod iz Merilenda imaju EP Rewind sa šest pesama teškog roka koji se smešta negde između  grandža i stoner roka. I to se udobno smešta, bend ima dobar zvuk, masne, teške gitare, prijemčive, grandži vokale i generalno simpatičan gruv. Ne nužno napravljeno za mene ali svakako dobro napravljeno i sa pristojnim pesmama:

https://withrod.bandcamp.com/album/rewind

Jameiratron su dva Portugalca sa dosta neobavezujućim zvukom koji je negde između post roka, posthardkora i stoner roka. Ali to sve nekako lepo legne, bude šarmantno i album Duas partes de nada (bez gledanja nagađam da naslov znači dva parčeta ničega) je pun kul gruva i pankerske, sirove a opet disciplinovane svirke. Nije to ni loše producirano, da se razumemo, pa ako se osećate razbijeno i želite saundtrak za tu razbijenost, ovaj album je dobar izbor:

https://jameiratron.bandcamp.com/album/duas-partes-de-nada

Love Your Witch smo već voleli pre par godina a njihov stoner-thrash metal je i dalje šarmantan. Novi album ovih Izraelaca, Wow! That Sweet Magic ima vrlo lep zvuk, onako, masivan a opet miksovan da ima prostora za disanje, a pesme su maštovite, bučne, zabavne i pune dobre energije. Povaljajte se sa svojom vešticom u senu, ispoštujte je:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/wow-that-sweet-magic

Trenches iz Inijanapolisa su spremili svoj drugi album (prvi je bio još 2008. godine) za prvo jutro novog leta i njihov sludge metal sa elementima hardcorea i, možda i malo djenta, zapravo dobro zvuči mojim napaćenim ušima. Reckoner je glasna, energična, ali i melodična ploča čiji je emotivni raspon ipak širi nego kod standardnog sludge (ili djent) izdanja i raznovrsnost pesama je koristan element albuma koji ih ima čak jedanaest ali se trudi da ne pretera sa dužinom i ponavljanjima. Fina ponuda i odlična produkcija:

https://digtrenches.bandcamp.com/album/reckoner

Willow Ash iz Vermonta inače sviraju stonerski doom metal ali kompilacija Oddments By​.​.​. ih prikazuje u raznovrsnom i maštovitom rokerskom svetlu punom gruva i atmosfere. Bend je tokom poslednje tri godine naređao ogromnu nisku izdanja pokazujući zavidnu radnu etiku i maštovitost a ovaj album sakuplja na jednom mestu neobjavljene ili retke pesme koje ne čine možda jedan konzistentan album ali daju slušaocu zadovoljstvo u pronalaženju mnogo različitih aspekata ovog benda a da je sve ujedinjeno jednom sanjivom, lenjom a  šmekerskom gruv-estetikom. Fino:

https://willowash.bandcamp.com/album/oddments-by

Meksički M.O.N.J.E. (Mensajes Oscuros de Nuestra Jadeante Existencia) još nisu snimili propisan album ali su nanizali seriju kraćih izdanja poslednje tri godine pa je i EP Ritual neka vrsta krune ovog dela njihove karijere. Kombinujući doom metal, post metal i razne druge poglede na savremenu rok muziku, M.O.N.J.E. materijal započinju interpretacijom poznate Grigove teme vezane za, jelte, planinskog kralja, a ostalo je raznovrsno, atmosferično i mada hermetično, dovoljno emotivno da bude vredno slušanja:

https://monjemty.bandcamp.com/album/ritual

Dark Palms iz Olimpije u Vašingtonu mešaju desert/ stoner rock i punk rock na zanimljiv način na albumu Fire. Ovaj materijal uspeva da ima i stonerski gruv i težinu sa jedne strane, ali i pankrokersku neposrednost i energiju sa druge pa ga preporučujem za odgovorno trošenje:

https://darkpalms.bandcamp.com/album/fire

Čileanski Cormano vozi prijatne rifove i ugodan gruv na svom debi albumu Weird Tales. Kako i dolikuje (i kako i naslov sugeriše) ovo je muzika tematski utemeljena na palp hororu iz vremena kada je Lovecraft žario i palio severnoameričkom žanrovskom scenom, a umotana u fini, ljubazni „stoner’n’roll“ koji će vam doneti osmeh na lice:

https://cormano.bandcamp.com/album/weird-tales

Thrash! Hardcore! Grindcore! Death! Deaf Devils su Španski pank rok bend sa šmekerskom pevačicom i dve super pesme na EP-ju  Diary of a Broken Doll. Rokčina u dva čina, sjajna svirka i puno etitjuda.

https://deafdevils.bandcamp.com/album/diary-of-a-broken-doll

Ammo iz Nju Džersija cepaju distorziran, sirov hardkor pank baš po mom ukusu. Ovo je brzo, žestoko i svakog trenutka na korak od totalnog haosa, a opet zanatski kvalitetno i sigurno napravljeno. Web Of Lies / Death Won't Even Satisfy je album (ili bar materijal) snimljen u dva cuga 2018. i 2019. godine, sada sakupljen na vinilu i vredan svake pažnje. Mislim, ko se uz ovo ne šutira, taj ili nema noge ili nema dušu:

https://ammonj.bandcamp.com/album/web-of-lies-death-wont-even-satisfy
https://wallriderecords.bandcamp.com/album/web-of-lies-death-wont-even-satisfy

FYA 8 Tape je split kaseta dva metalizirana hardcore benda koju više ne možete da kupite jer je rasprodata a daunloud se nudi po apsurdn previsokoj ceni. No, bar možete da poslušate ove četiri solidne, gruverske pesme koje nude Parižani i Njujorčani iz Despize i Deklination:

https://northernunrest.bandcamp.com/album/fya-8-tape

Za prvojanuarsko jutro dobro dođe malo plesnog, žestokog beatdown hardcore zvuka, pa Time 2 Pay iz Pensilvanije tačno to daju na EP-ju  Winter 22' Promo. Ovo su dve pesme odlično produciranog nabadanja sa death metal rifovima, hip-hop crtežima na omotu i stalno mutirajućim, poletnim gruvom. Ukrštanje ’90s moshcore i death metal zvuka je dalo iznenađujuće mnogo odličnih momenata što su im se moje uši poradovale poslednjih meseci i Time 2 Pay su još jedan od njih:

https://time2paypahc.bandcamp.com/album/winter-22-promo-3

U donekle sličnom stilu su i londonski Jawbone koji na EP-ju Fracture ipak idu malo bliže nu-metal i djent predlošcima nego što ja volim. Ovde ima dosta deathkoraških monotonalnih momenata, pa čak i jedna instanca korišćenja čuvenog Amen brejkbita koji su Slipknot koristili još devedesetih u Eyless, i mada sve to znači da materijal nije baš po mom ukusu, Jawbone ipak odsviraju nekoliko finih slem rifova  koji su me odmah odobrovoljili, pa eto...

https://wearejawbone.bandcamp.com/album/fracture

Recimo da ste odlučili da od prvog Januara 2022. godine pređete na vegansku ishranu. To je lepo i etički pohvalno a uz vas su desetine veganskih hardcore bendova na kompilaciji All Out Vegan Attack! izdavača Vegan Legions. Ovde ima bukvalno svačega, uključujući grindcore koji donosi brazilski Agamenon Project, atmosferični emo-post-metal projekta Wind in His Hair, pank rok sastava Sods Law ili tipični veganski straight edge hardcore benda ClearXCut (čija se pesma i zove The Vegan Straight Edge). Za pet dolara mnogo raznovrsne ponude na meniju pa ovo služi i kao fina metafora za veganski lifestyle. Naime, poskupo ali raznovrsno.

https://veganlegions1.bandcamp.com/album/all-out-vegan-attack-3

Raid Crew iz mesta u Nemačkoj kome ne umem da izgovorim (kamoli napišem) ime sviraju vrlo simpatičan, nekako old school a opet ne nostalgičan thrash metal na svom prvom albumu Slaughternation. Sastav postoji već nekoliko godina i snimio je nekoliko demo snimaka pa Slaughternation zvuči formirano, prosvirano, stilski sigurno u sebe i dobro producirano, mada je i većina muzike snimljena još 2019. godine. Muzički, ovo je thrash koji beži od ustaljenih rešenja i ima svoje osobenosti i ideje. Možda vam se neće sve dopasti, ali Raid Crew su karakterni i imaju šta da ponude u svojoj kombinaciji, recimo, klasične Metalike i nemačkog ’80s thrash zvuka:

https://raidcrew.bandcamp.com/album/slaughternation

xTRUEder iz Kaljiningrada su još jedan od onih bendova koji u svoj groove metal strpaju taman dovoljno thrash metala da meni to bude simpatično. Rusi sviraju solidno na EP-ju Медуза / Jellyfish i ovo su zabavne četiri pesme rifova, gruva, pevanja na Ruskom i generalno pristojne metal-zabave:

https://xtrueder.bandcamp.com/album/jellyfish-ep

Šveđani Sulfuric su svoj debi album, Into the Darkness opušteno objavili baš na novogodišnje veče i RAZBILI. Ovo je blek-treš metal izuuzetnog kvaliteta i šarma, sa pedigreom koji donose iskusni muzičari i jednom party-hard atmosferom koja iz sebe isijava sve od D-beat punk muzike do Motorheada. Dobro napisane pesme, odličan zvuk, muzika za reprizu Nove godine 1/1. Ne propustiti:

https://sulfuricevil.bandcamp.com/album/into-the-darkness

Finski Mortar sviraju masivan, mastan deathgrind i to baš lepo leži na ovu hladnu sezonu godine. EP Trapped in a Rotten World odlićno prikazuje njihovu muzičku viziju o death metalu sa grindcore korenima, mešajući debeo, težak zvuk i jednostavne rifove sa nešto razrađenijim aranžmanima i mračno-melodičnim death metal temama. Šest pesama opakog prebijanja i kvaliteta sa prave strane sveta:

https://mortardeathmetal.bandcamp.com/album/trapped-in-a-rotten-world

Agamenon Project ni ovu nedelju nije preskočio A NJIMA JE U BRAZILU BIO BOŽIĆ. Agamenon Project x Money Hater prikazuje omiljenog brazilskog grajndera u dobroj formi sa pet nabadačkih grindcore himni dok je Money Hater jednočlani, pankerski projekat na granici potpune buke. Plaćate po izboru, a ovo se svakako isplati zbog Agamenona:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/40-21-agamenon-project-x-money-hater

Third Sovereign su iz Indije i sviraju solidno mesnat death metal. Novi EP, Horrified Visions zvuči kao brutal death bendovi sa sredine devedesetih, meni možda najviše kao Monstrosity iz tog vremena, a što je, mislim, sasvim fino mesto da se na njemu bude. Dakle, ovde dobijamo četiri pesme u kojima su ozbiljni mošerski pasaži i nešto progresivnije i tehničkije ideje u finom balansu. Producirano pristojno, odsvirano kvalitetno, ali sa dušom, u ovome se da vrlo lepo uživati:

https://iiirdsovereign.bandcamp.com/album/horrified-visions

Brutalism iz mesta Boise u Ajdahou treskaju onu kombinaciju brutal i tech death metala koju sluša samo najhardkor publika. Jer, mislim, ovo je praktično neprozirna muzika, sva u hromatskoj muljavini, neparnim ritmovima i maltene infrazvučnim vokalima. No, meni se demo Labyrinth Of Entrails dopada. Ima ovde demonstracije puke tehnike i kapaciteta za pamćenje apsurdno neprirodnih aranžmana, ali ima i šmekerske, horor atmosfere i pristojno odmerene primitivnosti međ svim tim tehničkim nabadanjem. A i produkcija je simpatična. Valjaju momci:

https://brutalismboise.bandcamp.com/album/labyrinth-of-entrails-demo

Njemački duo Architects of Aeon ima simpatičan i osoben „atmosferični death metal“ zvuk koji podrazumeva i pevanje na nemačkom, sa skoro ramštajnovskim vajbom, ali i dosta poštene, znojave death svirke između tih stadionskih delova. EP Irrlicht ia samo dve verzije jedne iste pesme od kojih je druga bez tih karakterističnih vokala pa pogledajte šta vam se više dopada:

https://architectsofaeon.bandcamp.com/album/irrlicht

Odyssey of Science su dvojica naučnika iz Montane koji sviraju progresivni i dosta melodični death metal sa sve konceptualnim elementima. EP Apeiron je poslednje poglavlje u priči koja je započeta EP-jem Observer pre dve godine i mada je ovo nešto melodičnije nego što ja volim (težak sam čovek, znam), Odyssey of Science sviraju odlično i imaju vrlo kvalitetne songrajting, jelte, kvalitete. Plus, profesionalna, dobra produkcija koja ovo čini kao nekom malo „grčkijom“ (i američkijom, of course) verzijom meni omiljenih Slugdge:

https://odysseyofscience.bandcamp.com/album/apeiron-2

Icons of Sin (dakle, NE Icon of Sin) su bend iz Atlante čiji prvi EP, Sacrificial Reign, izašao pre nekoliko sati, donosi osobenu smešu heavy metala, death metala, malko blek metala i puno petljavine. Bend se očigledno veoma trudi da u ovom multižanrovskom galimatijasu pronađe svoj autentični izraz i mada možda nisu baš sasvim tamo, ovde definitivno ima zdrave svirke i puno, jelte „mesa“ (sejtana!) da se u njega zariju zubi. Poslušajte:

https://iconsofsin.bandcamp.com/album/sacrificial-reign

Fernwah iz Nju Džersija i sami sviraju progresivnu kombinaciju death metala i... drugih stvari pa na svom debi izdanju, albumu Approaching Oblivion, a koje je izdao Horror Pain Gore Death Productions povremeno divlje meandriraju između žanrovskih tropa i eksperimentalnih poteza. Ali zanimljivo je i raznovrsnost ovde daje svemu osećaj istraživanja divlje granice a ne pukog svaštarenja. Iznenađujuće „lepa“ ploča za HPGD:

https://hpgd.bandcamp.com/album/approaching-oblivion

Ali novi Wombbath baš na novogodišnje veče – pa to je neprocenjivo. Švedska death metal mašina na svom šestom albumu (za tri decenije) melje uobičajenim tempom sa moćnim rifovima, karakterističnim pevanjem Jonnyja Petersona i bogami čak šesnaest pesama čukačkog, energičnog zvuka koji uspeva da demonstrira i mnogo zanimljivih, originalnih ideja unutar ugodno žanrovskog programa. Moćno i zabavno:

https://wombbathdeath.bandcamp.com/album/agma-death-metal

Zavrpšavamo sa heavy metalom, te raznim ekscentričnostima. Švedski Skeleton je svoj drugi album – Magnum Opus, kažu – izbacio baš na badnji dan po Gregorijanskom kalendaru. What could go wrong? U svakom slučaju, ovo je simpatičan, melodičan pa malo i staromodan ali šarmantno staromodan thrash/ heavy metal  koji pleni himničnim temama i razrađenim aranžmanima. Meni je ovo nekako drago bez obzira što ne ide brzo i forsira melodičnost – Skeleton vole tu neku svedenu epiku i to im lepo stoji:

https://skeletonofficialswe.bandcamp.com/album/magnum-opus

Déhà nam je novu godinu čestitao uživo improvizovanim, amorfnim, ambijentalnim, abarazivnim ali i primereno emotivnim komadom Music for Descent. Kao i uvek kada je ovaj prolifični Belgijanac u pitanju, materijal ovog tipa plaćate koliko hoćete, a ovde je na programu zaista vrlo solidan komad duži od pola sata, prijatne, prijatno hipnotične „tvrde“ ambijentalne muzike:

https://deha.bandcamp.com/album/music-for-descent

Metal Assault Records 2021 Label Sampler je upravo ono što mu ime kaže: kompilacija pesama izvođača koji izdaju za losanđeleski Metal Assault Records. I ovo je divan album hevi metala i hard roka koji, jelte, roka, kao da je 1987. godina. Ima ovde svega, od svit do spid metala, sve je nekako iskreno i odaje utisak grasruts inicijative, a kako se album daje po ceni koju sami odredite, sevap je uzeti:

https://metalassault.bandcamp.com/album/metal-assault-records-2021-label-sampler

I za kraj, čekajte da vidim, ah, fak JOŠ JEDAN butleg Kinga Gizzarda? Dajte, odmah! Ovo opet izdaje moskovski Cheval de Mer Records i album Polygondwanaland Live - KGATLW Bootleg je još jedan tipično razarački koncert jednog od najboljih rok bendova koji u ovom trenutku rade na planeti. Snimci su iz 2019. godine (samo jedna pesma je iz 2021. ali to je genijalna If Not Now, Then When?) i kada album krene sa Crumbling Castle ja ne mogu drugo nego da ustanem i skandiram iz sve snage. A ima tu još masa sjajnih pesama, sa karakteristično genijalnom svirkom. Zvuk odličan, plaćate koliko hoćete, stvarno ne znam šta čekate!

https://cdmrecords.bandcamp.com/album/polygondwanaland-live-kgatlw-bootleg

 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1016 on: 08-01-2022, 13:47:34 »
Mislim da je legitimno reći da smo za prvu nedelju nove godine odlično prošli što se tiče novih metal izdanja. Ima tu zaiusta raznih žanrova i ideja za probrati i svako će naći ponešto za sebe. Novi Tigers on Opium, novi  Wilderun, masa odličnog južnoameričkog stonera, solidan blek metal, odličan death metal, još bolji grindcore, pa i thrash. Za drugi dan julijanskog božića zaista vrlo dobar izbor muzike koja možda ne slavi baš onog boga koji je Srbima na srcu (Novaka Đokovića) ali voli da opoije, pojede, zapeva, pa i da se potuče. A to je nama najvažnije. Idemo.

Za početak, po običaju, blek metal. Ili, u ovim partikularnom slučaju, post-blek metal. Sidnejski Oar na svom debi albumu, The Blood You Crave sviraju dosta tipičan post-blek zvuk, sa melanholičnim, šugejzerskim temama, vrištećim vokalima, kockastom, slabo dinamičnom produkcijom i podugačkim pesmama. No, samo zato što je muzika na ovom albumu dosta predvidiva, ne znači i da je loša i Oar pružaju sasvim solidan program slušaocu koji voli ovakav stil:

https://oarmusic.bandcamp.com/album/the-blood-you-crave

Novi EP čileanskog blek metal dvojca Anima Mortuum, Under the Sign of Moon zapravo predstavlja preostali materijal snimljen na sesijama na kojima je nastao prošlogodišnji album, The Throne. Dve nove pesme, dve obrade, mnogo maštovitog i osobenog blek metala koji ova dva čoveka naizgled beznaporno prave kombinujući lepe rifove, promišljene aranžmane, jednostavni, sirovi zvuk i jeftini „simfonijski“ senzibilitet. Vrlo lepo:

https://headlightproductions.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep
https://animamortuum.bandcamp.com/album/under-the-sign-of-moon-ep

Tongues of Dying Men je ime jednočlanog portugalskog blek metal projekta iz, jelte, Portoa, a novi EP, Bound to Self​-​Destruct ima dve solidne pesme bez pravih naslova koje nude emotivan ali energičan blek metal savremene estetike i sasvim prihvatljivog kvaliteta produkcije. Nije rđavo, pogotovo ako volite distorziranu melanholiju, ali baš želeti da nam se naplati deset evra za posedovanje MP3jki je malo ambiciozno (u međuvremenu smanjeno na sedam i po, što je i dalje mnogo):

https://tonguesofdyingmen.bandcamp.com/album/bound-to-self-destruct

Nemam običaj da pišem o singlovima od samo jedne pesme ali samo da ukažem da je apatinski Endarken objavio novu pesmu, Antihristos i, pa, lepa je, pogotovo ako je konzumirate na božić:

https://endarken.bandcamp.com/album/antihristos

Nadam se da Francuzi Prieuré nisu nacisti pošto im ovogodišnji EP, La foi des bourreaux zvuči, rekao bih, tipično francuski maštovito i avangardno a opet, nekako neposredno i prijemčivo. Ovo su četiri fino raznovrsne pesme poletnog tempa i sirovog a opet promišljenog zvuka i sve mi se to prilično dopada sve dok ne razumem tekstove.

https://condatelegacy.bandcamp.com/album/prieur-la-foi-des-bourreaux

Njemački Tryśt debituju sa istoimenim EP-jem koji donosi solidnih pet pesama atmosferičnog blek metala što, bez obzira na melodičnost i emotivnost, ne zaboravlja i težinu i žestinu. Dosta sirovo i prijatno:

https://trystunofficial.bandcamp.com/album/try-t

Poljska nastupa sigurno i autoritativno i u novoj godini. Sastav Sothoris je upravo objavio svoj drugi album i Wpiekłowstąpienie je moćan komad black-death metal dominacije. Sothorsis majstorski mešaju epsku, melodičnu, otmenu stranu blek metala sa tehničkom death metal svirkom i čvrstim, mošerskim gruvom. Ovo je vrhunski intenzivno i profi a sa mnogo odličnih ideja i tema u pesmama. Poljska ko kuća:

https://sothoris.bandcamp.com/album/wpiek-owst-pienie

Blek-trešeri Beholder iz Kanade stupaju u novu godinu dosta snažno svojim debi albumom. Arcane Subreptice ne donosi „klasičan“ blackened thrash koji tipično podrazumeva old school thrash/ speed metal svirku sa black vokalima. Ovo je kompleksnije napisano, sklono blackened gruvu i aranžirano tako da naglasi tu mračnu, okultnu atmosferu a da opet profitira od rifčina i mošerskih deonica. Producirano je jako glasno, ali je svirka odlična:

https://beholderqc.bandcamp.com/album/arcane-subreptice

Prilično ubedljiv split album nizozemskih bendova Helleruin i De Gevreesde Ziekte a pod dvostrukim naslovom Invincible / Ω. Ovo je moderan, melodičan ali filozofski intoniran blek metal koji sviraju, pretpostaviću, samo dva čoveka (za Helleruin ovo znamo) i mada je najveći deo materijala već bio dostupan onlajn od kraja prošle godine, svakako vredi poslušati pun album:

https://babylondoomcultrecords.bandcamp.com/album/invincible
https://helleruin6.bandcamp.com/album/invincible-split
https://degevreesdeziekte.bandcamp.com/album/-


Naredni split nam dolazi iz – Indonezije. Ovu lepu državu često pominjemo u pogledu njihove zdrave i bujajuće death metal scene ali to je velika zemlja i ima puno metalaca (uključujući njihovog predsednika) pa je sasvim rezonski da će tu biti i dobrih blek metal pregalaca. Morbid Aggression je split album bendova Battlethrone i Ritual Ortodoks i ovo je uglavnom „war metal“ podvrsta ove muzike, energična, agresivna, ali kompetentno napravljena i, uprkos zaista skromnim uslovima u kojima je očigledno nastajala, prihvaltjivo producirana. Energija, brzina, sirovina i neprerađeno zlo:

https://thronemusickness.bandcamp.com/album/morbid-agression-split-album-battlethrone-ritual-ortodoks

Apocryphetic iz Tenesija za sebe kažu da sviraju death metal ali materijal za njihov split EP sa Entrantment je više u war metal/ black metal stilu. Tri oštre, agresivne, brze pesme sa zlim rifovima i atmosferom konstantne nervoze su mi ulepšale dan (da ne kažem julijanski božić) iz sve snage a ni Entrantment nisu loši, uopšte, i njihove tri pesme, bliže death metal predlošcima su fina dopuna. Sve je ovo vrlo „kućnog“  kvaliteta i ne puca od originalnosti, ali je iskreno i žestoko i pogađa mete u mom srcu mnog bolje nego 90% „skupljeg“ metala:

https://apocryphetic.bandcamp.com/album/split-with-entrantment
https://entrantment.bandcamp.com/album/split-with-apocryphetic

Ukrajinci Omhosten su melanholični ali dovoljno sirovi i lo-fi da mi to prija na albumu Music of the Great Beyond. Ovo je meditativan, tužan blek metal sa slatkim, slovenskim rifovima i bez previše ambicija da razbija kalup nekakvim skretanjima pod pravim uglom pa kome koncept prija, prijaće mu ceo album:

https://kvltundkaosproductions.bandcamp.com/album/music-of-the-great-beyond

Pevač (i generalno autor svega u bendu) ukrajinskog Hellhate, Ugrum, zvuči kao razjareno dete na albumu  Жри​,​Господи! i ovo se sjajno uklapa sa muzikom koja je zapravo kvalitetan black metal sa dosta trešerskih rifčina i mošerskog materijala. Dakle, ovo je žestoka, ali ne nužno prebrza već više gruverska muzika koja pažljivo menja tempo kad god treba da slušaoca održi u pokretu i pruži mu energiju i podsticaj. Ugrum je ovo i prilično dobro producirao i pričamo o vrlo dopadljivom albumu antihrišćanske muzike koja ima šarma i mnogo dobrih ideja:

https://hellhate.bandcamp.com/album/-

Doom! Stoner! Hard rok! Psihodelija! Omiljeni izdavači iz Denvera, Forbidden Place Records su za lepši početak godine opušteno dropovali kompilaciju  Escape To Weird Mountain Volume 7 prvog Januara i ovo je nezaobilazno. Tridesetšest bendova koji snimaju ili su snimali za ovog sjajnog izdavača ovde se daju po uobičajenoj ceni od koliko sami želite, a muzika je u rasponu od pank roka do teške psihodelije, uglavnom sjajna i visokooktanska. Ova etiketa svake godine objavi bar 2-3 antologijska albuma a još su u pitanju i vanredno fini ljudi pa ako do sada niste pratili njihov rad, vreme je da počnete:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/escape-to-weird-mountain-volume-7

A to nije sve! Isti izdavač je upravo izbacio novi album Tigers On Opium (čija jedna pesma je i na pomenutoj kompilaciji) i, gaddemit (da mi se oprosti što koristim ovakav jezik u svetom periodu godine pogotovo dok se srpski Isus, Novak Đoković raspinje u bezbožnoj Australiji zbog naših grehova), tako nam je trebalo još ovog prljavog, jebačkog fuzz-rock cepanja. 503​.​420​.​6669​.​Vol​.​2, kako se mini-album, direktno se nastavljajući na prethodni, zove, ima sedam pesama tipično odvaljene ali kvalitetne, himnične i odlično producirane svirke. Tigers on Opium imaju taj neki desperado zvuk, koji ne deluje ispozirano već zaista autentično i šmekerski, a pesme su im uvek jako dobre i ovaj album je jedan od najboljih rokenrol materijala što ćete ih čuti ovog Januara. Forbidden Place po običaju daju daunloud za kolikogod da ste voljni da ponudite pa se radi o obaveznoj lektiri:

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/tigers-on-opium-5034206669-vol-2

Zagrebački Negative Slug imaju odličan novi EP, Ratbag, koji je idealna kombinacija energičnog, besnog sludge metala i nekakvog early ’90s fuzzcore zvuka. Dve rasturačke pesme, jedan lep inteludij, te kvalitetna obrada jedne od najboljih pesama Ivice Čuljka – sve to za samo dva evra. Overite:

https://negativeslug.bandcamp.com/album/ratbag

Surov a emotivan sludge metal na EP-ju Spiritual Tinctures ravno iz Bruklina. Sastav, The Merchant ima dva člana i mada ove tri pesme nemaju skupu, nadrkanu produkciju nekih kolega, iskrenost, neposrednost i jasan fokus koji bend drži kroz tri pesme su sve jaki aduti.

https://themerchant.bandcamp.com/album/spiritual-tinctures

Psychedelic source records su na novogodišnje veče isporučili novi album duigačkih psihodeličnih džemova i ako ste do sada čuli ijedno njihovo izdanje, ovo je isto to samo nekoliko procenata zrelije, jače, dublje. Bence Ambrus ovde svira jednu od dve gitare, Krisztina Benus cepa i klavijature pored pevanja i Ihamutrarthaphalabhogaviragah bi bio obavezna lektira čak i da se ne daje po ceni koju, uobičajeno, sami određujete.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/ihamutrarthaphalabhogaviragah

Koliko god da sam sumnjičav spram jednočlanih bendova u psihodeličnom roku – ipak nekako za pravi gruv treba interakcija između muzičara – toliko je australijski projekat Electric Yawn odličan izuzetak. Album Bring Down The Sky je prilično zrela i raznovrsna ploča finog psihodeličnog roka žestoke ali ne prenasilne provinijencije. Zanimljive pesme, kvalitetna produkcija i cena koju sami određujete – vrlo pristojna ponuda:

https://electricyawn.bandcamp.com/album/bring-down-the-sky

Nemački Death Cult 69 sviraju odličan okultni doom metal na svom, pretpostaviću prvom ikada EP-ju Join The Cult. Ovo je sporo ali gruvi, sa dosta teksture i obrednog ponavljanja, te fino upotrebljenim klavijaturama. Preporučuje se:

https://jointhedeathcult.bandcamp.com/album/join-the-cult

Brazilci Mephistofeles kažu da su živi album Barely Alive! snimali „under the big influence of heavy drugs... they made it barely alive! no joke!“ i pa, ne podržavam korišćenje teških (ni lakih, kad smo već kod toga, ipak sam ja strejter) droga, ali ovde se čuje ta fina sinergija hemije i ljudskih motoričkih i estetskih impulsa. Barely Alive! je spontan, sirov i simpatičan ako već ne esencijalan album vrlo gruverskog stoner metala samo za posvećene. Plaćate koliko hoćete i recite „ne“ drogama ali „da“ ovako žestokoj svirci:

https://mephistofeles.bandcamp.com/album/barely-alive

Novi Stone Rebel izašao je baš na vreme, prvog Januara. Space Indigo II zvuči kao i prvi Space Indigo ili, zaista, bilo koji drugi album ovog instrumentalnog projekta. A to znači prijatno, nežno i dostojanstveno, gruverski a sanjivo. Uživanje:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/space-indigo-part-ii

Argentinski stoneri Sahara su izbacili treći album, III: Hell on Earth i ovo je zapravo raj a ne pakao, ako volite mišićavi, nevaljalom bas gitarom vođeni teški rok. Sahara su bend koji voi gruv ali da taj gruv bude energičan i njihov stoner rok ima u sebi dosta postpankerskog fanki šmeka. Nekome možda neće ni prijati produkcija koja forsira masivnu bas-gitaru a „običnu“ gitaru potiskuje malko u pozadinu ali album svakako zvuči moćno i raznovrsno sa svojih osam nabadačkih i napadačkih pesama – sa zaprvo poprilično raznovrsnim sadržajem – i autoritativnim šetnjama kroz podvrste rokenrola koje se sve sjajno uklapaju u zvuk Sahare. Na vinilu ovo izdaje ugledni švedski Regain Records i to bi trebalo da je dovoljan garant kvaliteta:

https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/iii-lp
https://regainrecords.bandcamp.com/album/iii-hell-on-earth

Zanimljiv album snimili su austrijski Mother Morgana koji mešaju malo psihodeličnog fuzz-stoner rocka sa malo progresive, sve nekako maštovito i originalno, a sa puno atmosfere i lepim, toplim zvukom. Naravno, ja odmah padam na muziku koja ima kombinaciju distorziranih gitara, orijentalne harmonije i odličnog ženskog vokala (slušajte Call me Echo) ali ovo je generalno vrlo dobro i album Rise sa svojih dvanaest pesama nudi planinu odlične svirke:

https://mothermorgana.bandcamp.com/album/rise

Brazilcima Weedthrone originalnost i osobenost očigledno nisu glavni prioriteti u stvaranju muzike s obzirom da je EP Temple of Superdose gotovo ceo u istom tempu (kad iz njega izađu u četvrtoj pesmi, I Broke It, sve se zaista polomi) i ekstremno posvećen obožavanju Black Sabbath. No, ako i VI kao i Weedthrone volite Black Sabbath, volećete i ove lo-fi narko-sesije omažiranja i posrtanja:

https://weedthrone.bandcamp.com/album/temple-of-superdose

Bong Wizard iz Los Anđelesa vole kanabis i toga se ne stide pa se i album zove Vulgar Display of Flower sa sve omotom koji simpatično parodira čuveno Panterino rešenje za svoju ploču. Muzički, BW su spori, abrazivni ali i seksi, sa brutalnim vokalima ali zavodljivim rifovima, lepim gruvom i dovoljno raznovrsnosti i mašte, te sviračkog umeća, da se izdignu iznad parodije i ponude punokrvan stoner-doom program. Volim:

https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/vulgar-display-of-flower

Kanadski Doomsday Dementia spremaju album ali su izbacili tizer u vidu EP-ja the 3 blind mice sneak peek ep koji se daje po ceni koju sami odredite i ima urnebesan omot, a muzika je vrlo simpatični, vrlo gruverski sludge-doom metal. Sjajno je ponekad čuti bend koji naprosto SHVATA gruv, i ne filozofira nego samo valja rif za rifom, proste solaže, funkcionalan, jednostavan ritam i promukle vokale na užitak svakog slušaoca od ukusa.

https://doomsdaydementia.bandcamp.com/album/the-3-blind-mice-sneak-peek-ep-full-lp-on-the-way

Jaku južnoameričku ponudu ove nedelje dopunjava argentinski Lenguaje de Viboras čiji album ASCENCÍON ima osam pesama mišićavog, atmosferičnog stoner roka. Ovde bas-gitara vodi glavnu reč mada su, naravno, gitare vrlo prominentne i glasne u miksu, sa dobrim, maštovitim pa i simpatično melodičnim temama i rifovima. Pevanje je odlično, ritmovi poletni a produkcija prilično dobra i ova ekipa će zadovoljiti većinu vaših potreba za teškom, žestokom a opet višeslojnom muzikom:

https://lenguajedeviboras.bandcamp.com/album/ascenc-on

Idemo sad na brže forme, thrash, hardcore punk, grindcore, death metal itd. Brazilci Toxic Carnage se vraćaju 2022. godine sa EP-jem koji podseća na to da je južnoamerički thrash metal često najbolji thrash metal. The New Normal ima tri pesme besnog, gnevnog, zlim rifovima natrpanog thrash metala koji ima i svoju tehničku dimenziju  i smešta se na udobnu teritoriju između, recimo, Testamenta i Slayera. Sa zvukom koji forsira zakivački bubanj (ne dovoljno dinamičan za moj ukus, naravno), režeće gitare i zvoneći bas te sa odličnim vokalima, ovo je perfektan materijal da čoveka digne u prvo jnedelji nove godine i oraspoloži ga da najavljeni album čeka sa apetitom:

https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/the-new-normal

Kostarikanskim trešerima Heresy se može oprostiti to korišćenje već veoma često korišćenog imena na ime dobre muzike koju sviraju. EP Voracity izašao na novogodišnje veče nudi razbijački, apokaliptični thrash metal disciplinovane svirke i mračne, preteće, evokativne atmosfere. Sa naslovima pesma kao što su Annihilation i Generation Genocide znate TAČNO na čemu ste i pre nego što Heresy okinu prvi rif, pa ako vam se sve to dopada na neviđeno, verujem da hoće i kad ga čujete. Meni su odličn. Kostarika, more like Kosta ROKA, amirite, gospodo:

https://heresycr.bandcamp.com/album/voracity

Za hardkor pank publiku skrećem pažnju na Bandcamp projekat Memphis Punk Archive koji je fanovska inicijativa spasavanja starih snimaka iz Tenesija i okoline a gde se izdanja daju za iznos koji sami ponudite, a sva zarada (kolikogod mala bila) se daje u dobrotvorne svrhe. More Dead Than Alive je tako kompilacija dva kompletna snimka benda Copout iz ranih devedesetih koji su em vrlo karakteristični za ono vreme em odlični. Sirovost, energija, spontanost, brzina, sve  što ja volim i praktično nula pozeraja – prava stvar za podsećanje da su rane devedesete bile pre TRIDESET godina...

https://memphispunkarchive.bandcamp.com/album/more-dead-than-alive

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1017 on: 08-01-2022, 13:48:08 »
A tek što Conflict Resolution kidaju. Ovo je RAZJARENI hardcore punk koji mene podseća na portlandski Resist samo što su Conflict Resolution iz Finiksa i zvuče kao kad bi Resist slušali na 45 obrtaja i na amfetaminima. EP Still Born Year je jedna od najboljih hardcore punk ploča koje sam čuo poslednjih ne znam ni ja koliko meseci, sa izvanrednom svirkom, genijalnom atmosferom neprestane uzbune, odličnim zvukom i izrazito dobrim pesmama što i pored superbrzog tempa i navijačkih refrena zapravo zvuče distinktno i osobeno. Fenomenalno:

https://conflictresolution.bandcamp.com/album/still-born-year-ep

Kill the Lizard iz Hjustona sviraju rokerski, old school thrash metal i na svom drugom albumu, The Awakening pružaju dobru zabavu kroz devet šmekerskih, energičnih pesama. Ovo je feelgood muzika uz koju se pije, slavi i šutira i mada se to možda ne uklapa uz aktuelne pandemijske protokole, možete biti sigurni da Kill the Lizard pokidaju svaku žurku na kojoj ih puste. Izvrsno:

https://killthelizard.bandcamp.com/album/the-awakening

Brain Cell Genocide su gerijatrijski krosover bend iz Sijetla, sa članovima drugih bendova za koje nikad niste čuli. Novi album, Tales From The Perineum nudi sasvim korektan, maštovit thrashcore, sa pesmama koje imaju tu narativnu dimenziju ali i očigledno uložen trud u to da svaka ima neki svoj identitet i svoju priču. Vrlo fine gitare, energična, odmerena svirka, pristojna produkcija, ovo se vrlo lepo sluša:

https://braincellgenocide.bandcamp.com/album/tales-from-the-perineum

Death Strider su, pak, iz Bostona i njihov istoimeni EP je i sam urađen u krosover stilu ali sa MNOGO izraženijom metal komponentom. Ovo je žestoko, tvrdo, disciplinovano i kvalitetno, sa četiri pesme dobrog zvuka i pevačem koji je usavršio urlik kao umetničku formu. Sjajno:

https://deathstrider.bandcamp.com/album/death-strider-ep

We’re Hëll Dëath and we play Speed Metal, kažu belgijski Hëll Dëath. I ne lažu. Debi album, Beeraholic Bangers je urađen u alkoholičarskom, svečarskom stilu brzog thrash-speed metala, ali sa zapravo dosta melodije, promišljenih aranžmana i u kvalitetnoj produkciji. Ovo je mnogo manje „old school“ nego što sam ja očekivao, sa pesmama koje demonstriraju ne samo individualne sviračke kvalitete trojice članova već i jedan viši nivo razumevanja muzike od nekakvog modernog speed metal standarda. Izvrsno napisano, odlično odsvirano, preporučuje se iz SVE snage:

https://helldeath.bandcamp.com/album/beeraholic-bangers

Burned Into Your Flesh [Live, Fitchberg '93] je živi album Anthraxa snimljen 1993. godine a izašao sada i ne umem da kažem koliko je ovo „zvanično“ izdanje, ali hajde, neće Anthrax da se naljute ako ovo poslušamo. Bend je početkom devedesetih bio već jednom nogom u domenu mejnstrim prepoznatljivosti, ali izbor pesama i svirka su vrlo dobri. John Bush nije Joey Belladona ali pevanje na albumu je odlično a mada produkcija nije baš, jelte, NAJ NAJ NAJ, ljubitelji muzike njujorških trešera se neće previše žaliti.

https://castleblackrecord.bandcamp.com/album/burned-into-your-flesh-live-fitchberg-93

Cruel Bomb iz Pensilvanije sviraju odličan thrash metal na EP-ju Man Made. Ovo je pet pesama moćnih rifova, stamenog ritma, snažnog vokala, upečatljivih refrena i mošerskih brejkdaunova, sve producirano profi i kvalitetno. Poslastica:

https://cruelbomb570.bandcamp.com/album/man-made
https://youtu.be/5-f-XOqSRRc

Odličan grindcore na split albumu bendova Nak’ay iz Fort Vejna u Indijani i Hate for Humanity iz Los Anđelesa. Nak’ay su prošle godine izdali prvi samostalni album a ovo im je ko zna koji po redu split i čuje se tu kilometraža, usviranost i fokus. Grindcore cepačina za sve pare. Hate for Humanity imaju samo jedan demo iza sebe ali zvuče skoro jednako usvirano i pedigrirano i ovo je jako dobar album:

https://wisegrindsrecords.com/album/nakay-hate-for-humanity-split-pre-order-on-12-vinyl-starting-january-7th

A tek što Grci Vile Species razbijaju na snimku Demo 2022. Ovaj sastav već iza sebe ima jedan EP i tri split izdanja pa se ne radi o deci koja prave prve muzičke korake. Indeed, četiri pesme na ovom demou su moćan, zakivački grindcore koji ne uzima taoce i pakuje puno energije u jedva šest minuta muzike. Plaća se po izboru i ovo apsolutno valja podržati:

https://vilespecies.bandcamp.com/album/demo-2022

Još grindcorea dobijamo na split EP-ju dva španska benda. Sota Terra su više crustcore orijentisani i sviraju vrlo kvalitetno, energično, sa odličnom produkcijom i maštovitim rešenjima i podžanru koji nije baš poznat po tome da forsira originalnost. Vrlo, vrlo dobro. Tempestat su, pak, grindcore sa srazmerno dugačkim (trominutnim) pesmama, odličnim zvukom, sjajnim šaltanjem između rafalnih blastbitova i nabadačkog D-beata i generalno zanatom u rukama i umetnošću u očima. Izvanredno izdanje.

https://sotaterra.bandcamp.com/album/split-w-tempestat
https://tempestat.bandcamp.com/album/split-w-sota-terra?from=hp_metal

The Unstable iz Tulse u Oklahomi cepaju neku vrstu kombinacije death metala sa ’90s groove metalom na debi albumu Taken Under. Solidno to zvuči ako vam se svidi kombinacija i bend svira moćno i disciplinovano sa veoma čvrstim, izrazito nedinamičnim zvukom koji dolikuje ovakvoj muzici. Album se završava obradama bendova koji su uticali na The Unstable, pa tu imate i Panteru i Static X i Fear Factory i NiN i Sepulturu i to perfektno opisuje interesovanja i međe ove muzike:

https://theunstable.bandcamp.com/album/taken-under

Poljaci Toughness su grdni i zajebani na svom prvom demo snimku, Prophecy. Ovo je generalno klasičan death metal, ali sviran i snimljen sirovo pa ima ekstra nivo autentičnosti. Prijatno je to a muzički i kompozitorski kvaliteti benda nisu za potcenjivanje. Ekstremno duboki vokali neće biti po svačijem ukusu ali doprinose hermetičnosti ove estetike. Cenu određujete sami:

https://toughness.bandcamp.com/album/prophecy

Personal Records je meksička etiketa koja je debitovala u 2021. godini pa jubilej obeležava izdavanjem semplera  2021 - Personal Records Label Sampler. Pošto je na rosteru uglavnom andergraund death, doom i black metal, ovo treba da sluša dobro potkovana publika koja će ceniti estetske i filozofske kvalitete ponuđenog materijala. A kvaliteta ovde zaista ima, od naših starih znanaca Wharflurch, preko odličnih blek metalaca Grandeur, razjarenih black-thrashera Fiat Nox pa do mrtvačkog funeral dooma sastava Clouds. Odličan katalog, odličan izbor, pa obavezno proverite:

https://personal-records.bandcamp.com/album/2021-personal-records-label-sampler

Ditch Organ su nešto između grindcorea, math metala, modernog screamo zvuka i metalcorea. Hoću reći, nije nužno BAŠ za mene, ali EP  A Rapid Flicker of Light je zapravo prilično eksperimentalno nastrojen sa aranžmanima koji ne jebu „normalan“ rokenrol pa ni normalan grindcore i sa produkcijom od koje uši otpadaju. Dobro je:

https://tombtreetapes.bandcamp.com/album/a-rapid-flicker-of-light

Iako se Norvežani Ingenium vode kao progresivni death metal, njihova muzika, barem na trećem albumu, Sustenance Through Death ima mnogo gruverskiji, psihodeličniji pa i organskiji kvalitet nego što ova etiketa sugeriše. Ovo nije surovo tehnički album kompjuterske preciznosti i komplikovanih solaža već mnogo više jedna impresionistička, relaksiranija muzika interesantne atmosfere i „kosmičke“ estetike. Vrlo prijatno iznenađenje za mene:

https://ingenium666.bandcamp.com/album/sustenance-through-death

False Prophet je split album dva portugalska benda ali na Bandcampu nećemo čuti jedan od njih, Voyance. Drugi, Beyond Carnage hoćemo i ovo je simpatičan, jednostavan, gruverski old school death metal. Pristojna produkcija, ubedljivo nizak štim i prijemčive, plesne pesme, šta vam više treba?

https://beyondcarnageofficial.bandcamp.com/album/false-prophet-split-with-voyance

Švedsko-kanadsko-ujedinjenokraljevski Darkened ima odličan novi EP. Mourn the Dying Light donosi dve izvrsno producirane, gruverske pesme death metala koji ruši granice između kul old school pristupa i modernijeg, eklektičnijeg, pa i mejnstrimu možda mrvu bližeg (melo)deatha. Impresivno, zaista:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/mourn-the-dying-light

Australijski Nocturnal Graves pošteno trpaju na novom, četvrtom albumu, An Outlaw's Stand. Njihov zli, tamni blackened death metal (sa mrvicom thrasha) je na ovoj ploči spakovan u osam pesama energične, brze svirke, upečatljivih rifova i razrađenih aranžmana. Rifaški, zlo, negativno ali kvalitetno:

https://nocturnalgravessom.bandcamp.com/album/an-outlaws-stand

Dobro je novu godinu započeti zalogajem tvrdog, teškog, klasičnog old school death metal zvuka sa južne polulopte, pa mi je tako zadovoljstvo da objavim da je debi album argentinskih Bestial Profanation odličan. Sanctuary of the living dead je jedanaest pesmama klasičnih rifova, iznenađujuće čiste i lepe produkcije i drusne, kvalitetne izvedbe. Iako Bestial Profanation rade u vrlo klasičnom ključu, to ne znači da nemaju dovoljno mašte kod tema i dovoljno spretnosti kod aranžiranja da naprave memorabilne, originalne pesme. Ovo su u principu snimila dva čoveka, mada bend ima i živu postavu gde ih je četvorica i nadam se da ćemo još čuti o ovom bendu i slušati njihovu muziku:

https://bestialprofanation.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-living-dead

Mađarski Needless svojim drugim albumom, The Cosmic Cauldron nastoji da spoji sva svoja interesovanja u skladnu celinu. I zanimljiv je to spoj naučne fantastike, death metala, progresive, čak malčice i power metal glamura. Album zvuči konceptualno (iako nemam potvrdu da jeste) i impresivno je sklopljen:

https://youtu.be/ycmJTqew7oU

Necroveg iz Ohaja najavljuju novi album EP-jem od dve pesme, nazvanim Gluttony. Omot je sjajan a ni muzika nije loša ako volite brutalni, goregrinderski death metal sa elementima slema. Ništa originalno, ali kompetentno spravljeno i adekvatno tempirano da zadovolji glad koju svi osećamo. Posebno što su članovi benda vegani pa im je takva i muzika:

https://necroveg.bandcamp.com/album/gluttony

Danski Nihility ima drugi album, Beyond Human Concepts i mada njihov death metal ne nudi bogznašta originalno u konceptu ili izvedbi, ovo je zreo, kvalitetan materijal koji pruža dovoljno podloge i za mošing i za kontemplaciju. Zvuk je čist, možda za nijansu i previše za moj perverzni ukus, ali Nihility sviraju vrlo dobro, nudeći na kraju zanimljivu i šarmantnu kolekciju ideja i sviračkih podviga:

https://viciousinstinctrecords.bandcamp.com/album/beyond-human-concepts

Odličan debi album za švedski Necrophagous koji su spojili brutalni i komplikovani zvuk uzora poput Morbid Angel i Dying Fetus u udaračke, ali promišljene, zrele kompozicije. Album In Chaos Ascend ima jedanaest pesma i traje 45 minuta što je poprilično za muziku koja udara poprilično snažno sve vreme, ali Necrophagous uspevaju da pesme dinamizuju i ponude dosta pamtljivih (često vrlo morbidejndželovskih) tema da to lepo procuri. Odličan debi:

https://necrophagousband.bandcamp.com/album/in-chaos-ascend-death-metal

20 Buck Spin nas je obradovao na badnji dan, kad smo se najmanje nadali, prelepim kasetnim EP-jem sjajnih VoidCeremony, nazvanim  At the Periphery of Human Realms. Kompleksan a organski black-death metal ovog benda sam veoma voleo na njihovom debi albumu iz 2020. godine, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel, a At the Periphery of Human Realms najavljuje drugi album produbljenijim, zrelijim ali i dalje divlje kreativnim i dinamičnim muzičkim programom koji ne mogu da preporučim dovoljno snažno. Fantastično:

https://listen.20buckspin.com/album/at-the-periphery-of-human-realms

Moskovljani Magesor kombinuju black metal, hardcore, mnogo elektronike i generalno sklonosti ka haosu i zbunjivanju slušaoca za vrlo simpatično pakovanje muzike na EP-ju S of S in H. Neće ovo biti po svačijem ukusu na ime svog tvrdoglavog odbijanja da se privoli jednom žanru ili gruvu ali Rusi izvrsno žongliraju između žanrova i gruvova i uz vrlo solidnu produkciju, ovo me je više nego prijatno iznenadilo:

https://magesor.bandcamp.com/album/s-of-s-in-h

U poslednjoj sekciji po tradiciji pokrivamo muziku koja pripada heavy metal i power metal stilovima ali i onu koju je (pod)žanrovski teško odrediti. I tako, MENI novi album Wilderun ne znači bogznašta, ali kako je ovo retka prilika da je neki od autora prikaza na Angry Metal Guy dao albumu čistu peticu, osećam da bi bilo svinjski da se barem ne pomene. Mislim, da se razumemo, ovo je kvalitetan spoj folka, progresive i simfonijskih aranžmana, pa ko je voleo stare Wilderun radove, Epigone će mu sigurno biti lep:

https://youtu.be/wbkIcb4bPsc

Beastial Piglord, naš omiljeni solo-eksperimentator iz Sjeverne Karoline je imao dobru 2021. godinu pa je samo prirodno da već prvog Januara krene u nove radne pobede. Funeral Home, novi album, je zapravo nešto više metal nego što je u poslednje vreme prosek za Piglorda, sa kućnom ali pristojnom produkcijom i nekom vrstom mešavine doom i industrial metal matrica za tipično atmosferični, avangardni zvuk. Višeslojno, ambiciozno ali, za razliku od neprebrojnih internet-kolega, zaokruženo i smisleno. Kao i obično, plaćate koliko želite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/funeral-home

The Language of Thunder: A Benefit for Tornado Victims of Southern Kentucky je upravo ono što piše na omotu, dakle kompilacija kojom se sakupljaju novci da se pomogne žrtvama tornada u Južnom kentakiju. Izdavači su Snow Wolf Records i Unsavory Records iz Kentakija, cena je pet dolara, a muzika iznenađujuće raznovrsna i dobra, u rasponu od kvalitetnog panka do raznih vrsta metala. Dobar album i dobar razlog da ga kupite:

https://unsavoryrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder-a-benefit-for-tornado-victims-of-southern-kentucky
https://snowwolfrecords.bandcamp.com/album/the-language-of-thunder 

Prvi EP kanadskih Kontact zove se, zbunjujuće, First Contact, ali bar je muzika dopadljiv hevi metal sviran u andergraund stilu ranih osamdesetih. Dakle, ovo decidno nije „normalan“ ’80s heavy ili NWOBHM zvuk već dekadentniji, atmosferičniji i svakako ličniji zvuk. I nekako je osvežavajuće čuti bend koji se nije odlučio da prosto svira žanr već koji uzima iz žanra koliko mu treba i pravi osobenu, karakternu muziku. Jako autentično, sa sjajnim pesama i zanimljivom, okultno-psihodeličnom produkcijom, obavezno poslušati:

https://kontactheavymetal.bandcamp.com/album/first-contact
https://youtu.be/3eyVGAwhc64

Za kraj, i kao album nedelje, još malo izvrsnog grind zvuka. Montrealski RGRSS su, doduše, u svoj grindcore rezervoar utočili dosta black i death metal goriva pa je album A World of Concern jedna razbijačka ali višedimenzionalna ploča sa pesmama koje uspevaju da ukombinuju i abrazivni gruv i rafalnu paljbu. Atmosfera ploče je primereno apokaliptična a bend uspeva da i pored ekstremno disciplinovane, kvalitetne svirke, zvuči organski i napaljeno u potrebnoj meri. Album koji impresionira na svakom nivou. Obavezno:

https://rgrss.bandcamp.com/album/a-world-of-concern

 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1018 on: 15-01-2022, 13:19:40 »
Izdavačka delatnost se polako vraća u standardni tempo nakon predaha krajem Decembra i početkom Januara pa je ova nedelja, iako bez nekih PRETERANO udaračkih momenata svakako donela nekoliko sjajnih izdanja. Na kraju krajeva ne čujete baš svake nedelje kako pokojni Slayer Hippy svira Blue Oyster Cult. Idemo:

Blek metal!!! Španski black-death šefovi, Ered su izdali album sastavljen od neobjavljenih ili retkih snimaka i Curses of the Past je dopadljiva kolekcija sa gomilom interesantnih pesama iz različitih perioda rada benda koji je aktivan već četvrt veka. Ered imaju kilometražu i pedigre, pa je Curses of the Past vrlo prijatan program kvalitetnog i raznovrsnog zvuka:

https://ered.bandcamp.com/album/curses-from-the-past

Rus Евгений Кулагин muziku stvara pod umetničkim pseudonimom Solza Mist i prvi album ovog projekta sa obale belog mora je impresivan. Ovo je – rekao bih tipično ruski – emotivan i melodičan post blek metal zvuk, sa puno atmosfere i melodije, ali Кулагинa izdvaja visok kvalitet muzičke izvedbe, uz koji ide dobra produkcija ali i talenat za pisanje i aranžiranje pesama. Jednostavno, album Path zvuči zrelije i prosviranije od većine onog što rade kolege pa sam se prijatno iznenadio.

https://solzamist.bandcamp.com/album/path-2

Finski Aegrus ima novi EP (koji, doduše, izlazi tek naredne endelje) i The Carnal Temples je izrazito zabavan finski blek metal, sirov, energičan i „prirodno“ melodičan. Naravno da je ovo duboko ušančeno u old school zvuku, sa pank-rok elementima u svojoj srži, ali je kvalitetno, vrlo autentično i moćno. Valja:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/the-carnal-temples
https://youtu.be/f4CJCmfht7s

Čileanski jednočlani pregalac Morbid Holocaust nije ništa snimao od 2020. godine (a pre toga je aktivno izbacivao po više izdanja godišnje) pa je Demo 2022 lepa prilika da pokaže kako kreativno uzdržavanje nije samo mit. I nije, ovo su tri pesme old school black metal prebijanja, koje je istovremeno i sirovo ali i dovoljno sofisticirano da zasluži da nosi 2022 u imenu. I solidan zvuk i produkcija. Ja zadovoljan, pogotovo što se druga pesma zove Soy i, maštam ja, slavi vegetarijanstvo:

https://morbidholocaust.bandcamp.com/album/demo-2022

Finski blek metal duo Vaino je toliko melodičan i osećajan na debi albumu Metsänpeitto da čoveku bude malo i neprijatno. No, momci to kompenzuju zbilja sirovim zvukom i organskom, živahnom svirkom a što muzici daje autentičnu notu kao nešto što ide iz duše – više „folk“ nego „pop“ – pa ja to sasvim podržavam:

https://vainoofficial.bandcamp.com/album/mets-npeitto

Nijemci Silent Leges Inter Arma su mnogo suroviji i robusnije producirani na svom drugom albumu, Ad plures ire, ali to ne znači da ovde nema melodičnosti, naprotiv. Ovo je tvrd ali i harmonski raznovrstan album za postavu kojoj je doslovno trebalo deset godina da ga napravi tako da se ovde čuje mnogo ideja nastajalih i isprobavanih tokom protekle decenije. Voleo bih nešto dinamičniji, manje „plastičan“ zvuk – ovako sve deluje kao da je sastavljeno od jako komprimovanih semplova – ali muzika je zanimljiva:

https://silentlegesinterarma1.bandcamp.com/album/ad-plures-ire

No, na brzinu se vraćamo natrag u Finsku za potrebe drugog albuma sastava Tyhjä. Valtakunta po ko zna koji put podseća da Finci poslednjih nekoliko godina dominiraju u skandinavskom blek metalu sa naoko beskonačnom količinom bendova koji imaju beskonačno mnogo ideja o tome kako da pišu i sviraju blek metal utemeljen u tradiciji a originalan i vitalan. Tyhjä su ekstremno kvalitetni i nude veoma zreo, moćan zvuk i promišljene pesme:

https://tyhj.bandcamp.com/album/valtakunta

Iz orbite „komercijalnog“ blek metala stižu belgijski Wiegedood („smrt u kolevci“) sa svojim četvrtim albumom, There's Always Blood at the End of the Road a koji je... odličan. Ova postava, sa članovima iz orbite kolektiva Church of Ra je svoj blek metal pažljivo formatirala da zvuči moderno, ali originalno i osobeno, sa muzikom koja na ovom albumu naprosto obara s nogu idejama i hiperkvalitetnom realizacijom. Ovde se kvalitetan studijski zvuk apsolutno opravdava minucioznošću muzike što je ova ekipa pravi i ja sam više nego oduševljen albumom:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_keRUwlIyUB8td5jHMa3NQqEhVIAIvznKY

Deathentrance je prvo ovogodišnje izdanje za ruski Wintaar (zaista jeste, proverio sam, dakle, posle prošlogodišnjih šest albuma, možda WV aka Евгений Пильников malo uspori) i, pomalo šokantno, ovo je znatno sofisticiraniji blek metal nego što nas je ovaj projekat navikao. Da se razumemo, tokom poslednje dve godine Wintaar se jeste kretao ka sve ambicioznijoj i složenijoj muzici a Deathentrance označava ozbiljan skok i u produkcijskom i u aranžerskom smislu. Srećom, zadržana je i dalje ona fina crta melanholije između svog tog truda da se oštri, sirovi zvuk zauralskih pustoši malo „otopli“ i ovo je lepa ploča. Wintaar uspeva da svoj zvuk osavremeni a da ne izgubi ključne dimenzije hladnoće i usamljenosti koje su mu od početka zaštitni znak i ja sam vrlo zadovoljan.

https://winterblackmetal.bandcamp.com/album/deathentrance

Stoner rok! Dum! Hard rok! Psihodelija! Solunci Red Frame sviraju progresivni rok sa sve violinom i bariton-gitarom u stalnoj postavi i njihov debi album, Whakapakoko je serijal šarmantnih skica negde između klasičnog proga i savremenijeg noise rock, jelte, rokanja. Ovo je vrlo solidna power-trio formula i tih šest instrumentala lepo procure i ima se tu šta čuti i slušati iz početka:

https://submersionrecords.bandcamp.com/album/whakapakoko

Mutha Trucka su iz Čikaga i njihov album The Dead Sessions je prijatana, šmekerska rokenrol ploča sa elementima stoner i desert rocka ali bez insistiranja na bilo kom od njihovih detalja. Ovde su pesme u prvom planu, šmekerske bas-linije, poletni rifovi, melodično pevanje, pijani refreni. Bend uz sve to ima dovoljno prljavštine da ne zvuči ni na koji način „komercijalno“ pa se ovo fino troši od strane nadžak-baba poput mene:

https://muthatrucka.bandcamp.com/album/the-dead-sessions-3

Novi Frozen Planet….1969 se zove Not From 1969 i mada nema koga TO ne bi zbunilo, muzika u ove tri pesme je vrlo lepa. Kao i obično, Australijanci sviraju džemerski, psihodelični, instrumentalni rok i ovo su tri dugačka, meandrirajuća komada, bez stvarnih pančlajna ali sa puno izvrsnog gruva. Lepo:

https://peppershakerrecords.bandcamp.com/album/not-from-1969

Londonski Flamebearer imaju korene duboko u “čistom“ metalu iako im je muzika u teoriji stoner rok sa, recimo, pankerskim refrenima. Lepa, zapravo, kombinacija i fine dve pesme na njihovom prvom demo snimku nazvanom prosto Demo 1. Valjano je:

https://flamebearer.bandcamp.com/album/demo-1

Za porciju poštenog, i staromodnog, ali šarmantnog hard roka, obratićemo se na adresu madridskog kvarteta Mamvth. Njihov prvi album, The Fog, očekivano i autoritativno kombinuje bluz, psihodeliju i energični, distorzirani zvuk za zdravu, prepoznatljivu kombinaciju koja bi bila sasvim kod kuće u sedamdesetim godinama prošlog veka, a i danas fino zvuči. Morate se, da se razumemo, navići na naglasak pevačice Law, ali njeni vokalni kvaliteti su adekvatni za ono što bend radi, dok su pesme himnične, prijatne i ulaze pod kožu, a produkcija je fino odmerena i dovoljno prirodna za moje potrebe:

https://mamvth.bandcamp.com/album/the-fog

Kad smo već kod staromodnog, australijski Buffalo osnovani su još 1971. godine (mada su postojali od 1968. pod drugim imenom). Iako bend već izvesno vreme ne radi, njihov frontmen Dave Tice povremeno nastupa kao Buffalo Revisited. E, pa, Ripple Music nam donosi prvi živi album ove postave, Volcanic Rock Live, sa pet pesama odličnog južnjačkog teškog roka. Ako volite ’70s hard rok, ovde nema šta da se razmišlja:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/volcanic-rock-live

I u istom ključu, isti izdavač nam donosi tribjut album legendarnim Blue Oyster Cult, nazvan, prikladno, Dominance and Submission. O uticaju benda koji je, uostalom, popularisao upotrebu termina Heavy Metal ne treba trošiti puno reči a album ima trinaest pesama zanimljivih bendova koji prolaze kroz BOC katalog sa ogromnim apetitom i daju mu savremeni ali poštovanja puni tretman. Mislim, samo to da Howling Giant sviraju Godzillu bi trebalo da je dovoljno.

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/d-minance-and-submissi-n-a-tribute-to-blue-yster-cult

Lamp of the Universe su sa Novog Zelanda (mada je to, koliko me intuicija služi, možda i jednočlani bend) i a ovih dvadeset i kusur godina postojanja razvili su prilično karakteran stil u svojoj kombinaciji psihodelije, roka, folka... Album The Akashic Field se vrlo uspešno oslanja na azijske muzičke tradicije uzimajući, jelte, pelcer, od psihodeličnog roka šezdesetih i sedamdesetih i ovo je fenomenalan program tripozne, gruverske muzike za staro i mlado:

https://lampoftheuniverse.bandcamp.com/album/the-akashic-field

I kad smo već kod lampi i svetiljki, Swamp Lantern su iz Sijetla i sviraju melodičan, samo malo grandžerski doom metal. Album The Lord is With Us je njihov drugi i jako je prijatan sa svojim tužnim, svečanim atmosferama i veoma heavy zvukom. Swamp Lantern vrlo uspešno doom metalsku melanholiju i težinu stavljaju u pravi odnos, praveći dugačke, spore ali ne i namešteno dramatične pesme koje se lepo kotrljaju i ulaze u uho:

https://swamplantern.bandcamp.com/album/the-lord-is-with-us

Grčki A Borrowing Kid Generation nije sačekao da prođe ni godinu dana od prošlog albuma da izbaci novi, Pressure. Doduše, za ovog čoveka je to zapravo poprilična pauza pa Pressure deluje dosta razrađeno i metodično osmišljeno. Ovo je i dalje gruverski, navećim delom (ali ne ekskluzivno) instrumentalni stoner metal produciran „kućno“ ali pristojnog kvaliteta sa pesmama koje nisu nekakvi novi uvid u rok muziku ali lepo cure:

https://aborrowingkidgeneration.bandcamp.com/album/pressure

Jednočlani sastav Moth66 dolazi iz mesta Flint u Mičigenu poznatog, kao i naš Zrenjanin, po, jelte, zagađenju vode. Album LXVI donosi, dakle, prljav ali prijemčiv, pa i ZARAZAN teški rok, sa jakim faz-distorzijama i puno etitjuda. Produkcija nije idealna, ali je muzika srčana i ima dosta dobrih ideja, pa se ovo  fino posluša:

https://moth66.bandcamp.com/album/lxvi

King Bastard iz države Njujork nude tipično superteški stoner metal na albumu It Came from the Void. Ovo je jako glasno ali sa dinamičnim masteringom koji u mnogome olakšava nasrtaj na uši, a pesme su psihodelični, vrlo gruverski stoner, sa čak dodatnim udaraljkama u postavi što mene uvek jako odobrovolji. No, brutalno distorzirane gitare (i bas-gitara najviše od svih) su u temelju ovog zvuka i ovde se čovek pogubi u teksturi dok dlanom o dlan, no, da bude jasno, bend se izrazito trudi oko pesama i ima svašta da ponudi:

https://kingbastardtheband.bandcamp.com/album/it-came-from-the-void

Španjolski Jhufus su naši stari znanci pa onda i unapred znate da li će vam se dopasti novi EP, The call of the Monolith. Ovo je prijatan, psihodeličan, instrumentalni stoner zvuk koji voli puno ponavljanja i hipnotički deluje na slušoca, dok lagano, metodično razvija svoje zvučne slike. Meni vrlo prija:

https://jhufus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-monolith

Forbidden Place Records su nas i ove nedelje poradovali jednim sjajnim albumom. Space Coke su prvorazredan psihodelični stoner bend iz Džordžije koji u stalnoj postavi kvarteta ima klavijature a koje opet izvrsno doprinose teškom gitarskom zvuku. Album Lunacy ima svega šest pesama ali su to podugačke, veoma psihodelične i gruverske sage sa ipak dovoljno maštovitim i prorađenim aranžmanima za potrebe strože nastrojene publike. Odličan zvuk i naglašena tripoznost čine ovo izdanje jednm od najboljih koje sam čuo ove nedelje. A izdavač daunloud prodaje po ceni koju sami ponudite!!!!!!!! Dobrotvori!!!!!!!!!!!!!!!

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/space-coke-lunacy
https://spacecoke.bandcamp.com/album/lunacy-2 

Thrash! Speed! Hardcore! Grindcore! Death! Meksički Toxic Thrill sviraju vrlo ’80s thrash metal i njihov četvrti album, ...And Still After me je podsetio na neke od najsvetlijih momenata nemačkog thrasha iz druge polovine osamdesetih i bendove poput Kreator, Sodom, Assassin... Naprosto, ovo jeste trešerski treš, ali sa sasvim dovoljnom količinom progresivnih ideja da se sluša kao zrelija, ambicioznija forma ove muzike. Vrlo lepo:

https://youtu.be/dpCWszGMONc

Odličan thrash stiže iz Norveške na najnovijem demo snimku sastava Corroder. Tombs of Terror, kako se EP zove, u pet pesama ima više ideja, kvalitetne svirke i duše, jelte, nego što mnogi bendovi spakuju u cele karijere i Corroder su poodavno spremni da imaju propisan album jer već dve godine snimaju kvalitetne singlove i demose. Tombs of Terror je fantastičan materijal, sjajne produkcije i ekstremno sazrele forme pa ga iz sve snage podržavam:

https://corroderofficial.bandcamp.com/album/tombs-of-terror

I još sjajnog thrasha, ovog puta iz Italije u formi prvog EP-ja sastava Exhaustion iz Verone. Cold Death Embrace, istini za volju, ima dosta pank i rok elemenata, ali je u celini ovo vrlo moćan, težak i poletan thrash metal stare škole, vrlo energičan i agresivan a opet duševan i organski napravljen. Izdavač, finski Naturmacht Productions uglavnom zna šta radi pa tako i u ovom slučaju. Šutka do jutra sa ovim:

https://naturmachtproductions.bandcamp.com/album/cold-death-embrace

Brazilski Deathgeist su melodični i zvuče vrlo „nemački“ na novom albumu, Procession of Souls. Hoću reći, produkcija na stranu, ovo dosta zvuči kao da slušate Destruction iz osamdesetih godina i ta old school nota mi vrlo prija sa ovim albumom.

https://youtu.be/OwM9nKYXS3g

Od Faceplant iz Toronta sam očekivao nekakav krosover zvuk s obzirom na ime, ali EP Citizen Pain ima dve kratke pesme efikasnog, kvalitetnog grindcore zvuka. Ovo je grajndčina koja forsira gruv radije nego superbrzinu ali Faceplant umeju da zakucaju i brutalan blastbit a i da naprave pesmu od preko tri minuta koja ima smisla i održava zavidan nivo agresije sve vreme. EP plaćate koliko hoćete a nadam se da će bend uskoro snimiti neki duži materijal jer zvuče zrelo i napaljeno.

https://fuckfaceplant.bandcamp.com/album/citizen-pain

Kad smo već kod krosovera, Rodent (with Glasses) su berlinski krosover projekat koji voli humor bar koliko i distorzirane, denflovane rifove. A (mini)album Hidden Gems, koji sakuplja skrivene pesme sa starih izdanja, te neke demo pesme je mesto na kome ima dosta humora (i repovanja). No, Rodent sviraju kvalitetno (posebno za svoju, srazmerno lo-fi kategoriju) i ove zajebancije su uglavnom dobre pesme koje vredi zavrteti više puta. Bend sprema novi album ali Hidden Gems je fina marenda i daje se za onoliko para koliko sami odvojite. Pošteno.

https://rodentthrash.bandcamp.com/album/hidden-gems

Necroweasel zvuči kao ime za nekakav zajebantski krosover asatav ali ovi Finci sviraju smrtno ozbiljan krosover-treš i drugi album, Global Warning odlikuju mračnije atmosfere, brutalni vokali, energična svirka i visok tempo. Sve, dakle, što ja volim. Devet pesama prebijačke svirke, a za samo dva evra, proverite:

https://necroweasel.bandcamp.com/album/global-warning

Eightfold Path su metalizirani hardcore bend iz San Hozea i, pa, zvuče baš kako očekujete da zvuči metalizirani hardkor iz Kalifornije. Kvalitetno, heavy, siledžijski, ali ipak sa stilom. EP  Divinity in Suffering ima kvalitetne pesme i ne gubi se u gansterskom pozeraju, a kako je sve prilično ekonomično (svega jedna pesma prebacuje tri minuta) i dobro prpducirano, vredi odvojiti uvce pa i zavući ručicu u džep jer ovo plaćate koliko hoćete:

https://eightfoldpath408.bandcamp.com/album/divinity-in-suffering

Još metaliziranog hardkora dolazi nam iz Ukrajine. Ice Peak Hate trpaju iz sve snage na EP-ju  Five O'Clock Circle Pit koji je, jelte, upravo napravljen da izaziva te srkl pitove koje frontmeni metal i hardkor bendova toliko vole. Ice Peak Hate su odlično producirani (naravno, bez trunke dinamike u zvuku ali ovo je muzika koja profitira od predstavljanja slušaocu zvučnog zida od granita) a i pesme su im dovoljno originalne da ja obratim pažnju i klimnem s odobravanjem. Super je što je poslednja pesma zapravo remiks naslovne stvari urađen u zaista old school EBM stilu kako ga bend i najavljuje. Rispekt:

https://icepeakhate.bandcamp.com/album/five-oclock-circle-pit

I još metaliziranog hardkora dobijamo iz – Čikaga. Break The Cycle su tvrdi, napaljeni, sa lepim, vrlo heavy zvukom i navijačkim refrenima (da ne pominjem legendarni sempl iz filma The Punisher u kome Thomas Jane igra Punishera a Džontra Volta jednog od notabilnih negativaca), ali i dobrim rifčinama koje čoveka ne mogu da ne pokrenu i i samog malo popale. Kapiram da ovaj bend pravi ršum na koncertima, ali i EP koji se zove isto kao i bend je vrlo solidna vizit-karta.

https://breakthecycle312.bandcamp.com/album/break-the-cycle

(Kraj u sledećem postu)
 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1019 on: 15-01-2022, 13:20:24 »
I indonežani Still Asshole (ali kakvo genijalno ime!) sviraju metalizirani hardcore ali sa malo više elemenata grindcorea i death metala. Za Alerta tvrde da im je prvi album, ali ovo ima samo četiri kratke pesme pa je u pitanju više EP. No, simpatično, je, spajajući mladalačku energiju sa ipak jednim zrelijim i maštovitijim pristupom muzici. Pritom, produkcijski i izvođački više nego zrelo:

https://stillasshole.bandcamp.com/album/alerta

Road Pig iz Nju Džersija imaju dve pesme odličnog, bučnog D-beat hardcorea na split kaseti sa sastavom Lacking. Za Lacking ne znam kakvi su, ali Road Pig se fino distorziraju, imaju prijatne pank melodije i himnične refrene, što je meni sve dovoljno da ponudim palac na gore:

https://roadpig.bandcamp.com/album/lacking-split

Urdr su iz mesta Bremerton u državi Vašington, i novi EP, Punished for Living ima pet pesama sirovog i surovog blackened crust zvuka. Ne da se Urdr sad nešto ističu maštovitošću, ovo je vrlo standardna ponuda za takvu muziku, ali bend zvuči autentično, „stvarno“ i ima svoju vrednost. Ja sam zadovoljan.

https://urdr.bandcamp.com/album/punished-for-living-ep

Kad smo već kod blackened crusta, Wolfbastard iz Mančestera prpoisno kidaju na svom trećem albumu, Hammer the Bastards. Ništa posebno ambiciozno u pogledu forme, ali Wolfbastard zvuče odlično i sviraju jako energično i napaljeno pa je teško da se slušalac ne inficira sa malo, jelte, entuzijazma, dohvati macolu i smlati nekog popa, makar u maštarijama. Naravno, nisam za nasilje, uključujući prema kleru, i kad vidim ovakav omot ne mogu da ne pomislim kakve bi to skandale izazvalo u bogobojažljivoj Srbiji...

https://clobberrecords.bandcamp.com/album/wolfbastard-hammer-the-bastards

Moskovljani Поножовщина сколопендры odvaljuju vrlo glasan hardcore punk/ d-beat na istoimenom albumu. Koji traje dajbože 15 minuta ali ima masivan zvuk, odličnu svirku, propisnu dozu grajnderske, jelte, razjarenosti i lep odnos bržih i srednjetempaških deonica. Pritom su gitare zdravo maštovite i ovo četvoro podvižnika imaju čime da se ponose. Da ne pominjem da sam učio Ruski onolike godine a da nisam imao pojma da se stonoga kaže сколопендра. Skandal:

https://scolopendraknifeparty.bandcamp.com/album/s-t

Kada nazovete bend „bušilica“ to nije jer najavljujete nježne serenade ili nekakav suptilni intelektualni program, tako da Bore iz Konektikata zakivaju nervozan, mučan, disonantan a opet neodoljiv sludgecore na istoimenom albumu. Ovo je agresivno a opet ranjivo, dobro i glasno producirano, sa kratkim, ekonomičnim pesmama, i, za moje potrebe, izvrsno pogođen paket. A plaćate koliko hoćete. Pa stvarno:

https://boringct.bandcamp.com/album/bore

Evo još jednog benda koji u imenu ima reč za bušilicu. Gut Dril je jednočlani grindcore/ metal bend uz Ujedinjenog kraljevstva a The Saint je snimak sa dve pesme koji koristi Majku Terezu za omot ali i nudi vrlo disciplinovan, mošerski, kvalitetno napisan i odsviran grind/ metal sa očiglednim Pig Destroyer uticajima ali i sa sopstvenim identitetom. Lepo sve to zvuči a plaćate koliko hoćete, dakle idealan paket:

https://gutdrill.bandcamp.com/album/the-saint

Paranoise iz Los Anđelesa zvuče šarmantno na novom materijalu za split singl sa X-Acto (koji, kažu, uskoro izlazi). Ovo su tri pesme, prog-punk-noise usmerenja, kratke, sumanute i vrlo dopadljive. Relativno lo-fi zvuk ovde deluje kao svestan izbor i uklapa se u generalnu orijentaciju benda ka tuđinskom i nestandardnom.

https://paranoisesixsixsix.bandcamp.com/album/split

Sa imenom Genocide Doctrine od novog danskog benda iz Roskildea možete da očekujete samo okrutan deathgrind i istroimeni demo upravo to donosi. Ovo je pet kratkih, efikasnih, naravno brzih i agresivnih pesama koje imaju taman toliko vremena da između rafalnih blastbitova i urlanja prosviraju malo složenije death rifove i daju slušaocu vremena da se malo osvrne oko sebe dok se ne završe. Vrlo ubedljiva izvedba i solidan miks, sjajan početak za Genocide Doctrine a koji pritom plaćate po želji.

https://genocidedoctrine.bandcamp.com/album/genocide-doctrine

GoreSkinCoffin isto šalju jasnu poruku svojim imenom. Album Release my Suffering kombinuje grind, death i malo black metala za jednu finu, solidno produciranu (mada, naravno, spljeskanu u masteringu) mešavinu koja će prijati ljubiteljima brutalne muzike, posebno ako vole vokale koji podsećaju na gnevnog Paju Patka. Meni je ovo vrlo pristojno:

https://goreskincoffin.bandcamp.com/album/release-my-suffering

Meksički kosmički death-progresivci Nebulation imaju dve pesme složenih aranžmana i operetske atmosfere na EP-ju The end of the races. Melodično je to i napaljeno i nije sasvim po mom ukusu, ali ovo je prilično partizanska akcija i ne mogu da ne skinem kapu za koncept i egzekuciju:

https://nebulation.bandcamp.com/album/the-end-of-the-races

Solunci Dysnerved zvuče odlično na debi albumu Man in the Middle a koji kombinuje black i death metal u jednom prilično progresivnom, pomalo i „post“ ključu za kolekciju kompozicija koje i pored naglašene maštovitosti u aranžiranju imaju zajedničku estetiku i stil. Vrlo zanimljiva ploča dobre atmosfere i prijemčivog zvuka.

https://dysnerved.bandcamp.com/album/man-in-the-middle

Danski Rambuk su odmah sumnjivi jer među pet članova benda ni jedan jedini nema dugačku kosu. Sme li se to? No, debi album, Chains, je simpatičan srednjetempaški thrash-death metal rad sa solidnim gitarskim radom. I pevanje i ritmovi i povremeni upadi melodije su možda za mrvu bliži metalcore formulama nego što ja volim, ali album se svejedno lepo posluša:

https://rambuk.bandcamp.com/album/chains

Brazilski Suburbius svira tri prijatne brutal death metal pesme na EP-ju Eterna Escravidão. Ovo je bendu prvo zvanično izdanje posle jednog demo snimka i dobijamo energičan, gruverski i napaljen death metal koji svakako ima još mnogo prostora za sazrevanje ali nudi zdravu, dobru osnovu. Sami birate cenu:

https://suburbius.bandcamp.com/album/eterna-escravid-o

Nogothula su iz Sinsinatija i svirtaju ne naročito originalniu, čak dosta, jelte neoriginalni death metal, no, debi minialbum, Gore Vortex Ascension je svakako prijatna kombinacija ukusnih rifova i mošerskih ritmova, malo brzo, malo srednje, baš kako treba da se sve to lepo proguta. Solidna produkcija i jedan sasvim pristojan produkt:

https://nogothula.bandcamp.com/album/gore-vortex-ascension

Old school death metal je na programu prvog demo-snimka benda Infernalis iz Tusona iz Arizone. Ovo je mošerski, rifaški i vrlo zarazno, vrlo pokretački oblikovana muzika sa zvukom koji zapravo podseća na „chainsaw-metal“ stil švedskih bendova, čemu doprinosi i izuzetno zverski glas pevača. Četiri kratke, efikasne pesme, puno hedbenginga i pravljenja grimasa – prelepo.

https://infernalis.bandcamp.com/album/demo

Gored Embrace je slatko ime za death metal bend  a ovi Čikagoanci sa dve pesme na materijalu Promo 2022 pokazuju solidno poznavanje žanra i njegovih tropa i mada se Gored Embrace ne izdvajaju preterano originalnim tumačenjem tih istih tropa, ovo je prijatno za slušanje i svrlo solidno producirano:

https://goredembrace.bandcamp.com/album/promo-2022

Filipinski Nullification svira vrlo lep death metal na svom debi albumu, Kingdoms To Hovel. Ovo je nedvosmisleno old school muzika sa formatom i senzibilitetom koji u priličnoj meri asociraju na same Death, naravno, uz smislene, dobro promišljene nadogradnje. Bend piše dobre pesme a zaista starinski zvuk puno pomaže u uspostavljanju pravilne estetike. Odličan debi i album koji se lako sluša u krug sa svojim mošerskim programom i tečnim, prirodnim aranžmanima:

https://personal-records.bandcamp.com/album/kingdoms-to-hovel

Singapurski Oshiego je iskusan sastav koji je za poslednjih deceniju i po snimio i izdao dosta materijala. Najnoviji, peti album, Jaljalut stoga donosi kvalitetan deaththrash metal, sa epskim prizvukom i poštenom, znojavom svirkom. Oshiego vole brzu svirku ali su im pesme napisane sa dosta ambicioznim aranžmanima i puno rifova koji se trude oko harmonske kompleksnosti, te promena ritma i dinamike tako da je na programu raznovrsna ponuda. Vrlo lepo, u celini:

https://oshiego.bandcamp.com/album/jaljalut

Technical death metal publika za ovu nedelju ima drugi album benda Aethereus iz Tacome u Vašingtonu i ovo je primereno ambiciozna i kvalitetna ploča. Aethereus su i progresivci tako da album nije samo zakucavanje iz sve snage sve vreme već ima i dosta „nemetalskih“ elemenata, bas-gitaru bez pragova, džez momente i sve što očekujete, a pesme su epske, kompleksne ali su PESME a ne samo nanizani rifovi i neparni ritmovi. Produkcija vrlo nedinamična, kako i  očekujemo od ovih bendova pa iako Aethereus nisu skroz moj fazon, album Leiden pruža dosta materijala vrednog svačijeg vremena:

https://aethereus.bandcamp.com/album/leiden-2

I poljski Torn From The Womb ima tu „tech“ komponentu. Vredni Konrad Dera, jedini član ovog projekta je snimio novi album, Purgal Abnomitary, nadovezujući se na prošlogodišnji EP istog imena i ovo je kvalitetno i ubedljivo, mada sa čak trinaest pesama i veoma brutalnim, komprimovanim zvukom može da bude i ubitačno za uši. Ali kvalitete pesama je neupitan i Dera je definitivno jedan od heroje poljske scene:

https://tornfromthewomb.bandcamp.com/album/purgal-abnomitary

Slem publika, za to vreme, dobija debi album švicarskih Inhumane Existence. Dehumanized je uredan, lepo snimljen, možda tipično evropski slamming death materijal, sa korektnim nivoima težine i gadosti, ali bez pornografskih fiksacija na elemente koje bi oslabile kvalitet pesama. Naravno, zvuk je brutalno iskomprimovan, ali slem je uglavnom takav, pa ko to može da izgura ima čak dvanaest pesama finog, maštovitog prebijanja:

https://inhumaneexistence.bandcamp.com/album/dehumanized

I poslastica za death publiku stiže u formi albuma Everwinding Slaughter transatlantskog projekta Weaponry. Kanadski levičarski trešer Jo Capitalicide koga znamo po projektima Ice War, Aphrodite, Devil Cross i još milion drugih ovde se udružio sa Daveom Rottenom iz kultnih madridskih death metalaca Avulsed i ovo je album energične, primitivne a sofisticirane svirke koja organski spaja death, thrash, speed i grindcore sa malo panka, pružajući energičan, brutalan program a gde pesme ipak dišu i imaju identitet. Užitak:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/everwinding-slaughter

Ulazimo u poslednju krivinu i tu nas čekaju heavy metal, power metal, te sve ono što je žanrovski malo neuhvatljivo. Recimo, post-metalci iz Nevada Sitija, Æquorea počinju godinu dopadljivim albumom melanholične ali energične svirke. Četiri pesme na albumu DIM, istina je, traju dugo i idu sporo ali ima ovde dosta elegancije i ko voli taj elegični, a opet dostatno zli metalski zvuk sa ovim će se prilično dobro udati. Solidna produkcija, ubedljiva svirka:

https://aequorea.bandcamp.com/album/dim

Nije možda uobičajeno da u metal preglede uvršćujemo albume sa imenom Live at Montreux Jazz Festival ali Šveđanka, orguljašica i kompozitorka Anna von Hausswolff je svojim saradnjama sa Sunn0))) svakako zaradla ovu distinkciju. A i ovaj živi album je sasvim dovoljno metal, sa svim svojim gotik, dron i džez elementima. Hoću reći, ovo je za probirljiviju publiku koja i ne mora dolaziti sa metal strane ali svakako ne škodi ako i jeste:

https://annavonhausswolffsl.bandcamp.com/album/live-at-montreux-jazz-festival

Brazilski Sentencer je relativno svež bend (sa prvim snimkom iz 2020. godine) a koji se jako oslanja na formule tradicionalog, ’80s metala. Novi EP, Inception je u tom smislu veoma prijatan, sa starinskim ali ne i mlitavo-nostalgičnim pesmama i zvukom koji je, pa, recimo simpatično muljav. Sentencer se eksplicitno smatraju nastavljačima Judas Priest, Accept i Iron Maiden škole komponovanja i očekujte himnične pesme, dugačke duple solaže, ceo taj program. Prijatno.

https://sentencerofficial.bandcamp.com/album/inception

MF Ruckus iz Denvera su klasičan heavy bend sa naklonom ka sleaze metal stilu i naslovima pesma kao što su Jesus Hellraiser Christ, Gasoline (For My Party Machine) ili All My Heroes are in Hell... No, album Thieves of Thunder je dobar, sa upečatljivim pesmama i poštenom, znojavom svirkom. MF Ruckus imaju dovoljno elemenata NWOBHM zvuka da ne budu prosto glam rokeri ali i dovolno garažne sirovosti da ne budu „obični“ metalci. Fina kombinacija i petnaest pesama na albumu koji je pripreman punih sedam godina. Pa poslušajte:

https://mfruckus.bandcamp.com/album/thieves-of-thunder

Eliminatoriz Lankastera u Engleskoj na svom drugom albumu, Ancient Light provajduju melodičan, energičan heavy metal po receptima stare škole, smeštajući se negde između divljeg NWOBHM i metodičnijeg thrash metal zvuka. Deset pesama himnične provinijencije, malo mejdnovskih rifova, vokali sa dosta harmonija – sve je tu i nema greške:

https://eliminatorheavymetal.bandcamp.com/album/ancient-light

Za kraj i album nedelje, oh, Maule iz Vankuvera sviraju klasični heavy metal MNOGO po mom ukusu! Njihov debi album, Maule je baš onako sjajno iskombinovana ulična prljavština sa u nebo zagledanom himničnošću da sam se posle prvih pola minuta osećao kao da mi se stomak smanjuje a kosa produžuje a posle dva kao da imam četrdeset godina manje. Ne da su Maule sad nešto „savršeni“ ali su autentični, napaljeni, imaju dobre rifove, solidnu produkciju i umeju da naprave vokalne harmonije koje zvuče šmekerski a ne se samo sleazy. Muzika je svakako prilično predvidiva i bend ne ruši sad neke stilske granice ovim albumom, ali ponekad samo želite da poslušate ploču tradicionalne heavy metal muzike koja gazi napred i diže na noge, i Maule to isporučuju sa zastrašujućom ubedljivošću:

https://maule.bandcamp.com/album/maule

 

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1020 on: 22-01-2022, 13:22:57 »
Zahvaljujući provođenju nedelje više u krevetu nego na nogama, jesam imao prilike da igram više igara i čitam više stripova, ali metala se nisam naslušao, pa danas imamo malo manju količinu izdanja nego inače. Ali su dobra. Da ne kažem LEKOVITA. Poslušajmo!



Blek metal na početku i, takođe na početku, odlična pokazna vežba iz ruskog blek metala na četvrtom albumu kungurskog dvojca, Aveth. Der Untergang je ploča ledene, melanholične i mračne atmosfere, ličnog izraza i produkcije koja ne žrtvuje masu prostornosti. Aveth pišu dugačke i epske pesme o depresivnim temama i izvode ih sa mnogo ubedljivosti pa je Der Untergang dostojanstven, otmen album slovenske širine i duševnosti. Još i taj omot!

https://aveth.bandcamp.com/album/der-untergang

Jesmo li do sada pisali o ijednom bendu iz Lihtenštajna? Ako nismo, Tankfist su prvi a njihov ovogodišnji EP, Smoke Mortar donosi tri pesme sirovog, zlog i jeftinog blackened thrash metala. Sve ovo zvuči jako narogušeno i negativno (u najpozitivnijem smislu) i Tankfist su kao ispali iz nekog mračnog momenta u osamdesetima kada su se negativne emocije i nezadrživ impuls za kreiranjem susreli u idealnom i srećnom spoju. Puno krljanja i dreke za samo jedan švajcarski franak:

https://tankfist666.bandcamp.com/album/smoke-mortar-ep

Shadows? SHADOWS? Zar ovaj nemački blek metal projekat sa, slutim, samo jednim članom nikada nije čuo za slavni surf-rock bend skoro istog imena? Enivej, prvi demo ovog projekta, Anomie, ima tri pristojne pesme sa malo zakivanja i malo lepe emocije, snimljen sasvim pristojno i sa sasvim zavidnim nivoom kvaliteta svirke. Nije loše za prvi snimak!

https://shadows666.bandcamp.com/album/anomie

Eternal Sombre Curses je kompilacija demo snimaka i svega što je singapurski bend Purbawisesa napravio u prvoj deceniji ovog veka (zaključno sa 2011. godinom) i ovo je 50 minuta krvožednog blek metala stare škole, sirovog (mada ne sasvim nekvalitetnog) zvuka i vrlo lošeg raspoloženja. Samo za utreniranu klijentelu, ali ovde ima pravih bisera:

https://purbawisesa.bandcamp.com/album/eternal-sombre-curses

Zanimljiv (post)blek zvuk nam stiže na prvom EP-ju maštovito nazvanog trija Die Not, Poor Death iz Sjeverne Karoline. Sam EP, Deadwater Rose je zapravo lepo snimljen i miksovan imajući u vidu da je ovo očigledno prilično partizanska akcija a muzika je, pa taj hermetični, ali emotivni post-blek stil koji ume da bude i oštar i melodičan. Nije rđavo a cenu određujete sami:

https://dienotpoordeath.bandcamp.com/album/deadwater-rose

Inače sjajni britanski sludge-stoner autor, Froglord, nam je pre neki dan poslao mejl da je napravio blek metal ploču tematski orijentisanu na, er, miša Stjuarta Litla. I Hate Stuart Little je ime i projekta i EP-ja i ovo je onako, jeftino i gruverski, kao i Froglord i ima šarma. Pogotovo ako i vi delite mržnju prema Stjuartu:

https://ihatestuartlittle.bandcamp.com/album/i-hate-stuart-little

Ysyry Mollvün je jednočlani argentinski blek metal projekat koji na istoimenom albumu donosi ogromnu količinu koncepta, a što ga postajete svesni već kad vidite omot. Radi se o projektu započetom pre još deset godina a koji je zasnovan na starosedelačkom folkloru i mitovima. Muzika je, čak, iznenađujuće „normalna“ sa blek metalom koji se sasvim ugodno smešta uz tradicionalnu ritualnu muziku i kompozicijama koje su korektno aranžirane i producirane vrlo solidno. Folk-metal, u svojoj blek metal formi je neretko jedna od najmaštovitijih formi modernog metala, a Ysyry Mollvün potvrđuje ovo pravilo:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/ysyry-mollv-n

Isti izdavač, Avantgarde Music izbacuje i prvi album kanadskih Vastatum, Mercurial States of Revelation i, mada je bend nov, radi se o ljudima koji već decenijama rade u kanadskom blek metalu sa bendovima Vanquished, Kaifrun i Hostium. Vastatum nudi atmosferičan, pomalo melanholičan, ali svakako i hermetičan moderni blek metal, bez previše naklona shoegaze tropima, ali sa uporedivom ljubavlju prema ranjenoj emociji i njoj odgovarajućem zvuku. Solidno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/mercurial-states-of-revelation
https://youtu.be/ocngbTq2P5E

Ima već previše bendova koji se zovu Faust, pa je novi francuski projekat rešio da doda i jedan vidljiv umlaut u svoj logo. Dakle, Fäust, na istoimenom EP-ju sa dve pesme nudi, pored umlauta i izvrsno producirani, vrlo ambiciozno aranžirani, epski blek metal koji nema problem da odluta i u šredersku power metal teritoriju kada mu to odgovara. Impresivno izdanje, i svakako bend koji valja držati na oku:

https://faust666.bandcamp.com/album/f-ust

Takođe iz Francuske su In Hell, ali njima je Lex Divina Terrores drugi album i ovo je mračan, agresivan black-death metal sa mnogo zujećih, pretećih rifova i brze svirke. Bend, da ne bude zabune, dosta polaže i na atmosferu i ovo nije samo krljanje iz sve snage svo vreme, ali ja svakako volim bendove koji vole da u isto vreme sviraju i brzo i komplikovano, pa In Hell od mene dobijaju podršku:

https://inhellblackdeath.bandcamp.com/album/lex-divina-terrores

Ime Flayed God sugeriše onaj najgrđi, najsuroviji black metal ali istina je da ova ekipa iz Džordžije više vuče na blackgaze i da je njen novi EP Chambers of Misery kombinacija energične svirke, opipljivog emotivnog očaja, avangardnih ambicija i produkcije koja baš ne pati od dinamike. No, sve to na gomili daje zapravo dobar paket i mada jeste naporno za uši, Flayed God su originalni i prilično dobri:

https://theflayedgod.bandcamp.com/album/chambers-of-misery

Prelazimo na doom, sludge, stoner, psihodeliju... Nizozemski jednočlani Sfeerverzieker je sa svojim debi EP-jem, Wrath of the Child spravio preteću, mračnu i mučnu kolekciju sporog, teškog sludge-doom metala. Pesme nemaju naslove (samo rimske brojeve) ali imaju preteću atmosferu, dobre rifove i energičnu, a sporu svirku. Dobar zvuk, dobar koncept, dobra izvedba, solidan početak za Sfeerverzieker:

https://sfeerverzieker.bandcamp.com/album/wrath-of-the-child

Graves for Gods su australijski doom metal sastav čiji debi album, The Oldest Gods zvuči, pa, vrlo ’90s. Ako ste ikada voleli rani Paradise Lost ili my Dying Bride, Graves for Gods rekonstruišu taj Peaceville zvuk i donose korektnu kombinaciju death metal oštrine i romantične, tužne atmosfere. Četiri dugačke pesme u 40 minuta, pristojna produkcija, vrlo solidno:

https://sleepingchurchrecords.bandcamp.com/album/the-oldest-gods

Novo izdanje mađarskog Psychedelic Source Records je živi album sastava Slight Layers. Live at Aurora je snimak koncerta iz istoimenog, jelte, budimpeštanskog kluba i ovo je nešto manje od četrdeset minuta kvalitetne, izdžemovane psihodelije, kako smo već navikli od ove ekipe. Slight Layers su pritom vrlo svedena ekipa, jedan klasičan power trio i ovde se dobija čista krtina, bez trikova i nekakvih eksperimenata. A kao i uvek, plaćate koliko želite. A želećete:

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/live-at-aurora

Priča o novom EP-ju jednočlanog američkog (post)doom metal projekta Post Luctum je da je autor imao vrlo ozbiljne zdravstvene probleme prošle godine, oporavljao se od operacije, pa pisao instrumentalne doom pesme jer mu je jedino to polazilo za rukom, bla bla bla, i mada je sve to lepo, da muziku stavi u kontekst i humanizuje, istovremeno nije garancija da će vam se EP The Night Carries On dopasti. Ali ako volite kvalitetni, melodični, jako emotivni post-doom, e, pa onda ste u prilično dobrom položaju. Ovo je nežna, ali glasna, hermetična ali dobrodošlicom ovenčana muzika, producirana kvalitetno i napisana sa dosta autoriteta:

https://postluctum.bandcamp.com/album/the-night-carries-on-ep

Ruse Sand'n'Roll sam nedavno pominjao po dobru na ime njihovog recentnog albuma, Pathological Nature Of Human Stupidity, a novi EP, Damnation ima dve pesme snimljene uživo i zvuči dobro, sanjalački, meditativno, gruvi i hevi. Dakle, dobijate sve što je potrebno u jednom paketu koji plaćate koliko želite? Tako je, a i zvuk je odličan:

https://sandnroll.bandcamp.com/album/damnation-ep

Nije li ime Mud Spencer najbolje koje ste čuli ove godine? Pa još za indonežanski fuzz-metal bend koji izlazi za italijanski Argonauta Records!! Fuzz Soup, kako se album zove, je zaista brboćuća, proključala supa rifčina, prelepog, toplog fuzza, malo garaže i surf rocka, i neprestanog gruva. Mud Spencer je, da bude jasno, jednočlani bend, čija je muzika (doslovno) pravljena sedeći na krevetu ali Fuzz Soup je vrlo kinematična i iznenađujuće lepo producirana ploča značajno iznad one-man proseka kvaliteta koji inače ja lično vezujem za ovakve projekte. Rodolphe, kako je ime čoveku koji sve ovo pravi, se pokazao kao izuzetno nadaren  i nadam se da je ovo tek početak blistave karijere:

https://youtu.be/XsmrUhHkzc8

Viral Tyrant? Šta još neće smisliti u tom Portlandu. Elem, ovaj kvarter koji se na promo-fotografiji slikao sa sve okultnim parafernalijama, na EP-ju Vosrutan ima dve spore, teške pesme snažnog psihodeličnog doom metal zvuka. Lepo to zvuči, i, onako, prljavo je i jednostavno i mada teško da pričamo o nekakvom revolucionarnom čitanju žanra, prija ako ste u pravom raspoloženju:

https://viraltyrant.bandcamp.com/album/vosturan-single

Made Of Miracles Collection je, dakle, kompilacija projekta Stone Rebel, ko zna koja po redu, ali kako ovaj francuski projekat ionako izdaje neshvatljivu količinu albuma, uvek dobro dođe kada se ovako napravi kao neki presek. Ako volite Stone Rebel, već znate da li vam ovo treba. Ako ne volite, ne treba vam. Ako prvi put čujete za projekat, poslušajte – ovaj mirni, prijatni, meditativni instrumentalni program možda baš bude ono što vam treba za ova teška vremena:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/made-of-miracles-collection

Ponovo Argonauta Records a ovog puta bend, Sunczar, je iz Frankfurta. Mada su mu članovi, reklo bi se, malo Nemci, malo Grci a malo i Hrvati. Globalizacija na delu, a album, Bearer of Light je kombinacija stoner metala i groove metala, sa tvrdim zvukom i jednim dubokim uverenjem da devedesete nikada nismo prerasli, već da smo ih se samo postideli. E pa, Krsto i ekipa se ne stide, pa ako se vi stidite ali ste ipak radoznali, Bearer of Light je svakako korektno, kvalitetno sklopljena ploča:

https://youtu.be/2G5wCZYGQl4

Rusi Bongtower na ovom albumu, Oscillator II, nude superiornu – i podugačku – reinterpretaciju formula koje su već uspostavili na Last Summer Days iz 2020. godine. Ovo je još jedan „zvučni film“ sa sve glumljenim uvodima, a koji govori o sovjetskom kosmičkom programu i vozi psihodeličan, vrlo faziran stoner-doom metal. Ako su vam se dopadali prethodni Bongtower radovi, Oscillator II je ovo u razvijenoj formi, sa dosta odlične muzike i konceptom koji je vrlo naglašen:

https://bongtower.bandcamp.com/album/oscillator-ii

Prelazimo na bržu muziku, thrash, hardcore, grindcore, death metal i takve stvari... Kvartet Brat iz Nju Orleansa i ne zna kako dobro ime ima. Iako se bend vodi kao grindcore/ powerviolence, novi EP, Grime Boss je bliži sporom, izuzetno nasilnom sludgecore zvuku. Koji ume da zavari i brzo, ali se najbolje oseća u sporom, teškom, valjajućem, metodičnom prebijanju. Heavy zvuk, ulični feminizam (jedna pesma se zove Girl Muscle), namrštenost za sve pare – Brat su zvučno veoma dobro usklađeni sa svojim životnim stavovima.

https://brat504.bandcamp.com/album/grime-boss 

Agamenon Project nastavlja da objavljuje po jedan split nedeljno pa tako ove nedelje dolazi na red EP urađen u kolaboraciji sa projektom Gastropod. Agamenon Project x Gastropod je jedan od boljih radova Agamenon Projecta u poslednje vreme, jer je brazilski solo-umetnik ovde u prilično nadahnutom grindcore formatu koj ima samo malo death metal elemenaa da ga oplemene i učine manje monotonim. Tri pesme za AP a onda takođe jednočlani Gastropod zvuči solidno sa svojih šest komada lo-fi ali ne previše lo-fi grinda. Lepo i kao i uvek, plaćate po želji:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/03-22-agamenon-project-x-gastropod

Načelno nisam neki ljubitelj melodičnog death metala ali povremeno uleti nešto što mi donese osmeh na lice. U slučaju bugarskih komšija Deadscape i njihovog debi albuma, Of the Deepest Shade to će najpre biti odlični vokali Mirele Kaleve koja pošteno krklja i urla preko epskih, melodičnih matrica ali i klin muških vokala što ih daje basista Aleksander Trifonov. Pesme koje Deadscape pišu su pristojno različite među sobom, krećući se između folk i power metal ekstrema i ovo je, mislim, za ljubitelje melodeath muzike, lepa ponuda:

https://deadscape.bandcamp.com/album/of-the-deepest-shade

Oros su mladi bend iz Kolorada i njihov debi EP, Orogenesis donosi tri fino napisane i realizovane pesme death-thrash-groove metala. Zna se da nisam preterano lud za groove metal formatima, ali Oros pišu lepe pesme i sazrele, složene aranžmane pa ovo vrlo lepo curi i može se slušati sa zadovoljstvom više puta za redom. Miks je pritom dosta zdrav i Oros od mene dobijaju svu moguću podršku:

https://orosband.bandcamp.com/album/orogenesis

Indonezijski sastav Instigates debituje albumom Victims of Deception a koji donosi disciplinovan i zreo deaththrash metal sa dobrim rifovima i kvalitetnim pesamama. Možda se poneka zamerka može dati produkciji koja jeste čista i kvalitetna ali joj ponegde fali dinamike (bubanj, pre svega) ali bend piše vrlo dobru muziku i nudi propisan mošerski program za ljude koji vole brzo i žestoko i tu nema šta da se filozofira:

https://instigates.bandcamp.com/album/victims-of-deception-2

Čileanci Verbum nude sasvim klasičnu smešu death i doom metala, posoljenu sa nešto blek metala na svom debi albumu Exhortation to the Impure. Ovo je objavio Iron Bonehead, pa, dakle, pričamo o materijalu koji je kvalitetan i ima jednu autentičnu crtu izraza, ali svakako nije u pitanju ploča koja sad tu nešto resetuje žanrovske trope itd. No, ko voli mračne, teške rifove, svirane užasno sporo i sve što ide uz njih, uključujući vokal kao iz nekog košmara, dobija ovde svoj fiks:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/verbum-exhortation-to-the-impure

Australijski Descent, pak, na svom drugom albumu, Order of Chaos, nude zakivački, energičan black-death zvuk koji, istina je, nema ambicije da probija ikakve žanrovske granice, ali filno zvuči, sa svojom kombinacijom švedskim death metalom inspirisanog superteškog zvuka i malo blek metalskih melodija. Fina ploča, mada, naravno, zvučno kao napravljena od cigala. Koje se šutiraju:

https://descentmetal.bandcamp.com/album/order-of-chaos

Indonežanski slem! Moja jedina slabost! Prvi album indonežanskog benda Vitrectomy zove se Unconvincing Veracity (neke ljude je, jednostavno, teško ubediti u bilo šta) i ovo je ekstremno nabadački, težak slamming death metal, sa vokalima koji su samo tekstura i ništa više, potpunim odsustvom dinamike iz mastera i pesmama koje su smena zakivačkih blastbitova i bolesnih, plesnih slemova. Mislim, ŠTA vam još više treba?

https://brutalreignproductions.bandcamp.com/album/unconvincing-veracity

Druid Lord ne samo da je odlično ime za death-doom metal bend nego je i ovaj bend, iz Orlanda na Floridi u potpunisti zaslužio to svoje ime. Treći album ove ekipe, Relics of the Dead mračan je i atmosferičan komad old school death-doom magije sa finom odnosom sporosti i brzine, pun okultnih rifova i modalnih solaža i mada Druid Lord ne pucaju od originalnosti niti od raznolikosti, to svakako mogu da budu prednosti. Jer ako vam se dopadne kako album počinje, to je manje-više kako će on i ići do kraja, sa odličnom atmosferom i ponekom memorabilnom temom, ali svakako bez puno novih trikova. Lep, vrlo dinamičan master u mnogome doprinosi prijatnosti slušalačkog procesa:

https://druid-lord.bandcamp.com/album/relics-of-the-dead

Ne biste verovali koliko ima metal bendova sa imenom Abyss, sve dok ne odete i odradite pretragu na Metal Archivesu. No, i tada ćete biti iznenađeni kada vam kažem da grčki death-thrash sastav ovog imena nije na spisku. Ne znam zašto jer se album Death Revival, upravo izašao za Transcending Obscurity, bez napora ubraja među najbolje ploče koje sam čuo ove nedelje, pa i ovog meseca. Pričamo o vrlo srećnom braku između proto-death metala Possessed i old school nabadačine jednih Obituary, gde Abyss kroz sedam nestašnih pesama prikazuju i odlične rifove i prosvirane solaže, odlične sviračke kapacitete pa i vrlo solidnu produkciju. Bend se, da se razumemo, ne može nazvati originalnim ni u kom slučaju, ali ova svirka zvuči kvalitetno, a ploča je jako zabavna. Pa uživajte:

https://abyssusgreece.bandcamp.com/album/death-revival-death-metal

Za vrlo lepo shvaćen old school death metal skrenuću vam pažnju na Habitual Slaughter, samo jedan od nekoliko jednočlanih projekata momka po imenu Graham Matthias koji živi u Engleskoj. EP Feast for the Beast je debi izdanje ovog partikularnog projekta i donosi odlične rifove, sjajne solaže, ubedljiv vokal, i pesme koje plene jednostavnošću i neposrednošću. Autor eksplicitno kaže da je želeo da i muzika i produkcija povuku na rane devedesete i misija je apsolutno ispunjena. A ja sam uživao:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/feast-for-the-beast

Thou Shalt Not je simpatično ime a bend je iz Ohaja. Novi EP, Sanctuary of the Vile nudi grdan blackened-death metal sa puno mučnih rifova i gotovo grajnderskom opsesijom stalnim promenama tempa. No, Thou Shalt Not zapravo pišu solidne pesme i imaju dobar, jeftin a kvalitetan zvuk, dok su im gitare stalno zaposlene i ne prestaju da rade nešto zanimljivo:

https://thoushaltnot666.bandcamp.com/album/sanctuary-of-the-vile

Škotsko-grčki kvartet Penny Coffin zabada najstrašniji death-black-grind na kaseti ΤΕΦΡΑ / ΣΚΕΛΕΤΙΚΟ ΣΚΟΤΑΔΙ a koja kombinuje njihov prvi demo sa par novih snimaka. Nije ovo pametna muzika, ali je napravljena spretno, da se usredsredi na golu agresiju ali da ostavi dovoljno prostora da se malo i diše, pa su kompozicije i preko sedam i osam minuta kada zatreba. Ko može da izdrži ovoliko krljanje svo to vreme, treba da posluša:

https://drycough.bandcamp.com/album/-

Redivider je, pa... ne znam kakvo ime za death metal bend ali se svakako iz njega naslućuje da bend svira death metal. Istoimeni prvi demo ima tri pesme poprilično brutalne svirke, sa kombinacijom bolesnog gruva i zakucavanja tipičnom za brutal death krilo ove muzike. Ne preteruje se ovde, razumećete, sa originalnošću ali Redivider ionako kažu da sviraju old school death metal i nude nam  korektne omaže, recimo Devourmentu, samo sa zaista malo više old school pozicija. Lepo. Demo plaćate po ceni koju sami odaberete:

https://redividerdeathmetal.bandcamp.com/album/redivider-demo

I Kanadski Necrocroft zvuče vrlo korektno na svom prvom izdanju, EP-ju Crown of Flesh iako ni sami ne probijaju nekakve žanrovske granice. Njihov death metal i sam ima dobar odnos brutal death metal i old school death metal pristupa, pa se ovde mešaju atmosfera i nabadanje, gruv i upečatljive teme itd. Necrocroft su i lepo producirani pa ovaj mesnati, heavy EP može da vam ulepša nedelju:

https://necrocroft.bandcamp.com/album/crown-of-flesh

Kome je malo smor sav taj old school i brutal death zvuk, evo malo lepe, melodične progresive: Phreneticis su iz Lisabona i njihov death metal je sav u komplikovanim, sinkopiranim ritmovima i minuciozno napisanim temama, sa aranžmanima koji nisu SASVIM neprirodni i izlomljeni već prate nekakvu logiku tema, pa se EP Maze Of Time vrlo lepo sluša. Za prvo izdanje, ovo je vrlo solidno producirano a i obavezni jazz-rock delovi su fina osveženja:

https://phreneticis.bandcamp.com/album/maze-of-time

I brazilski Escarnium je pomalo progresivan, pogotovo ako slušate šta radi gitara, ali je muzika mnogo brutalnija, brža, i ima jednu „kosmičku“ dimenziju. EP Through the Depths of the 12th Gate dolazi skoro šest godina nakon poslednjeg albuma, ali je bio vredan čekanja iako ima svega dve pesme. A od kojih je druga obrada finskih Amorphis. Jer, Escarnium su ovde dominantni, ubedljivi, moćne atmosfere i apsurdno kvalitetne svirke, pa svakako provucite ovaj materijal kroz uši:

https://escarnium.bandcamp.com/album/through-the-depths-of-the-12th-gate

Za poslednju sekciju idemo na žanrovski amorfne bendove ali i na klasičan heavy metal. Finski Sargassus dosta dopadljivo kombinuje post-metal sa malo death i black metal elemenata za zvuk koji je istovremeno i prilično „andergraund“ ali i otvoren za publiku različitih profila. EP The Albatross je vrlo dobro produciran i ima tri srednjetempaške, dosta progresivno aranžirane pesme, sa sve neočekivanim ali perfektno pogođenim klin vokalima i osećajem za narativ. Ubedljivo i autoritativno:

https://sargassus.bandcamp.com/album/the-albatross

Kad smo već kod „post“ formi, Age of Apocalypse iz Njujorka se vode kao posthardcore skupina mada njihov zvuk sa svojim nabadačkim, navijačkim srednjim tempom može da bude interesantan i beatdwon publici. Ozbiljno. Tako je album Grim Wisdom zahvatio obe strane hardcore amplitude i nudi materijal i za „intelektualce“ i za mošere. Zanimljiva, raznovrsna ploča:

https://ageofapocalypseny.bandcamp.com/album/grim-wisdom

Well, ne znam ko je očekivao novi album Tonyja Martina u 2022. godini – poslednji je bio još u 2005. – ali taj se sada sigurno slatko smeje. Thorns je poštena, energična ploča mejnstrim metala koji se oslanja na zvuk Black Sabbath iz perioda kada je Martin tamo radio, samo, jelte, dosta zaslađeno. No, ovo je DOBRO, dajući onaj pravi, časni metal koji kič prihvata kao neraskidivi deo svog izraza ali uz kič nudi i pošteno oznojeno čelo, dobru produkciju i jedan visokokaloričan obrok. Fer:

https://youtu.be/nCtPPwBJ68I

U sličnom maniru radi i španski (mada grčkog porekla) u principu jednočlani projekat Mercury Gates. Drugi album ovog heavy metal benda koji sada uključuje ljude iz raznih država što su doprineli materijalu, nazvan Carpathos Rising je vrlo ubedljiv komad heavy/ power svirke, produciran vrlo solidno i sa mnogo ubedljivih detalja, od diovskih vokala, preko razrađenih gitarskih aranžmana, do himničnih, pamtljivih refrena. Da ovo dobije samo malo više para za studio (mada i ovako zvuči vrlo dobro) i podršku nekog izdavača, odletelo bi u stratosferu. Ako volite Black Sabbath iz perioda kada su tamo pevali Dio i Martin, Mercury Gates je za vas.

https://mercurygates.bandcamp.com/album/carpathos-rising

Teksašani Arsenal na albumu Arsenal II prilaze bliže thrash zvuku jer je muzika nešto brža, ali ovo je i dalje melodični, epski heavy metal, pa još pevan na Španskom. Ne treba dopustiti da pomalo jeftina produkcija zamagli činjenicu da je ovo izuzetno šarmantan, prijatan album visokog tempa ali sa puno ljubavi za melodiju, a i taj Španski znatno doprinosi i originalnosti i milozvučnosti materijala. Probajte:

https://arsenalmetalmusic.bandcamp.com/album/arsenal-ii

Za visokobudžetniji i nabudženiji hevi metal, tu je treći album benda Ashes Of Ares. Ovaj duo-projekat bivših članova Iced Earth je za ovu priliku prikupio masu uglednih gostiju (ne sumnjajte da je i Ripper Owens tu, čovek više voli da gostuje nego išta na svetu) i sklopio album epskih, himničnih metal kompozicija, pa, iako ja možda ne volim baš U POTPUNOSTI ovaj widescreeen, high-budget metal, Emperors And Fools bez sumnje nudi mnogo simpatičnih momenata da se mlati glavom i zapeva uz Matta Barlowa:

https://roar-ashesofares.bandcamp.com/album/emperors-and-fools

A tu je i novi Tokyo Blade. Ovaj britanski sastav spada u originalni NWOBHM talas (prvi album snimili su 1983. godine) i mada se meni njihova nova ploča ne može zaista meriti sa nekim neo-NWOBHM radovima mlađih umetnika, opet pričamo o sasvim solidnoj ponudi. Fury ima peviše materijala – traje skoro osamdeset minuta, na kraju krajeva – ali se tu može naći i nekoliko vrlo dobrih pesama. Mislim, I Am Unbroken je pesma koja bi bila hit-singl 1983. godine na bilo kojoj top-listi što drži do sebe. Imam utisak da Tokyo Blade poslednjih godina rade iz sve snage jer osećaju da su u drugoj ili trećoj mladosti, i to malo razvodnjava materijal. Čini mi se da bi mogli da izdaju manje albuma (i da su ti albumi kraći) i da bi to rezultiralo memorabilnijim izdanjima, no, ostaje da ovde ima nekoliko odličnih pesama i da je album vredan preslušavanja:

https://youtu.be/VdXfYorvnpg

Za kraj... dva albuma koji... pa, nisu metal. Ali prvi je od njega na neki način nastao. To ako računamo da su King Gizzard & The Lizard Wizard na nekakav način metal bend ili makar rok bend sa dovoljno elemenata metala u svom eklektičnom zvuku. Elem, Butterfly 3001 je ultimativni retro koncept jer se radi o remiks-albumu prošlogodišnjeg Butterfly 3000. Taj je album znamenite Australijance predstavio u pomalo orijentalnom maniru gde je mikrotonalna eksploracija išla ruku pod ruku sa kooptiranjem istočnoazijskih harmonija, a onda, kad to date na remiksovanje gomili takođe prilično iskusnih studijskih radnika (DJ Shadow, The Scientist, Peaches, Flaming Lips...) sve je zaista kao da smo se vratili u devedeste. Ali, mislim, ja sam star čovek i ne smeta mi da čujem malo drum ’n’ bass brejkbitova ispod kineskih tema koje peva Australijanac. Izvolite:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/butterfly-3001


Drugi album je novi Boris. Nazvan samo W (kao nastavak prošlogodišnjeg NO), ovo je gotovo uvredljivo moćan materijal drona, avangarde, eksperimenta sa ritmom-i-popom, puno elektronike i par momenata klasičnog heavy-fuzz metala. Boris su... neverovatna anomalija u istoriji popularne muzike i bend čija kreativnost ne zamire, evo trideset godina. To da su u stanju posle toliko godina da me iznova iznenade sa skoro svakim novim albumom, da prerasporede molekule svoje zvučne alhemije na nove i interesantne naične je zaista redak i dragocen talenat. Pa, molim, poslušajte:

https://boris.bandcamp.com/album/w

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1021 on: 29-01-2022, 13:22:50 »
Može se reći da smo se vratili u puni intenzitet izdavačke aktivnosti. Ove nedelje zaista za svakog ponešto, i avangardni blek metal i old school death metal i goregrind, i stoner-psihodelija, pa čak i bendovi iz slavne istorije rokenrola sa novim albumima. Pa još i novi King Gizzard! Samo  da bude zdravlja a sve ostalo ćemo lako.

Krećemo s blek metalom i to iz  Francuske. Silhouette sviraju atmosferični blek metal koji jedva da je metal, rekao bih, ali je odličan. Ovo je nežna, setna, melanholična muzika sa anđeoskim ženskim vokalima i tužnim upadima distorzije i vrištanja i mada je sve to standardna atmoblek formula, Silhouette kao da u njoj nalaze suštinu i nude muziku prefinjene drame i veličanstvene tragedije. Prvi album, Les Retranchements bi trebalo da se dopadne i doom publici sa svom svojom nesputanom emocijom i lepotom agonije. Poslušajte:

https://antiqofficial.bandcamp.com/album/les-retranchements
https://silhouettebm.bandcamp.com/album/les-retranchements

Unbound je split EP između američkih bendova Deadyellow i Bobak i ovo je vrlo zanimljiva kombinacija. Bobak tresu ekstremno sirovi, podrumski blek metal koji je bukvalno* jedan molekul udaljen od potpune buke i to što ovde imaju tri pesme je više znak pažnje prema slušaocu nego rezultat nemanja para da se snimi više. No, ova vrsta buke ume da bude lekovita u malim dozama. Deadyellow iz Nju Džersija, pak, sviraju moderan blek metal koji se sudara sa nekakvom alternativnijom, hardcoreu bližom vizijom blek metala, i njihove dve pesme su vrlo zanimljivo napisane i odlično producirane. Vredi poslušati:
*figurativno bukvalno, naravno

https://deadyellows.bandcamp.com/album/unbound

Švedsko-ruski blek metalci Devourer su spremili novi album za ovu godinu i Raptus, njihov treći, je neumoljiva lavina pesimizma i agresije. Nije sve ovde u istom temu pa se album šeta između prebijačkih blastbitova, nadrkanih rifova i demonskih vokala, ali i sporih, bolesnih atmosfera pretnje i očajanja. Ovo je potentna formula, mada album , sa svojim neverovatno glasnim masteringom, svakako treba izdržati. No Devourer uzimaju jednu od prepoznatljivih formi švedskog blek metala i dovode je do ekstrema, umešno i dosledno. Ko voli, preporučuje se:

https://devourer.bandcamp.com/album/raptus

Jednočlani,a kanadski Mutarotik na istoimenom debi EP-ju nudi vrlo zdrav i zabavan blackened thrash metal. Ove četiri pesme imaju gomilu lepih ideja i dobrih rifova a odsvirane su sa puno žestine i strasti. Produkcija je, ma koliko „kućna“ suštinski bila, takođe vrlo lepo odmerena i ovo je kao da slušate Voivod kako sviraju blackened thrash. Dakle, odlično a i daunloud se naplaćuje samo onoliko koliko vi kažete:

https://mutarotik.bandcamp.com/album/s-t

Finski The Mist From the Mountains sviraju, sasvim očekivano, melodični, atmosferični blek metal. No, kvalitetan. Album Monumental - The Temple of Twilight, njihov debi, ima potrebne količine kvalitene, znojave svirke i aranžmane promišljene tako da se u prvi plan istaknu melodije i teme, a da se ne zapostavi ni propisan metalski rad, pa je mojim ušima to uglavnom prijalo. The Mist From the Mountains uspevaju da jedan epski, ambiciozni zvuk spakuju u pesme koje opravdfavaju taj zvuk i pristup i za to ih treba pohvaliti:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/monumental-the-temple-of-twilight

Kad smo već kod atmosfere, jednočlani španski projekat Negativa je objavio svoj četvrti album, nazvan, dosledno dosadašnjoj konvenciji samo „04“, i ovo je, pa, četrdeset minuta očaja. Ali energičnog očaja. Negativa, odnosno jedini autor i izvođač u ovoj postavi, DB, vrlo autoritativno kreira atmosferu mučnine i pretnje, sa svim klasičnim atmoblek alatkama ubačenim u mikser, ali sa kompozitorskim sposobnostima koje su ipak iznad proseka, kao i sa solidnom produkcijom. Ovo je stoga istovremeno i opresivan i uzbudljiv album teške ali prijemčive muzike. Valja, a daunloud se daje po ceni koju sami odredite:

https://negativa0.bandcamp.com/album/04

Još mučnog a fascinantnog modernog blek metala? Ima! Švedski Det eviga leendet snimio je drugi album i kako je bend ime (Večni osmeh) uzeo po naslovu kultnog švedskog romana Pära Lagerkvista iz 1920. godine u kojoj mrtvi pričaju jedni sa drugima kako bi im brže prošlo večito vreme koje imaju na raspolaganju, tako je i muzika hermetična, artistički okrenuta, ali kvalitetna. Album Reverence, dolazeći četiri godine posle prvenca, okrenut je atmosferi koja se postiže kroz znojavu, mišićavu ali disciplinovanu svirku i upeglanost zvuka, pa je finalni produkt istovremeno organski i emotivan, ali i hladan i apstraktan. Idealno? Pa, idealno, zaista a još se i ovde daunloud daje po ceni koju sami odredite. Ne propustiti:

https://detevigaleendet.bandcamp.com/album/reverence
https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/det-eviga-leendet-reverence

Za manje filozofski ambicioznu ali ne nužno manje apstraktnu muziku tu je novi album sastava Imperium iz Ohaja. Ova ekipa svira totalni war metal, dakle, ultrabestijalnu, pržačku varijantu blek metala u kojoj se praktično ne čiju rufovi i muzika je sastavljena od čiste distorzije, vrištanja i rafalnih udaraljki. Sad, ima MNOGO bendova na internetu koji pokušavaju da sviraju ovakvu muziku a Imperium su bolji od 99% tih bendova. Album Blood Reign ima izvesnu dinamiku pa i narativ, i može da zadovolji dosta čovekovih nihilističkih poriva u isto vreme. Pa ako ih imate, uživaćete:

https://imperium666.bandcamp.com/album/blood-reign-6

Za povratak u melodičnije, atmosferičnije vode tu je debi EP francuskog (jednočlanog?) projekta Sluagh. Nazvan Seol, ovo je materijal sa četiri atmosferične, setne ali i žestoke i energično odsvirane pesme modernog, meditativnog blek metala. Sasvim solidan prvenac, sa majstorski napisanim i izvedenim kompozicijama i obećanje za budućnost:

https://sluaghbm.bandcamp.com/album/seol

A tu je i španski jednočlani Ostots sa još jednim opusom hermetične, a melodične svirke koja krije ranjenu dušu iza zida buke i distorzije. Madarikazioa, kako se album zove, ne donosi posebno nova ili sveža rešenja u depresivni, atmosferični blek metal, ali fino drži liniju žanra i nudi dovoljno „mesa“ za svakog ko voli ovakvu muziku:

https://youtu.be/_0YHRlftBLQ

Italijanski simfonijski blackened-death kvartet Fictio Solemnis debituje vrlo solidnim EP-jem (A)ster. Ovo je generalno više nakićena muzika od onog što ja normalno volim, ali Fictio Solemnis lepo sviraju i muzika im nije sasvim podređena simfonijskoj formi kako to ponekad zna da bude, pa ovde imamo fino odsviran, krljački black-death PLUS nešto vešto odrađenih orkestarskih aranžmana. Što sam više slušao ovaj album sve više mi se dopadala njegova odmerenost i maštovitost. Pa probajte:

https://fictiosolemnis.bandcamp.com/album/a-ster

Naravno, ni ova godina ne bi valjala kad ne bismo dobili novi album njujorških Krallice. Eksprimentalno-avangardni blek metal projekat po kome danas Micka Barra najbolje znaju na svom jedanaestom albumu, Crystalline Exhaustion kombinuje klasične (ili barem za Krallice klasične) black metal teme i matematički kompleksna izvođenja sa zanimljivim harmonskim i melodičkim istraživanjima, a kompozicije su agresivno kompleksne sa mnogo promena ritma, tempa i raspoloženja. Barr kao da se ovde vraća malčice u sopstvenu prošlost pa u muziku aktuelnog projekta ubacuje više prog-core elemenata koji su karakterisali Orthrelm, ali to svakako daje albumu svežu, intrigantnu formu i, moram da priznam, nisam siguran kako Krallice ovako često i konzistentno izbacuju ovako dobre ploče. Sve u svemu, fantastična ploča i nezaobilazno štivo za svakog ko se metalcem naziva:

https://krallice.bandcamp.com/album/crystalline-exhaustion

Prelazimo na stoner, doom, hard rok i psihodeliju. Propustih da je prošle nedelje izašla i nova Stoned Karma a kako se oni i Stone Rebel jure sa brojem izdanja, nije red da OVAJ francuski projekat preskačemo. Enivej, Age of Oblivion je setan, nežan, hipnotički set instrumentalnih gruv-komada i, pa, super je. Ovih pet pesama čine jedan vrlo atmosferičan i prijatan EP a koji košta tačno za onoliko para koliko ste sami spremni da date pa je sve perfektno. Stoned Karma ne razočarava niti podbacuje:

https://stonedkarma.bandcamp.com/album/age-of-oblivion

Volter su Nemci iz Hanovera i zvuče praktično kao Motorhead na albumu High Gain Overkill. A što je, naravno, sasvim pozitivno i poželjno. Glasni, distorzirani, energični rokenrol nikada ne izlazi iz mode i mada Volter ne pucaju od originalnosti, ono što nude je vrlo zdravo i odlično pripremljeno. Dakle, pesme napisane sigurno, izvedene profi i producirane adekvatno. Ako vam je u životu nedostajalo malo prljavog, nestašnog rokenrola odsviranog kao da je 1982. godina, Volter isporučuju:

https://volterzone.bandcamp.com/album/high-gain-overkil

Simpatični ruski jednočlani instrumentalni stoner projekat Dog Chasing Sun ima novi album, Angel of Combustion i ovo nastavlja da bude prilično dopadljivo. Možda ne revolucionarno ili esencijalno, ali      Сергей Косин kreira jednostavne, prijemčive ambijente sklopljene od ponavljajućih motiva i puno odjeka i to možda nije preterano ambiciozno, ali čoveka dovodi u hipnotičko stanje i radi mu prave stvari. A album plaćate koliko sami odredite. Fer:

https://dogchasingsun.bandcamp.com/album/angel-of-combustion

Breaths iz Ričmonda u Virdžiniji kombinuje malo post metala, malo blackgazea, te malo dooma i mada jednočlanih bendova sa ovakvim koncepcijama ima kao kusih pasa, iznenadilo me je da je album Though life has turned out nothing like I imagined, it is far better than I could have dreamt zapravo prilično dobar. Već po naslovu vidi se da je ovo introspektivna i, jelte, malo pretenciozna muzika, ali čovek koji ovo pravi je zapravo vrlo pristojan i kao kompozitor, i kao aranžer i kao producent i pričamo o uverljivom izdanju modernog, emotivnog, meditativnog metala:

https://breaths.bandcamp.com/album/though-life-has-turned-out-nothing-like-i-imagined-it-is-far-better-than-i-could-have-dreamt

Artifacts & Uranium je kolaboracija između Mikea Vesta i Freda Lairda koji sviraju u više stoner, fuzz rock i psihodeličnih bendova i ovo je jedan onako, razobručeni psihodelični program svirke koja je „eksperimentalna“ jer svaka od kompozicija očigledno ima tezu koju ispituje, ali i sasvim gruverska i sigurna u sebe jer je većinu vremena teza, naravno, „Velvet Underground su kreirali najbolju muziku ikada“. Nije album Pancosmology baš metal, ali jeste psihodelični obredni dron-rok, možda više Neutral Milk Hotel nego Neurosis, ali meni je lepo i preporučujem da se posluša otvorena uma i čista srca. Produvaće vam dizne, to je sigurno:

https://earthlingsociety.bandcamp.com/album/pancosmology

King Potenaz je italijanski trio sa vrlo organskim pristupom stoner-fuzz rock muzici i Demo 6:66 se preporučuje samo publici koja voli da čuje sirov, neprerađen stonerski gruv i prljav, abrazivan faz. No, King Potenaz nisu totalni amateri i ove dve pesme imaju i rifove, i naraciju, pa i sasvim solidnu produkciju. Ne znam vrede li vam baš tih sedam evra koliko ih bend ceni, ali mogu da se čuju:

https://kingpotenaz.bandcamp.com/album/king-potenaz-demo-6-66

Portlandski Jesus Christ Muscle Car smo već hvalili za prošli album, živu ploču iz 2021. godine a novi EP, Underground Monsters donosi tri mišićave, vozačke pesme teškog roka pravo iz Oregona, za svakog ko voli da odvrne glasno, tapka nogom i klima glavom u odobravanju. JCMC su veoma sazreli u komponovanju i aranžiranju, imaju odličan zvuk i ovo je perfektan koktel nestašnih rifčina, strastvenog pevanja, wah-wah solaža i visokog tempa.

https://jesuschristmusclecar.bandcamp.com/album/underground-monsters-ep

Čekajte, NOVI King Gizzard & The Lizard Wizard? Pa zar nismo pre neki dan pisali o njihovom remiks albumu? Jesmo, ali  Live In Brisbane '21 je još jedan živi album snimljen na koncertu koji je imao tu sreću da ne bude otkazan (a četiri druga zakazana u četiri druga australijska grada jesu bili otkazani), a Stuart Mackenzie objašnjava i da je imao ozbiljne zdravstvene probleme pred koncert, sa sve dijarejom i povraćanjem žuči, no da ga je muzika izlečila. I, mislim, u ovom trenutku sam spreman da u to poverujem jer su Gizzardi naprosto NEVEROVATNO dobri poslednjih par godina sa baražom živih snimaka koji su svi do jednog fantastični i vredni svake pažnje. Izbor pesama na ovom koncertu je vrlo svež, a izvedbe izvrsne sa vrlo dobrim zvukom i... mislim, već sam više puta rekao da se možda radi o najboljem rok bendu koji trenutno radi na planeti pa svakako poslušajte:

https://kinggizzard.bandcamp.com/album/live-in-brisbane-21

Hearse iz Pensilvanije su osnovani 1997. godine ali su tek sada snimili debi album, Traipse Across the Empty Graves. Neću da kažem da je u pitanju ikakvo remek-delo koje bi opravdalo ovako dugačak proces nastajanja, ali se svakako radi o ličnom, proživljenom albumu tužne i agresivne doom-death svirke. Hoću reći, Hearse ne zvuče originalno, sve što oni ovde sviraju već smo čuli, ali zvuče potpuno ubeđeno i autentično i slušanje ovog albuma malo raščišćava žanrovsku izmaglicu u kojoj smo navikli da živimo i vraća ovu muziku svojim korenima. I to nešto vredi a meni se album dopada:

https://doomhearse.bandcamp.com/album/traipse-across-the-empty-graves

Chapel Floods iz Južnog Jorkšira će svakako podeliti slušalačko telo svojim, pa, recimo, osobenim stilom pevanja. Ovo je sveže osnovan bend koji svira lepljiv, spor i seksi sludge-stoner metal na svom prvom eponimnom EP-ju, sa odlično korišćenim elementima melodije i prijatno odmerenim miksom. Ali pevanje jeste nešto na šta treba biti spreman. Meni se dopada njegova lična, možda i intimna forma, ali vama će možda suviše iskakati iz matrice. No, proverite, ovo je dobro napisan i produciran materijal koji vredi poslušati:

https://chapelfloods.bandcamp.com/album/chapel-floods

Stonaut je finski stoner metal bend sa lepim fuzzom na gitarama i razvikanim pevačem. Minialbum Behind The Mushroom Cloud je pun glasne, atmosferične muzike, dugačkih, raznovrsnih pesama i svirke koja uživa u proizvodnji lekovite buke. Stonaut definitivno idu nekoliko koraka dalje od klasične bluz osnove i upadaju u dimenziju ekstremnog metala ali njihova muzika nikada ne gubi gruv i uvek zvuči dobro:

https://stonaut.bandcamp.com/album/behind-the-mushroom-cloud

Buzzard Canyon su petorka iz Konektikata sa teškim, toplim stoner zvukom i dualnim žensko-muškim vokalima. Dovoljno da se čovek zainteresuje a album Drunken Tales Of An Underachiever...The Saga Continues izlazi za Argonauta Records, što je već samo po sebi preporuka. Ovo je raznovrstan, energičan ali atmosferičan pa i melodičan stoner metal sa dosta truda da se pesmama daju osobeni identiteti ali sa u osnovi zdravim zvukom i zanatom u rukama. Sve to i obrada Misfitsove Where Eagles Dare! Poslušajte:

https://buzzardcanyon.bandcamp.com/album/drunken-tales-of-an-underachiever

Argentinski majstori space-stoner-rocka, Black Sky Giant se vraćau sa novim albumom, End of days pilgrimage i ako vam se dopao prošlogodišnji Falling Mothership, ovim sigurno nećete biti razočarani. Black Sky Giant nastavljaju da valjaju teške, dugačke i hipnotičke psihodelične komade koji su kao nekakvo muzikalno kamenje što uživa u svojoj težini i tvrdoći ali voli i da zapeva. Ne da ovde ima pevanja – muzika je striktno instrumentalna – ali znate šta hoću da kažem:

https://blackskygiant.bandcamp.com/album/end-of-days-pilgrimage

A tu je i novi album britolskih Yo No Se koji su nas prošle godine više puta obradovali. Momento Mori je tipično maštovita smeša rokenrola, narodnjačkih motiva i svakovrsne psihodelije i u ovih osam kompozicija ćete čuti mnogo zanimljivih ideja i rešenja. No, Yo No Se nisu puki postmoderni svaštari i njihova muzika zvuči fokusirano i kao da ima šta da kaže. Pa još na sve i bez mnogo zazora obrađuju Poison Berta Janscha. Majstori.

https://yonoseband.bandcamp.com/album/momento-mori

Da nam ne ostanu dužni i Šveđani Hazemaze su se vratili sa novim albumom, i to za prestižni italijanski Heavy Psych Sounds Records i ovo je kombinacija koja obećava dobar provod. To i dobijamo, Blinded By The Wicked je izvrstan komad rokerskog, gruverskog old school doom metala i kako mi se prošlo album, 2019. godine jako dopao tako sam se malo i plašio da li će sa novim albumom Hazemaze moći da ga dostignu. Ali moći će. Ovo je žanrovski vrlo verno ’70s predlošcima (da ne kažem, jelte, Sabatima), ali je napisao i odsvirano na vrhunskom nivou, pa nema straha od, jelte, monotonije:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/hazemaze-blinded-by-the-wicked

Sa dosta pozitivne anticipacije sam čekao da sardinijski izdavač Electric Valley Records izbaci album Time Is A Razor brazilskog sastava Stone House On Fire. I nisam razočaran, Brazilci su IZVRSNI sa svojim energičnim, mišićavim heavy rock zvukom koji uzima ono najbolje od hard roka i psihodelije kasnih šezdesetih i sedamdesetih godina a onda od toga pravi sopstveni, karakterni zvuk i muziku. Time Is A Razor je ploča fantastične svirke, organskog zvuka i komozicija koje prosto isijavaju autentičnost svakom svojom milisekundom. Electric Valley nisu bez razloga izdali neke od najboljih stoner/ heavy psych albuma proteklih godina pa je i Time Is A Razor ploča vrlo bliska vrhu ove prestižne liste. Obavezno slušanje:

https://evrecords.bandcamp.com/album/stone-house-on-fire-time-is-a-razor

Za izrazito egzotičan psihodelični program, stiže nam novi album prekookeanske saradnje između japanskih majstora psihodelije Acid Mothers Temple i argentinskih free-improv džemera Reynols. Acid Mothers Reynols Vol. 2 ima četiri pesme slobodne forme ali i vrhunske psihodelije kakvom se samo možete nadati iz ovakve kombinacije i meni je uvek nekako toplo oko srca da vidim dva benda čije radove pratim već decenijama kako ne samo i dalje prave odličnu muziku već i kako prirodno sarađuju. Sjajno:

https://acidmothersreynols.bandcamp.com/album/vol-2

Slično i Earthless iz kalifornije na novom albumu, Night Parade Of One Hundred Demons imaju tri dugačke, vrlo slobodne kompozicije od po dvadesetak minuta sa mnogo psihodelične svirke i obrednih ritmova. Ovo je perfektan format za bend koji zaista sija kada ima vremena i prostora da razradi svoje džemove u kosmička istraživanja sa moćnom ritam sekcijom i razigranim gitarama pa pričamo o jednom od hajlajta ove nedelje:

https://www.youtube.com/watch?v=kUnkg_Nzfm8&list=OLAK5uy_kpFL9aD4nEv_3gBU_-069MnxwK91buu6k

Prelazimo na speed, thrash, thrashcore, hardcore thrash, grindcore i death metal. Uglavnom, na brzu muziku. Filadelfijski Traitor sviraju vrlo simpatično patinirani speed/ heavy metal na svom prvom albumu Last Hope for the Wretched. Ovo je ploča pripremana nekoliko godina unazad i bend isporučuje devet pesama visokooktanske, staromodne ali ne izlizane svirke, koja poseća na slavne dane iz ranih osamdesetih i taj nestašni amalgam novog metala i panka. Ovo je puno lepih rifova, soliranja, himničnih refrena, snimljeno sa onim kratkim, retro dilejem na vokalu, ma, savršeno:

https://traitorphl.bandcamp.com/album/last-hope-for-the-wretched

Space Parasites su iz Berlina i njihov album, The Spellbound Witch drugi u njihovoj karijeri, je i sam negde na prelazu između klasičnijeg underground metala i thrasha. Sve to zvuči prljavo, nestašno i bezobrazno bez obzira na visok kvalitet svirke i produkcije i Space Parasites su me podsetili na osamdesete godine i jedan pristup metalu koji zvuči naprosto prirodno a ne žanrovski iskaklulisano. Svakako se valja navići na vokal pevačice Nadine Woelk (aka Danger Diene), ali Space Parasites nude simpatičan, šarmantan program na ovoj ploči:

https://spaceparasites.bandcamp.com/album/the-spellbound-witch

Ghost Keeper su mančesterski thrash metal bend koji ima pesme naslovljene sa, recimo, Digital Lobotomy i Fuck Off and Die. Drugim rečima, album We Conquer je baš onako, pošten, radnički i seljački thrash metal old school provinijencije i srazmerno jeftine produkcije, sa pesmama koje su pošteno napisane i sa puno šarma. Staromodno, dakle, ali duševno:

https://ghostkeeperuk.bandcamp.com/album/we-conquer

Kanadski Triskelyon na istoimenom debi-EP-ju sviraju melodičan, epski thrash metal sa dosta ambicioznim zvukom i kompozicijama pravljenim da ostave utisak širine i otmenosti. Nije to rđavo i mada ja generalno više volim brži thrash, Triskelyon se sasvim lepo poslušaju.

https://triskelyon.bandcamp.com/album/triskelyon

Pre par godina mi se prilično dopao debi album sastava Solicitor iz Sijetla. Novi EP, All Debts On Death je odličan nastavak priče, sa dve energične a kvalitetno napisane, poduže pesme propisnog, epskog a ulici bliskog speed metala. Bend je u međuvremenu unapredio i produkciju i ako je ovaj EP najava toga kako će naredni album zvučati, imam zaista visoka očekvianja od Solicitora. Speed metal za publiku koja ima kilometražu i rafiniran ukus:

https://solicitor-speedmetal.bandcamp.com/album/all-debts-on-death

Spid metal suvereno vlada i na novom albumu kolumbijskih Revenge. Deveti u njihovom opusu, Venomous Vengeance je klasičan, vrlo old school opus heavy metal rifova, melodičnijih tema i brzog tempa sa himničnim pesmaam što pevaju o slobodi, drumovima, metalnim gromovima pa i, uh, zlim vranama? Revenge su usvirani i dobro producirani i mada njihova muzika nema drugu ambiciju do da bude rekonstrukcija speed metala iz klasične ere, svakako prija ušima:

https://revenge666.bandcamp.com/album/venomous-vengeance-new-album

Moskovljani Shatter su snimili album obrada tuđih pesama, Death of the Universe i, sad, ja ne mogu da ostanem miran kad čujem vrlo dobro odrađene kavere hitova iz moje mladosti  a koje su u originalu izvodili, recimo, Kreator, Sepultura, Metallica, jebiga SLAYER, pa i Black Sabbath, Iron Maiden i Deicide. Shatter su vrlo korektan (death)thrash metal bend i njihove dve autorske pesme na ovom albumu fino sede uz nisku apsolutnih hitova koje su odlučili da obrade. Mislim, Post-mortem/ Raining Blood? Pa ko TO nije probao da obradi u svoje vreme taj verovatno nikada nije ni slušao metal. Shatter ne pokušavaju da muzici koju obrađuju daju nekakav transformativni fejslift, ovo je samo podsećanje na neke izvrsne pesme iz istorije (ne samo ekstremnog) metala, odrađeno tehnički kvalitetno i producirano kako treba. Jake preporuke:

https://shatter3.bandcamp.com/album/death-of-the-universe

Kad bend nazovete Sonic Assault ispisujete čekove koje tek treba naplatiti. Šveđani Sonic Assault su vredno radili poslednjih deset godina i njihov prvi album, Neon-Lit Metropolis zapravo uspeva da opravda to obećavajuće ime benda nudeći žestok, energičan a opet kompleksan, pa i progresivan thrash metal kakvom sam se nadao ali se nisam usudio da ga priželjkujem. Ovo je vrlo ambiciozno napisan album, sa aranžmanima koji su zbilja veoma složeni ali bend svojim sviračkim kvalitetima sve to izvodi kao da se ne radi ni o najmanjem naporu. Pesme su ekstremno zanimljive i raznovrsne, sa akcentom koji je uvek na žestokom, nervoznom thrashu ali sa pregrštima originalnih ideja i rešenja. Ovo je skoro ideala kombinacija andergraund ljubavi ka pomerenom, originalnom i hermetičnom, sa vrhunskim muziciranjem i kvalitetnom produkcijom. Izvanfakingredno:

https://sonicassault.bandcamp.com/album/neon-lit-metropolis

Dying Victims Productions su nas ove nedelje obradovali sa nekoliko novih izdanja a prvo od njih je debi album grčkih Vicious Knights. Volite li old school thrash sa malo black i death metal elemenata? Naravno da volite i Alteration Through Possession ih isporučuje u solidnim količinama. Vicious Knights pišu neke lepe, pomalo egejske melodije ali osnovni fon njihove muzike je žestok, zujeći thrash, u skladu sa marčnim, pomalo kičerskim temama kojima se tekstovi bave. Za publiku sa kilometražom:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/vicious-knights-alteration-through-possession

Guiding iz Tokija sviraju vrlo prijemčiv youthcrew hardcore punk na svom EP-ju Will. Ovo ima autentičnu energiju ove muzike iz osamdesetih o devedesetih i mada ne daje mnogo na originalnost, pesme su kratke, efikasne i poletne. Vrlo lepo, a plaća se po izboru:

https://guidingjpn.bandcamp.com/album/will

Bunker Hill Bloodbath su metalizirani hardcore duo iz Severne Karoline i nude veoma agresivan zvuk (ozbiljnom ovde sve klipuje kao ludo) i mrveće kompozicije na EP-ju Dead Leaves. Ovo je hardcore koji bez mnogo stida pozajmljuje i od death metala kada je potrebno pa je muzika veoma heavy i veoma agresivna, sa dovoljno „ulične“ estetike da bude bliska pank publici ali i dovoljno metal krljanja za sve nas:

https://bunkerhillbloodbath.bandcamp.com/album/dead-leaves

Final Form su negde iz Engleske i njihov Demo 2 je solidno producirana kolekcija mošerskih thrash/ thrashcore pesama. Ima ovde i malo metalcorea, ali samo u tragovima i ove kompozicije su zaista prevashodno thrash usmerenja, prljave estetike i očigledno namenjene non-stop šutiranju na koncertima. Naravno, ne bi im falilo malo promišljenijeg aranžiranja jer Final Form umeju da se malo zanesu i da samo nižu rifove , ali ovo je prevashodno muzika za ples pa je tako i valja tretirati. Demo plaćate koliko sami odaberete:

https://finalformuk.bandcamp.com/album/demo-2

Italijani Spoiled, drže, pak, pravo predavanje iz thrashcorea. Album  Anti Human Machine Gun ima četrnaest pesama polivačkih rifova , odsviranih visokim tempom sa pevačicom koja bljuje vatru, sve producirano kvalitetno i odsvirano za čistu peticu. Ovo je muzika kratkih ali čvrsto spravljenih pesama, idealna za sumanute šutke ali i mlaćenja kosom, album koji se lako presluša a onda lako sluša iznova i iznova. Razaranje:

https://spoiled1312.bandcamp.com/album/anti-human-machine-gun

Poljaci Owls Woods Graves su manje thrashcore a više pank izmešan sa blek metalom i to isto vrlo lepo zvuči na albumu Secret Spies of the Horned Patrician. Himnični streetpunk komadi ovde se fino kombinuju sa bržim, trešerskijim metal kompozicijama i muzika ume da pokrije vrlo širok raspon stilskih pristupa sa jednako ubedljivim rezultatima. Odličan album:

https://malignantvoices.bandcamp.com/album/secret-spies-of-the-horned-patrician 

Worst Behavior iz Teksasa su, pak, metalizirani hardcore koji opasno zakiva na materijalu naslovljenom samo Promo 2022. Ovo su tri žestoke, moćne a kratke pesme vrlo metalske izvedbe ali vrlo svedene, pankerske forme. Odlična kombinacija a i, bogami, dobra produkcija. I još plaćate koliko hoćete:

https://worstbehavior.bandcamp.com/album/promo-2022

(Kraj u sledećem postu)

Meho Krljic

  • 5
  • 3
  • Posts: 55.731
Re: METAL : sve (najbolje i najgore stvari)
« Reply #1022 on: 29-01-2022, 13:23:26 »
Uh, novi album Lawnmower Deth? Posle... čekajte da proverim.. 28 godina? WTF? No, dobro, originalni britanski krosover trešeri su porodili novi album, Blunt Cutters i sada ga treba ljuljati. Ne da je ovo nekakav šokantan kambek, ali Deth imaju svoj zvuk i prepoznatljiv šmek kombinovanja humora i energične pank-metal svirke i to je uglavnom očuvano na novoj ploči. Osamnaest pesama prilično klasičnog krosovera, ne baš preterano dinamičan zvuk ali svakako pitka, slušljiva i zabavna ploča za nostalgičare.

https://www.youtube.com/watch?v=Dj9CNeiquY0&list=OLAK5uy_lp11KAjmhssxZMgvsuRZ91GMHCR1_GqLs

Poljski izdavač grindcorea i goregrinda, Left Hand Patches ima novi split: S​.​R​.​O​.​M. / HIV Split. Ovo je prilično mračan, težak ali generalno, za standarde žanra, kvalitetan goregrind od strane obe ekipe, sa dosta mašte u onome što rade. S.R.O.M. imaju duže pesme i ambicioznije aranžmane, dok su HIV bliži klasičnom grajnderskom izrazu sa pesmama kraćim od minut. Samo za odabranu klijentelu, ali solidno u celini:

https://lefthandpatches.bandcamp.com/album/s-r-o-m-hiv-split

Za još grindcorea ćete se obratiti na adresu Agamenon Projecta koji ove nedelje ima split EP sa francuskim Matrak Attakk. Agamenon Project donosi četiri klasične grindcore pesme u ovu kolaboraciju, nudeći korektno razjarenu muziku i pristojan zvuk. Matrak Attakk su pankerskiji, krasterskiji bend sa spontanom, organskom energijom možda negde na liniji klasika kakvi su bili italijanski Indigesti i slično. Fina kombinacija, a ovo je jedno od retkih izdanja Whocaresrecords koje naplaćuje fiksnu cenu:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/04-22-agamenon-project-x-matrak-attakk

A onda, spektakl. Wretched Human Mirror je jednočlani grindcore projekat iz Zapadne Virdžinije čiji prvi, istoimeni EP pokazuje da autorka, Marceline Perdue ima solidnu količinu talenta pored, očigledno, ogromne količine negativnih emocija što je teraju da stvara. Ovo je vrlo agresivan materijal sa šest kratkih kompozicija ali sa sasvim dovoljno vremena da se demonstrira talenat i osećaj za pisanje pesama, kao i da se, uprkos u suštini surovom zvuku izbegne onaj monotoni, nedinamični kvalitet koji tako često karakteriše sobne grindcore projekte. Wretched Human Mirror je odličan prvi rad za novi projekat i ja ovo pozdravljam iz SVE snage i nadam se da će nam autorka još mnogo pokazivati šta zna:

https://wretchedhumanmirror.bandcamp.com/album/wretched-human-mirror-ep

Slugcrust, pak, sviraju ekstremno nisko naštimovani, superteški crustgrind sa elementima powerviolencea  i njihov istoimeni EP skoro da nećete ni moći da čujete, ali ćete ga osetiti. A nisu ovo rđavo napisane pesme, kad se razaberete između sve buke i nasilja što ih Slugcrust upliću u muziku. Moćno a i dobar omot:

https://slugcrust.bandcamp.com/album/slugcrust-2

Trio Convulsion iz južne Engleske za sebe kaže da svira „grinding hardcore“ pa eto, EP everything will be okay. ima sedam kratkih, užasno besnih i energičnih pesama. Bend ima karakter i dobar zvuk i ovo je vrlo solidan debi-materijal:

https://convulsiongxc.bandcamp.com/album/everything-will-be-okay

Iz Njemačke stiže i jedan vrlo dobar split album kvalitetnog grindcorea. Flat Earthers Ball je saradnja između krefeldskih veterana Japanische Kampfhörspiele i rurskih Optimist i ovo je iznenađujue maštovita pa i duhovita ploča puna svežih ideja i metali