METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[Meho Krljic]

The Deadly Gallows iz Rinoa u Nevadi ne sviraju piratski metal nego piratski pank i distinkcija je zapravo jasna kada čujete njihov album Ode II Gard. Ovo je kolekcija poletnih, brzih pesama sa piratskim temama, sviranih više na tradicionalnim instrumentima (violina, bendžo, melodika, truba, daska za pranje veša) dok su distorzirane gitare u pozadini. No, to na kraju zvuči vrlo dobro, sa energičnom, zabavnom izvedbom i sirovošću u estetici koja ne sprečava bend da zvuči jako usvirano i profi. Zabava:

https://thedeadlygallows.bandcamp.com/album/ode-ii-gard

Karnge iz Kalifornije su beatdown ekipa koja voli roštilj i ima i druge hobije. Simpatično. EP The Hive je takođe simpatičan sa četiri teške, spore pesme metal štima, metal rifova, metal vokala, metal zvuka ali hardcore stava. Što uključuje davanje po ceni koju sami odredite. Fino:

https://karngenocap.bandcamp.com/album/the-hive

Furthest From The Light iz Čikaga su metalizirani hardkor bend koji voli da zaluta i u grindcore teritorije. Podržavamo, a EP Sacrament Of The Sick ima tri solidno napisane pesme, vrlo dobrog zvuka, kvalitetnih rifova i generalno jednog zavidnog zanatskog nivoa. Dobro je:

https://furthestfromthelight.bandcamp.com/album/sacrament-of-the-sick

Forced To Suffer iz San Hozea u Kaliforniji valjaju jako heavy, agresivan metalizirani hardor. EP Absolute Solace ima čak šest pesama (OK, jedna je intro) i one sve sabijaju slušaoca u zemlju težinom i agresijom, ali mora se ukazati i da su rifovi maštoviti, a aranžmani dovitljivi. Lepo:

https://forcedtosuffer.bandcamp.com/album/absolute-solace

Česi Kriminalität sebi kače i stenchcore eitketu što je odmah znak uskusa i poznavanja tajni posla. Album V okovech strachu, dakle, nudi metalizirani D-beat hardcore, produciran odlično i sa lepo napisanim pesmama koje ne komplikuju PRETERANO ali osvežavaju jednostavnu matricu melodičnijim rifovima i po kojom promenom ritma. Solidno:

https://kriminalitat.bandcamp.com/album/v-okovech-strachu

Kvebečki Disagree snimio je milion pesama (singlova, EP-jeva) tokom poslednjih pet godina. Dirty Day je samo još jedan u nizu sa šest pesama standardnog ali prijemčivog d-beat crustpunka. Produkcija... varira, ali pesme su sasvim OK ako volite ovaj stil. A ja ga volim:

https://disagree.bandcamp.com/album/dirty-day

Teksaški Shotcaller je bio dobar i na debi EP-ju pre neki mesec a sada EP HTX vs DK ima dve powerviolence obrade Dead Kennedys i, mislim, Police Truck i Holiday in Cambodia su mi omiljene pesme a ovo su sjajne verzije. Plaćate koliko hoćete a budite široke ruke, valja se:

https://shotcallergrind.bandcamp.com/album/htx-vs-dk

Indonežani Ageless su nova verzija benda Angeless a na albumu prigodno nazvanom Metamorphosis cepaju brz, nestašan deathgrind. Nije ovo tehnički najnapredniji album svih vremena, ali čuje se tu ipak jedan nivo kvaliteta ispod kog Indonežani ne silaze a pesme su zabavne i gruvi, plus, jelte, brze i vrištave. Meni lepo. (Edit: nestalo sa bandcampa ali slutim da će se uskoro opet pojaviti)
https://ageless666.bandcamp.com/album/metamorphosis

Ground iz Nju Džersija kažu za sebe da su ,,lažni grind" sastav ali album Habitual Self​-​Abuse nudi pravi grindcore na konzumaciju. Ovo je jednaest pesama hiperkvalitetnog grindcorea napisanog vrlo spretno i impresivno odsviranog. Ground imaju lep '90s šmek u svom zvuku smeštajući se negde između Assuck i Dropdead a što je najbolje mesto. Izvrsna ploča:

https://groundnj.bandcamp.com/album/habitual-self-abuse

Šveđani Sickrecy za sebe kažu da sviraju old school grindcore ali album Salvation Through Tyranny je vrlo napredna, tehnički impresivna ploča dobro napisanog grind-thrash zvuka sa pesmama od po 2-3 minuta i odličnom produkcijom. I uopšte, materijal je odličan, svirka žestoka i brza i ovo dobija sve moje preporuke:

https://sickrecy.bandcamp.com/album/salvation-through-tyranny


Paragvajci Violación Mental za sebe tvrde da sviraju slamming death metal, ali njihov debi album, Vomitando Caos, snimljen uživo, pred publikom, ima slam elemente, ali i elemente više old school brutal death zvuka, pa je onda tu i malo slamcore elemenata itd. Sve je to vrlo simpatično a uz zvuk koji je sirov i klipuje na sve strane nekako ima tog nekog početničkog šarma koji je meni neodoljiv. Bend vrlo fer ovo nudi po ceni koju sami odredite tako da, poslušajte, podržite:

https://violacionm.bandcamp.com/album/vomitando-caos

Teksaški jednočlani projekat Universally Estranged ima drugi album za Blood Harvest, Dimension of Deviant Clusters i njegov progresivni, naučnofantastični death metal svakako zabavno zvuči i ovom prilikom. OK, ima tu dosta muljanja i sve to, ali kosmički, epski zvuk koji je istovremeno i hermetičan i topao i prijemčiv svakako je dovoljno zanimljiv da čoveka drži zainteresovanog:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/dimension-of-deviant-clusters

Švedski veterani Defleshed imaju šesti album, Grind Over Matter, što nije mnogo za trideset godina rada ali se računa kvalitet a ne puki kvantitet. A ovo je vrlo pristojan death/ thrash album, sa granitno čvrstim zvukom i rutinerski napisanim ali dovoljno uspaljivim pesmama. Ne donose Defleshed mnogo novog, ali ovo što donose je vrlo dobro:

https://defleshedofficial.bandcamp.com/album/grind-over-matter

Nemački Blood Court vozi kvalitetan ako ne preterano originalan death metal na svom albumu Profane Purgatory. Ova tri momka očligledno veoma vole '90s stil pa se u njihovoj muzici čuju razni uticaji bendova poput Suffocation, Monstrosity, Cannibal Coprse ili Malevolent Creation i, mislim, kako i ja veoma volim taj stil, sve je u redu. Profane Purgatory je vrlo solidno producirana, kvalitetna ploča sa, rekoh, ne mnogo originalnosti, ali sa odlično shvaćenim stilom sa kojim se barata i smislenim doprinosom korpusu tog, jelte, stila. Fino:

https://bloodcourtofficial.bandcamp.com/album/profane-purgatory

Kolumbijski death metal bend Casket Grinder snimio je drugi album, Sepulchral Trip i ovo je lepa kombinacija energije i meditativnijeg, pa i blago progresivnog, melodičnog death zvuka. Casket Grinder ne zvuče kao moderni melodeath bendovi, da tu budemo jasni, i njihov pristup žanru je bliži originatorima kao što su Obituary i Death, ali sa modernim prelivom, naravno. Ono što je bitno je da je album napisan vrlo sigurno, odsviran moćno i produciran vrlo dobro pa sam se ja nauživao:

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/sepulchral-trip

Final Atomic Battle je sladak mali bend iz Kanzas Sitija, pa je i njihov prvi demo, Magick and Artillery sladak snimak sa tri pesme mračnog, kul death metala. Ovo nije ni brzo ni preagresivno ali je atmosferično i kavernozno i mada zvuči sirovo, zapravo je dobro stilski zaokruženo i ima puno finog gruva i jebačkih gitarskih rifova. Meni vrlo fino leglo, a vi možete da platite koliko želite:

https://finalatomicbattle.bandcamp.com/album/magick-and-artillery

Iako Bavaustrian Metalbrothers United zvuči kao nekakav saborni napor, u stvarnosti se radi o jednom čoveku po imenu Josef Altmann a koji je snimio album kombinovanog death metala i thrash metala pod naslovom Fall into Oblivion, doduše sa masom gostiju. Koji su to gosti? Nemam ideju, ne piše ali ploča je vrlo solidno napisana, odsvirana i snimljena:

https://rebirththemetalproductions.bandcamp.com/album/bavaustrian-metalbrothers-united-fall-into-oblivion

Madridski uništitelji svega lepog, Teitanblood su svoj EP iz 2011. godine izdali ponovo. Purging Tongues – 2022 ima originalnu petnaestominutnu verziju buke, besa i odjeka, a onda je ovde dodata i demo verzija koja je snimljena još 1990. godine i veličanstvena je. Ko voli Teitanblood i njihvu brendiranu varijantu blur core death metala, ovo će mu leći ko budali šamar:

https://teitanblood.bandcamp.com/album/purging-tongues-2022

Ialijani Antropofagus na svom četvrtom albumu, Origin ubijaju iz sve snage. Ovo je tehnički, brutalni death metal snimljen tako da se istakne zanat ali i napisan vrlo solidno pa Antropofagus ne nude samo demonstraciju tehnike već i ploču koja će, ako preživite napupman, nedinamičan master, svakako ponuditi solidnu zabavu. Ja se prilično ložim na ovakvu muziku kad je dobro napisana a ovde jeste:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/origin

Briselski Triagone sviraju death metal po mojoj meri, divljačan, brz, brutalan, okretan i elegantan. Njihov debi EP, nazvan  Sem Papyrvs je pun interesantnih aranžmanskih rešenja, rifova od kojih bi se i Karlu Sandersu malo zavrtelo u glavi, furioznog tempa i generalne agresije koja nije ispozirana, nije samozadovoljno površna, već je deo jednog suštinskog svetonazora u kome se svira najbrže i najluđe što možete, pa ko preživi nek piše memoare. Šest podugačkih pesama znači da je ovo praktično album, a produkcijski i zvučno u pitanju je ekstremno zreo materijal. Jako, jako dobro i mada zvanično izlazi tek u Januaru, digitalni daunloud već možete kupiti i polomiti vrat uz ove satanske stihove i rifove. (Edit: ne možete, Bend je uklonio album sa bandcampa ali ostavljam tekst da ga imate na umu)

https://triagone.bandcamp.com/album/sem-papyrvs

Heavy metal, power metal i multižanrovski radovi! Ako volite Queensryche, a statistički volite, Absolon iz Ilinoja će vam ponuditi svoj konceptualni album, Randolph Bathery-A Portrait of Insanity. Solidno to zvuči i zaista dosta podseća na Queensryche i mada na slici na Bandcampu sedi samo jedan muškarac, Metal Archives tvrdi da je ovo pravi bend sa mnogo članova. Ne znam šta da kažem sem da je u pitanju vrlo pristojan album progresivnijeg, konceptualnog metala:

https://absolon.bandcamp.com/album/a-portrait-of-madness

Cemetery Echo iz Bafala u Njujorku svoju muziku zovu Haunt n Roll a što je super opis jer ovo jeste spuki, atmosferični ali rokerski metal. Tri pesme na EP-ju  Carnivorous Lunar Activities su negde između kinematskog roka Goblina, Danzigove jebačke atmosfere i blek metala. Meni zanimljivo:

https://cemeteryecho.bandcamp.com/album/carnivorous-lunar-activities

Mike Patton i njegov Dead Cross imaju novi album, II, i ovo jesada zapravo manje ,,hardcore" a više atmosferični teški rok/ psihodelični metal sa hardcore elementima.  Što, mislim, nije nimalo loše, dopadaju mi se        Pattonovi napori da svoje avangardne ambicije uplete u muziku koja je poznata po, jelte, neposrednosti i nekomplikovanosti, i ovog puta mu to dosta dobro uspeva jer su hardcore elementi iskreni i pošteno odrađeni a sve ostalo je u skladu sa pedigreom učesnika. Dave Lombardo je pogotovo sjajan i drag na ovom albumu. Fino.

https://deadcross.bandcamp.com/album/ii

Show Me The Body iz Njujorka kažu da sviraju hardcore ali njihov album Trouble The Water nije prost hardcore. U njegovom gruvu ima mnogo drugih stvari i sirovosti koju bismo pripisali i sludge metalu i industrialu i hip-hopu  i raznim drugim podzemnim žanrovima. Svakako sve to udara jako i ima prijemčiv zvuk, zle, zajebane rifove i manijačke vokale. Meni odlično:

https://showmethebody.bandcamp.com/album/trouble-the-water

Iako Crimson Steel iz Raleja u Severnoj Karolini pominju gubitak privatnosti i kripto-prevare u svojoj prvoj pesmi na svom prvom albumu, Night Creatures, njihov heavy metal je zapravo vrlo klasičan, sa lepim, himničnim refrenima i '80s vajbom, a bez preteranog cheesea. Ovo je i lepo miskovan album sa finim gitarama, prominentnim basom i odlično snimljenim vokalima a što je važno jer je ovde u prvom planu odlična pevačica. Nisam siguran odakle je ovaj bend iznikao jer nema ni slovca o njima nigde na internetu (postoje još dva benda sa istim imenom, da ne pominjem nekoliko kompanija) ali iznikao je vrlo formiran i siguran u to što radi. Meni odlično.

https://crimsonsteel.bandcamp.com/album/night-creatures

Brazen Hell kažu za sebe da sviraju heavy metal, ali njihov prvi, istoimeni album je makar onoliko blizak pank publici koliko metal publici. Drugim rečima, ovo je žestoka, himnična rokčina za šutiranje i provod uz raznorazne hemijske podsticaje (bend u jednoj pesmi nedvosmisleno daje prednost metamfetaminima ispred kokaina) ili, ako ste ja, za straight edge slušanje u bezbednosti svoje sobe. Ali je sjajno. Dobre pesme, dobra svirka, krljanje sve vreme, nema promašaja:

https://brazenhellphl.bandcamp.com/album/self-titled

Wild Heat iz Belfasta bi u nekim drugim vremeima bili zvezdaški materijal. Ekipa navodi Skid Row, LA Guns i Motley Crue kao glavne uzore i njihova muzika je zaista simpatičan hard rok sa elementima '80s glam metala. No Wild Heat nisu puki imitatori i njihove pesme se oslanjaju na autentičnu bluz-rok tradiciju i zvuče poletno i ubedljivo. Pevač je sjajan, stvari na albumu Hustle poletne i ovo je izvrstan paket:

https://wildheat.bandcamp.com/album/hustle

Italijanski Hell Theater zvuči zanimljivo na svom drugom albumu, S'Accabadora. Doduše, pripreman je deset godina pa je to i sasvim prikladno. Ovo je energičan, primereno teatralan heavy/ thrash metal sa ekscentričnom izvedbom ali svakako dobro osmišljenim pesmama. Vredi proveriti:

https://www.youtube.com/watch?v=YJEyBHSPO7k&list=OLAK5uy_lRhPFUzxHPzgCWt133B7L_SfgW5V8rS4I

Onward imaju novi album i Of Epoch and Inferno je vrlo častan napor Tobyja Knappa i drugova da se sklopi ploča klasičnog heavy i nešto naprednijeg power metal zvuka u osam žestokih, mošerskih pesma. Sem dosta nedinamičnog zvka, nemam zaista šta da zamerim albumu lepih rifova i epskih cheesy atmosfera kombinovanih sa denflovanim, mošerskim deonicama i malo slatkih melodija. Pošteno, znojavo i nadahnuto:

https://www.youtube.com/watch?v=Z7uFuf-1gqM&list=OLAK5uy_kHWWWrcVxZOW1Jo24dXHO2R1ROiGH_Tnc

Nisam baš očekivao da se Joe Lynn Turner za svoj novi album udruži sa Peterom Tägtgrenom, ali eto nas u 2022. godini i generacije metalaca sarađuju bez ograde i brige. Novi Turnerov album zove se Belly of the Beast i ima jedanaest pesama klasičnog hard rok/ hevi metal zvuka po kome znamo pevača što je odradio smene i u Rainbow i u Deep Purple i kof Malmsteena, ali uz Tägtgrenovu produkciju ovo dobija posebnu težinu i epiku. Meni se dopada:

https://joelynnturnerofficial.bandcamp.com/album/belly-of-the-beast

Them imaju novi album, Fear City i ovaj bivši King Diamond tribjut bend sa internacionalnom postavom zvuči sjajno na novoj ploči. Ovo je prosto, teatralan, gizdav heavy/ power metal koji se odlično zabavlja i vozi u brzoj traci. Zabavite se i vi:

https://www.youtube.com/watch?v=FVFHQKy-_IQ&list=OLAK5uy_k28ZRouO5Y1cf_O61z1mx7fSJ0_ioT3ac

Album nedelje stiže iz kanade a to da će u istoj godini nove albume snimiti i Hell Fire i Riot City a sada i Metallian može da znači samo da se heavy metal nalazi u opasnoj formi. Beyond the Wall je četvrti album za momčad iz Montreala i dolazi sa velikim očekivanjima posle sjajnog Vortex iz 2019. godine, ali Metallian zaista nemaju problem da očekivanja ispune. Ovo je fenomenalno napisana i sjajno odsvirana ploča klasičnog heavy zvuka sa dobrom, lepom produkcijom i jednim sada već veteranskim zvukom. Metallian uspevaju da im je muzika taman na sredini između cheesy '80s omaža i ozbiljnijeg, otmenijeg metala pa nekako skoro bez napora donose najbolje od dva sveta. Album je moćan, a relaksiran u isto vreme, sa odličnim sekvenciranjem i puno dobrih ideja. Metallian pritom nikako ne pokušavaju da sad tu kao nešto izmisle toplu vodu i njihova muzika je konzistentno kao da ste naleteli na neki fenomenalnu ploču iz osamdesetih za koju niko do danas nije čuo. Perfekcija:

https://metalian1.bandcamp.com/album/beyond-the-wall

[Meho Krljic]

Kad iskombinujemo halloween i Bandcamp Friday, na kraju smo ove nedelje imali OPSCENO mnogo zanimljivih metal izdanja. Mnoga sam preskočio jer nisu bila 100%  u skladu sa mojim, jelte, perverznim preferencama, ali bih ih tokom neke manje bogate nedelje sigurno dokačio, tako da, recimo, ne pišem ni o novom Devinu Townsendu iako je izašao, niti o nekim drugim izdanjima koja sam samo preleteo. Dakle, pripremite se na dugu, udobnu vožnju, natočite sebi neko piće i vežite se.

Blek metal na početku, pa odmah iz Grčke. Dobar znak! Nefarious Spirit / Coven of Doom je split album između dva atinska benda, jelte, Nefarious Spirit i Coven of Doom i ako u nekom trenutku pomislite da ste siti savremenog blek metal zvuka sa svim njegovim melanholičnim harmonijama i melodičnim temama, ovo će biti izvrstan protivotrov. Oba benda krljaju podzemni old school black metal, u slučaju Coven of Doom sa malo trešerske oštrine, a u slučaju Nefarious Spirit sa malo death metala, ali sve je to toliko sirovo i zajebano da ne razmišljate o žanrovima dok ga slušate nego vam srce udara trista na sat (metaforički!) i gledate u koju banderu prvu da se zaletite (metaforički? Jel' da?). Udaranje:

https://nefariousspirit.bandcamp.com/album/nefarious-spirit-coven-of-doom

Crawling je turski jednočlani blek metal bend čija jedina članica, Helin, iz Istanbula, ima i power electronics projekat sa strane pa možete da zamislite kako EP The Dead, and us zvuči. Naime ko iz samog pakla. Ima ovde melodije i struktura pesama postoji ali je zvuk kao da ste uhvaćeni usred snežne lavine PLUS erupcije vulkana u isto vreme. I to nekako funkcioniše kako treba. Mislim, uši maltene doslovno otpadaju, ali i treba da otpadnu:

https://crawling6.bandcamp.com/album/the-dead-and-us

Dobar je i drugi album francuskih Iffernet. I dalje to zvuči muljavo, sirovo i podrumski ali ima u sebi mnogo karaktera, i dvojica ljudi koji ovo sviraju zvuče kao da se sa instrumentima bore na život i smrt. Silences je, naravno, sasvim prevarno ime za album koji je pun ovako bučne muzike ali ta muzika stiže iz srca pa sa njom i buka i onda je moramo poštovati. Ovo je blek metal po suštini ali često harmonski i tehnički sasvim na nekoj drugoj strani. A sirov i abrazivan. Lepo je:

https://iffernet.bandcamp.com/album/silences

Mađari Dunkelheit su svoj album inner Awakening pravili, kažu više od deset godina (mada su 2014. Imali drugi album, Mors Aeterna). Ovo svakako zvuči kao ozbiljan opus sa šest pesama savremenog, dostojanstvenog blek metala koji se razliva po slušaocu poput, jelte, otopljene lave i mnogo više radi na uspostavljanju atmosfere nego na ređanju krljačkih rifova. Ima mnogo takvih bendova, ali Dunkelheit svakako ozbiljnošću i fokusom sebe malo izdvajaju iz mase pa iako ne mogu da kažem da njihova muzika demonstrira ,,jedinstven" pristup, kako sami tvrde, album je bez sumnje vrlo ubedljiv:

https://dunkelheit-hun.bandcamp.com/album/inner-awakening

Francuski ne-sasvim-jednočlani bend Hordous ima divan album melodičnog i romantičnog blek metala koji zvuči življe i raspoloženije od većine sličnih projekata. Ovo su jako harmonične pesme sa gitarama koje prostro cvrkuću i bas-gitarom koja prominentno radi u miksu, a da se bend i dalje drži vrlo svedene matrice sa vrištavim vokalima i jednostavnim, osnovnim ritmovima. Album Mon fantôme zvuči slatko i naivno ali ima nadahnutosti u ovome onoliko:

https://hordous.bandcamp.com/album/mon-fant-me

Blodsvart su nemački trio koji svira sirovi, prilično old school blek metal. Album Ära des Zorns, njihov drugi za dve godine je samo jedan u nizu projekata za vrlo prolifičnog pevača Holgera Fuhrmanna ali je u pitanju iznenađujuće posvećeno napisana ploča sa pesmama koje i pored jednostavnih, sirovih rifova imaju sofisticirane, razrađene aranžamane. Album i zvuči dobro u akustičnm, jelte, smislu, pa je ovo prijatno iznenađenje nedelje za mene:

https://blodsvart.bandcamp.com/album/ra-des-zorns

Ruski jednočlani Malist nudi vrlo visok kvalitet muzike i produkcije na novom, četvrtom za tri godine, albumu, As I Become Darkness. Ovo je za Rusiju možda i tipično melodičniji, atmosferičniji blek metal, ali Ovfrost koji sve piše i izvodi ima mnogo talenta za osmišljavanje dobrih kompozicija i dobro uho za boje instrumenata i njihov miks. Album izlazi tek jedanaestog ali možete da ga preslušate i priorderujete:

https://malist.bandcamp.com/album/as-i-become-darkness
https://malist-northernsilence.bandcamp.com/album/as-i-become-darkness
https://youtu.be/zbJz-J6TriM

Švedski Wolfcross na debi albumu, From the North vozi se u principu u razgaženoj, poznatoj stazi. Ovo je za švedsku tipično hladan zvuk sa svedenim aranžmanima i dosta repetitivnosti, ali Wolfcross malo modifikuju ovaj pristup ubacivanjem melodičnih elemenata death metala u svoju muziku. Što sasvim prijatno osvežava čitav program. Meni je ovo slušljivo i prijemčivo a ja i nisam neki ljubitelj melodeath zvuka, pa svakako proverite:

https://grindtodeathrecords.bandcamp.com/album/from-the-north

Slovencima Kamra debi album Cerebral Alchemy izlazi tek za dve nedelje ali već možete da ga preslušate i utvrdite koliko vas ložei njihov blago avangardni black-death metal. Meni se dopada, mada ovo nije MNOGO avangardna muzika, ali i ne mora da bude. Dobro ovo krlja, ima solidnu atmosferu i ljudi su se potrudili oko aranžiranja. Sasvim dovoljno za moj sil ov apruval:

https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/cerebral-alchemy
https://youtu.be/zsDG5H-vQRM

Njujorčani Black Anvil imaju toliko tetovaža da bi bilo legitimno da pomislite da je u pitanju nekakav bajker-rok bend a ne blek metal postava sa dosta pedigrea. Peti album, Regenesis je melodičan i atmosferičan ali i dovoljno živahno odsviran da meni to bude simpatično. Black Anvil se ne dave u melanholiji i njihove melodije imaju u sebi meru epske, veličanstvene metal vizije kakvu volim od detinjstva a bend svira izuzetno ubedljivo. Probajte:

https://blackanvil.bandcamp.com/album/regenesis

Kakvog se blek metala čovek nasluša kada ga ne mrzi da proverava svaki bogovetni jednočlani bend na Bandcampu, to je za priču. Ali ta priča će drugom prilikom pošto je konektikatski This White Mountain iznenađujuće dobar za količinu muzike u jedinici vremena koju Kevin Narowski proizvodi. EP A Plague Upon the Earth donosi ne mnogo skup ali atmosferičan i energičan blek metal koji monotoniju i hladnoću lako i lepo meša sa gotovo grinderskom agresijom. Lepo:

https://vitadetestabilisrecords.bandcamp.com/album/a-plague-upon-the-earth

Kanadski Scalding imaju debi album, Exordium i ovo je vrlo lep egzemplar modernog blek metala koji drži osnovu zvuka i filozofije ali se ne ograničava njima. Scalding imaju dobro napisane pesme sa atmosferom ali i sa rifovima, sa emocijama, ali i sa krljanjem i jedino što albumu mogu da zamerim je glasan mastering. Ali nije to dilbrejker i ovo je vrlo lepa ploča:

https://scalding.bandcamp.com/album/exordium
https://wilt-shine.bandcamp.com/album/exordium

Finci Licht des Urteils imaju debi album, Uhraamo i ovo je izvanredno. Da, izvanredno. Mislim, barem meni koji sam malo umoran od melodičnog, emotivnog blek metala ova kolekcija sirovih, zlih, satanističkih pesama legne kao melem na ranu. Licht des Urteils su energični, naopaki, nihilistični i mada imaju podrumski zvuk pesme im nisu bez sofisticiranosti. Odlično:

https://lichtdesurteils.bandcamp.com/album/uhraamo

Poljaci Yfel 1710 naravno nude superioran blek metal na svom drugom albumu Zlatują się Ćmy. U skladu sa nacionalnim pristupom žanru, Yfel 1710 sviraju moderan blek metal koji se ne brine mnogo da li se uklapa u standarde postavljene u Skandinaviji pre tridesetpet godina i uspevaju da povežu klasične ideje sa savremenim zvukom. No kvalitet je jako visok i ovo je moćno napisan, odsviran i produciran album višeslojnog metala. Sjajno:

https://yfel1710.bandcamp.com/album/zlatuj-si-my

Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, heavy psych i hard rock. Nedavno sam dosta hvalio mladi stoner bend Flying Fuzz iz Medisona u Viskonsinu. E, pa, ovaj je mladi bend upravo snimio i novi EP, All Hallow's, povodom, jelte, helouvina, i oh, pa ima ovde mnogo štofa, definitivno. Delimično ovo je relativno klasičan stoner rok, ali delimično je vrlo gruvi, vrlo '70s psihodelični rok koji se ne bazira samo na rifčinama već i na tribalnim plesnim ritmovima i bendu ovo sjajno leži. Malo tu treba razmišljati o vokalima i kako ih snimati u budućnosti ali generalno odličan materijal i obećanje za buduća uzbuđenja:

https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/all-hallows-ep

Thrumm iz Atlante imaju prilično radio-friendly ponudu stoner roka na svom EP-ju Neon Dead. ovo su četiri pesme glasnih, bombastičnih gitara i energičnog ritma, snažnog, himničnog pevanja na transverzali Ronnie James Dio – Chris Cornell, i generalno ekstrovertnog stava. Naravno, sve je to optočeno solidnim gruvom i mada je mastering malko preglasan za moj, jelte, prefinjeni ukus, ovo je prijatan, upečatljiv materijal:

https://thrummband.bandcamp.com/album/neon-dead

Kanađani Pharm zvuče jako raspoloženo na debi albumu Vortex, koji su snimali od 2019. godine. Ovo je uslovno rečeno progresivni stoner rok, ali u suštini samo sjajan, raznovrstan teški rok. Bend se oslanja na jake rifove ali i melodične vokale, moćan ritam i gruv i mada drži bluz osnovu za svoje pesme, trudi se da one ne budu puke rekonstrukcije muzike iz sedamdesetih. I, mislim, odlično im ide, ovo je izrazito poletna, zarazna muzika, možda i preenergična za ljude koji uz stoner vole da im, jelte, klone glava i zadremaju, ali meni je jako dobro i preporučujem ga iz sve snage:

https://pharmband.bandcamp.com/album/vortex

Norvežani Orbiter su svoj novi miniLP nazvali A Goddamn Classic, čisto da bude jasno šta misle o njegovom kvalitetu. I sad, možda ovo NIJE klasičan album (a možda su mislili samo na lampšaka Marshall pojačala ispred kojih su se slikali), ali je prijatan, nudeći gruverski, energični stoner rok, baziran na jakim rifovima i himničnim refrenima. Pet pesama dobre distorzirane svirke i poletnog ritma, dovoljno za sreću:

https://orbiterrocks.bandcamp.com/album/a-goddamn-classic

Ako ste normalna osoba koja voli normalan hard rok, belgijski Black Mirros je za vas. Novi album, Tomorrow Will Be Without Us je možda i prenormalan za mene posebno što se više oslanja na devedesete nego na sedamdesete za osnovni zvuk, ali moram da primetim da ovi ljudi pišu JAKO dobre pesme i da je svirka jebeno dobra, sa izvrsnim ženskim vokalom, odličnom ritam sekcijom i moćnim gitarskim radom. Ne znam otkud to da mi se u istoj nedelji dopadnu dva Napalm Records izdanja, možda stiže kraj sveta???

https://blackmirrorsmusic.bandcamp.com/album/tomorrow-will-be-without-us
https://www.youtube.com/watch?v=7fo-tRPUTAo&list=OLAK5uy_mRxx0DfffvpDhpNPbBUPUn2H8BBKt1ABk

Drug Sauna su dva lika iz Kalgarija i kombi. I, mislim, EP im se zove Stonedhenge. Skoro da ništa više ne moram da kažem, ali evo: ovo nije OBIČAN stoner rok već ima elemente psihodeličlne industrial muzike i to mu vrlo lepo stoji. Sve je prilično lo fi i jeftino ali dobro zvuči i čovaka začas povede ka izmenjenim stanjima svesti:

https://drugsauna.bandcamp.com/album/stonedhenge

Murmur Xatafi dolaze iz Madrida i mada sviraju post metal, istina je i da ovaj trio krlja jebenije od bar pola sludge metal bendova koje biste mogli da nabrojite da vas naglo probude usred noći. Album Pvtrefactio je težak i agresivan, ali ima i prostora za post metal atmosfere i emocije, pesme su dobro napisane a bend ima odličan, organski, usviran ali ne mehanički stil izvođenja muzike. Odlična ponuda, a i sjajna žena na čelu ove ekipe:

https://murmurxatafi.bandcamp.com/album/pvtrefactio

Kad smo već kod sludge metala, The Lumbar Endeavor ima novi EP i mada naslov  Large Wolves at a Small Gate zvuči pomalo i humoristički, muzika je i dalje maštoviti i ekspresivni sludge metal koga Aaron D.C. Edge pumpa kao na traci ali uglavnom izvlači zanimljive pesme i atmosfere i teme iz malog mozga. Fino:

https://thelumbarendeavor.bandcamp.com/album/large-wolves-at-a-small-gate

Satánicos Marihuanos su iz Lime i na EP-ju  La Mirada de La Muerte imaju dve lepe, tripozne i gruverske pesme u kojima nema pevanja. Ja bih se na to inače mrštio, ali Peruanci zvuče raspoloženo i zabavno pa moram da klimnem glavom na ovaj slatki stoner rok:

https://satanicosmarihuanos.bandcamp.com/album/la-mirada-de-la-muerte

Weeping Altar su iz Toronta i istoimeni demo ima dve pesme, pa, da, satanističkog, HEAVY gruverskog roka. Odlično to cepa, da se razumemo, sa rifaškim, sabatovsko-elektrikvizardovskim progamom raspičenim preko šest i sedam minuta solidnog gruva i po ceni od koliko date je izuzetno vredno da se čuje i pazari:

https://weepingaltar.bandcamp.com/album/weeping-altar

Mecánicos de Satán su iz Argentine i njihov album Nomade počinje sludge-stonerskom El fantasma de Belgrado pa sam ja, čim sam čuo da se pominje Beograd odvojio uvo. Ostale pesme su dosta raznovrstan psihodelični rok i metal sa dosta melodije i atmosfere i album je em prijatan em zanimljiv a kako se daje po popularnooj ceni od ,,koliko ponudite", vredi da se posluša:

https://mecanicos.bandcamp.com/album/nomade

Kalifornijski Deer Lord voze napušen, mastan ali ne primitivan psihodelični stoner rok na EP-ju Witches Brew / Psychedelic Roadkill. Dve su to pesme kosmičkih odjeka i bluzerskih gitara, opuštene a pune energije, baš kako treba. Sjajno je:

https://deerlord707.bandcamp.com/album/witches-brew-psychedelic-roadkill

Trillion Ton Beryllium Ships su za ovu priliku spremili EP sa samo dve pesme ali koje kombinovano traju preko dvadeset minuta. Destination Ceres Station: Reefersleep je hipnotička, svemirska i drogirana ploča sporog tempa ali prijateljskog zvuka koji jeste ,,doom" ali nije preteći već, naprotiv, umirujući i prija na kraju teškog dana:

https://trilliontonberylliumships.bandcamp.com/album/destination-ceres-station-reefersleep

Ne znam koliko je to dekadentno ili ne, ali Taipei Houston, sastav u kome sviraju dva sina Larsa Ulricha (Myles i Layne) sa svojim prvim albumom, Once Bit Never Bored donosi seksi, gruverski heavy rock koji je meni značajno zabavniji od recentnih Metallicinih izdanja. Ovo je prosto minimalna, fazirana rok muzika, odsvirana srčano, sa puno etitjuda i autentične mladalačke energije i čak i da ne znam ko su ovi ljudi svakako bih na ovaj album obratio pažnju. Da ne pominjem da Myles bubnjeve svira onako kako njegov ćale može samo da jebeno sanja.

https://www.youtube.com/watch?v=BvWdkiPJ9Ms&list=PLM2Hk0zy5TkUWir8p6jA0v7G1MI42_UYC

Odlični Čileanci Dixie Goat imaju živi album, A Decade of the Goat i, mislim, ako ste ih do sada slušali, tačno znate kako dobro leži njihov spoj bluza i hard 'n' heavy rocka. Živa svirka im ide od ruke, naravno i ovo je bend koji prezire matematički precizni autput i uživa u spontanoj, energičnoj koncertnoj proslavi. Izvrsno:

https://dixiegoat.bandcamp.com/album/a-decade-of-the-goat

Nemački Smog na prvom albumu, Nuor, valja težak, lepljiv sludge doom metal. Gruv je tu, rifovi su šmekerski, ali zvuk je supertežak a vokali su, bogami, ekstremni sa asocijacijama na black i death metal. Posledično, ovo je dosta naporan paket, ali svakako sa dosta interesantnih zvučnih i aranžmanskih ideja i generalno dosta potencijala ako volite sporu, mučnu muziku:

https://smogdoom.bandcamp.com/album/nuor-2

Nova Koloso dolaze iz Baltimora i duo su nastao tokom pandemijske izolacije, da se nekako ubije vreme. Drugi album, Hallucinate Your Faith, pak, daleko prevazilazi ove skromne ambicije i u pitanju je kolekcija veoma kvalitetnih, prijemčivih pesama težeg psihodeličnog roka sa sjajnim temama i, takođe, sa bas gitaristom dodatim u postavu. Ovo je maštovito, atmosferično i vrlo lepo zaokruženo, stilski i tehnički:

https://novakoloso.bandcamp.com/album/hallucinate-your-faith

Ethereal Tomb / Loose – Split je dakle, split album između kanadskih Ethereal Tomb, koji sviraju muljav, mučan doom-sludge-blur metal što dosta duguje Primitive Man predlošcima i takođe Kanadskih Loose koji su više okrenuti klasičnijem metalu, sa lepim odnosom death, thrash i stoner estetike u svojim pesmama. Dobro se to uklapa jedno sa drugim, gde vas prvo Ethereal Tomb izlupaju po glavi i zakopaju a onda dođu Loose i otkopaju vas da idete na žurku:

https://etherealtomb.bandcamp.com/album/ethereal-tomb-loose-split

Heavy Psych Sounds Records za ovu nedelju imaju novi album Warlung i Teksašani sa Vulture's Paradise isporučuju tričetvrt sata vrhunske rok muzike. Warlung sjanno kombinuju melodičnije '70s uticaje sa modernim, teškim zvukom i ovo je sjajan blend rifaškog teškog roka i himnične psihodelije, baš onako kako vam treba za jedan novembraski vikend u kome sunca nema a tama najavljuje dolazak zime. Sjajno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/warlung-vultures-paradise

Son Cesano dolaze iz Švajcarske i prave fine, ugodne zvučne skulpture sastavljene od prozračnih, instrumentalnih psihodeličnih sanjarija. Nema ovde pevanja, a nema ni mnogo ,,heavy" svirke, ali album Emerge je izuzetno lepo sagrađen, uzimajući temu svake pesme i dosledno je razrađujući tako da vam se mozak uvuče u hipnotičko kolo i nikada ne poželi da izađe. Lepo, umirujuće ali ne plitko i nekonsekventno:

https://soncesano.bandcamp.com/album/emerge

Nizozemci Thammuz imaju težak, faziran zvuk i ljubav ka psihodeliji pa se to lepo kombinuje na albumu Sons of the Occult. Nije ovo sad nešto mnogo ,,okultno" po našm standardima i više je u pitanju veseo, gruverski stoner rok, ali nema ni baš ničerg lošeg u tome. Thammuz se lepo voze kroz rifaške pesme ali i nešto kompleksnije, dinamički razuđenije proggy komade i ovo je raznovrstan ali uvek na gruv orijentisan i izrazito bučan materijal. Lepo:

https://thammuz.bandcamp.com/album/sons-of-the-occult

Stoneman iz Atlante su programski osnovani da sviraju vrlo rifaški stoner rok i treći album za četiri godine, Hashtral Projection ovaj program izvrsno izvršava. Ovo je glasan (malo i preglasno masterovan), teški, moćni doomerski stoner rok sa gitarama koje su izrasle iz semena što ga je pre pedeset  godina posejao Tony Iommi, napušenim ali JAKO teškim gruvom i pevačem koji se dere ali shvata koncept melodije. Gitare su daleko najrazigraniji element muzike i Stoneman sasvim razumno polažu najviše na njihov impakt kako bi zabavili slušaoca. I ide im. Da nije ovako glasno masterovan, ovaj album bi mogao da bude instant klasik, a i ovako je odličan:

https://stoneman1.bandcamp.com/album/hashtral-projection

Italijanski sekstet ExpiatoriA osnovan je pre tridesetpet godina ali im je Shadows prvi album. Pa vi vidite koliko se neki ljudi spremaju da ostave utisak na vas. Svakako, ovo je lepa ploča melodičnog, a mišićavog doom metala koji ima hardrokersku radije nego gotsku osnovu ali i lep smisao za teatar pa je i gotska nadgradnja neizbežna. A i Italijani su ovo pa ne treba očekivati da će da propuste priliku za operetske momente. Meni je ovo jako simpatično sa svojim cheesy forama i tvrdim ritmom:

https://expiatoria-official.bandcamp.com/album/shadows

Notirajmo da je izašao i novi Stone Rebel, The Told And The Unspoken i, pošto već sve znate o ovom instrumentalnom projektu, ne treba mnogo da se objašnjava. Devet pesama nežnih, sanjivih ali gruverskih instrumentalnih meditacija, lep zvuk, sve umiljato i prijatno:

https://stonerebel1.bandcamp.com/album/the-told-and-the-unspoken

Šveđani Insonika su mi sjajno legli svojim konceptualnim albumom Pithos inspirisanim pričom o Pandori i njenoj kutiji. Ovo je vrlo prijatan stoner/ doom metal sa klavijaturama i superteškim zvukom ali sa melodičnim temama i finom kombinacijom ekstremnih i klin vokala. Odnos melodije i težine je idealan i mada je album masterovan glasno, možda i preglasno, miks je dovoljno ekspanzivan da se za dlaku izbegne nepodnošljiva pretrpanost koja bi nam kvaliral užitak.

https://insonikaband.bandcamp.com/album/pithos

Portlandski LáGoon zvuče odlično na svom dugo očekivanom albumu za kultni Electric Valley Records. Bury Me Where I Drop je kolekcija sporinh, atmosferičnih ali bezobraznih rokenrol komada koji osvajaju jakim fuzzom i svirkom koja je negde između garažnog panka i baš izdrogiranog stoner roka. Bend ima puno šmeka i zvuči autentično te ovo vredi ozbiljno, odgovorno i državnički poslušati:

https://lagoonpdx.bandcamp.com/album/bury-me-where-i-drop
https://evrecords.bandcamp.com/album/l-goon-bury-me-where-i-drop

Ripple Music ove nedelje snažno sa drugim albumom kalifornijskih Vitskär Süden. Nazvan The Faceless King, ovaj opus još više produbljuje napore ovog kvarteta da se zaroni u progresivne i psihodelične sedamdesete i na površinu iznesu skrivene, jelte, vizije i halucinacije. Ploča  počinje vrlo upečatljivo i manifestno, izrazito epskom i psihodeličnom The Way (koja ima dva dela) i kombinacija gitara, sintisajzera, snažnog gruva koji oko njih izraste i melodičnih vokala je naprosto opojna. Ostatak albuma lepo kombinuje rifaški hard rok sa tom epskom psihodelijom i ovo je još jedna dobra prilika da pomenem koliko mi mesečna pretplata na Ripple Music donosi lepih stvari svakog meseca. Slušajte:

https://vitskarsuden.bandcamp.com/album/the-faceless-king-2

Praznik! Bristolski Froglord je dosta bučno najavljivao novi album, Army of Frogs, pre par nedelja imali smo i onaj dementni spot što ga je snimio, ali album opravdava sav taj hajp. Naravno da Froglord i dalje radi doom metal sa tematskim fokusom na vodozemce, ali ovo je i dalje MNOGO šmereski doom metal amfibijske orijentacije i pesme su uobičajeno pune zaraznih rifova i neodoljivih refrena. A sve jako distorzirano i moćno. Čovek skoro da poželi da bude žaba da bi ga neko voleo kao što Froglord voli predmet svoga stvaralaštva. IZVRSNO:

https://froglord.bandcamp.com/album/army-of-frogs

I da ostanemo u životinjsko-plemićkom modusu, Rat King iz Indijane imaju novi EP, Coronation i njihov mučni, teški doom metal je ovde u dobroj formi. Rat King su dobri jer iako imaju apsurdno nizak štim i distorziran zvuk, njihove pesme imaju lep gruv i psihodeličnu dimenziju i mada je ovaj materijal masterovan jako glasno, moram da ga snažno preporučim na ime izvrsnih kompozicija:

https://ratkingdoom.bandcamp.com/album/coronation

White Coven su još jedan od onih NEVEROVATNIH španskih stoner/ hard rok bendova koji se naprosto pojave odnekud i vi se pitate zašto oni nisu zvezde o kojima se priča SVUDA i SVE VREME. Debi album ovog sastava iz Zaragoze vozi sjajni '70s hard rock sa sve slajd gitarama i produkcijom koja je prirodna i topla tako da bas gitara samo šiba a orgulje umiljato predu. Da ne pominjem kako su ovo dobro napisane pesme! Mada, mislim, moram da to pomenem jer bend zaista nudi izvrstan program na ovom planu sa bluzom, folkom, gospelom, svim tim klasičnim žanrovima upletenim u tvrđu rok svirku. Odozgo onda dolazi fenomenalna, ali FENOMENALNA pevačica Sara Lapiedra sa svojim iberijskim bluz lavežom i ako se posle svega ne zaljubite u muziku White Coven, pitanje je da li uopšte volite rokenrol. Obavezno, OBAVEZNO OBAVEZNO:

https://whitecoven.bandcamp.com/album/white-coven

Idemo sad na thrash metal, speed metal, hardcore thrash, grindcore i death metal. Goat War iz Ilinoja sviraju sirov ali zabavan blackened speed metal. EP In Blasphemy with Satan, njihov prvi, pet godina nakon poslednjeg demo snimka, i sam zvuči kao demo, ali su pesme zabavne a tematika nestašna i sve to meni nekako lepo leglo. Ali ja sam stari pornićar i, jelte, roker. No, ako i sami delite te, jelte, vrednosti, poslušajte Goat War, slatki su:

https://goatwar.bandcamp.com/album/in-blasphemy-with-satan

Prvi put slušam Blood Thirsty Demons, jednočlani italijanski speed metal projekat koji radi već četvrt veka. Christian Mustaine, jedini član ovog projekta napravio je već masu albuma inspirisanih Mercyful Fateom, King Diamondom itd. a ovogodišnji, Esoteric, je prijatna kolekcija klasičnih rifova i teatralnih aranžmana. Mustaine nije najbolji pevač na svetu ali pesme su mu dopadljive a svirka solidna pa se ovo fino posluša:

https://bloodthirstydemons1.bandcamp.com/album/esoteric

Apollolyptic su iz Severnog Jorkšira i njihov EP, Through Mud donosi zanimljiv spoj thrash metal rifova i heavy metal melodičnosti. Ovo im muziku, koja dosta duguje Metallici, smešta milimetar ili dva bliže ,,normalnom" slušaocu koji u životu ne bi pomislio da sluša thrash, pa je to svakako svež i zanimljiv ugao iz kog se napada svest potencijalne publike. Inače vrlo dobra svirka, solidan zvuk itd:

https://apollolyptic.bandcamp.com/album/through-mud-ep

Brazilci Social Hate su osnovani sa idejom da sviraju old school thrash pa njihov EP Necro Metal da Destrui​ç​ã​o zvuči prljavo, jeftino i besno. Ovo jeste vrlo old school, sa jako jednostavnim rifovima i primitivnim aranžmanima i bend se zaprao nalazi negde na razmeđi thrasha, speeda, black metala i proto death metala po formuli Possessed. Naravno da je to sve vrlo po mom ukusu. Četiri pesme bijesa i mržnje:

https://socialhateband.bandcamp.com/album/necro-metal-da-destrui-o

Project Pain su iz Nizozemske i cepaju ozbiljan, brz thrash metal. Album Faster Disaster je i brz i ozbiljan mada ne pretenciozno ozbiljan, nego ozbiljno, kvalitetno odsviran ali uz napaljive pesme na granici thrashcore ekspresije. Ko voli nabrijane gitare, visok tempo i napaljeno pevanje ne treba da traži dalje:

https://projectpain.bandcamp.com/album/faster-disaster

Thlurm su iz Indijane i mada zvanično sviraju blackened crust, njihova muzika je, pa zapravo, da, kombinacija prljavog panka i melodičnijeg blackened/ thrash metala. Album Cries from the Castle Crypt je snimljen uživo, bučan je, prljav i pevač deluje kao da je radio spid usred satanističke seanse da bi se spremio na ovaj nivo vrištanja i mentalnog rastrojstva. Dakle, fino:

https://thlurm.bandcamp.com/album/cries-from-the-castle-crypt

Berkširski Divine Chaos imaju živi album, Oblivion Unleashed i njihova kombinacija thrash metala i malo death metal elemenata, sa heavy metal melodičnošću lepo zvuči uživo. Ovo su tvrde, mošerske pesme sa bendom koji sigurno prolazi kroz jelovnik klasičnih thrash tehnika a onda ubaci i po koji melodični refren. Dobar, jak zvuk i raspoložen nastup, lepe preporuke:

https://divinechaos.bandcamp.com/album/oblivion-unleashed

Finci Pahan Ikoni imaju debi album Ikonoklasti posle godina i godina singlova i ovo je melodična kombinacija thrash i death metala. Čak i malo metalcorea, ako smem da primetim, ali meni ovo nije preterano smetalo. Pahan Ikoni vole taj neki moderan zvuk i sve je to u redu, ali meni je važno da ovde čujem i dovoljno propisnog thrash krljanja da mi srce dođe na mesto. Iako je mastering glasan, bend je i pristojno miksovao ovaj materijal pa Ikonoklasti zvuči ubedljivo i zabavno:

https://pahanikoni.bandcamp.com/album/ikonoklasti

Spid metal, sestre i braćo, bez spid metala je sve besmisleno i bljutavo. Stälker sa Novog Zelanda ovo znaju pa je njihov EP Cranking Evil spasonosna minimalna porcija zlog, prljavog a disciplinovanog spid nabadanja sa dve zle, naopake i nedoljive pesme koje idu brzo, vrište visoko i briju rifčinama za sve pare. Jebanje. U pozitivnom smislu. I jedno od retkih Napalm Records izdanja koje sam kupio na keca i bez kajanja.

https://stalkerheavymetal.bandcamp.com/album/cranking-evil-3

A onda spektakl. Novosadski trešeri War Engine snimili su novi album, Decadence i pet godina koliko je prošlo od prethodnog donele su sazrevanje i kvalitet. Treći dugosvirajući projekat ove ekipe zvuči ubedljivo, sa modernim, kvalitetnim pesmama i izvrsnom svirkom. War Engine imaju i dobar miks u kome bas-gitara Milana Pećanca (svira i u Pergamentu trenutno) ima vrlo prominentno mesto. Jako dobro to zvuči i podseća na činjenicu da je thrash metal globalno u 2022. godini jako živ i zdrav a i da Srbija ima neke zaista izvrsne egzemplare ovog žanra. Sjajno:

https://warengine111.bandcamp.com/album/decadence

U sličnom su stilu i Exessus iz Bareslone čiji thrash metal se baš razbaškario na albumu Asynapse sa čak trinaest pesama i trajanjem od sedamdeset minuta. Treba, dakle, imati kondicije za ovo, posebno jer Exessus vole da svoje pesme razvijaju polako i metodično, ali svakako je to sve solidno, sa dobrom produkcijom i poštenom, energičnom thrash metal svirkom.

https://exessus.bandcamp.com/album/asynapse

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Dobri su i berlinski Monkey Tooth čiji novi EP Looking For Light zvuči vrlo tenzično i napaljujuće. Bend ima kvalitetan, čvrst thrash zvuk, brz tempo i bezobraznog, lajavog pevača a što sve daje ishod sa šest pesama koje pucaju od energije. Volim bendove koji istovremeno odaju utisak surove discipline i jedva sputavanog rušilačkog besa, pa snažno preporučujem Monkey Tooth vašoj pažnji:

https://youtu.be/ZFJ5DIBAqys

Apocalypsis iz istočnog Los Anđelesa su mi jako simpatični na EP-ju Global Enemies koji valja jeftini, ali iskreni krosover zvuk po receptima starih majstora. Ovo je zvuk ljudi koji nemaju VELIKA muzička znanja ali koji svoju muziku uzimaju za veoma ozbiljnu stvar pa je i ova kolekcija pesama autentična i karakterna. Volite li više metal ili pank? Ako je odgovor ,,da", Apocalypsis su za vas:

https://apocalypsis.bandcamp.com/album/global-enemies

A Tempered iz Glazgova su FENOMENALNI na demo snimku Biowaste. I, mislim, ovo se zove demo ali je produkcijski a pogotovo izvođački u pitanju VRHUNSKI zreo i kvalitetan materijal. Tempered sviraju ludački brzo i zapaljivo, sa pevačem koji razara i pesmama koje su idealno napravljene da budu fokusirane na efikasan, agresivan nastup ali da imaju prostora i za varijacije u tempu, dinamičke oscilacije itd. Tempered na sve to pišu i izvanredne rifove i jedina moja žalost u vezi ovog materijala je što ima samo dve pesme i odlični intro. Mislim, ovo je toliko dobro da nam ODMAH treba bar jedan album. Ni slučajno NI SLUČAJNO ne propustiti:

https://temperedcst.bandcamp.com/album/biowaste
https://machorecord.bandcamp.com/album/biowaste

A koliko su dobri Šveđani Sarcator na svom drugom albumu, Alkahest? Pa, jako dobri. Blackened thrash je danas popularan žanr ali malo koji bend ga ovako dobro kapira i razume, sa idealnom kombinacijom rifova, gruva, melodičnih i atmosferičnih gitarskih tema, te odličnom produkcijom i svirkom koja je živa i ubedljiva. Pritom, kad bend svira brzo to je MNOGO  zajebano ali su im i spore pesme SAVRŠENE što je za mene posebno pobednički element. Izvrsno:

https://sarcatorblacklion.bandcamp.com/album/alkahest

Ali, mislim, thrash metal album nedelje mi je ipak prvenac za klivlendski Atomic Witch. Crypt of Sleepless Malice je bezobrazno zla ploča sa hiperdisciplinovanom, tehnički naprednom a opet nepretencioznom svirkom, dosta death metal tehnika i ideja a onda i malo klasik metal cheesea (posebno u vokalima). Sve to je spakovano u ambiciozne pesme koje govore o svakojakim gadostima ali na jedan B-Movie način. Jako, jako dobro:

https://atomicwitch.bandcamp.com/album/crypt-of-sleepless-malice

Steel Freight su ,,heavy and stropng dark metallic hardcore from Sweden" i, OK, Demo 2022 je baš to sa četiri moćne, teške pesme na granici sa death metalom, naštimovane nisko, odsvirane nemilosrdno, a opet bez mnogo jurnjave, nego, onako, disciplinovano. Snažan materijal:

https://aakrecords.bandcamp.com/album/demo-2022

Kobayashi su iz Ohaja a njihov No-Win Scenario ima pet pesama metaliziranog hardkora po oprobanim, klasičnim formulama. Nije ovo čista imitacija krosovera iz osmadesetih ali ima njegove najvažnije odlike – napaljive, jednostavne rifove, brz tempo i upečatljivog pevača, pa je sve rađeno kao za mene. Lepo:

https://kobayashino-win.bandcamp.com/album/no-win-scenario

Cradle iz Finiksa na istoimenom albumu nude vrlo drusan, energičan metalizirani hardcore. Ovo je na momente i čist metal, sa duplim bas bubnjevima i vrlo atmosferičnim rifovima, pa album može da sluša vrlo širok dijapazon publike koja voli mošing, ekstremne vokale i mrveće ritmove. Odlična produkcija, vrlo dobra, besna a opet višeslojna ploča:

https://cradleusa.bandcamp.com/album/cradle

Novozelandski Deadhouse Gates na istoimenom debi EP-ju ima solidnih šest pesama progresivnijeg thrash-groove zvuka. Sviđa mi se što je sve prilično andergraund po zvuku i senzibilitetu sa odvratnim, urlajućim vokalima i bez wannabe televizijskog loženja, pa se uz ovo pleše ali nekako mrsko, namršteno, uz svest da nismo ovde da se BAŠ provodimo. Fino je:

https://deadhousegates.bandcamp.com/album/deadhouse-gates-ep

Australijski Scratch Lines ima EP Dysmorphia sa tri pesme vrlo teškog metaliziranog hardcorea/ beatdown hardcorea. Ovo je svakako nešto ambiciozniji produkt od standardnog beatdowna, sa emo prelivima i kompleksnijim aranžmanima, ali bend apsolutno osvaja superteškim zvukom i svirkom koja mrvi.

https://scratchlines.bandcamp.com/album/dysmorphia

Bestial Tongues iz Nju Džersija kolju vrlo disonantan i napet deathgrind na EP-ju Let Me In. Ovo je zrela, pa i inteligentna muzika odlične produkcije i izuzetno dobre izvedbe (bubnjar je prosto fenomenalan sa jako dinamičnom svirkom), sa pesmama koje su mini-drame kompleksnih aranžmana i pravog roller, jelte, koustera emocija i raspoloženja. Novi pevač je vrlo dobar, takođe, pa je ovo izuzetno jako izdanje:

https://bestialtongues.bandcamp.com/album/let-me-in
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/let-me-in

Volite sirov i primitivan grindcore više nego sofisticiran i ,,pametan"? Nema problema, ovonedeljni split za Agamenon Project je sa brazilskim komšijama NecroXorume koji prže sirov, i, jelte, primitivan crustgrind po receptima iz prošlog veka i fino im ide. Sam Agamenon Project ovde ima pet jako kratkih pesama ali one zvuče dosta bolje i energičnije od dobrog dela njegovog recentnog autputa. Dobar bubanj, jake gitare, odlično pevanje, a sve to po ceni koju sami odredite:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/12-22-agamenon-project-x-necroxorume

Due Crimes su kaifornijski powerviolence trio bez gitare ali sa dualnim muško-ženskim vokalima. I, mislim, sve to funkcioniše savršeno. Demo nazvan Demo je sirov i brutalan sa svirkom koja rastura sve ispred sebe i zvukom koji otkida uši. Plaća se koliko date a ovakav komad agresivnosti vredi platiti:

https://duecrimes.bandcamp.com/album/demo

Ali islandski Dead Herring je TAKO dobar na albumu Moodeater. I ovo je powerviolence, ali sa dosta više nestašnog gruva, mada ne sa manje energije. Pesme su krtatke ali ne mikroskopski kratke, a bend ima mnogo zanimljivih ideja da muziku koja uvek zvuči kao da je u pitanju spontano izbacivanje najgorih emocija uklopi u složenije, višelojnije forme a da se sirovost ne izgubi. Izvrsno, a plaćate po izboru:

https://deadherring.bandcamp.com/album/moodeater

Grindcore Penitentiary je naziv haotičnog albuma (kompilacije?) koji potpisuje sastav Wadge. Nisam nikada čuo za ove Kanađane iako postoje od 1991. godine i imaju masu izdanja iza sebe pa je to nekakvo podsećanje da ni ja ne znam sve o grindcoreu. Al  znam da prepoznam old school braćalu kad je čujem jer je ovo album grindcorea koji zvuči kao da je sviran sa zajebanom grimasom na licu dok imate zatvor. Wadge nisu uopšte tehnički naivni i ovo je zapravo vrlo impresivno odsvirana muzika visokog tempa i jakog potencijala za zabavu. Udri 'n' razbi što bi rekli kod nas:

https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/grindcore-penitentiary

Ratbreath je hiperpesimistični crustcore/ death metal sastav iz Nemačke i drugi EP, II: REVELATIONS ima četiri zapravo iznenađujuće melodične i himnične pesme čvrstog zvuka i kvalitetne svirke. Sve je to umotano u melanholiju i depresivnost ali svirka je energična i kvalitetna.

https://iamratbreath.bandcamp.com/album/ii-revelations

Pariahdom je jednočlani D-beat projekat iz Francuske. Demo The Will to Wreck .​.​. The Wreck of the Will zvuči kao da slušate neki D-beat bend iz devedesetih ali sa death metal ambicijama u zvuku. Nizak štim, jak distorzija a jednostavne i popaljive pesme su solidni aduti za Jérômea Vanstaevela:

https://pariahdom.bandcamp.com/album/the-will-to-wreck-the-wreck-of-the-will-demo

Recimo da Burial Gown iz Kalifornije sviraju metalcore, ali ova muzika je toliko zla i agresivna da će biti draga i blek metal i grindcore publici. EP A Preface je u skladu sa imenom kratak materijal koji samo pokazuje kuda će bend dalje ići, ali je jebeno dobar. A plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:

https://burialgown.bandcamp.com/album/a-preface

Deathcore sa malo beatdwon mirisa je na programu kod sastava Torment iz Minesote. Album Swallow Your Teeth time izbegava većinu teatralnosti koja karakteriše savremeni deathcore i ovaploćuje se u jednom uličnom, besnom i zlom formatu, nudeći razbijačku, moćnu muziku. Meni odlično:

https://tormentmn.bandcamp.com/album/swallow-your-teeth

Moj omiljeni ruski blackened grindcore sastav, Блёв, javio se sa novim EP-jem, К​о​л​е​с​н​и​ц​а г​е​н​о​ц​и​д​а (tj. Kočija genocida, ako slučajno niste fluentni kad je Ruski u pitanju). Блёв, kao ido sada, RAZVALJUJE i ovih godinu dana što se nije javljao nije otupelo oštricu njegove muzike ni za molekul. Tematika pesama je, jelte, mračna i bez sumnje inspirisana trenutnim stanjem u regionu, a muzika je i pored ekstremne agresivnosti zapravo dovoljno suptilna i dinamična da se ne pretvori u puku teksturu. Izvrstan rad i, nadam se, najava novog albuma jer Блёвa u mom životu nikada nije dosta.

https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/--4

Inherit the Curse isto sviraju malo blackened ,,core", ali koji u sebi ima i deathcore i grindcore elemenata. Ne zvuči to loše, EP Depravity ima dve kratke ali dobro napisane pesme i mada se daje po ceni koju sami odredite, ne manjka mu kvaliteta ni produkcijski no tehnički. Dobar bend, iz Bremena, vredan svake pažnje:

https://inheritthecurse.bandcamp.com/album/depravity-2

Kad svoj jednočlani grindcore projekat nazovete prosto Fucked, bolje bi bilo da imate benzina u rezervoaru. Ali ovaj projekat iz Južne Karoline to definitivno ima, pa album Volume donosi devet pesama vrlo solidno napiasane moderne grindcore svirke, sa sve atmosferama, zanimljivim aranžmanima, harmonski ambicioznim programom i semplovima. Ako volite Pig Destroyer ili Agoraphobic Nosebleed, Fucked se kreće u istom estetskom domenu a album plaćate koliko hoćete:

https://fucked1.bandcamp.com/album/volume

Poljaci ove nedelje u jakom sastavu. Hostia imaju treći album, Nailed i ovo je VRHUNSKI deathgrind sa kratkim, energičnim pesmama ali ne toliko kratkim da ovde nema mesta za aranžiranje i energetske eskalacije. Bend svira superiorno, nudeći UBITAČAN, brz, kao žilet oštar grindcore sa čestim zanimljivim miniranjima osnovne matrice, a produkcija je dobra i ovo je album koji odvrnete do daske i nije vam žao da ogluvite. MNOGO dobro:

https://hostiametal.bandcamp.com/album/nailed

Grindcore slavlje ove nedelje organizuje se i povodom izlaska prvog albuma sastava Vile Species iz Atine. Ovi Grci ODVALJUJU visoko tehnički a opet jednostavni i napaljivi grindcore na tragu Nasum, Gadget, i druge skandinavske bratije, pakujući petnaest pesama visokog tempa u tek malo više od dvadeset minuta trajanja. Sve što treba je tu: ubitačni blastbitovi, zapaljivi rifovi, razgovetan a urlatorski vokal, pa je ovo skoro savršen album. A pritom daunloud možete da platite koliko hoćete. Što je za ovakav kvalitet skoro neverovatno:

https://vilespecies.bandcamp.com/album/against-the-values-of-civilization
https://esagoya.bandcamp.com/album/against-the-values-of-civilization-2

Apostate iz Lankašira u Engleskoj sviraju vrlo hajde da kažem klasičan technical/ brutal death metal. Drugi album, In the Image of God je naprosto kao da ste pustili bilo koji sličan album sa kraja devedesetih i mada, naravno, meni to prija, treba biti sasvim pripremljen na činjenicu da Apostate ne preteruju ni sa idejama ni sa originalnošću. Ono što imaju je zanat i očigledna ljubav ka ovom zvuku pa ako tu ljubav delite, sasvim ćete zadovoljni biti ovom pločom:

https://apostateuk.bandcamp.com/album/in-the-image-of-god

Viscerot iz Teksasa imaju simpatičan EP death metala koji koketira i sa melodeathom i sa blek metalom. Iako naslov, Bootleg Autopsy, sugeriše brutalniji, mučniji sadržaj, ovo je zapravo srazmerno melodičan program rifova koji nisu samo nerazaznatljiva muljavina. Viscerot su ekspresivniji i šteta je da ovaj materijal nema malo vitalniji zvuk, ali opet, para ima koliko ima i bend se svakako predstavio u dobrom svetlu:

https://viscerot.bandcamp.com/album/bootleg-autopsy

I Putrefacción En Masa bi još impresivnije zvučali sa nešto boljim zvukom, ali i ovako je album Putrefacción En Masa prilično simpatičan komad opet nekako malo melodičnijeg death metala koji ima u sebi i mrvicu pank spontanosti. Bend je iz Meksiko Sitija, a album je šarmantan u svojoj jednostavnosti. Plaća se koliko date:

https://putrefaccionenmasa.bandcamp.com/album/putrefacci-n-en-masa

Well... Ingested su sa Unique Leader prešli na Century Media Records i moram da priznam da je ovo impresivna trajektorija za deathcore sastav iz Mančestera. Novi album, Ashes Lie Still je zapravo vrlo solidan sa slamerskim rifovima koje ovaj bend generalno voli i jakim, tvrdim zvukom, te pesmama koje su negde na razmeđi deathcorea, slama i nešto klasičnijeg death metala. U nekom momentu pre par godna Ingested su napravili malo skretanje u smeru metalcore zvuka i mada bi to i imalo logike s obzirom da su praktično prešli na mejdžr lejbl, Ashes Lie Still je, zadovoljstvo mi je da kažem, pošten album brutalnog zvuka sa dovoljno klasičnog Ingested šarma da ne budem nezadovoljan.

https://ingested.bandcamp.com/album/ashes-lie-still

Slovaci Krudus imaju istoimeni debi album i meni se prilično dopada njihov jednostavni, a efektni death thrash. Ovo su pesme koje idu napred bez mnogo osvrtanja, cepaju jake rifove i žele da vas vide kako mlatite glavom besomučno i dosledno. Meni se rifovi i gruv, naravno, veoma dopadaju i zvuk, recimo, bas gitare je sjajan, vokali odlični, samo me mori UŽASNO glasan mastering koji baš napada uši bez milosti. Al kad se to stavi na stranu, ovo je ne naročito originalna, ali veoma prijatna ploča:

https://krudus.bandcamp.com/album/krudus

Ninth Realm iz Merilenda isto fino trpaju kvalitetan deaththrash na svom debi albumu A fate Unbroken ali ovo je znatno lepše i prirodnije masterovana ploča i odmah mi više prija na zvučnom planu. Pesme su atmosferične a žestoke i Ninth Realm vole da pišu lepe rifove, vole trešerski gruv, vole energiju i šutku. Jako dobro:

https://ninthrealmmd.bandcamp.com/album/a-fate-unbroken

Chestcrush je škotski blackened death trio u kome svira i Robin Stone a kog mi znamo kao člana (između ostalog) ,,našeg" Power Concept. Novi EP za Chestcrush, Apechtheia ima tri pesme opasne virulentnosti i abrazivnosti. Ovo se svira i iznurujuće sporo ali onda i nemilosrdno brzo, sa odličnim gruvom i prirodnim, kvalitetnim aranžiranjem. Pesme su, uostalom, vrlo dugačke i veoma ,,narativne" a Chestcrush pritom vole i da koriste nemuzičke zvuke u kreiranju kompletne atmosfere i ovo je na gomili izvrsno:

https://chestcrush.bandcamp.com/album/apechtheia

Kad smo već kod black-deatha, Merilend je dosta dobro zastupljen ove nedelje pa imamo i novi album sastava Aurora Borealis. Prophecy is the mold in which history is poured je vrlo tehnička, vrlo pažljivo napisana ploča na kojoj jako brza svirka i agresivnost stoje u službi pesama koje su neprimetno kompleksne i zvuče spontano, rušilački i zabavno dok bend GINE da pokaže kako se sve ovo svira lako i bez napora. Pošto ja jako volim brzu muziku, meni ovo po definiciji prija, ali mislim da Aurora Borealis pišu toliko dobrih rifova i toliko se trude oko aranžmana da zaslužuju mnogo pažnje:

https://auroraborealisofficial.bandcamp.com/album/prophecy-is-the-mold-in-which-history-is-poured

Slamming death metal publika može da se obraduje novom albumu projekta Agonal Breathing koji je...  pa... i dalje izuzetno hermetičan i sirov. Bloodthirsty Mutilation je procesija jednostavnih slemova i neljudskih vokala kroz devet pesama sa apsurdno agresivnim zvukom doboša i neopisivom kompresijom u masteringu. Bend je uvek slamming death metal dovodio skoro do karikature sa svojim fetišističkim pristupom i ovaj album na par mesta i prelazi granicu ali sve je to u dobroj nameri. Krš digitalne distorzije na gitarama su posebno grozan element ali opet, to je sve deo imidža:

https://brutalmind.bandcamp.com/album/bloodthirsty-mutilation

Jednočlani kanadski Necromonger ima samo za mrvu konvencionalniji pristup slemu. Debi album Unspeakable Acts of an Indifferent God je neopisivo heavy i hipnotičan u svom nizanju slemova u gotovo nepromenjenom srednjem tempu kroz čak četrnaest pesama. Autor, Justin Vanderhoek očigledno zna šta želi a to je da slušaočev mozak pretvori u homogenu pulpu nemilosrdnim udaranjem u isto mesto pola sata, ali ovo je vrlo programski monotona i tonalno ujednačena muzika koja zapravo svoju poruku šalje jasno i ekspresivno:

https://sbdcrecords.bandcamp.com/album/unspeakable-acts-of-an-indifferent-god

Tu su i Rot Spewer, dva tipa iz Virdžinije čiji je Demo 2022 i sam maltene isključivo procesija slemova, bez mnogo  razmišljanja o tradicionalnoj strukturi pesama. Ali opet, slamming death metal je i najbolji kada se tako ponaša, sebično i usredsređeno na sebe, a kako Rot Spewer imaju vrlo solidan zvuk i sviraju energično, ovo zvuči dobro. Pesme slušaoca lako obuhvate, ubace u trans i u njemu smrve pa ovo snažno preporučujem:

https://rotspewer.bandcamp.com/album/demo-2022

Reincremated je još jedan od onih internet bendova, gde se ljudi sa različitih kontinenata skupe i snime album iako nikada nisu bili zajedno u istom gradu. The Impossible Suffering je debi album projekta što je u suštini startovao još 2015. godine sa Mikeom Hoffmannom koji je želeo da pokaže svoju ljubav ka brutalnom death metalu američkog stila. Sedam godina kasnije, ekipa iz SAD, Nemačke i Rusije je donela na svet album koji nije suviše originalan niti skupo produciran ali je, pa, prijatan. Čuju se ovde ljubav i posvećenost:

https://reincremated.bandcamp.com/album/the-impossible-suffering

Mičigenski death-thrasheri Pain Divine su upravo objavili debi album, Without Compassion i meni se dopada kako sviraju muziku koja jeste death metal u osnovi ali ima i nadrkanu, siledžijsku hardcore komponentu. Mislim, ne da GENERALNO volim taj thug-core stil, ali se ovde to nekako simpatično uklapa uz death metal rifove i solaže. Čvrst, četvrtast zvuk i stilska ujednačenost čine album od jedanaest pesama i malo napornim na duže staze, ali ovo je generalno simpatičan, dobar materijal vredan pažnje:

https://paindivine.bandcamp.com/album/without-compassion

Budimpeštanski Os snimili su do sada dva albuma a Tehom im je novi EP i izlazi za Iron Bonehead. To je i garancija kvaliteta, pa sam se obradovao utvrdivši da su Os vrlo dobri, kako sam se i nadao. Materijal na ovom EP-ju je mračan, skurilan death metal kao izašao iz nekakve jame sa katranom, a sa malo black metal začina. Os su vrlo daleko od nekakvog upeglanog, kompjuterski preciznog modernog death sastava i njihova muzika je takva da se u njoj čuju krv, znoj, mišići, tetive, kosti i ostali organi i tkiva, ali nikako ovde ne govorim o nekom sipmatičnom amaterizmu. Naprosto, ovaj bend je samo usredsređen na svoju ultratamnu, morbidnu viziju i ako u nju uđete čista srca i otvorena uma, možda se nećete ni vratiti. Izvrsno:

https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/os-tehom

Volite li povraćku? Pa, Brendan Dean je izgleda voli. Ovaj Kanađanin (svira u Gutvoid) ima nekoliko projekata a danas je na meniju Pukewraith sa albumom iznenađujuće dobrog death metala. Dean sjajno piše mračne, crtanofilmovski atmosferične pesme sa dosta pompeznog, teatralnog šmeka a da se bazična death metal agresivnost ne izgubi. Banquet of Scum ima samo sedam pesama ali ovde se čuju neki odlični rifovi i dobija generalno težak, zajeban hedbegnerski jelovnik. Loženje:

https://pukewraithontario.bandcamp.com/album/banquet-of-scum

Imprisoned in Flesh su iz Nizozemske i sviraju vrlo pristojan death metal starije škole. Ovo nije onaj smrdljivi, podzemni OSDM, da se razumemo, ali Imprisoned in Flesh su bliski '90s predlošcima, sa svojim skoro-ali-ne-sasvim progresivnim rifovima i trudom oko atmosfere u pesmama koje su svakako mračne i hermetične. Minialbum From Arrogance to Extinction ima sedam lepih, rifaških pesama plesnog srednjeg tempa i dobrih aranžmana. Bend je  maštovit i ima jeftin a lep zvuk pa sam ja vrlo zadovoljan ovim izdanjem:

https://imprisonedinflesh.bandcamp.com/album/from-arrogance-to-extinction

Zato Unembalmed iz Finiksa prže old school death metal iz podruma. EP Beheaded ima tri pesme koje se raspadaju koliko su nisko naštimovane i distorzirane ali svirka je uredna, a rifovi lepi. Ko voli pankerski, na D-beatu zasnovani OSDM posle čijeg slušanja mora malo da se i istušira, sa ovim neće pogrešiti:

https://unembalmed.bandcamp.com/album/beheaded-ep

Za ljubitelje nešto melodičnijeg death metala, belgijski X Invictus X imaju odličan EP, Ablaze. Ovo nije MNOGO melodično i najviše me podseća na klasičan gotenburški stil melodičnog death zvuka, sa sirovim, energičnim, srazmerno jednostavnim pesmama i rifovima koji čoveka nateraju da podigne glavu i obrati pažnju. X Invictus X dakle ne zvuče kao metalcore bend koji malo eksperimentiše u životu nego kao propisan, vrlo atmosferičan death metal bend koji zna šta znači biti prljav, ružan i zao. I još su strejteri. Da su mi bliže, izljubio bih ih, a ovako samo da ukažem da se EP prodaje po ceni koju sami odredite pa da onda ovo ne treba da propustite:

https://xinvictusx.bandcamp.com/album/ablaze

Ruin iz Kalifornije imaju novi miniLP, Where Death Is Spread Out Across The Sky i ovo je hermetična, mržnje puna ali zapravo prilično suptilna ploča koja kavernozni, sirovi death metal spaja sa zanimljivim elektroakustičnim trikovima. Dobro je to napisano, uz mnogo pažnje za detalj i svesti da je ovo muzika čiju će veličanstvenost samo retki prepoznati. Budite jedan od retkih:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/where-death-is-spread-out-across-the-sky

Obsidious su pak neka vrsta supergrupe sa članovima koji sviraju ili su svirali u bendovima kao što je Obscura, Eternity's End itd. Debi album, Iconic je vrlo ambiciozna ploča koja tehnički death metal uparuje sa progresivom, plus dodaje mrvu simfonijskih aranžmana i pravi muziku koja mora da impresionira. I mislim, ja jesam impresioniran, na više nivoa iako Obsidious na momente naginje i previše ka Dream Theater zvuku da bi to bilo po mom ukusu. Ali aranžmani su sjajni i ovo je zaista ploča koju treba čuti:

https://obsidious-band.bandcamp.com/album/iconic

Excrescence zvuče kao brutal death metal bend kakav ljudi koji ne slušaju brutal death metal zamišljaju kad se pomene brutal death metal. Dakle, haos, bezumlje, totalna disonanca i neprepoznatljivi rifovi, vokali koji samo rigaju preko naplavina zvučnog đubreta i maltene neprestani blastbitovi. I, mislim, nije ovo za svakog, ali album Inescapable Anatomical Deterioration je otmen u svom nepristajanju da ijednog trenutka bude išta manje od totalnog ekscesa. Slatko:

https://newstandardelite.bandcamp.com/album/excrescence-inescapable-anatomical-deterioration

Necrovision iz Lareda kažu za sebe da sviraju ,,novi talas death metala", šta god TO bilo. Ali, mislim, dobro zvuče iako ne vidim preterano inovativan pristup na njihovom EP-ju Eyebomination. Ovo je naprosto kvalitetan, energičan death metal koji razume i moć atmosfere a istovremeno udara snažno i bez milosti. Tehnički kvalitetni ali ne opsednuti tehnikom, Necrovision su i dobro producirani i ovo je fino parče horora za svakog ko uživa u tome da mu, jelte, ne bude prijatno:

https://necrovision95666.bandcamp.com/album/eyebomination

Floriđani Vacuous Depths imaju debi album za Blood Harvest i ovo je moćna, mračna ploča brutalnih srednjetempaških nastupa i muljavih ali snažnih uletanja u brzu traku. Bend ima old school senzibilitet i muzika se ovaploćuje u jednom prilično ,,eldritch" zvuku ali album Corporal Humiliation izbegava odlazak u apstrakciju i nudi energičnu telesnu, jelte, er, humilijaciju. I, mislim, ovo je JAKO agresivno a da ipak zvuči i otmeno i promišljeno. Vrlo dobro:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/corporal-humiliation

Francuzi Atrocia sviraju death metal prilično u skladu sa mojim preferencama. Treći album, Contamination ima u sebi dosta'90s death metal šmeka, sa jasnim uticajima Suffocation, Deicide, Cannibal Corpse itd. u zvuku i organizaciji pesama. Naravno, to znači da Atrocia nisu sad nešto PRETERANO originalni, ali su kvalitetni i pružaju dobar, energičan, a gruverski death metal bez nekog suvišnog filozofiranja ali sa jako dobrim shvatanjem žanrovske niše kojom se bave. Bend podseća da u njihovoj muzici ima i malo thrasha i malo grindcorea a ja kažem da je to sve normalno kada svirate ovakvu muziku i dodajem da sam UŽIVAO uz ovaj energični, brutalni a prijateljski album:

https://atrocia.bandcamp.com/album/contamination

Bullets of Misery sebe nazivaju 100% ruralnim death metalom i hvale se da urlaju na Baskijskom jeziku. Ne znam koliko će vam to išta značiti, ali EP Debile principium melior fortuna sequatur nudi dobro napisan materijal death metala koji je i atmosferičan pa i melodičan (solaže pogotovo) a da je istovremeno i hrskav, težak, tvrd. Meni se ovo prilično dopalo:

https://bulletsofmisery.bandcamp.com/album/debile-principium-melior-fortuna-sequatur-2

Uđimo u finalnu sekciju u kojoj pričamo o multižanrovskim izdanjima i starom, dobrom heavy metalu. Ne znam ko i šta su Musick ali EP Chaos ne samo što im ima opasan omot nego i tri pesme hermetičnog ali emotivnog sudara posthardcorea, emoviolencea i sirove avangarde. Ako ste ikada bili u dilemi da li biste radije slušali metal ili free improv, Musick vam daju odgovor na nju: da.

https://upsiderecords.bandcamp.com/album/chaos

Ne znam prosto ni gde da stavim The Offering, jer ovaj multižanrovski sastav iz Bostona tako lako spaja heavy metal, power metal, deathcore, nu metal death metal i razne druge ekstremne podžanrove sa malo avangardnog namigivanja, ali i sa pažljivo napisanim i vrhunsko odsviranim materijalom koji će zadovoljiti i naljućeg hedbengera, da sam zaista impresioniran. Drugi album, Seeing the Elephant je zaista superiorna multižanrovska vožnja plus je odsviran razmetljivo dobro a da je opet sve to stavljeno u službu samih pesama koje su, pa, veoma CATCHY. I još na sve to dolazi dosta inteligentan lirički sadržaj, plus genijalna majica koju pevač Alex Richichi nosi u spotu za The Wasp (God isn't real but climate change is), pa ne mogu a da ovaj album ne preporučim iz sve snage:

https://www.youtube.com/watch?v=Mdc3odh3pCk&list=OLAK5uy_nCqcyQI6VyBdDFlxY1Ent2ez6Vcw0-1ec

Acid Home su iz Filadelfije i lepo kažu da sviraju noise rock sa elementima sludge metala, death metala i grindcorea. Eklektično! Ali sve to fino sedne u jednu blago eksperimentalnu ali suštinski funkcionanu celinu na EP-ju All Things Shining​/​Deossify koji za dva dolara nudi dve pesme prljavog, zaraznog rokenrola:

https://acidhome.bandcamp.com/album/all-things-shining-deossify

Voivod obično stavljam u thrash metal sekciju nedeljnih pregleda ali EP Ultraman uglavnom nije thrash. Znameniti Kanađani ovde obrađuju teme iz jedne od najpopularnijih japanskih tokutatsu serija svih vremena, Ultraman, jelte, i to je , naravno, prirodan i sladak spoj. Voivod pevaju i na japanskom i na engleskom i to je sve sjajno a na kraju i dodaju dve svoje žive pesme za svaki slučaj i sve je baš kako treba – izvrsno.

https://youtu.be/Uv5qC_jYSNA


Satan's Blade iz Kalifornije imaju tako dobro ime da bi bila greota da muzika ne valja. Ali VALJA! Album  Curse of the Blade ima sedam pesma napaljujućeg, napumpanog street metala stare škole, sa satanističkim ali optimističkim dispozicijama, pevačem koji muževno vrišti sve vreme (mada se u osamdesetima govorilo da je ovo skičanje, ali to su bili ljudi koji nisu razumeli metal i Joy Division im je bio sve u životu) i muzikom visokog tempa koju bend izvodi entuzijastično i daleko od kompjuterske ispoliranosti koja bi sve upropastila. Ovo je puno krvi, znoja i života i ako vam se ne dopadne, imate ozbiljan problem sa metalom, a još i plaćate koliko hoćete:

https://satansblade.bandcamp.com/album/curse-of-the-blade

For my Sanity je grčki bend sastavljen od nekoliko iskusnih muzičara i na prvom EP-ju, takođe For my Sanity se jako dobro čuje da kilometraža i znanje. Ovo je Heavy Metal klasičnog profila, sa dobrim, pamtljivim temama i refrenima, disciplinovanom ali i energičnom svirkom koja vrlo oživljava pesme. Bend je odlično produciran a pored radio-friendly pesama od tri i po minuta ima i duže komade sa ambicioznijim aranžmanima. Cheesy, nostalgično ali nimalo zastarelo:

https://formysanity.bandcamp.com/album/for-my-sanity

Knight's Oath imaju treći EP, III, i još uvek ih malo kolje vokalni stil Johna McBrawna koji pogađa note ali naprosto nema epski ton i snagu koju bi zahtevala muzika. No, bend je sada aranžirao pesme tako da vokali dobiju prostora za ukrase i podebljavanja pa je ovo u principu prijemčiv materijal melodičnog, blago foklornog, epskog hevi metala kakav je teško ne voleti:

https://knightsoath.bandcamp.com/album/iii

Ne slušam sad nešto često shred albume ali drugi album talentovanog galicijskog gitariste po imenu Diego Sanjorge (a album se zove  Oneiromancy) je jako dobar. Ovo je epski, melodični instrumentalni metal sa korenima u Malmstinovštini ali sa malo modernog šrederskog programa, živim bubnjem i solidnom produkcijom. Jorge pritom nije puki skalaš i imitator velikih uzora i ima svoj stil pa se ovo jako prijatno potroši:

https://diegosanjorge.bandcamp.com/album/oneiromancy

Epski, melodični power metal koji peva o zmajevima i kraljevstvima duhova stiže nam na petom albumu italijanskih Dragonhammer. Dragonhammer su vrlo, vrlo žanrvoski veran bend i u zvuku i u svirci i u temama i gotovo da bi trebalo proveriti je li ovo pravi bend ili nekakav misaoni eksperiment koji se nekako i fizički realizovao u stvarnom svetu. No, album Second Life svakako donosi jedanaest pesama epskog cheesy metala za one koji vole horove, zvona, violine i ceo taj program:

https://dragonhammerband.bandcamp.com/album/second-life

Kanadski Iron Kingdom voze moćno i brzo na svom petom studijskom albumu The Blood of Creation. Ovo je prosto raskalašno dobar i raspoložen heavy metal koji se ne zamara power metal ikonografijom i upeglanom produkcijom već prosto prži brzu, melodičnu muziku sa moćnim vokalima koji svaki čas odlete u falseto i ne koči ni na crveno. Odlična svirka celog benda, simpatičan, dinamičan miks, pesme koje ćete pamtiti godinama, šta vam, ZABOGA, još treba?

https://iron-kingdom.bandcamp.com/album/the-blood-of-creation

Album nedelje donose Godflesh. Pure: Live je snimak čitavog njihovog nastupa iz 2013. godine na kome je trio Broadrick-Green-Hampson odsvirao ceo klasični album Pure. Da li treba JOŠ nešto da se kaže??? Mislim, zvuk je odličan, a pričamo o apsolutnom klasiku industriala pa ako slučajno nikada niste slušali Godflesh ili niste čuli Pure, ovo je sjajan način da se upoznate sa materijalom koji je definisao zvuk ne samo jedne generacije.

https://godflesh1.bandcamp.com/album/pure-live

[Meho Krljic]

E, pa, ušli smo u Novembar i helouvin tematiku su već zamenila božićno tematizovana izdanja. Ajde, nek se vesele, makar i lamentirajući nad mrtvima (kao na ,,novom" ,,albumu" The Black Dahlia Murder koji je izašao ove nedelje i o kome nisam pisao jer niti je nov niti je album ali, jebiga, možete ga čuti i videti ovde) a za satanizam ćemo uvek imati vremena. Idemo da vidimo šta je lepo izašlo poslednjih nekoliko dana a treba da iskoristimo priliku i odamo poštu velikom Danu McCaffertyju, pevaču škotskih Nazareth koji je preminuo pre neki dan.

Prvo blek metal, jelte. Rusi SS-18 JEBU KEVU na novom albumu, Cryoholocaust. I znam, ZNAM da imati i ,,SS" u imenu benda i ,,holocaust" u imenu albuma ume da izgleda kao, jelte, crvena zastavica, ali bend se zapravo već dvadeset godina bavi prizivanjem nuklearnog rata (na šta aludira i naslov ovog, šestog albuma, a koji se zapravo sastoji od pesama pisanih za prjekat Holocaust, krajem prošlog veka pa i otud deo imena) a SS je oznaka za jedan tip ruskih nuklearnih projektila koje zovu i Satana (a kako se bendu zvao prvi demo). Dakle, bend NIJE nacistički, a album je RAZBIJ(eb)AČKI. Ovo je izuzetno agresivan ali jako dobro napisan blek metal sa elementima industrial metala i death metala i izveden divljački ali disciplinovano. SS-18 su ona porcija brutalnosti i elegancije koja vam naprosto treba nekim danima da se naterate da ustanete iz kreveta a to da ovi ljudi mrze čovečanstvo i nadaju se njegovom što skorijem kraju je samo dobrodošao bonus.

https://ss-18.bandcamp.com/album/cryoholocaust

Šveđani Vananidr ne prave blek metal baš nužno po mom ukusu – melodično je to mnogo – ali opet, Šveđani su to pa i njihov četvrti album (za, evo, četiri godine), Beneath the Mold ima dovoljno autoritativnog, atmosferičnog zvuka da ja to poslušam bez hroptanja. Naprotiv, dosta toga mi se ovde dopalo, sa bendom koji uspeva da ima rasplinut zvuk potopljen u reverberaciju a da opet to sve ne odaje utisak sonične brljotine i zapravo solidno iznese njihovu melodičnu ali energičnu svirku. Vrlo pristojan album modernog blek metala:

https://vananidrblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-mold

War metal koji sviraju Wargeist iz Nemačke je ESKTREMNO agresivan i dosta monoton u toj agresivnosti jer je ovo svirka svom snagom sve vreme. Srećom, EP Altar of Genocide, debi za ovaj dvojac iz Vajmara, ima samo četiri pesme koje ne preteruju sa trajanjem pa je i sasvim okej podmetnuti se pod ovu kišu metaka. Dakle, bubnjevi rešetaju kao mitraljez sve vreme, gitare urlaju i škripe a vokal se bori za opstanak u oluji metala. Generalno se meni ovo dopada ali naravno da Wargeist moraju da MALO misle o diverisfikaciji pesama ako nameravaju da snime i album.

https://wargeist.bandcamp.com/album/altar-of-genocide

Norveški Ekrom, sa istoimenim prvim demo snimkom demonstrira superiornost norveškog blek metala na najbolji načon. Ove tri pesme imaju ne samo dobar zvuk i kvalitetno muziciranje već i više karaktera od 99 procenata danas aktivnih blek metal bendova, a pričamo o muzičkom stilu koji je maltene SAMO karakter. Sve je to tehnički jednostavno, ali vrlo sigurno, atmosferično ali ne rasplinuto, naprosto – proživljeno. Plaća se koliko date.

https://ekrom.bandcamp.com/album/ekrom-demo

Nemoguće je ne voleti jednočlani war metal projekat Baphomilitia iz Istanbula jer ovaj čovek svira tako iskreno, tako pun mržnje i besa prema religiji da ni primitivne pesme ni muljava produkcija ne mogu da ga zaustave. Destroy! Destroy! ima četiri pesme apsolutne destrukcije, a čovek koji sebe naziva, alternativno, Saboteur of Thousand Mosques i Unholy Nuklear Terrorist nije nikakav klinac već dugogodišnji aktivista na metal sceni i muzičar koji zaslužuje pažnju i poštovanje:

https://undergroundresistancerecs.bandcamp.com/album/destroy-destroy

Kampfar su veterani norveške blek metal scene, osnovani usred drugog talasa polovinom devedesetih i ponosito i dalje pronose baklju blek metala koji je inventivan, ambiciozan i teatralan a da se nikada nije izgubio u vodviljskim stramputicama. Novi album, Til klovers takt, deveti za 28 godina je sinteza mnogih stvari koje su i Kampfar i druge kolege radile preko te tri decenije i nudi, pored dosta bučnog masteringa, vrhusnki promišljen i beznaporno avangardan blek metal iz najbolje kuhinje sa najboljim kuvarima na svetu. Meni je ovo jednostavno neprejebno sa svojim moćnim, spektakularnim temama i apokaliptičnom atmosferom. Blek faking metal, drugovi i drugarice:

https://kampfarofnorway.bandcamp.com/album/til-klovers-takt-2

Ali, jebemti, dobri su i francuski Aldaaron sa svojim trećim albumom, Arcane Mountain Cult. Ovo je paganski, zli blek metal spakovan u povremeno ekstremno duge pesme ali moćan i krljački sa atmosferom koje ima za izvoz ali bez melanholične komponente karakteristične za današnji blek metal. Ovo jeste melodično ali na jedan hipnotičan način i treba ga izdržati ali neće vam biti žao:

https://aldaaron.bandcamp.com/album/arcane-mountain-cult-2022

Nemački Angra Mainyu, jedan od bendova nazvanih po persijskom božanstvu mraka koje znamo i kao Ahrimana, ima drugi album, Die kalte dunkelheit solidnih petnaest godina posle prvog. I, mislim, iako je ovo dosta standardna melodična, melanholična atmoblek ponuda, Angra Mainyu ipak pokazuje da decenija i po rada na albumu može da se ispalti u kreativnom smislu. Ovo su jednostavne, atmosferične pesme ali koje zvuče smisleno i autentično. Ovakvi bendovi često samo ređaju akorde jer im je bitnija atmosfera od teme, no ovaj album ima dosta fino podešene kompozicije i aranžmane da se sa ekonomičnim minimumom komponenti postigne potreban efekat. Takođe, vrlo solidna produkcija. Dopada mi se i nadam se da do narednog albuma neće proći još petnaest godina, ali ako treba da bi sve bilo dobro – neka.

https://angramainyubm.bandcamp.com/album/die-kalte-dunkelheit-2

Drudkh su izdali novi album i čak i da ovaj bend nije iz Harkova, koji je ovih dana u vestima iz svih najgorih razloga, svakako bismo obratili pažnju na novi album ove ugledne ukrajinske ekipe. Drudkh su za mene praktično epitom ukrajinskog blek metala i, šire, slovenskog pogleda na blek metal sa melodičnim, folklorom inspirisanim pesmama i epskim a svedenim zvukom. Novi album, Всі належать ночі aka All Belong to the Night ima samo četiri pesme ali one su dugačke, hipnotičke i, ako volite ovakvu muziku, nezaobilazne.

https://drudkh.bandcamp.com/album/all-belong-to-the-night

Dalje idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, sludge metal i hard rok. Burning Sister je sjajan stoner-doom trio iz Denvera sa odličnim klavijaturama i moćnom bubnjarkom. Osnovani relativno nedavno, Burning Sister su upravo izbacili prvi album, Mile High Downer Rock i on donosi sve što ja volim: spor tempo, težak ritam, prelepo faziranu gitaru, stručno upotrebljene klavijature, psihodelične efekte... Pesme su dugačke, spore i hipnotične, pozivajući mozak da se otisne u psihodelična prostranstva a zvuk je bogat i višeslojan. Volim bendove koji ovako lepo mešaju stoneske rifove i psihodelične efekte pa su Burning Sister vrlo prijatno novembarsko iznenađenje:

https://burningsister.bandcamp.com/album/mile-high-downer-rock

Singapurski Dozethrone je spravio i novi EP, posvećen halloweenu, pa se i zove Hell on Halloween. Slavi li se halloween u Singapuru? E, pa SAD se slavi. Enivej, ovo je ista meta i isto odstojanje kao i do sada, Dozethrone sviraju spori, svedeni sludge doom metal i voze dugačke, hipnotičke pesme pune kompulzivnog ponavljanja i hipnotičkih tekstura. Nema ovde nikakve pameti, samo rituala i to je taman kako treba:

https://dozethrone.bandcamp.com/album/hell-on-halloween

Maležani Valencies trpaju popaljiv teški rok na svom albumu House of Vices. Ovo je negde između grandža, dezert roka i naprosto glasnog, radio friendly rokenrola, ali sa osobenim pristupom – pogotovo na vokalima – i interesantnim aranžmanima koji začas iz himničnih refrena pređu u stonersko rifaško nabadanje. Vrlo prijatno:

https://valencies.bandcamp.com/album/house-of-vices

Oksfordski The Grand Mal na svom drugom albumu, The Grand Mal II nastavljaju sa kvalitetnim pesmama i odličnim gruvom. Ovaj britanski sastav ima stonerski zvuk, sa teškim ritmom i moćnim gitarama, ali i dosta elemenata klasičnog hard roka sa zapaljivim refrenima i cepelinovskim temama. Album je i raznovrstan, sa dvanaest zanimljivih, ekonomičnih pesama različite dinamike i tempa, a opet dobijamo veoma mnogo gruva i lepe psihodelije između svega toga. Odlično:

https://thegrandmal.bandcamp.com/album/the-grand-mal-ii

Argentinci Luciferica za sebe kažu da sviraju ,,brutal doom" i živi album, A Cruel Taste of Death korektno reflektuje ovaj svetonazor. Ovde imamo na programu veoma teške, moćne rifove u sporom, ali stamenom tepu, brutalne vokale i generalno gaženje po slušaocu. Opet, ovo je elegantno gaženje, sa odličnom atmosferom, rifovima za koje poželite da nikada ne stanu, odličnim živim zvukom. Jako dobro:

https://luciferica.bandcamp.com/album/a-cruel-taste-of-death

Aittala iz Severne Karoline (ali osnovani u Nizozemskoj pre trideset godina gde je Eric Aittala služio u vojsci) se vode kao progresivni/ power metal sastav na Metal Archivesu ali novi album, Live to Regret, njihov šesti, je okrenutiji gruvu nego što biste očekivali. Nije ovo sada čist stoner rok ili desert rock ali rekao bih da dosta elemenata takve muzike čujemo u ovim snažnim, himničnim pesmama. Naravno, ovo je u osnovi ipak metal, pa ima dosta meodije i cheesea ali i teških, moćnih gitara i stamenog ritma. Prijatno je:

https://youtu.be/LmhvueAwrbI

Kinezi Rude Gove imaju debi EP, Chirp of Doom i ovo je iznenađujuće melodičan sludge metal koji ekstremnu težinu i sporost balansira sa pomalo melanholičnim harmonijama i sanjivim temama. Ovaj materijal ima pet pesama vrlo solidne svirke i dobre produkcije, dajući sporom, teškom sludge metalu malo vazduha i atmosfere na koji možda nismo navikli ali koji mu lepo stoji:

https://dyingartproductionscn.bandcamp.com/album/chirp-of-doom

Britanci The Holy Flesh čine uslovno rečeno ,,nežniju" polovinu split albuma sa švedskim Merger Remnant. Šveđani nude dvadesetak minuta surovog, hermetičnog doom metala, ambijenta i dronova, urađenih sigurnom rukom i sa uhom za zvuk. Bend neobičnog imena ima i neobičnu ali instant shvatljivu muziku gde doom metal nije puka reciklaža Black Sabbath već više emulacija prirodnih fenomena poput lavina, bujica i erupcija vulkana. Odlično to zvuči. The Holy Flesh su nešto melodičniji ali i njihova muzika je prilično hermetična, sa odličnom atmosferom i nešto ,,normalnijim" trajanjima pesama, pa njihove ideje ne stižu da dosade u alociranom vremenu. Vrlo lepo:

https://theholyflesh.bandcamp.com/album/split-lp
https://mergerremnant.bandcamp.com/album/split-lp

Dunosaur su iz Berlina a njihov EP Dunosaur Rex je sladak i smoren stoner rok sa pet pesama. Nije to neka velika umetnost, jelte, ali bend valja fine, lenje rifove i ima taj neki hipnotički gruv uz minimum poziranja i truda tako da je meni simpatično. Bend je svestan da je ovo koncepcijski minimalno pa je i cena od jednog evra takva:

https://dunosaur.bandcamp.com/album/dinosaurus-rox

Killme iz Ekvadora imaju simpatičan demo nazvan samo Demo i to su četiri pesme energičnog stoner zvuka sa dosta metala a manje bluza u svojoj osnovi. Pesma Killme je, recimo, vrlo prijatno tenzični metal koja samo pevanjem sugeriše sponu sa sabatovštinom dok je muzički modernija i bliža ,,post" formama. No, da se ne beži od bluza u potpunosti svedoči Doom Blues koja je zapravo odlično spajanje bluza i doom metala, tako da su Killme zapravo prijatno raznovrsni i generalno prijatni. Dobar početak:

https://killmeec.bandcamp.com/album/demo

Afghan Haze iz Konektikata prže opasan, preteći sludge metal koji, kako to ova muzika već ume da iskombinuje, sa druge strane zvuči neodoljivo zavodljivo. Album Halucinations of a Heretic, drugi za ovu momčad pun je gruva i atmosfere, dobrih rifova i generalno snažne, punokrvne muzike. Bend se nije rasplinuo u širini ideje, spravljajući pet upečatljivih pesama u svega pola sata muzike i ovo je vrlo ekonomično i bez suvišnog sala. Odlično:

https://afghanhaze.bandcamp.com/album/halucinations-of-a-heretic

Kopenhagenški Dirt Forge su opušteniji na svom drugom albumu, Interspheral, ali to je samo da bi vam ga lakše zavukli kad se ne nadate. Ovo je melodičniji, himničniji, čak, sludge metal, ali nikako bez velikih rifova, grubih vokala i teškog ritma. Dirt Forge samo vole da idu polako i da od nežnog šapata tenziju postepeno podižu dok ne dođe vreme za katarzične kanonade krljanja. Otud i pesme znaju da budu malo duže ali ovo je svakako fino spravljen i sekvenciran album, vrlo profi produciran i kvalitetan na svaki način:

https://dirtforge.bandcamp.com/album/interspheral

Dream Unending su za svoje drugo izdanje na 20 Buck Spin spravili vrlo atmosferičan album sa samo pet pesama od kojih su dve instrumentalni interludiji, i ovo sada praktično više i nije doom metal koliko je atmosferična, emotivna muzika sa elementima dooma. I, jako je dobra ako vam paše nešto u čemu je naglasak mnogo manje na rifu a mnogo više na harmoničnim akordima i prozračnoj atmosferi. Lepo je, da ne bude zabune i Dream Unending su fino osveženje za ovog izdavača.

https://20buckspin.bandcamp.com/album/song-of-salvation

Iz Kanade dolaze Eye of Doom sa debi albumom, The Sapient i ovo je vrlo siguran u sebe doom metal nešto progresivnije forme, ali suštinski spor, težak i melodično-melanholičan. Eye of Doom su se napili vode na sabatovskom izvoru što se lako čuje iz pevanja a rifovi su hrskavi i iommievski formatirani. Pesme zato traju po devet i deset minuta da bi bend pokazao da ume da odradi i nadgradnju na svu tu, jelte, sabatovsku osnovu i ide im dosta dobro. Eye of Doom znaju da cepaju bazičnu, bluzerski heavy rock a onda i kako da ga malo ali dovoljno ,,svemirizuju" da ne bude baš čisti stoner. Vrlo lepo:

https://eyeofdoom.bandcamp.com/album/the-sapient

Slično su sabatovski utemeljeni i Orbiter sa Floride, ali njihova nadgradnja ide malčice u post metal smeru i fino to i sveže zvuči. EP Head Wounds ima četiri pesme tvrdog, sporog gruva ali melodičnih gitara i pevanja i mada je mastering MNOGO GLASAN za muziku koja je ipak višeslojna i suptilna, ovo je vrlo dobro, vrlo prijemčivo izdanje:

https://orbiterfl.bandcamp.com/album/head-wounds

Buss su slovenačko-italijanska hard rok i stoner postava s zvaničnom adresom u Trstu. Album Aroused ima dosta '70s elemenata sa nestašnim rokenrol pevanjem i lepim rifovima koj vole fuzz i wah wah pedale. Miks je malo neuobičajen, sa mnogo jačm basom nego gitarom, ali dobro, po tome se Buss između ostalog izdvajaju od kolega. Pesme su im, pak dosta dobre i ovde ima zaista mnogo lepe rokenrol energije:

https://bussband.bandcamp.com/album/aroused

Norvežani Dune Sea su supersrećni na svom psihodeličnom trećem albumu Orbital Distortion. Ovo je sada vrlo razrađen, sazreo zvuk faziranog psihodeličnog roka koji ima puno slojeva i ukrštajućih tema na raznim instrumentima (uključujući gudačkim) a pesme su istovremeno vrlo kompleksno napisane i aranžirane a da zvuče prirodno i spontano, kao nekakvi srećno ispali džemovi. Bend ima sve one lepe, blagorodne horske refrene kao iz najlepših dana psihodelije šezdesetih i sedamdesetih i ovo je feelgood ploča na mnogo nivoa.

https://youtu.be/vxEyBRLysTQ

Dalje ne meniju dolaze speed i thrashmetal, hardcore, grindcore i death metal. Demonslaught 666 je blackened speed metal kvartet iz Kine i novi EP, Nekroslaughter Battlefield nudi muziku u skladu sa svojim nazivom: zlu, agresivnu i zabavnu usvom tom preterivanju. Demonslaught 666 sviraju veoma žustro, a imaju i produkciju i zvuk koji su profi ali ne bezdušno upeglani. Ovde se, naravno, samo sipaju opaki rifovi, sve je brzo i efikasno, a kada bend čak i malo uspori to je i dalje energično, oštro i na prvu. Moćno i nezaobilazno:

https://demonslaught666.bandcamp.com/album/nekroslaughter-battlefield

Critical Fear su brazilski bend osnovan 2008. godine sa jasnim programom da se oslone na thrash/ crossover zvuk osamdesetih i sa njim donesu i sociopolitičku osvešćenost. Drugi album, A Real Danger, snimljen jedanaest godina posle prvog, donosi i jedno i drugo u izobilju. Ovo su izuzetno disciplinovano odsvirane pesme a da opet nisu upeglane preko granice ugodnog, sa jasnim buntovnim i kritičkim diskursom, ali i sa moćnim rifovima, njištećim solažama i bubnjevima koji samo rešetaju. Pevač takođe ima onaj nadrkani krosover lavež i ovo je jako dobro napisano i odsvirano pa mogu samo da se žalim što ga nema na Bandcampu:

https://youtu.be/XQWNVo7L_JM

Poljaci Night Lord sviraju nestašan speed metal na svom debi albumu, Death Doesn't Wait. Ovo se nastavlja nas vetlu tradiciju heavy/ speed radova iz ove velike zemlje sa kraja osamdesetih, koji su imali specifičan zvuk i odnos ka žanru pa je Death Doesn't Wait zanimljiva ploča bestijalne energije i finih, rokerskih solaža. Mai problem mogu biti vokali koji su vrištavi, nekontrolisani i ne bih vam zamerio ako biste zaključili da vas iritiraju posle određenog vremena. Ali muzika je toliko dobra da vredi malo i istrpeti:

https://ossuaryrecords.bandcamp.com/album/death-doesnt-wait

Navikli smo da iz Norveške dolazi čist blek metal ali Reaping Flesh su na svom debi albumu, Reaping Flesh, više blackened thrash sa čak i malo hardkor elemenata. No, sve to zvuči sjajno sa pesmama koje su drusne, kinetičke, ne prebrze, ali brze, sa dobrim D-bit hardkor gruvom i zanimlljivim rifovima. Blek metal komponenta ogleda se najpre u repetitivnosti i usredsređenosti na osnovne motive, bez mnogo filozofije u aranžmanima, što pesmama daje pomalo hipnotički kvalitet.  Meni je ovo odlično:

https://reapingflesh.bandcamp.com/album/reaping-flesh

Rise of the Nightmare Terror je split album između finskih black-thrashera Terror Cross i švedsko-indonežanskog thrash projekta Nattamaran. I mnogo je dobar. Finci su u opakoj formi sa svojim abrazivnim, zlim, neodoljivim zvukom koji je prljav i preglasan ali sjajan, krunišući svoju stranu obradom Manowarove Gloves of Metal. Nattamaran odvaljuju odlične četiri pesme old school thrash prljavštine i završavaju sa fenomenalnim kaverom Bathoryja (Conspiracy With Satan) pa je ovo nezaobilazna ploča za svakog andergraund sladokusca:

https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/rise-of-the-nightmare-terror

Skin Failure su iz Bristola i debi album, Radillac je zabavna ploča bučnog, inventivnog metala koji je thrash u osnovi ali sa mnogo kinematičnijim ambicijama od većine kolega. Pesme su atmosferične, sa mnogo truda oko kreiranja gotovo teatarskih postavki i zvukom u više slojeva. Velika šteta što je muzika na kraju besmisleno prekomprimovana u masteringu, jer Skin Failure prikazuju mnogo talenta, veštne i ambicije koji se posledično preteško čuju. Ali potrudite se, ovo je jako dobro:

https://skinfailureuk.bandcamp.com/album/radillac

Minhenski White Mantis su prvi album snimili pre tri godine a za ovu sezonu su nam pripremili EP sa samo dve pesme, The Iron Curse, ali ovo je IZVRSNO napisan, maštovit thrash metal koji nije samo ređanje zujećih rifova, već kompleksno aranžiran sprint kroz neke memorabilne gitarske pustolovine sa sve sjajnim vokalima. White Mantis nisu puki thrash, sveden na agresiju i hedbeng, već bend koji slobodno uzima iz šireg spektra heavy metala i sve fuzioniše u moćnu, uzburkanu smešu. A i, jebem mu, sviraju brzo. Odlično je ovo do te mere da se nadam novom albumu ŠTO PRE (bend najavljuje da snimanje uskoro počinje). Fali nam ovako imaginativan thrash kakav su osamdesetih nudili Voivod ili Holy Terror a danas kao da moramo svećom da ga tražimo. Ne ignorišite White Mantis, TO BI BILA GREŠKA:

https://whitemantisthrash.bandcamp.com/album/the-iron-curse-ep

Krypt iz Džordžije voze opasan black-thrash na albumu Ripe With Sin. Ovo ima blek metalsku svedenost ali trešerske rifove i šmek i mada produkcija nije baš vrhunska, bend svira i pogotovo peva dovoljno energično da ovo nikada ne postane problem. Krypt su ružni, prljavi, zli i neodoljivi:

https://youtu.be/A_w1PVVSPgo

State of Emergency su iz Zapadne Virdžinije i upadaju u klasu krosovera sa svojim metal rifovima i hardkor vokalima. EP Life Larceny ne zvuči kao puka rekonstrukacija zvuka svetlih uzora iz osamdesetih ali se svakako čuje dosta uticaja originalnog krosover talasa i ovo je poletna, okretna muzika i pored teških, moćnih rifova. Dobar zvuk, takođe:

https://stateofemergencynfk.bandcamp.com/album/life-larceny

Desecrate iz Montreala valjaju teški, gruverski metalizirani hardcore na svom EP-ju True Colors. Ovo je onako, ulično i mačo, siledžijski ali dobro odsvirano, sa dobrom produkcijom i taman toliko death metal elemenata da meni bude prijatno:

https://desecrate514.bandcamp.com/album/true-colors

Još metaliziranog hardkora donose britanski Human Deceit. Demo 2022 ima dve pesme, vrlo korektnu produkciju i trista tona rifova i siledžijstva. Plaća se koliko sami date a vrlo je solidno:

https://humandeceithc.bandcamp.com/album/demo-2022

Demo 2022 za Aligned In Ruins iz Kolorado Springsa je vrlo kvalitetan, sa snažnim zvukom i autoritativnom svirkom. Ekipa kombinuje hardcore i sludge metal pa i malo death metala za materijal od šest besnih, mučnih pesama srednjeg, nabadačkog tempa ali sa dosta dobrih ideja i sofisticiranih atmosfera. Odlično to zvuči:

https://alignedinruins.bandcamp.com/album/demo-2022

Nisam, jelte, neki veliki ljubitelj deathcorea, ali novi album Chelsea Grin, Suffer in Hell (čiji parnjak, Suffer in Heaven stiže u Martu) je, pa, vrlo dobar. Bend uspeva da me odobrovolji na svakom koraku, bilo poštenom death metal svirkom, bilo interesantnim, ambicioznim aranžmanima (mada bez previše koketerije sa simfonijskim deahtcore ekscesima) i mada je ovo vrlo klasična deathcore ploča, ne mogu da kažem da nisam uživao:

https://chelseagrin.bandcamp.com/album/suffer-in-hell

Jail iz Detroita prže snažan, klasičan thrashcore/ krosover sa jakim rifovima, glasnim masteringom i napaljujućim, mada ne prebrzim tempom. Njihova kombinacija hardkorpanka i treš metala radi tačno ono što treba da radi, inspiriše, loži i poziva na akciju, pa vi sad vidite. EP  Stolen Commissary Razor je kao nešto iz osamdesetih godina ojačano tehnologijom dvadesetih godina narednog stoleća, dakle, kao... Terminator!

https://jaildetroit.bandcamp.com/album/stolen-commissary-razor

Nisu uopšte rđavi Failed Earth iz Oklenda, sa svojim pankerskim, vrlo autentičnim zvukom i kratkim, efektnim pesmama. Za ovaj Demo od četiri pesme Failed Earth koriste i ,,powerviolence" da opišu zvuk, ali u pitanju je zapravo klasični, haotični hardkorpank iz osamdesetih napravljen četrdeset godina kasnije sa ponosom i umećem. Ako ste ikada voleli Cryptic Slaughter ili Impulse Manslaughter, Failed Earth su za vas.

https://failedearth413.bandcamp.com/album/demo

Funski pH0 sviraju hardkorpank, ali kod njih metaliziranost, iako je prisutna nema prevagu nad lepršavijim pank zvukom. EP Before Truth je praktično album jer ima sedam pesama sirovije ali simpatične hardkor nabadačine opet kao ispale iz osamdesetih:

https://ph0band.bandcamp.com/album/before-truth

Gunmen su dva lika iz Austrije koja sviraju ,,nepretenciozni rok/metal zbog koga ćete ostaviti svoje matematičke formule po strani i uskočiti u pit". Fer. Album Virtue Signals je jednostavna ali hedbengerski nastrojena kombinacija gruva, hardkora i death metala. Bend sebe poredi sa Sepulturom i svakako postoje određene sličnosti mada je ovo ,,studijskiji" i manje maštovit projekat. Ali krlja:

https://gunmen.bandcamp.com/album/virtue-signals

BRÖZERKER su ponovo tu sa dve skatecore pesmice na EP-ju radical Left. Ovo je sada još sigurnije spravljeno, da zvuči vrlo '80s u svojoj kombinacije brzine, besa i zabavljanja. Pesme su jako kratke ali karakterne i bend je apsolutno spreman da ide na naredni nivo i snimi album. Ovo plaćate koliko hoćete.

https://brozerker.bandcamp.com/album/the-radical-left-ep

Promise Breaker iz Pensilvanije ne zvuče kao iz osamdesetih i njihov hardcore je hermetičniji, izmešan sa nu metal idejama, sa robotskim gruvom, puno disonance i neprirodnog ali ipak gruverskog aranžiranja. EP Mind Access je dobro snimljen i ima tu sociopatsku nu metal dimenziju a da je onda pritom još hermetičnije, mehaničkije aranžiran i to meni na kraju zvuči zanimljivo:

https://promisebreaker.bandcamp.com/album/mind-access

Crush All Tyranny su brazilski crustcore bend koji neke svoje rifove uzima praktično direktno od Discharge. Mislim, ne osuđujem, svi smo to radili u nekim momentima u svojim životima. Album Neomassacre nema naročito eksplozivnu produkciju ali bend radi sve ono što očekujete od D-beat muzike, a kako je ovo i rodno izbalansirana ekipa sa dva muškarca i dve žene, PLUS  putem svog sajta prodaju i brendiran veš, PLUS se gitarista zove Deda (OK, Déda) ne mogu a da ne preporučim CAT iz sve snage:

https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/neomassacre

Beckoning Void je jedan lik iz Salema u Oregonu, Tristan Bills, pevač u neka dva lokalna benda a koji sa ovim projektom pravi brz, energičan deathgrind. I dobro mu ide iako EP Terror in the Woods nešto ne preteruje sa originalnošću, nudeći korektan kućno spremljen, domaćinski deathgrind sa horor tematikom, pristojnim zvukom, lepim rifovima i užasno visokim tempom. Sasvim dovoljno za sreću a plaćate po želji:

https://beckoningvoidgrind.bandcamp.com/album/terror-in-the-woods

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Rot Within su iz Los Anđelesa a njihov EP For the Children perfektno spaja klasični crustgrind sa deathgrindom ali  i sa malo blek metal elemenata. Ovo je vrlo fino izmešano i mada bend postoji tek kratko, stilski je zreo i zaokružen, sa brzim, energičnim pesmama koje teku fino, prirodno i spontano, hrskavim DIY zvukom i dobrim rifovima. Grindcore je najjači kada vas pokreće toliko brzim i jednostavnim gestovima da ne stižete da o njemu razmišljate već vam mozak samo prolazi kroz seriju dopaminskih krešenda i Rot Within ovo savršeno postižu bez obzira što su im pesme duže od dva pa i tri minuta. Odličan materijal:

https://rotwithin.bandcamp.com/album/for-the-children-ep

Boiling Vomit / Failed Treatment je zabavan split album japanskih Failed Treatment i američkih Boiling Vomit. Japanci rade u tradiciji old school goregrinda, dakle, zvuče kao jeftinija verzija Regurgitate a koji su i sami bili dosta jeftin bend pa je to sve OK. Kratke pesme, konbinacija d-beat i blastbeat čukanja, neljudski vokali, sve kako treba. Boiling Vomit je bliži klasičnom grindcoreu mada i on koristi vrlo ekstreman vokal i ritam mašinu koja OTKIDA i onda i pesme veoma rado koriste opcije koje im ovo daje. Agresivno, moćno, razbijački a plaćate po želji:

https://failedtreatment.bandcamp.com/album/boiling-vomit-failed-treatment-split
https://kitchenvomit.bandcamp.com/album/boiling-vomit-failed-treatment-split

Andrew Lee iz Riped to Shreds ima i novi album pod svojim solo pseudonimom, Houkago Grind Time. Već smo pisali o tom projektu, ovo je grindcore za weeb publiku, tematski okrenut mangama i drugim produktima japanske pop-kulture, ali muzički dosta klasičan i ubedljiv. Mislim, nema ovde VELIKE invencije i Lee uglavnom reciklira deathgrind trikove iz devedesetih godina ali to radi pošetno, energično i pogano i ja to poštujem. Houkago Grind Time 2: The Second Raid se i najavljuje kao ,,druga sezona" radije nego drugi album i sve bi trebalo da je jasno:

https://houkagogrindtime2.bandcamp.com/album/houkago-grind-time-2-the-second-raid

Endless Mutation sa Rod Ajlenda prave opasan lom na svom prvom demo snimku, Demo I. Ovo je, uslovno rečeno grindcore sa death metal elementima, pesmama koje traju malo manje od tri minuta i jako teškim, agresivnim zvukom. Svirka je energična, brza i utisak koji bend ostavlja je bestijalan, kao da je sve na ivici eksplozije svakog momenta, sa pevačem koji jedva da izgovara reči i nemilosrdnim, mrvećim ritmom i rifovima. Izvrstan početak za ovu ekipu:

https://endlessmutation.bandcamp.com/album/demo-i

The Black Temple iz Mičigena ima jednostavan ali zabavan demo sa tri pesme pankerskog death metala. Ovo je kućna radinost, ali pesme su simpatične a produkcija uredna pa ljubitelji mračnh rifova i hedbenga imaju čemu da se poraduju. Plaćate koliko hoćete, naravno:

https://theblacktemple1.bandcamp.com/album/demo

Ekvadorski death metal dobija ove nedelje jaku preporuku sa debi albumom sastava Disburial koji se zove Undying Dead Exhumations. Sve je to vrlo prljavi, vrlo autentični old school koji zvuči kao da ste bend zaista zakopali dva metra ispod zemlje pa ga sad izvlačite i terate da svira. Opako je, sirovo, na granici raspada i baš zato jako radi:

https://disburialec.bandcamp.com/album/undying-dead-exhumations

Prljavština, sporost, mrak, sirovina, sve su ovo epiteti koji fino idu u split kasetu Copulating in the Crypt bendova Seed of the Sorcerer, Womb of the Witch i Cronos Compulsion, oba iz Denvera a i sam izdavač Alchemical Annihilation Records je iz Kolorada. Fina je to lokalna kombinacija sa dve spore, teške pesme doom death metala, gde su SOTSWOTW malo bolje producirani ali ni Cronus Compulsion nisu nimalo rđavi sa vrlo hermetičnim aranžmanom pesme. Blagi problem je što izdavač ne prodaje daunloude a u trenutku dok ovo kucam samo jedan od bendova ima svoju pesmu na svom Bandcampu, ali ako biste fda kupite bar jednu kasetu ove godine, ovo je vrlo dobar izbor:

https://alchemicalannihilationrecords.bandcamp.com/album/copulating-in-the-crypt-split-tape

Danski Strychnos sviraju još od prošlog veka ali A Mother's Curse im je prvi pravi album i ovo je jedan epski a opet hermetičan, atmosferičan ali kavernozan opus sa ne preterano mnogo mašte ali sa poštenom, energičnom svirkom i stavom koji se poštuje. Bučan mastering, zbrljan miks, mnogo je razloga što ovo ne bi trebalo da mi se dopada, ali... dopada mi se. Ima ovde naprosto autentičnog izraza koji transcendira tehničke detalje

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/a-mothers-curse

Snipers of Babel je solo projekat Mikea Bossiera iz Morbius i Oblivion ali debi ovog projekta, Gabriel, nije solo album, jer je u snimanju učestovalo mnogo muzičara uključujući neizbežnog Kevina Talleyja na bubnjevima. Talley očigledno nikog ne odbija. Enivej, jasno je da je u pitanju death metal, ali Snipers of Babel kombinuje death i groove metal sa industrial metal elementima, i ovo je muzika koja ima i potencijal za krosover u mejnstrim, ili barem metal mejnstrim. Što je neočekivano ali simpatično za bend koji snima za prilično andergraund etiketu kao što je Horror Pain Gore Death Productions. Gosti na vokalima uključuju članove Agoraphobic Nosebleed, Internal Bleeding, Inhumation itd...

https://hpgd.bandcamp.com/album/gabriel

Detroitski Fell Ruin na svm drugom albumu nemaju najidealniji miks (bubnjevi su mnogo napred i malo kvare atmosferičnost gitarskog zida u pozadini), ali je muzika zanimljiv, progresivan death metal sa elementima blek metala. Bend svira brzo, kompleksno ali organski, favorizuje duže pesme u kojima ima prostora za dosta rada sa temama i moram da priznam da mi se Cast In Oil The Dressed Wrought veoma dopao:

https://fellruin.bandcamp.com/album/cast-in-oil-the-dressed-wrought

Italijani Inverted Matter isto imaju progresivnu kmponentu na svom drugom albumu, Harbinger – na kraju krajeva ovo izdaje isto italijanski Avantgarde Music – ali je suštinski na jelovniku klasičan, drusan death metal sa nešto melodije ali sa vrlo disciplinovanom, tvrdom svirkom i mračnom atmosferom, bez preterivanja sa avangardom ili progresivom. Kvalitetno je to, to hoću da kažem mada je mastering kriminalan. Ali preživećete, ovo svakako vredi čuti:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/harbinger

Kanađani Detherous su mi bili odlični i na prvom albumu od pre tri godine a novi, Unrelenting Malevolence je još bolji. Njihov death-thrash metal je sirov, agresivan, tehnički izbrušen ali posvećen pre svega brutalnosti i sofisticiran samo na skrivene načine. Ali taman izbrušen koliko treba, sa odlično napisanim pesmama punim sitnih trikova i kul zaokreta, odsviranih organski i produciranih prirodno. Izvrstan drugi album za bend koji ponosno pronosi barjak death metala što je razgovetan i ne preterano cheesy, a udara jako i moćno:

https://detherous-ca.bandcamp.com/album/unrelenting-malevolence

Beogradski Light Denied nisu ništa snimili od promo snimka iz 2011. godine i, evo jedanaest godina kasnije vraćaju se sa – novim promotivnim snimkom. Nazvan samo promo EP, ali na Bandcampu procenjen na solidnih šest evra, ovo je zapravo ODLIČAN materijal sa četiri pesme brutalnog death metala u maniru recimo Hate Eternal i sličnih superbrzih, surovih bendova. Ovde, dakle, nema mnogo mid-tempo muljavine i mošeraja, već je na programu muzika orkanske brzine i energičnosti, odsvirana vrhunski dobro. Snimak nema najskuplju produkciju koju možete da zamislite ali ovo i zvuči korektno i moram da priznam da sam vrlo zadovoljan te da se nadam da obećanje benda da još materijala stiže uskoro neće da se materijalizuje tek za novih jedanaest godina. Odlično je:

https://lightdenied.bandcamp.com/album/promo-ep

Nemački Detractor, verovatno jednočlani projekat, sa svojim prvim EP-jem, ,,I", prikazuje se u vrlo solidnom svetlu. Ovo nije ,,čist" death metal zvuk, ima tu malo blek metal/ post-blek metal mirisa i atmosfere ali je muzika energična i dobro spravljena a produkcija iznenađujuće kvalitetna. Detractor svakako koketira sa melodijom više nego što ja normalno volim u death metalu ali njegova muzika je i dalje dovoljno svedena i fokusirana na krljanje da mi to ne bi smetalo. Plaćate koliko hoćete:

https://detractor1.bandcamp.com/album/i-2

Casket Robbery iz Viskonsina su brutal death metal bend čiji drugi album, Rituals of Death meni zvuči kao da su članovi rešili da naprave ploču primereniju široj publici pa je ovo ne-baš-deathcore ali metalcoreom prilično protkan death metal. Ne mora to da bude ni loše, i nije loše, ima ovde štofa iako možda ne baš sasvim po mom ukusu. Nisam ljubitelj prenapucanog mastera, a pesme su relativno jednostavne i okrenute ka gruvu, sa dosta korišćenja sintisajzera da se dobije na atmosferi i bend je ovde efektan, nudeći malo ali dobrih rifova, opasnu pevačicu i dosta mosh-friendly programa:

https://casketrobbery.bandcamp.com/album/rituals-of-death

Šveđani Encryptment su sjajni na svom debi albumu. Dödens födsel spaja death metal sa black metalom ali kao vezivno tkivo koristi i malo crutsgrinda pa je ovo jedna ukusna, sjajno producirana konfluenca žanrova ekstremne rok muzike sa osam brzih, energčnih a atmosferičnih pesama. Encryptment su jedan od onih bendova koji ovakve stvari rade naizgled beznaporno, kreirajući brzu, uskovitlanu muziku prepunu detalja i ukrasa, sa razgovetnom svirkom i bez cheesy poziranja i zaslužuju svu vašu pažnju:

https://encryptment.bandcamp.com/album/d-dens-f-dsel

Nije mi loš njujorški Festergore čji EP Synchronizing the Kozmos pored sirove, krljačke death metal osnove kao da ima i malo psihodelične nadgradnje. Materijal ima četiri pesme kavernoznog, pretećeg death metala što će se dopasti svakom poštenom hedbengeru koji ceni old school cepačinu a onda će se malo i iznenaditi kad bend krene da solira negde u stratosferi. Dobra je to kombinacija:

https://festergore.bandcamp.com/album/synchronizing-the-kozmos

Italijanski kvartet Damnation Gallery ima vrlo interesantan treći album, Enter the Fog. Ovo je smeša death i black metala sa malo gotske atmosfere i kombinacija sa metalom opšteg tipa i mada sam ja uvek sumnjičav kada se pokušava fuzija ekstremnijih metal formi sa onim bližim normalnom svetu, Damnation Gallery zapravo pišu izvrsne pesme, sa odličnim rifovima i jednostavnim ali efektnim aranžmanima. Bend ima i vrlo dobar zvuk, ume da spravi atmosferu a pevačica Francesca Queirolo zvuči sirovo i oporo a opet ima i momente kada baš zapeva. Vrlo interesantno, kako već rekoh:

https://blacktearslabel.bandcamp.com/album/damnation-gallery-enter-the-fog

Slam publika ima debi album velških Crypt Rot, nazvan An Ancient Summoning. Iako za slam bendove nije tipična ,,ancient" tematika, ova tri mladića prave vrlo pošten slamming death metal sa solidno napisanim pesamama i dobrim zvukom (taj pljeskavi zvuk bas-bubnjevaa što podseća na čekić kojim omekšavate meso je taman ono što ovoj muzici treba). Izbor gostiju (tu je i Floor Van Kujik iz Korpse) svedoči i o ugledu koji Crypt Rot imaju a materijal koji nude na debiju sasvim opravdava uloženo vreme i zdravlje ušnog aparata. Ovo, dakle, pošeno melje i batina, kako i tražite od brutalnog death metala i pritom ima puno moshpit energije u svakoj pesmi:

https://cryptrot.bandcamp.com/album/an-ancient-summoning
https://drycough.bandcamp.com/album/an-ancient-summoning

U poslednjoj smo sekciji i idemo na multižanrovske stvari  i heavy metal. Njemački Legions Of The Night su svoj drugi album nazvali Hell, što jeste metalski, ali ovo je, za power metal publiku makar, više raj nego pakao. Legions Of The Night sviraju vrlo ubedljivo i imaju pesme čija je epika i cheesy teatar u dobroj ravnoteži sa ozbiljnim metal-trešenjem. Takva je i produkcija, koja, iako ne preterano dinamična, ipak izbegava najveći deo ,,plastičnosti" koju vezujem za evropski power metal. Album traje preko 50 minuta, što nije malo, ali Legions Of The Night pružaju vrlo solidan program epskog, teatralnog power zvuka sa, jelte, uzemljenjem:

https://youtu.be/C1NRDCTB9TE

Gauntlet su, pretpostaviću iz Los Anđelesa u Kaliforniji jer su tamo snimili EP Annihilate, jedan drusan komad glasnog heavy metala sa dve pesme jakog srednjeg tempa i himničnog pevanja. Ovo nije tek imitacija '80s formula već ipak nešto moderniji ali istovremeno klasično zvučeći metal pa su Gauntlet definitivno privukli moju pažnju:

https://gauntlet-music.bandcamp.com/album/annihilate 

Evo nam ga i novi Beastial Piglord, tačno na vreme. Ovaj momak iz Severne Karoline sada izdaje albume na dva meseca i, pa, ovo je i dalje značajno iznad proseka internet-samaca koji sviraju ,,eksperimentalnu" kućnu muziku. Na albumu Porky's Butthole se čuju elementi industrial metala, duba, pa i malo power electronicsa. Svakako poslušajte ako ste ikada voleli Piglorda, ali i Godflesh, Scorn, Pigface... Plaćate koliko hoćete ako biste kupovali.

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/porkys-butthole

LAPxB​.​L​.​A​.​S​.​T. Split Tape 2022 je, jelte, split kaseta između dva benda iz Arkanzasa puna buke i vrištanja. Oba benda su negde između noise rocka i sludge metala i mada materija ,,snimljen u podrumu" zvuči kao da se sprema da skoči sa patosa i ugrize vas za lice, on ima i morbidnu prijemčivost.

https://lapxblastsplit2022.bandcamp.com/album/lapxb-l-a-s-t-split-tape-2022

Slovenci Broken Lock zvuče pomalo kao da su došli iz devedesetih sa svojim alternative metal pristupom, jelte, metalu, ali i fanki gruvom koji nosi neke njihove pesme. Nije album Postmodern Songs u punoj meri funk-metal, i ovde ima i stonerskih rifčina i generalno težeg, hermetičnijeg gruva, ali je sve spakovano na način koji je simpatično patiniran i priziva devedesete kada su Slovenci dosta kidali što se tiče rok muzike na prostorima bivše Jugoslavije. Fino je:

https://brokenlocked.bandcamp.com/album/postmodern-songs

Finci Septure spadaju u klasičniji metal i njihov novi EP, sa dve pesme, Foul Majesty je negde između epskog dooma i baš normalnog heavy rada. Dve su ovo pesme dobrih rifova, organske svirke i produkcije, jakih solaža, pevača koji voli da izvuče na visoko, i te neke doomy atmosfere koju svi volimo. Šarmantno:

https://septure.bandcamp.com/album/foul-majesty

Meksički StarForce su takođe u klasičnom ključu sa prvim EP-jem, The Universe Is Mine koji u prvi plan stavlja odličnu pevačicu Mely Wild i lepe, ložačke rifove. Bend ima blago radio friendly zvuk, opet na ima izuzetnih vokalnih kvaliteta Mely Wild, ali ovo nije po cenu odstupanja od metal pravovernosti pa je posle prve, naslovne pesme koja ima hit-potencijal, ostatak materijala vrlo rokački. Ovo je vrlo dobro i vrlo nostalgično u zvuku pa svaki pošten metalac mlojih godina mora da se zaplače od slasti:

https://starforcemx.bandcamp.com/album/the-universe-is-mine-ep

Volite li Blazon Stone? Ako volite, popularni švedski power metal bend koji rado i često koketira sa piratskom tematikom snimio je živi album, Live "Raiders of Sandviken" 2022 i ovo je, naravno, vrlo dobro uhvaćen jedan od najboljih savremenih bendova iz svog žanra u kolopletu pesama koji kreće sa nekoliko komada sa prošlogodišnjeg albuma Damnation a onda se vraća proverenim hitovima. Nema greške.

https://blazonstone.bandcamp.com/album/live-raiders-of-sandviken-2022

Čileanski Ngutram su i sami izdali živi album, Live at Mibar, ali razlike su mnoge: ovaj bend je relativno nov, i dalje nema propisan studijski album i produkcija ovog izdanja je značajno jeftinija. No, paganski folk metal koji Ngutram ovde demonstriraju ima dosta šarma, uključujući i malo sirovosti i nedorađenosti u samim izvedbama. No, bend ima simpatične teme i nekako je teško ne voleti metal ekipu koja u stalnoj postavi ima gajde, klarinet i violinu. Obavezno poslušajte.

https://ngutram.bandcamp.com/album/live-at-mibar

Ako su ove godine Skid Row izdali novi album, što ne bi i Enuff Z'Nuff? Bend sa Blue Islanda u Ilinoju ionako nikada nije prestajao sa radom i zapravo im je ovo peti album u poslednjih šest godina. ,,Ovo" se odnosi na njihov sedamnaesti album, Finer than Sin, koji, pa, pokazuje da su Chip i ortaći uvek voleli da imaju širi opseg delanja od pukog sleaze metal modela na koji su po defaultu vukli, te ova ploča ima i lepe momente psihodeličnog roka i, generalno, ako volite ovu ekipu, morate čuti i ovaj album:

https://youtu.be/wTqsIjiUT3w

Munroe's Thunder je projekat Ronnieja Munroea iz Vicious Rumors (a ranije iz Metal Church) i prvi album ovog projekta, The Black Watch nudi dosta zabavan heavy metal. Tematski, album se bavi istorijskom građom i u pitanju je konceptualna ploča o škotskoj borbi za otcepljenje i nezavisnost od Engleske, jelte, čizme, a muzički dobijamo klasični, cepački heavy metal koji ima sve moguće VOOOUUOUOUOOO refrene i solaže pod kurblom, kao da je nastao u osamdesetima ali sa produkcijom i ozbiljnošću savremene ploče. Dobro je to, ko voli glasan, himničan heavy metal na tragu solo radova Brucea Dickinsona iz devedesetih a, mislim, ako ste normalna osoba i volite takve stvari, vredi da poslušate The Black Watch:

https://www.youtube.com/watch?v=YnsgIFI0T7A&list=OLAK5uy_leXq6asOmGBiFLyz5Xp4Sxc4-4GM_p5sQ

Poljaci Roadhog ne preteruju sa inventivnošću na svom trećem albumu. Gates to Madness ali ovo je korektan heavy metal stare škole, čvrst, himničan, pošteno odsviran. Roadhog vole epski zvuk i melodičnu solažu i mada ja volim malčice bržu svirku i prljaviju borbu, Gates to Madness je i više nego slušljiv:

https://roadhog1.bandcamp.com/album/gates-to-madness

Incursion iz Nešvila su jedan od onih bendova kojima je trebalo nekoliko decenija da snime prvi album. Osnovani 1982. godine, Incursion su postali ozbiljnije studijski angažovani tek sa početkom COVID-a pa je sada Blinding Force njihov prvi album pred nama i... pa, solidan je. Ne znam baš da li je ,,40 years in the making" solidan ali ovo je trad metal elegantnih pesama, otmenih tema, bez preteranog cheesea a odsviran energično i živo. Mislim, bend ima i ideje, što je veoma lepo za ekipu matoraca koji su aktivni onoliko dugo koliko ja uopšte znam za pojam heavy metal pa su neke pesme, recimo brza i moćna Vengeance, viđene za ozbiljnu rotaciju u mojoj kući. Moćan debi:

https://incursionmetal.bandcamp.com/album/blinding-force

Kalifornijski Leatherwolf su osnovani 1981. godine i debi album imali još 1984. ali ni oni nisu preterivali sa albumima pa im je Kill the Hunted prva dugosvirajuća ploča u poslednjih deceniju i po a sve zajedno tek šesta. I, mislim, ovo je himnični kalifornijski heavy metal u produkciji Randyja Burnsa gde znate šta dobijate i pre nego što čujete prvi ton. Leatherwolf zaista ne pokušavaju da ponovo izmisle toplu vodu i ako ste ikada voleli išta iz njihovog opusa, Kill the Hunted nudi jedanaest pesama solidne zabave:

https://leatherwolfmetal.bandcamp.com/album/kill-the-hunted

Album nedelje je... EP! I to iz Francuske! Ovih dana slušam jako mnogo klasičnog heavy metala pripremajući razne kompilacije koje treba da sažmu godinu i moram da kažem, kada sam čuo prvi EP lionskih Star Rider, isto nazvan Star Rider, VEOMA sam obratio pažnju. Ova ekipa iz Liona ne samo da potpuno kapira kako se pravi klasičan heavy metal nego i ume da ga odsvira za sve pare uključujući odlične vokale koji znaju da naprave finu harmoniju ali i da odlete u opak falseto. Četiri pesme fenomenalnog heavy metal zvuka za ljude odrasle uz NWOBHM, a sa naslovima tipa Give me Speed (Or Give me Death) i Too Fast to Die, mislim, ovde nema promašaja:

https://starriderband.bandcamp.com/album/star-rider

[Meho Krljic]

Stigli smo nekako i do vikenda a nije bilo lako. Vreme je da se prepustimo plimi metala.

Blek metal! Ruski dvojac Kolossus još uvek, posle više od deset godina rada nije snimio album. Ali u najavi je. Najavu čini EP Born in War, Died in War koji nudi dve pesme lepog, energičnog blek metala. Štaviše, naslovna pesam bi se u mojoj, jelte, knjizi kvalifikovala i da se nazove black death numerom, sa svojim kompleksnijim aranžiranjem i visokim tempom punim blastbitova. Odlično je to napisano, sa fino odmerenim odnosom melodije tako tipične za ruske blek metal umetnike i krljačkog death programa. Druga pesma je obrada Bathoryjeve Woman of Dark Desires ubrzana do ludila i, kako je ovo i solidno producirano a cena je koliko date, mislim da Kolossus zaslužuju vašu pažnju:

https://kolossus.bandcamp.com/album/born-in-war-died-in-war

Nemački Through Flesh by Force – verovatno jednočlani projekat – je svoj istoimeni debi EP snimio tako da zvuči kao da se sve odvija u nekom od zabačenijih džepova pakla. Nije ovo posebno inventivna muzika, naprotiv, pričamo o jednostavnom, sirovom blek metalu ali je on odsviran kompetentno, a produciran, jelte, pakleno pa sve to ostavlja pozitivan utisak. Simpatično:

https://throughfleshbyforce.bandcamp.com/album/through-flesh-by-force-ep

Italijani Whiskey Ritual u suštini sviraju black 'n' roll ali je novi album, Kings, njihov peti, zapravo dosta agresivan i brz i prolazi i kao skoro čist black metal sa malo rokenrol elemenata. A što je idealno za moj ukus. Ovo je brzo, surovo, agresivno a ipak zabavno, bez melanholičnih pasaža i ,,atmosfere", a kada se malo siđe s pedale za gas dobijamo pošteni, motorhedovski rok. Milina:

https://folterrecords.bandcamp.com/album/kings

Ruin je split album bendova Drengskapur i Old Arrival. Drengskapur su iz Berlina i njihova strana sadrži jednu impresivnu kompoziciju od 27 minuta melodičnog, modernog ali fokusiranog, solidno produciranog blek metala. Drengskapur demonstriraju dosta inventivnosti i ideja ali se ne gube u širini, jelte, vizije. Old Arrival su isto nemci i mada isto imaju dugačke kompozicije, one nisu TOLIKO dugačke pa njihovi komadi od 12 i 9 minuta deluju na prvi pogled utegnuto i vitko ali su u pitanju odlične, atmosferične, hermetične pesme iz tame. Daunloud se ne nudi na prodaju ali ovo vredi imati na vinilu ili CD-u ako vam je stil blizak.

https://drengskapur.bandcamp.com/album/ruin

Britanski Spider God za sebe kažu da sviraju ,,hipermelodični engleski blek metal" i ovo nije netačno. Drugi album ove godine (i uopšte) za ovaj bend, Fly In The Trap je melodičan, ali ne nauštrb brzine ili sirovosti. Što je meni zapravo bolja kombinacija od većine bendove koji za sebe kažu da sviraju melodični blek metal. Nije to ni lako za slušanje jer Spider God imaju abrazivan, sirov zvuk, ali ima ovo i šarma i energije i smisla.

https://spider-god.bandcamp.com/album/fly-in-the-trap-2

Nije ni loš prvi album poljskih Gołoledź koji se, eto, isto zove Gołoledź. Ovo je črvst, glasan ali opet meditativan blek metal ukršten sa malo crustcore formule i to je lepa kombinacija rifova, melodičnih tema i energične, momačke svirke. Gołoledź dobro koriste melanholične melodije u svom muzičkom programu tako da ne skliznu u blackcgaze manirizam a da opet otvore široku slovensku dušu. Fino:

https://gololedx.bandcamp.com/album/go-oled

Kada debi album nazovete Primitive Attack, postavljate letvicu dosta nisko, ali kanadski Infernal Gates zapravo nude solidan program. Ovo jeste jednostavan old school blek metal, ali on nije primitivan u meri da je njegova muzička, jelte, suština kompromitovana. Ova ekipa svira iz srca a snima se disciplinovano i meni je ovaj album sasvim uredan i prijatan:

https://infernalgates.bandcamp.com/album/primitive-attack

Night of Execution iz Bratislave pruža klasičan jednočlani blek metal program na istoimenom inauguralnom EP-ju. No, ovo je korektno napisano i nije u pitanju neka self-indulgentna meditacija o samoći i melanholiji već propisan rokački blek metal sa elementima thrasha kome jeftina, kućna produkcija ništa ne smeta. Ovo tek treba da sazreva, naravno, ali energija je tu, rifovi su zdravi i meni se dopalo:

https://nightofexecution.bandcamp.com/album/night-of-execution

A Shadow Over Portland  je novi EP portlandskih Necrowitch i njihov blackened thrash metal je ovde u odličnoj formi, pružajući i melodičnost i dekadenciju blek metala ali i čvrstinu i mošersku podlogu thrash metala. Pet pesama, solidan zvuk, sve kako treba:

https://necrowitch.bandcamp.com/album/a-shadow-over-portland

Kolumbijski Maozim IV su snimili živi album posle svog prvenca od prošle godine i  Superbia in Proelia (Live Album) ima samo par novih pesama, ali je ovo vrlo pristojan živi performans old school black metal programa koji, naravno, nije sad produciran nešto skupo i kvalitetno, ali Maozim IV sviraju pošteno i sigurno i ovo se lepo posluša:

https://maozimiv.bandcamp.com/album/superbia-in-proelia-live-album

Danski Arkæon imaju debi album, Parasit, i ovo je podsećanje da i Danci konja za trku imaju u blek metal areni. Parasit je ambiciozna ploča muzike koja je mračna i agresivna ali istovremeno istraživačka, radoznala i sa izraženom atmosferom tamnog, eksperimentalog teatra. Produkcijski je ovo takođe promišljeno kako bi se svi interesantni detalji i variranja u dinamici kompozicija pravilno predstavili slušaocu i generalno Arkæon se mogu pohvaliti pločom visoke dekadencije i impresivne širine koncepta. Sjajno.

https://arkaeonofficial.bandcamp.com/album/parasit

Novi  Kanonenfieber je uvek razlog za radost pa tako ove nedelje imamo EP sa dve pesme, Der Füsilier, kojim se demonstrira dalje sazrevanje ovog prestižnog nemačkog jednočlanog blek metal projekta. Der Füsilier I i II su tipično ekspanzivne ali fokusirane meditacije o partikularnoj temi vezanoj za Prvi svetski rat i ovo je odlično producirano, teatralno ali pažljivo aranžirano i i jednom rečju – moćno. Ne propustiti:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/der-f-silier

A SkyThala su zanimljiv američki avangardni blek metal projekat (iz Tenesija i Nju Džersija) tematski zainteresovan za rusku revoluciju i period promene carstva u republiku. Debi album, Boreal Despair izdao je I, Voidhanger i ovo je baš materijal za njih sa pesmama koje su programski, kaže bend, očišćene od referenci na američku muzičku tradiciju i najpre se oslanjaju na Stravinskog. Ako me znate onda znate i da nema ničeg ložačkijeg za mene od kombinacije blek metala i Stravinskog pa je otud i Boreal Despair ploča kojoj mogu da nalazim mane ali te mane su beznačajne, jer je ovo generalno odličan koncept realizovan sigurno i uz mnogo duboko razrađenih ideja. Poslušajte:

https://skythala.bandcamp.com/album/boreal-despair
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/boreal-despair


Stoner, doom, heavy psych, hard rock, psihodelija! Death Trip iz Vinipega slušaoca praktično umotaju u toplo ćebe fuzza i gruva i tako ga tetoše tokom 36 minuta svog albuma Mount Doom. Ovo je instrumentalni, organski stoner-doom bez mnogo filozofije i teških koncepata, samo prirodno ubačen u pravu brzinu, sirov, jeftin i neprskan sa rifovima i ritmom za koje želite da idu beskonačno. Ako kupite album i pustite ga na ripit, to može biti stvarnost! Odlično je:

https://deathtripriffs.bandcamp.com/album/mount-doom

Francuzi Valve svoj sludge metal podupiru sa puno matematičarskog gruva i ambicioznog aranžiranja na drugom albumu, Thermoclines. Ovo je ozbiljan opus – snimljen pet godina nakon prvenca – sa svega četiri ali dugačke i kompleksne kompozicije koje daleko prevazilaze standardne okvire sludge metala. Zapravo od sludgea je ostao mahom zvuk – nizak štim, jaka distorzija – i povremeno gruv dok je dobar deo muzike odleteo u smeru post-metala, post-hardcorea  i avangardnih eksploracija. Ozbiljno, ambiciozno, i, kad imate na umu da je bend ovo svirao uživo, u cugu, izuzetno producirano. Ne propustiti:

https://poutragerecords.bandcamp.com/album/thermoclines

Cavemen Prophecy iz Drezdena svašta trpaju u svoju muziku ali recimo da je u osnovi sludge metal. Album Red Tears je utemeljen na srednjetempaškom, zaraznom gruvu i promišljenim, trešerskim rifovima, kompleksnijim od onog što je tipično za sludge metal. Tu je onda veoma grub i sirov vokal i dobra produkcija. Cavemen Prophecy ne pretetuju sa kompresijom i veštačkom težinom u miksu i masteringu pa se ovo sluša lako i bez napora a pesme su, iako ne pravljene da budu ,,hitovi" dosta intrigantne:

https://cavemenprophecy.bandcamp.com/album/red-tears

Još sludge metala donose Francuzi Gnôle, nazvani po francuskoj brlji pravljenoj kod kuće za koju kažu da  je ,,nasilna, žestoka i teška za gutanje", pa dodaju ,,to je stvarnost". E, vala baš. Enivej, album  Walk On A Corrupted Soil ima osam pesama jake distorzije, vrištanja i solidnog gruva. Gitara je moćna i zavodljiva, ritam čvrst a opet lepršav i ako se naviknete na kreštave vokale, uživaćete:

https://gnole.bandcamp.com/album/walk-on-a-corrupted-soil

Hrvati Arises na novom EP-ju, Sessions Under a Pale Sun u svoj gruverski metal ubacuju i malo ekstremnijih elemenata i ove četiri pesme su fino sklopljene, energično odsvirane negde na razmeđi sludge metala, groove metala pa i malo grungea, ali bez vidnih ambicija da ovo bude ,,komercijalno". Muzika zvuči fokusirano a produkcija je vrlo solidna pa ovo snažno preporučujem, pogotovo što cenu određujete sami:

https://arises.bandcamp.com/album/sessions-under-a-pale-sun

Danci Holy Dragon imaju preglasan mastering na svom drugom albumu, Mordjylland, koji distorzira muziku a što nije najsrećnija okolnost jer je muzika inače vrlo solidni, melodični i gruverski stoner rok. Ovo je puno lepih rifova i pevanja koje je negde između zavijanja na mesec i plača, a pesme su kratke i efikasne. Ne znam koji im je producent rekao da je ovo OK, ali kad je već tako, poslušajte pa vidite koliko vam se sviđa:

https://holydragon666.bandcamp.com/album/mordjylland

Nemci Holz imaju odvratan omot za svoj prvi album, isto Holz ali muzika je solidan, gruverski sludge rock pevan na Nemačkom. Nije ovo ni mnogo teško ni mnogo agresivno, već baš koliko treba, a to pevanje na Nemačkom mu donosi meru egzotičnog koja ga izdvaja od drugh sličnih bendova. Solidno napisane pesme, dobar zvuk, fin album:

https://holzholzholz.bandcamp.com/album/holz

Nemački duo Akraia kaže za sebe da svira ,,Abyssal Black Doom" i, pa, da, njihov debi album, Mistress nije za svakoga. Ovo je spor, mučno i agresivno, ali Akraia ipak vole da imaju i gruv, ma koliko spor bio. Svirka je, s obzirom da ovo nije baš moglo sve da se snimi uživo, zapravo solidno živahna i organska a zvuk nabrijan ali ne prenatrpan pa je ovo sasvim solidan debi za ljude koji uživaju u strahu, represiji i po kojem zračku tamnog svetla:

https://akraia.bandcamp.com/album/mistress

Za prijatniji i opušteniji program tu su Familia del Desierto iz Santjaga sa svojim albumom Sesiones Planetario. Ovo je gruverski, džemerski stoner/ desert rock odsviranu jednom cugu i uživo, a izvedbe zvuče spontano, energično i kao da su se muzičari zaista oslanjali jedni na druge pohranjujući ove pesme u večnost. Čileanci su autentični power trio sa gitarom koja zavija i jeca pod wah wah pedalom, te ritam sekcijom koja je razigrana, nestašna i zavodljiva i, mada produkcija nije baš, jelte, skupa, sve na gomili zvuči sjajno. Bend, sudeći po Bandcampu, ovaj album izdaje posle velike pauze u radu, duže od decenije, ali ako je tako ovo je sjajan povratak i najava, nadamo se, novih podviga:

https://familiadeldesierto.bandcamp.com/album/sesiones-planetario

I Hâdzen su prijatni i opušteniji, što za Nemce i nije toliko, jelte, karakteristično. EP  Shine Real donosi četiri pesme bluzerskog roka sa slajd gitarama i klasičnim bluz-trikovima i likovima, a da je opet sve to dovoljno čvrsto da ne zvuči kao nekakav bend iz obližnjeg bircuza koji svira kavere Johna Leeja Hookera i Muddyja Watersa nego kao savremena ekipa koja ima bluzinu u duši i Hendriksa na sluškama. Vrlo, vrlo dobro:

https://hadzen.bandcamp.com/album/shine-real

I helsinški Kamel Toast je inspirisan bluzom, ali i klasičnim psihodeličnim forama sedamdesetih godina pa je album Proper Milling odlična kombinacija teškorokerskog gruva i rastopljene, kisele psihodelije. Finci ne preteruju sa agresivnošću, ali ni sa opuštenošću i ovo je tačno na idealnoj sredini između krljačkijeg, jačeg stoner roka i duboke, gadno drogirane psihodelije. Odličan zvuk, moćan bluzerski temelj, jaka fuzz nadgradnja, nema greške:

https://kameltoast.bandcamp.com/album/proper-milling

Hydranaut iz Kanbere na istoimenom albumu sviraju nestašan, obesnički rokenrol. Ovo je zaista negde između garažnog panka i propisnog stonera, sa pesmama koje su pune moćnih rifova i solaža, ali su ekonomične, kratke i ne smaraju. Hydranaut perfektno postižu drunk'n'roll štimung u svojoj muzici iako sviraju precizno i disciplinovano pa ako ste ikada voleli da popijete pivo i sa odobravanjem klimate glavom u ritmu muzike, album, isto nazvan Hydranaut će vam doneti mnogo lepih momenata. A plaćate koliko sami hoćete. Idealno!

https://hydranautrock.bandcamp.com/album/hydranaut

Italijani Desert Wave su vrlo ubedljivi na svom drugom albumu Deafening Silence. Ovo je tečan, prozračan, psihodelični stoner rok koji ima i rif i teksturu i dubinu i melodiju. Sve što treba je dakle prisutno i raspoređeno kroz sedam pesama lagano sviranog, relaksirano građenog gruva i atmosfere i prosto je merak kada naletite na sastav koji ovako bez napora napravi nešto što se sluša uz širok osmeh čitavom dužinom i završi se a vi onda sa merakom krenete iz početka:

https://desertwaverock.bandcamp.com/album/deafening-silence

MiSLeD su iz Johanesburga i njihov šesti album, Terrortories je lepa smeša modernog hard roka, malo melodičnog panka i grandža i generalno harmonične a energične muzike. Ovo je, ako mogu da se izrazim u terminima koje će razumeti dženekseri i stariji milenijalsi kao da ste urolali Pearl Jam, Offspring, Green Day i Queens of the Stone Age u jedno pa ispušili sa apetitom. Lepo je, jebiga:

https://misled1.bandcamp.com/album/terrortories

Kalifornijski sludge metal šampioni 16 su tu sa svojim devetim albumom, Into Dust i ovo je JAKO heavy ali i jako dobro. Naravno, produkcija je napucana do bola, slabo ovde ima ikakve dinamike ali ovaj veteranski kvartet ionako svira muziku koja treba da zvuči kao da vam neko na glavu baca betonske blokove sve dok ne počnete da vidite belu svetlost. Dvanaest pesama ovakve krljalčine nije lako izdržati ali 16 svakako nisu od juče i znaju kako da u pesmama – i između njih – ponude trenutke odmora da se malo izroni na površinu i uzme vazduh. Mučno, agresivno, ali kvalitetno:

https://16theband.bandcamp.com/album/into-dust

Da čak i Nuclear Blast Records može u 2022. godini da izda nešto što se meni dopada dokazuje Myriad, drugi album švedskih Gaupa sa svojim spojem teških, stonerskih doom rifova, progresivnim ali vrlo kontrolisanim, vrlo fokusiranim aranžmanima i prstohvatom psihodelije. Gaupa nisu nekakav hermetični doom metal projekat i njihov zvuk je prozračan a pesme imaju pevljive, himnične refrene maltene stadionskog potencijala, no, sve je to dovolno ozbiljno i pametno za moj ukus. Naravno, pevačica Emma Näslund je odgovorna za ogroman deo prijemčivosti ovog benda sa svojim izvrsnim bluz napevom i atraktivnom, asertivnom izvedbom. Gaupa pišu vrlo dobre pesme i imaju jako zdrav zvuk, pa ih nikako ne treba propustiti:

https://gaupaband.bandcamp.com/album/myriad

Šveđani, podsetimo se, generalno sviraju solidan doom metal a Šveđani partikularno, u ovom slučaju trio Grandier sviraju ga osobeno i simpatično. Debi album ovog projekta, The Scorn and Grace of Crows ima zapanjujuće hermetičan zvuk sa skoro besmisleno niskim štimom i distorziranom gitarom ali i sa pesmama koje imaju neočekivano mnogo melodije i psihodelične ambicije u sebi. Ovo je neka vrsta spoja ekstrema u doom metalu ali ima šmeka i ako vam se dopadne sam stil, pesme su dugačke i daju mnogo prostora za kontemplaciju:

https://grandierofficial.bandcamp.com/album/the-scorn-and-grace-of-crows

Naravno, ne pričam napamet to o Šveđanima jer najpoznatiji doom metal Šveđani, štokholmski Candlemass ove nedelje izbacili su svoj trinaesti album. I Sweet Evil Sun je odličan, bezvremen album kvalitetnog doom metala, okultnog hard roka, psihodeličnog rifaškog zvuka, generalno Candlemass muzike. Album donosi sve u čemu su Candlemass uvek bili najjači, sa rifovima kojih se ni Tony Iommi ne bi postideo, odličnim solažama, besprekornim korišćenjem klavijatura za jedan topliji, ekspanzivniji ugođaj, moćnim vokalima... Bez starca nema udarca je često korišćena fraza ali u ovom slučaju veoma prikladna s obzirom da je bend osnovan u ranim osamdesetima a da danas naprosto ima vrlo malo umetnika u njihovoj oblasti rada koji po neposrednosti izraza mogu da se uopšte porede.

https://candlemass.bandcamp.com/album/sweet-evil-sun
https://youtu.be/NYSwwtK9b-k

Ripple Music nastavljaju sa svojim serijalom split albuma kojima se promovišu manje poznati a odlični stoner i heavy rock bendovi pod naslovom Turned to Stone. Turned To Stone: Chapter 6 ima devet pesama skandinavskih bendova Captain Caravan i Kaiser i ovo je fantastično. Captain Caravan su šmekerski, heavy desert rock sastav sa lepim rifovima i odličnim gruvom dok su Kaiser, naravno, proslava fuzza i neodoljive rokenrol psihodelije. Fenomenalno? Pa, naravno. Ne propustite:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-6

Psychedelic source records su ove godine malo usporili sa izdanjima ali novi album, The Homing Bird's Trace koji je snimio ,,bend" a zapravo mutirajuća postava koju čine stalni članovi ovog kolektiva, pod nazivom River Flows Reverse, nam pokazuje i da je to zato što su neki od glavnih članova bili zauzeti rađanjem, jelte, deteta. Naime, Krisztina Benus je rodila ćerku koju je, jelte, napravila sa Benceom Ambrusom i ovaj album je sniman neposredno nakon rođenja deteta. Kao što je i običaj sa ovom ekipom, sve je improvizovano na licu mesta i ovo su IZUZETNI sanjivi, psihodelični džemovi odsvirani sa puno razumevanja između ljudi koji sviraju zajedno već godinama i ovog puta i snimljeni vrlo suptilno. Praktično svako psychedelic source records izdanje plaćate koliko želite, ali ovo BAŠ vredi i nemojte ga propustiti.

https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/the-homing-birds-trace

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Drunk Thrasher je, jelte, jedan momak iz Poljske koji pravi pijan thrash metal. Ili pijan pravi thrash metal. Jedno od ta dva. Ili oboje. EP Raining Vomit je primitivan, sirov, jedva nekoliko pedalja iznad sobnog amaterizma, ali ipak ispunjen pijanom ,,nekro" energijom i šarmantan:

https://drunkthrasher.bandcamp.com/album/raining-vomit-ep

Španski thrasheri Liver Killer su ponovi tu i ovo je i dalje kompetentan thrash metal/ crossover , sa doduše možda PREVIŠE promena ritma i rifova u pesmama pa se materijal od 17 minuta sluša kao niska nepovezanih tema, ali... u detaljima su Liver Killer sasvim dobri i samo im treba malo osećaja za celinu:

https://liverkiller.bandcamp.com/album/take-two-electric-boogaloo

Francuski duo Imperial slavi 30 godina postojanja EP-jem Charnier. Ova ekipa ne radi naročito aktivno tokom te tri decenije pa je i poslednji album koji su izdali bio još 2014. godine, ali je Charnier simpatičan lo-fi thrash metal napravljen za fanove koji prate bend od početka i ima to puno šarma. A plaća se po izboru. Fer.

https://imperialofficial.bandcamp.com/album/charnier

Iako Bongabonga Thrash zvuči kao nekakvo zajebantsko ime koje i smislila Ana Brnabić da opiše thrash metal koncert na kome se zatekla greškom, ali bilo joj simpatično, u pitanju je ,,pravi" thrash metal bend iz Džakarte. Indoneziju poznajemo po dobrom metalu i mada album Self Title (tako se zove) nije neko otkrovenje, ovo je pošten, znojav, sirov thrash metal za radnike, seljake i poštenu inteligenciju:

https://bongabongathrash.bandcamp.com/album/self-title

Čileansi thrasheri Demoniac su izdali živi album, So It Goes Live, a koji je živa rekonstrukcija njihovog studijskog albuma od pre dve godine. I ovo je dopadljiv, brz i energičan thrash, snimljen solidno, sa bendom koji svira precizno i raspoloženom publikom. Kako smo mnogo puta zajednički zaključili, latinoamerički thrash ima posebnu žustrinu i Demniac ovo potvrđuju na najbolji moguć način:

https://demoniac.bandcamp.com/album/so-it-goes-live
https://nubenegraprod.bandcamp.com/album/so-it-goes-live

Španski Entorno Hostil je negde između thrash metala i rokerskog, pa i pankerskog heavy metala na svom albumu La Rueda. Ovo nije ni najagresivnija ni najtvrđa ploča koju ćete čuti ove nedelje ali Entorno Hostil su prijatni, sa ugodnim melodijama, simpatičnim rifovima i energičnom, pankerskom svirkom spakovanom u sasvim pristojnu produkciju. Bend ume da svira i da se smesti na pravo mesto između himničnih refrena i hedbengerskog krljanja pa sve to na gomili bude dopadljivo. Uz cenu što je sami određujete ovo je izdanje koje zavređuje malo pažnje:

https://entornohostil.bandcamp.com/album/la-rueda

Kanađani Aggression postoje već duže od tri i po decenije i novi album, From Hell with Hate ih prikazuje u vrlo solidnoj formi. Ovo je, primereno, agresivan thrash metal sa IZRAZITO antirišćanskom, satanističkom agendom što skoro da danas i deluje egzotično za thrash metal. Ali album se zove From Hell With Hate i pominje se tu svakojaka blasfemija sa sve pozivima na spaljivanje crkava. Ne znam koji se kurac desio ovom bendu pa da tolike decenije gaje toliki bes ali ovo je album vrlo disciplinovanog, solidnog thrasha i ja nemam zamerki:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/from-hell-with-hate

Brazilski Toxic Carnage prvu pesmu na svom novom EP-ju, Primitive, naslovili su Speed Metal Drunx i to je valjda sve što treba da znate o njihovoj muzici. Četiri pesme opakih rifova, old school stava i vrlo solidne (mada jeftine) produkcije biće korektna doza uličnog metala za svakoga kome su u glavi još uvek osamdesete. Ovo je zapravo i više disciplinovani thrash nego BAŠ BAŠ BAŠ old shool speedčina, ali nije da to sad kao nešto menja u suštini. Rokački, srčano i šarmantno:

https://toxiccarnage.bandcamp.com/album/primitive

Propisan speed metal, pak, stiže na demo snimku Demo 2022 poljskih Pursuer. Ovo je izdao Dying Victims Productions što je, jelte, garancija i kvaliteta i autentičnosti. Pursuer su vrlo old school sa čestim izletanjima vokala u falseto i melodičnim rifovima, svirkom koja je živa i zvukom koji je dinamičan i oslobođen modernog imperativa kompresije. Četiri perfektne speed metal himne za, jelte, speed metal manijake:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/pursuer-demo-2022

(Kraj u sledećm postu)

[Meho Krljic]

Ne znam gde je druga strana ovog EP-ja, ali Wish iz Talahasija imaju dve dobre pesme na izdanju Split W/ Tear Drop, nudeći kratke, kompaktne thrash/ crossover emanacije i solidnu produkciju. Fino:

https://whenisawhell.bandcamp.com/album/split-w-tear-drop

Česi Fatal Punishment su izbacili debi album, i Age of Madness je jedan tipično češki disciplinovan i kvalitetan produkt. Sve je ovde dobro, od produkcije, preko svirke pa do pesama koje vrlo oštrom i energičnom thrash zakucavanju daju i element nestašnog, karakternog panka pa i melodičnijeg metala i roka. Nije ovo krosover ploča, ali Fatal Punishment lepo mešaju sastojke i donose uvek zanimljiva, sveža rešenja u prepoznatljivoj osnovnoj formi. I to vrlo lepo funkcioniše:

https://fatalpunishment.bandcamp.com/album/age-of-madness

Moskovljani Critical Extravasation imau skoro neizgovorljivo ime ali su odlični. Muzika im je komplikovana gotovo kao i ime, da se razumemo, i ovo je technical thrash metal sa elementima death metala ali debi album, Order of Decadence je vrlo dobro napisan, te moćno produciran tako da se tehnička, progresivistička svirka stavi u pravilan kontekst i ne bude čisto razmetanje naštrebanim skalama i komplikovanim aranžmanima. Rusi dolaze iz tradicije bendova poput Deathrow ili Atheist gde se atmosfera i suptilnost cene koliko i sirova snaga i ovo je odlično:

https://criticalextravasation.bandcamp.com/album/order-of-decadence

Oklendski Doomsday imaju novi EP, Depictions of Chaos i ova šestorka sa čak tri gitare u postavi  nudi solidnu demonstraciju da je spremna za album. Doomsday ne pokušavaju da izmisle bogznašta novo u thrash metal formatu ali njihove pesme su dobri, razrađeni trešeri koji pored krljanja imaju i osećaj za dinamiku, dobre solaže i generalno ekspanzivnije aranžiranje koje opet ne odstupa od thrash postulata brzine i agresivnosti. Vokali su RAZARAČKI, takođe, pa ovo ne valja propustiti:

https://doomsdaycahc.bandcamp.com/album/depictions-of-chaos

Thrash poslastica ove nedelje je, naravno, novi album Xentrix. Britanski veterani su osnovani još osamdesetih ali je Seven Words tek njihov šesti (ili sedmi?) album, a drugi u ovom stoleću pa se ovde ne radi o rutinerskom određivanju posla i proizvodnji na fabričkoj traci. Seven Words je komad late '80s thrasha premijum kvaliteta sa jednim patiniranm pristupom, sigurnom svirkom, kvalitetnim songrajtingom i uhom za melodiju koje ne napušta trešerske vrednosti ali ih oplemenjuje. Vrlo lepo:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/seven-words

Cult Fiend iz Čikaga sviraju teški metalizirani hardcore, sa dobrom, kvalitetnom produkcijom. Dve pesme na EP-ju Germs of Rot su kao neka dvadesetprvovekovna ekstrapolacija onog što su devedesetih radili Agnostic Front i Madball, ubrzano, otežano, sa šmekerskim thrash rifovima. Valjano je:

https://cultfiend.bandcamp.com/album/germs-of-rot

,,Teški metalizirani hardcore" i ništa drugo donose i Bulldog HC iz Kalifornije koji sa takvim imenom zaista i ne mogu da budu ništa drugo do evolucija '90s moshcore zvuka. I nisu. Ali su dobri. EP  Every Dog Has Its Day ima četiri pesme kvalitetnih metal rifova i izvrsnog mošipt gruva, produciranog odlično i odsviranog živo a disciplinovano. Prosto mi je neverovatno da mi se devedesetih maltene ništa od ove muzike nije dopadalo a da je bilo potrebno samo da se ona još malo više metalizira da mi mnogi današnji takvi bendovi budu okej. I evo, ove momke plaćate koliko hoćete:

https://bulldoghc.bandcamp.com/album/every-dog-has-its-day

I pored imena, Disagree iz Kvebeka nisu POTPUNI klon Dischargea. Ali naravno da sviraju D-beat. EP Dead End ima dve pesme sirovog, brutalnog crustcorea bez ijedne originalne ideje ali sa sasvim auteničnom energijom. Ukusna užina:

https://disagree.bandcamp.com/album/dead-end-ep

Evilcentric iz Nizozemske svoju muziku opisuju kao ,,Post-hardcore Post-punk Retro-metal" što ne znači ništa i zvuči kao da ste nanizali neke reči bez razumevanja, ali EP Before We Fall zapravo ima tri odlične pesme koje imaju elemente hardcorea, posthardcorea, panka, metala itd. Imaju i gruv, jake rifove, brzu, energičnu svirku i generalno su ekspresivne, intrigantne, dobro producirane i odsvirane žustro, sa ubeđenjem. Još se i plaća koliko sami date pa je ovo odličan dil:

https://evilcentric.bandcamp.com/album/before-we-fall

This Will not End Well je split album njujorških Bore i Olbenijskih Crisis Actor i ovo je mračan, disonantan metalizirani hardcore koji ne forsira uličnu, siledžijsku priču već je stilizovaniji, ali i brutalniji. Ovo je na granici između sludge, thrash pa i death doom metala i vrlo je ubedljivo u oba slučaja, pa preporučujem odvrtanje do daske i lom po kući:

https://crisisactorny.bandcamp.com/album/this-will-not-end-well-split-w-bore
https://borehardcore.bandcamp.com/album/this-will-not-end-well

Zato Nijemci Mindwrecked forsiraju siledžijski, vrištav, jako heavy hardcore na svom EP-ju Wahn. Ovo  nije samo rekonstrukcija '90s moshcore zvuka pa iako se na njemu temelji, ovde ima još više metala, moćno rifaškog, nisko naštimovanog i sa zvukom koji je na tragu švedske buzzsaw škole. A što sve na gomili lepo zvuči, mrveći svoj put do vašeg srca bez stajanja:

https://mindwrecked.bandcamp.com/album/wahn

Britanci Street Soldier, naravno, sa takvim imenom i sami sviraju ulični hardcore, ali ovo je i dosta metalizirano sa svojim mošerskim gruvom koji prelazi direktno u slam rifove. Produkcija je čista i prjatna a bend svira energično i vidi se da je ovo muzika pravljena da klinci ginu u šutki. Meni je to prijalo i mada EP Turn Dangerous košta više nego što ima pesama, dobar je:

https://streetsoldier.bandcamp.com/album/turn-dangerous

Teksaški grinderi Active Shooter dobijaju kompilaciju sa kompletnom diskografijom u Januaru. Ne znam da li ovo zači da su se raspali i da novih snimaka neće biti ali Discography 2016​-​2021 ima 46 pesama odličnog, kvalitetnog a potpuno underground grindcore zvuka za ljude koji vole brzo, kratko i surovo. Izdavač ne prodaje daunloud pa ćete morati da kupite CD  ili da idete na Bandcamp samog benda i kupujete jedno po jedno izdanje koja su sva tu po ceni od koliko date.

https://ingloriousmoshers.bandcamp.com/album/discography-2016-2021

Ugra Karma su prvi death metal bend ikada osnovan u Nepalu. Radili su krajem prošlog i početkom ovog veka pa se rasturili posle jednog albuma, da bi od 2012. godine bili ponovo aktivni i, evo, trebalo im je deset godina da snime nastavak. Ali drugi album, Photnoic Death je prilično šarmantan pa mi je drago da je do njega došlo. Ovo je ozbiljna old school krljačina bez ikakvih kalkulacija i modernih tehničkih trikova. Bend jeste tehnički kompetentan, da ne bude zabune, ali muzika je spakovana u kratke, dvominutne projekcije energije i počiva na besnim rifovima i brzoj, katarzičnoj svirci. Produkcija je, naravno, prilično jeftina ali Ugra Karma je vrlo lepo koriste za svoje potrebe i daju nam old school death metal izrastao na formulama koje su uspostavili veterani poput Immolation i Morbid Angel u svojim mlađim danima. Naslovi pesama tipa Kathmandu Khukuri Carnage ili Glacial Incoffination in Everest ili Siddharthic Nihilism daju materijalu prijatno domaći šmek i ovo je sve u svemu jedan izvrstan paket nekomplikovanog, neposrednog, neodoljivog death metala:

https://ugrakarma.bandcamp.com/album/photonic-death

Blood and Brutality je, naravno, takođe death metal bend, i to iz Birmingema u Alabami (odakle je bio i omiljeni džez muzičar skoro svih poštenih metalaca – Sun Ra). Ovaj bend postoji skoro deceniju i po, iza sebe ima dosta singlova, par albuma itd. A novi EP, Life Support je, pa, ODLIČAN. Ovo je pošten, drusan death-thrash metal ali sa dovoljno prelazaka preko crte i eksperimentisanja da ja budem prijatno iznenađen i da klasična lo-fi krljačka matrica bude pošteno protresena. Blood and Brutality sviraju pravoverno i nemaju skupu produkciju ali umeju da pokrenu čoveka:

https://bloodandbrutality.bandcamp.com/album/life-support-ep

I Morbid Rituals očigledno sviraju death metal mada oni sebi pripisuju i doom metal elemente pa čak i rekonstrukciju prvog talasa black metala. No, prvi demo nazvan samo Demo je naprosto sirov, neprerađen death metal koji nije tehnički nekompetentan koliko je jednostavan. Ima to šarma ako već nema mnogo velikih ideja i uvek prija da se čuje nešto ovako iskreno i neposredno. Plaćate koliko god:

https://morbidrituals.bandcamp.com/album/demo

Italijani Ontborg BAŠ vole gotenburški death metal pošto je njihov debi album, Within The Depths Of Oblivion praktično tribjut At the Gates i sličnim švedskim sastavima. Melodično, ali abrazivno, ne previše komplikovano ali dovoljno teatralno da vam privuče pažnju, HEAVY ali poletno, Ontborg rade sve što treba pa ako volite, slušajte:

https://ontborgblacklion.bandcamp.com/album/within-the-depths-of-oblivion

Originalno singapurski a danas delimično američki, delimično singapurski progresivni death metalci Lamentations izbacili su drugi album, Passion of Depression, i ovo je, s obzirom na trajanje i količinu muzike spakovanu u sedam pesama, vrlo sazrela ploča. Lamentations nisu od onih progresivnih bendova koji stavljaju štagod im padne na pamet u svoje kompozicije i ovo je pažljivo napisano sa puno obzira prema slušaocu i njegovoj pažnji, a dalje je i producirano iznenađujuće dinamično tako da mu se ni uho ne umori. Veoma, dakle, lepo izdanje:

https://lamentations.bandcamp.com/album/passion-of-depression

I brazilski Carnified uslovno rečeno voze melodični death metal na novom EP-ju, Carnage for the Gods mada je za moje uho ovo više spoj death i black metala sa malo melodičnih metalcore ideja. Svakako ovo zvuči originalno i sveže i može da računa na publiku iz raznih podskupova metal populacije. Dve pesme i puno entuzijazma za brazilske veterane:

https://carnified.bandcamp.com/album/carnage-for-the-gods

Čikaški Blood of the Wolf svoj treći album, IV: The Declaration of War izdaju za Horror Pain Gore Death Productions i mora se priznati sa ovaj izdavač uspešno privlači sve impresivnije izvođače. Blood of the Wolf odvaljuju vrlo jak blackened death metal, sa puno brze, borbene, epske svirke i nekim memorabilnim melodijama. Iako ovde nema previše originalnosti, bendu se ne sme poreći izuzetna tehnička oštrica kao i uverljivost u izrazu a to se svakko mnogo broji. Meni odlično:

https://hpgd.bandcamp.com/album/iv-the-declaration-of-war-eternal

A tek kako kidaju australijski Eskhaton!!! Horracle je EP sa pet vrlo mračnih i vrlo  agresivnih death metal pesama koje preziru kojekakva koketiranja sa normalnom muzikom i ovaploćuju se u kaskadama rifova što podsećaju na rastopljenu magmu, iznurujućim blastbitovima i podzemnim vokalima. Eskhaton nisu baš onoliko hermetični kao najhermetičnija australijska blur core braća (Portal, Impetuous Ritual...) ali su im blizak rod. I odlični su:

https://eskhaton666.bandcamp.com/album/horracle

Kalifornijski Wretched Stench se odlično prezentiraju na prvom EP-ju, Weaving a Web of Viscera. Ovo su četiri pesme krljačkog, mračnog a opet disciplinovanog death metala, na nekoj zlatnoj sredini između kavernoznog, hermetičnog OSDM zvuka i tehničkijeg brutal death pristupa. Meni se ovo jako dopada, sa energijom i atmosferom koje odlično komuniciraju i sa produkcijom koju kvari samo malo prenaglašen bas-bubanj ali barem sve zvuči kao da su svirali ljudi a ne bezdušne mašine:

https://wretchedstench.bandcamp.com/album/weaving-a-web-of-viscera

Opasno udaraju nekad Nemci a sada Španci Rebel Souls na svom novom albumu, drugom po redu, Dawn Of Depravity. Ovo je baš onako, mišićav, snagaški death zvuk, ne nužno sav u blastbitu, da se razumemo, ali uvek u grču, uvek u nabodu, pa su i srednjetempaški mošerski delovi puni udarničkog rezanja na gitarama i gustog bubnjarskog rada. Tonalno, ovo je mračno i preteće sve vreme – u tradiciji Morbid Angel i sličnih satanista – ali je izvedba razgovetna i prijemčiva. Odlični su Rebel Souls i ovo preporučujem svakom propisnom ljubitelju death metala da se podseti slavnih dana žanra:

https://rebelsouls.bandcamp.com/album/dawn-of-depravity

Kratko a slatko, tako bih opisao prvi EP ekipe pod imenom Feticide na njihovom prvom EP-ju, Nurtured By Hate. I pored imena, ovo nije goregrind bend i muzika je bliža klasičnom death metalu nego što asocira na Carcass (mada ima elemenata naravno). Ali ovo je sirov, surov death metal i mada bend sebe opisuje kao ,,New school death metal out of the midwest", meni je ovo klasična old school cepačina bez kompjuterske preciznosti i izlizanih fora, koja bije ISKLJUČIVO i samo među rogove. Vrlo je to dobro:

https://feticide.bandcamp.com/album/nurtured-by-hate

Iron Front su iz Kalifornije i njihov debi album, Left Out to Rot je sav u znaku truleži, raspadanja i tako tih mračnih, gadnih tema. Ali je u pitanju dobra kolekcija gruverskih death metal pesama koje u sebi imaju i malčice slamming death metal šmeka sa tim forsiranjem srednjetempaškog, mošerskog gruva. Produkcija je jeftina ali solidna i odgovara muzici koja slušaoca istovremeno melje i uljuljkuje u jedno stanje opuštenosti i miline. Vrlo solidan debi andergraund zvuka i stava:

https://ironfront.bandcamp.com/album/left-out-to-rot-2

Poslednja sekcija i , dakle, multižanrovski radovi i heavy metal! Francuzi Titans Rage na svom debi albumu, Never Surrender nude vrlo kompetentan heavy metal pod jakim NWOBHM uticajem. Ovo je muzika koja pažljivo aranžira svoje teme tako da slušalac dobija fokusirane ali detaljima bogate pesme gde su iskombinovani melodičnost i krljačka žestina. Tako da Titans Rage uspevaju da se smeste negde na sredinu između baš klasičnog heavy rada po uzoru na Dia ili čak Rainbow i proto-thrasha a to je fina sredina. Meni je ovo vrlo dobro:

https://youtu.be/dXmJDXYqHfY

Kalifornijski glam metal veterani Autograph od 1984. godine pokušavaju da ponove uspeh koji je imao njihov jedini stvarni hit, Turn Up the Radio i evo nam i novog albuma. Beyond je prijatna, old school ploča dostojanstvenog glam zvuka bez ekscesa ili ikakvih iznenađenja ali Autograph korektno vaskrsavaju glam rokerske i bluzerske korene svog zvuka i kreiraju nisku staromodnih ali prijatnih pesmica:

https://www.youtube.com/watch?v=C61k2NrEkzY&list=OLAK5uy_nfiw0xqBQUEmZqwrtxe5BNtmvckKcQhlk

Francuzi Rising Steel imaju treći album u šest godina i Beyond the Gates of Hell nudi primereno zabavan heavy metal tradicionalne forme i zdrave, cheesy, rokačke suštine. Album ima deset pesama kvalitetnih rifova i energične svirke, produciranih kao treba i Rising Steel se bez mnogo napora i sigurno upisuju na listu NWOTHM bendova sa relevantnim, snažnim pločama za publiku kojoj nikad dosta epske krljačine:

https://youtu.be/TgCv8DIWsUc

Tallah iz pensilvanije svakako nisu baš bend za mene ali mi je bilo zanimljivo da čujem kako Earache danas izdaje nu metal kao da živimo u nekoj alternativnoj verziji devedesetih godina. Album The Generation Of Danger je svakako agresivan i razarački sa bendom koji zvuči kao, pa, Slipknot sa kraja devedesetih u koji je dodato još haosa i zlovolje. Trinaest pesama brutalnosti i nevolje za one kojima je savremeni autput Slipknota nedovoljno hardcore (mene?):

https://tallah.bandcamp.com/album/the-generation-of-danger

Norvežani Astrosaur sviraju nekakav instrumentalni, pomalo psihodelični post-metal i ako vam to deluje zanimljivo, verovatno će vam se album Portals dopasti. Ovo je HEAVY ali sa dosta prostora i atmosfere, te melodije između teških rifova. Priznajem da je meni malo teže da održim koncentraciju kod ovakvih bendova kad nema pevanja i generalnog usidrenja pesme u nečem konkretnijem ali Astrosaur svakako ulažu napor da nas zabave i ovo može fino da se sluša:

https://astrosaur.bandcamp.com/album/portals

Recimo da Nizozemci Cryptae sviraju nekakav eksperimentalni death metal ali njihova muzika, uprkos usvajanju jezika death metala nije dovoljno čist death metal da bih ga bez rezervi preporučio death metalcima. A opet, s obzirom na zvuk i agresivnost albuma Capsule, verovatno ga niko drugi sem death metalaca i neće slušati. Cryptae su negde između blur core apstrakcije i tvrđeg, klasičnije mošerskog izraza i mada nisu uvek sigurni šta rade, ima tu dosta istraživačke energije da bude zanimljivo:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/capsule 

Kad smo već kod eksperimentisanja, Marc Urselli je studijski snimatelj/ producent koji ima iza sebe godine rada sa Johnom Zornom, Mikeom Pattonom, Secret Chiefs 3, pa i Nickom Caveom a  svirao je sa Stephenom O'Malleyjem, Timom Wyskidom, Leejem Ranaldom, Jimom Jarmuschom... Njegov projekat SteppenDoom je zamišljen pre više od decenije kao njegova vizija doom metala i istoimeni album, upravo izašao za ugledni Magnetic Eye, je izvrsna i zanimljiva kombinacija doom metal rifova i tuvanskog folka sa alikvotnim pevanjem koje se sjajno uklapa. Urselli kaže da je odrastao slušajući Black Sabbath, Paradise Lost , My Dying Bride, Type O Negative a na albumu su mu svirali članovi Neurosis, Saint Vitus, The Obsessed, Sleep, ali i tuvanskih legendi Huun-Huur-Tu i Yat-Kha. Ekstremno zanimljiv eksperiment sa mnogo elemenata koje vredi pažljivo istraživati:

https://steppendoom.bandcamp.com/album/steppendoom

Album nedelje? Pa, kad se iskombinuje japanski heavy metal sa tako prestižnim izdavačem kao što je Dying Victims Productions, obično usledi nešto veličanstveno pa je tako i prvi album tokijskih Risingfall, pa, veličanstven. Rise or Fall je zapravo stigao posle pola decenije singlova i demo snimaka i bend ovde zvuči i raspoloženo i rutinirano, nudeći melodične, brze pesme u klasičnom heavy metal/ NWOBHM stilu sa vokalom koji je IDEALNO melodičan u smislu da u nekim višim registrima kreće da se deformiše i krivi, donoseći muzici pravilnu količinu metalske tenzije. Izvrsna ploča iako donekle zasenjena tragičnim preminućem gitariste Yoshikija usred snimanja. Risingfall nastavljaju jer je to bila njegova želja a vi ovo svakako poslušajte:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/risingfall-rise-or-fall

[Meho Krljic]

Kraj godine se bliži i mada se to možda još uvek ne oseća preterano, količina novih izdanja polako počinje da se smanjuje. Svejedno, ove nedelje se legitimno davimo u metalu pa... evo da bacim koji pojas za spasavanje.

Počnimo, kao i obično, blek metal izdanjima. Istårn je norveški blek metal bend sa dosta modernim ali i osobenim prisutpom žanru. Drugi album, Eschatology a koji nam stiže čak devet godina posle debija je ekspanzivna, kinematska ploča melodičnog, epskog blek metala koji ima korene u onome što su Emperor utemeljili tokom devedesetih ali onda ide dalje, u svakom smeru, i nudi zaista zanimljiv progam. Vrlo pažljivo napisan album kome ni veoma popeglana, jako nedinamična produkcija ne oduzima na veličanstvenosti:

https://istarnofficial.bandcamp.com/album/eschatology

Poljski duo Piołun ima već očekivano odličan debi album modernog blek metala koji se ne zanima za starinske stilizacije, ali nije ni sav u melanholičnoj blackgaze rastočenosti. Rzeki Goryczy je melodična ali žestoka, oštra ploča kvalitetne svirke i demonstracija kako se programsko uzimanje skandinavskog i poljskog blek metala devedesetih kao uzor može lepo razviti u nešto savremeno i ubedljivo.

https://malignantvoices.bandcamp.com/album/rzeki-goryczy

Isti izdavač, poljski Malignant Voices, ima drugi album isto poljskih Ashes. Gloom, Ash and Emptiness to the Horizon ima četiri pesme – progresvno sve duže – melanholičnog, tužnog blek metala. Ovo je vrlo jasno uobličeno u žanrovskom smislu i nudi se publici koja voli tu slovensku, emotivnu dimenziju  u blek metalu, a Ashes mi se od miliona sličnih bendova izdvajaju organskijom, prirodnijom produkcijom koja njihovu svirku čini odmah prijatnijom za slušanje. Lep album:

https://malignantvoices.bandcamp.com/album/gloom-ash-and-emptiness-to-the-horizon

Iz Kanade dolazi Orphique, jednočlani projekat koji je za potrebe prvog albuma, Cons​é​cration cadavérique obebedio i goste, ali i, važnije, živog bubnjara. Cons​é​cration cadav​é​rique je posledično vrlo solidno odsviran, zvučno kvalitetan album melodičnog, atmosferičnog, ali pošteno krljačkog blek metala. Ovo svakako voli svoje melanholične akorde i meditativne pasaže, al kad se nabada onda se nabada za sve pare. Pošteno je, pa ko voli DSBM i slično, album može da sluša sa puno radosti:

https://orphiqueqc.bandcamp.com/album/cons-cration-cadav-rique

Finci Black Beast stižu sa svojim drugim albumom, Arctic Darkness i njihov brendirani black-thrash zvuk je ovde siguran, zreo i netaknute energije. Nema tu mnogo filozofije i Black Beast voze u brzoj traci i bez stajanja, ali su rifovi i teme promišljeni da se izbegnu monotonija i derivativnost pa album svakako ima identitet i mnogo memorabilnih delova. No, u suštini je ovo svedeno, vitko i ekonomično:

https://primitivereaction.bandcamp.com/album/arctic-darkness

Nemački Beyond Helvete ima i novi album, što znači da nećemo ponovo čekati osam godina da se Sven Krause smiluje i nešto snimi i Anthem of Decay je, bogami, razbijačka ploča. Ovo je agresivan, povremeno melodičan, povremeno malo post-industrijski atmosferičan blek metal, ali je u osnovi razarački, ujedajući zvuk koji sebi kači DSBM etiketu ali je MNOGO bešnji i bestijalniji od DSBM proseka. Ubitačno:

https://beyondhelvete.bandcamp.com/album/anthem-of-decay

A tu je i novi Djevel. Prolifični norveški projekat izbacuje i svoj osmi album za nekih trinaestak godina i Naa skrider natten sort počinje beskompromisno pesmom od trinaest minuta. Djevel imaju bučan, pršteći zvuk ali i odlično napisan materijal i ovo su pesme koje u najboljem smislu nose tradiciju norveškog blek metala, kombinujući hldnoću, agresivnost ali i dostojanstvenu, otmenu melodičnost. Sve kompozicije na albumu su podugačke pa je najboje ovo slušati relaksirano, potpuno prepušteno, utapajući se u distorziji, melodičnim, epskim vokalima i dubini hladnoće:

https://djevel.bandcamp.com/album/naa-skrider-natten-sort

Iz Švedske stiže i Ofermod sa novim EP-jem i Ofermodian Litanies je odlična demonstracija kvaliteta koji je ovaj sada već dugovečni projekat izgradio tokom evo sad će još malo tri decenije rada. Ofermod ovde nudi izuzetno sigurno napisani i izvedeni, utegnuti black-death sa pet pesama žestine ali i velike discipline. Ovde se pazi na svaki rif i aranžmani su pažljivo postavljeni da se iz svake pesme izvuče maksimum učinka. Dobar zvuk, strašna svirka, odlično:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/ofermodian-litanies

Finci Grave With a View su odlični na novom, istoimenom EP-ju. Ova ekipa ima iza sebe već nekoliko izdanja, uključujući album iz 2020. godine, pa je njihov zvuk sazreo i ubedljiv. Grave With a View sviraju black metal sa black 'n'roll oštricom i njihov gruv i melodije na ovom izdanju su vrlo lepo odmereni. Pesme naprosto imaju identitet i šmek a mada je zvuk dosta prebudžen, to ipak ne ometa uživanje u materijalu:

https://gravewithaview.bandcamp.com/album/grave-with-a-view

Isto iz Finske i isto u suštini black 'n'roll su Leskentuska čiji drugi EP, N​ä​lk​ä​kurki ima tri odlične pesme blek metal žestine ali sa relaksiranijim, rokerskijim stavom. Bend svira jako kvalitetno a glavna atrakcija su im pesme sa izrazito ložačkim rifovima i ta neka kombinacija razgovetne ekstremne muzike i atmosferičnijih pasaža. Odlično:

https://leskentuska.bandcamp.com/album/n-lk-kurki

Šveđani Nazghor su bili vrlo aktivni na početku prošle decenije sa serijom albuma koji su stizali jedan za drugim. Za sedmi, Seventh Secular Crusade su napravili pauzu od pet godina ali ploča zvuči energično, živo i nadahnuto pa je to verovatno bio dobar izbor. Ovo je izuzetno melodičan blek metal ali sa energijom i agresivnošću klasičnog švedskog zvuka što meni prija kao kombinacija. Skoro kao da slušam neki kalsičan heavy bend koji je otkrio blastbitove i black vokale:

https://youtu.be/PA9C-_C3IyE

Nemački kvintet Sadistic Sacrament ima tu distinkciju da u postavi ima jednu ženu a da ona svira jednu od dve gitare što je zaista osvežavajuće. Prvi album benda, Anticult Apocalypse, pak, nudi vrlo nadahnut, ekspresivan blek metal koji kombinuje old school prljavštinu i melodičnost sa vrlo solidnom produkcijom i nihilističkim ali antifašističkim stavom. Fin koktel i ovo su odlično napisane pesme koje beže od blek metal klišea iako se vrlo verno drže žanra. Jako solidan debi:

https://sadisticsacrament.bandcamp.com/album/anticult-apocalypse

A tu su i Poljaci Witchmaster sa svojim šestim albumom, Kaźń i vidi se da im je pauza od pola decenije prijala. Kaźń je žestoka, besna ploča black/ thrash metala spakovanog u kratke, brze pesme koje ipak nisu samo mehanički sklepane da budu ,,ekstremne" već svaka ima svoj karakter i ideje. Witchmaster umeju da naprave ložački rif ali je njihovo oružje pre svega jako dobra svirka koja ne zvuči studijski upeglano već naprosto dobro uvežbano i isporučeno od strane muzičara koji znaju šta rade:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/ka

Prelazimo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Francuzi Witchfinder sviraju veoma u skladu sa svojim imenom, pa album Forgotten Mansion, njihov treći, vozi spori, lepljivi stoner doom zvuk sa puno fuzza i psihodelije. Sve to kod Witchfindera zvuči prirodno i bez napora, bez glume i mnogo promišljanja, pa ovih pet pesama o duhovima i marihuani zvuče kao da dolaze iz jedne beskonačne kolekcije rifova i melodija koje vam se useljavaju u mozak, umiruju vas i vode na neko bolje mesto:

https://witchfinder.bandcamp.com/album/forgotten-mansion

Slugbate imenom asociraju na proto-industrial muziku ali EP Palmate ima tri pesme koje su zapravo između sludge i stoner metala sa dubokim štimom, jakom distorzijom ali i melodičnim ženskim vokalom pa onda i melodičnim, ekspresivnim gitarskim solažama. Zanimljiv paket a pogotovo ako vas interesuje muzika nativnog stanovništav iz Ontarija. Ima ovde puno atmosfere i dobre svirke koju plaćate koliko želite:

https://slugbatetheband.bandcamp.com/album/palmate

Potvor iz Sankt Peterburga testerišu nekakav blackened sludge metal na svom EP-ju  You will never go back. To su četiri pesme niskog štima, mučnog, razaračkog nabadanja i minimuma melodije. Bend sebe opisuje rečima ,,The duet of one-string music from St. Petersburg" i mada ne mogu da potvrdim da gitara i bas ovde ne koriste više od jedne žice, prilično sam siguran da ovde nećete čuti ni jedan jedini pun akord, kamoli nekakvo razlaganje. Sve je u besnim, tvrdim prostim rifovima koji se svlače po vratu i vrištećim vokalima da vam buden neprijatno a prelepo. Plaćate po želji:

https://potvor.bandcamp.com/album/you-will-never-go-back

Finci Saasta sebi kače i death i black metal tagove i sve je to OK, ovo je ekstremna, agresivna muzika ali je ona pre svega spora, TEŠKA i bliža doom pa i sludge metal izrazu. Album Crucial to None je prijatno raznovrstan sa pesmama koje se drže slow 'n' heavy pristupa ali svaka ima posebne teme, rifove, atmosferu. Vokali su bestijalni i prijatno hrskavi, sjajno se uklapajući uz povremeno melanholične a opet agresivne rifove. Vrlo lepo:

https://saasta.bandcamp.com/album/crucial-to-none

Kanađani Witchrot na svom živom albumu, Live In The Hammer zvuče kao buldožer koji se napio, upao u jarak i onda nastavio da gaca po neosvetljenom polju upadajući sve dublje u blato i kunući se da mu je kuća iza ćoška mamu joj jebem. Witchrot trpaju spor, težak psihodelični stoner/ doom metal i, mislim, prva pesma je dugačka skoro devetnaest minuta, kako se publika ne bi slučajno prevarila i pomislila da sluša nekakav ,,komercijalni" bend. Treba ovo izdržati, naravno, jer je vrlo iznurujuće, sa sve klin vokalima pevačice po imenu Lea Alyssandra Reto, ali baš ti njeni vokali sa lepim bluzerskim zavijanjima izvlače slušaoca iz ponora potpune crnine i ukazuju da u pesmama ima dosta slojeva koji se na prvi pogled ne čuju. Odlično je ovo, to hoću da kažem:

https://witchrot.bandcamp.com/album/live-in-the-hammer

Jednako zanimljiv ako već za nijansu manje konfrontativan doom metal stiže iz Švedske sa četvrtim albumom doom sastava Fall of the Idols. Contradictory Notes je ploča pomalo kao da je Nick Cave uzeo da svira doom metal mada ipak nešto manje teatralna, ali sa sličnim oslanjanjem na folk i bluz tradicije a osećajem za dramu i dostojanstvenu emotivnost. Album ima samo četiri pesme ali one poprilično traju i kada bend krlja onda pošteno krlja tako da ne dajte da vas zazivanje Nicka Cavea prevari, ovo je samo za prekaljene metalce ali je vrlo solidno:

https://ihate.bandcamp.com/album/contradictory-notes

Izraelski stoner heroji Love Your Witch su izdali novi singl, The Endless Rider... ali ta pesma traje 23 minuta. I dobra je. Ovo je pošten, težak i atmosferičan stoner-doom pristup sa jakim rifovima, melodičnim ali agresivnim pevanjem i puno znojave svirke. Love Your Witch sebe opisuju i kao stoner-thrash i, svakako, ova pesma ume da krene i brže i nikako je ne treba propustiti. Kvalitet:

https://loveyourwitch.bandcamp.com/track/the-endless-rider
https://youtu.be/IjnGQ9unqSA

Londonski stoner trio Godless Suns uvaljuje dosta masnih solaža i generano odličnog gruva na istoimeni debi album. Ovo je vrlo pristojno napisan i spontano, džemerski odsviran materijal koji kvari samo kvalitet zvuka. Naprosto, ploča zvuči kao da je snimljena u prostoriji za vežbanje, doduše sa mikrofonima itd. dakle ne baš telefonom, ali ove pesme i izvedbe zaslužuju bolji zvuk. No i taj lo-fi pristup ima svog šarma pa poslušajte:

https://godless-suns.bandcamp.com/album/godless-suns

Poljaci Smoke Rites su opsednuti, jelte, kanabisom. Album Total Lung Capacity, njihov prvi, ima i druge teme, okultne, satanističke itd. ali je u princiou ovo vrlo napušen, vrlo drogiran stoner rok, teških jako distorziranih a u suštini i dalje bluzerskih rifova, masivnog sporog ritma i grubih, vrištećih vokala. Baš kako čoveku odgovara kad ne bi da filozofira nego da se prepusti sporoj erupciji vreline i gruva. Odličan debi:

https://smokerites.bandcamp.com/album/total-lung-capacity

Master Leonard uprkos imenu nije čovek nego bend, trio iz Australije koji na svom prvom EP-ju (posle par singlova) valja jednako teški, spori, abrazivni stoner rok kao i Poljaci iznad. Equus Pallidus je fina, atmosferična ploča, malo bliža klasičnom metalu i po tematici i po rifovima koji izlaze još dalje iz bluzerskog predloška ali ne idu u nekakav barok nego časno polivaju i tvore lep gruv. Dobar zvuk, dobre,  hipnotičke pesme, sve solidno:

https://masterleonard.bandcamp.com/album/equus-pallidus-ep

Alienatör iz Ontarija su odlični na albumu Regrets koji u jedanaest ekonomičnih, efektnih pesama spaja i tanane emocije i krljačinu. Alienatör kombinuju posthardcore i sludge za eksplozivnu mešavinu gruva i razaranja i ovo je snažna, mišićava ritam sekcija prekrivena zavijajućim gitarama i vrištećim promuklim vokalom, a sve opet zvuči suptilno i inteligentno. Sjajan album a daunloud plaćate koliko sami odvojite:

https://alienator.bandcamp.com/album/regrets

Der Trauerschwan je jednočlani blackened doom metal projekat iz, nagađam, Švajcarske i debi album, Sanguinare Vampiris, iako ne nudi ništa sad posebno originalno, ističe se kvalitetom izvedbi i ubedljivošću tema. Dakle, ovo je sporo, melanholično, jako distorzirano i abrazivno, a opet dostojanstveno pa i otmeno do određene mere i zavređuje malo pažnje i ljubavi:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sanguinare-vampiris

Australijski Estrangement su onaj high-concept doom metal kakav mnogi sanjaju a malobrojni uspešno realizuju. Ovo je sastav koji svira spor, žalobnički funeral doom metal ali u postavi ima flautu, violinu i kontrabas pored ,,normalnih" instrumenata i debi album, Disfigurementality vrlo pristojno kombinuje baroknu neoklasiku sa sporim, teškim doom zvukom. Gudački aranmani su ozbiljno i promišljeno urađeni a klasične teme se vrlo lepo uklapaju uz ekstremni metal pa je ovo priličan pogodak za ovaj projekat.

https://estrangement.bandcamp.com/album/disfigurementality

Jaded Truth su sa, citiram, Njufaundlenda i Labradora ali sviraju, pa, vrlo solidan moderni hard rock sa malo grunge mirisa. Treći album, Take A Seat je pun jednostavnih pesama koje idu na pristup tiho-glasno, toplo-hladno itd. ali bend ima lepe ideje, dobre teme, i svira živo, ubedljivo, pa sve to fino prođe. Produkcija jeftina, sirova ali sve to nekako zvuči duševno:

https://jadedtruth.bandcamp.com/album/take-a-seat

Britanski Dark Matter imaju novi album i The Rectory je ploča nežnog, otmenog doom/ hard rock zvuka, sa pesmama koje su spore ali ne fetišizuju sporost, melanholične ali se ne bacaju u melodramu i, pa, dosta dugačke. Dark Matter vole komunikativnu stranu doom metala, ali ovi muzički veterani nisu nikakvi turisti u žanrovskoj muzici i The Rectory je ozbiljno napisana ploča:

https://www.youtube.com/watch?v=T6-bRsDm6D8&list=OLAK5uy_lnhvUX9dptf4d3ije8SfSk7Bf4XzNCoNY

Idemo na thrash metal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Brizbejnski Zagtar kombinuju groove i thrash na debi albumu, Primordial Mother. Ovo je granitno tvrdo produciran album i ima to dosta šarma u svom srednjetempašklom zakucavanju. Bend kaže da ih ponekad opisuju i kao ,,sentimentalni metal" ali ja to ne čujem, ovo je prilično hladna, prilično apstraktna muzika sastavljena od disciplinovanih, teških rifova i mučnog gruva. Prilično je dobro:

https://zagtar.bandcamp.com/album/primordial-mother-2

Brazilci Exkil imaju vrlo uredan EP kvalitetnog thrash metala pod naslovom  Between Death And Chaos. Ove četiri pesme su očigldno pod velikim uticajem klasika žanra, notabilno Metallice i Slayera ali Exkil nisu imitatori i njihova muzika ima sopstveni identitet, kvalitetne aranžmane i produkciju a bend svira ubedljivo i zrelo. Vrlo zaokružen, pun paket odlične muzike:

https://exkil.bandcamp.com/album/between-death-and-chaos

Sa imenom kao što je Razorblade Messiah možete da očekujete samo speed metal na programu i ovaj roterdamski kombo isporučuje. EP Age of Oppression, njihov drugi, donosi fino napisane street metal/ speed himne sa dobrim rifovima i raspoloženim pevačem koji ili urla ili vrišti, i vrlo preciznom svirkom i jedini problem je UŽASNO nedinamična produkcija bubnjeva koji prekrivaju dobar deo ostalih instrumenata i malo kvare devojačku sreću. Ali da se i to izdržati kad se malo naviknete i bude sve dobro do kraja:

https://razorblademessiah.bandcamp.com/album/age-of-oppression

Slavlje za blackened speed publiku predstavlja novi album pančevačkih šampiona Terrörhammer. Gateways To Hades, tek druga dugosvirajuća ploča za sastav koji je zapravo dosta studijski aktivan, nudi do sada najfokusiraniju svirku, najbolju produkciju i najurednije napisane pesme. Terrörhammer su meni uvek delovali kao bend koji se isuviše oslanja na sam žanr, sa premalo truda uloženog da se smisli osoben rif i sopstvena tema,  i mada je to u tragovima prisutno i na ovom albumu, pesme su mi upečatljivije a zvuk prirodan i uverljiv. Tolike godine rada i sazrevanja se na kraju ipak krunišu jednom zaista dobrom pločom i ovo mogu bez zazora da preporučim za slušanje bilo kome:

https://terrorhammer.bandcamp.com/album/gateways-to-hades 

Londonski Incarcerated na istoimenom EP-ju odvaljuju četiri pesme kvalitetnog thrash metala sa samo malo deaththrash formula uvaljenih u mešavinu da zamiriše. Ovo je vrlo kompetentno, energično, zlo i napaljujuće pa preporučujem oblapornu konzumaciju:

https://incarcerated.bandcamp.com/album/incarcerated

Hamburški groove-thrasheri Detraktor imaju drugi album, Full Body Stomp i ovo je poštena, tvrda ploča kvalitetne muzike u kojoj ona siledžijska komponenta koju ja ne volim naročito ima dobar balans u kvalitetnoj tehnici i ambicioznijim idejama u pogledu rifova i tema. Detraktor su možda, jelte, namenjeni mlađima od mene ali su solidni:

https://youtu.be/nXAwQSwG_ZM

Lasvegasovski Spirit World su na novom albumu, Deathwestern zadržali vestern tematiku ali muzika je sada taj neki ,,komercijalniji" deaththrash sa hardcore elementima, kao stvoren za Century Media katalog. Nije to muzika sasvim po mom ukusu ali ovo je i kompetentno napisan album sa dosta ložačkih elemenata pa uprkos preglasnom masteringu i svim drugim elementima za koje ne marim, moram da ukažem da se radi o dobroj ploči:

https://youtu.be/fOA7F67ZTMI

Više po mom ukusu je Toxik, bend osnovan još polovinom osamdesetih i sa tek četvrtim albumom u katalogu. Međutim, Dis Morta je sjajna ploča tehničkog, ambicioznog, progresivnog thrash metala koja podseća na to da su još osamdesetih postojali sastavi koji su klasičnu thrash matricu odmah razumeli ali i odlučili da ne žele samo da je repliciraju. Dis Morta je brz, žestok, energičan album, ali album inventivnih koncepata i kompleksnih aranžmana za publiku koja ceni i tehniku ali i maštovitost. Toxik su pomalo kao da Deathrow i Voivod džemuju sa Devinom Townsendom i, mislim, nikako ovo ne propustite:

https://youtu.be/ywswD2RSmII

High Command iz Masačusetsa su zabavni i raznovrsni na svom drugom albumu, Eclipse of the Dual Moons. Ovo je suštinski old school speed/ thrash ponuda ali High Command nisu zainteresovani za puko kopipejstovanje tuđih rifova i fora (mada, naravno, promakne tu poneki omaž velikanima prošlih vremena – Immortal Savagery recimo dosta duguje Metallici) i uspevaju da prilično tradicionalni stil koji provlače učine svojim i autentičnim. Produkcija je pritom jako dobra i čak i pored iznenađujuće glasnog masteringa ovaj album zvuči lepo i toplo. Jako dobro:

https://highcommandsl.bandcamp.com/album/eclipse-of-the-dual-moons

Poljaci Interceptor na prvom albumu, To nie jest kraj dla młodych ludzi još jednom podsećaju na istinu da slovenski thrash metal ume da bude najbolji kad se potrudi. Ovaj mladi bend ima čak trinaest pesama na albumu (sa sve obradom Sacred Reich na kraju preimenovanom u Surf Twiteragua i sa tekstom na Poljskom) i ovo je jako kvalitetan '80s thrash sa krosover ambicijama, brz, energičan, odsviran skoro razmetljivo dobro. Interceptor pucaju od energije ali su pritom navežbani, disciplinovani, utegnuti i prosto prže sa velikim autoritetom. Obavezno slušanje:

https://xinterceptorx.bandcamp.com/album/to-nie-jest-kraj-dla-m-odych-ludzi

Giallo iz Mineapolisa na istoimenom EP-ju imaju osam pesama odličnog, rasturačkog hardcore thrasha. Ovo je idealna kombinacija pankerskih i metalskih rifova, spakovana u kratke pesme, nestašan, prljav a moćan zvuk i svirku koja je brza, grčevita, besna. Izuzetno mi se dopada kako Giallo ništa ne komplikuju a imaju fin osećaj za detalj pa ne zvuče kao generički pank bend sa malo boljom opremom:

https://giallovictim.bandcamp.com/album/giallo
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/8-song-e-p


(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Česi Incarnate snimaju debi album posle osamnaest godina svirke i njihov nekada death metal zvuk sada je spakovan u kratke grindcore/ deathgrind komade. Album se zove Pig Planet pa ne treba da začudi gomila pig squeel vokala koje ćete ove čuti. Nije ovo loše, bend solidno svira i produciran je jednako solidno i ko voli taj malo zastareli deathgrind stil, ovde ima 14 pristojnih pesama:

https://incarnategrind.bandcamp.com/album/pig-planet-2022

A Artificial Scarcity su iz Filadelfije i njihov EP  The Potential to Storm Heaven vam nudi tri kratke, čvrste, disciplinovane grindcore pesme. Ovo se daje po ceni koju sami odredite a sasvim je korektno, i svirački i produkcijski a i po samom kvalitetu muzike. Nije neko otkrivanje novih, jelte, formula, ali je u pitanju fin, vozački grindcore sa malo powerviolence šmeka:

https://artificialscarcity.bandcamp.com/album/the-potential-to-storm-heaven

Sarin su iz Čikaga i njihov zvuk je neka kombinacija hardcorea, death metala, grindcorea... U svakom slučaju eponimni album ima deset pesama koje nisu nikakvi mikro-aranžmani pod po dvadeset sekundi već pošteni komadi od 3-4 minuta zlokobnih rifova, mrvećeg ritma i vrištanja. Meni to bude vrlo po volji a vi vidite:

https://sarinnwi.bandcamp.com/album/s-t
https://tapehouseusa.bandcamp.com/album/s-t-2

Australijski trio Tongue Scum ima samo dve pesme na EP-ju Shutup and Listen, pa ga i, korektno, daju po ceni koju sami birate, ali je ovo ubitačna muzika. Pričamo o dva grindcore komada visoke brzine, ogromne agresivnosti i jedne sigurne, usvirane forme gde minut vremena slušate apsolutnu kanonadu bubnjeva, prečišćeno gitarsko zlo i pevača koji silazi sa uma i to nikad ne postane dosadno. Ako volite zemljake Fuck... I'm Dead, Tongue Scum voze u sličnoj traci:

https://tonguescum.bandcamp.com/album/shutup-and-listen

Kess'khtak iz Ženeve su u početku bili deathcore bend ali do drugog albuma, aktuelnog Epicurians napravili su potpunu tranziciju u deathgrind. I neka su. Ovo je vrlo solidan materijal u kome naravno ima još malo ostataka deathcore razmišljanja ali rifovi  i aranžmani su bliži, recimo, nekom komprimovanom Misery Index pristupu i naravno da to meni jako solidno zvuči. Tih master ali dobar zvuk i dobre pesme, odličan materijal za slušanje i hedbeng:

https://kesskhtak.bandcamp.com/album/epicurians-2022

Švajcarci Grotesquerie su posle brda split izdanja izdalii prvi propisan album, Composted Beyond Recognition i već iz naslova se da naslutiti da se ovde aludira na istoriju grindcorea ali na pomalo šaljiv način. Iako sviraju propisan deathgrind Grotesquerie su tematski velikim delom okrenuti konzumiranju marihuane pa se klasične ,,gadne" teme pesama mešaju sa odama kanabisu. No, muzika je ne SULUDO maštovit ali korektan deathgrind spakovan u kratke, ekonomične pesme sa propisno jednostavnim rifovima, blastbitovima i dubokim, klasičnim grind vokalima. Dakle, skoro pa konzervativno a meni se to dopada:

https://grotesquerie.bandcamp.com/album/composted-beyond-recognition

Švajcarski Gral vrlo sigurno kreiraju klasični švedski buzzsaw death metal zvuk na svom kratkom ali slatkom EP-ju Leader of the Dead. Ako volite švedski death metal sa početka devedesetih, dakle, Entombed, Dismember i Unleashed, Gral se smeštaju u istu fioku i krljaju pošteno i za sve pare. Izvrstan EP koji se prodaje po ceni što ej sami odredite:

https://graldeathmetal.bandcamp.com/album/leader-of-the-dead

Poljaci Cortege zvuče vrlo solidno na svom trećem albumu, Vandari, sa dvanaest pesama death metala spakovanog u tehnički korektnu, disciplinovanu ali aranžmanski vrlo svedenu svirku. Cortege vole da ispitaju temu sa svih strana i pesme su im uglavnom centrirane razvoj glavnog motiva bez svaštarenja koje je ponekad karakteristično za death metal. Ovo je stoga prilično intimna ploča kojoj ne bi škodio malo dinamičniji miks bubnja ali je u drugom elementima veoma dobra:

https://whisperingvoicerecords.bandcamp.com/album/vandari

Graveyard Winds su iz Kolumbije a Assault to the Coffin je njihov prvi EP i ovo je simpatičan, dobro produciran death metal koji meša i trešerske, mošerske rifove, i melodične solaže i old school lavkraftovski ugođaj za jednu, pa, ugodnu mešavinu. Četiri pesme ne preteranog tempa, već onako kako treba, stameno i snažno isporučene, sa dovoljno energije i melodije za svačiji ukus:

https://graveyardwinds.bandcamp.com/album/assault-to-the-coffin

Molon Labe je debi album za sicilijanski black/ death sastav Sirrush i ova ekipa vrlo pošteno krlja brzu, agresivnu muziku sa antičkim uticajima u tekstovima. Sve je to kako treba, sa nervoznim, ložačkim death rifovima i black metal ekspresijom, i ako išta mogu a zamerim to je produkcija u kojoj je sve natrpano jedno preko drugog u nastojanju da album zvuči bješnje. Greota, jer individualni instrumenti imaju lepe boje i zvuk, ali dobro, nije to sad baš dilbrejker i Sirrush nude agresivan, himničan, epski metal za pošten svet:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/molon-labe-2

A Hibernus Mortis sa Floride nude krvoločan, kavernozan death metal na svom drugom albumu, The Monoliths of Cursed Slumber. U skladu sa naslovom, sve je na ovoj ploči monolitno i ukleto, ali Hibernus Mortis nisu komplikatori i to mi se dopada. Ovo je vrlo sveden, na kraju krajeva, vrlo jednostavan, u najboljem smislu primitivan death metal kome doduše taj prenaglašeni kavernozni zvuk svakako zatvara opcije koje se odnose na neku širu publiku ali old school death metal publika će umeti da poštuje ovakvu estetiku.

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/the-monoliths-of-cursed-slumber

Nizozemski Lucifericon nije TOLIKO kavernozan i hermetičan, ali i ovo je death metal koji se ne bavi privlačenjem nekakve radoznale publike, već mračna, zla smeša pržećih rifova, zavijajućih solaža, blastbitova i iznurujućih atmosferičnih, sporijih delova. Drugi album benda, The Warlock of Da'ath zapravo vrlo lepo meša black metal epičnost sa death metal znojem i ovde se ukrštanje dva stila dešava prirodno i u konačnici daje nešto dovoljno komunikativno uprkos svom gardu nepristupačnosti. Odlično:

https://lucifericon.bandcamp.com/album/the-warlock-of-daath
https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/the-warlock-of-daath

Često naglašava da uglavnom ne slušam deathcore i da je potrebno da se bend po nečemu jače izdvoji od proseka da bih ja obratio pažnju. Seek Misery iz Australije se izdvajaju BESTIJALNOM agresivnošću i time što pored klasičnih deathcore brejkdaun pasaža imaju i slemove a koji su dovoljni da mene odobrovolje pa onda i melodični, metalkoraški delovi mogu da se progutaju. Miks i master su izluđujuće nedinamični ali ova muzika je toliko gnusno agresivna da to na kraju ne smeta previše. EP Pain je baš ono što mu naslov sugeriše pa... poslušajte... boleće:

https://seekmisery.bandcamp.com/album/pain

Ako treba malo švedskog death metala za ovaj vikend, preporučiću Carnal Savagery. Ova ekipa iz Gotenburga, osnovana 2017. godine je za tri godine izbacila četiri albuma, dva samo u 2022. Worm Eaten je, jelte, drugi ove godine i ovo je vro lepa kombinacija HEAVY zvuka i sporijih/ srednjetempaških death metal komada sa mrvećim rifovima, brutalnim vokalom i lepim, slatkim melodijama. Carnal Savagery ni na koji način ne prevazilaze tradiciju gotenburške škole ili švedskog death metala generalno ali ovo je kompetentan album tvrdih, teških pesama i lepo se sluša bez nekih obaveza:

https://youtu.be/Ayb-Ku69kEU

Turci Paramilitant sa svojim demo snimkom, Emetic Spear of Intolerance donose tri pesme primitivnog, sirovog blasck death zvuka, koji posle svega dođe lekovito i pročišćujuće. Bez filozofije, bez pretenzija, samo krljanje i tmina. A plaćate koliko hoćete:

https://paramilitant.bandcamp.com/album/emetic-spear-of-intolerance

Estetski sličan je brazilski Cranio Maldito čiji demo Maldito dobijate za dolar  a on ima dve pesme nečeg što je bliže old school death metal formulama. Ne mnogo originalno, ali iz srca i ubedljivo. I lo fi. I simpatično.

https://craniomaldito.bandcamp.com/album/maldito

Česi Hadí Mord imaju osoben pristup death metalu i njihov debi album, Smute​č​ní slavnost je pun kinematične atmosfere i zanimljivog, melodičnog gruva. Ovo nije ni standardni melodični death metal niti blackened death zvuk, već idiosinkratična mešavina melodija, atmosfera i krljačkog death metal ubadanja i bend demonstrira dosta kompetencije i interesantnih ideja:

https://hadimord.bandcamp.com/album/smute-n-slavnost

Švajarski jednočlani projekat Excreta delo je čoveka po imenu Sergio Da Silva, sa doslovno desetinama drugih jednočlanih projekata kojima se bavi ili se bavio. No, Da Silva je prilično talentovan jer je Excreta, na novom EP-ju, Mesmerized šarmantan spoj švedskog detah metala i crustpunka. Sve je to vrlo zlokobno, heavy i jako distorzirano a autor kaže da kada čujete ovaj materijal znate tačno odakle dolazi smrad raspadanja. Zgodno je i što plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:

https://excreta.bandcamp.com/album/mesmerized

Old Grave je vrlo kompetentan ruski jednočlani death metal sastav. Drugi album ovog projekta vrlo prolifičnog autora kome ne znamo pravo ime zove se Alive Again i nudi old school death zvuk po uzoru na radove devedesetih i ovo je solidno producirano, solidno odsvirano, sa pevanjem na Ruskom i generalno puno šarma. Old Grave nema sad neke nečuvene ideje niti ga originalnost interesuje ali njegov izraz je ubedljiv i ovo je prijatno za slušanje:

https://oldgrave.bandcamp.com/album/alive-again

Onako kako u Lankaširu imamo Slugdge, dvočlani death metal bend koji se bavi puževima, tako u Glazgovu imamo Mycelium, jednočlani death metal bend koji se bavi pečurkama. Sličnosti su tu i u humorističkim naslovima pesama i izdanja koji aludiraju na poznate death metal naslove, a razlike u tome da je Mycelium za nijasnu manje progresivan i bliži je klasičnom brutal death zvuku. Opet, i album Mycoticism: Disseminating the Propagules (koji naslovom aludira na treći album Carcass, a prvi, Scream Bloody Spore je bio aluzija na prvi album Death itd.) je dovoljno pametan i progresivan za moj ukus pa je meni sva ova zajebancija zapravo bliska i srcu draga. Greg Edwards ne samo da poznaje žanr nego i ume u njemu da legitimno stvara pa je ovaj album izdao ugledni Blood Harvest a vi ga svakako poslušajte:

https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/mycoticism-disseminating-the-propagules

Danski Maceration je bio neaktivan od polovine devedesetih ali sada ima novi album, prilično smišljeno nazvan It Never Ends... I, mislim, greota bi bilo da se završilo jer Maceration svakako imaju šta da pokažu. Ovo je HEAVY atmosferičan death metal skandinavske provinijencije, mračan, preteći a opet topao i familijaran. Maceration ne izmišljaju neke nove formule i njihova muzika bez napora nastavlja tamo gde se devedesetih stalo, ali ovo je sve okej jer je u pitanju ubedljiv, autentičan death metal od ljudi koji su ga pravili pre više od tri decenije i tu ništa ne mora da se dodaje ili oduzima:

https://emanzipation.bandcamp.com/album/it-never-ends

Volim kad je death metal bučan, mračan, naizgled nekontrolisan, kada zvuči kao da ga sviraju trolovi izašli ispod zemlje a ne samo ekipa kosmatih muškaraca, i Francuzi Sépulcre nude baš ovakav ugođaj na svom novom EP-ju, Cursed Ways of Sheol. Ovo je nov bend sa samo jednim izdanjem iza sebe ali sa svežim, moćnim zvukom koji se, naravno bazira na mučnim, pretećim rifovima i meljućem ritmu što sve u čoveku izaziva slike trulih leševa koji ustaju iz mokre zemlje i klateći se, sporo ali neumitno, kreću prema njemu. Sépulcre nisu zainteresovani za rokenrol poze i FUCK YEAH proklamacije, već samo za krljanje i mrvljenje. I volim ih zbog toga:

https://invictusproductions666.bandcamp.com/album/cursed-ways-of-sheol

Ajndhovenski kvintet Sisters Of Suffocation snimio je konceptualni album, Eradication, sa čak 15 pesama i ovo je zapravo vrlo zanimljiva pa i zabavna kinematska šetnja kroz apokalipsu. Sisters Of Suffocation i inače vole kombinaciju death metala sa nešto razgovetnijim, komunikativnijim thrash/ metalcore elementima i ovde se to dosta srećno uklapa jedno uz drugo sa dosta klin ženskih vokala, melodičnosti ali i žestine i prženja. Solidan, ambiciozan ali solidan treći album:

https://sistersofsuffocation.bandcamp.com/album/eradication

Stižemo do kraja a na kraju su heavy metal i žanrovski komplikovanija izdanja. Pagan Sword je šarmatan folk-metal projekat iz Notingema, u početku zamišljen kao jednočlani, kućni projekat ali sada sa postavom od šest ljudi gde su stalni instrumenti i mandolina i violina. EP Enter the Mountain ima pet simpatičnih pesama energične a melodične svirke koja ima potencijala da bude zanimljiva i manje ekstremno nastrojenoj publici (The Betrayer je posebno ,,hitoidna") kada jednom bude spakovana u malo profesionalniju produkciju. Ali ima to mnogo šarma:

https://pagansword.bandcamp.com/album/enter-the-mountain

Česi Induction su veoma cheesy na drugom albumu, Born From Fire ali, mislim, ovo je power metal sa orkestarskim dodacima pa to nekako dolazi uz teritoriju. Da se razumemo, i za mene ovo ume da bude preslađeno, ali Induction su kvalitetni i zabavni pa ko voli nek posluša:

https://www.youtube.com/watch?v=d83QAI9LT1Y&list=OLAK5uy_m2QRZx_WPpRzXIcUFBCZBt-8bvNZdehFs

Šveđani Black Steam sviraju tradicionalni heavy metal na albumu  Come To My Darkness. Ovo im jeste debi dugosvirajući projekat ali bend je poslednjih nekoliko godina tesao svoj zvuk izdajući dosta singlova i jedan EP pa je Come To My Darkness vrlo sigurna ploča modernog zvuka i produkcije, bez mnogo arhaičnih stilizacija. I meni je to vrlo pristojno. Naravno da volim da je sve malo više cheesy, ali Black Steam uspevaju da zvuče ozbiljno i stilski zaokruženo i vole taj trad-metal zvuk a da ne fetišizuju svaki njegov element. Vrlo solidno:

https://blacksteamtheband.bandcamp.com/album/come-to-my-darkness

No, ko voli cheese i staromodne stilizacije, pa tu mu je losanđeleski Nightmare i njihov EP Sorrow and Agony. Ovo je bogat materijal, sa pet pesmaa pored intro i autro trekova i Nightmare umešno isporučuju vrlo staromodan, melodičan heavy/ speed zvuk sa pevačem koji nariče i vrišti, cheesy rifovima, cheesy tekstovima, i neodoljivom energijom. Pridukcija je takođe prilično old school ali u dobrom smislu, bez sumanutih kompresija, pa meni sve to na gomili veoma prija:

https://nightmare8.bandcamp.com/album/sorrow-and-agony

Sautemptonski Termination Force snimili su EP, Netherworld i ovo je klasični, tradicionalni heavy metal sa šmekerskim rifovima, pevačem koji peva visoko ali muževno, kvalitetnim zvukom u kome svaki instrument ima svoju poziciju... Pesme su napisane odlično i jedino što me nervira je što bend pušta smo dve pesme da se čuju na Bandcampu dok za pun program od pet komada izgleda mora da se kupi CD. Ali dobro, i ove dve pesme su odlične:

https://terminationforceuk.bandcamp.com/album/netherworld-ep

Pa... Lee Aaron ima šezdeset godina i novi album. Elevate je petnaesti album u karijeri koja traje četrdeset godina i kanadska pevačica može da se ponosi glasom koji se i dalje izuzetno dobro drži. Muzički, ovo je radio-friendly AOR/ hard rok i mada nikada nisam bio neki preteran ljubitelj opusa ove Kanađanke, valjda sam i ja sad dovoljno mator da mi ovo simpatično legne:

https://www.youtube.com/watch?v=vb_2vtOPGy8&list=OLAK5uy_nE5TtRS2E9b0pQM3oPdtR7ohEQ6MIZHQE

Vrlo sličan program donose i Šveđani Black Paisley na albumu Human Nature. Ovo je sastav sklopljen od ,,najiskusnijih švedskih studijskih muzičara" pa je i muzika taj neki studijski sterilisani AOR/ hard rock ali opet, i ovde na programu imamo kvalitet i ko voli ovakvu muziku, svakako neće pogrešiti. Black Paisley su dobri:

https://www.youtube.com/watch?v=FP335PXrobI&list=OLAK5uy_mNWNhA2-MVByeZHhaH1Jnt53LZdq_tlKA

Leather iz Ohaja postoje od 1989. godine ali sa prekidima neodređenog trajanja i tako su tek sada snimili treći album, We Are the Chosen. A taj je album izdao Steamhammer i to dosta govori o zvuku koji ćete ovde čuti. Leather krljaju heavy metal sa tradicionalnim temeljima ali sa modernim zvukom koji kombinuje himnične, harmonične gitarske teme sa tvrdim rifovima i trešerskom ritam sekcijom pa sve to ne zvuči retro. Pevačica Catherine Leone je posebna atrakcija sa svoje šezdesettri godine i moćnim, režećim vokalom koji dominira pesmama kad god se pojavi. Ova veteranka koja je od osamdesetih aktivna i u Chastain ovde pruža vrlo jaku partiju i album se prošeta celim putem od atmosferičnh polubalada do thrash nabadanja vođen njenim ispucalim, snažnim vokalom. Vrlo lepo:

https://youtu.be/ngZtaA8gdHo

Moram da kažem da su mi Šveđani The Riven jako lepo legli ove nedelje. Njihov novi album, Peace and Conflict savršeno kanališe nihove '70s i '80s uticaje, kombinujući prštav, razigran hard rok sa progresivom i psihodelijom na jedan vrlo prirodan način u pesmama sa himničnom energijom i produkcijom koja je organska, prirodna, naprosto milozvučna. The Riven su kao neki kondenzat svega što volim u '70s roku i ovo je album lepog opsega dinamike i emocija sa eteričnim ženskim vokalima i divnim gitarama. Obavezno:

https://theriven.bandcamp.com/album/peace-and-conflict

Za album nedelje Dying Victims Productions ponovo bez greške. Treći album italijanskih Witchunter zove se Metal Dream i već znate da ovo odvaljuje. Italijani sviraju onaj melodični a oštri, ulični a teatralni heavy metal na prelasku u speed metal i za ovu su nam priliku pripremili deset himni koje pevaju o Đavoljim propovednicima, Crnim užasima i Svemirskim ritualima. Ovo je na momente vrlo prijatno cheesy i album je raznovrstan i konstantno zabavan pa preporučujem obavezno slušanje nekoliko puta:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/witchunter-metal-dream

[Meho Krljic]

Novi singl Metalike. Čak nije loš!!!!!!!!!


https://youtu.be/_u-7rWKnVVo

[usputni_boem]

Novi singl Metalike. Čak nije loš!!!!!!!!!


https://youtu.be/_u-7rWKnVVo

Evo, poslušao i ja, saglasan da nije loš. Jedino, a ispravite me ako grešim (zna se da je meni svaka kritika gorivo da se otisnem na korisno putovanje samospoznaje)), kao da su produkcijski inferiorniji u odnosu na starije metal albume (svoje i tuđe). Mislim, Slayerov Reign in blood iz 1986. godine kao reper zvuči neuporedivo bolje u tom smislu, a ne znam kako može bolje od toga, ali zvuk valjda ne bi trebalo da nazaduje sa protokom decenija.

[Meho Krljic]

Pa, ne bi trebalo, slažem se, ali je objektivno nazadovao. Ja doslovno svake nedelje u metal pregledima pomenem bar 2-3 albuma koje jedva mogu da slušam zbog preterane kompresije koja se koristi u masteringu pa je i ovo dobar primer toga. Ako uzmemo Slayer za primer, Reign in Blood ima fin, dinamičan mastering, dakle, na bubnju se, recimo, čuje svaka Lombardova varijacija u snazi udarca pa čak i kako pomera ruku po dobošu i udara u različita mesta. South of Heaven i Seasons in the Abyss su slični ali je već Divine Intervention primer tog "loudness war" pristupa koji je krenuo devedesetih sa jakim komprimovanjem finalnog mastera da sve zvuči glasnije - jer su statistike pokazale da ono što se glasnije čuje na radiju posle proda više ploča, pa su ovde gitare skroz ravne a bubanj sasvim robotski nedinamičan, verovatno zapravo i dobrim delom snimljen kroz triger i onda su u finalnom miksu upotrebljeni semplovi. Ima negde na ovom topiku, al me mrzi da tražim, Carnifexova obrada Angel of Death i moja mini-tirada kako oni dobro sviraju ali da iskomprimovan master njihovu verziju čini daleko inferiornijom u odnosu na Slayerov original.


Tako da, da, zvuk je postao objektivno lošiji sa decenijama, generalno. A Metalika je zapravo bila jedan od bendova koji su ovo predvodili sa ekstremno komprimpovanim zvukom instrumenata na ...And Justice for All, mada je tu sam master još bio kolko-tolko dinamičan, al šta to vredi kad je bubanj onakav, kad su gitare onakve, kad se bas-gitara i ne čuje...

[usputni_boem]

Istina za ...Justice, zaista kilav zvuk instrumenata, a ja sam ponajpre mislio na fantastično-zvučeći Black Album kada sam pominjao starije albume. Mada mom uhu veoma prija i zvuk Garage Inc-a, posebno prvi CD (11 minuta Sotone iliti Mercyful Fate Medley  ). Kad već pominješ South of Heaven, šteta s obzirom na odlične pesme što je zvuk gitare nekako tanak, beše se Keri King tad razvodio pa mu nije bilo do metala.  Ali zato su tu live snimci.

Anyway, hvala na pojašnjenju.

[Meho Krljic]

Dobro, na Black Albumu je Bob Rock stvarno napravio dobar zvuk. Ja taj album ne volim ali produkcijski je odličan.
South of Heaven volim pa mi ni ne smeta malo tanji zvuk gitara. Lombardovi bubnjevi zvuče izvrsno tu, ali mislim da je na Seasons of the Abyss postignut idealan zvuk. (Mada, naravno, i dalje najviše volim Reign in Blood jer jebiga, najbolji je).

[Father Jape]

Meni je omiljeni zvuk Metalike ipak na omiljenom njihovom albumu, a to je naravno Master of Puppets.

[Aco Popara Zver]

Kao što se i priča po netu, singl za Stranger Things fanove. Marketing savršen, simpa rif, ja i nisam neki stručnjak za muziku, ali ni Hetfild se ne čuje, a zavolio sam Metaliku kad mu glas nije bio bezeze. Stihovi odavno besmisleni.

[Petronije]

Ček' a Ride the Lighting? Jel sam ja jedini ovde kome je to omiljeni album? 

Sent from my SM-A715F using Tapatalk

[usputni_boem]

Meni je Ride omiljeni od onih iz osamdesetih. Trenutno me najviše radi Death Magnetic. Prvi album Metalike čiji sam izlazak iščekivao. Onaj naredni, Hardwired, nije bio loš, ali ni upečatljiv. Isto očekujem od ovog koji izlazi u aprilu, no poslušaću bar jednom, ipak je to Metalika...

[Aco Popara Zver]

Load!

[usputni_boem]

I ReLoad!  Po mom mišljenju, jednako konzistentno dobri (to jest, vrlo konzistentno), a i Hetfild je u vreme tih albuma, rekao bih, bio na vrhuncu pevačkih mogućnosti...

EDIT: Mada baš i ne spadaju u ovu temu. 

[Meho Krljic]

Noćas je umro mačak Dobrica koji je živeo u našoj kući petnaest godina i bio član porodice, pa ću ja da sada uz metal ožalim palog brkatog heroja kako dolikuje uz buku, emocije i suze, a vama želim lep vikend.

Blek metal! Disruption su dva momka iz Teksasa sa odličnim prvim EP-jem, nazvanim, pompezno, Opus I. Ali, mislim kad čujete skromnu produkciju shvatićete da ovo izdanje mora da vas osvoji pre svega kvalitetom muzike i Disruption ovde dosta srećno prolaze. Njihove pesme su melodični, tečni black-death metal sa puno truda oko aranžiranja i volim kada bendovi koji realno nemaju para da naprave zbilja grandiozan, EPSKI zvuk, to ipak postižu na jednom svedenijem, niskobudžetnom nivou. Veoma je šarmantno ovo ali i solidno napisano i vredi ga slušati:

https://disruption218.bandcamp.com/album/opus-i

Aubzagl su blackened hardcore bend iz Jorkšira sa novim EP-jem koji je eksplicitno antifašistički. Naslovna pesma, Justice​/​The Tower je usmerena da prenese tu antifašističku poruku i ovo je odličan krljački komad žestoke svirke a koji sledi hardcore obrada Nirvanine Tourette's, a na kraju ide remiks koji je više dekonstrukcija naslovne pesme. Lep mali materijal po ceni koju sami odredite:

https://aubzagl.bandcamp.com/album/justice-the-tower

Japanski Zxui Moskvha svira prijatan, režeći a melodičan blek metal na EP-ju Reign of Eternal Agony. Ovo je fina kombinacija modernijeg melodičnog pristupa sa sirovim, energičnim zvukom nešto starije škole i Zxui Moskvha imaju pesme koje uđu u uho i rado ih zavrtite po više puta. Jednako primereno i za publiku koja voli melodični death metal:

https://zxuimoskvha.bandcamp.com/album/reign-of-eternal-agony

Novosadski Шакал odlično zvuči na debi albumu Jav, Prav, Nav. Programski je ovo moderan, melodičan, epski blek metal orijentisan na slovensku mitologiju i paganizam ali su pesme napisane jako dobro a zvuk je, iako bez mnogo dinamike, čvrst i ubedljiv. Iako Шакал uglavnom valja srednji tempo, što je za moj ukus načelno presporo, ovo je ploča koja ima i energiju i emotivnost i melodičnost i vredi da se sluša:

https://sakal-official.bandcamp.com/album/jav-prav-nav 

Finci Rienaus sjajno zvuče na trećem albumu, Luciferille. Ovo je nekomplikovan, sirov a melodičan blek metal koji ide napred bez stajanja i šamara sa stilom. Zvuk je, očekivano, dosta napržen i nedinamičan ali ovo i jeste muzika koja ide na taj efekat talasa koji udara o bedem i ponavlja svoje udare bez variranja i bez razmišljanja pa i Rienaus lepo i prirodno isporučuju svoje jednostavne, šarmantne pesme:

https://rienaus.bandcamp.com/album/luciferille

Iz nekog razloga sada postoji i ruski bend Kalmankantaja, pored već prilično poznatog finskog sastava istog imena... Enivej, Rusi su snimili dopadljiv EP, Black Attack koji nudi čisto produciran, blago trešerski black metal u četiri pesme opsednute satanizmom, bolom, smrću itd. Ovo je vrlo korektno, sa dovoljno melodičnosti ali i dovoljno urnebesne svirke da meni prijatno ispuni vreme pa mu svakako dajte šansu:

https://kalmankantaja.bandcamp.com/album/black-attack

Beloruski Вывороть ima treći album, isto nazvan Вывороть i meni se dopada ovaj jednostavni, sirovi ali ne i tehnički inferiorni blek metal. Ova dva momka se ne zamaraju komplikovanim aranžmanima i baroknim kompozicijama, ali njihova muzika dolazi direktno iz, jelte, želuca i podsvesti i zvuči spontano, prirodno, nabijena primalnom energijom. Samo pet pesama ali odrađenih ljudski, ubedljivo i autentično, sa produkcijom koja je jeftina ali potpuno odgovarajuća. Lepo:

https://woh-g64.bandcamp.com/album/-

Takođe Belorusi Inthuul su već izdali jedan album ove godine a njihov drugi, Songs From a Dead Winter dolazi baš kad treba i nudi hladan, a opet melodičan i emotivan blek metal koji zaista asocira na zimu, hladnoću i smrt. Ovo je vrlo kompetentno napravljen materijal sa jeftinim ali funkcionanim zvukom i melanholijom koja nije prenaglašena već otmena i dostojanstvena baš kako treba. Prijatno:

https://inthuul.bandcamp.com/album/songs-from-a-dead-winter

Poljski Funeral Mass perfektno brane boje svoje države trećim albumom, Shadow of the Raventhrone. Ovo je melodično i atmosferično ali oštro, krljački i odlično napisano. Nisam preterano siguran glede malo zbrljane produkcije ali bend svira tako moćno da mi to nimalo ne smeta. Ovo je, kada se zasvira iz sve snage totalni old school pokolj a što se fino uklapa u osnovni melodični program tako da vas Funeral Mass provozaju za sve pare i ostave da se čudite šta vam se to desilo:

https://funeralmass.bandcamp.com/album/shadow-of-the-raventhrone 

A Rusi Ignis imaju treći album, Malum, i ovo ima samo četiri pesme ali su one podugačke, sa najdužom koja bije preko petnaest minuta. Ignis sviraju vrlo potentnu kombinaciju blek metala sa trešerskim i death elementima i ovo je disciplinovano odsviran, stručno napisan materijal koji ima i atmosferu i znojav hedbengerski rad. Solidna produkcija, vrlo zlo pevanje na Ruskom, apsolutne preporuke:

https://ignis.bandcamp.com/album/malum

I trondhajmski Ritual Death mešaju black i death metal na debi albumu, Ritual Death, ali ovo je okultniji, mističniji zvuk. I prijatan je. Bend, sastavljen od ekipe iskusnih muzičara ide na hermetičnu estetiku ali u kojoj figuriše jedan prepoznatljiv '70s horor vajb, a što onda sve automatski čini nekako toplijim i intimnijim. Ovo je pritom producirano jeftino i sasvim umiče prokletstvu moderne prekomprimovanosti. Nije za svakog, to je jasno, ali je meni lepo i vredi ga čuti:

https://regainrecords.bandcamp.com/album/ritual-death
https://youtu.be/XvFE3DZ7OQo

Šveđani Änterbila na istoimenom debi albumu spajaju klasični, sirovi blek metal po uzoru na drugotalasne bendove sa malo folk motiva i to vrlo lepo funkcioniše. Ako volite Darkthrone i, naravno, Isengard, onda bi i Änterbila trebalo da budu po vašem ukusu sa svojim srazmerno jeftinim zvukom i iskrenom, znojavom svirkom. Pesme su raznovrsne ali bend ima taj meni neodoljivo sirovi '90s vajb i sve mi se dopada:

https://anterbila.bandcamp.com/album/nterbila

Nemački Imha Tarikat su vrlo melodični, možda i previše za moj ukus, ali album Hearts Unchained - At War with a Passionless World je toliko programski orijentisan ka toj strastvenosti i optimizmu uprkos, jelte, mraku sa kojim se suočavamo da ne mogu da ga ne preporučim. Ovo je naprosto jedna oluja emocije koju ne treba ignorisati i podsećanje da "blek metal" danas zaista može da podrazumeva MNOGO toga različitog. I da smo bogatiji zbog toga:

https://imhatarikat.bandcamp.com/album/hearts-unchained-at-war-with-a-passionless-world

Prelazimo na stoner rok, psihodeliju, sludge i doom metal, pa i hard rok. I, evo, italijanski rodno mešoviti Alix imaju album odličnog, gruverskog psihodeličnog stoner roka pod naslovom Last Dreamer. Ovo je onako lepo drogirano i plutajuće a da je istovremeno i okrenuto dobrom ritmu i gruvu, sa zvukom i miksom koji su suptilni i dinamični, te odičnom pevačicom koja zna da bude i glasna i tiha jednako ubedljivo. Pres riliz kaže da je novi album ,,magičan" i ovo nije puka hiperbola, zaista ima nečeg magijskog u tome kako Alix mešaju klasičan bluz-folk program sa faziranom stoner-psihodelijom kao da je to najlakša stvar na svetu – a nije. Mnogi to pokuašavaju ali samo malobrojni zvuče ovako prirodno. Izvrsno.

https://alixband.bandcamp.com/album/last-dreamer

Whoa, Clyde Von Klaus je jedan vrlo talentovan momak iz Teksasa. Njegov album  Poetry​/​Addendum je fantastična kolekcija vitkih, finih rok pesama smeštenih na mnog omesta na spektru između garažnog roka i melodične psihodelije. Ovo je – osim pevanja koje ipak nije rđavo – VEOMA dobro napisana i odsvirana, pa i producirana muzika koja svoju jednostavnost i jeftinoću nosi sa ponosom i pruža trominutne himne hipnotičkog blagoslova:

https://clydevonklaus.bandcamp.com/album/poetry-addendum

Isto iz Teksasa su Motherscratchers, trio koji vozi još od devedesetih i čiji novi album, Carved From The Jaw ima jedanaest pesama finog, atmosferičnog horor-roka. OK, ovo jeste hard rok ali sa više akcenta na atmosferi i suptilnoj dinamici svirke nego što puca sve vreme iz svih oružja. Da ne bude brige, dobije se ovde dosta odličnih rifova, ali pesme su napisane tako da budu posebni događaji i svaka ima neku svoju ličnost. Vrlo simpatično.

https://motherscratchers.bandcamp.com/album/carved-from-the-jaw

Finski Ciminero su mi se jako dopali na svom drugom albumu, Shadows Digging the Grave. Ovo je melodičan stoner/ doom sa prijatnim, neisforsiranim gruvom i odličnim ženskim vokalima. Pevačica Valentina Vigato (očigledno Italijanka, jelte) s pravom će privući najviše vaše pažnje na prvo slušanje svojim perfektnim odmeravanjem blues i doom melanholije, ali treba primetiti i kako su pesme lepo napisane da prenesu svu tugu i težinu potrebnu za doom metal a bez zaplitanja nogu u prenaglašenoj drami i teatru. Odlično:

https://ciminero.bandcamp.com/album/shadows-digging-the-grave

Grava iz Kopenhagena sviraju metal pesme iz perspektive umirućih. Tako bar sami kažu. Osnovani pre dve godine, izrasli iz benda Whelm, Grava sviraju sporu, tešku, agresivnu muziku sa elementima sludge i doom metala ali i posthardkora. Album Weight of a God zvuči masivno, brutalno i preteće, sa iznenađujuće kratkim i efektnim pesmama koje ne smaraju trajanjem već kondenzuju svoju energiju tako da u vašoj lobanju probuše blagoslovenu rupu što pre.

https://gravadanois.bandcamp.com/album/weight-of-a-god

Roterdamski Gavran za sebe kažu da su doom-sludge postava ali EP Indistinct Beacon ima u sebi i dosta melanholičnog post-metal zvuka pa ga treba slušati pripremljen. Sve pesme, takođe, imaju naslove na srpskom jeziku što nije beznačajna komponenta užitka. Sporo, bučno, tužno, slatko:

https://gavran.bandcamp.com/album/indistinct-beacon

Eight Foot Manchild iz Masačusestsa kažu za sebe da su prvi ,,doombrass" bend na svetu jer u postavi imaju i trubu i saksofon pored uobičajenog naoružanja, ali već smo više puta pisali o raznim sličnim projektima pa element inovativnosti ovde nije presudan. EP Eight Foot Manchild je ipak sasvim prijatan za slušanje, sa svojim sleepovskim rifovima i lepo sa njima izmešanim duvačima. Opušteno, relaksirano, onako vikend-stonerski, meni sasvim po meri:

https://eightfootmanchild.bandcamp.com/album/eight-foot-manchild 

Wør Pigs su sladak spori, psihodelični metal sastav iz Pariza. EP Troubled Rest je negde između doom metala, gotik metala i psihodeličnog roka slobodnije forme i sve to ima dosta šarma. Mislim, ne kažem da je sasvim dokuvano, ali volim ove gitare i ove rifove a i vokal mi je simpatičan u svojoj jednostavnosti:

https://worpigs.bandcamp.com/album/troubled-rest

Duo iz Kolambusa u Ohaju, THAL (The Heathens Are Loose) snimio je četvrti album, Swarm the Mandala i ovo je vrlo atmosferičan, vrlo kul heavy rock. THAL su negde između stonerske hipnotičnosti i klasičnijeg, bluzerskog roka i album se lepo valja napred kroz svojih deset pesama gruva i rifova. Odličan zvuk gitara, i generalno lep miks plus omot koji je uznemirujuć ali koji upozorava na zamorno česte pucnjave u američkim školama u kojima ginu, jelte, DECA:

https://thal.bandcamp.com/album/swarm-the-mandala

Robot Death Monkey su iz Edinburga i njihov stoner rok je čvrst i zapravo dosta blizak groove metalu. Bend voli pivo, jelte, i muzika im je pravljena za zezanje i provod a nešto manje za kontemplaciju pa se na novom EP-ju, Intergalactic Party Powder pominje ispijanje šest piva na sat... Dobro, ko je u kondiciji ovo mu nije teško. Prijatan , dobro produciran materijal:

https://robotdeathmonkey.bandcamp.com/album/intergalactic-party-powder

Kanađani Heron su spori, teški i melanholično-zamišljeni na Empires of Ash, svom trećem albumu za četiri godine a koji je izdao cenjeni Sludgelord. Ovo je negde između klasičnijeg dooma i modernijeg blackend post-metal izraza, pa zvuči istovremeno i teskobno, mučno i abrazivno, ali i toplo i emotivno. Nezgodna kombinacija ali dobar album sa svega pet ali EPSKIH pesama:

https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/empires-of-ash 

Grci The Temple drže ozbiljan masterklas iz doom metala na svom drugom albumu, Of Solitude Triumphant. Ovo je moćno, melodično, veoma emotivno a dostojanstveno, sa zvukom koji je epske širine i ne onako razmrljan kako slični bendovi znaju da urade u masteringu, već topao, sa dubinom. Pesme su dugačke, spore, otmene i prepune harmonija koje perfektno prenose tu, jelte, poruku veličanstvene tuge i majestične depresivnosti u tijumfu samoće. Izuzetno. Možda i doom ploča godine:

https://thetemple2.bandcamp.com/album/of-solitude-triumphant

I za još majestičnog doom metala tu su Celestial Season sa drugim albumom ove godine. Nizozemski kolektiv koji predvodi Jason Köhnen – najpoznatiji kao elektronski muzičar Bong-Ra – je ove godine već izbacio jedan album i Mysterium II je zapravo njegov logičan nastavak sa šest dugačkih pesama spore, gudačima ojačane doom melanholije. Celestial Season uspevaju da vrlo klasičan doom metal zvuk sa romantičarskim, jelte,dramama u svojoj osnovi spoje sa gruverskijim, malo stonerskijim programom i ovaj je album preporučen svakome ko voli Peaceville zvuk iz ranih devedesetih, bez mnogo razmišljanja:

https://celestialseason.bandcamp.com/album/mysterium-ii

Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. The Cadavor Dog su iz Kanade i sviraju, pa, nekakav vrišteći speed metal. Sa malo modernijeg thrash zvuka umešanog u koktel, recimo. Album The Return Of The Dog je energičan, besan i dovoljno zabavan za svačije potrebe pa da ne mora još da se traži neka posebna originalnost. Ako volite pevače koji se krevelje dok pevaju, ovo je baš za vas:

https://thecadavordog.bandcamp.com/album/the-return-of-the-dog

Ne znam ko su i šta su Weight iz Osla, ali album Violence of the Divine je onako, šmekerski, pankerski thrash, dovoljno metaliziran i disciplinovan a dovoljno raspojasan da bude tačno na idealnoj krosover teritoriji. Ovo je puno odličnog gruva a istovremeno i legitimno žestoko pa i brzo, kad se nagazi na pedalu, i pošto se daunloud prodaje po ceni koju sami odredite apsolutno je preporučljivo da mu date šansu:

https://weighthc.bandcamp.com/album/violence-of-the-divine

Brazilci Krushhammer piče vrlo korektan blackened thrash metal. Debi album, Blood, Violence & Blasphemy ima deset satanskih, pivopijskih pesama brze, energične svirke, spakovanih u ekonomičnih dva do tri minuta čukanja. U načelu možda će nekom ovo biti monotono jer Krushhammer voze u istom tempu većinu vremena, ali zato i pomaže kad su pesme kratke i efikasne, dotrče do vas, poljube vas, išamaraju vas i odu. Vrlo solidan zvuk, odlična svirka, sve kako treba. Plus taj omot sa crvenim demonima koji imaju kozije glave, krila šišmiša i opasani su redenicima! Podignite rogove visoko i navalite:

https://krushhammer666.bandcamp.com/album/blood-violence-blasphemy

Meni je i dalje misterija kako iko na zapadnoj polulopti napravi OVAKO krš snimak u 2022. godini ali, evo, Revelator iz Teksasa imaju album simpatičnog old school thrash/ crossover zvuka nazvan Noble Rot, koji je dobro napisan i dobro odsviran ali... ali zvuči kao četvrti presnimak sa kasete, jebem mu mater. Dakle, autentično iskustvo ako imate godina kao ja. A ako imate godina kao ja a i dalje slušate thrash, pa... svaka čast:

https://revelatordallas.bandcamp.com/album/noble-rot

Australijski Destroyer 666 imaju novi album, Never Surrender i, s obzirom na to da će bend uskoro slaviti tri decenije rada, naslov je adekvatan. Jer ovo je vrlo sazreo a opet vrlo zabavan blackened thrash metal koji prosto isijava iskustvo i jednu decenijsku viziju, nudeći pesme koje su jako upeglane produkcijski i aranžmanski a da opet ne zvuče beživotno i generički. Destoryer 666 su naprosto ODLIČNI na ovom izdanju i nadam se da ga uskoro dobijemo i na Bandcampu jer ovo vredi kupiti iz sve snage:

https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_m52p0miL017UfaJryRBMUXy2qAsFXTMGA

Naravno da Bruiser iz Virdžinije sa TAKVIM imenom cepaju metalizirani hardkor ali Demo 2022 ima dve pesme koje su kao ispale iz ranih devedesetih ili kasnih osamdesetih pa su time meni nekako simpatične. Ovo je sirovo, iskreno i u svom sildežijskom nastupu – nekako naivno. U pozitivnom smislu:

https://bruiser804.bandcamp.com/album/demo-2022

Recimo da The Tooth iz Oklahome sviraju blackened sludge grindcore metal, ali nije najbitnija klasifikacija koliko je bitno da na EP-ju  We've Got Everything imate dve pesme destilisane brutalnosti. Ovo je sa koje god strane da ga pogledate šiljato, otrovno i mučno, ali meni baš takvo i prija. Ultra agresivno a daje se za koliko sami odlučite da platite. Pa, to je ljudski:

https://thetoothokc.bandcamp.com/album/weve-got-everything

Slično i Downcaste iz Ilinoisa imaju dve pesme koje daju za koliko sami ponudite na EP-ju Rapture in Ppain i ovo je, slično, muzika koja nije baš core i nije baš metal ali je negde između. U osnovi je sludge metal sa odličnim, razigranim  gruvom i bolesnim idejama, a bend krlja baš momački i mada realno ima osnovu da ga slušaju svi, slušaće ga samo najbolesniji:

https://downcastedoom.bandcamp.com/album/rapture-in-pain

Nije da su Reckoning iz Beograda sad nešto ugođeni sa mojim muzičkim preferencama, ali iz Beograda su a i Demo nazvan MMXXII Demo im je dobar pa je ipak red da ih ovde predstavim. Dakle, Reckoning sviraju metalizirani hardcore sa elementima melodičnosti koju ja vezujem za metalcore i ovo je dosta srećno odmereno. Muzika je teatralna i dramatična, rifovi snažni a vokali upečatljivi. Čak je i produkcija vrlo dobra mada naravno da ovakvim pesmama idealno treba još par slojeva laka da zvuče BAŠ onako kako bend želi. Ali za demo, ovo je izvrsno pa poslušajte, a plaća se koliko sami date:

https://reckoningcvlt.bandcamp.com/album/mmxxii-demo

Argentinski Disfuria je jednočlani crustcore/ D-beat projekat i Ignacio Elías Rosner koji sve ovo pravi to radi solidno. Album No tengo boca y debo gritar ima i dosta metal elemenata ali je ovo jednostavna, neposredna muzika u kojoj se klasični hardcore, grindcore i malo death metal izraza prirodno spajaju u krik gneva i revolta koji će vam biti blizak. Solidno producirano, plaća se koliko hoćete – dakle nema razloga da ovom ne posvetite malo vremena:

https://disfuria.bandcamp.com/album/no-tengo-boca-y-debo-gritar

Electric Ape iz Londona sebe naziva blackened hardcore bendom i to je u redu, ali treba imati na umu koliko su pesme na EP-ju  Slander and Appropriation kratke i brze pa i primetiti da je ovo delimično i blackened grindcore. Šta god da je u taksonomijskom smislu, ovaj je materijal jako prijatan i zabavan za slušanje, ako volite brze, energične pesme, promukli, hrapav vokal i stalnu smenu ritmova. Ne znam koliko ljudi svira u ovom projektu, njihova Instagram stranica nije od pomoći (ali je dosta artistički uspešna) ali ovo je što se mene tiče pravi, punokrvni bend koji apsolutno vredi proveriti:

https://electricape1.bandcamp.com/album/slander-and-appropriation

I Francuzi Hostile udaraju po blackened hardcoreu na istoimenom EP-ju i ovo je vrlo nasilnička, vrlo loše raspoložena muzika. Snimak i produkcija su sirovi, svirka divljačka a pesme jednostavne i sve to ima puno smisla na gomili. A plaćate koliko hoćete. Vrlo okej:

https://hostilewearefucked.bandcamp.com/album/hostile

Pa su tu onda i Nijemci GSTNK čiji album, snimljen posle brda singlova, a naslovljen Asphyxiation i sam meša blek metal i pank. Solidno je to i producirano i napisano da bude onako primitivno a kompetentno u isto vreme, sa jedanaest srazmerno kratkih pesama koje je lako odsvirati ali prijaju:

https://gstnk.bandcamp.com/album/asphyxiation

Kad smo već kod panka, Vice Squad imaju novi EP, The Winter Of Discontent i, mislim, Vice Squad su u formi na svemu što snime i ovo je IDEALANA ploča za zimsku sezonu i praznike. Christmas has been Canceled, kaže druga pesma a vi ne propustite:

https://vicesquad.bandcamp.com/album/the-winter-of-discontent-ep

Sa imenom kao što je Nihilist Death Cult ne očekujete ništa lepo ali album Death to All Tyrants ovog benda zapravo donosi mnogo lepote. Mislim, ta je lepota i abrazivna jer ovo je kombinacija D-beat hardcorea i death metala ali svi smo ovde odrasli ljudi iako smo i dalje deca pa se ovaj album sluša IZ SVE SNAGE i odvrnut do daske uz svest da njegove odlične, efektne pesme čine nepopravljivu štetu našim ušima. Ali vredi. Krljanje!

https://nihilistdeathcult.bandcamp.com/album/death-to-all-tyrants

Prison Shank deluju na papiru kao nekakav nabod-core ali istina je da EP Cropped ovog nemačkog sastava meša grindcore sa tim nekim gruverskijim, metaliziranim hardkorom. I mislim, kako meni to da se ne dopadne? Nema šanse – ovo je žestoko, brzo, sa kratkim pesmama i zakucavačkim blastbitovima, pa se meni sve to lepo sluša:

https://prisonshankband.bandcamp.com/album/cropped-2

Ruski Sordid Clot sviraju onaj prilično prepoznatljivo slovenski goregrind na albumu Raging Of Noble Rots. Nije ovo ni mnogo originalno, da se razumemo, a previše čista (!!) produkcija mu ne čini baš mnogo usluga, ali opet, Sordid Clot sviraju dobro i imaju sasvim solidno shvatanje žanra pa ovaj album, pogotovo po ceni od koliko date, ima svoj šarm:

https://sordidclot.bandcamp.com/album/raging-of-noble-rots

Jednočlani Mental Mutilation iz Vinipega zvuči vrlo korektno na split albumu sa First Days of Humanity. Ovo je primitivan ali korektan goregrind koji ne upada u klasu kućnih ,,gorenoise" projekata kakvi su danas u većini i servira klasične goregrind pesme snimljene jeftino ali pošteno. Meni se to vrlo dopalo, za razliku od First Days of Humanity koji je, jelte više koncept nego muzika. Ali plaćate koliko hoćete i to je vrlo okej:

https://mentalmutilation.bandcamp.com/album/split-with-first-days-of-humanity
https://fdoh.bandcamp.com/album/split-w-mental-mutilation

Novozelanđani Grave Axis se korektno predstavljaju svetu sa debi-kasetom Dismal Aeon. Ovo je atmosferičan, pomalo  i ,,tehnički" death metal zvuk, ali koji se pre svega drži težine, agresije i pretnje kao osnovnih vrednosti. Grave Axis u ove četiri pesme lepo kombinuju klasične '90s death metal trikove sa nešto kontemplativnijim idejama i to vrlo lepo funkcioniše:

https://wroughtmaterial.bandcamp.com/album/dismal-aeon

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Grčki Serement je ,,novi blackened death metal bend iz Atine" i bogami se na prvom EP-ju, Deviation from God momci prikazuju u odličnom svetlu. Ovo je brz, zakucavački, tehnički precizan a ekspresivan ekstremni metal koji će se dopasti svakome u rasponu od ljubitelja Morbid Angel do ljubitelja 1349. Što, slažem se, nije OGROMAN raspon ali ovo je prosto takva muzika, brza, puna finih detalja, sa lepim rifovima, autoritativna i moćna. Dve pesme  i veoma dobar prvi nastup pred svetom. Plus ti urnebesni navodnici oko imena albuma na omotu!

https://serement.bandcamp.com/album/deviation-from-god-ep

Nisam neki preveliki ljubitelj melodičnog death metala ali mi je debi album budmpeštanskih The Aphotic Strain bio simpatičan. Ovo je melodini death metal koji nije mnogo melodičan, zapravo, i u principu je bliži nekom hardcore izrazu nego klasičnom melodeathu. Pesme su jednostavne, napaljive i mošerske a zvuk jeftinjikav i zbog toga simpatičan, posebno jer se bend štimuje normalno i odmah zvuči nekako prijateljski i neposredno. Pored svega ovi dobri ljudi album prodaju po ceni koju sami odredite:

https://theaphoticstrain.bandcamp.com/album/palingenesis

Ni Dystopia A.D. iz Garden Stejta nisu nužno sasvim po mom ukusu jer je i njihov drugi album, Doomsday Psalm u dobroj meri unutar melodeath granica, ali... ali nije ovo običan melodeath i kad se prevaziđu vokali i povremeni rifovi koji su jasan omaž The Black Dahlia Murder, Doomsday Psalm je zapravo interesantna ploča progresivnog death metala kojoj ne bi škodila malo dinamičnija produkcija ali koja ima šta da ponudi što se tiče kvaliteta pesama i izvedbe:

https://dystopiaad.bandcamp.com/album/doomsday-psalm

Sa imenom kao što je Zombie Feast nema mnogo nedoumica šta se svira u Grčkoj. Bend ima i istoimeni EP sa pet pesama premlaćujućeg death metala koji se klati kao zombi, miriše kao zombi i generalno je dosta inspiracije pokupio od zombija, pooglavito Cannibal Corpse. Ali to je u redu jer nikada nije previše dobrih, mošerskih bendova ovog tipa. Dobar zvuk, čvrsta svirka, pristojan materijal:

https://zombiefeast.bandcamp.com/album/zombie-feast

Meksikanci Horrid Sight se odlično prikazuju svetu na svom debi albumu, Evil Made Flesh. Ovo je kvalitetan, šmekerski deaththrash metal odličnog tempa ali i vrlo lepo urađenih aranžmana. Horrid Sight su možda mlad bend ali članovi imaju dosta iskusta sa prethodnim projektima i ovo je jako dobro odmeren odnos zrelosti i nadahnute napaljenosti koji u finalnom produktu daje energičan, žestok album metala koji podiže pritisak i tera na akciju. Sjajno:

https://horridsight.bandcamp.com/album/evil-made-flesh

Voleo sam prošlogodišnji EP Human Beasts poljskog rodno izbalansiranog dvojca Vephar pa sad kada su oni snimili debi album imam takođe samo reči naklonosti i hvale. Ascension Through Torture donosi nekomplikovan, zabavan, brz i energičan death metal stare škole sa odličnim ženskim vokalom i puno zlih rifova. Nema ovde skoro nikakvih elemenata koji bi album prokazali kao produkciju iz 2022. godine i to je, u ovom slučaju, pozitivno jer Vephar naprosto sviraju prirodno, rutinirano a inspirisano i uz pristojan zvuk koji imaju isporučuju gomilu dobrog raspoloženja. Obavezno:

https://vepharmetal.bandcamp.com/album/ascension-through-torture

Kad brutal death metal sasatav nazove album Feminism, to treba čuti. Iskusni indonežanski trio Wafat svira od polovine devedesetih, njihov peti album se zove baš Feminism i isporučuje jako kvalitetan death metal zvuk. Ovo je em dobro odsvirano, em dobro napisano, sa jasnim estetskim korenima u brutal death zvuku poznih devedesetih i ranih godina ovog veka, a tematski se bavi rodnom ravnopravnošću i, mislim, ja teško da mogu ovo jače da preporučim. Ako volite brutal death metal koji nije apsolutno iskarikiran kako to danas ume da se zalomi, a još je i socijalno progresivan. Wafat su lak izbor:

https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/wafat-feminism

Hamvak je jednočlani projekat Mađara po imenu Dávid Vadkerti-Tóth a koji sada živi u Štutgartu i on je ovo zamislio kao nastavak svog prethodnog samostalnog atmosferičnog blek metal projekta Solus. I Hamvak svakako ima elemente atmobleka ali je debi album, Maelstrom Of Abhorrent Incantations, neka simpatična kombinacija black i death metala koja zvuči mračno, preteće i uspeva da čoveka time odobrovolji. Jeste ovo na momente monotono i Vadkerti-Tóth se pre svega oslanja na blastbit, a što može da zamori uho, ali ima tu nekog lavkraftovskog šmeka i svirka i produkcija su dobri:

https://hamvak.bandcamp.com/album/maelstrom-of-abhorrent-incantations

Meksički Indepth su vam od one sorte progresivnog death metala gde možete da odaberete bilo kojih pola minuta sa drugog albuma, Ancient Architects i da čujete arpeđa, blastbitove, bas bez pragova i tačno znate kako zvuči sve ostalo. I ako volite ovakvu muziku, Indepth su prilično zabavni. Meni je malčice zamorno što pesme uglavnom zvuče kao MASA nabacanih delova koji su mogli ići i drugim redosledom, ali to ne mora da bude problem ako se ovom priđe kao prosto kolekciji zanimljivih zvukova. Bend svakako dobro svira i ima pristjojnu produkciju i meni je ovakav tech-death sa progresivnim tendencijama u principu simpatičan pa poslušajte:

https://indepthmx.bandcamp.com/album/ancient-architects

A Kanađani Obvurt na svom debi albumu – za Unique Leader – prže tehnički death metal koji je meni dosta lepo legao. Triumph Beyond Adversity je kolekcija pesama koje svoje demonstriranje tehnike ne stavljaju u prvi plan već su pre svega u pitanju atmosferični, pažljivo pisani komadi u kojima su neparni ritmovi i strateški korišćene disonance deo gradivnog materijala a ne poenta sami za sebe. Obvurt time svoju nemalu ekspertizu stavljaju u službu dobro napisanog i sekvenciranog albuma i ovo je zrela, odlična ploča death metala očišćenog od većine dečijih bolesti. Da je malo dinaminije masterovano bilo bi savršeno a i ovako je dobro:

https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/triumph-beyond-adversity

Mnogo jednostavniji su glazgovski Coffin Mulch čiji novi EP Into the Blood ima jednu novu, studijsku pesmu klasičnog švedskog death metal zvuka, sa teškim srednjetempaškim ritmom, HM2 distorzijom i brutalnim vokalom, a onda slede i četiri pesme smnimljene uživo sa još te fino razrađene kombinacije death metala i D-beat hardcorea. Ukusno i ugodno:

https://coffinmulch.bandcamp.com/album/into-the-blood

Unchristian Christian je solo projekat čoveka po imenu Christian Ludvigsson a koji je Šveđanin što na albumu Sulphurfeast pruža vrlo kvalitetan omaž klasičnom švedskom death metalu. Uprkos pomalo šaljivom imenu, muzika je veoma dobra, pesme su stručno napisane a izvedba i produkcija solidne. Ludvigsson ne ide na puku emulaciju zvuka Nihilist ili Entombed i njegova muzika je jasna posveta ali ima svoju dušu i saund pa sam ja vrlo zadovoljan:

https://unchristianchristian.bandcamp.com/album/sulphurfeast

A bostonski Stone the Oracle na svom drugom EP-ju, The Noose Tightens donose četiri mošerske, nestašne death metal pesme koje imaju malo i uličnog hardcore šmeka. Ovo je vrlo kompetentno napisano, odsvirano i producirano, da ne bude zabune, ali su pesme kratke, efikasne i prilično komunikativne pa se može reći i da ovakav death metal može da posluži da uvuče i ,,normalnu" publiku. Fino je a plaćate koliko hoćete:

https://stonetheoracle.bandcamp.com/album/the-noose-tightens

Argentinski Nocturnal Desecration imaju EP sa čak šest pesama, Liberation Through Death  i ovo je vrlo solidan blackened death metal, koji ne komplikuje baš preterano nego ide na snagu i mračni, kavernozni ugođaj. Prilično je to lo-fi i sirovo po zvuku ali sama svirka ima sofisticiranosti i vredi da se malo u nju zaroni:

https://nocturnaldesecration.bandcamp.com/album/liberation-through-death

Za ljubitelje prljavog old school death metala tu su australijski Hormagaunt sa debi albumom, In the Flesh. Bend je negde između klasike tipa Incantation i novoklasike tipa Tomb Mold, sa svojim bolesnim rifovima, sirovom, neolitskom svirkom i podrumskim zvukom, te pesmama koje sa svojim stalnim skretanjima i savijanjima muzičke teorije više priliče Ktuluovim nego ljudskim ušima. Dakle, sjajno je. Jebeno sjajno:

https://hormagauntdeath.bandcamp.com/album/in-the-flesh-2
https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/in-the-flesh

Portorikanci Kranio cepaju vrlo dopadljiv deaththrash na EP-ju sa dve pesme, Crushed Beneath Decomposition. Ovo je onaj late '80s/ early '90s zvuk koji volite, sa Kreatorom, Sepulturom, Sadusom i Mercilessom koji se sreću na raskrsnici i odmah uleću u veličanstven lančani sudar. Dve pesme ali odlične:

https://officialkranio.bandcamp.com/album/crushed-beneath-decomposition

A Habitual Slaughter je solo projekat Grahama Matthiasa koga znamo i kao Nest of Scum. EP  Ravenous Undead nudi solidan, kvalitetan brutal death zvuk nešto starije škole. Ovo je prilično snažno informisano '90s stilom i dobro napisano, pa onda i dobro producirano. Ko voli dobar, mošerski rif i lomatanje, neće pogrešiti:

https://nestofscum.bandcamp.com/album/ravenous-undead

Prijao mi je novi EP benda Nighnacht iz Arizone. Asking To Be Killed ima sedam pesama ali one traju između minut i po i dva i po minuta i na programu je sirov ali dovoljno suptilan blackened-death metal sa finom kombinacijom melodičnih black tema, primitivnih death rifova i pevanja kao iz, jelte, nekog košmara. Lepo:

https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/asking-to-be-killed

Evo nas na kraju sa multižanrovskim projektima i starim dobrim heavy metalom. Grci 7REEP su mnogo više posthardcore nego baš metal ali njihov album Unset je pun odlične, glasne, abrazivne a gruverske gitarske muzike pa mislim da bi se dopao najvećem delu metalaca sa malo rafiniranijim ukusom. Ovo je kolekcija kratkih, vitkih pesama koje imaju jedan centralni motiv i vrte ga organski i ekonomično par minuta pa se završe. Pritom, bend svira odlično, pevanje je raznovrsno a produkcija sjajna. Jako dobro u celini:

https://7reep.bandcamp.com/album/unset-2

Made For Lying iz Bruklina su komplikovani za klasifikovanje jer je njihov EP Weed and the American Worker malo sludge metal, malo grindcore, malo hardcore a onda malo i nekakav gruverski metal... Da bude komplikovanije, ovo je, kažu oni ,,prva strana" budućeg albuma čija će druga strana biti snimljena od para koje zaradi prva strana u prodaji. Mislim, srećno, naravno. Pomaže što je materijal ovde ODLIČAN, žestok, razjaren a opet tehnički kvalitetan pa i progresivan. Krlja se ovde baš kako treba pa poslušajte:

https://madeforlying.bandcamp.com/album/weed-and-the-american-worker

Bors imaju album kojim zatvaraju 2022. godinu i proslavu tridesetogodišnjce ozbiljnog, odgovornog, državničkog rada. Fade je mahom drone album, ali kod Borisa nikada ništa nije tako jednostavno pa ovde ima i bubnjeva, i bend i dalje zvuči baš kao Boris a ne kao, recimo Sunn0))). Šest pesama i sat i po abrazivnog ambijenta za sladokusce:

https://boris.bandcamp.com/album/fade

Grci Blame Kandinsky su vrlo zanimljivi na abumu Eclectic Ruiner. Mislim, ovo bi moglo da vam zvuči i dosta pretenciozno, ali ja cenim kada je mathcore ovako energičan, a opet da se ne iscrpljuje samo u demonstraciji tehnike i memorisanja komplikovanih aranžmana, pa su mi Blame Kandinsky nekako na pravom mestu između ,,televizijskog" alt-metal benda i underground mathcore ekscentričnosti. Vrlo zabavan album:

https://blamekandinsky.bandcamp.com/album/eclectic-ruiner

The Ghost of Fu Kang Walker je prekomplikovano ime za bend koji svira ne preterano komplikovan – makar za shvatanje – hard rok/ hevi metal. EP The Ghost of Fu Kang Walker je debi izdanje za sastav iz Pensilvanije i ovo je pet pesama kvalitetnog, svirački mišićavog teškog roka koji klasični '70s izraz spaja sa malo gruverskog, modernijeg stila. Meni VRLO prijatno a bend ovo deli besplatno. Proverite:

https://theghostoffukangwalker.bandcamp.com/album/the-ghost-of-fu-kang-walker-ep

I Njujorčani Mick's Jaguar sviraju čvrst, energičan hard rok na albumu Salvation. Ovo je deset pesama četvrtastog, energičnog hrad roka koji te neke klasične uticaje kanališe na moderan način i donosi nam dosta radosti i dobrog raspoloženja. Po ko zna koji put ću reći da cenim bendove u kojima žene sviraju i nešto drugo sem klavijatura pa posebno ističem da ovde imamo Grace Hollaender na gitari i mada Mick's Jaguar ne preteruju sa originalnošu, ovaj album ima dovoljno autentičnog rokanja i rolanja da ja budem sasvim zadovoljan. Mislim, pesma kao što je Speed Dealer je dovoljna da svakome ulepša dan, jebem mu mater.

https://micksjaguar.bandcamp.com/album/salvation

Za porciju propisnog sleaze metala, Pursuit iz Lajpciga su izdali debi album, Loose Lips i od omota, preko produkcije pa do zavodničkog šapata na prvoj pesmi, Lovers Have Their Price, ovo je namenjeno ljudima sa posebnim muzičkim ukusom. Ali, mislim, nije da tih ljudi ima malo. Ovakvi albumi su osamdesetih harali top listama i mada Pursuit možda nisu u istoj klasi kao i najveća imena glam/ sleaze metala, ovo je svakako ubedljiv žanrovski album i zadovoljiće svakog kome ovakve muzike nikad nije dosta:

https://pursuitdlx.bandcamp.com/album/loose-lips

Power metal? A šta kažete na jedi metal? Vis Mystica iz Pensilvanije nude baš ovo i njihov debi EP, Celestial Wisdom baziran je na Star Wars tropima ali je ozbiljno napisan i odsviran. Produkcijski je meni skoro nepodnošljiv jer je ovo HIPERKOMPRIMOVANO i bez ikakve dinamike, ali ova dva momka vrlo dobro sviraju a njihove pesme iako jako pompezne, napisane su kvalitetno i ubedljivo:

https://vismysticaband.bandcamp.com/album/celestial-wisdom
https://youtu.be/sMPts9EiQ1Q

A bečki Grim Justice ima treći album, Justice in the Night i njihov melodični heavy metal se dobro drži evo već duže od decenije. Grim Justice nemaju naročito skupu produkciju pa čak ni neke velike i originalne ideje u svojoj interpretaciji hevi metala stre škole ali su izražajni i iskreni u tom izrazu pa ne mogu da ne budu simpatični. Ovo je negde između '70s škole (Wishbone Ash, Thin Lizzy, Rainbow) i NWOBHM poput Maidena i TOPT i meni je, uz jake vokale Michele Vignoli sve to naprosto jako simpatično:

https://grimjustice.bandcamp.com/album/justice-in-the-night

Mourn the Light iz Konektikata sviraju fin tradicionalni heavy metal sa sve galopirajućim ritmovima na EP-ju Stare into the Face of Death. Ovo je melodično i ima preslatku međuigru gitara i klavijatura za baš old school ugođaj, a opet je odsvirano ubedljivo i ne može se svesti na prostu rezurekciju zvuka iz sedamdesetih. Pesme su poduže i ambiciozne a produkcija dobra i ovo ne treba propustiti:

https://mournthelight.bandcamp.com/album/stare-into-the-face-of-death

Haunted Trip je split album između brazilskih heavy metal bendova Hellway Train i Hell Gun. Dosta se tu pakao pominje i ovo je pakleno najviše u pogledu dosta jeftine produkcije, ali oba benda su srčani, borbeni metal komboi stare škole i u muzici se i pored vrlo sirovog zuka, bez rezervi može uživati. Hell Gun su nešto melodičniji, Hellway Train nešto ,,uličniji" ali i jedno i drugo je divan sirov heavy metal kakav su uvek pravili bendovi sa srcem na, jelte, rukavu:

https://hellwaytrain.bandcamp.com/album/hounted-trip

Dead Mammals iz Ročestera imaju novi Mini LP, Chew the Fat i ovo je i dalje sjajna kombinacija noise rocka i, recimo, gruverskog sludge zvuka. Naslovna pesma je najava narednog ful albuma, ali sve pesme ovde su odlične i biće taman po meri ekipi koja se osamdesetih i devedesetih tesala uz Scratch Acid i Pussy Galore. Forbidden Place daunloud prodaju po nižoj ceni od samog benda pa vi vidite, ovo se ne propušta.

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/dead-mammals-chew-the-fat
https://deadmammals.bandcamp.com/album/chew-the-fat

Portugalci (da ne kažem Portugalcy) Lyzzärd na svom drugom albumu,  The Abyss sviraju simpatričan old school heavy metal. Ovo je melodično, sa napaljenim rifovima, pevačem koji voli falseto i ako vam ne smeta njegova dikcija i okej ste sa miksom koji nije veštački nabudžen, Lyzzärd nude sasvim fin program. Pesme su napisane ambiciozno, izvedba je žustra a atmosfera pobednička:

https://lyzzard.bandcamp.com/album/the-abyss

Asgarth su baskijski heavy/ power metal sastav koji radi već četvrt veka. Zeldatik im je peti album, ali prvi posle bogami sedamnaest godina pauze i ovo je vrlo pročišćen, siguran muzički program, sa pesmama koje se ne gube u baroknim aranžmanima već pravilno doziraju i plasiraju rifove i melodične refrene. Prijatno, radio-friendly a opet punokrvno odsvirano:

https://asgarth.bandcamp.com/album/zeldatik

Ahhh, Šveđani Steelwings su osnovani 1982. godine, pa prvi album izbacili 1989. a drugi 2019. i sada nam stiže treći, Still Rising, putem pouzdanog njemačkog izdavača Pure Steel koji vrlo dokazano ima sluha za odličan klasični metal. A Steelwings jesu odlični. Still Rising zvuči istovremeno i klasično i moderno, sa pesmama i zvukom koji prizivaju '80s nostalgiju ali se u njoj ne iscrpljuju. Ovo je melodično, optimistično i podseća da je heavy metal posle svega u velikoj meri uvek bio muzika dobrog raspoloženja za ljude koji vole da su loše raspoloženi. Vrlo dobro:

https://puresteelrecords.bandcamp.com/album/still-rising

Album nedelje stiže iz Montane. Hammers Of Misfortune su za dvadesetjednu godinu snimili sedam albuma i njihov bizarni, ambiciozni, užasno kreativni spoj progresive, thrasha i psihodelije savršeno radi na novom albumu, Overtaker. Moram da kažem da su Hammers Of Misfortune naprosto na mestu u mom mozgu gde se susreću Pink Floyd, Voivod i  Black Sabbath i da već sam njihov zvuk, sav u teatralnom, pomalo kabaretskom okultnom glamuru meni izaziva emisije serotonina od kojih se malo, jelte, upiškim od sreće. A gde su tu sjajno napisane pesme koje spajaju razmetljivost tehničkog thrash metala sa ambicijom ali i dubinom klasičnog prog roka? Pa, tu su! Overtaker je izvrsno napisan, veoma dobro produciran, pun izuzetnih ženskih vokala i sjajno aranžiranih klavijatura i gitara a još je i BRZ kao najbrži thrash meal albumi. Kako Vhol, drugi sličan projekat u kome takođe svira dvoje članova ovog benda kao da više ništa neće snimiti posle izuzetnog albuma Deeper than Sky od pre sedam godina, tako su mi Hammers Of Misfortune još dragoceniji a Overtaker je album koji ne mogu da dovoljno nahvalim. Ovo je za mene sažetak svega dobrog i ambicioznog u teškom roku u poslednjih pola veka i ko mu ne posveti barem jedno slušanje sebe će lišiti nečeg naprosto VELIČANSTVENOG.

https://hammersofmisfortune.bandcamp.com/album/overtaker

[Aco Popara Zver]

EDIT: Mada baš i ne spadaju u ovu temu. 

Neeeeeee. Evo i Meho čim se spomenuo Load izbacio dvije plahte od teksta da ispere usta haha

a Džejms... ja ne kontam ovu savremenu produkciju, njega sam bukvalno razumio šta priča, odnosno pjeva, na svakom albumu do ovih novijih. Čak i St Anger sam razumio, prosto čule su se riječi. Ovdje moram da guglam lyrics neđe.

Uzmeš npr Creeping Death Live, čak i kad publika pjeva razumiješ šta pjeva, ovdje ni Hetfilda ne razumiješ. Da li je do producenata ili šta nemam pojma...

[Petronije]

Iskren da budem, nisam do sada obraćao pažnju toliko na ove finese o kojima ovde diskutuju usputni i Meho, iz prostog razloga što nisam muzičar a ni audiofil. Umem da razlikujem neki low bitrejt mp3 od onog kao najboljeg i to je otprilike to, zvučni sistem imam neki edifier, nije baš ona najgora konfekcija ali daleko od hifi, sluške sa aliexpressa dvosistemske, kupljene pre jedno 7-8 godina, važile su kao za dobre tada, naravno daleko od nekih ozbiljnih slušalica. Ali pošto mi je Džettel od skoro upalio deezer hifi, i sada mogu da strimujem lossless quality, uzmem da preslušam taj Reign in blood. Jebemu stvarno dobro to zvuči, ili sam se istripovao zbog svega što ste pisali, ali pustim recimo posle Foo Fighters, nije to to, glasnije ali ravnije. Opet kažem, možda se tripujem, možda na ovim mojim sistemima ni ne mogu da čujem razliku. Na čemu vi slušate muziku, jel imate neke besne hifi sisteme od par iljada evra pa sve to čujete, ili može i na nekim sirotinjskim varijantama?

[Meho Krljic]

Ne tripuješ se, naprotiv, to se vrlo lako čuje. Ja slušam muziku na zvučnicima od 30 evra starim deset godina i in-ear sluškama od 30 evra, tako da se ovde uopšte ne radi o suptilnim razlikama. DRC, odnosno "digital range compression", koji se danas radi u masteringu zaista izravnava nivoe za sve frekvencije i čini muziku glasnijom ali ravnijom i to se BAŠ čuje.

[usputni_boem]

Isto sirotinjska oprema i kod mene, plus nisam neki audiofil, ali recimo zvuk bubnjeva na Metallica: Lux Aeterna verujem da ubija u pojam na svakom sistemu...

[Meho Krljic]

Problem sa Larsom je svakako što je em slab bubnjar generalno po pitanju tehnike em ga mrzi da vežba. Ono prvo je nekako prevazišao time što bend praktično pravi pesme koje se prilagođavaju njegovom stilu svirke, a ono drugo uglavnom time što mu stavljaju izuzetno jak kompresor na bubnjeve koji mu izravna dinamiku. A pošto je Metalika ipak veliki bend, veliki broj drugih bendova kopira to to oni rade pa je pogotovo u thrash i death metalu jako komprimovanje već u miksu a kasnije i u masteringu postalo široko korišćena tehnika. Sad u Ćetvrtak će na mom blogu izaći najnoviji mikstejp koji sam uradio sa izborom sa ovogodišnijh notabilnih thrash metal izdanja i to je parada skoro do karikature brickwallovanih snimaka. Muzika odlična, ali mastering užasan.

[usputni_boem]

Ako ništa drugo, bar je iz te Larsove ograničenosti nastao prepoznatljiv zvuk Metalike koji volimo. Mada bi definitivno bilo zanimljivo čuti šta bi Hetfild u nekom paralelnom univerzumu napravio sa boljim bubnjarom (Larsom ili nekim drugim  ). 

[Meho Krljic]

Ima i u ovom univerzumu. Evo onaj čuveni koncert gde je Lombardo zamenio bolesnog Larsa. Provaliti kako Battery odmah zvuči energičnije (mada svakako manje kao "Metalika" a više kao normalan thrash metal) i koliko se Truiljo naloži kad ima sa sobom bubnjara koji kida.


https://youtu.be/96nV-x3jfLg

[Petronije]

Samo da se zahvalim na odgovorima, možda ste mi i srušili sneška što se tiče metalike i muzike generalno, to ćemo još videti. 

[usputni_boem]

Dobro, uvek je tu Reign in Blood da uteši  Nema na čemu 

Ima i u ovom univerzumu. Evo onaj čuveni koncert gde je Lombardo zamenio bolesnog Larsa. Provaliti kako Battery odmah zvuči energičnije (mada svakako manje kao "Metalika" a više kao normalan thrash metal) i koliko se Truiljo naloži kad ima sa sobom bubnjara koji kida.

Provaljujemo 

[Meho Krljic]

Pred kraj godine je pravilo da nema mnogo VAŽNIH metal izdanja. Ipak, ove nedelje imamo mnogo zanimljivosti, uključujući jedan od najboljih death metal albuma godine, onda jedan od najbučnijih blek metal albuma godine (a koji stiže iz Srbije!) pa i jedan moćan thrash metal Ep koji pričao, er, fudbalu. Ajmo, ajde, itd.

Blek metal za početak! Eu Me Tornei o Sol je brazilski jednočlani blek metal projekat koji se načelno dosta razlikuje od onog što danas očekujete od sličnih postava. Svakako, album The Art of Failure ima jeftinu, kućnu produkciju, melodičan je i emotivan, ali Collar, koji je sve ovo napisao i odsvirao, ima uho za spajanje melodičnih sintisajzera sa oštrom, napadačkom black-death svirkom pa materijal na kraju zvuči iznenađujuće kinematski sa vrlo ozbiljno aranžiranim sint-temama preko brutalnog krljanja. Interesantno, originalno, a plaća se koliko sami odredite:

https://eumetorneiosol.bandcamp.com/album/the-art-of-failure

Vandaud je projekat dva Norvežanina koji vrlo simpatično meša melodični blek metal i death metal, u dobroj produkciji i sa interesantnim idejama u pesmama. EP Vestland, njihov debi, ima pet pesama koje bi trebalo da budu zanimljive i publici koja voli melodični death metal a da Vandaud ipak vrlo sigurno ostaju na liniji odbrane vrednosti norveškog blek metala. Odlično napisano i sjajno odsvirano, apsolutno treba čuti:

https://vandaud.bandcamp.com/album/vestland

Ukrajinski Mørkt Tre ima novi EP, Марення Осені i ovo je jako dobro. Mørkt Tre uspevaju da budu jako melanholični a onda i agresivno mračni na istom materijalu a da to ne zvuči skarabudženo i odglumljeno i ovo je blek metal sa više slojeva zvuka i temama koje postoje maltene nezavisno od samog zvuka. Jako impresivno a posebno je sjajno što neke pesme bend daje u dva miksa pa ,,atmosferična" publika može da sluša jedne varijante a ,,old school siledžije" mogu da slušaju druge. Izvrstan materijal:

https://mrkttre.bandcamp.com/album/--3

Sasvim na drugom kraju spektra su malezijski Saka čiji novi kasetni EP, Into Hell stiže više od decenije nakon prethodnog demo snimka i isporučuje svu zamislivu sirovost. Ovo je šest pesama NESVETOG war metal zvuka koji je toliko distorziran i prljav da čovek može da dobije tetanus ako se mnogo približi. Saka su sve  suprotno od dostojanstvenog, promišljenog, kontemplativnog blek metala, njihova muzika je kao silovito povraćanje nakon noći provedene u konzumiranju jeftinog alkohola i ako to zvuči kao pročišćujuće, katarzično iskustvo – a zvuči – navalite!

https://goatlordthrecords.bandcamp.com/album/goat-70-saka-into-hell

Fäust je jednočlani francuski melodični black/ death projekat koji dosta podseća na Dissection i to mu je bez sumnje najbolja preporuka. Hoću reći, ako volite Dissection, debi album ovog projekta, Death from Beyond je vrlo preporučljiva zamena imajući u vidu kvalitet muzike ali i produkcije. Michael Hellström aka Mickael Rigollet koji ovo svira i peva već ima dosta iskustva sa bendom Elvenstorm u kome svira gitaru, a sa Fäust je napravio vrlo promišljen solo-izlet i ovo bi mogao biti početak jedne uspele samostalne karijere:

https://faustblacklion.bandcamp.com/album/death-from-beyond

Гетьман aka Hetman je ukrajinski jednočlani (u principu) projekat koji vrlo interesantno spaja blek metal i folk motive. Najnoviji album, Чорне серце (Black Heart), peti za deset godina je sigurno produciran i ističe se odličnim songrajtingom, a mada Олексій Бондаренко, mastermajnd iza ove muzike uopšte ne forsira blek metal da bi bio ,,tr00",  ovo nije ni muzika koja se sad nešto umiljava mejnstrim publici već je pronađena baš zdrava sredina. Korišćenje živog bubnja, koji svira Сергій Омельчук takođe veoma oplemenjuje zvuk i Чорне серце je izuzetno upečatljiv album na kome se folk motivi koriste pametno, promišljeno i proživljeno. Ovi ljudi trenutno žive pod bombama, u Hersonu, pa pomislite malo i na to dok budete u albumu uživali:

https://hetman.bandcamp.com/album/-

Australijski jednočlani projekat Krvna (gde je jedini član i autor sve muzike Krvna Vatra Smrt) ima drugi album, For Thine Is the Kingdom of the Flesh i, pa... ovo je odlično. Ovo je blek metal koji u fullu voli monumentalnost i teatar ali koji je pritom i simpatično ukorenjen u klasičnom heavy metalu pa imamo kombinaciju zaista dramatičnih modernih blek metal aranžmana i old school soliranja koje se lepo uklapa uz krvoločnu svirku. Ovo je iznenađujuće potentna, moćna kombinacija i Krvna je sebe apsolutno upisala na listu savremenih blek metal asova čiji rad valja pratiti:

https://krvna.bandcamp.com/album/for-thine-is-the-kingdom-of-the-flesh
https://youtu.be/319zJTER-9g

Njemački Geistlicht je možda stereotipni atmoblek sastav, ali meni je iz nekog razloga njihov drugi album (i drugi ove jeseni), Fading Light, BAŠ lepo legao. Mislim, ne odmiče se to uopšte predaleko od tih očekivanih elemenata žanra, ali ovaj bend o kome se ne zna ništa – ni koliko ima ljudi u njemu – je snimio ploču zaista prelepih atmosferičnih tema, odsviranih vrlo ubedljivo, aranžiranih sa ukusom i čak i produciranih prihvatljivo tako da se postigne dobar balans između razmazanosti i ipak nekakve definisanosti instrumenata. Jako lepo napisane pesme, jako dobro predstavljene, apsolutne preporuke:

https://geistlicht.bandcamp.com/album/fading-light

A Jumalkyrpä je jednočlani/ dvočlani projekat iz Finske i  Tuhannen Loikkaa Kohti Armageddonia im je drugi EP uopšte ali i ovee jseni. Ali je snimljen pre dve godine. I ovde imamo na programu četiri pesme vrlo pristojnog, urednog black-death zvuka koji je atmosferičan, zreo, prilično otmen. Materijal je ne samo dobro produciran već i napisan odmereno, promišljeno, bez preteranog komplikovanja ali sa aranžmanima koji vidno prevazilaze osnovnu blek metal matricu i daju pesmama meru ličnog. Vrlo lepo:

https://jumalkyrpa.bandcamp.com/album/tuhannen-loikkaa-kohti-armageddonia

Srpski Order of The Black Skull predstavlja vrlo zajeban atak na uši na svom prvom albumu, Nihilista. Ovo je sirovi, vrlo agresivni blek metal sa PAKLENIM ženskim vokalom i zvukom koji doslovno urniše uši i proizvodi glavobolju, ali kad se čovek probije kroz taj naprženi, ultrakomprimovani betonski zid buke, pa, ovaj trio piše vrlo solidne pesme a svirka je moćna i ubedljiva. Osam pesama posle kojih jedno pola dana nećete ništa uspeti da čujete, ali osam DOBRIH pesama posle kojih jedno pola dana nećete ništa uspeti da čujete. Vredi:

https://orderoftheblackskull.bandcamp.com/album/nihilista

Idemo dalje: stoner rock, doom metal, hard rock, psihodelija, sludge metal... Forbidden Place Records pred kraj godine izbacuju neka vrlo lepa izdanja. Kilverez su bend iz Sent Luisa u Misuriju i njihov novi album, Bring On The Asteroid je jako lepa kombinacija faziranog nojz roka i stoner roka sa osam čvrstih, gruverskih pesaama. Uprkos nihilističkom naslovu albuma, ovo nije prenaglašeno agresivan ili mračan materijal i u pitanju je sasvim pristojno raspoložena muzika čije su dvominutne forme idealne da vas dovedu na pravu temperaturu i ohrabre da stupite u novi dan. Jaka preporuka:

https://kilverez.bandcamp.com/album/bring-on-the-asteroid
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/kilverez-bring-on-the-asteroid

Švedski sastav Belsemora na istoimenom debi albumu nudi vrlo lepo osmišljen stoner rok za dobro raspoloženje i provod. Belsemora pišu kratke, efikasne pesme  sa bluzerskom osnovom i svim onim ,,retro" elementima koje volimo – Hammond orgulje, klepetuša... – a onda ih pakuju u modernu ali toplu, prijatnu produkciju. Gitara je ovde jako nisko naštimovana i jako JAKO distorzirana a vokali su melodični i dobro aranžirani pa Belsemora časno i uspešno idu stopama Black Sabbath i drugih '70s bendova, pokazujući da formula apsolutno radi i posle pedeset godina. Odlično:

https://belsemora.bandcamp.com/album/belsemora-2

Isto iz Švedske su Flora čiji album Seeker's Paradigm donosi zanimljiv, prijemčiv zvuk pogodan i za šire narodne mase ali i za nas koji voimo opskurno i hermetično. Dakle, ovo je kao da Alice in Chains sviraju doom metal sa malo – kako sam bend naglašava – orijentalnih harmonija u zvuku. Lepo napisano, vrlo dobro producirano i odlično odsvirano, ovo je nešto što možete slušati i sa svojim ,,normalnim" prijateljima a da se ne osećate kao da ste izdali sopstvenu personu:

https://youtu.be/CDWE4jXhgtA

bunsenburner su iz Frajburga u Njemačkoj a njihov album poise je dosta onako akademski uozbiljena muzika koja je malo stoner rok, malo ambijent, malo psihodelija. Dobro to zvuči u svakom segmentu i jedini problem vam može biti što vam se više sviđa jedan od ovih stilova od ostalih, pa vam neke pesme na albumu mogu biti dosadne pauze dok čekate da se vrati ono što volite. Ali ako ste širih shvatanja, bunsenburner nude pristojan program:

https://bunsenburner.bandcamp.com/album/poise


Caracara su sa Rod Ajlenda i njihov album, Vagrant Witness Cantos ima svega četiri pesme ali najkraća od njih traje deset minuta i osamnaest sekundi. Nije malo, ali kad krenete da slušate shvatite da Caracara sviraju vrlo VRLO prijatan stoner rok sa psihodeličnim elementima i da se ekstremna trjanja pesama zapravo lako podnesu. Muzika je ovde ne smao vrlo dobro producirana i odsvirana već i spretno napisana tako da se slušalac postepeno uvede u gruv i onda u njemu vozi koliko je potrebno. Naravno da pesme imaju i psihodelične momente eksperimentisanja sa zvukom ali sve to lepo i pridodno izde uz pesme koje imaju tu bluz/ hard rok osnovu i Caracara pružaju uglavnom vrlo prijatan, ugodan program celim trajanjem albuma:

https://caracara2.bandcamp.com/album/vagrant-witness-cantos

Darkfoil su narkoticima pokretan blackened sludge metal sastav iz Bangladeša. Mislim, jel' treba još nešto da se kaže? Pogledajte samo omot! EP  Chasing The Dragon or Going Down The Line počinje naslovnom pesmom koja melje jedanaest i po minuta a za njom sledi korektno nazvana Snort me to the Moon. Darkfoil su suptilni koliko i udarac bezjbol palicom u facu ali znaju da ćete, statistički, biti suviše drogirani da išta manje od toga primetite.

https://darkfoil.bandcamp.com/album/chasing-the-dragon-or-going-down-the-line

Kad smo već kod mučnog sludge zvuka, Chained to the Bottom of the Ocean su ove godine izdali već jedan živi album i nekoliko EP-jeva ali novi EP, I Tried Catching You But You Fell Through Me ne treba propustiti. Ovo su tri pesme koje uprkos pretencioznim imenima i benda i izdanja donose izuzetan doom-sludge metal koji svoju sporost, abrazivnost i težinu venčava sa otmenom melanholijom na idealan način. Ovaj masačusetski bend je na sebe skrenuo dosta pažnje ove godine, ali nikako bez razloga jer ih ubedljivost izraza koju ovde demonstriraju izdvaja od kolega na najbolji način. Odlično:

https://chainedtothebottomoftheocean.bandcamp.com/album/i-tried-catching-you-but-you-fell-through-me

Witchcult su iz Krajstčrča na Novom zelandu a njihov debi EP, isto nazvan Witchcult traje, sa sedam pesama, preko pedeset minuta. EP? Pa, ovo bi u nekim normalnim vremenima bio album, ali dobrom, poštujemo da bend smatra da još treba da radi pre nego što spravi debi album. Ovo je svakako muzika koja uhu prija, ako to uho voli nadrogiran, spor, iznurujući stoner rok zasnovan na mnogo džemovanja i improvizacije. Otud i ta ogromna trajanja pesama, pa već prva – God is Gay – vozi preko jedanaest minuta, kombinujući psihodelična dozivanja preko zavijajućih gitara sa klasičnim sabatovskim rifovima. Možda će Witchcult na kasnijim snimcima malo zauzdati svoju muziku, džemove stesati na pesme od 4-5 minuta, ali ovo prvo izdanje je uzbudljivo u svojoj nesputanosti i ambiciji sve trojice muzičara da rade šta hoće, sigurni da ih povezuje telepatska spona. Tu je i obrada Dixonove kultne Spoonful, a koja ima jedan od onih najprepoznatljivijih, najlepljivijih bluz-rifova u istoriji i ja ne mogu da ne aplaudiram iz sve snage. EP naravno plaćate koliko hoćete:

https://witchcultchc.bandcamp.com/album/witchcult

Sanktpeterburžani Spaceking su, makar na albumu Anticosmic Stoner metal, dva momka koja OZBILJNO tresu. Ovo je zaista, vrlo heavy, vrlo glasan stoner metal, sa dosta gruva i ,,antikosmička" komponenta je najpre u tome da ovde nema pevanja pa je muzika, tako instrumentalna, pomalo self-indulgentna i tripozna. Ali Rusi ozbiljno krljaju i sve se to vrlo lepo posluša.

https://spaceking666.bandcamp.com/album/anticosmic-stoner-metal

Štokholmski Nihilistic Vision imaju mračno ime i mračnu naslovnu stranu minialbuma Hedonism, ali muzika je zapravo vrlo vozački, prilično brzi stoner/ sludge/ groove metal. I dobra je, pesme imaju fine rifove i idu brzo pa ne stižete da pomislite kako ovde zapravo nema previše originalnosti. Naprosto, Nihilistic Vision su ubedljivi:

https://nihilisticvision.bandcamp.com/album/hedonism

Maharaja su iz Ohaja a njihov minialbum Aviarium ima samo četiri pesme. Ali su one teške, mučne, jako distorzirane. Maharaja sviraju sludge metal koji se najbolje vidi u mraku i mada njihova muzika ne ostavlja mnogo prostora za nadu i optimizam, ona nije nemaštovita i nekreativna. Ima ovde interesantnog gruva i varijacija i bend zvuči zrelo i prosvirano:

https://maharajaohio.bandcamp.com/album/aviarium

Idemo dalje na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. I, mislim, ako vam je volja da čujete skoncentrisano zlo, tu su Beekeeper iz San Dijega. Mislim, bend ima jedan album iza sebe ali novi EP, Group of Death je o... fudbalu. Ali je u pitanju blackened thrash metal sa gitaristkinjom/pevačicom koja zvuči kao da bi vam iskopala oči da se usudite da ispred nje stanete u živi zid a i ostatak benda je navežban i generalno zajeban. Kratke, UBISTVENE pesme, praktično hardcore svirka, neočekivani upadi klin vokala koji svemu dodaju dimenziju opere, nepromašivo:

https://beekeepermetal.bandcamp.com/album/group-of-death

Blackened speed metala nikada nije dosta pa su Infernal Bloodshed iz švedskog grada Malmea upasali kožne jakne u redenike i snimili demo sa četiri pesme i introm. I ovo je dosta kompleksna muzika u žanru koji se načelno ne diči kompleksnošću. Infernal Bloodshed se trude da u klasičnu speed metal formulu ubace dosta promišljenog aranžiranja a da se ne izgubi ta izvorna pokretačka sila i, za moj groš, prilično im dobro ide. Blek metal elementi se čuju i u rifovima, ne samo na vokalu kako je to običaj i ovo je zaista lep materijal koji obećava dosta uzbuđenja kad dođe vreme da se snima album.

https://infernalbloodshed.bandcamp.com/album/demo

Londonski trešeri Halberd izbacili su novi EP, Thrashbestos i ovo su četiri pesme kvalitetnog, disciplinovanog thrash metala koji ne pretenduje da ikako donosi nešto novo u oprobanu i udobnu formulu. Halberd naprosto pišu i sviraju unutar dobro poznatog, jelte, estetskog prostora, ali to rade vrlo dobro i ovde se dobija korektna količina ložačkih rifova, ispucalog, hrapavog vokala i energičnog ritma. Fino.

https://halberdbanduk.bandcamp.com/album/thrashbestos

Naravno da budimpeštanski Türböwitch sviraju speed metal. Mislim, zovu se Türböwitch. Čudi me da umlaut nisu stavili i na ,,i". Enivej, drugi album ove postave, Fullmoon Liquorthropy je zabavan, pijan, rokerski, solidno produciran, vrlo ,,street" u svom stavu ali vrlo tehnički korektan na svim nivoima na kojima se to broji. Devet pesama motorhedovske rokačine ubačene u petu brzinu, sa naslovima kao što su Fuck off in Hell ili Infernal Beer Demons – mislim, ako vam se tu ništa ne dopadne, problem je u vama:

https://turbowitch666.bandcamp.com/album/fullmoon-liquorthropy

Fugitive je novi bend Blakea Ibaneza iz Powertrip i ovaj kvintet na svom prvom izdanju, EP-ju naslovljenom Maniac, cepa zao, mračan, a ložački thrash metal. Činjenica da je ovo objavio 20 Buck Spin bi već i sama po sebi trebalo da je dovoljna da privuče pažnju jer oni ne objavljuju ,,običan" žanrovski metal pa i Fugitive svoj thrash pravi sa ekstra količinom sirovosti i jedne sofisticirane primitivnosti. Izdavač ističe kako je ovo pit-friendly muzike i jeste, ovo je thrash metal koji svoje tehničke kvalitete stavlja u drugi plan – a ima ih – a u prvom planu su napaljujući rifovi i kompulzivan ritam, te odlični vokali Setha Gilmorea iz teksaških Skourge. Naravno da je ovo sve jako dobro a završavanje sa obradom Bathoryjeve Raise The Dead je predivan oproštajni gest (imajući u vidu smrt pevača Power Trip, Rileyja Galea). Ne  propustiti:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/maniac

Misbrukt su dva Norvežanina koji sviraju sve instrumente i debi album, isto Misbrukt im ima osamnaest pesama hardkor panka po receptima starih majstora. Ovo je jednostavno, sirovo, brzo, energično i onako, jeftino u najboljem mogućem smislu. Naravno, ima ovde malo i metala, tehnički ovde se radi o krosover albumu, ali sve je toliko krševito i prostački da se ja sav rastopim od šarma. Pevanje na Norveškom se podrazumeva kao i plaćanje po izboru:

https://badnoiserecords.bandcamp.com/album/misbrukt

Flesh Terror iz Pensilvanije kombinuju pank i mračni metal za neku vrstu sirovog, jednostavnog crustcore izraza koji lepo curi na albumu (EP-ju?) On Guerilla Warfare. Materijal ima osam pesama i one i nisu prekratke a pored polivačkih, mučnih rifova u prvom planu je moćan, ispucao vokal upečatljive pevačice Amy L Nitrite. Ženu na sikama na instagramu možete videti kako na koncertima pored mikrofona koristi i motornu testeru pa Flesh Terror svakako imaju šmeka uživo a i ovaj studijski material meni veoma prija:

https://fleshterror.bandcamp.com/album/on-guerilla-warfare

Temporal Riff su iz Mineapolisa i njihov ,,thrash doom" zvuči dosta pankerski ali EP Bloodwine ima pet pesama simpatične lo-fi produkcije i jednako simpatične svirke. Neke pesme su maltene čist pank, recimo UFO// AEO// UAP, dok su neke bliže metalu. Nije da ovde ima puno dooma, možda u niskom štimu i načinu na koji je gitara distorzirana, u ponekom rifu itd. ali ovo je pre svega vrlo razigran i zabavan metalizirani pank sa osobenim zvukom i idejama i meni se jako dopao:

https://temporalriff.bandcamp.com/album/bloodwine

MurakuMo stižu sa prljavih (?) tokijskih ulica sa koferom punim čvrstog, metaliziranog hardkora. Japanci imaju lepu istoriju sviranja hardkor muzike ali češće u crustcore/ D-beat maniru nego u moshcore stilu koji ovde preovladava pa sam odmah imao izvesne sumnje i zapitanosti, ali, mislim, ovo je dobro. EP Power Abuse ima pet čvrstih, heavy pesama majstorski odsviranih i produciranih a i generalno solidno napisanih. Meni se ovo dopada jer nije ,,čist" '90s moshcore zvuk već ima u sebi malo '80s čukanja pa je to bliže nekim mojim preferencama. Solidno:

https://murakumohc.bandcamp.com/album/power-abuse

Rapid Fire iz Raleja u Severnoj Karolini su, PAK, hardkor bend po mom ukusu i prferencama. Album World Ablaze ima osam pesama ali ni jedna ni ne prilazi granici od dva minuta i mada ovde imamo metal-disciplinu u svirci, rifovi i aranžmani su jednostavni i jednostavno nedodoljivi. Rapid Fire su onaj mid-to-late-80s hardkor/ krosover u kome se čuje fascinacija thrash metalom ali gde još nije došlo do upliva siledžijske ,,street" estetike pa ovo izdanje preporučujem svakom ko voli DRI, Lethal Aggression, Crumbsuckers itd. Daunloud se daje po ceni koju sami odredite, što je samo po sebi hardkor:

https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/world-ablaze

Finski grajnderi Napalm Ted imaju novi EP i Pestilential Pursuit je apsolutno u skladu sa reputacijom ove ekipe. Ovo je pet pesama visokokvalitetne, tehničke grajndkor svirke koja je i razgovetna i dobro producirana i napisana tako da demonstrra ambiciozne aranžmanske ideje. Napalm Ted su evoluirali daleko od klasičnih grindcore predložaka jednostavnosti i primitivnosti a da nisu izgubili ni trunku energije i agresije. Izvrsno:

https://wrongdiskrecords.bandcamp.com/album/napalm-ted-pestilential-pursuit

Kanađani Cleaver za svoju muziku kažu da je ,,street slam" pa EP Pain Everlasting možete slušati ako volite beatdown hardcore ili, generalno, teški, metalizirani hardcore jer su Cleaver svakako bliži tome nego klasičnom slamming death metalu. Naravno, ima ovde slemova, ali muzika je kreirana tako da su slemovi jedan njen deo a ne osnova, dok su vokali mnogo razgovetniji od onog što je za slem danas standard. Da ne pominjem prelaske u D-beat ritam koje nećete često čuti u slemu... Ali prijatno je sve to, naravno, onako, sirovo i prljavo, a teško i nasilno:

https://cleaverhc.bandcamp.com/album/pain-everlasting 

Putrid Torso su dva Španca sa EP-jem Prologue to Nowhere koji ima dve pesme nervoznog, vrlo tviči brutal death metala. Ovo je otrovan koktel blastbita i momenata predaha uz izlomljene moš-delove, ali u principu sprint bez stajanja kroz kao žilet oštre rifove, rafale bubnejva i šibu neljudskih vokala. Pakleno:

https://putridtorso.bandcamp.com/album/prologue-to-nowhere-2

Dehiscence su iz Portlanda i kao i veliki broj bendova iz Portlanda zvuče potpuno ludački na EP-ju Colony. Ovo je šest pesama u šesnaest minuta koljačkog deathgrinda, bez, što se kaže uzimanja talaca ali sa generalno dobro napisanim pesmama, čvrstom produkcijom i vrlo žustrom izvedbom. Odlično:

https://dehiscence.bandcamp.com/album/colony

Mourning Veil su dva tipa iz Omahe sa prvim EP-jem, Communion i ovo je pet pesama kvalitetnog blackened death metala. Ovo je čvrst, dobro napisan i aranžiran death zvuk sa samo malo black elemenata, ali i sa puno zanimljivih rifova, pa i solaža i vidi se da je ova muzika nastajala metodično, promišljeno i da se radi o ljudima koji poznaju žanr. Solidna produkcija, vrlo dobro debi izdanje:

https://mourningveil.bandcamp.com/album/communion

Iako Withered Throne, death metal sastav sa Floride, sebi priopisuje i malo ,,blackened"šmeka, istina je da debi album, Enantiodromia zapravo nudi samo vrlo fin tehnički death metal koji naprosto nije samo bezdušno udaranje iz sve snage i ređanje sukcesivnih demonstracija navežbanosti. Withered Throne dolaze iz Morbid Angel/ Hate Eternal škole sa možda malo Nile začina i ovo je vrlo pitka, vrlo prijatna ploča muzike koja impresionira tehnikom ali nikada se ne zaustavlja na tome. Kvalitetno miksovano, vrhunski odsvirano i lepo napisano, Withered Throne nude pun program za probirljivog slušaoca:

https://witheredthrone.bandcamp.com/album/enantiodromia

Sacrilegion su mlada ekipa iz Solt Lejk Sitija a debi album, From Which Nightmares Crawl je izuzetno prijatna kolekcija mračnih, skurilnih old school death metal pesama. Ovo nije demonstracija muzičke tehnike (mada bend odlično svira) niti prosta kolekcija mošerskih rifova već promišljena celovečernja horor-predstava za ljude koji vole disonancu ali vole i da mlate glavom ko nenormalni. Sacrilegion su još jedan od onh savremenih death metal bendova koji naizgled beznaporno prelaze granice između nekakve kompleksnije teorije harmonije i najprlljavijeg, podzemnog death metala gradeći skulpturu koja osvaja svojom monstruoznošću i elegancijom u isto vreme. Izvrsno. I, da, ovo je taj jedan od najboljih deathmetal albuma godine koji sam pomenuo u uvodu. Zapanujuće:

https://sacrilegion.bandcamp.com/album/from-which-nightmares-crawl

Finski Nihile nisu ništa snimili sedam godina ali EP Hopeless Kind sa tri pesme traje preko dvadeset minuta pa je ovo pošten, častan povratak. Bend je sada ,,čist" death metal, sa niskim štimom i heavy zvukom gitara mada muzika Nihile u sebi ima pored skandinavskog death zvuka i elemente hardkor panka, još nešto ostataka blek metal korena i zapravo dosta zanimljivih ideja. Pesme su dugačke i atmosferične kako bi te ideje imale prostora za rast i razvoj i ovo je jedna zrela, kvalitetna ploča ljudi koji unutar dobro definisane forme uspešno inoviraju i kreiraju svež ,,sadržaj". Vrlo dobro.

https://nihile.bandcamp.com/album/hopeless-kind


(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Ready for Death su novi čikaški bend sa članovima iz Racetraitor, Indecision, Pelican i Haggathorn a isotimeni debi album  je vrlo prijatna reimaginacija deaththrash metala kao platforme za pričanje distopijskog naučnofantastičnog narativa. Ne znam da li se album Ready for Death računa u konceptualne ali ovo je kolekcija kraktih, efektnih pesma odličnih rifova, a koje se pretapaju jedne u druge i zaista tvore jednu jasnu metastrukturu. Vrlo prijatno:

https://readyfordeath.bandcamp.com/album/ready-for-death

Norvežani Horrifier su jedno od najprijatnijih iznenađenja ove nedelje sa demo snimkom Howl from the Grave Demo 2022 koji je njihovo prvo izdanje, ali koje ih, jelte, prikazuje u izvrsnom svetlu. Horrifier prže old school death metal sa jednom sigurnošću koja je pomalo i zapanjujuća kad pomislite da su ovo ljudi rođeni u ovom veku i da je '90s death metal nešto što se dešavalo pre njihovog rođenja. Dakle, vrlo sigurno, vrlo ubedljivo, sa četiri pesme sjajnih rifova i tenzične atmosfere, producirano veoma dobro i moćno na svim nivoima. Demo se daje za sumu koju sami odlučite da izdvojite a ja ću sa velikim interesovanjem čekati prvi album ovih sjajnih likova:

https://horrifiermetal.bandcamp.com/album/howl-from-the-grave-demo-2022

Švajcarci Cremation rade već tri decenije i novi, peti album, Where the Blood Flows Down the Mountains je fina i sazrela kulminacija njihove karijere sa klasičnim death metalom u osnovi i nekim simpatičnim nadgradnjama. Da se razumemo, Cremation ne odlaze predaleko od '90s death metal predložaka ali između mošerskih rifova i mrvećeg ritma ima prostora i za neke neočekivao melodične pasaže koji osvežavaju klasičnu matricu. Ta je matrica sama po sebi već zdrava i Cremation se pokazuju kao više nego kompetentni za proizvodnju teškog a prijemčivog death metala pa ovo valja poslušati ako ste tako naštimovani:

https://cremation.bandcamp.com/album/where-the-blood-flows-down-the-mountains

Iz Indonezije dolaze Rvntvh, progresivni death metal projekat sa debi albumom Contemplation of the Void. Dosta to sveže i interesantno zvuči već time da se ne oslanja na već uobičajene prog-death formule koje imamo na zapadu i Rvntvh su uspeli i da mi privuku i zadrže pažnju svojom finom, melodičnom a otmenom atmosferičnom muzikom.

https://rvntvh.bandcamp.com/album/contemplation-of-the-void

Degradations iz Atlante u Džordžiji se vode kao metalcore bend ali album Masque sa kojim se vraćaju posle pet godina je maltene death metal. Mislim... deathcore? Melodeathcore? Ne znam, ali ovo je prilično solidno za moje uši. Krlja se ali sa osećajem:

https://degradations.bandcamp.com/album/masque

Zato su tu Limb Dealer iz Kanzas Sitija da vam pokvare dan svojim demo snimkom Demo '22. Ovo nije čist death metal već kombinacija death metala i sludge metala, sve onako primitivno, mučno, zajebano. Al dobro. Četiri pesme pakla i užitka. Paklenog užitka. A plaćate po želji:

https://limbdealer.bandcamp.com/album/demo-22

Za klasičniji death metal zvuk tu su peruanski Icons of Blasphemy. Novi EP, United Though Death, a koji je samp olovina split albuma sa (isto peruanskim) Motherfog (a čija strana NIJE na Bandcampu) je baš onako dementan i primitvan kako volite, a da je ipak sve dovoljno sofisticirano i tehnički korektno da ne zaudara po detinjastom diletantizmu. Jedna od tri pesme je obrada Rigor Mortisa (well, jednog od milion bendova sa tim imenom) i ovo je generalno vrlo solidan materijal za svakog ko voli cannibal Corpse i slične, jelte, boleštine:

https://iconsofblasphemy.bandcamp.com/album/united-though-death

Na kraju smo i pokrivamo međužanrovske bendove i hevi metal. Veilburner su duo iz Pensilvanije sa već šestim albumom za osam godina rada. VLBRNR je ploča koja bend predstavlja u sazreloj ali i dalje divlje eksperimentalnoj fazi rada i to rezultira dobrim, zanimljivim materijalom. U osnovi black-death metal, VLBRNR je pun psihodelične, disonantne muzike koja ipak nije samo hrpa nabacanih ideja već okultna, onostrana sila što su je muzičari pažljivo aranžirali nudeći slušaocu materijal koji nije zaista dezorijentišući. Ove kompozicije, bez obzira na to kako deluju na površini sa svojim komplikovanim ritmovima i psihodeličnim klavijaturama, nisu sklapane odokativnim, slučajnim metodama i Veilburner se ovde pokazuju kao vrlo kompetentni da u muzici avangardne ambicije ponude i zanat. Apsolutne preporuke:

https://veilburnerband.bandcamp.com/album/vlbrnr-dissonant-death-black-metal

Soil of Fear su nekakav progresivni metal iz Belgije, u najvećoj meri nastali pod uticajem Gojire ali debi EP nazvan .​.​.​And Now ? nije tek prepisivanje od Gojire – bend pominje i machine Head i Lamb of God kao uzore – već meni prilično nadahnuta i interesantna smeša gruva, psihodelije i matematike. Soil of Fear umeju da odmere kada da budu melodični, kada da budu čudni, kada da budu napadni i agresivni a kada da vas dočekaju sa himničnim refrenom. Treba držati oko na njihovom daljem opusu:

https://soiloffear.bandcamp.com/album/and-now

Posthardkor ekipa iz Filadelfije, Desperate Living iam odličan miniLP, Shame, sa šest pesma krljačke ali suptilne svirke. Ovo je bučan i emotivan program koji nije, naravno, ,,metal" u užem smislu ali je njgova ekspresivnost bliska svakom metalcu, a čist jebeni volumen i distorziranost zvuka će vam zagrejati srce. Odlično:

https://livingdesperate.bandcamp.com/album/shame

Iako se Bretonci Karv Du računaju u avangradni blek metal, na debi albumu, Aos Si : Balance of Harmony and Chaos ostalo je vrlo malo tragova blek metala i ovo je više progresivni metal koji susreće nešto hermetičniji avangardni zvuk u jednoj potentnoj smeši mišićave, emotivne izvedbe i promišljenih aranžmana. Blek metal je tu pre svega u svedenosti zvuka ali svirka je jako dinamična a pesme smelo napravljene. Veoma interesantan prvi album koji između ostalog pleni lepim, dinamičnim masteringom:

https://karvdu.bandcamp.com/album/aos-si-balance-of-harmony-and-chaos

Švajcarski power metalci Gomorra – sa dvojicom prominentnih Bosanaca u postavi – snimili su drugi album, Dealer of Souls i ovo je prijatna, energična ploča melodičnog a tvrdog metala koji uspeva da bude i teatralan i epski a da ipak umakne toj čestoj kletvi power metal produkcije koja čini muziku beživotnom i plastičnom bez obzira na kilodžule energije koji se u nju ulivaju. Gomorra sviraju znojavo i pošteno i zvuče kao grupa ljudi koja strastveno radi nešto što voli radije nego kao bezdušna mašina. Volim:

https://gomorraband.bandcamp.com/album/dealer-of-souls

Debi album švedskih Krilloan, nazvan Emperor Rising pomalo demonstrira to o čemu pričam. Ovo je sjajna ploča, naravno, izuzetno napisana i odsvirana ali produkcijski je to prekomprimovano za moj ukus u masteringu pa onda ni miks u kome se kao ipak čuje separacija instrumenata nije dovoljan da me odobrovolji. No, ako niste opsednuti dinamikom kao što sam ja, Krilloan nude vrlo solidan program power metala koji je melodičan, epski, uzbudljiv, naprosto odličan. Krilloan su kao mlađa, napaljenija verzija Blind Guardian i da su samo malo dinamičnije masterovali materijal ja bih sada pričao o albumu nedelje. A i ovako imamo na jelovniku izvrsnu ponudu:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/emperor-rising

Mnogo su slatki Čileanci Hexen na svom EP-ju  Wild Hunt koji donosi čak šest melodičnih hevi metal komada. Hexen nisu sad neki inovatori niti imaju skupu produkciju ali njihove pesme su himnične a energične, baš onako herojski a nepretenciozno kako treba. Južna Amerika ZNA.

https://hexenchile.bandcamp.com/album/wild-hunt

Humma Kavula su četiri momka iz Bay Area okoline San Franciska a njihov istoimeni debi EP je prilično srećna kombinaciju progresivnih ambicija i uzora koji stoje u '90s alternativnom metalu. Dakle, ovo je kao Alice in Chains ili Soundgarden ukršten sa Primusom i, šta ja znam, Jane's Addiction? Pa recimo da bi nabrajanje SVIH '90s bendova koje smatram relevantnim oduzelo previše vremena tako da, DA, baš tako ovo zvuči. Ali zvuči odlično:

https://hummakavula.bandcamp.com/album/humma-kavula

Spears of the Empire je novi EP, sa dve pesme, starog portlandskog heavy metal benda Glacier. Začeti još krajem sedamdesetih, Glacier su ponovo aktivni od polovine prošle decenije i ovaj EP ih prikazuje u dobroj formu sa dve epske, energične heavy/ power metal pesme koje zvuče zdravo i uzbudljivo, sa tematkim fokusom na, kaže bend, bronzano doba i tadašnje neke, jelte, legende ali i realnosti. Muzika je dobra, zrela i primereno teatralna, svirka čvrsta i momačka a produkcija kvalitetna. Vrlo pristojno:

https://glaciermetal.bandcamp.com/album/spears-of-the-empire

Offended iz Leedsa sviraju melodičan, starinski heavy metal na prvom albumu, Welcome to Nowehere. Ovo me i produkcijski i generalno estetski stvarno podseća na osamdesete i taj neki mekši deo metal muzike (recimo na Kanađane Loverboy ili April Wine), sa prijatnim vokalnim harmonijama ali sa i dalje poštenom teškorokerskom svirkom. Produkcija bi mogla da bude i skuplja ali ovo bez sumnje ima šarma:

https://offendedband.bandcamp.com/album/welcome-to-nowhere

Evo nam i drugog albuma internacionalnog projekta Highways. Ovo je i dalje stamen, čvrst heavy metal tradicionalne forme ali modernog zvuka, sa članovima iz SAD, Čilea, Ukrajine i Indije i mada članovi nikada, jelte, nisu bili u istoj prostoriji, Breaking The Code zvuči vrlo pristojno. Ne sad nešto revolucionarno ali ovo je upeglan, kvalitetan heavy metal koji ima malo tog ,,jutjub supergrupa" prizvuka ali nije da to nešto mnogo smeta. Prijatno je:

https://highwaysmetal.bandcamp.com/album/breaking-the-code

Čileanci Merciless Law su prvi album izdali proletos ali pošto se gvožđe kuje dok je vruće a taj prvi album je bio vrlo solidan, evo i drugog albuma pred kraj godine. The Holy Company ima još osam pesama kvalitetne heavy metal svirke sa elementima speed metala i Merciless Law ponovo demonstriraju ne samo kvalitetnu tehniku i produkciju nego i talenat za pisanje upečatljivih tema i kompozicija. Ovaj album i produkcijski i aranžmanski zvuči zrelije i ko god da voli tradicionalni, cheesy heavy metal sa uličnim a himničnim prizvukom, ovde će naći oltar da se na njemu radosno pomoli:

https://mercilesslaw.bandcamp.com/album/the-holy-company

Termination Force su iz Sautemptona, osnovani su prošle godine a Netherworld im je prvi EP i ovo je fini, jeftino producirani, pošteno napisani i odsvirani tradicionalni heavy metal. Termination Force ovde zvuče kao jako dobar demo bend što je meni sasvim na mestu, sa rifovima koji kao da su reciklirani od drugih, poznatijih bendova koji im nisu dali dovoljno pažnje, i pevačem koji se vrlo prijatno ističe žustrom izvedbom. Pet pesama zle atmosfere i napaljujućih refrena, ja sam vrlo zadovoljan:

https://terminationforceuk.bandcamp.com/album/netherworld-ep

Kanadski Arcane Tyrant svoj tradicionalni heavy metal ukrašavaju sa samo malo okultnih prizvuka da zvuči zabavnije, ali naslov albuma, njihovog trećeg za četiri godine, Heavy Metal Force, dosta jasno ukazuje kakva vas ovde muzika čeka. Naime, fina, cepačka, melodična, nostalgična ali živa i dinamična. I produkcijski je ovo simpatično sa dinamičnim masteringom i bez veštačkog budženja zvuka. Bend ne zvuči ,,savršeno" ali su sitne nesavršenosti, na primer u pevanju, deo njihovog šarma. Meni ovo prija:

https://arcanetyrant.bandcamp.com/album/heavy-metal-force

Kalifornijski Titan's Wrath ima dosta krš mastering na svom novom EP-ju, Will of the Beast ali muzika je pošten znojav, epski heavy metal. Ovo je pet podužih pesama lepih rifova, pompeznog pevanja i generalno jake, energične svirke i moćne atmosfere i čak ni sam miks nije tako loš... koliko uopšte mogu da čujem pored ovog zločina od masteringa. Ako uspete da prevaziđete taj ružan zvuk, Will of the Beast je ODLIČAN EP odličnog heavy metala koji zaslužuje svu pažnju i obožavanje:

https://titanswrath.bandcamp.com/album/will-of-the-beast

Helsinški Rokets su jebeno odlični na svom drugom albumu, Break Free, nudeći devet ubedljivih hard rok/ hevi metal himni za slušaoca od ukusa. Ovo je zvučno i po šmekerskom stavu tačno negde na tragu fuzije '70s glam roka i pank roka, sa muzikom koja je energična, puna optimistične energije, očišćena od premišljanja i nesigurnosti. Ovo je, prosto, proslava rokenrola u najčistijoj formi i zaslužuje vašu nepodeljenu pažnju:

https://rokets.bandcamp.com/album/break-free

Tim ,,Ripper" Owens je snimio novi EP sa svojom novom postavom, Ripper, nazvan Return to Death Row i ovo je moderni heavy metal PREMIJUM kvaliteta. Mislim, Ripper peva onako razbijački i nadrkano kako i očekujete od jedinog čoveka na svetu koji je bio dostojna zamena za Roba Halforda u Judas Priest, ali ovo je i vrlo časno, vrlo kvalitetno napisana i odsvirana ploča. Ekipa koja ovde svira ima solidnog iskustva (tu su braća Bellmore koja su svirala sa Deejem Sniderom, tu je Jamey Jasta iz Hatebreed, te basista Chris Baudette o kome ne znam BAŠ ništa) a muzika je generalno napravljena da bude prirodna ekstrapolacija onog što je Owens radio sa Judas priest na Jugulatoru. I, mislim, jako je dobro – bez filozofije i prevelikih konceptualizacija, ovo je teški metal koji kida i cepa i sve snage ali koji ne zaboravlja ni na melodije. Nije originalno, niti ima ambiciju da dekonstruiše ili rekonstruiše žanr ali je ZDRAVO:

https://youtu.be/yoTpB4kKtPg

Za kraj i kao album nedelje, nešto moćno. Colonial Wound su jedan od onih bendova koji stručno mešaju nosie rock i sludge metal za kombinaciju težine, brutalnosti, abrazivnosti ali i sofisticirane, nadahnute kompozicije. Debi album, Easy Laugh je superiorna, ali SUPERIORNA kolekcija tenzičnih, zajebanih pesama koje uspevaju da sede tačno na ivici manične opsesivnosti detaljima ali da se preko nje ne prevrnu i padnu u ambis, već da muzika uvek bude uobličena u kvalitetne pesme koje imaju puno teksture i dubine ali su bazirane na jasnim temama i pažljivo aranžirane. Ovo je destilat raznih elemenata ekstremne muzike spakovan u devet kratkih, ekonomičnih pesama odlične produkcije, odlične svirke ali pre svega jasno fokusirane vizije. Izvanredno:

https://hexrecords.bandcamp.com/album/colonial-wound-easy-laugh

[klem]

odlicne grindcore stvari...valjda tu nema tog kompresovanja jer to je onako lo-fi muzika

[klem]

evo ovo je prilicno bucno tako da smanjujem zvuk kad slusam preko slusalica za razliku od ostalog grindcore-a


https://www.youtube.com/watch?v=74OyzaHbflI&ab_channel=TheGrindShow

[Meho Krljic]

Skoro smo na kraju godine i ponuda novih izdanja polako presušuje dok se izdavači spremaju na malo odmora. Naravno, ako gledate preglede vodećih zapadnih pubikacija, čini će se da maltene NIŠTA nije izašlo, ali to nije tačno. Malo entuzijastičnog kopanja ispod površine otkriće da i dalje imamo dosta interesantne muzike da je pregledamo, pa nemajte brige, metal je globalna stvar i on se ne vodi sezoskim pravilima koja važe na pojedinim krajevima planete.

Blek metal na samom startu. Dvočlani finski YRR ima EP Sokeiden Valtakunta, a koji je posle jednog demo snimka ranije ove godine njihovo prvo izdanje. I prikazuje ih u odličnom svetlu, ako pod odličnim svetlom podrazumevate najcrnji mrak, tminu i bezdan beznađa. Ovo je blek metal stare škole, prljav, sirov, mračan, ali ne bez minimuma tehničkih kompetencija. YRR su jednostavni i snimljeni ekstremno jeftino ali pesme imaju teme, rifove, aranžmane, čak i atmosferu u svom tom besomučnom krljanju. Vrlo korektno i osvežavajuće:

https://varjontemppeli.bandcamp.com/album/sokeiden-valtakunta

Madridski Død Håp imaju fin album maničnog post-blek metala nazvan Black Sun. Za razliku od većine post-blek metal bendova koji forsiraju melanholiju, Død Håp sa njom meša dosta nelagodnih atmosfera i ovo nije samo shoegaze sa vrištanjem već muzika sa širim spektrom atmosfera i emocija. Prijatno:

https://withinthedarkwoods.bandcamp.com/album/black-sun

Sarajevski muzičar, Osman Ramadanović je ona poslovična armija-od-jednog-čoveka sa masom jednočlanih projekata u svom portfoliju. Je li sve to hermetični, sirovi blek metal? Pa, ne, verovatno ne SVE ali projekat Deathcircle nudi baš to na svom debi albumu, Feast Upon the World of Illusions. Nije ovo ni sad nešto originalno niti se MNOGO izdvaja od drugih sličnih projekata drugih sličnih ljudi sa svih strana sveta ali je autentično, snažno, razarački i emotivno i na pravi način obeležava desetogodišnjicu rada ovog projekta:

https://deathcircle.bandcamp.com/album/feast-upon-the-world-of-illusions

Ima dosta bendova sa imenom Rot a onaj o kome danas pričamo dolazi iz Vijetnama i ima debi album, As Darkness Burns. I bogami je ovo solidno. Bend postoji negde od 2004. godine i muzika na ovom albumu zvuči sazrelo, prosvirano, sigurno. U načelu, Rot sviraju sirovi, agresivni blek metal ali ovo je em za par klasa zanatski kvalitetnije od većine raw black metal bendova koji danas snimaju, em u svom old school pristupu usvaja i elemente death i thrash metala za jednu prijatnu, pitku kombinaciju. Odličan je Rot, ne propustite:

https://rotvietnam.bandcamp.com/album/as-darkness-burns

Turci Nocte snimili su debi album, Assassination of Azrael i ovo je vrlo prijemčiv black-death metal, sa energičnom svirkom, paklenim, disonantnim rifovima i pesmama koje umeju da potraju ali i da održavaju tenziju i visok nivo silovitosti tokom celog tog trajanja. Nocte su pritom tematski vrlo raznovrsni i ovo ni u kom slučaju nije prosto album generičkog antihrišćanstva ili anti-religijstva generalno. Moderno, a ne trendi, snažno ali ne siledžijski, Nocte su me prijatno iznenadili:

https://nocteofficial.bandcamp.com/album/assassination-of-azrael

Nemački Luciferian Annihilation Cult su toliko zli da i instrumente koje ovaj trio svira ne nazivaju pravim imenima već su to opisi tipa ,,šest žica propasti", ,,bubnjevi agresije" itd. Demo  Evocation Through Relict Profanation je prvi snimak ovog novog benda i nudi zaista agresivni, prljavi black death metal u stilu stare škole, sa pet pesama agresivne ali dopadljive svirke i podrumske ali funkcionalne produkcije. Lepo:

https://luciferianannihilationcult.bandcamp.com/album/evocation-through-relict-profanation

Norveški Askeregn, pak, nude vrlo NORVEŠKI zvuk na svom drugom albumu, Brennende åkres gr​ø​de. Iako ovo nije prenaglašeno old school muzika, Askeregn imaju tu tipičnu norvešku hladnoću i svedenost koja čini da i pesme koje zzaju da nagnu ka post-blek metalu ili blackened hardcoreu na kraju imaju preteću, hermetičnu dimenziju klasične norveške blek metal ponude a da se nigde ne zaturi ni drama. Odličan album srazmerno raznovrsne muzike kad se uzme u obzir koliko je ona po atmosferi ujednačena:

https://undergangsglimt.bandcamp.com/album/brennende-kres-gr-de

Natrag u Nemačkoj stižemo na drugi album dvojca GVLA, nazvan Ira. Dvoje ljudi koji ovo prave, gitarista i pevač Filious i bubnjarka Helizabet, TAČNO znaju šta rade, nudeći primitivan ali pažljivo aranžiran old school black metal koji ima dobre rifove, čak i dobre atmosfere, a opet jednostavne, borbene ritmove i vrlo pristojan jeftin studijski zvuk. Sve je to negde između blek metala i mračnog hardkora po  formulama osamdesetih godina i funkcioniše besprekorno. Ne propustiti:

https://gvla.bandcamp.com/album/ira

Dalje idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Pouzdani novomeksički izdavač Blues Funeral Recordings za ovu nedelju ima odličan album iskusnih Dead Meadow, benda iz DC-ja koji je kroz decenije od panka i posthardkora stigao do, evo, izvrsnog psihodeličnog roka. Album Force Form Free je vrlo slobodan, vrlo maštovit a vrlo sigurno sklopljen od gestova koji deluju kao da su započeli kao eksperiment ali su onda stručno uobličeni u kvalitetne heavy psych pesme. Heavy komponenta ovde nije prenaglašena i kako izdavač ovaj bend u jednom momentu uporedi i sa King Gizzard & The Lizard Wizard, reći ću da je ovo smelo ali ne i sasvim pogrešno poređenje. Dead Meadow imaju sličan kreativni pristup i sigurnost u svirci i ovaj album ima moje jake preporuke:

https://bluesfuneralrecordings.bandcamp.com/album/force-form-free

Nizozemski Onhou sviraju vrlo by the book sludge doom metal. No, to što ovde nema mnogo iznenađenja može biti i prednost jer sa albumom Monument, njihovim drugim, uvek tačno znate šta dobijate i možete mirno i dostojanstveno uživati u sporom ritmu, teškim rifčinama, brutalnim vokalima. Četrdesetak minuta muzike na ovoj ploči spakovano je u svega četiri pesme i Onhou su kao neka mašina za izazivanje zadovoljstva ako u vama zadovoljstvo izaziva slušanje repetitivne, teške, abrazivne muzike. A znamo svi da izaziva jer inače ne biste ovo čitali. Onhou su meni taman kako treba, dovoljno maštoviti unutar jednog vrlo omeđenog formata (klavijature su lep, oplemenjujuči element inače vrlo tvrdog zvuka) a opet predvidivi do mere da im se prepustim i bez razmišljanja uživam:

https://onhou.bandcamp.com/album/monument 

Losanđelski Sea of Snakes su u Oktobru izdali debi album a već sad u Decembru su ga ispratili živim abumom, Givin' It Raw Live! I sve je kako piše – ovo je živo, sirovo i izdašno. Bend nudi šest pesama sabatovskog stoner roka koji ima gruv, ima wah-wah pedalu, ozijevske vokale i mada sve to ne prevazilazi nužno nekakav prosek žanra, vrlo je prijatno da se čuje:

https://seaofsnakes1.bandcamp.com/album/givin-it-raw-live

Loud Light je italijanski-američki-skandinavski fuzz rock kombo sa EP-jem Masters of Loud Light a koji ima dve instrumentalne, vrlo gruverske psihodelične pesme. Bend obožava gole žene skoro koliko i fuzz pedalu pa ako se osećate blisko, proverite, ovo je pristojan materijal a naplaćuje se po vašoj želji:

https://loudlight.bandcamp.com/album/masters-of-loud-light

Tier su, pak, ,,tri momka iz nemačke provincije koji sviraju iz sve snage". Fer. EP Dawner ima pet pesama kvalitetnog bluziranog stoner roka, sa finom gruvom, dobrim zvukom i promišljenim refrenima. Bend svira kako treba i produciran je kvalitetno, tako da ima i težinu i dubinu i ja sam vrlo zadovoljan:

https://youtu.be/R7ix2DzOXa8 

A iz Italije dolaze The Dead Flowers Graves, ekipa koja svira fazirani, blago gotski, blago post pank, blago psihodelični stoner rok. EP Spectrum ima pet lepih lo-fi ali ugodno produciranih pesama od kojih je jedna i obrada The Cure pa to prilično jasno implicira kakav zvuk ovde možete da očekujete. Meni simpatično a ja čak i ne volim The Cure:

https://youtu.be/SHptUVSsxUY

Iako imaju vrlo BUČNO ime, Gypsy Wizard Queen iz Severne Dakote su zapravo dosta suptilan stoner/ heavy psych sastav. Eponimni debi album ima pet pesama koje nikud ne žure i umeju da potraju i po deset minuta dok slušaoca umivaju toplim faziranim gitarma, sporim, udobnim ritmovima i psihodeličnim temama. Gypsy Wizard Queen poznaju snagu teškog rifa i agresivnije svirke, ali pametno tempiraju svoja krešenda i akcente u muzici za prijatnu, opuštajuću (!) tenziju i orgazmična oslobađanja te energije. Fino:

https://gypsywizardqueen.bandcamp.com/album/gypsy-wizard-queen

Buried Souls su švajcarska kombinacija sludge metala, hardcorea pa i malo southern rocka. Drugi album, Whispers, da bude kompliovanije ima i death metal elemente sa disonancama i izdašnim blastbitovima pa je ovo interesantna salata stilova ekstremnog metala. Ne uvek skroz konzistentna ali zanimljiva i odlično odsvirana, pa vredi da se čuje:

https://buriedsouls.bandcamp.com/album/whispers

Et Mors su dva Amerikanca čiji funeral doom metal izmešan sa samo malo black metala donosi korektnu količinu tuge, beznađa ali i slatke, PRESLATKE melanholije za ove tmurne zimske dane. Drugi album, Lifeless Grey ima samo pet pesama gde je poslednja obrada kultne I See a Darkness Willa Oldhama koju je, sećamo se, obradio čak i Johnny Cash. Što govori dosta o senzibilitetu koji Et Mors pronose. Ostale pesme su, naravno, agresivnije ali sve je to jedan dostojanstven, mučan ali otmen doom. Fino:

https://etmors.bandcamp.com/album/lifeless-grey

Mudwagon su australijski ,,turbo rokenrol" sastav koji, kako sami obvjašnjavaju, kombinuju psihodelične teme i pank energiju. Čim čujete prvih dvadesetak sekundi mini albuma Orse Riding biće vam jasno šta hoće da kažu. Ovo je sjajno, prljavo i urlatorski, a opet disciplinovano i sa pravilno doziranom psihodelijom i kanalisanom energijom. Sa šest pesama u malo manje od 40 minuta ovo je odlična ponuda heavy psych muzike za, što se kaže, i metalce i pankere.

https://youtu.be/_hj8ApCDOs8

Obično ne pokrivam reizdanja u ovim nedeljnim pregledima ali kako je ovde u pitanju vrlo posebna prilika PLUS ovo reizdanje ima jednu pesmu koja do saada nije bila objavljena u digitalnoj formi, mislim da je sevap napraviti izuzetak. Jer, mislim, pričamo o albumu Dopesmoker sastava Sleep, jednoj od jelte, FORMATIVNIH ploča čitavog stoner rok žanra. I mislim, ako do sada nekako niste čuli originalni Dopesmoker, o, pa zavidim vam jer ćete sebi priuštiti po prvi put šezdesettri i po minuta najhipnotičnijeg, najlepljivijeg rok zvuka poznatog čovečanstvu. A dodatna pesma, Hot Lava Man je još osam i po minuta sažetije ali prijatne hipnoze. Dopesmoker je apsolutni, nezaobilazni klasik na nebrojeno nivoa, i ako te ikada voleli sporu, tešku rok muziku, ili marihuanu, ili duhovnost, ovo je ploča koja se mora imati. Mora.

https://sleep.bandcamp.com/album/dopesmoker

Iz nekog razloga najbolji psihodelični stoner rok dolazi konzistentno iz Argentine. Evo, ne znam ni ja ali to je naprosto pravilo. En la Niebla su novi bend iz Kordobe i prvi album, El limbo de los Callados je 100% jebanja i 0% filozofije. Od prvog semplovanog filmskog uvoda do poslednjeg tona ovo je zli, napeti, a moćno gruverski okultno-drogeraški stoner-doom metal sa rifovima koji vas gađaju direktno među rogove, gitarom koja se uvija kao zmija pod wah-wah pedalom, ritmom koji vam preuzima kontrolu nad vegetativnim nervnim sistemom i izvrsnim psihodeličnim vokalom. A tek kako je ovo prelepo fazirano! Apsolutno obavezna lektira:

https://enlaniebla666.bandcamp.com/album/el-limbo-de-los-callados

Dalje cepamo thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Victim dolaze iz Nemačke i mada su osnovani pre petnaest godina or sou, Planet of Graves im je prvi album. Ali, kako to obično kažem, ovde se vidi da se to spremalo, krčkalo i sazrevalo kroz brdo EP-jeva  i živih albuma jer je Planet of Graves vrlo dobar i ubedljiv. Victim sviraju old school thrash metal ali njihova muzika ne zvuči staromodno. Čuje se ovde malo Metalike, malo Testamenta itd. ali Victim imaju i jedan mošerski, ulični prizvuk u toj disciplinovanoj, tehničkoj svirci, a koji im daje dosta šmeka. Produkcija je vrlo solidna i pesme su podugačke sa svojim pažljivo rađenim aranžmanima da se postigne maksimalni moš-faktor i ja sam EKSTREMNO zadovoljan:

https://victim666.bandcamp.com/album/planet-of-graves

The Side Quest je još jedno podsećanje koliki su metalci nerdovi. Ovo je split album bendova Dungeon Crawl i Throne of Iron a Dungeon Crawl je jedan lik iz San Hozea u Kaliforniji za kog možete biti sigurni da petak veče provodi hostujući sesiju stonog RPG igranja kao dandžn master. Ali muzika mu je ODLIČNA. Njegova strana albuma nudi urnebesan, brz, moćan thrash metal koji ne filozofira nego KIDA. Throne of Iron su iz Indijane, pravi su bend i sviraju više heavy metal ali pevač toliko maši registar da je ovo skoro nemoguće slušati. WTF. Muzika nije loša ali pevanje jeste malo problem. No, Dungeon Crawl je odličan pa vadi celo izdanje:

https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/the-side-quest

Ruski С​М​Е​Р​Ш ima novi album nazvan samo ,,..." i, pa, odličan je. С​М​Е​Р​Ш sviraju razbijački, brzi thrash metal old school provinijencije sa odličnom produkcijom i tekstovima na Ruskom koji se ovom prilikom bave i aktuelnim ratom na istoku Evrope i, pa, ovo je onaj idealni, rifaški, kvalitetni a društveno i misaono angažovani thrash metal koji zaslužuje svaku pažnju. Plaćate koliko hoćete a budite fer, hoćete mnogo:

https://globalthrashattack.bandcamp.com/album/thrash-metal-from-russia-3

Büddah su četiri poljaka od kojih je jedan svirao u Night Lord i njihov prvi EP, The Curse of Ferrius nudi vrlo simpatičan lo-fi thrash/ death metal po uzoru na starinske formule, ali sa svom sirovošću i entuzijazmom mladog benda koji uleće glavom tamo gde drugi (sem Vučića) ne bi podmetnuli ni kopačku. Pet pesama krljačine, dosta odlično usmerene zlovolje, užitak:

https://buddah777.bandcamp.com/album/the-curse-of-ferrius 

Isto Poljaci, GRÓB, sviraju isto thrash/ death dosta starinske dispozicije i jeftine produkcije, ali sve to ima svoj šarm. EP Misophonia ima pet pesama staromodnog old school čukanja koje je tehnički kompetentno a bend se vidno emotivno ulaže u to što radi pa je mene sve teleportovalo u osamdesete i dalo mi prijatan nostalgični flešbek:

https://grobband.bandcamp.com/album/misophonia

Moral Pollution je mičigenski crustcore sastav a istoimeni EP ima četiri pesme TEŠKOG, moćnog D-beat krljanja. Ovo je onako, s jedne strane jednostavno i verno tradicij a sa druge dovoljno maštovito i razrađeno u aranžmanskom smislu da bude interesantno i ljudima sa dosta staža u slušanju ove muzike. Rokanje u kompaktnom pakovanu, odlična produkcija i cena od koliko date – nema greške:

https://moralpollution.bandcamp.com/album/moral-pollution

Južnokorejski Second Damage za svoj demo Second Damage naglašavaju da je lo-fi, pa slušalac do muzike dolazi pravilno informisan i ovo je odličan primer menadžmenta očekivanja jer, pored tog niskobudžetnog zvuka, ovo je šarmantna muzika. Mislim, imamo samo dve pesme  a i one su kratke ali ovo je dopadljiv, jeftin thrashcore koga mi ne bi smetalo da čujem još. Ovo se plaća koliko ste sami spremni da date:

https://2nddamage.bandcamp.com/album/second-damage

Mindslow su metalizirani hardkor kvintet sa severa Francuske i njihov EP No Escape ima tri pesme dobro napisanog, mošerskog, melodičnog a opet prilično siledžijskog rada. Glavna prednost Mindslowa u odnosu na konkurenciju je što imaju pevačicu koja muzici daje dozu adenalina potebnu da se malo trgnete i obratite pažnju. Moš iz treš, sestre i braćo, a ovo plaćate koliko želite:

https://mindslow.bandcamp.com/album/no-escape

Death Mist su dva Brazilca sa preslatkim thrash/ crust/ death demo snimkom. Pleading for Death ima samo dve pesme, prodaje se po ceni koju sami odredite ali nudi SAVRŠENE dve pesme koje vrede baš koliko pomislite da ponudite. Rifovi su nervozni, trešerski i malo deatherski a strukture pesama, tempo, ritam itd. su DISCHARGE TO THE MAX. Tako da je ovo jebena perfekcija. Mnogo dobro:

https://deathmist.bandcamp.com/album/pleading-for-death

Kanađani CHÜZO voju muziku zovu i aggrocore i ovo je sasvim solidan opis jer EP Land of Rage ide celim putem od D-beat crustcorea preko nu-metala do sludge i death metala i vezivno tkivo ovde čini agresija. Solidan je ovo materijal sa pet zapravo podugačkih komada koje karakteriše čvrst, abrazivan zvuk i vrlo sigurna izvedba, kao i to eklektično ali sigurno pisanje. Impresivno:

https://chuzomtl.bandcamp.com/album/land-of-rage-ep

Sa Šveđanima 偏執症者 (Paranoid) makar uvek znate šta dobijate. EP The Great Reset ima dve pesme KLASIČNOG D-beat nabadanja, sa dobrim zvukom, idealnim tempom i generalno jednom perfektnom kuracijom Discharge formule u 2022. godini. Nema greške:

https://pndftw.bandcamp.com/album/the-great-reset

A Chasm Snatcher je jedan lik iz Viskonsina koji pravi gruverski metal sa dosta grindcore elemenata, sam, ali bez kompleksa. Ovo je vrlo solidno producirano i napisano i mada je u kreativnom smislu u ptianju samo prepakivanje već poznatih žanrovskih tropa koje ste čuli hiljadu puta ako ste ikada slušali, na primer Pig Destroyer, album Tartarus svejedno pošteno šamara i zaslužuje respekt:

https://chasmsnatcher.bandcamp.com/album/tartarus

TUBO SIGILLO TAPPO je finski grindcore projekat sa istoimenim EP-jem i HM-2 pedalom na gitari. I mislim, kombinacija pesama od po dvadeset sekundi i apsolutnog tepih-bombardovanja sumanuto teškim gitarama radi posao. Nisu ovo ni najpametnije ni najbrže grindcore pesme svih vremena ali format i zvuk  su u idealnom (seksualnom, nastranom) odnosu pa ova četiri minuta ugodno prođu, a plaćate kolio hoćete, naravno:

https://tubosigillotappo.bandcamp.com/album/tubo-sigillo-tappo

Inerte je meksički grindcore projekat čoveka po imenu Eros Guerrero Valenzuela i, mislim, ima li slađe situacije nego da nam čovek po imenu Eros peva na uvce grindcore? EP  Ca​ó​tica Penumbra Insaciable ima solidno producirane četiri pesme sa podužim trajanjima (jedna je skoro četiri minuta), deathgrinda koji preferira jednostavne a napaljive rifove i pristojan gruv. Nije ovo sad nešto istraživački i inovatorksi nastrojeno ali Inerte isporučuje grindcore dobra:

https://malayarecords.bandcamp.com/album/ca-tica-penumbra-insaciable

I Filthscum je jednočlani grindcore projekat ali iz Švajcarske. Album  Nasekafi Em Kafist​ö​bli dodaje i sešn bubnjara za jedan prilično kvalitetan, čvrst zvuk a pesme, od po dva minuta, su napisane sigurno, ubedljivo i ovo je onaj tehnički izbrušeni grindcore koji pritom nema neke ambicije da se transformiše u death metal nego čuva crustcore osnovu i samo krlja kao lud. Plaćate koliko hoćete a ovo VEOMA vredi:

https://filthscum.bandcamp.com/album/nasekafi-em-kafist-bli-2

Corpsevore iz Francuske imaju demo Sadistic Flesh Rituals sa tri pesme prljavog, besnog deathgrinda. Nema ovde mnogo filozofije, svira se brzo, žestoko i sa puno lošeg raspoloženja a iako je produkcija jeftina a rifovi kao iz 1993. godine, sve to ima jednu stilsku i zanatsku zaokruženost koaj impresionira i meni veoma prija:

https://corpsevore.bandcamp.com/album/sadistic-flesh-rituals

Indonežani Disavght svoj debi album Intraswegreen najavljuju rečima ,,We based in Bandung, Indonesia. lets grind, smoke and beer." I, zaista, ovo je lo-fi deathgrind očigledno namenjen publici koja voli ta, jelte, jeftina mladalačka zadovoljstva. Bend ne nudi sad ne znam kakvu originalnost ili skupu produkciju ali muzika je zdrava, izraz iskren, pesme umiljate, pa vredi odvojiti malo vremena. Kako se ime benda čita? Nemam pojma.

https://disavght.bandcamp.com/album/intraswegreen-2

Percussor je filadelfijski death metal kombo nastao od benda Afterbirth polovinom devedesetih i mada albume snimaju tek od 2015. godine, aktuelni, Ravenous Despondency im je već četvrti. I, mislim, odličan je. Ovo je '90s death metal odsviran veoma dobro, produciran solidno i sa kvalitetom songrajtinga koji ne sme biti ignorisan. Percussor prosto donose onaj topli, razgovetni, tehnički kvalitetni a nenametljivi death metal kakav su devedesetih utemeljili Monstrosity ili Malevolent Creation, a bez nekakvog direktnog kopiranja njihove muzike. Naravno, ima ovde i dosta savremenijih dodataka, ali muzika je prosto kvalitetna bez poze, glume, bez produkcijskog budženja. Bend tenutno čine dva čoveka pa pretpostavljam da se koncerti ne sviraju ali ovaj materijal je odličan i veoma ga vredi poslušati. Odlično izdanje za HPGD:

https://percussor.bandcamp.com/album/ravenous-despondency
https://hpgd.bandcamp.com/album/ravenous-despondency

Poxx su iz Fresna u Kaliforniji i njihov prvi EP, Undying izdao je na kaseti Transylvanian Recordings, što je već samo po sebi dovoljno da čovk obrati pažnju. I mislim, Poxx su dobri. Ovo je sirov, prljav, spor i mučan death metal okrenut gruvu i sa dosta hardcore i sludge elemenata u svom tkivu. Iako ovo nije producirano skupo, zvuk je muljav ali snažan a pesme su primitivističke i dobre. Daunloud se naplaćuje koliko sami date:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/poxx-undying

Brazilski Akinetopsia sviraju klasični brutal death metal na debi albumu, Collapse of Continuum. Iako je ovo izdao New Standard Elite, muzika je iznenađujuće jeftino producirana bez ludačke kompresije u masteringu, a što pomaže da čovek ovo lepo sluša i zapravo ČUJE sve što su Akinetopsia napravili. A mada ovo nije neki mnogo originalan materijal, nije ni puko generičko ređanje rifova. Akinetopsia nude brzinu, žestinu, tenziju, ali i tehniku, sve što čovek voli kod brutal deatha i album je meni veoma prijao:

https://akinetopsia.bandcamp.com/album/collapse-of-continuum

Kad smo već kod brutalnog death metala, malo koji na svetu ima tako distinktan miris kao što je indonežanski brutal death. Međutim, sastav Simpulmati sa Istočne Jave ima na svom debi albumu, Opera Merah i malčice groove metal trikova koji simpatično oplemenjuju njihovo surovo zakucavanje i to ih izdvaja od kolega. Ovo je inače solidan materijal, sa dovoljnim količinama pravoverne death krljačine da meni ne smeta to povremeno koketiranje sa gruvom i melodijom, svirka je odlična a produkcija pristojna. Izuzetno dobar debi:

https://simpulmati.bandcamp.com/album/opera-merah

A kad smo već kod indonežanskog brutal death zvuka, Maximize Bestiality iz Džakarte su nešto bliži prototipu ovog zvuka. Drugi album, Omnihilation izdao im je Brutal Mind i ovo je vrlo solidno produciran, udarački brutal death metal, sa sve slemovima i puno bolesnih rifova i besomučnog zakucavanja. U kreativnom smislu Maximize Bestiality ne rade sad nešto specijalno novo, ali su u egzekuciji jako dobri:

https://brutalmind.bandcamp.com/album/omnihilation

Sa imenom kao što je Impending Mindfuck, mladi nemački brutal death metalci svakako ne pretenduju da budu shvaćeni kao nekakva intelektualna elita ekstremnog metala. No, prvi EP, Modus Operandi svakako nudi kvalitetan brutal technical death metal. Impending Mindfuck nude sve što treba: neljudske vokale, nizak štim, flažolete, brze i brutalne blastbitove, masivne, teške slemove, plus nešto egzotičnih harmonija i komplikovanih metrika. Ali sve je to spakovano u prijemčivu formu i zvuči korektno, razgovetno, autentično. Vredi:

https://impendingmindfuck.bandcamp.com/album/modus-operandi

Brutal death metal je prilično dobro rodio ove nedelje pa smo tako dobili i drugi album kostarikanskih Human Mass Extermination. Ovo je vrlo solidno produciran, kvaliteno napisan i zrelo aranžiran album klasičnog slamming death zvuka i mada Human Mass Extermination nikako ne pomeraju žanr ni u jednu stranu, zadovoljstvo je ponekad čuti ploču koja je naprosto visoko kompetentna i sve elemente žanra odrađuje zanatski izvrsno. Dakle, nema ovde sad neke originalnosti ili truda da se kalup polomi ali Galactic Extinction Anomalies je ploča prijatnog gruva, prilično toplog zvuka  i prijemčivih, mrvećih slemova. Uživajte:

https://youtu.be/UEopeLm7VWY

Gosudar/ Malignant Altar Split 12" je, jelte, split EP dva veoma dobra death meal benda. Gosudar su Rusi i sviraju izvrstan death-doom sa dugačkim pesmama ali u kojima se odlično radi na ponudi mračne atmosfere, kvalitetnog rif-programa i meljućeg ritma. Gosudar su onaj tamni, htonski death metal koji nije zainterrsovan za svetsku slavu i rokenrol eksces nego samo za tminu i propast. Teksaški Malignant Altar u svoje dve pesme nude samo za mrvu ,,svetliji" i brži, ali i dalje prilično old school, veoma mračni death zvuk. Oba benda imaju finu produkciju i znaju šta rade i ovo se ne propušta:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/split-12

Još jedan odličan split EP stiže nam posredstvom mančesterske etikete Dry Cough. Sewer Fiend / Plague Patrol Split donosi pet pesama od kojih dve sviraju mančesterski Sewer Fiend i ovo je mračni a opet ne iskarikirano mračni death-doom koji ume da se igra sa harmonijama i donese originalne ideje u dobro poznati žanr. Plague Patrol iz Praga su klasičniji death metal sastav te neke htonske, lavkraftovske provinijencije i njihove tri pesme valjaju težak, moćan gruv i preteće rifove. Odlična produkcija pogotovo s obzirom na to da su oba benda pre ovoga imala samo po jedan snimak. Vrhunski.

https://drycough.bandcamp.com/album/split-8

Caligari Records obično izdaju veoma dobru muziku namenjenu tvrdokornim andergraund entuzijastima pa je tako slučaj i sa drugim EP-jem njuorleanskih Congealed Putrescence. Nazvan  Within the Ceaseless Murk ovo je mračan, ali izuzetno ubedljivo odsviran materijal death metala starije škole ali bez razmazanosti koja je za njega često tipična. Congealed Putrescence, naprotiv, imaju topao, čist zvuk i odličnu hemiju u bendu sa bubnjarem koji zvuči prirodno i moćno i generalnim utiskom furioznosti koji bend ostavlja. Vreme je za album jer Congealed Putrescence zvuče izvanredno:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/within-the-ceaseless-murk

I eto nas i u poslednjoj sekciji sa heavy metalom i kros-žanrovskim pločama. Italijanski heavy metalci Twilight Zone postoje od ranih devedesetih ali albume su počeli da snimaju tek kasno u ovom veku. Visions of Freedom je njihov drugi, osam godina nakon prvenca ali makar je muzika na njemu zdrav, energičan, melodičan i dovoljno sirov hevi metal da se čovek lepo uz njega opusti i uživa. Twilight Zone su, očigledno, nazvani po pesmi Iron Maiden ali u njihovom zvuku pored Mejdna ima raznih drugih klasičnih heavy uticaja, ovo je teatralna i cheesy muzika ali svedena u aranžiranju, bez progresivističkih ili power metal ambicija. Meni je to svakako šarmantno mada pomalo jeftina, sirova produkcija neće biti po svačijem ukusu. No, ako volite tradicionalni heavy metal, sebi dugujete da poslušate Twilight Zone, neke od ovih pesama su sjajne (lični favorit je recimo Run But Can't Hide):

https://twilight-zone.bandcamp.com/album/visions-of-freedom

CrowsVsRavens je interesantan progresivni projekat iz Nju Džersija. Osnovan od strane basiste po imenu Rope Ganjee, a koji je sve napisao, album We Shall Have to Learn jei bukvalno snimak procesa učenja jer Ganjee i sam kaže da nema nekog iskustva u komponovanju i aranžiranju. Međutim, očigledno je da ima ogromnog talenta jer je ovo konstantno interesantno PLUS zaista solidno napisano. Muzičari koji su se odazvali da uobliče Ganjeejevu viziju su takođe vrlo solidni i ovaj album je izuzetno prijatno osveženje u Decembru, kad mu vreme nije:

https://crowsvsravens.bandcamp.com/album/we-shall-have-to-learn

Eallic su dva tipa iz Solt Lejk Sitija sa E-jem Karens koji omotom parodira Mejdnov Killers ali muzika je zapravo solidni, ako već žanrovski nedosledni metal. Ima ovde i black i death i grindcore elemenata a onda i melodičnog power metala i dobro je da Eallic sve ovo uspevaju da odsviraju uz visok nivo ubedljivosti pa se materijal sluša sa puno osmeha i odobravajućeg klimanja glavom:

https://eallic.bandcamp.com/album/karens

Finci Green King, pak, piče strejt metalurgiju na debi albumu Hidden Beyond Time. Bend svakako ima meru ,,doom" pristupa u svom zvuku, ali nije ovo dovoljno sporo da bi bilo doom metal i Green King vole jači tempo, melodične solaže, dobre, razrađene rifove. Ovo je svakako epski, kinematičan heavy metal za nas koji volimo da kad zatvorimo oči vidimo konje i jahače pod sjajnom opremom, a to što je produkcija relativno svedena i jeftina ni malo ne smeta, to je ta komponenta doom/ stoner zvuka koja fino paše uz pesme Green Kinga.

https://greenking.bandcamp.com/album/hidden-beyond-time

A ko će da nas obraduje izvrsnim blackened thrash albumom i beznaporno osvji još jednu titulu albuma nedelje ako ne Dying Victims productions? Treći album čileanskih Hellish se zove The Dance of the Four Elemental Serpents i ovde se roka za sve pare. Hellish su mašina za izbacivanje sjajnih rifova – iako vole i da napišu kompleksniju temu – i sviraju brzo najveći deo vremena, usporavajući tek povremeno da pokažu koliko umeju da promisle to što sviraju. Ali moram da priznam da meni njihova trešagija zvuči promišljeno i u najfurioznijim momentima, ovo je muzika koju prave ljudi sa iskustvom i ekspertizom koji ne vole da IZGLEDA kao da se kurče, a zapravo sve vreme kidaju sjajne rifove i pametne aranžmane. Ekstremno dobro:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/hellish-the-dance-of-the-four-elemental-serpents

[Meho Krljic]

Još malo pa kraj. Imajući u vidu da se većina hrišćanske ekipe, jelte, isključila u toku prošle nedelje, dobili smo iznenađujuću količinu dobrih izdanja. Naravno da je bilo i mnogo dreka, ali ja i služim za to da prosejem sve što se pojavilo i nađem bisere u blatu kako VI ne iste gubili vreme. Volim, priznaću, ovo doba godine, kada se najveći broj jačih izdavača već prevede u hibernaciju a nama ostanu samo nihilisti, antihrišćani i pervertiti koje zabole dupe da li će iko slušati njihov album ali znaju da im je DUŽNOST  da ga objave. Idemo.


Blek metal kao uvod. Uzbekistanski duo Krsnī je proletos objavio prvi album, Groza, a evo, sad, pred kraj godine, stiže i drugi, Tr​ь​voga, da potvrdi kako se radi o vrlo samouverenom, kvalitetnom projektu. Tr​ь​voga ima samo pet pesama, pa je ovo više mini album ali pričamo o odlično napisanom black-death materijalu sa malo atmosferičnih ambicija. No, ovo je producirano čvrsto i čisto, više u skladu sa death metal pravilima, pa Krsnī zvuče ekstremno disciplinovano i upeglano. Kvalitet pesama je apsolutno presudan ovde i bend uspeva da pokaže i uho za odlične rifove i shvatanje kako se teme i rifovi aranžiraju da pesme imaju individualne identitete i upečatljive atmosfere. Jako dobro:

https://krsni.bandcamp.com/album/tr-voga

Eastern Nightmare: a Tribute to Sarc​ó​fago je, kako mu i ime kaže, kompilacijski album gde bendovi sa istoka Evrope obrađuju najpoznatije pesme uticajnog brazilskog black/ death benda. Sve je to vrlo simpatično a meni je posebno drago da pored bendova iz Češke, Belorusije i Rusije ovde imamo i pančevački Terrorhammer. Hel jea. Pesme već znate a ovde ima nekih VEOMA kvalitetnih obrada tako da nikako ne treba preskočiti Istočni košmar već se, naprotiv, baciti što jače u njegovom smeru:

https://magickmetal.bandcamp.com/album/eastern-nightmare-a-tribute-to-sarc-fago

Teksaški Inverted Candles je vrlo prijatno iznenađenje sa svojim prvim demo snimkom Nocturnal Demonstration jer je ovo šest pesama muzike koja je u suštini sirovi i pankerski blek metal a da je kvalitet produkcije zapravo odličan. Još bolje, inventinost u pisanju pesama je na visokom nivou, kao i samo izvođenje (bubnjevi su živi i sjajni) i Inverted Candles nude izuzetan materijal za svega tri dolara. Odlično:

https://invertedcandles.bandcamp.com/album/nocturnal-demonstration

Finski atmoblek sastav Aethyrick osnovan je baš na zimski solsticij pre šest godina pa sada ovaj jubilej (!!!) obeležavaju EP-jem The Seventh izdatim na isti dan. Ljupko. Ovo ima tri melodične i hipnotične pesme koje ni slučajno ne pokušavaju da izmisle toplu vodu kad pričamo o atmosferičnom blek metalu ali su korektne i dopadljive:

https://aethyrick.bandcamp.com/album/the-seventh

Takođe i slovački Krajiny Hmly svoj paganizam demonstriraju objavljivanjem trećeg albuma na solsticij, pred kraj godine kada samo najveći pagani publikuju muziku i ovo je mnogo dobro. Cez ostrie sk​á​l je odličan album old school blek metal paganštine, melodičan a oštar, sa malo folklornih motiva i puno kvalitetne svirke. Miks je prilično osvežavajuć, takođe i ovo nije rasplinut, razmazan metal album kakvih danas ima mnogo u ovom podžanru, pa ja Krajiny Hmly preporučujem iz sve snage:

https://krajinyhmly.bandcamp.com/album/cez-ostrie-sk-l

Conqueror Jaw su dva tipa iz Kalifornije sa EP-jem Military Fetish koji zvuči baš gadno. Ali na dobar način. Ovo je black metal jednostavne, sirove forme, na granici sa nekakvim blackened hardcore izrazom i njegove pesme su proste ali ne glupe. A zvuk je sirov a opet disciplinovano snimljen i miksovan. Mučno ali ljudski:

https://conquerorjaw.bandcamp.com/album/military-fetish

Finci Iku-Turso imaju novi split singl sa nizozemskim Standvast nazvan Ikuinen Viha i ovo su dve odlične pesme modernog ali ne tek trendi blek metala. Oba benda imaju duže, kvalitetno napisane pesme sa odličnim melodičnim temama i pažljivim aranžiranjem, producirane kako treba i materijal je izuzetno pitak i prijatan. Ne propustiti:

https://iku-turso.bandcamp.com/album/ikuinen-viha-split

Ikitalvi je jednočlani, opet finski projekat koji je ove godine snimio tri demo-snimka a od kojih je najnoviji, Demo joulukuu MMXXII upravo izašao. I ovo je vrlo ,,finski" blek metal sa sirovim zvukom, melodičnim, folki temama i energičnom, strastvenom izvedbom. Samo dve pesme, ali vrlo pošteno ispisane i bogato aranžirane, Ikitalvi ovim materijalom demonstrira da vam ne treba skupa oprema niti upeglana produkcija da pružite dobar provod:

https://ikitalvi.bandcamp.com/album/demo-joulukuu-mmxxii

A nizozemski Evil Oath vrlo ubedljivo na svom drugom albumu, A Kingdom on Fire. Ovo je onako, moderan blek metal sa dosta melodičnosti ali i dosta disciplinovanim, zlim zvukom i ambicionijim aranžmanima. Bend je nakon prog albuma napravio pauzu od osam godina i ovo zvuči kao novi, i vrlo asertivni, početak. Kvalitetno:

https://eviloathblackmetal.bandcamp.com/album/a-kingdom-on-fire

Idemo sad na sporiju muziku: doom, sludge, stoner, heavy psych i hard rok. I, dakle, Rusty Rock su vam još jedan od onih grčkih hard rok bendova koji zvuče bezobrazno dobro i zaslužuju da budu poznatiji nego što jesu. Grke obično hvalim za kvalitetan stoner zvuk, ali Rusty Rock je više moderni hard rok/ heavy metal mada ima sve one odlike koje pominjem kada pričam o grčkim stoner bendovima – kvalitetnu produkciju, dobro napisane pesme, prvorazrednu izvođačku ubedljivost. Album Play or Die je bio u pripremi pola decenije a bend i postoji tridesetak godina u raznim varijantama i sve to zaista zvuči fino i patinirano:

https://rustyrock.bandcamp.com/album/play-or-die

Ljubitelji sludge metala ove nedelje imaju Demo 2022 sastava Drag Pattern sa Floride koji, pored toga što ima dva člana koji se zovu Dylan, ima dosta snažan, mišićav zvuk i ubedljive pesme. Ovo je klasičan, gruverski, tenzičan sludge metal pun disonance i mučnine ali i kinetičke, poletne svirke. Iako je snimano na tri kanala, zvuk je vrlo dobar i bend deluje ubedljivo i ložački. Meni odlično a po ceni koju sami određujete moralo bi biti i vama:

https://dragpattern.bandcamp.com/album/demo-2022

Sources nije baš neko metalsko ime za bend ali ekipa iz Bavarske ima vrlo pristojan album sludge-doom-gothic-hardcore metala nazvan Hollow Tree. Ima ovde dobrog gruva, jakog prženja, jake emocije, pa i dosta gotskog teatra, sve prilično uspelo izmešano i sa dovoljno znojave, pravoverne metal krljačine da ja ne ostanem neuslužen. Navalite:

https://sources21.bandcamp.com/album/hollow-tree

Sandstrikers dolaze iz Bolonje, osnovani su ove godine i prvi album, Knowledge Comes With Death's Release snimili su uživo u studiju i ima samo tri pesme. Zvuči kao nešto što bi čovek sa apetitom preskočio i sačekao malo da momci ispeku zanat i tako to ali čovek bi se ovde mučki zajebao. Knowledge Comes With Death's Release je neočekivano odlično produciran sludge-doom album zdravih rifova i dobrog zvuka. Pesme nisu sad neki VRH VRHOVA ali nisu ni rđavo napisane i ovo baš prijatno legne na ovu hladnoću:

https://sandstrikers.bandcamp.com/album/knowledge-comes-with-deaths-release 

Za BAŠ doomčinu obratićete sa na adresu sinsinatijskog sastava Opium Doom Cult čiji drugi album, Seer, Serpent, Sorrow ima tačno tri pesme u preko pedeset minuta muzike. Ovde ima i žalobničke, svečane funreal doom metal furke, ali ima i grubljeg sviranja pa su Opium Doom Cult na finoj poziciji da vas i zavedu i opiju i pregaze. Svakako se nećete osećati isto nakon slušanja ove moćne ploče:

https://opiumdoomcult.bandcamp.com/album/seer-serpent-sorrow

Molarbear iz Belfasta sebe nazivaju ,,eksperimentalnim sludge metal" bendom, mada album You Will Need Gods nije nešto izrazito eksperimentalan. Ali je dobar. Molarbear zapravo ne smaraju nekakvim reinvencijama forme i njihove sludge metal pesme su kratke, eksplozivne i odmah prelaze na poentu. Ovo je energično, čvrsto, a možda se ,,eksperimentalna" komponenta pronalazi u kombinovanju agresivnih vokala u strofama i melodičnijih u refrenima. Molarbear svakako ovo rade vrlo dobro i sigurno i imaju puno gruva a svaka pesma zvuči pamtljivo i upečatljivo. Odličan materijal, takođe prilično solidno produciran:

https://molarbear.bandcamp.com/album/you-will-need-gods

Sada ubrzavamo: thrash,speed, hardcore, grindcore i death metal. Argentinski Kill Hill su negde između modernog thrash metala, gruv metala i power/ heavy metala, mešajući i nabadački, tvrd zvuk i povremeno melodičnije teme na albumu Tetrinencia. Ima tu finog štofa ako volite meljuće rifčine, power metal melodije sa dve gitare, te pevačicu koja reži poput demona. Nije skroz po mom ukusu ali je dobro:

https://killhill.bandcamp.com/album/tetrinencia-album

Hemorage su iz San Franciska i postoje već duže od deceniju i po. Ne znam da li naziv aktuelnog EP-ja, The End znači da su stigli do kraja puta (svoje ljubavi), ali ovo su četiri odlične pesme odličnog metaliziranog hardkora/ krosovera sa brzom svirkom, jakim rifčinama, napaljenim solažama i vrištećim, kvalitetnim vokalima. Hemorage apsolutno autoritativno zvuče na ovom materijalu nudeći i krljačinu i gruv i mada produkcija nije sasvim ujednačena između pesama, ona je uglavnom vrlo korektna. Vredi!

https://hemorage.bandcamp.com/album/the-end-ep

Panpsychism su veoma mlad bend, osnovan početkom ove godine i sklopljen od klinaca koji jedva da se, jelte, briju. Ali prvi EP, Celestial Labyrinth je veoma simpatičan i bez uvida u mladost i neiskustvo ove ekipe. Četvorka iz Kolorada ovde radi dopadljiv i napaljiv deaththrash metal sa četiri vrlo sigurno napisane pesme, odsvirane bez greške, karakterno i na kraju pristojno producirano. Prosto da čovek ispere uši od svog smeća kojim nas zapljuskuju očajnici i amateri ovih poslednjih nedelja u godini. Panpsychism obećavaju veoma dobar opus i ovo veoma vredi poslušati:

https://panpsychism.bandcamp.com/album/celestial-labyrinth

Vermin Host je super ime za deaththrash bend pa tako ova ekipa (?) iz Njujorka u startu ima kod mene plus. A i istoimeni demo sa dve pesme zvuči dobro. Ne sad nešto revolucionarno, ali, mislim, ovo je procesija odličnih rifova, sirovog pevanja, dobrog ritma, dobro snimljena, energična, napaljujuća. Pa ne tražim ja od života mnogo više! Plaćate koliko hoćete:

https://verminhost.bandcamp.com/album/vermin-host

Defacto su argentinska hardcore ekipa i njihov istoimeni album ima odličnih sedam pesama metaliziranog thrashcorea. Ovo ne zvuči TOTALNO kao imitacija '80s krosovera ali je bez sumnje u tome utemeljeno, sa lepim rifovima, odličnim gruvom i dosta brze svirke. Defacto su besni, imaju jednu tribalnu energiju i producirani su vrlo pristojno sa pesmama koje imaju ambiciju da prevaziđu onu najjednostavniju pank formulu ali se ne gube u nekakvoj pretencioznosti. Odlično je:

https://defactohc.bandcamp.com/album/defacto

Svideo mi se drugi demo lajpciških Karnickelmesser, nazvan isto Karnickelmesser. Ova ekipa cepa deathgrind koji je jednostavan, ali vrlo efektan, sa pesmama koje imaju i brzinu i gruv pa i dobar zvuk sa vrlo teškim gitarčinama ali bez pretrpavanja miksa. Sve zvuči lepršavo i okretno i po ceni od koliko date ima moje snažne preporuke:

https://karnickelmesser.bandcamp.com/album/s-t

Entrails Massacre je stari nemački grindcore bend, a znam da je star po tome što je još u prošlom veku imao split kasetu sa jednim od mojih bendova i nemačkim kolegama Yacopsae. Elem, Entrails Massacre i dalje uspešno rade pa su upravo izdali split EP sa takođe nemačkim Territion.  I ovo je odlična ponuda old school grindcorea – Entrails Massacre su brzi, efikasni, precizni,  ubitačni, a Territion su sve to PLUS prilično heavy sa buzzsaw gitarčinama. Vrlo dobra produkcija na obe strane, vrlo kvalitetan no bullshit grindcore sa odličnom svirkom i ispravnim, jelte, nastupom. Oba benda ovo prodaju po ceni koju sami odredite, pa, mislim, ne treba propustiti:

https://territiongrind.bandcamp.com/album/split-2022
https://entrailsmassacre.bandcamp.com/album/split-ep-w-territion

Fadead su trojica Italijana sa već drugim EP-jem ove godine i eponimni materijal sadrži osam kratkih pesma energičnog, jednostavnog grindcorea koji ubrzava puls i greje dušu. Fadead nemaju ambicije da na bilo koji način reinventuju formulu i njihove pesme se baziraju na vrlo jednostavnim, vrlo '80s rifovima i surovoj cepačini i pošto kompozicije čak nemaju ni imena ono je onaj cheap 'n' nasty grindcore kakav samo mlade napaljene osobe znaju da autentično naprave. Lepo je:

https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/s-t

Captain Three Leg / Burt Bacharach je split album između dva američka grindcore/ noisecore benda od kojih su ovi prvi znatno poznatiji pa i imaju čak 21 pesmu na materijalu, Kratko, efektno, sa puno semplova ali bez ikakvog zastajanja da se sad kao nešto razmišlja i filozofira, ekipa iz Ajove pruža vrlo zabavan program. Burt Bacharach su jednostavniji, prljaviji, nojzerskiji grind sa još kraćim pesmama i samo osam komada i dođu kao pristojan dodatak uz glavni obrok. Prijatan album:

https://mortvillenoise.bandcamp.com/album/captain-three-leg-burt-bacharach

The Crippler su filadelfijski deathgrind sastav u kome između ostalog svira i Dan O'Hare iz Total Fucking Destruction i ranije Brutal Truth. Debi album, I'm Just Gonna Let Myself In je izašao za Horror Pain Gore Death Productions i još jedno je svedočanstvo o sve višem profilu koji ovaj izdavač osvaja jer u pitanju je vrlo sigurna, vrlo kvalitetno producirana ploča za koju se čuje da su je pravili i neki iskusni muzičari. Pesme su, iako imaju hardcore energiju i eksplozivnost, pisane i aranžirane da traju i do tri minuta, sa VHS horor atmosferom i dosta ,,rada" u njima da budu interesantne i slušaocu pruže taj, jelte, ugođaj gledanja gadnog, neprijatnog ali neodoljivog horor filma. Korektno:

https://hpgd.bandcamp.com/album/im-just-gonna-let-myself-in

Hate In Blood je nov argentinski death metal sastav iz Posadasa i demo Infernal Torment je obećanje nekih dobrih stvari koje možemo očekivati. Solidno produciranih pet pesma ovde nudi zreo, promišljen zvuk koji ima i brutal death i dissonant death elemente, ali je pre svega dobro, pažljivo napisan i aranžiran, sa pesmama koje imaju mnogo finih detalja ali su na prvom mestu zaokružene tematski, stilski i zvučno. Vrlo impresivan početak:

https://hateinblood.bandcamp.com/album/internal-torment

DownPitch je danski death metal sastav sa old school orijentacijom ali i dosta gruva u svom zvuku. Debi album, Director's Cut nije od one kavernozne, razmazane sorte kakvu danas intuitivno asociramo sa old school death metal zvukom, već je rifaškiji, hedbengerskiji materijal sa dosta, recimo, Malevolent Creation zvuka u svom DNK. Prijatno je to, i mada bend još nije solidifikovao postavu, album se lepo sasluša:

https://downpitch.bandcamp.com/album/directors-cut

Funeral Thirst je takvo ime za bend da se malo zapitate od čega čovek tačno ožedni na nečijem pogrebu. Ispostavlja se da već postoji indonežanska ekipa ovog imena ali danas pričamo o američkom death metal sastavu čiji je EP Galvanized in Blood fina, mošerska priča sa četiri energične, a gruverske pesme. Sirovo, prljavo, toplo, ljudski:

https://funeralthirstnh.bandcamp.com/album/galvanized-in-blood

Australijski Maggot King imaju debi album, Scraping The Grinder Of Decay i kako ovo objavljuje Inherited Suffering, radi se svakako o još jednom vrlo solidnom slamming death metal izdanju. Maggot King imaju zanat i kvalitetnu produkciju, slemovi su pristojnim, vokali dementni i ovo je album koji mada ne čini bogznašta da unapredi žanrovsku matricu, zvuči dobro i ubedljivo. Maggot King u sve ubacuju malo australijskog humora pa je ovo simpatičan album za kraj godine:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/maggot-king-scraping-the-grinder-of-decay

Ne znam šta su Citadel iz Sirakuze u Nju Džersiju čekali do kraja godine da objave svoj drugi album, Chosen Bereft, ali hajde, dete se rodilo, treba ga ub... hoću reći LJULJATI. A prijatan je ovo progresivni death metal sa sve flautom stručno umiksovanom u inače pošteno krljačku svirku. Najveći deo instrumenata svira jedan čovek, Ameer Aljallad, aktuelni bubnjar Last Legion i on je odgovoran i za svu kompoziciju i tekstove i, pa, može da bude ponosan. Ovo je melodičan a opet kompleksan i energičan death metal na vrlo zdravoj sredini između isuvišpe matematičke progresive i isuviše pop melodeatha. Vrlo fino:

https://citadelband.bandcamp.com/album/chosen-bereft

A Kossuth su tech death bend četvorice omladinaca iz Indijane i debi album, Necronym je, baš onako, da pokažu da znaju da sviraju. Ali nije da ovde nema duše i zapravo Kossuth pored sve pirotehnike uspeju da uhvate malo od onog neumrlog duha Death i Atheist iz devedesetih i da im pesme zazvuče kao nešto smisleno a ne samo kao besomučno nabacivanje svih ideja koje članovi imaju.

https://kossuth.bandcamp.com/album/necronym

Unknown Subject su novi finski death metal bend, osnovan prošle godine a prvi EP, posle dva singla im se zove, pompezno Against Leviathan, Against the Corruption of Reason! Ali ima se ovde rašta biti pompezan. Ovo je kvalitetan, tehnički impresivan ali i dalje dovoljno old school death metal da poštenom čoveku srce malo zaigra. Unknown Subject sviraju vrlo energično, a disciplinovano, smenjujući žestoke blastbitove i mošerska nabadanja. Nije ovo SPECIJALNO originalna muzika ali je vrhunski shvaćena i isporučena uz ljutu ubedljivost. Vrlo dobro:

https://unknownsbjct.bandcamp.com/album/against-leviathan-against-the-corruption-of-reason

Isto iz Finske i isto nov bend – Gorekaust imaju debi album, Ancient Halls of Emptiness koji je naglašenije old school i u zvuku i u pesmama što vole klasične ritmove i preteće, napete rifove. Gorekaust sa svojim death metalom svakako imaju još da sazrevaju ali ovo je zdrava, zabavna muzika a i produkcija je osvežavajuće lišena prepucanosti i, kako je neko na JuTjubu ukazao, divno je čuti bas-bubnj koji nije samo ,,klik" i zapravo u sebi sadrži mnogo niskofrekventnog zvuka. Fino:

https://gorekaust.bandcamp.com/album/ancient-halls-of-emptiness

Fleshgore nisu nov bend ali se uvek oduševim kada vidim njihovo ime jer ima li idealnijeg imena za brutal death metal sastav? Ukrajinci svoj šesti album izbacuju baš u nevreme ali je Carnival of Flesh, dobra, kvlaitetna kolekcija udaračkih death metal pesama, bez previše karikiranja, sa puno znojave svirke i solidnom produkcijom. Treba izdržati taj pakao masteringa, naravno, ali generalno ovo je odlično i nudi brutal death metal publici prvoklasnu zabavu:

https://fleshgore.bandcamp.com/album/carnival-of-flesh-2022

A onda su tu i indonežanski Necrosis sa svojim prvim EP-jem, Disease. Ovo je, kako već i nagađate, klasičan brutal death metal a klasika, podsećaju nas, nikada ne izlazi iz mode. Necrosis imaju granitno tvrd zvuk sa nula dinamike i ekstremno nabadačke hromatske rifove koji idu preko ubistvenih blastbitova i mada ovde nema previše inovacije ili originalnosti, lepo to odradi svoj posao sa pet pesama beskompromisnog kažnjavanja:

https://kanibalismusic.bandcamp.com/album/disease

I još brutal death zvuka stiže nam, ovog puta iz osunčanog Meksika. Heretic iz Gvadalahare imaju treći album, Dominion i ovo je vrlo sigurnih osam pesama (plus intro i autro) non-stop pucanja iz svih oružja. Heretic su jedan od bendova koji vole da sviraju samo u najvišem tempu i ovde nema maltene ni malo mesta da se uhvati vazduh i osvrne oko sebe, ali svedočanstvo o kvalitetu pesama ali i produkcije je činjenica da ovo slušaocu ne smeta i da se Dominion sluša sa pozitivnom anticipacijom svake sledeće pesme, uz visoke nivoe adrenalina i non-stop klicanje krešendima svirke koja je SVA sastavljena od krešenda. Vrlo dobro, štaviše ODLIČNO:

https://hereticmex.bandcamp.com/album/dominion

Pa onda je tu i debi album čileanskih Envenomed. Ova ekipa radi više od deset godina sa zadnjim izdanjem pre ovoga iz 2014, te album Manifest of the Primordial Essence zvuči istovremeno zrelo i napaljeno. Idealna kombinacija, pomislićete i sami dok se budete probijali kroz šibu kao žilet oštrih rifova i baraž bubnjeva. Envenomed su brzi i žestoki sa zdravim, komunikativnim deaththrash zvukom i rifovima, pevačem koji ima karakter, ukusnim solažama i kvalitetnom produkcijom. Ja, naravno, bez greške padam na albume koji su ovako konzistentno brzi i energični i za Envenomed imam samo najlepše reči. Proverite:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/manifest-of-the-primordial-essence

Scalpel iz Masačusetsa nemaju IDEALNU produkciju na svom najnovijem minielpiju, Century in the Boilpit – doboš je možda previše napadan – ali ovo je odličan materijal energičnog, a pametnog pa i malo progrsivnog brutal death/ deathgrind zvuka. Sedam pesama koje ovde čujemo demonstriraju priličnu količinu maštovitosti u domenu gitarskih harmonija, rifova i solaža a što sve ide preko beskompromisne krljačke matrice i meni se ovo jako dopada:

https://scalpel.bandcamp.com/album/century-in-the-boilpit

Na kraju smo, pa još da proverimo klasični heavy metal i neke međužanrovske radove. Škotski Bastyon su simpatični na svom drugom albumu, The End of Reason, sa melodičnim, energičnim hevi metalom NWOBHM usmerenja. Bastyon nisu u nekom tehničkom smislu sad nešto vrhunski bend, ima tu raznih elemenata na koje se da podići obrva i promisliti ali su pesme globalno vrlo zdrave i bend ih svira energično, u dobroj produkciji, sa dosta šmeka i karaktera. Moram da kažem da mi je uvek draži bend koji nema idealnog pevača ali ima proverbijalnu dušu od tehnički upeglanih a generičkih bendova, pa Bastyon moram da zdušno preporučim:

https://bastyonband.bandcamp.com/album/the-end-of-reason

Birushanah su ekstremno zanimljiv bend iz Osake koji meša metal (alternativnog i sludge usmerenja) sa metalnim perkusijama. 蟲​ノ​牢​獄  im je peti album i ovde imamo na programu tribalne ritmove, izmučene, snažne vokale, puno gitarskog mlevenja i japanskih harmonija. Produkcija je apokaliptična a muzika neobično zapaljiva:

https://birushanah.bandcamp.com/album/--3

Danger At First Bite je split album brazilskih heavy metal bendova Sweet Danger i Biter i ovo je nalašeno '80s žurka sa bendovima koji zvuče kao da su teleportovani iz neke bolje, herojskije prošlosti, sa uličnim rifovima, vrištećim vokalima i energičnom, cheesy svirkom. Produkcijski ovo je dosta skromno, da se mi razumemo, ali emotivno i etitjudski nam pruža original robu:

https://youtu.be/MNCUcmL9VaM

Ne znam odakle su iskočili merilendski Apex ali njihov debi album, Hollow je vrlo kvalitetna ploča negde na razmeđi progresive, thrasha, nu metala i alt metala. Opet ne možda sasvim po mom ukusu, ali ovo je izuzetno napisnao, vrhunski odsvirano i producirano za vrhove top lista. Biću šokiran ako ovi momci ne postanu zvezde:

https://apexbanned.bandcamp.com/album/hollow-2

Idu praznici pa valja slušati i nešto veselo i razigrano. Singapurski multiinstrumentalista i progresivac Amyr Abadawn ima drugi album pod svojim imenom, The Next Chapter (prošlogodišnji debi se zvao The New Chapter – dakle ovde imamo jedan plan i konzistenciju vizije na delu) i ovo je vrlo ubedljiv progresivni heavy metal sa dosta folk elemenata ubačenih u miks sa ukusom i osećajem. Iako se ovaj projekat vodi i kao simfonijski i Amyr svakako dodaje malo orkestracija u miks, u prvom planu je energičan moderni metal i ovo je onako, pobednički i veselo:

https://amyrabadawn.bandcamp.com/album/the-next-chapter

Big Head Earth su trojka iz Britanske Kolumbije sa prvim EP-jem od tri pesme i, pa, Kanađani mnogo slatko rokaju. Ovo je tradicionalni, starinski heavy metal sa lepom rokenrol osnovom i strastvenom svirkom. Produkcija je jeftina ali topla i prijemčiva, rifovi su vreli a pevanje napaljeno i The Big 3 EP je jedno obožavanje hevi metala bez mnogo umetničke pretenzije ali sa mnogo ljubavi:

https://bigheadearth.bandcamp.com/album/the-big-3-ep

Buried In Smoke su nemački hard rok/ hevi metal bend sa novim albumom, Cooperate Identities koji je, pa, non-stop žurka. Ovo je tradicionalni, klasično formatirani hard rok sa temeljima u bluzu i velikom dozom bugi-vugi šmeka u pesmama i bend sve izvodi vrlo sigurno i ubedljivo, sa odličnom produkcijom. Iako se naglašava da Buried In Smoke nije sad neki politički bend, pesme poput Hijab Woman imaju promšljenu poruku i slatko je slušati album koji ne pravi svestan napor da bude orijentisan isključivo na hedonizam iako je muzika decidno feelgood karaktera. Prijatno:

https://buriedinsmoke.bandcamp.com/album/cooperate-identities

Album nedelje nek bude iz Finske jer je Finska ove nedelje ionako dala najviše interesantnih izdanja. Al nije SAMO iz Finske: Finsko-njemački, dakle, Order of Nosferat ima četvrti album (za dve godine), Vampiric Wrath Unleashed i mada pola albuma ovde otpada na dungeon synth meditacije (doduše dosta kratke od po dva i po minuta i sasvim simpatične), kad se svira blek metal onda se JEBE. OK, zvuk je muljav i nejasan, ali svirka je furiozna pa melodične teme i supersirove distorzije vrlo lepo idu uz nežne sintisajzerske vetriće i brutalan blek vokal. Meni odlično i za kraj godine veoma upečatljivo.

https://orderofnosferat.bandcamp.com/album/vampiric-wrath-unleashed

[Meho Krljic]

E, pa , doterasmo još jednu godinu do kraja. Nismo neoštećeni stigli do tog kraja, da ne bude zabune, ali... na kraju smo a i to je neko dostignuće, pogotovo jer sutra ujutro krećemo iz početka, pa tako u krug dok nam ne dosadi. Bila je ovo godina puna dobre muzike, i, pošto se ovde bavimo metalom, puna dobrog metala. Prepuna. Gledajući liste albuma godine koje ljudi kače unaokolo po internetu, zabavlja me pomisao da pola toga što se navodi ili nisam ni čuo ili na mene nije ostavilo dovoljno dobar utisak da o njemu razmišljam. A čuo sam mnogo muzike.

Naravno, nešto kasnije danas ću, kako je i tradicija, objaviti i svoj mikstejp za novogodišnje veče, izbor iz zastrašujuće velike ponude psihodeličnog i stoner roka, doom metala i hard roka iz godine koju upravo završavamo, ali za one koji ne mogu bez apdejta za poslednju nedelju 2022. godine, ispod su izdanja koja su mi privukla pažnju. Kao i obično, u ovom periodu albume objavljuju samo buntovnici i očajnici, ali našlo se tu više nego nekoliko baš dobrh ploča. I, oh, za slučaj da se iko pita koji je moj metal album godine, čim sam ga čuo znao sam da će to biti Earth Infernal koji su snimili Satan i tako je i ostalo. Vidimo se oko pet danas da vam dam muziku za večeras.

Prvo, dakle, blek metal. Voronješki blek metalci Тропа Яри nisu album snimili od 2019. godine i onda, PLJAS baš na badnje veče po Gregorijanskom kalendaru, valjda da udare kontru bezbožnim zapadnjacima, evo treće ploče, Р​у​д​и​м​е​н​т​ы с​о​з​н​а​н​и​я. Ovo je odličan album blek metala koji ne pati od fetiša sirovosti, ali ni od studijske preupeglanosti, koji se ostvaruje kroz duže, inteligentno napisne i aranžirane pesme a koji ima mnogo energije izvornog, krljačkog blek metal pristupa. Тропа Яри zvuče istovremeno i jako zrelo ali i neistrošeno, puni ideja, snage i želje da dopru do slušaoca kroz izuzetne gitarske teme, česte promene ritma (ali jak tempo) i razgovetno, snažno pevanje. Izvrsna, izvrsna ploča, ne propustiti:

https://tropayary.bandcamp.com/album/--4

Jednočlani beloruski Imšar snimio je EP Klič Minu​ł​ych Časoŭ da zaključi godinu u kojoj je već izdao jedan album i ovo je pet pesama odličnog istočnjačkog blek metala. Sve što treba je tu, i emocije i melanholija i folklorne, tradicionalne melodije, ali Станіслаў Семеняга sve to vrlo stručno sklapa, izvodi i producira za jedan raskošan a opet fokusiran program. Vrlo dobro:

https://imsar.bandcamp.com/album/kli-minu-ych-aso

Evo nam i novog EP-ja poljskih Mardom, koji su u međuvremenu porasli na tri člana i baš sazreli. Longing for a New Dawn ima tri pesme melanholičnog ali ne stereotipno uplakanog blek metala. Ovde ima i dosta snažne, mošerske svirke i nije baš sve u atmosferi i emocijama. Volim da čujem ovako ubedljiv bubanj i bend koji očigledno ima odličnu hemiju. Vrlo lepo:

https://mardom.bandcamp.com/album/longing-for-a-new-dawn
https://vianocturna.bandcamp.com/album/longing-for-a-new-dawn

Kad je teško, u pomoć priskaču Kinezi. I to kako! Rosenkreuzgesellschaft su sa Tajvana i njihov prvi EP, isto nazvan Rosenkreuzgesellschaft ima tri pesme SUPERIORNOG black metal/ post black metal zvuka koji ne mogu dovoljno da nahvalim. Ovo je inventivno napisano, prepuno interesantnih harmonskih meandriranja i strateški iskorišćenih disonanci, vrlo tehnički a opet vrlo emotivno i usredsređeno na jasne narative u pesmama, plus sjajno producirano, sa toplim srcem bas-gitare koje otkucava u središtu ovog materijala. Plus je brzo, BAŠ brzo. Ovo je kao da je neki bend Jona Changa (Discordance Axis, Gridlink itd.) odlučio da svira black metal, hoću da kažem, TOLIKO je dobro. I još ova poruka posetiocima Bandcamp stranice: ,,we have big dikks, fukk you!! unless you are satan or whore, fukk off and no contact!!" Mislim, ni u ludilu ne propustiti:

https://rosenkreuzgesellschaft.bandcamp.com/album/rosenkreuzgesellschaft

Još impresivnog kineskog zvuka stiže od projekta Ὁπλίτης čiji je prvi album, Ψ​ε​υ​δ​ο​μ​έ​ν​η opaka black-death smeša krljačkih rifova i progresivnih aranžmana. Progresivno ovde ne znači i pripitomljeno i Ὁπλίτης je snimio jako žestok, agresivan album čija su aranžmanska kompleksnost i harmonska smelost u službi vrlo ubitačnih pesama. Liu Zhenyang, koji ovo sve piše i izvodi je vrlo talentovan ali i jako mlad pa je album spoj lepih ideja i nepatvorene omladinske energije. I plaćate koliko želite:

https://hoplites.bandcamp.com/album/--2

Nakhiel iz Tampe nisu ništa snimili posle prvog EP-ja iz 2013. godine, a onda, evo, par dana pred novu godinu, kad mu nije vreme, dropovao je prvi album i... pa, Solar Wind Illumination je vrlo prijatna ploča. Ovo je u principu atmosferični blek metal ali okrenut kosmičkim temama pa otud ima i simpatičniji, ekspanzivniji zvuk od klasičnog atmobleka koji je vrlo često introvertna, neprozirna muzika okovana depresivnom melanholijom. Nakhiel ne komplikuju svoje pesme preterano ali one su lepo aranžirane i imaju fin, topao zvuk u kome bas gitara diže veliku količinu tereta a bubnjevi zvuče živo i dinamično, pa su njihove epske teme prezentirane ubedljivo, snažno i zarazno. Vrlo prijatno iznenađenje pred praznik.

https://nakhielofficial.bandcamp.com/album/solar-wind-illumination

Ne znamo ko je i odakle je Vengeance Hammer, ali EP Preemptive Assault nudi jednostavan, jeftin, efektan war metal za ljubitelje. Dakle, zujeći rufovi, mrtvački vokal, zakivački bubnjevi, sve odsvirano uz korektan nivo kompetencije, i produkciju koja služi svrsi, pa onda sve prodavano za dolar. Nije rđavo:

https://vengeancehammer.bandcamp.com/album/preemptive-assault

Francuzi Léthifère su nas obradovali debi albumom, Impr​é​cation tik pred praznik i ovo je fina demonstracija francuske osobenosti u blek metalu. Nije ovo neki preterano ekscentričan materijal, ali Impr​é​cation sa svojih pet pesama nudi karakterne teme, dobre melodije, kvalitetnu produkciju i puno duha. Ovo nije samo recikliranje skandinavskih formula iz devedesetih i pored toga što ne odstupa predaleko od sržne blek metal matrice, i ja sam veoma impresioniran:

https://lethifere.bandcamp.com/album/impr-cation

Stoner rok, doom, sludge, psihodelija, hard rok. Čileanci Canera su svoj album nazvali The Greatest Riffs što je, jelte, malo pompezno, ali skoro da su imali pravo. The Greatest Riffs možda nema NAJVEĆE rifove svih vremena ali je u pitanju dobar, kvalitetan album gruverskog, vrlo energičnog stoner roka sa praktično thrash energijom i krljačkom dispozicijom koja opet nije agresivna već komunikativna i pitka. Vrlo spontano, vrlo organski, vrlo prijatno, pa apsolutno poslušajte:

https://canerachile.bandcamp.com/album/the-greatest-riffs

Devouring the Mountains Vol​.​7 je novogodišnji sempler izuzetnog italijanskog izdavača Argonauta Records sa tridesetdve pesme iz njihovog kataloga i ovo je savršeno podsećanje na to koliko dobrih stvari ovi ljudi izdaju. Sa zadovoljstvom sam primetio i neke stvari koje sam i sam uvrstio na svoj godišnji mikstejp vezan za stoner, psihodeluju i slične žanrove, ali generalno, Argonauta uvek imaju sjajnu ponudu i ovo ne smete propustiti. Naravno, plaćate po želji:

https://argonautarecords.bandcamp.com/album/devouring-the-mountains-vol-7

Tokijski trio Ritual Man snimio je prvi demo, The Black Weed Ritual Drive i ovo je izuzetno agresivni, na granici incidenta, stoner-sludge garažnog tipa. Hoću da kažem, već je i sama muzika primitivni, mrveći rifaški stoner pokolj a još je i snimak vrlo lo-fi pa sve zvuči skoro neprijateljski, ali sa stilom!! Fino:

https://ritualman.bandcamp.com/album/the-black-weed-ritual-drive-demo-ep

Švedski Onoskelis smo hvalili pre par godina za njihov drugi album, a stigao nam je upravo i treći, naslovljen Unheard Horrors of the Third Dimension i mada naslov, jelte, priziva horore i čuda, ove je vrlo prijatna ploča, toplog, progresivnog stoner roka. Onoskelis nikada nisu insistirali na prevelikoj težini i nekakvom monomanijačkom ponavljanju rifova i njihova muzika je i ovde lepršava, razigrana, dinamički vrlo raznovrsna a pesme su pisane sa potpuno različitim kreativnim ambicijama i mnogo ideja. Odlična produkcija i jedan album za opuštanje i uživanje:

https://onoskelisdoom.bandcamp.com/album/unheard-horrors-of-the-third-dimension

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Kanadski trešeri Infrared osnovani još sredinom osamdesetih imaju simpatičan božićni EP, The Metal Inquisition a koji nude po ceni koju sami odredite ali mole da se napravi i mala donacija nekoj organizaciji koja se bavi kancerom. Fer. Pogotovo jer je u pitanju posveta Gordu Kirchinu, pevaču kanadskog benda Piledriver a koji je u Septemberu preminuo od raka pluća. Enivej, naslovna pesma je odličan srednjetempaški, energični thrash sa himničnim kvalitetima, a druga je nova verzija stare pesme Thoughts Caught (In Between) sa pvog albuma iz 2016. godine. Vrlo fino:

https://infraredmetal.bandcamp.com/album/the-metal-inquisition-ep

Španski Vatican Spectrum je baš na Badnji dan objavio svoj debi album, Ave Satan. Nestašno. Enivej, ovo je prijatan, fino produciran thrash metal sa malo death metal elemenata, podužim, ambiciozno aranžiranim a opet osvežavajuće neposrednim, krljačkim pesmama. Ima gruva, ima vrištanja, ima svega, vrlo solidno, možda i predugačko, ali solidno:

https://vaticanspectrum.bandcamp.com/album/ave-satan

I Ratizidas su iz Španjolske ali njihov thrash u sebi ima u sebi dosta panka, sa himničnim refreniam i rokerskim solažama. EP Muerte Cerebral je kvalitetno produciran i dobro odsviran a njegove četiri pesme su energične i poletne, kao stvorene za lud provod i partijanje:

https://ratizidas.bandcamp.com/album/muerte-cerebral

Rusi Combat Shock su debi album nazvali Everything Goes Wrong i oskar za najbolje pogođen opis aktuelnog istorijskog trenutka ide u Sankt Petersburg. Ovo je drusan, čvrst thrash metal, bez mnogo komplikovanja ali sa znanjem da moćan rif i stamen ritam mogu da iznesu mnogo materijala na svojim plećima i to odlično zvuči. Tekstualno ima ovde jebanja majke Amerikancima, ali i generalnog nihilizma i depresivnosti, dakle, sve što treba a album se ni ne naplaćuje:

https://combatshockmetal.bandcamp.com/album/everything-goes-wrong

Slovaci Demonic-eyed sva četiri svoja albuma nazvali su isto, Demonic-eyed, dodajući samo brojeve na kraj, pa tako i ovaj najnoviji, Demonic-eyed 4. Čovek bi rekao da ovde imamo ozbiljan deficit maštovitosti, ali muzika je fino maštovita. Demonic-eyed piče solidan thrash, sa odličnom produkcijom, visokim kvalitetom izvedbe i sa sasvim dovoljno svežih ideja, rifova i trikova da se i probirljivi među nama navuku. Samo evro za ovo slavlje čukanja, pa ne propustite:

https://demonic-eyed.bandcamp.com/album/demonic-eyed-4

Dying East iz Županje je novi projekat bivših članova Proslov i debi album, isto Dying East, nudi gruverski, besni thrash/ death zvuk. Album sa svojih osam pesama ima mesta i za brže delove, pa i malo klasičnijeg death metal pristupa, ali najupečatljivije su mi pesme koje se fokusiraju na gruv i srednjetempaško marširanje. Solidno a cenu kupovine određuje slušalac što je isto vrlo fer:

https://dyingeast.bandcamp.com/album/s-t

Horror Pain Gore Death Productions za pred Novu godinu nude split EP švedskih Pagan Rites i nizozemskih Vulcan Tyrant. Ovo je sve prljav blackened thrash uz neke upitne odluke u produkcijskom departmanu al da se ne pravimo da mi ovde slušamo samo najupeglaniju muziku na svetu. Dobro je ovo:

https://hpgd.bandcamp.com/album/split-12

Čileanski Burning Crypt su debi album, Eclesiastic Abuse izdali prd Novu godinu, pa nek ide život. A šteta je da ovo ostane neprimećeno i nezapaženo jer se radi o ljutom, energičnom thrash metalu koji puca iz svih oružja, vozi brzo, okretno i ima zdravu želju da ukaže na društvene nepravde i muke (rat, zlostavljnje dece, adikcija), a sve uz odlične rifove i majstorsku svirku. Produkcija je vrlo čista – možda za mrvu i previše – a pevač je, pa, karakteran, ali sitne nesavršenosti samo doprinose šarmu ekipe iz Santjaga. Burning Crypt su ubedljivi i zabavni i ovo snažno preporučujem za slušanje i posedovanje.

https://burningcrypt.bandcamp.com/album/eclesiastic-abuse

Drezdenski Slapface žive u budućnosti pa njihov demo-snimak nazvan samo Demo zvanično izlazi prvog Januara. Ali svi ga možemo slušati i u staroj godini. Enivej, ovo ima pet pesama fine kombinacije hardcorea i death metala, sa puno gruva, znojave svirke i solidne produkcije. Opet, ima to i malo stvarne demo sirovosti i napaljenosti a koja baš lepo leži ovoj muzici. Vrlo prijatno a plaća se koliko sami odredite pa odredite pravično:

https://slapface.bandcamp.com/album/demo-3

I Wise Up iz Njukasla su iz budućnosti i njihov EP Baptism By Fire nakon slatkog cut-up uvoda prelazi u zdrav, mišićav metalizirani hardcore. Ovo je srednjetempaški i gruverski ali i ima finu thrash oštrinu koja meni prija, dobro je producirano i daje se po ceni koju sami odredite. Dakle, navalite sa apetitom:

https://wiseuphc.bandcamp.com/album/baptism-by-fire

Kolumbijski Repulsion46 su osnovani 2002. godine a njihov EP Por los viejos tiempos (tj. ,,za stara vremena" ako se ne varam) dosta ubedljivo kreira metalizirani moshcore ugođaj po uzoru na devedesete samo sa još malo dodatih death metal elemenata u miks i to, pa, zvuči vrlo dobro. Onako, mošerski, mrveći, mučno. Dobra produkcija, kvalitetna svirka, horski refreni, sve pod konac:

https://repulsion46.bandcamp.com/album/por-los-viejos-tiempos

I Not One Truth iz Nju Džersija cepaju metalizirani moshcore. Na drugoj strani split albuma  Riddle of Steel su Beskar, pretpostavljam, iz iste države i ovo je šest pesama teškog, gruverskog, masivnog hardkora za ljubitelje takvog zvuka. Odlično je a naplaćuje se samo koliko vi date:

https://notonetruth.bandcamp.com/album/riddle-of-steel

Za hadcore malo bliži mojim preferencama, tu su losanđeleski Multo. Njihov EP Leftover se i sastoji od ostataka sa sesija na kojima su snimana druga izdanja iz poslednje dve godine i nudi energičan, napaljujući hardcore thrash/ crossover koji forsira brzinu i eksplozivnost. A opet, Multo imaju vrlo kvalitetan zanat u rukama i njihova mešavina panka i metala je jako dobro odmerena, pa i hitoidna. Neću da kažem da ovo liči i na Poison Idea, ali... podseća. Odlično je:

https://multoband.bandcamp.com/album/leftover

Rites Of Torment su čikaški deathcore bend ali em je Nova godina pa moramo biti pozitivni, em ovo nije baš klasičan deathcore. EP As Good As Dead je zapravo kao neka kombinacija death metala i hardcorea, sa mnogo manje metalcore elemenata nego što je standard pa je time meni i simpatičniji. I generalno, simpatično je ovo, šest pesama za deathcore publiku koja voli više old school pristup ali malo i za death metalce:

https://ritesoftorment.bandcamp.com/album/as-good-as-dead

Moram da prestanem da poklanjam neumereno veliku pažnju izdanjima koje masteruje Jim Plotkin jer, na kraju krajeva, za njega je to posao i ne znači da će svako biti nekakav duboko promišljeni umetnički poduhvat. Ali, enivej, album Blame God njujorškog projekta Blame God je, pa, solidno promišljeni umetnički projekat. Ovo je kombinacija grindcorea sa malo sludge zvuka, power electronics začina i nekog generalnog ,,post" usmerenja, verovatno nastajala i pod uticajem samih Plotkinovih bendova, i, mislim, vrlo je solidna. Ovo je kao nekakav novi album Pig Destroyer samo sa više mikrofonije a što je uvek pozitivno i uostalom, Mark Valentino iz ovog projekta je kao fotograf i sarađivao sa Pig Destroyer tako da sve to zvuči vrlo prodično i prepoznatljivo. I odlično je. Ko voli thinking man's grindcore ovde neće promašiti:

https://blamegodusa.bandcamp.com/album/blame-god-2

Elder Devil iz Kalifornije su mi bili dobri i prošle godine na svom tadašnjem živom EP-ju Live in Chinatown, a novi EP, Tormentor nudi još zreliji, studijski kvalitetni materijal sa pet pesama agresivnog, mučnog grindcore/ powerviolence zvuka. Ovo je dosta disciplinovano i metalizirano u dobrom smislu pa po ceni od koliko date apsolutno treba da se presluša a onda možda i kupi:

https://elderdevil.bandcamp.com/album/tormentor

Skineater je projekat Håkana Stuvemarka iz Wombbath i bend iza sebe već ima jedan album snimljen 2013. godine, ali je u međuvremenu bio dosta neaktivan zahvaljujući gitaristinim angažmanima u Wombbath. No, izašao je jedan EP 2017. godine a sada evo i novog, pod naslovom Repercussions i ovo je odličan, veoma ubedljiv, zreo i uzbudljiv švedski death metal koji ne polaže TOLIKO na sam zvuk koliko na odlično napisane pesme. Mislim, zvuk je odličan, da ne bude zabune, samo Skineater ne pokušavaju da produkcijom zamene songrajting i ove četiri pesme su krljačke, melodične, mošerske, sve što treba. Pevač Jörgen Ström sa prvog albuma ovde gostuje na jednoj pesmi a bend najavljuje aktivniji život u periodu koji nastupa. Sjajno je i nadam se, zaista, da ćemo uskoro dobiti još:

https://wombbathofficial.bandcamp.com/album/repercussions

Kad jednom AI-jevi još malo uznapreduju, dakle, tamo oko Aprila meseca, više nećemo razlikovati prave bendove od njihovih maštarija. Regurgitated Entrails iz San Dijega, recimo, su toliko generički slamming death metal u svim aspektima svoje muzike da me ne bi iznenadilo da mi kažu da je ovo neki AI projekat. No, nije, ovo sviraju i pišu tri čoveka i Demo 2022 je, pa, generički slam, ali on RADI POSAO. Jer ponekad samo želite moš bez mnogo razmišljanja a onda ovo apsolutno isporučuje:

https://regurgitatedentrails.bandcamp.com/album/demo-2022

Skull je izbacio novi album pred novu godinu i sa Drag me to Hell nema nekih iznenađenja. Novozelandski jednočlani projekat i dalje valja jeftini, gruverski death metal sa korenima u VHS hororu i mada ovde ima i melodičnih momenata, sve je tako jeftino i prljavo da nema govora o prevazilaženju standardnog underground statusa:

https://skullmetalbandnz.bandcamp.com/album/drag-me-to-hell

Kvebečani Asylum Purgatory rade simpatično progresivan tech-death na EP-ju isto nazvanom Asylum Purgatory. Dve su to pesme koje se ne iživljavaju sa aranžmanima i ,,tehnikom" ali obogaćuju zdravu death metal osnovu tim blago progresivnim idejama i simpatičnim harmonijama. Pristojan zvuk i cena koju sami određujete pa poslušajte, vredi:

https://asylumpurgatory.bandcamp.com/album/asylum-purgatory

Ignominious iz Ohaja na svom EP-ju Omnideath imaju i pesmu ,,Sewn Inside a Whale Cock" a što bi trebalo da nam dosta kaže o tome kakve ideje imaju ovi mladići. Ali dobro, death metal svakako ima istoriju bizarnog liričkog imaginarijuma. U svakom slučaju, ovo je EP gruverskog death metala čiji srednji tempo svejedno ima dosta dinamike i agresivnosti i meni je bio simpatičan:

https://ignominious.bandcamp.com/album/omnideath

Haha, nemački Blood i njujorški Incantation su snimili split EP Blood Incantation i to je slatka igra reči odnosno aluzija na popularni američki prog-death sastav Blood Incantation (i pakao u budućim google pretragama). Blood ovde maju jednu pesmu sebi svojstvenog deathgrinda kakav valjaju od osamdesetih dok Incantation daju slojevitiju kompoziciju sa promenama tempa i atmosfere, kako oni to već znaju. Odlično i veteranski:

https://youtu.be/Ne_gKQRHSTc

Poslednja sekcija, sa hevi metalom i ekscentričnostima. Beastial Piglord završava godinu albumom Godawful koi je više ,,metal" od najvećeg broja njegovih recentnih izdanja. Ovo ima mnogo više rifaških, nabijačkih pesama od proseka, ali nije napustilo eksperimentalnu, pomalo avangardnu orijentaciju ovog umetnika iz Severne Karoline, nudeći vrlo solidan odnos ,,neobičnog" i propisno rokerskog za kraj, jelte, sezone. Plaćate koliko hoćete a VREDI:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/godawful

Bend je Snakebite Kiss iz Sijetla a EP se zove Speed is the Law. Jel' treba još neko objašnjenje? Ovo je kao Motorhead odrastao na garažnom panku i sa još više metamfetamina u gepeku. Sirovo, oštro i na prvu. Prija! A još plaćate po želji.

https://snakebitekiss.bandcamp.com/album/speed-is-the-law-ep

Gluttons iz Klivlenda postoje preko dvadeset godina. I nije da su se nešto ubijali od rada u tom periodu ali novi EP, Snake Eyes ima dve odlične pesme tvrdog, rokerskog metala i to je sasvim dovoljno za sreću. Ovo je stameno, uličarski, dobro i za metlace i za pankere, producirano fino, odsvirano sa stavom i energijom i nemojte ga preskočiti:

https://gluttons.bandcamp.com/album/snake-eyes-ep

Kako se danas u progresivni metal računa sve i svašta, od djent džemovanja pa do flamenka sa distorzijama, vrlo je prijatno videti ekipu poput britanskog Jomo Tuun koju vraćaju klasični power trio format u fokus naše pažnje. Live at Fine City Recording Studio je album snimljen uživo u studiju, iz jednog cuga i bez nasnimavanja i mada se ovde dosta toga oslanja na gruv i džemovanje koje ne mora delovati previše usmereno, Jomo Tuun imaju prijatan,mišićav nastup i pesme koje su kinetičke i zabavne. Koliko je ovo metal? Za mene, a i za bend sasvim dovoljno:

https://jomotuun.bandcamp.com/album/live-at-fine-city-recording-studio

Ne znam odakle su Sonic Weapons, sem iz, jelte SAD, ali njihov minialbum Sonic Weapons je kolekcija odličnog šoferskog hard 'n' heavy zvuka sa malo motorhedovske sirovosti, malo panka i dosta trešerske energije. Fina produkcija, puno karaktera u zvuku, odlično za Novu godinu:

https://sonicweapons.bandcamp.com/album/sonic-weapons

Za kraj i album nedelje, da nastavim sa hajpovanjem argentinskog psihodeličnog roka. Fuentealba su trio iz Buenos Airesa koji je 2019. godine snimio debi album, a sada su nam podarili EP Km 0. Dobro, sad, ,,podarili", naplaćuju ga sedam dolara ali ovde imamo dve pesme koje kolektivno traju više od 24 minuta! Fuentealba sviraju onaj džemerski, power-trio-rock kakav ne može da pogreši, cepajući prirodan, energičan gruv i konstantno psihodelično soliranje. Puno bluza, puno improvizacije, puno najčistije znojave energije – ovo je naprosto bezvremena, besprekorna rok muzika koju ne smete propustiti:

https://fuentealba.bandcamp.com/album/fuentealba-km-0

[Meho Krljic]

Evo i obećanog novogodišnjeg miksa, pa ko voli teži rokenrol, psihodeliju i sve to, ima skoro četiri i po sata uživanja ovde:


DJ Meho – Mehmet's Black Ending

[Meho Krljic]

Za sve koji slave božić po zvanično drugom najgorem kalendaru još uvek u upotrebi na planeti Zemlji, spremili smo koloplet verovatno više blasfemičnog nego bogougodnog metala, ali sa najboljim namerama i najplemenitijim emocijama. Pa, eto radujte se.

Prvo pa blek metal pa još iz Hrvatske! Nikad kraja provokacijama! Battlestar Lemon III: The Final Plague je treći album u ciklusu blek metal radova sa naučnofantastičnom tematikom koje je Vanja Gvozdanović iz Đakova, poznatiji kao Depressor objavio u okviru poslednjih nekoliko meseci. Ovaj je i najambicioznije napisan i aranžiran sa izuzetno ubedljivim zvukom i nadahnutim rifčinama i temama. Gvozdanović u poslednje vreme eksperimentiše sa kombinovanjem trapa i blek metala, međutim ovaj album je pre svega blek metal, sa nešto thrash i death elemenata – prevashodno u rifovima – i namenjen u prvom redu publici koja ceni žestinu ali i widescreen naučnofantastični ugođaj. Veoma, veoma lepo izdanje i sve čestitke autoru:

https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/battlestar-lemon-iii-the-final-plague

Finci Licht des Urteils svoju muziku vrlo korektno opisuju kao ,,čistu štroku ispaljenu iz sačmare u stratosferu" i ako vam treba malo vrištavog, RAZARAČKOG blek metala koji, jelte, krlja i puca na visoko, evo vam njihov novi EP, Cavum Nigrum Nex. Samo dve pesme su u ponudi, ali to su dve pesme koje razbijaju iz sve snage. Licht des Urteils su meni na idealnom mestu gde demonstriraju fin zanatski kvalitet i u domenu svirke i u domenu kompozicije ali produkcijski ne zvuče prepeglano nego onako baš divljački. Odlično!

https://lichtdesurteils.bandcamp.com/album/cavum-nigrum-nex

Rusi Ампутация zvuče mnogo gadno na  novom EP-ju, Т​е​п​е​р​ь т​о​л​ь​к​о п​у​т​ь в н​и​к​у​д​а, ali ovo je ona vrsta blek metala koja zvuči sve bolje što je gadnija. Hoću reći, pesme su ovde podugačke, mučne i dobro napravljene da iskombinuju mračnu atmosferu i krljanje a mada je zvuk naoko jeftin, on je apsolutno u skladu sa estetikom same muzike. Vrlo solidno:

https://amputacia.bandcamp.com/album/-

Unspeakable iz Sent Luisa su na drugom kraju spektra, pa je i pored mračnog imaginarijuma njihov blackened thrash metal zabavnijeg tipa. Ovo je kinetička, energična muzika snimljena pristojno, sa zapaljivim rifovima i pankerskim ritmom a EP  Gazed Upon The Yellow Sign ima čak sedam pesama plus intro, nudeći dakle, dosta benga za vaš bak:

https://unspeakablerites.bandcamp.com/album/gazed-upon-the-yellow-sign

Francuzi À la Lanterne nikako ne sviraju moj stil blek metala, sve je to jako melodično i tužno, ali ne mogu da ne primetim da im je debi EP, Obscurantisme vrlo pristojan. Ovo su dve pesme melodičnog, emotivnog, energičnog i solidno odsviranog blek metala koji zvuči iskreno i neposredno a opet je solidno produciran i znojavo, pošteno odsviran:

https://alalanterne.bandcamp.com/album/obscurantisme

Hexeen je iz Luksemburga i (prvi?) EP Hexeentanz nudi pet vrlo dugačkih, lepo sklopljenih i fino produciranih pesama koje demonstrtiraju osoben pogled na blek metal. Naime, ovo je prilično futuristička, ,,tehnička" muzika u smislu zanata i produkcije, bez one blek metalske prljavštine i spontanosti, sklopljena oko trešerskih rifova sa kojima se lepo uklapaju blek metal melodije, vrištavo pevanje, sintisajzeri. Bend svoju muziku opisuje i kao mističnu i to je sasvim fer, ali svakako imamo posla sa maštovitim materijalom koga pritom ima toliko da je ovo praktično album. Vrlo solidno.

https://hexeen.bandcamp.com/album/hexeentanz

Hand of The Wicked je projekat članova Serpentine, Horde Casket i Ensepulchre, iz Arkanzasa,  Passage of Centuries im je prvi EP i, pa, solidno su se pokazali. Ovo je black-death metal jedne epske, melodične, monumentalne ambicije. Koju dosta jeftinjikava produkcija ne može sasvim da izvuče, ali pesme su onako pompezne, emotivne i napaljene iz sve snage pa ne mogu da ovo ne slušam sa osmehom. Šest vrlo finih komada na ovom izdanju:

https://handofthewicked.bandcamp.com/album/passage-of-centuries

Høstsol su skandinavski blek metal sastav sa članovima iz Norveške, Finske i Švedske a koji sviraju ili su svirali u postavama poput Woland, Ajattara, Abhorrence, Shining. Imamo dakle na gomili mnogo pedigrea i ekspertize a debi album, L​ä​nge leve dö​den sa pet pesama i skoro 45 minuta trajanja nudi jednu dostojanstvenu posvetu smrti i meditaciju o njenom gospodaru. Materijal, nastajao tokom pandemijskog perioda, je po formi jednostavan i očigledno utemeljen u skandinavskom blek metalu devedesetih, ali svirka i autentičnost izvedbe izdvajaju Høstsol od mlađih pretendenata. Ovo je zrelo, otmeno i moćno:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/l-nge-leve-d-den

Idemo na stoner rok, doom metal, psihodeliju, sludge metal i hard rok. Gadfly su trio iz Britanske Kolumbije ali sa korenima u Iranu pa je i njihov stoner-punk na dosadašnjim EP-izdanjima ali i na debi-albumu Apranik vrlo slatko prodenut između žestokih, gruverskih nabijanja i persijskih harmonija. Psihodelična komponenta je postignuta i lepom, organskom svirkom ali i zvukom koji je veoma jeftin, no doseže potrebnu hipnotičnost. Bend je nešto brži od prosečnog stoner rok sastava, pa tu dolazi ta ,,punk" komponenta, ali su pesme veoma inventivne i ovo ni slučajno nije tek niska džemova već propisan psihodelični rok sa zavijajućim gitarama i sjajno iskorišćenim klavijaturama. Odlično je ovo:

https://gadfly-band.bandcamp.com/album/apranik

Sjajni izdavač Forbidden Place Records najavljuje 2023. godinu kompilacijom Escape to Weird Mountain Volume 8 a na kojoj je zastupljeno nekih 26 bendova sa kojima će sarađivati. Ako znate Forbidden Place, znate da je ovo uglavnom psihodelični, abrazivni nojz rok  ili istoner rok ili već nešto treće sumanuto, i da je uglavnom jebeno odlično. I jeste. Ovde ima i poznatijih imena tipa Dead Mammals, Sky Pig ili LáGoon a ima i potpuno novih otkrića za mene kao što su Geishas Of Doom. Veoma pametno investiranih dva dolara.

https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/escape-to-weird-mountain-volume-8

Još jedna kompilacija za vaše slušateljsko zadovoljstvo stiže iz Teksasa. The Magick Hour Vol​.​2 je sempler izdavača Olde Magick Records i ovde ima svakojakog teškorokerskog zvuka. Od naših starih poznanika tu su bendovi poput War Cloud, Bogwife, Warlung i Dixie Goat a pored njih još gomila stoner roka i drugog finog zvuka. Plaća se koliko date a odlično je:

https://oldemagickrecords.bandcamp.com/album/the-magick-hour-vol-2

Moram da kažem da sam se obradovao videvši novi album Black Sky Giant prvog Januara. Argentinski psihodeličari me već nekoliko godina prijatno voze svojim hipnotičkim gitarama i melodičnim, dostjanstvenim temama a novi album, Primigenian se sjajno smešta u njihov opus, nudeći još šest pesama instrumenalnog blagoslova. Sve je tu, uključujući moćan gruv, lep, prozračan miks i kosmičku tematiku a bend svu ovu krasotu prodaje za samo dolar. Apsolutna lektira:

https://blackskygiant.bandcamp.com/album/primigenian

Stone Nomads iz Teksasa lepo valjaju svoj stoner/ doom na EP-ju Fiery Sabbath nudeći tri spore, teške ali duševne pesme sa opuštenom atmosferom i melodičnim a mračnim, tužnim gitarama. Ovo je na finoj poziciji između ,,čistog" doom metala sa svim njegovim melanholijama i mukama, i relaksiranije stoner/ hard rock svirke i meni je vrlo prijalo:

https://stonenomads.bandcamp.com/album/fiery-sabbath

Prošli album virdžinijskih Thunderchief je bio veoma zao komad agresivnog sludge metala. Novi, Dekk Meg​.​.​. je zapravo kompilacija singlova iz poslednje dve godine na kojima su ova dva čoveka obrađivali razne bendove od Sheer Terror do Dinosaur Jr. I ovo je sve sirovo, mučno, da, ali ipak sa malo više rokenrol gruva i šmeka pa je MOŽDA malo prijemčivije za neinstrenirano uho:

https://thethunderchief.bandcamp.com/album/dekk-meg

Godsground su iz Minhena a njihov album, A Bewildered Mind je fina kolekcija teških i melodičnih stoner rok komada. Ovo je muzika koja se pomerila nekoliko koraka od bluz-osnove, mada je nije napustila i koja je psihodelična na suptilan način, kroz taj topli, fazirani zvuk gitara i fino multitrekovane vokale. Godsground su i heavy i slojeviti, što je uvek lepa kombinacija pa ih preporučujem zdušno:

https://godsground.bandcamp.com/album/a-bewildered-mind

Idemo dalje sa thrash metalom, speed metalom, hardcoreom, grindcoreom i, naravno, death metalom. Grci Plague Spreader su svoj EP The Corona Sessions objavili baš na novogodišnje veče pa nek ide život. Šteta bi bilo da se ovo propusti, dakle, jer je u pitanju ne samo povratak u studio posle samo jednog EP-ja koji je bend objavio pre šest godina već i jer je ovo vrlo kvalitetan, tehnički impresivan a žestok thrash metal. Volim rifove koje Plague Spreader voze, volim brz tempo pesama, volim agresivnog pevača, volim i vrlo solidnu produkciju i ovo je thrash metal koji čovek odmah razume i on ga odmah pokrene, bez mnogo filozofije i konceptualizacija. Samo rokanje. A plaćate koliko hoćete:

https://plaguespreaderpatras.bandcamp.com/album/the-corona-sessions

Apocalyptic Annihilation su dva Australijanca, inače člana benda Tyrannic, sa debi albumom Necrothrash koji, jelte, nudi, prljav old school blackened thrash. I fino ga nudi, ovo ima sedam podužih pesama, ali sa vrlo pravilno shvaćenim žanrom i korektnom svirkom, produkcijom, zvukom. Apocalyptic Annihilation imaju dobre rifove i generalno odaju utisak napaljenosti i proživljavanja svojih pesama, a tu je i obrada Bathoryjeve The Rite of Darkness da se sve stavi u pravilan istorijski kontekst. Meni album izrazito prija pa navalite:

https://apocalypticannihilation.bandcamp.com/album/necrothrash

Kanađani Expired imaju osoben pristup thrash metalu. Njihov drugi album, Ominous, ima dosta atmosfere i nekakve, recimo, alternativne interpretacije thrash osnova, sa manje forsiranja klasičnih thrash rifova a više nekakve tenzijom nabijene, noiseu bliže harmonije i kinematičnih scena. No, ovde svakako ima i trešerski brze svirke, fast-picking solaža i urlanja i stvari za moj račun vrlo solidno funkcionišu. Album je dobro produciran i nudi se po ceni koju sami odredite a vredi ga poslušati:

https://expired.bandcamp.com/album/ominous

Kineska žensko-muška thrash momčad (i devojčad, dakako), Anathematise, rešila je da godinu započne svojim drugim albumom, Bizarre Tales from the Past and the Future. Ovo je uistinu bizarna i sirova kombinacija thrashcorea i death metala, sirova i prilično old school ali ne sa sad nekom ambicijom da bude imitacija nekakvih postojećih predložaka iz osamdesetih. Anathematise imaju svoj karakter i identitet i mada se može prepoznati dosta elemenata ranog thrasha u njihovoj muzici (Kretor, Sodom itd.), sve je to spakovano na jedan osoben i prijemčiv način. Produkcija je, eh, sačuvabože, ali ima to šarma. Sviđa mi se kao paket:

https://anathematise.bandcamp.com/album/bizarre-tales-from-the-past-and-the-future

Iako je čileanski duo Sign of Evil svoj debi album nazvao Psychodelic Death! (sic), njihova muzika nije ni psihodelični rok ni death metal već prljav, nadrogiran blackened speed metal. Ovo je na granici potpunog raspada sa disonantnim gitarama i previše efekata nabačenih preko jednostavnih rifova da bi to bio rad poštenih ljudi, ali Sign of Evil uspevaju da ova hrpa prljavštine i bolesti proradi i da vas drži investirane celim putem. Speed!!!!!!

https://signofevilchile.bandcamp.com/album/psychodelic-death

Još blackened speed metala iz Čilea donosi HellPoison, jednočlani projekat muzičara po imenu Evil Killer. Jelte. Demo Ultra Outbreak Of Hell je sirov, veoma old school, snimljen i produciran jeftino, ali ima mnogo šarma i dopašće se pravoj publici (pod uslovom da joj ne zasmeta pornografsko-mizogini ali izuzetno naivni crtež na omotu). Evil Killer je nesumnjivo talentovan i kao muzičar i kao autor pa ga svakako preporučujem vašoj pažnji:

https://evilkillerscarsrecords.bandcamp.com/album/ultra-outbreak-of-hell

Još čileanskog speed metala? Ima! Perseguidor nisu od blackened sorte, njihov novi EP, Sistema Falso je onako, trešerski, sa tim socijalno osvešćenim tekstovima i discipliovanom svirkom, ali ljudi MOĆNO krljaju, imaju vrlo lep zvuk, i, generalno, rifovi su im ubitačni a ritam brz. Meni ovo jako prija, pa ovaj iskusni bend preporučujem širem slušateljstvu:

https://youtu.be/rLZBpmQIH60

Nemački speed metalci Blooddust su toliko old school da im i EP  Fortress of Unholy Power na nekim pesmama zvuči maltene kao snimljen na kasetofonu. Ali, dobro, nije to TAKO loše u produkcijskom smislu a muzika je zaista old school, naivni, neprskani speed metal i ovde ima osam pesama sa nazivima tipa Satanic Command ili Nunripper. Pa, eto, navalite:

https://blooddust.bandcamp.com/album/fortress-of-unholy-power

Baltimorski Flesh Dump trpaju baš onako čist i nekomplikovan crustcore na demou naslovljenom Demo kako čoveku ponekad prija. Nije ovo PUKA imitacija Dischargea, bend ima pevačicu koja radi zanimljive stvari aranžmanima a i gitare malo zavrnu na švedsku melodičniju i mealiziranu stranu preko iznurujućih d-beatova, no, sve je prljavo, jednostavno i kad vas uhvati ne pušta. Kako najboji pank uvek i radi. Super je:

https://fleshdump.bandcamp.com/album/demo

Truth In Needles iz Njujorka imau potrebu da, jelte, vrate na scenu ,,istinski zvuk ulice" pa je i EP Infamous jedan onako klasičan NYHC produkt, sa dosta duše i karaktera. Dakle, ovo je srednjetempaški metalizirani hardkor, ali bend zvuči autentično u onom što radi i pesme deluju proživljno i ,,stvarno". Fino:

https://truthinneedles.bandcamp.com/album/infamous

Slatki su mi Narasingha iz Indonezije čiji Demo 2023 najavjuje album sa dve odlične pesme kvalitetnog hardkora izmešanog sa metalom. Ovo je ,,pametno" i zapravo suptilno, puno dobrih aranžmanskih ideja i finih detalja, te odlično producirano a kako se prodaje po ceni koju sami odredite, urgiram da probate:

https://narasingha.bandcamp.com/album/demo-2023

Baltimorski Sinister Feeling imaju novi EP, nazvan 2023 Promo, pretpostavićemo u najavi albuma i ovo su četiri pesme energičnog hardkora koji se rasteže negde od powerviolence brzine do skoro sludge težine i agresivnosti. Pesme su izrazito kratke, zvuk sjajan, cena koliko date, pa svakako poslušajte, odlično je:

https://sinisterfeeling.bandcamp.com/album/2023-promo

Grajnderi Blemish iz Nju Džersija zatvorili su godinu novim EP-jem sa četiri pesme u pripremama za snimanje prvog albuma.  I, jelte, Swarm + Decay nudi vrlo pristojan grindcore sa lepim omjerom zdrave, izvorne primitivnosti i ,,tehničkije" svirke i aranžiranja. Ja zadovoljan:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/swarm-decay

Izvrstan grindcore stiže i na split EP-ju tuluzskih Blue Holocaust i kaliforinijskih Morgue Breath. Francuzi su aktivni već preko dve decenije i njihov goregrind je ovde vrlo precizan, ubedljiv, bez gubljenja u fetišističkim detaljima a opet fino teksturiran i uz pažnju sa se ukrasi tamo gde je to potrebno. No, Morgue Breath do sada nisam slušao (bend postoji od 2019. godine i ima već par izdanja) i oni su mi bili odlični, nudeći pet pesama ubistvenog, disciplinovanog grindcorea koji ima sve što treba, uključujući fenomenalnog bubnjara i dobar studijski zvuk. Plus jedna obrada kultnih Dead Infection! Odlična, odlična ploča a daunloude oba benda nude po ceni koju sami odredite pa je ovo sjajan ulov:

https://blue-holocaust.bandcamp.com/album/after-the-fall-of-man-split-ep-w-morgue-breath
https://morguebreath.bandcamp.com/album/hongo-atroz-2

Još sjajnog grindcorea donose Teksašani Trucido na split EP-ju sa Deterioration, nasloveljenom Wet Brain. U Trucido svira Bryan Fajardo, sjajni bubnjar Grindlink i Cognizant kao i njegov kolega Irving Lopez iz Cognizant pa je ovde ekspertiza automatski osigurana i Trucido nude četiri IZVANREDNE pesme krljačkog grindcorea koji ide brzo, ne okreće se za sobom, ne gleda preko ramena i ne uzima zarobljenike. Ovo je jednostavna, superbrza muzika prostih rifova i kompulzivnoh, zakivačkog ritma, odsvirana perfektno i snimljena vrlo dobro. Nepogrešivo!!!!! Mineapoliski Deterioration imaju na svojoj strani samo jednu pesmu od četiri i po minuta a ovo je uglavnom isto zakivački grindcore, nešto primitivnije provinijencije:

https://trucidogrind.bandcamp.com/album/wet-brain-split-w-deterioration
https://deterioration.bandcamp.com/album/smudge-split-w-trucido

Kada bend nazovete Death Aggression, obećavate dosta jak provod. Indonežani koji stoje iza ovog imena, srećom, provod imaju u krvi i eponimni EP sa dve pesme servira mnogo razaračkog deathgrinda. Mislim, nema mnogo filozofije ovde, zvuk je granitno tvrd, svirka nervozna i besna, pesme uništivačke i ekstremno kratke. Užitak! (Mada sedam dolara za dva minuta muzike JESTE malo mnogo):

https://deathaggression.bandcamp.com/album/s-t-ep

Wield iz Arizone su vrlo solidno producirani i generalno korektni na albumu PNP Murder Spree koji uprkos imenu ne nudi nekakav OGAVAN deahgrind već kombinaciju grindcorea i nekakvog thrasherskog death metala. Koja im lepo čuči i mada su pesme podugačke, zabavne su u dovoljnoj meri da se ovo lepo sluša i uživa:

https://wieldgxc.bandcamp.com/album/pnp-murder-spree

Immiscible Domain je split EP bendova Gortrocity i Sustenance i mada ni o jednom od njih ne znam ništa, preporučiću ovo izdanje sa apetitom jer imamo na meniju četiri pesme energičnog deathgrind zvuka. U slučaju Gortrocity ima tu malo i koketerije sa deathcore i nu metal elementima, dok su Sustenance bliži ,,čistom" grindcoreu, ali i jedni i drugi su odlični, dobro producirani i kvalitetni. A samo dva dolara!

https://gortrocity.bandcamp.com/album/immiscible-domain

Mladi slovački death metal kvintet Funus ima prvi EP, nakon demo snimka iz 2020. godine. EP nazvan Onen Svet donosi nam četiri pesme meni vrlo prijatnog old school death metal zvuka. Funus ni slučajno ovde ne izmišljaju nešto novo ali njihova muzika je elegantna i kombinuje lepe, upečatljive rifove sa dobrim, teškim gruvom i generalno odličnim zvukom instrumenata. Prava poslastica za old school slušaoca a taj će daunloud i platiti koliko sam poželi:

https://funus.bandcamp.com/album/onen-svet

Finski Fading Trail ima novi EP, Endless Loop i ovo je kvalitetan, ne preterano komplikovan skandinavski death metal sa superteškim zvukom i rifovima koji treba malo i da vas hipnotišu. Postava se ovde svela na jednog čoveka, ali kvalitet nije opao i Endless Loop nudi dobar program:

https://fadingtrail.bandcamp.com/album/endless-loop

Gnarlscar su iz Severne Karoline i nude dopadljiv progresivni death metal na novom EP-ju, Carrion Webs. Fino je ovo napisano a bend svira brzo i ubedljivo i sve je pametno a brutalno, baš kako treba:

https://gnarlscar.bandcamp.com/album/carrion-webs

Iako generalno imam reakciju instant gađenja na bendove koji mizogniju signaliziraju već imenom, za argentinski DeadWhore pravim smrknuti izuzetak jer bend ima dve žene i jednog muškarca u postavi. Prvi EP, Silence of the Grave, pritom nudi dobar, štrokav old school death metal kao zaista izvučen iz mračne, memljive rake, sa jednostavnim, kompuzivnim ritmovima, bolesnim rif-radom, mučnom atmosferom i zastrašujućim vokalima gitaristkinje Daiane Ramírez. Ovo je vrlo dobar materijal, sa četiri solidno producirane pesme OSDM prljavštine, od čega je jedna obrada takođe argentinskih Sorcery. Odličan materijal a samo dolar:

https://deadwhoredm.bandcamp.com/album/silence-of-the-grave

Tumulation iz Kalifornije svoju muziku opisuju rečima ,,nisko naštimovana štroka". Korektno!!!! EP Savage Blood Domain nudi četiri pesme sporijeg death metala/ death dooma a koje zvuče pozitivno oštećeno, sa mrvećim rifovima, nemilosrdnim ritmom i jakim old school srcem koje tuče ispod haube. Puno sreće za cenu koju sami odredite:

https://tumulation.bandcamp.com/album/savage-blood-domain 

GoreSkinCoffin je blackened death bend iz Kaliornije koji uprkos pomalo bizanom imenu zapravo odlikuju kvalitetna svirka i dobre pesme. Novi EP, Wendigo Psychosis nudi dva zakivačka, dobro producirana komada koji spajaju mošerski death metal sa melodičnijim, pompeznim black zvukom i to je ODLIČNO. A plaćate koliko želite:

https://goreskincoffin.bandcamp.com/album/wendigo-psychosis

Scorched Earth sa Aljaske sviraju dopadljiv tehnički napredniji death metal na svom prvom EP-ju Beyond the Reach of Memory. Da stavimo na stranu da se malo valja navići na produkciju koja je nešto jeftinija od onog što biste očekivali od tech-death bendova danas, ovo je materijal napisan sa osećajem i pesme  su, jelte, PESME a ne hrpe rifova. Bend među tagove na Bandcampu stavlja i Necrophagist i Decapitated ali meni ovo odaje više old school vajb po uzoru na Death i Atheist. I vrlo je to lepo, sa sve tekstovima koji se trude oko filozofije i produkcijom koja sasvim dostojanstveno iznosi svoj niži budžet. Bend koji itekako vredi držati na radaru:

https://scorchedearthdeathmetal.bandcamp.com/album/beyond-the-reach-of-memory

Grave Lurker iz Tenesija krljaju pošten, napaljen death metal na debi albumu Grave Lurker. Ovo nije ni tehnički napredno niti je u filozofskom smislu neka pametna muzika ali Grave Lurker imaju mnogo duše i njihove pesme, ma koliko jednostavne bile, nisu samo generička reciklaža death metal klišea već, jelte, krik iz nutrine i autentično flertovanje sa užasom:

https://gravelurker.bandcamp.com/album/grave-lurker

Grčki death metalci Vulnus su prvi i za sada poslednji album izdali još 2015. godine, ali izgleda da je povratak u formu na redu jer su upravo izbacili promo od tri pesme naslovljen Promo 2023 za ugledni New Standard Elite. Ovo je, pa, vrlo dobro, nudeći zreo a opet nestašan brutal death metal koji ima odličan gruv, kvalitean zvuk i dovoljno agresivnosti da vas vrati u stvarnost nakon praznične izmaglice uma. Materijal se daje po ceni koju sami odredite pa navalite:

https://newstandardelite.bandcamp.com/album/vulnus-promo-2023

Stigao nam je i novi Massacred i iako je u pitanju zvanično EP, The Devil's Awakening ima čak trinaest pesama... koje su potpuna posveta Morticianu i filmovima iz serijala Evil Dead, a što je prikladno jer smo u toku prošle nedelje dobili trejler za novi Evil Dead film. Enivej, Christian Badia aka William Edwards zna da pravi kvalitetan death metal i grindcore, ali The Devil's Awakening je čisto omažiranje Morticiana i ako volite taj prljavi, brutlani, jeftini death metal zvuk, ovo je užitak. Ako očekujete nešto iole nijanisrano i zrelije, ovo nije album za vas:

https://massacred669.bandcamp.com/album/the-devils-awakening

Throat Locust su iz Korpus Kristija u Teksasu i imaju demo snimak  Dragged Through Glass​:​ Demo. A ako volite old school death metal, štroku i krljanje, Throat Locust su vaši ljudi. Ovo nije svirka svom brzinom sve vreme ali Throat Locust imaju jedan autentični intenzitet i sirovost zvuka ni malo ne kvari njihove pesme, naprotiv. Ovo je baš onako, PRAVO kako nam ponekad baš treba:

https://throatlocust.bandcamp.com/album/dragged-through-glass-demo

Stižemo do poslednje sekcije sa heavy metalom i raznim kros-žanrovskim radovima. Mada danas uglavnom sa heavy metalom. Moskovska power-metal atrakcija Д.И.В.А. snimila je novi album, po prvi put na Engleskom jeziku: Д.И.В.А. and Hexen Hammer: Under the Black Sun. Nisam siguran kako se Hexen Hammer ovde uklapa, ne vidim veze sa starim karelijanskim doom bendom ovog imena, ali Д.И.В.А. je već imala jedan EP na Engleskom sa istom dezignacijom, jelte. U svakom slučaju, iako Under the Black Sun nije sad nešto mnogo po mom ukusu – suviše je to melodično, ,,komercijalno" itd. – mislim da će se ljubitelji opusa moskovskog sastava radovati jer je ovde u ponudi kvalitetan, lepo napisan i pažljivo aranžiran melodični heavy metal za celu porodicu:

https://divaband.bandcamp.com/album/diva-hexen-hammer-under-the-black-sun-2022

Švedski Horse Of Troja sviraju baš onako sladak sleaze metal kakav meni donese osmeh na lice. EP Night Ride ima čak šest pesama koje brutalno forsiraju sintisajzere i tanušne gitare preko jake ritam sekcije, sa sve pevačem koji pokušava istovremeno da bude i mačo i fin momak. Ne ide mu ali u tome i jeste šarm ove muzike. Pesme su solidno napisane i ima ovde energije:

https://horseoftroja.bandcamp.com/album/night-ride

Oh, pitate se šta je album nedelje? Pa, novi Ardi. Zapravo PRVI Ardi. Ovaj brkati roker iz Kalifornije, već smo rekli pre par godina, ima natprirodno visok talenat za kreiranje teškog roka pa je i sada snimljeni debi album, World of Madness​ jedna vrlo pitka, vrlo retro kolekcija kvalitetnih rifova, energičnog ritma i finog pevanja. Ardi Ardisson ovde zvuči kao teleportovan direktno iz sedamdesetih sa muzikom koja spaja hard rok, glam rok i rani heavy metal na ekstremno elegantne načine i album je ne samo odlično produciran nego i zaista sjajno napisan i odsviran uz MNOGO ljubavi i pažnje za detalj. Izuzetno:

https://ardi2.bandcamp.com/album/world-of-madness-lp

[Meho Krljic]

Verovatno ova nedelja nije bila značajno lošija od prethodne po pitanju količine i kvaliteta metal muzike koja je u njoj izašla, nego su mene stigli pritisci na poslu i post-COVID smorenost pa mi nekako ništa nije valjalo. Opet, napabirčilo se tu dosta lepih stvari, uključujući nove Obućare, pa hajde da poslušamo:

Prvo blek metal. Wolfpath su dvojica Poljaka sa vrlo solidnim debi EP-jem, takođe nazvanim Wolfpath. Kako smo već i navikli, poljski blek metal se izdvaja zrelošću i kvalitetom, a ovaj EP ima šest pesama vrlo kvalitetne produkcije, izvrsno odsvirane i napisane tako da pored dobrog zanata dobijete i materijal što ima karakter i dubinu. Jako dobro, kako i očekujemo:

https://wolfpath.bandcamp.com/album/wolfpath

Ima više bendova sa imenom Abysm a najnoviji je iz Luizijane. EP Sol Invictus sa kojim ova ekipa debituje donosi simpatičan black-thrash zvuk koji, suprotno trendu old school prljavštine, zapravo nudi vrlo moderne thrash gitare i vojnički disciplinovanu izvedbu sa malo black vokala i po kojim začinom u vidu melodične teme. No, Abysm su generalno vrlo čvrsti i kvalitetno producirani i ovo je materijal koji će se dopasti i melodeath i thrash i black metal publici. Fino:

https://abysm1.bandcamp.com/album/sol-invictus

Debi album vukovarskih Prognan naslovljen Naši Životi Više Ne Postoje je vrlo prijatan za uho sa svojom energičnom blek metal svirkom, solidnom produkcijom, koketiranjem sa death i thrash metal rifovima. Iako bend nije više od deset godina snimio ništa, spiritus movens ove ekipe, Goran Dragaš je uspešan kompozitor koji je radio muziku i za Holivud pa se na delu čuje vrlo solidna ekspertiza i ambicija u aranžiranju. Vrlo prijatan album za početak godine:

https://prognanband.bandcamp.com/album/nasi-zivoti-vise-ne-postoje

Ruski trio KOCA je prošle godine snimio debi album a sada ga prati demo snimkom  od tri pesme, Степь могила крест koji izvrsno demonstrira i zanatske kvalitete benda, uključujući solidan zvuk i miks a onda i potentnost te kombinacije emotivnog blek metala i sirovijeg hardkor panka. KOCA su odlični a demo plaćate koliko želite:

https://rawkoca.bandcamp.com/album/--2

Vanja Gvozdanović je izbacio već drugi album ove godine, pod imenom, jelte, Depressor. Album, This Is Where We Die nudi vrlo siguran atmosferični, depresivni blek metal koji se ne trudi da izađe iz okvira žanra ali je unutar njih vrlo siguran i isporučuje dobro napisane pesme sa zanimljivim temama, pristojnom produkcijom i izvođačkom sigurnošću koja čoveka pridobije. Sve je to mesnato, čvrsto i ubedljivo:

https://vanjagvozdanovic.bandcamp.com/album/this-is-where-we-die

Sviđa mi se EP From the North bangladeških Beheth. Oni sviraju nekakav vrlo lepo napisan blackened death metal, sa puno odlične, epske atmosfere ali postignute uglavnom harmonijama i mudro ispisanim temama, radije nego utapanjem u more efekata kako je to danas čest običaj. Ovo je blek metal sa jednom dostojanstvenom, otmenom crtom ali pritom sa puno znojave, neposredne svirke i mada deset dolara za pet pesama (od kojih je jedna samo intro) zvuči poskupo, Beheth nude suvi kvalitet. Proverite:

https://behethblack666.bandcamp.com/album/from-the-north-ep

Nizozemski Walg su osnovani tokom pandemije i, evo, uredno treću godinu za redom izbacuju treći album – III. Ovo je melodičan, sladak blek metal modernog zvuka ali sa vro dobro napisanim pesmama i energičnim tempom i žestokom svirkom. Zabavno je, raznovrsno i preporučuje se:

https://walg.bandcamp.com/album/iii

Gruzijski Askeesi je u principu jednočlani projekat momka po imenu Beka Gachava iz Tbilisija, ali živi album, Day With No Sun (Live in Tbilisi​, ​Georgia) – urađen posle dva studijska – prikazuje ovaj projekat na novom evolutivnom stupnju, kao kvintet. U pitanju je i prvi nastup ove postave ali album nudi vrlo ubedljiv, melanholičan atmosferični blek metal, odsviran sa ubeđenjem i energijom. Pesme su jednostavne a dobre, a zvuk na prihvatljivom delu lo-fi skale. Vrlo, vrlo solidno:

https://askeesiofficial.bandcamp.com/album/day-with-no-sun-live-in-tbilisi-georgia

Leipa je još jedan projekat talentovanog Nemca Noisea koga znamo najviše po projektu Kanonenfieber. Leipa je estetski više okrenut melodičnom, melanholičnom blek metalu ali Noise je ovde seo i napisao vrlo ozbiljne pesme sa puno dinamike i zaista razrađenih tema i aranžmana pa ne pričamo o yet another atmoblek albumu. Vrlo impresivna ponuda na drugoj dugosvirajućoj ploči ovog projekta pod naslovom Reue:

https://noisebringer-records.bandcamp.com/album/reue

Kvebečani Adultère na svom prvom albumu, Les tra​î​n​é​es du diable sviraju simpatičan blek metal sa dosta blackened rock'n'roll elemenata. Dakle, ovo je nestašna, melodična ali ne sad nešto kao melanholična muzika, već više kolekcija pesama koje imaju pankerski drajv i energiju, ali uz interesantno napisane rifove i teme, te pristojnu, organsku produkciju. Ima ovde mašte i kreativnosti i vredi posvetiti mu vreme:

https://adultere.bandcamp.com/album/les-tra-n-es-du-diable

Sve što sam pre dve godine napisao za kineski folk-blek metal bend Twilight Blooming važi i za novi album, Song of the Warrior 战​士​的​歌​谣, samo još slađe i lepše. Ovo je sada polufolkerski, poluoperski metal sa samo tragovima blek metala u svom DNK, ali sa pesmama koje su toliko šarmantno melodične i lepo aranžrirane da je nemoguće ne osmehivati se sve vreme dok slušate sopran i harmoniku kako sparinguju preko sitno seckanih rifova i naprženog bubnja. Preslatko je:

https://twilightbloomingcn.bandcamp.com/album/song-of-the-warrior

Idemo na doom, stoner rock, sludge metal, psihodeliju i hard rok. Meksički Abyecto na istoimenom mini albumu piči šest pesama dobrog, gruverskog sludge metala. Ovo nije ČISTA agresija, nego se onako lepo smešta negde između napadačkog stava i melanholičnijeg gruva, da muzika lepo prodiše u više dimenzija. Produkcija i mastering nisu najidealniji, ali utisak je da je to više zbog skromnog budžeta nego iz zle namere pa sam ovim izdanjem vrlo zadovoljan:

https://abyectoslp.bandcamp.com/album/abyecto

Danci Zeup tresu dobar, gruverski stoner rok na svom albumu Mammals. Ovo je glasna, energična muzika koja svejedno nije lišena suptilnosti i ljudi pišu vrlo prijemčive pesme sa bluz osnovom i metal nadgradnjom, kako to i treba da bude. Naravno, zvuk je četvrtast, tvrd ko kamen ali ni on nije sasvim bez dinamike tako da se ovo lepo sluša. Uživajte:

https://zeup.bandcamp.com/album/mammals

Simpatični su i Norvežani Draken čiji drugi album, Book of Black meša progresivni rok, metal i stoner rok za jednu zabavnu, nepredvidivu kombinaciju. Kroz osam pesama na ovoj ploči bend se komotno prošeta kroz gomilu različitih tempa, sa puno interesantnih rifova i harmonija, čuvajući rokerski šmek sve vreme i pazeći da se slušalac zabavi. Vrlo lepo:

https://drakentheband.bandcamp.com/album/book-of-black

Funeral doom publika može da se poraduje novom albumu nemačkih Ahab. Snimljen osam godina posle prethodnog albuma, The Coral Tombs je kolekcija sporih, cheesy doom komada sa kombinacijom death vokala i žalobničkih klin napeva, baš kako i očekujete. Ahab sum svakako, nešto ,,komercijalniji" od prosečnog funeral doom sastava, u smislu da su im pesme NEŠTO brže i kraće, ali ovo je i dalje otmena, spora muzika za ljude koji su srećni samo kada plaču:

https://ahab.bandcamp.com/album/the-coral-tombs

Praying iz Oklenda lome ljuti sludge metal na svom novom albumu, True Hellman, ali ovo su kratke, ekonomične pesme bolesnih rifova i još bolesnijeg gruva, odsvirane sa puno ubeđenja i dobrih ideja u sirovoj ali zapravo dobroj produkciji. Činjenica da je ovo prvo izdanje benda za Transylvanian Recordings svedoči o kvalitetu i poziva na slušanje. Odlično je, ako imate snage da izdržite ovakvo prebijanje, a daunloud se naplaćuje koliko želite:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/praying-true-hellman
https://praying.bandcamp.com/album/true-hellman

KOLLAPS\E iz Švedske mi nisu TOLIKo dobri ali njihov debi album, Phantom Centre je svakako solidna kombinacija post metal atmosfera i sludge agresivnosti. Vrlo tvrd zvuk, puno  atmosfere, melodičnost i melanholija u kombinaciji sa tim agresivnim načinom svirke – ovo je svakako ,,modernije" nego što ja nužno volim, ali je solidno:

https://kollapsemusic.bandcamp.com/album/phantom-centre

Idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Motorwitch su iz Švajcarske i sviraju ljuti speed metal na demou Crossfire. Odlično to zvuči sa tri besna komada energične, oštre svirke i zapravo vrlo dobre produkcije. Ovo je prilično old school sa pevačem koji autoritativno vrišti i laje, ali je muzika čvrsta, disciplinovano napisana i odsvirana i bend se očigledno priprema za velika dela. Demo plaćate koliko hoćete a ima moje tople preporuke:

https://motorwitch.bandcamp.com/album/crossfire-demo

Cranial Crusher iz Sao Paola rade duže od deset godina, ali Ciclo da Degradação im je prvi album. No, odmah se tu čuje izgrađenost zvuka i pesama i Cranial Crusher pružaju prvorazredan program latinoameričkog thrash metala, sa nervoznom energijom, disciplinovanom svirkom i kritičkim tekstovima. Sve je tu na broju i album je i vrlo pristojno produciran pa od mene dobija lepe preporuke pogotovo po ceni koju sami određujete:

https://cranialcrusher.bandcamp.com/album/ciclo-da-degrada-o

Bez gubljenja koraka idemo u Memfis, u Tenesiju za debi EP thrash ekipe Vermin Fate. Ovi momci rade nešto moderniji thrash metal zvuk sa elementima blek metala ali i hardkora, no u osnovi je uvek tvrdi, kvalitetni thrash metal i šest pesama na EP-ju Cursebreaker idu napred žustro i bez stajanja. Kvalitetno napisano, odlično odsvirano, lepo producirano i vredno svake pažnje:

https://verminfate.bandcamp.com/album/cursebreaker

Za porciju kvalitetnog hardcore thrasha danas idemo u Bogor, u Indoneziji. Holycrost imaju EP Klandestin sa pet kratkih, efektnih pesama u kojima pored brze, energične cepačine ima vremena i za samo malo refleksije. Dakle, hardkor ali sa atmosferom. Odlično producirano i odsvirano eksplozivno, sve je kako treba:

https://holycrost.bandcamp.com/album/klandestin

Ukrajinski Strike Each Other se raspadaju pa svoju karijeru okončavaju EP-jem  The Final Mixtape sa šest pesama metalizirane hardcore svirke. Ovo je, onako siledžijska muzika sa elementima deathcore pa čak i slamming death metal žanrova ali su Strike Each Other kvalitetni izvođači a i ne pišu rđave pesme. Daunloud plaćate koliko hoćete:

https://strikeeachother.bandcamp.com/album/the-final-mixtape

I Underneath iz Pitsburga su metalizirani hardkor bend, mada je istina i da njihov EP  Nothing Here is Held Sacred zvuči tako nasilnički i tvrdo da će biti dobar i death metal publici. Naravo, dobijamo ovde tradicionalne ,,klecačke" mid-tempo udarce, ali je bend JAKO agresivan u nekim momentima i ima interesantne ideje na gitarama pa se sve to primetno izdvaja od beatdown/ hardcore konfekcije:

https://underneathpa.bandcamp.com/album/nothing-here-is-held-sacred

O kvalitetu onog što rade Sagen iz Raleja u Severnoj Karolini svedoči i to da bend ima stranicu na Metal Archivesu iako svira deathcore. Novi album, Roots of Proctor, pokazuje i u čemu je trik: ovo je deathcore sa ambicijom da ponudi kreativne rifove i promišljene aranžmane radije nego puku procesiju brejkdaunova. Nije ovo ,,tehnički" ili ,,simfonijski" deathcore ili išta što bih zvao radikalnim odstupanjem od matrice, već pre svega dobro napisana, pošteno napisana muzika. Produkciju svakako opterećuje odsustvo dinamike, ali to je praktično standard ovde. Vrlo solidan album a daunloud se prodaje po ceni koju sami odredite što je emejzing:

https://sagenmetal.bandcamp.com/album/roots-of-proctor

Funerary Outlook su simpatičan mladi death metal bend iz Viskonsina a prvi demo, Demo, im ima četiri pesme old shool death metal gruva uz koji je gušt provesti neko vreme. Funerary Outlook ne komplikuju pesme i uglavnom se trude da nađu funkcionalno jezgro teme i rifa oko koga kompozicija organski izraste. Ide im i čak su i solidno producirani. Demo možete kupiti za koliko hoćete a bend valja pratiti:

https://funeraryoutlookgb.bandcamp.com/album/demo

Camerona Argona izgleda zimi uhvati potreba da pravi još brutalnog death metala u svom životu, pa smo tako dobili novi EP Disfiguring The Goddess, naslovljen sa Karnival. Iako je muzika i dalje naglašeno eksperimentalna u svom spoju brutal death osnove sa elektronskim manipulacijama i ambijentalnim zahvatima, ovo je nešto klasičnije  zvučeća ploča od poslednjih par DTG izdanja, pa će death metal publika biti manje, jelte, dezorijentisna i, pretpostavka je, biti pozitivno iznenađena načinima na koje Argon proširuje tradicionalnu formu. Ovaj čovek kod mene ima beskonačan kredit, da bude jasno, a mislim da svako novo izdanje pokazuje zašto ga uvek vredi držati na radaru:

https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/karnival

Permanence su tech-death ekipa iz Venecuele, danas smeštena u Limu u Peruu i Creation im je prvi EP sa tri lepe pesme. Ovo je melodičnija, razmetljivija varijanta tehničkog death metala sa puno neoklasičarskih skala i arpeđo kurčenja, ali naravno da sve to ima mnogo šarma i da mi je sve vreme na licu bio osmeh. Solidno napisane melodične pesme, solidna produkcija, generalno vrlo korektan debi, A SAMO DOLAR:

https://permanenceofficial.bandcamp.com/album/creation

Iako australijski jednočlani Old Mate Gobbo kao da je nastao isključivo iz humorističkih pobuda, EP The Dongo zapravo nudi sasvim solidan, jednostavan, efektan death metal sa elementima deathgrinda pa čak i malo groove metala. Ko god da je Gobbo, on ume da pravi muziku i da joj da ekspresivnost i teatralnost što drže pažnju. Naplaćuje se koliko želite:

https://oldmategobbo.bandcamp.com/album/the-drongo-ep

I Drain of Impurity je jednočlani death metal bend, ali više u brutal death/ slam stilu. Ovaj turski projekat ima upisana četiri albuma u prošloj deceniji, a sada je posle pauze od skoro pet godina sa novim, Beneath the Maze of Infinite Equilibrium, pokazao da ima vrlo solidan materijal u šteku. Ovo nije naročito originalno ili ambiciozno da lomi kalupe žanra ali ako volite slamming death metal koji ima i atmosferu i dosta lepih rifova, prija vam jeftina ali kvalitetna kućna produkcija i rado ćete se teturati uz brutalne slemove i blastbit zakucavanja, Drain of Impurity je vrlo simpatična ponuda:

https://drainofimpurity.bandcamp.com/album/beneath-the-maze-of-infinite-equilibrium

Takođe Turci Sacrosanct su vrlo simpatični na debi albumu, Cosmic Horror sa nekom finom kombinacijom melodičnijeg death metala i black metala. Sve je to lepo producirano i stručno odsvirano a pesme efektno ubacuju blago orijentalne harmonije među klasične metalske rifove. Nije ovo sad nego ogromno odstupanje od melodeath matrica ali jeste lepo osveženje:

https://sacrosanct1.bandcamp.com/album/cosmic-horror

Šveđani The Rottening ne komplikuju niti filozofiraju na svom prvom demo snimku, Ode to Rot. Ovo su tri pesme old school death metala sa HM2 distorzijama na gitarama i pavilno shvaćenim žanom i formama. Dakle, starinski, otmeno, odmereno, sa teškim riovima i dobrom atmosferom, sve pod konac a uz dovoljno lepe melodije i krljanja da svi dođemo na svoje. Plaća se koliko hoćete.

https://therottening.bandcamp.com/album/ode-to-rot-2       

Moskovljani Treachery sa novim EP-jem, The Key to the Abyss donose čak sedam pesama old school death-thrash svirke, dobre produkcije i šmekerskh rifova. Ovo je znojava, energična muzika na tragu '90s formula – a što se potpisuje na kraju ubitačnom obradom Deicideove Dead by Dawn – ali sa savremenom produkcijom i impresivnim sviračkim kvalitetima i nadam se da će ovaj bend sa do sada snimljenim samo jednim albumom imati uslove da nastavi sa karijerom jer je ovo naprosto odlično:

https://treachery666.bandcamp.com/album/the-key-to-the-abyss

Apostate Saints iz Australije je solo projekat čoveka očigledno mađarskog porekla, ime mu je Tamas Ferenczy, a i old school death metal kombo koji se vraća nazad sve do izvora i kombinuje prosti, zavodljivi Celctic Frost-metal sa malo panka i D-beat formula. A opet, EP You Are Nothing sa svoje četiri pesme zvuči mnogo manje primitivno nego što biste očekivali. Ima ovde i produkcije i razmišljanja o aranžmanima, a s obzirom na to da autor sve nudi po ceni koju sami odredite, veoma vredi da se proveri:

https://apostatesaints.bandcamp.com/album/you-are-nothing

Trio Demon Tongue iz Tusona u Arizoni je u osnovi death metal bend, ali živi album Live at the Rock ima bar isto toliko sludge i doom metal elemenata, a izvedba je toliko spontana i organska da je ovo death metal za ljude koji ne slušaju death metal. Zvuk je takođe živ, ali dostojanstven a svirka baš onako momačka i znojava, a ne bez suptilnosti. Vrlo lepo:

https://demontongue.bandcamp.com/album/live-at-the-rock

Publika kojoj je smo najbrutalnije dovoljno brutalno, ali voli da čuje i da ljudi znaju da sviraju treba da proveri debi album sastava Moloch iz Minesote, a koji se zove Upon the Anvil. Ovo je ultra brutalan tech death koji sjajno igra na oštrici brijača između muzičarskog kurčenja i apsolutno prenaglašene agresije. A kad kažem ,,igra na oštrici brijača" mislim ,,udara vas macolom u glavu skoro 40 minuta." Nije ovo lako da se popase, ali je dobro, onako, nezadrživo i razarački, masterovano tako da vam se uši raspadnu na atome, ali napisano dobro i odsvirano ZA SVE PARE. Dopada mi se:

https://moloch-mn.bandcamp.com/album/upon-the-anvil-2

Sa imenom kao što je Napalm Vomit očekivali biste, s pravom, da ova kanadska skupina istrese neki gadan grindcore, ali ne. EP Cosmic End nudi old school death metal ne naročito komplikovanih aranžmana ali solidnog gruva i dobre energije. Produkcija je možda i prebudžena za muziku koju treba da nosi ali Napalm Vomit imaju šarma i poletni su i meni to prija, posebno po ceni koju sami određujete:

https://napalmvomit.bandcamp.com/album/cosmic-end

Debi album nizozemskih Defy The Curse zove se Horrors of Human Sacrifice i ako ste baš bili gladni švedskog death metala sa nepodnošljivo tvrdom HM2 distorzijom na gitari, brutalnim vokalima i mučnim, teškim pesmama, Nizozemci isporučuju. Ovo je iskusna ekipa sa kilometražom napravljenom u drugim bendovima (Mangled, Disgorge) pa je muzika pravilno stilski zaokružena a svirka, sa svojom kombinacijom metal rifčina i D-beat ritma, moćna i ubedljiva:

https://defythecurse.bandcamp.com/album/horrors-of-human-sarcifice

Iako se Leper Colony vode kao nemački bend istina je i da trećinu postave čini neumorni Šveđanin Rogga Johansson u milionitom projektu sa kojim pravi još jednu varijaciju na old school death metal zvuk. Ovog puta u ekipi je i Marc Grewe iz nemačkih kultnih death metal šampiona Morgoth pa i debi album Leper Colony ima dosta elemenata Morgoth zvuka u svojoj osnovi. I, mislim, dobro to bude. Neke su pesme legitimni old school death metal hitovi (npr. Tar and Feathers), a i one manje hitoidne su solidne i uz dobru produkciju ovo je album koji se lepo presluša čak i ako nije neki spektakl inovacije.

https://lepercolonydm.bandcamp.com/album/leper-colony-death-metal

Na kraju smo, dakle, uz heavy metal i kros-žanrovske stvari. Postoje dva slovačka benda sa imenom Striga i da bude komplikovanije, oba su osnovana 1986. godine i oba su tek recentno izdala prve albume. Danas pričamo o bendu iz Prešova čiji se debi zove This is No End i nudi klasičan, staromodni heavy metal. No, ne i prevaziđen ili na bilo koji način loš. Striga nude patiniranu ali zdravu heavy rock muziku koja pokreće telo i hrani duh čvrstim ritmom, finim rifom i dobrim vokalima, bez preteranog teatra ili stilizacija. Prosto, ovo je autentičan, snažan hevi metal.

https://striga1.bandcamp.com/album/this-is-no-end-2


Sidestepping The Sun iz Edmontona u Kanadi sebe reklamiraju kao progresivni metal bend ali njihov prvi EP, Synergy je naprosto dobar, čvrst heavy metal. Mislim, ovde nema baroknih aranžmana niti neoklasičarske ornamentike u nekim značajnim količinama a bend pored stamenog gaženja nije stidljiv da bude i solidno cheesy kad to najviše prija tako da... nije nešto MNOGO proggy ali je vrlo solidno u celini. Proverite, bend daunloud prodaje  po ceni koju sami odredite:

https://sidesteppingthesun.bandcamp.com/album/synergy

Nemački heavy/ power metalci Crom su od 1997. godine do danas snimili svega četiri albuma, i to sve u poslednjih deceniju i po. Najnoviji, The Era of Darkness dolazi skoro šest godina posle prethodnog pa je ovo na neki načn i povratak za ovaj melodični, epski sastav. I, mislim, premelodično je to za mene, ali jeste slatko. Crom se možda baziraju na low-fantasy estetici Roberta E. Howarda, ali muzika im voli i malo simfonijskog aranžiranja a svakako puno melodije i umiljatosti pa je ovo album za ljude koji više cene nežnu epiku od sirovog krljanja. I, kako rekoh, sladak je:

https://www.youtube.com/watch?v=cMHENn73Fbw
https://targetgroup.bandcamp.com/album/the-era-of-darkness

Aeronwen iz San Dijeganikako nisu moja šolja čaja ali istoimeni debi album je svakako vrlo simpatičan. Ovo je raspevan, jako melodičan metal sa simfonijskim zahvatima u aranžiranju i keltskim folk-temama u osnovama svojih kompozicija. Ako se na stranu stavi jeftinija produkcija, ovo ima lepe, nežne ženske vokale i dovoljno optimizma za sve nas:

https://aeronwen.bandcamp.com/album/aeronwen

Belgorodski sastav Рогатая Нога za sebe kaže da predstavlja ,,novi ruski metal", mada je istina da na debi EP-u  П​е​р​в​а​я к​р​о​в​ь ima i sasvim dovoljno elemenata panka da bend može da gađa i publiku koja voli dobro produciran, himničan, energičan rok bilo koje podvrste. Četiri pesme na ovom EP-ju su vrlo dobro napisane, sa kvalitetnom produkcijom i zaista himničnim kvalitetima pa Рогатая Нога (i pored tog suludog imena koje, da, nači ,,rogata noga") svakako pred sobom imaju perspektivu:

https://roganoga.bandcamp.com/album/-

Švedski Screamer jesu malo previše melodični i ajmo-ruke-gore orijentisani za moj ukus, ali da ne grešim dušu, novi album, Kingmaker ima lep rokerski zvuk i himnične heavy metal pesme uz koje se solidno tapka nogom i mlati glavom. Čuje se tu malo ranog Mejdena i generalnog NWOBHM zvuka i fer je reći da sa svojim petim albumom Screamer pružaju solidan materijal za žurke i provode. Lepo:

https://youtu.be/FgwT144MdqY

Eh, album nedelje valjda znate. Mislim, izašao je novi Obituary. Nazvan Dying of Everything (a što, verujem, znači ,,Umiranje svega" radije nego meni bliskije ,,Umiranje OD svega"), ovo je još jedna prilika da uživamo u vokalima Johna Tardyja i dostojanstvenom, disciplinovanom old school death metal nabadanju ostatka ekipe. Naravno, Obituary su, kako su jednom i sami rekli ,,zamrznuti u vremenu" pa od njihove muzike danas ne očekujete ni mrvu inovacije već samo više ili manje nadahnuto prepakivanje poznate matrice. I ovde ima lepih, nadahnućem pokretanih pesama, kao što je, na primer, otvarač, Barely Alive koja u klasičnu formulu ubacuje samo malo nervozne tenzije da vas protrese. No, dobar deo albuma je samo okretanje klasičnih, pa i generičkih Obituary rifova i gruva koji, da se razumemo, na koncertu mogu da budu jebanje keve, ali svakako vas neću osuditi ako zaključite da su pesme poput War ili My Will to Live nešto što ste čuli već mnogo puta, pa i bolje napravljeno. Srećom, album ima nekoliko autentično dobrih komada (uključujući naslovnu pesmu), a i ove ,,slabije" pesme donose dovoljno Obituary hipnoze da se sve to na kraju dosta lepo presluša. Tek jedanaesti album za više od trideset godina svirke, i to treba takođe ceniti:

https://obituary.bandcamp.com/album/dying-of-everything

[Meho Krljic]

U Beogradu je pao prvi sneg ove godine a metal izdavaštvo se probudilo posle prazničnog lenstvovanja pa smo ove nedelje dobili poplavu novih albuma i drugih formata. Da, da, izašla je i nova Katataonia al nije to za mene. Ono što JESTE za mene ćete nači ispod. Pa da krenemo:

Blek metal, drugovi i drugarice: Nedrugh su iz Sankt Petersburga i Depersonalize im je prvi album, no bend svakako ima sa čim da se pohvali. Ovo je moderan blek metal očišćen od old school romantike i stilizacija, okrenut portretisanju istorijskih ličnosti poznatih po svireposti i energičan a istovremeno atmosferičan. Bend ima vrlo kvalitetnu produkciju i ubedljiv nastup i dosta dobrih rifova pa je ovo vrlo lep debi:

https://nedrugh.bandcamp.com/album/depersonalize 

Bend se zove Skadar ali nije poreklom iz Skadra nego iz Zadra. Mislim, dovoljno blizu za moje potrebe. Elem, radi se o sobnom, jednočlanom blek metal sastavu sa nekoliko singlova u poslednjih par godina i prvim albumom Legende Iz Davnina koji iako ima sve moguće dečije bolesti, od produkcije do aranžmana, zapravo nudi zdrav, atmosferičan, ali i rifaški blek metal koji se meni u osnovi veoma dopada. Da bude jasno, mislim da ovde ima puno prostora za sazrevanje ali i mislim da je osnova takva da ću se sazrevanju veoma radovati. Naprosto, ovo je dobra vožnja:

https://skadar.bandcamp.com/album/legende-iz-davnina

Danski trio Perdition´s Mire nudi blek metal koji mi je nekako baš legao. Album The Doctrine Of Losing Life je tužan i kontemplativan, ali je i sveden, sa jednostavnim, čak monotonim pesmama koje slušaoca okruže sa svih strana dok osećaj da ćete zaspati u  snegu da se nikada ne probudite ne postane umirujuć i prijemčiv. Jebiga, tako je to:

https://perditionsmire.bandcamp.com/album/the-doctrine-of-losing-life

Ukrajinski Do Skonu ima novi album, ...and Darkness was over the Surface of the Deep i ako ste do sada pratili rad ovo jednočlanog blek metal projekta, znate da možete da očekujete mračan, sirov materijal, bez previše filozofiranja. Do Skonu nije od onih slovenskih blek metal bendova koji vole da u muziku utoče široku slovensku dušu i posegnu za melodičnošću i tananom emocijom, ovo je oštar, agresivan blek metal stare škole i, meni, odlične estetike:

https://doskonu.bandcamp.com/album/and-darkness-was-over-the-surface-of-the-deep

Takođe iz Ukrajine je 333DVL333 o kome ne znam apsolutno ništa ali debi izdanje, album Svta Smrt je odličan. Ovo je prilično old school blek metal u kome se zlo i satanizam stavljaju u prvi plan, sa odlično napisanim pesmama koje imaju osetnu meru ceremonijalne ambicije. A opet, ovde ima prilična količina energičnog krljanja. Vrlo pristojno producirano i generalno prijemčivo izdanje:

https://333dvl333.bandcamp.com/album/svta-smrt

Blek metal koji svira jednočlani Ghâshthrak iz Arizone je veoma utemeljen u švedskom zvuku i bendovima kao što su Marduk, Dark Funeral, Setherial itd. A što je meni okej jer BAŠ volim taj superbrzi, epski blek metal. Enivej, novi EP, Throes of Futility se zapravo bavi ,,ličnim diskrepancama i egzistencijalnom mržnjom" što sve zvuči vrlo akademski ali muzika je melodični, brzi, energični blastbit-metal koji ide tečno, lepo i prija i ušima i duši. Ko god da je čovek (ili žena) iza Ghâshthrak, ima superioran talenat i dobru viziju. Masivan respekt:

https://ghashthrak.bandcamp.com/album/throes-of-futility

Tajlanđani Lotus of Darkness za ovu godinu spremili su nam EP Towards the Emerald Empire koji izlazi tek u Februaru ali se da čuti putem JuTjuba i preorderovati. A što ćete verovatno učiniti ako volite folklorom zaprljani blek metal. Lotus of Darkness sviraju relativno jednostavnu muziku ali njen spoj blek metal čukanja i narodnjačkih tema je šarmantan, onako naivan kako meni izrazito prija, bez nekakvih pretencioznih aranžmanskih ideja, produciran skromno ali odsviran srčano. Ima to puno ljupkosti:

https://pestproductions.bandcamp.com/album/towards-the-emerald-empire
https://youtu.be/5-21x8AZMaM

Lepo je ponekad čuti dobar, zabavan hrišćanski unblack metal a Troparion iz SAD nudi baš to na EP-ju Peresvet, svom prvom. Ovo su tri pesme kućnog, jeftinog unblack metala, ali urađenog sa uverljivim nivoom tehničke i estetske ekspertize i pristojnim zvukom. Troparion je i optimističan, poletan u onome što radi, kako i dolikuje vernicima, a dopašće se i ljudima koji nisu vernici ako vole brzu, žestoku, sirovu muziku:

https://troparion.bandcamp.com/album/peresvet

Grčki duo Asakta ima odličan debi album od šest pesama, The Abyss of Existence koji uspešno ističe sve one lepe strane egejskog blek metala. Naime, ovo je istovremeno i melodično i himnično, onako dostojanstveno i otmeno, a da je i sirovo, jednostavno, svedeno i fokusirano, bez nekih prenaglašenih teatralnosti i studijskih peglanja. Vrlo prijatan, ugodan album:

https://asakta.bandcamp.com/album/the-abyss-of-existence

Kanadski jednočlani Primordial Serpent uredno izbacuje po nekoliko albuma godišnje poslednjih par sezona i meni je sve to bilo, kao, korektno ali ispod praga neke stvarne zanimljivosti. No, prvi album za 2023. godinu, Adversary of God mi je nekako lepše legao. Ovo je satanistički, ličan i ekspresivan blek metal koji nema sad neki veliki stilski opseg ili interesantna nova tumačenja blek metal tropa, ali je iskren i ubedljiv. Simpatično je to kako čovek sebe otkriva kroz satanizam i odbacuje, jelte, hrišćanske vrednosti a onda od toga pravi dopadljivu muziku:

https://primordialserpent.bandcamp.com/album/adversary-of-god

Brazilski Hordes Of Wrath je primer jednočlanog war metal benda koji čoveku osveži dan i oraspoloži ga iz sve snage. Ovo je jedostavan, sirov, ali tehnički i zanatski više nego korektan zakucavački blek metal sav u blastbitovima, urlanju i zlim, ložačkim rifovima kakvom ja ne mogu da odolim. Demo Black Hordes dolazi nakon albuma snimljenog pre dve godine i ovo je, pogotovo po ceni koju sami određujete, vrlo lepo za ispiranje ušiju i duše:

https://hordesofwrath.bandcamp.com/album/black-hordes

Ah, stigao nam je novi Arnaut Pavle, nazvan Transilvanian Glare i ovo je još jedan dobrodošao komad sirovog, a melodičnog finskog old school black metala. Ovaj tajnoviti projekat je sa prvim albumom privukao moju pažnju a drugi je još sigurniji i oštriji u nastupu sa vrlo malo ustupaka nekakvom modernom black metal zvuku ali i ibez ambicije da se radi jedan-na-jedan rekonstrukcija second wave formata. Arnaut Pavle ovde naprosto zvuči besno, napaljeno i autentično a pošto se album prodaje za onoliko koliko sami hoćete da date, urgiram da se čuje. Nema škole do stare škole:

https://arnautpavle.bandcamp.com/album/transylvanian-glare

Dryad iz Ajove su mnogo dobri na debi albumu, The Abyssal Plain koji skoro pa sumnjivo uspešno spaja black metal, death metal i crustcore u jednu funkcionalnu i ekstremno zabavnu smešu. Da možete da imate i kavernoznu, muljavu produkciju i simfonijske aranžmane i pankersko čukanje, sve u jednom, to čovek ne bi poverovao dok ovo ne čuje. A može. Dryad odvaljuju-

https://dryad.bandcamp.com/album/the-abyssal-plain

I idemo sad na druge stilove, sporije pre svega: doom metal, sludge metal, stoner rock, hard rock, psihodelija... Clarion Void iz Kolorada sviraju lepu kombinaciju blek metala i sludge metala na svom prvom albumu, Deafening Sounds of Mortality. Ovo je, onako, oštro i energično, a neposredno i prljavo, sa HEAVY sludge zvukom ali i sa blek metal okretnošću i brzinom. Jako dobro iskombinovano i jako prijatno za mene:

https://clarionvoidco.bandcamp.com/album/deafening-sounds-of-mortality

Dead Elephant su iz Atine a ako naziv njihovog trećeg albuma, Unholy Blackened Sludge nije dovoljno deskriptivan, da kažemo da je ovo, naravno, vrlo prljavo, vrlo agresivno, jeftino ali dobro producirano i da valja teški, mučni sludge gruv sa vrištavim vokalima. Dead Elephant umeju da sprave kratke, jednostavne pesme koje izrastu oko jednog rifa i ne preteruju sa dužinom, nudeći sludge metal u kompaktnoj, kanape formi. Lepo, a album se plaća koliko poželite:

https://deadelephant.bandcamp.com/album/unholy-blackened-sludge

Strider su iz Ankare a njihov stoner rok zvuči zdravo i raspoloženo na EP-ju Midnight Zen. Turci umeju da zakuvaju fin gruv i poslože psihodelične rifove preko njega, da je sve to onako umiljato, melodično, fino za ples a opet da ima i transcendentnu dimenziju. Pet pesama, dosta tripoznih momenata, hipnotičkih ponavljanja i generalno poštene psihodelične svirke, ne propustite:

https://strider.bandcamp.com/album/midnight-zen

O Sluggard su Australijanci a njihov EP Dragging Time je sniman 2019. i 2020. godine da bi tek sada ugledao svetlo dana. Nema tu MNOGO filozofije, pa čak ni ambicije. Bend za sebe veli da svira ,,pećinske džemove" pa je i muzika, spori, teški, neobavezujući sludge metal bez komplikacija, zasnovan na rifu i gruvu i to je sve. Ali  prija:

https://osluggard.bandcamp.com/album/dragging-time

Francuzi znaju da naprave dobar stoner a naš današnji dokaz ove teze je drugi EP sastava Cannatonic iz Metza. Buffet à Volonté ima četiri rokačke pesme stoner-sludge profila, energične i samo malo namrštene ali u suštini dobronamerne. Sve je to jeftino i neoriginalno ali Cannatonic imaju srce i dušu i to se čuje. I broji se:

https://cannatonic.bandcamp.com/album/buffet-volont

OK, OK, imamo i drugi dokaz: Mama Youth su iz Dankirka i njihov istoimeni album isto nudi lep, neobavezujući, prijatan stoner rok sa masnim solažama, wah wah pedalama i dobrim zvukom. Bend ima jedan opušten, revolveraški stav, sa sve pevanjem na Engleskom sa jakim francuskim naglaskom koje zvuči buntovno i pankerski, te puno razigranih gitara. Dobar gruv, dobar rok, dobar album:

https://mamayouth.bandcamp.com/album/mama-youth

Virdžinijski Diseased Earth zvuči raspoloženo i zdravo na novom albumu, Welcome the Plague Years. Ovo im je druga dugosvirajuća ploča a kako je prva izašla pre pandemije, simbolika naslova je valjda jasna. No, Diseased Earth svakako hvataju pažnju slušaoca svežinom i energijom, valjajući svoj nestašni sludge/ doom zvuk sa puno entuzijazma. Ovo nije naglašeno spora muzika, naprotiv, energična je, spakovana u kratke, glasne, dinamične pesme, a pomenuti zvuk je debeo, težak ali i sam sa dovoljno dinamike da bude prijatan uhu. Grubi, vrišteći vokali ali i vrlo maštovite gitare zaokružuju ovu formulu i album dobija sve moje preporuke:

https://diseasedearth.bandcamp.com/album/welcome-the-plague-years

E, ali za naglašeno sporu muziku obratićete se finskim Frogskin čiji treći album, III - Into Disgust, snimljen osam godina posle drugog i petnaest posle prvog ide JAKO sporo i MRVI sve ispred sebe. Ovo je sludge doom kakav bi trebalo izvući iz šteka kad god neko pita šta je to sludge-doom metal, da mu se pusti, da shvati da on nema snage da to sluša i da se jednom za svagda smiri i ućuti. Ovo je mučno, abrazivno, ali, naravno i neodoljivo:

https://violenceintheveins.bandcamp.com/album/iii-into-disgust

Occult Dawn su iz Malezije i prvi EP, Psalms I je šest pesama jako sporog, mučnog stoner-doom zvuka koji se veoma zabavlja sa semplovima iz starih filmova u kojima se pominje pali anđeo Satana. Ovo je, dakle, satanistički, Lo-Fi stoner-doom metal koji ne nalazi mnogo originalnih trikova u svom portfoliju ali radi to što radi iskreno i autentično:

https://occultdawn.bandcamp.com/album/psalms-i

Tex je jednočlani doom metal koga piše i izvodi jedan Justin Pawlowski iz Solt Lejk Sitija i album Goodstone je neočekivano odličan. Ovo je maštovita, kreativna a opet superhardkor doom/ sludge muzika koja ide jako sporo, ali u toj sporosti nalazi mnogo načina za variranje atmosfere i raspoloženja bez obzira što se drži vrlo svedene instrumentalne matrice i estetike. Melodično, klin pevanje je ovde jedno od tajnih oružja ali Pawlowski naprosto ima uho za dobru pesmu čak i kada se ta dobra pesma pravi od najsirovijeg materijala. Impresivno:

https://textheband.bandcamp.com/album/goodstone

Za ljubitelje gotskog doom metala, kanadski žensko-muški duo Tribunal ima prvi album, The Weight of Remembrance i pošto je ovo izdao 20 Buck Spin, nema baš MNOGO dileme oko kvaliteta. Naime, kvalitet je visok. Ja nisam sad neki najveći svetski ljubitelj gotskog roka, ali Tribunal su BAŠ dobri, sa mučnom, sirovom komponentom u svojoj izvedbi ali onda i sa nežnom, sofisticiranom stranom. Teško je oteti se prijemčivosti te kombinacije sirovih blek metal vokala i nežnog ženskog pojanja, kao i kombinacije tužnog violončela i jakih gitara. No, Tribunal ne hvataju samo na kontrast i trikove i ovo je album dobro napisanog doom metala sa pesmama koje idu sporo, dostojanstveno i otmeno. Lepo:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/the-weight-of-remembrance

Turbid North, originalno sa Aljaske, a sada iz Teksasa imaju novi album, The Decline i ovo je, pa, vrlo interesantna kombinacija melanholičnog doom zvuka i brutalnog sludge nabijanja. Na Metal Injectionu su ovo uporedili sa ranim Mastodon snimcima, ali Turbid North ovde zvuče hermetičnije, rastrzanije, pa i luđe. Zvuk je na granici pucanja, pesme često psihotične i ovo je album gde ni u jednom trenutku ne znate šta će se sledeće dogoditi. Ali događa se puno toga zanimljivog:

https://turbidnorth.bandcamp.com/album/the-decline

Za prvo pravo izdanje ove godine rimski Heavy Psych Sounds Records odmah nudi poslasticu. Mislim, fer. Doom Sessions vol. VII je sedmi u seriji split albuma koje ova firma izbacuje poslednjih par godina i tu su na programu švedski Endtime i američki Cosmic Reaper. I toje sad okultni doom metal za sve pare. Na švedskoj strani dobijamo doom koji je sav teatralan i melodičan i divan i nestašan, a Amerikanci su za nijansu zamišljeniji i melanholičniji. Sjajno!!!!!!

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/doom-sessions-vol-vii-feat-endtime-cosmic-reaper

Da nam ne ostane dužan i kalifornijski fenomenalni izdavač Ripple Music je izdao ne jednu nego dve ploče ove nedelje. Prva je Turned to Stone Chapter 7, takođe sedma ploča u seriji split albuma koje ovaj izdavač povremeno izdaje. Gypsy Chief Goliath su ovde na jednoj strani i ovo je kanadski stoner rok/ hard rok premijum kvaliteta, sa klasičnim elementima ali bez fetiša staromodnih rešenja. End of Age su sa druge strane, iz Pensilvanije su i njihov zvuk je melodičniji i nešto bliži proto metalu, sa izraženim '70s vajbom. Odličan program teškog roka:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/turned-to-stone-chapter-7

Drugo izdanje je novi album odličnih Šveđana Tidal Wave, psihodelični i moćni The Lord Knows. Ovaj album počinje pesmom Lizard King koja i sama počinje čuvenim Morrisonovim stihovima o tome da je on kralj gušter(a) i da može da uradi šta hoće, tako da se Tidal Wave ukorenjuju u tradiciji vrlo eksplicitno ali sviraju sa pogledom zabačenim daleko u budućnost. Ovo je topao, energičan pa i optimističan stoner rok bez zaplitanja u džemovanju, napisan ekonomično i sviran snažno, poletno. Odlina produkcija, odlična atmosfera, album bez mane:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-lord-knows


Sad idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Indijska ekipa Kasck izbacila je prvi EP, Deal with the Devil i ovo je, kako oni sami kažu, kombinacija new school thrash metala sa nekim klasičnim zahvatima. Nije to sad nešto PRETERANO unikatno niti izrazito nadahnuto, produkcija takođe ume da bude lišena dinamike (bubanj, kao i obično), ali Kasck jesu strastveni i imaju lepe rifove a što je u ovom trenutku za mene sasvim dovoljno da mi budu dragi:

https://kasck.bandcamp.com/album/deal-with-the-devil-ep

Midnight Sacrifice su iz Lime i album, nazvan Black Rock 'n' Roll im je prvi. I, mislim, ovo je speed metal. Rokerski i malo ,,blackened", da, ali speed metal pre svega, prljav, ružan, zao, ali dobro raspoložen i nameran da i nas zarazi svojim raspoloženjem. Jeftino je to producirano ali je zvuk prihvatljiv a muzika srčana pa vredi istaći da su neke pesme odlične.

https://midnightsacrifice.bandcamp.com/album/black-rock-n-roll

Italijanski Burning Leather na svom drugom albumu, New World Order prizivaju frazu sa početka dvedesetih godina prošlog veka, ali im je muzika bliža formama iz ranih osamdesetih. I odlična, pritom. Burning Leather cepaju kvalitetan speed/ thrash metal, sa nemalim podsećanjem na ono kako su to radili Metallica ili Testament u ono vreme, ali sa svojim zvukom i odličnim, ložačkim pesmama. Bend je promenio postavu u dve godine koliko je prošlo od prvog albuma i ovo zaista sada zvuči zrelo, eksplozivno i kvalitetno, sa sve simpatičnim pevanjem na Engleskom koji ima jak apeninski naglasak:

https://burningleather1.bandcamp.com/album/new-world-order

Australijski Idle Ruin su besni i prljavi na debi albumu The Fell Tyrant. Ovo je kombinacija thrasha sa malo tehničkijim rif-radom i malo black i death formula, ali je i dovoljno nekomplikovano i neposredno da se sluša bez zazora. Idle Ruin imaju mnogo ideja i mada ih ne pakuju uvek na najidealniji moguć način jedne uz druge, meni se dopada njihova energija i napaljenost.

https://idleruin.bandcamp.com/album/the-fell-tyrant

Česi Exitus sa svojim debi albumom, Liebyrinth nude čak dvanaest pesama tehnički ambicioznog, kvalitetno produciranog thrash metala. Najbliža tačka poređenja mi je ovde Testament i bend zvuči vrlo ubedljivo u svojim čvrstim izvedbama i pažljivo napisanim aranžmanima. Ima ovde i vrlo lepih rifova ali Exitus svakako malo pate od sindroma imitacije i inferiornosti u odnosu na svoj uzor čisto na ime nedostatka mnogo mašte da se ode od preuzetog predloška. No, kvalitet se ovde ne može osporiti. Završava se obradom Pro-Pain, što je zanimljiv izbor ali se lepo uklapa:

https://exitusthrashgang.bandcamp.com/album/liebyrinth-2

Evil Never Lose je dosta, jelte, nespretno sklopljena fraza ali i ime jednočlanog thrash metal projekta iz Španjolske. Debi EP, This is My World je, pak, prilično uspela kolekcija stručno napisanih i produciranih pesama koje su zapravo melodičnije nego što ja volim, ali imaju energiju i autentičnost. Ovo se plaća koliko poželite ali svakako je po kvalitetu, pogotovo svirke daleko iznad nivoa nekakvog demo snimka. Francisco Javier Núñez Martínez svakako ima čime da se ponosi:

https://evilneverlose.bandcamp.com/album/this-is-my-world

Isto iz Španije su Electrikeel i njihov debi album, Straight Outta Depths RAZBIJA. Ovo je brz, oštar, napadački thrash metal koji pritom demonstrira sjajnu tehniku ali i veliku maštovitost. Electrikeel nisu klasični progresivci, čak sebe taguju kao blackened thrash i crossover, ali ovo je thrash metal koji ume da u okviru žanrovske klasike zvuči sveže, kreativno i maštovito. Vrlo pristojna produkcija i izuzetan kvalitet muzike, izdanje koje se ne propušta.

https://electrikeel.bandcamp.com/album/straight-outta-depths-2

The Adits iz Britanske Kolumbije cepaju čvrsti teški rok koji je na idealno pola puta između metala i panka. EP Sharpie ima četiri kratke, efikasne pesme zlih, sugestivnih rifova i šmekerske atmosfere. Bendu ne bi smetala samo malo življa produkcija da pesme ZAISTA prodišu ali i ovako ovo ima dosta šarma a plaćate koliko hoćete:

https://theadits.bandcamp.com/album/sharpie-ep

I Mind Swell iz Ontarija su na pola puta između panka i metala, ali ovo je superteška kategorija metala i panka. Rot Forever Demos ima tri pesme između death metala i d-beat ali i beatdown hardkora i ovo zakiva BAŠ MOMAČKI pravo u mali mozak i vrlo je lepo. Plaćate koliko hoćete:

https://mindswell.bandcamp.com/album/rot-forever-demos

Poljaci ┼ Death Crusade ┼ (tako, sa sve krstovima) su isto negde izme đu d-beat hardkora i sirovog, energičnog thrash/ death metala. Novi album, Zn​ó​w p​ł​onie niebo je odličan, sa zvukom koji je zdrav i hrskav (a prilično sirov, takođe) i pesmama koje ne filozofiraju nego opiče po gasu i gaze sve pred sobom. Jako dobro:

https://deathcrusade.bandcamp.com/album/zn-w-p-onie-niebo-new-album-2023

Nedtur iz Malmea sviraju hardkor pank sa kratkim, brzim pesmama i duhovitim tekstovima, onako neobavezno, trešerski a opet vrlo dobro uvežbano, odsvirano i snimljeno. EP Bite ima pet pesama u isto toliko minuta i garantovano donosi osmeh na lice:

https://nedtur.bandcamp.com/album/bite

Argishrot iz Sankt Petersburga su MNOGO moderniji u svom spajanju hardkora sa blek metalom. EP Delusions je dobro produciran, dobro odsviran i napisan tako da zadovolji i metalcore i hardcore pa i blek metal publiku sa svojom energijom, melodijom i gruvom. Pošto se ja ložim isključivo na brzinu, meni je okej kada se ovde svira brzo. Preporučujem!

https://argishrot.bandcamp.com/album/delusions

Primitive Rage iz Springflida u Misuriju kombinuju sludge metal, grindcore, pa i malo blek metala za jednu EKSTREMNO agresivnu, zapaljivu smešu što nam je na EP-ju  Enemies Left to Crush bacaju pravo u lice. Zvuk je EKSTREMAN, svirka ubitačna, pesme napisane jednostavno, organski, i sve je podešeno da bude što je moguće odbojnije. A baš zato nam i prija. I još i plaćamo po izboru:

https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/enemies-left-to-crush

Iako Viral Isolation iz Ohaja imaju vrlo nedinamičan zvuk, ovo nije tek još jedan kućni grindcore sastav snimljen ,,u kompjuteru". Radi se o ,,pravom" bendu koji je još pre tri godine imao split album, a sada se vratio sa ODLIČNIM EP-jem A Vacant World. Ovo je brzo, brutalno i zapravo se nalazi negde između modernog, avangardnog grindcorea i blek metala pa ako volite blackened grindcore, sa vrlo energičnim, ekspresivnim izvedbama, jako niskim štimom i NEPODNOŠLJIVO spljeskanim masteringom, Viral Isolation pišu zapravo odlične dvominutne pesme i ispaljuju ih u svemir bez milosti:

https://viralisolation.bandcamp.com/album/a-vacant-world

Chainsaw death cvlt je ime split albuma između denverskih Berated i nekog benda kome ne mogu da pročitam logo. U svakom slučaju, na Bandcampu ima samo strana Berated tako da nije ni bitno. Ali Berated gadno zakivaju. Ovo je grindcore sa superniskim štimom i powerviolence oštrinom pa bije jako i iz svih oružja sve vreme. Ko voli da se ide samo ludo i brzo, ovde će naći svoj fiks:

https://berated.bandcamp.com/album/chainsaw-death-cvlt

Londonski Mutagenic Host na scvom prvom demo snimku, The Genotoxic Demo kidaju vrlo mučan, vrlo heavy sludge death metal i ovo je baš solidno. Zvuk je naravno granitne tvrdine i ovo je samo za izdržljivu publiku ali bend odlično svira a pesme su jednostavne i napaljive. Vrlo solidno:

https://mutagenichost.bandcamp.com/album/the-genotoxic-demo
https://drycough.bandcamp.com/album/the-genotoxic-demo

Dark Image Inside je neobično ime za death metal bend, ali ova ruska ekipa na svom debi albumu, Nine Stories and One Life ne svira baš klasični death metal. Ima ovde, hvala nečastivom, propisnog blastbit nabadanja i death metal gruva, ali ima i klavira, gajdi i melodičnijih, folklorom inspirisanih rifova pa je kombinacija sveža i interesantna. Ima to dosta potencijala da se svidi značajno široj publici a da se opet drži dovoljno blizu death metal srži da meni prija:

https://darkimageinside.bandcamp.com/album/nine-stories-and-one-life

Britanski jednočlani projekat Living Monstrosity, uprkos imenu koje potiče od pesme benda Death, zapravo ima istoriju sviranja kombinacije  grindcorea i black metala, ali novi album, Lithos je vrlo VRLO kvalitetan death metal  sa elementima deathgrinda, možda po uzoru na Misery Index i slične sastave. Dakle, ovo je mošerska, razgovetna, energična muzika sa vrlo dobrim rifovima, iznenađujuće odličnom produkcijom i generalnim nivoom profesionalizma koji ne može da ne impresionira. Thomas Hubball piše odlične pesme i ovo je punokrvan, vrlo prijemčiv album odličnog death metal zvuka:

https://livingmonstrosity.bandcamp.com/album/lithos

Irski Bodydrinkers je već snimio jedan album 2020. godine ali za ovaj Januar imamo demo od tri pesme nazvan Swamphammer i to je baš fina, bite-sized ponuda death metala iz, jelte, močvare. Bodydrinkers nisu onako nerazgovetni i hermetični kako to ovakvi bendovi umeju da budu, kod njih ima i malo black metal propulzivnosti, ali rifovi su moćni, atmosfera mračna i preteća a zvuk zdrav i mesnat. Plaćate koliko hoćete za ovaj komad teškog metala:

https://bodydrinkers.bandcamp.com/album/swamp-hammer

Simpatičan je i prvi EP sastava Chainmace iz Kolorada nazvan Unparalleled Cruelty. Ovo je prljav i smrdljiv death metal koji naglašava gruv i lepo ga kombinuje sa bržom, energičnom svirkom i uprkos nazivu izdanja zapravo više ide na sofisticirane aranžmane nego sad na neku silu. Lepo producirano, lepo napisanih pet pesama, lepa ploča:

https://chainmace.bandcamp.com/album/unparalleled-cruelty

Ne znamo mnogo, skoro ništa o italijanskom deaththrash projektu Compound 8 sem da je inspirisan thrash i death muzikom sa kraja devedesetih. Prvo izdanje, EP Evil Insight, svejedno nudi dopadljivu, čukačku muziku bez mnogo filozofije. Ovo je brza, nervozna svirka, ali odrađena jako disciplinovano, uz masu solidnih rifova i propisnu produkciju. Pravolinijski, ali vrlo prijatno za sve delove vašeg tela sem vrata koji će se ovde naraditi da drži korak sa visokim tempom sviranja:

https://compound8.bandcamp.com/album/evil-insight-2

(Kraj u sledećm postu)

[Meho Krljic]

Isto iz  Italije su Unkreated, koji su svoj drugi album, Apoptosi, snimili još 2014. godine, ali, evo, objavljuju ga tek devet godinica kasnije. A greota, jer je ovo besan, energičan, zabavan death metal. No, album je bio na ledu jer je pevač preminuo 2017. godine i mada ne znam šta je podstaklo bend da ga sad objavi, drago mi je da je do toga došlo jer su i muzika i pevanje odlični a pesme napisane vrlo stručno a bez previše filozofiranja. Ovo je baš onako, zakivački a pitko i da je mastering malo dinamičniji bilo bi savršeno. No i ovako je izvrsno a daunloud plaćate samo koliko sami želite:

https://unkreated.bandcamp.com/album/apoptosi

Atrocity su se, iz nekig razloga, poslednjih deset godina vratili u death metal vode posle dugačke ekskurzije u gotski/ industrial metal. Okkult III, njihov treći album u novom death metal opusu je, pa, simpatičan. Neće nikada ni jedno njihovo izdanje da me patosira kao kad sam čuo debi, Hallucinations iz 1990. godine, ali, dobro, tad sam bio u vojsci, a zemlja se raspadala i bio sam i emotivno osetljiv a Nijemci su PUCALI od kreativnosti i progresivnog žara. Okkult III je mnogo svedenija ploča u kreativnom smislu, ali ima tu neku umirujuću dimenziju rutine i jednog podrazumevanog kvaliteta. Ovo zvuči klasično pa i predvidivo, producirano pomalo klinički čisto, ali Atrocity pišu dobre pesme i ovde nema popuštanja u kvalitetu:

https://www.youtube.com/playlist?list=PLEpjZ6a3i26cnVTB0gOBcXFjFT7DERVyT

Womb Rot su novi teksaški brutal death metal sastav sa svežim demo snimkom nazvanim  Gulfcoast Violence Demo 2023. U zvuku ove ekipe, pak, ima i dosta hardcore/ beatdown elemenata, počev od vokala, pa do spelovanja nekih reči u naslovima pesama, tako da se radi o, što se mene tiče, nekoj vrsti prelaznog oblika između slamming death metala i beatdown hardcorea. No, bend ima dobar zvuk, dobre rifove, svirka je vrlo disciplinovana i ovo se lepo posluša a uz njega još lepše, jelte, mrda. Plaćate po želji:

https://wombrottx.bandcamp.com/album/gulfcoast-violence-demo-2023

Ethnocide su jedan od onih death metal bendova u kojima peva bubnjar i to se mora poštovati. Trio postoji već nekoliko godina i ima iza sebe par EP-jeva, ali ovogodišnji demo, Hell on Earth sugeriše da bi bend mogao polako da razmišlja i o albumu. Nije ovo sad nešto skupo producirano ali tri pesme koje su Ethnocide ovde snimili su lepo ispisane, imaju dobru atmosferu i gruv, a bend se solidno snalazi u podužim aranžmanima, dajući death metalu malo thrash oštrine. Fino je a plaća se koliko hoćete:

https://ethnocideofficial.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Čileanci Skullpture imaju vrlo solidan i izdašan EP, A Horrifying Death sa čak šest pesama (posle skromnog introa), energičnog old school death metala. Ovo je prebijački, jednostavno i zasnovano na prostim rifovima ali organska spontanost aranžmana vuče celu stvar u pravom smeru a i bend zvuči raspoloženo i ubeđeno u ono što radi. Ovo je pristojno producirano i ima dobru, mračnu atmosferu a završetak sa obradom Deicideove Kill the Christian je svakako simaptičan iako, jelte, ne podržavamo nasilje:

https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/a-horrifying-death

Negative Vortex čine dva Brazilca na privremenom radu u SAD i prvi album ovog death metal sastava, Tomb Absolute nudi tvrd, atmosferičan, energičan death metal. Ovo je, onako, vrlo heavy, sa malo skandinavskog šmeka i malo doom metal elemenata, ali sa dobrim rifovima, solažama i generalno solidno napisanim pesmama. Vrlo fino:

https://sentientruin.bandcamp.com/album/tomb-absolute

Nizozemski Throatstabber su godinama radili na svom prvom albumu i on još nije gotov ali su nam za sada dali demo verziju da poslušamo jer, kažu, nisu mogli da dočekaju da vide šta mislimo. I, mislim, endless agony je vrlo solidan demo album death metala koji dosta vuče na skandinavske predloške. Dakle, ovo je old school, jednostavno, sirovo a melodično, sa dosta uličnog, hardcore zvuka i pesmama koje su kratke, ekonomične, prijemčive. Solidno je to i producirano pa će album, bez sumnje zvučati odlično. Vrlo vredno svake pažnje:

https://throatstabber.bandcamp.com/album/endless-agony-demo

Sa imenom kao što je Cannibal Abortion, bend iz Čikaga vam se legitimisao i pre nego što čujete ijednu od dve pesme sa njihovog promotivnog snimka, Promo 2023. I, mislim, ako volite brutalni/ slamming death metal koji govori o, jelte, kanibalima i abortusima, ovo je vrlo pristojan post-kenibalkorposovski nabod, tehnički kvalitetan, etsteski zaokružen, produkcijski impresivan. Cannibal Abortion naporosto kapiraju ovaj zvuk i sviraju ga kako on treba da se svira, sa ozbiljnošću, odgovornošću i bez mnogo fetišizacije detalja. I već i imaju album iz 2018. godine. Ovaj konkretni snimak je miskovao i masterovao Floor van Kuijk iz Korpse pa otudi i ovako dobar zvuk, jelte, ali bend apsolutno odlično zvuči i svira i vredi ih držati na radaru iz sve snage:

https://cannibalabortion.bandcamp.com/album/promo-2023

Danci Deiquisitor imaju četvrti album, Apotheosis i ovo je mesnat, pošten death metal starije škole. Deiquisitor vole da zvuče hermetično i mračno i ovo nije puka parada rifova i hedbengerskg ritma, ima tu i naklona modernoj kompoziciji ili filmskoj muzici ali osnova je uvek okrutan, sirov death metal. I to lepo zvuči:

https://deiquisitor.bandcamp.com/album/apotheosis

Da ostanemo u Skandinaviji za momenat, za Norvešku obično intuitivno vezujemo blek metal ali Celestial Scourge sa svojim mini-albumom Dimensions Unfurled pokazuju da se tamo još kako pravi i tehnički, brutalni death metal. Dimensions Unfurled je dopadljiva ploča sa pet brzih, energičnih pesama metala koji jeste ,,tech" izprofilisan ali su same pesme izrazito u prvom planu i ovo nije tek parada neparnih ritmova i alterovanih akorda. Naprotiv, recimo pesma Moon Dweller je jedan od najzaraznijih, najložačkijih death metal komada koje sam čuo ove nedelje i u njemu je jedino brza, melodična solaža izrazitije ,,tech" dok je sve ostalo prosto – death metal zakucavanje. Odlično, jebeno odlično izdanje:

https://celestialscourge.bandcamp.com/album/dimensions-unfurled

Death sludge metal je definitivno postao slučaj za sebe pa tako Tidal Bore iz Bruklina imaju EP  Exit Earth sa četiri pesme baš solidne demonstracije kako to otprilike treba da ide. Dakle, srednji temo, dobar gruv, jaki rifovi, brutalni vokali, malo manje bluza nego u klasičnijem sludgeu, malo više mrdaj-guzu ritmova nego u death metalu i fino to bude.

https://tidalbore.bandcamp.com/album/exit-earth

Španski Diostooorsion imaju šašavo ime ali njihova varijanta death metala koja kombinuje old school i progresivu je prijemčiva. Drugi album, Idolatries: Echoes of Damnation ima čak petnaest pesama što je svakako malo i previše ali muzika je jako dopadljiva, sa tom old school jednostavnošću i neposrednošću i tim kao, malo progresivnijim aranžmanima. Jeftina produkcija, ali mnogo duše:

https://diostooorsion.bandcamp.com/album/idolatries-echoes-of-damnation

A Ob Nixilis iz Kolorada na debi albumu, Abhorred, takođe dopadljivo kombinuju blek metal i old school death metal. Ovo je onda nekako i melodično a da nije napadno melodično, i hermetično a da opet nije neprozirno i skroz crno i pesme su zanimljive, svaka sa svojom distinktnom temom i estetikom. Interesantan bend i zabavan debi:

https://obnixilis.bandcamp.com/album/abhorred

Conjureth iz San Dijega vrlo ubedljivo nastupaju na svom drugom albumu, The Parasitic Chambers. I ovo je jedna napadačka ploča koja fino kombinuje old school mentalitet sa kvalitetnom, modernom svirkom. Dakle, puno lepih rifova, temperirane agresije i zvuka koji ima jednu kavernoznu komponentu ali ne tako da baš odmah zamori uho. Conjureth su odlični i moram da priznam da je u nedelji punoj izvrsnog death metala ovaj album apsolutno iskočio snagom i šarmom:

https://conjureth.bandcamp.com/album/the-parasitic-chambers
https://youtu.be/rL59UWvx2eo

Re-Buried su iz Sijetla i njihov prvi album, Repulsive Nature je baš onako zdrav ,,hello world" iskaz, sa deset prebijačkih komada koji su estetski smešteni negde u devedesete među radove bendova kao što su Incantation i slične siledžije s dušom. Rečju, ovo je i moćno, nasilno, ali i puno atmosfere. Rifovi su gadni, mračni i zvuče kao sonična inkarnacija jama sa katranom u kojima su ginuli onoliki dinosaurusi, zvuk je napržen ali ima dubinu i ovo je ODLIČAN debi album:

https://re-buried.bandcamp.com/album/repulsive-nature

Faithxtractor iz Sinsinatija ubijaju ko pajserom na svom četvrtom albumu, Contempt for a Failed Dimension. Ovaj iskusni muško-ženski duo snimio je prvi album još pre petnaest godina i čuje se tu jedna razrađena, fino proživljena death metal matrica, sa pesamama koje su agresivne ali svirane sa osećajem za dramu i narativ, produkcijom koja akcentuje rifove umesto da samo pegla po ušima i basistkinjom Zdenkom Prado koja fenomenalno zvuči. Još jednom se pokazuje da je kvalitet pesama zaista najvažniji čak i u ovako ekstrenoj muzici a to da bend zvuči usvirano, napaljeno, raspoloženo za dokazivanje je poseban bonus. Odlično:

https://faithxtractor.bandcamp.com/album/contempt-for-a-failed-dimension


Poslednja sekcija sa heavy metalom i međužanrovskim igrarijama! Francuski hevi metal sastav Sins of Shadows ima drugi album, Imperium i ovo je u sebe sigurna, imperijalna, jelte, ploča epskog hevi metala koji gazi sigurnim korakom, sipa moćne rifove i ima tu generalnu atmosferu jednog DOGAĐAJA. Bend je, nažalost, sada više sveden na studijski projekat, bez pevačice Elene koja je napustila ekipu pa ovaj album koristi gostujuće pevače i pevačice, ali su oni makar veoma dobri. Pesme su napisane odlično, produkcija vrlo solidna a taj herojski nastup i energija koju bend sipa su zlata vredni. Ako volite klasičan NWOBHM, ali odsviran modernije, sa savremenom produkcijom, Sins of Shadows su sigurna investicija:

https://sinsofshadows.bandcamp.com/album/imperium-2

Kalifornijski Meatbird sebi kače silne post-hardcore tagove ali album No je više kombinacija noise rocka i sludge metala za moj račun, prljava, garažna, sa dosta ,,blackened" šmeka i bez nekog jasnog plana i programa. Svirana ,,od uveta" i spontano ovo je muzika koja stilski nema jasnu ideju kuda je krenula ali estetski samu sebe dobro razume:

https://meatbird.bandcamp.com/album/no

Slog su iz Los Anđelesa i njihov drugi album, Divination je jedna, onako, izmućkana kombinacija doom metala, blek metala, psihodelije, malo možda death metala i (post)hardkora. Nije to sve uvek sigurno kuda je krenulo, ali čuje se dosta interesantnih ideja i kreativnih rešenja pa svakako vredi da se odvoji malo vremena i posluša:

https://slog333.bandcamp.com/album/divination

Ðiatharchy je jednočlani italijanski progresivni metal bend čiji debi album, Sentient, zapravo potpisuju dva čoveka (uleteo bubnjar, jelte, što pozdravljamo) i ovo je iznenađujuće zabavan proggy program u kome ima malo blek metala, ali koji je generalno toliko kitnjast i melodičan da može da ga sluša maltene bilo ko. Vokali su, da, malo ekstremni na momente, ali je muzika maštovita i prilično zabavna:

https://diatharchy.bandcamp.com/album/sentient

Gutter Creek su Kanađani a njihov debi album, Gutter Creek, je šoferski, fajterski teški rok koji u sebi ima puno mirisa benzina i asfalta ali i tog nekog dobrog provoda u mraku noćnog kluba gde su dim i alkohol zamenili zemaljsku atmosferu i sve je vruće i mekano. U manje impresionističkom diskursu: ovo je kvalitetan album hard roka i hevi metala sa dosta cheesea ali i dosta pravilno kanalisane energije. Usvaja se!

https://guttercreek.bandcamp.com/album/gutter-creek-gutter-creek

Majesty je EP sa tri pesme koje najavljuju dolazeći album beogradskog power metal sastava Númenor, a koji će biti ceo sastavljen od obrada Blind Guardiana. Ovo je vrlo kvalitetno i ubedljivo, sa gostovanjem članova Blind Guardian, Morgana Lefay i Sabaton, te muzikom koja ima i vrlo solidnu produkciju i ubedljiv svirački arsenal. Vrlo pristojno:

https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/majesty

Slegest su interesantna ekipa iz Norveške koja sebe opisuje kao ,,norveški metal" i, slušajući novi album, Avstand, sklon sam da kažem da je ovo perfektna deskripcija. Slegest su skoro tačno na sredini između blek metala i '70s proto metala i ovo je tako prirodno norveški zvuk da sam zapanjen da nema više bendova sličnog profila. Dakle, ne pričamo o običnom blackened rock'n'roll zvuku, Slegest su mnogo hladniji, slojevitiji, hermetičniji a da njihova muzika ima u sebi i mnogo lepe emocije pa i topline. Vrlo interesantan album:

https://slegest.bandcamp.com/album/avstand

The Lightbringer of Sweden su, nećete se iznenaditi, švedski power metalci čiji album, The New World Order, drugi po redu, zvuči, pa, moćno, melodično, epski. Lajtbringeri umeju da naprave himnični metal i njihova muzika nije ni previše aranžirana pa da sakrije lepe rifove i teme, a ni prenabudžena u produkciji nego taman kako treba. Fine pesme, puno cheesy tematike, vrlo prijatno.

https://youtu.be/xpmGCUELpmY

Losanđeleski Anubis imaju novi EP sa dve pesme, Desecration Day  i meni je njihov melodični, energično power/ thrash metal baš onako kao melem na ranu. Ima nečeg prosto savršenog u toj kombinaciji energije, neposrednosti, brzine, sirovosti i melodičnosti. Bend je odavno sazreo za album i ovo apsolutno vredi imati:

https://anubis10.bandcamp.com/album/decreation-day-2

Švedski Twilight Force su baš onako HARDKOR simfonijski power metal bend pa je njihov četvrti album, At the Heart of Wintervale toliko sladak da od njega može čoveku malo da pozli. Ali na dobar način. Ovo je vrlo dobro napisano i pošto svoj cheese nosi ponosno na reveru, ne mora da se štekuje već samo veze muziku kakvu bi svirali Tolkinovi Elfi da su imali struju. Meni je to čak preslađeno ali su Twilight Force toliko dobri u tom što rade da ne mogu da se ne osmehujem dok ovo slušam. Vilenjački metal za sve pare:

https://twilightforceofficial.bandcamp.com/album/at-the-heart-of-wintervale

Red je da album nedelje nekad bude i iz domena death metala, posebno u nedelji u kojoj je izašlo baš mnogo dobrog death metala. Ashen iz Australije, pak, nude jedan od najboljih death metal albuma ovog Januara. Njihov debi, Ritual of Ash je ona idealna kombinacija old school death zvuka sa samo mrvom avangarde, producirana sirovo ali adekvatno, i odsvirana ubistveno. Ovo su pesme koje se ne zamaraju sofisticiranošću jer znaju da imju na svojoj strani prednost iznenađenja i agresivnost kojom se proseca kroz sve barijere. Puno bolesnih rifova, energičan ritam, odlična atmosfera, brutalne HM2 distorzije na gitarama, sve kako treba:

https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/ritual-of-ash

[Meho Krljic]

I u nedelji u kojoj smo mi u Beogradu konačno okusili i malo snega – srećom uzdržano i  skromno – stiglo je i nešto dobrog metala. Kako zimi i dolikuje. Idemo.

Blek metal! Australijski Holur su osnovani prošle godine i sada imaju debi album, Foul Utterings, nudeći dopadljiv, prijatan black metal sa dosta death metal elemenata u sebi. Holur vole atmosferu ali nisu atmoblek sastav, njihova muzika u sebi ima elemente i simfonijskog aranžiranja i pravilnije je reći da se kreće u rasponu od klasičnijeg blek metal nabadanja iz devedesetih (Mayhem i slično) pa sve do vrlo teatralnih, kinematskih aranžmana. Produkcija je solidna ako već ne naročito dinamična a pesme su zanimljive, pa je ovo upečatljiv prvi album:

https://holur.bandcamp.com/album/foul-utterings

Drezdenski jednočlani Des Teufels Sturm ne nudi neka preterana iznenađenja na svom drugom demo snimku, Purgato Terra. Ovo je mračan, hermetičan blek metal koji ne zanima da vam se umili nežnom emocijom i melanholičnim pogledom na svet već vrišti i reži i udara. No, ovaj momak ume da napiše pesme, da ih oblikuje oko jednostavnih ali efektnih tema i čak i da sve producira sasvim solidno pa se ovo sluša sa osmehom na licu. Šest pesama, dosta sreće:

https://desteufelssturm.bandcamp.com/album/purgato-terra

Nisam siguran zašto izdavač najavljuje Apokalypsis kao drugi album švedskih Trespasser s obzirom da ovo ima samo dve pesme i klasičan je EP, ali ako se to stavi na stranu, u pitanju je PRVORAZREDNO blek metal izdanje koje spaja ukrajinske anarhističke ideje sa socijalističkim čitanjem Novog zaveta a muzički je zrelo, moćno, intenzivno i vrlo dobro producirano. Sjajno:

https://vaultofheaven.bandcamp.com/album/apokalypsis

Kanadski duo Tarvos nudi vrlo jednostavan, jeftino snimljen ali iskren i autentičan blek metal na demo snimku Beholden to Saturn. Ovo je u svojoj jednostavnosti meni vrlo blisko jer duže pesme sa puno ponavljanja rifova imaju hipnotički efekat a mada se Tarvos ne ubijaju baš od originalnosti u rifovima, sve to ipak zvuči pristojnjikavo i prijateljski:

https://tarvosband.bandcamp.com/album/beholden-to-saturn-demo

Finci ...And Oceans su svakako premelodični i preteatralni za moj ukus ali opet, novi album, As in Gardens, So in Tombs je impresivan komad razuzdanog, nakićenog simfonijskog blek metala i ne mogu da kažem da ga nisam slušao sa osmehom na licu. Ovo je baš onako, epski široko i hvata čoveka i jakim folk temama i bogatim aranžiranjem. Bend svakako zna šta radi, ovo im je šesti album za četvrt veka i nema rasprave: odličan je.

https://andoceans.bandcamp.com/album/as-in-gardens-so-in-tombs

Ni australijski Lumen ad Mortem nisu nužno baš moja šolja čaja, dosta je to melodičan, atmosferičan blek metal, ali debi album, Upon the Edge of Darkness je vrlo kvalitetan. Dobro napisan, ubedljivo odsviran, pa i solidno produciran, ovo je prilično dobar sažetak modernih stremljenja u blek metalu i svakako ga treba poslušati sa pažnjom:

https://bitterlossrecords-au.bandcamp.com/album/upon-the-edge-of-darkness
https://lumenadmortem.bandcamp.com/album/upon-the-edge-of-darkness

Finsko-nizozemski Iku-Turso je prošle godine imao solidan treći album a sada su ga ispratili živim albumom, Ikuinen Steelfest MMXXII (Live) i ovo je odlično. Bend zvuči usvirano i opasno, zvuk je solidan a živa izvedba daje pesmama dodatnu dimenziju epike i energije. Sjajno:

https://korpituli.bandcamp.com/album/ikuinen-steelfest-live

Malice Divine je ubersimpatični jednočlani black-thrash projekat iz Ontarija. Ric Galvez koji sve ovo radi je na drugom albumu, Everlasting Ascendancy ponudio melodičnu ali oštru muziku sa finim odnosom trešerskih rifova i blek metal harmoničnosti. Disciplinovano, maštovito i lepo producirano:

https://malicedivine.bandcamp.com/album/everlasting-ascendancy

Stoner, doom, psihodelija, hard rok, sludge! Godzilla Was Too Drunk To Destroy Tokyo je bend koji ne interesuje suptlnost, što se vidi već iz imena. I muzika na albumu Atomic Spotfire je operisana od suptilnosti i ovo je garažni, sirovi heavy rock sa stoner i punk elementima. Ekipa je iz Tokija što svemu daje dozu autentičnosti pa iako ovaj album ne nudi bogznašta prefinjeno i odmereno, na programu je zabavan, lo-fi heavy rock koji prija i uhu i duhu:

https://youtu.be/ygVtF5uRBKk

Evo nam konačno i prvog propisnog albuma za kalifornijski Lord Mountain. The Oath je logičan naredni korak za bend koji je već objavio par EP-jeva i ovo je lepa, ugodna ploča melodičnog trad-doom metala ili, ako više volite, kvalitetno produciranog '70s hard rocka. Lord Mountain nisu preproducirani i ovo je dovoljno organska i živa muzika da ostavi taj utisak autentičnosti pa i ranjivosti a pesme imaju lepe, ugodne teme i prijatan ritam. Ne hiperinventivno ali autentično:

https://lordmountain1.bandcamp.com/album/the-oath 

Simpatičan je drugi EP severnomakedonskog stoner projekta Beyond Cyan, nazvan Supermassive. Ovo je striktno kućna produkcija, ali joj to fino leži jer u zvuku na ovom EP-ju može da se prepozna dosta industrial uticaja, Godflesha i sličnih prethodnika. Naravno, sve je to instrumentalno i prilično atmosferično i ako se tretira kako treba, prija uhu:

https://beyondcyan.bandcamp.com/album/supermassive

Četvrti album jorkširskih Iron Void se – prikladno – zove IV i kako je ovo bend napravljen krajem prošlog stoleća sa eksplicitnim zadatkom da svira muziku na tragu Black Sabbath i drugih old school doom pregalaca poput Pentagram, tako unapred možete da znate da ćete se ovde nauživati. IV je sigurna, lepo napisana i odlično snimljena ploča velikih rifova, melodičnih, sugestivnih vokala i moćnog, sporog gruva. Sve je to vrlo zrelo napravljeno i za glavu iznad uobičajene sikofantije usmerene ka Sabatima, sa jednom vrlo ,,engleskom" crtom u pesmama. Jake preporuke:

https://ironvoid.bandcamp.com/album/iv 

Heavy Blanket je instrumentalni psihodelični projekat J Mascisa i, treba li zaista još nešto da se kaže? Mascis je legenda i ovo mu je tek jedan od neobaveznih usputnih projekata koji deset godina nije ništa snimio ali je Moon Is prijatan, nepretenciozan minialbum instrumentalnih heavy psych komada koji nude prepoznatljiv gitarski rad i podrumski groove. Lepo:

https://heavyblanket.bandcamp.com/album/moon-is

Obelyskkh su nemački trio koji cepa dosta haotičan, mučan psihodelični sludge-doom-noise rock pa je i album The Ultimate Grace Of God prilično džombasto, rastrzano slušalačko iskustvo. Ali ne i loše, ovo je energično, ubedljivo i mada su pesme dugačke, maštovito:

https://obelyskkhnoise.bandcamp.com/album/the-ultimate-grace-of-god

Daevar nude vrlo psihodeličan, sveden i jednostavan stoner rok na EP-ju Delirious Rites. Ovo je supernisko naštimovano, sporo, gruverski, sa tanušnim vokalom koji pevuši preko meljućih rifova i mada je muzika u principu monotona, to i jeste njena programska orijentacija:

https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/delirious-rites

EP Proceed as One nemačkog Earthbong snimljen je u prostoriji za vežbu i nudi dve dugačke, sirove pesme sludge-stoner masaže koja će vam razmekšati ne samo mišiće već i kosti ako je čitavu izdržite u cugu. Ovo nije suptilna muzika, ali je efektna i ako volite baš grubo, Earthbong isporučuju:

https://earthbong.bandcamp.com/album/proceed-as-one-ep

Nemačko-švicarski Giant Sleep voze bluzirani, teški stoner rok na albumu Grounded To The Sky. Sve je to primereno rokerski, glasno mada ima i malo tevtonske teatralnosti kojoj se ne može izbeći. No, nije da to preterano smeta, pesme su pažljivo pisane, produkcija je dobra, pevač upečatljiv, svideće se ovo i strejt hard rokerima i pušačima hašiša:

https://giantsleep.bandcamp.com/album/grounded-to-the-sky

Starspawn of Cthulhu je, probajte da delujete iznenađeno, doom metal bend tematski usmeren na lavkraftovštinu. Ova dva Italijana na EP-ju The Cursed Vision imaju dosta kućnu produkciju, ali se baš trude, sa sve sinti orkestracijama preko svog raskošnog, melodičnog dooma i jednom generalno svečanom atmosferom. Da je ovo producirano bolje, bilo bi vrlo upečatljivo, a i ovako ima potencijala:

https://starspawnofcthulhu.bandcamp.com/album/the-cursed-vision

Irski Raum Kingdom zvuče vrlo ubedljivo na svom drugom albumu, Monarch. Ovo izdaje Argonauta Records pa je kvalitet u startu zagarantovan a Raum Kingdom nude izmučeni miks sludge i post-metala za ljude koji vole da plaču dok hedbenguju:

https://raumkingdom.bandcamp.com/album/monarch

I prvi album (italijanskih?) lo-fi heavy psych rokera Cancervo mi je bio veoma solidan a drugi, nazvan prosto II, dodaje vokale i, hm, to možda i nije bio najpametniji smer u kome se moglo otići, ali je muzika i dalje hipnotički intonirana, spora i zavodljiva. Cancervo vole zvuk '70s okultnog roka i mada su možda i previše svedeni u produkciji ovog puta, to ne smeta ako se ovaj album odvrne dovoljno glasno. Doom:

https://evrecords.bandcamp.com/album/cancervo-ii

Rimski Heavy Psych Sounds Records nastavlja da snažno korača u 2023. godini sa novim albumom teksaških Love Gang. Nazvan Measntreak ovo je prilično staromodni a opet ne zastareli hard rock/ stoner rock, sa otmenim tempom i rifovima, odličnim, prirodnim zvukom i dobro napisanim pesmama. Bluz, jelte, je u samom srcu ove muzike i Love Gang ga sviraju autentično, glasno, strastveno i moćno. Izvrsno izdanje za standardno izvrsnu firmu.

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/love-gang-meanstreak

A album PRVORAZREDNOG '70s hard roka izašao je, možda i iznenađujuće, za nemački Dying Victims Productions inače nešto poznatiji po speed metalu. No, kad jenešto dobro, dobro je, a debi album meksičkih Freeroad, naslovljen Do What You Feel! je fenomenalan. Onako, poletan, blago proggy, bez petljanja sa rifovima, sa bluzom u osnovi ali sa melodičnom razradom i prozračnom, kul produkcijom. Idealna ploča za post-hipika u svima nama:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/freeroad-do-what-you-feel

Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Oblivion Throne su iz Severne karoline i njihov EP Voidgazer, nakon debi albuma iz prošle godine, donosi tri pesme (i intro) sirovog, garažnog speed/ thrash metala. Nema ovde mnogo filozofije, sve je organski, neprskano i vrlo simpatično ako volite old school pristup i tu nepatvorenu neposrednost. A ima lepih rifova i melodija:

https://oblivionthrone.bandcamp.com/album/voidgazer

Transtorned su iz Čilea i debi album, Into the Void im ne traje ni pola sata. Dakle, ovde se speed metal shvata ozbiljno. Garanciju kvaliteta donosi izdavač, nemački Dying Victims Productions, a Čielanci donose old school zvuk i dosta truda oko aranžmana. Tako da ovo nije puko nizanje kul rifova i brza svirka, već i nešto ambiciozniji sadržaj koji varira i dinamiku i harmonije i nekako je neodoljiv u tome:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/trastorned-into-the-void

Dobro zvuče londonski Sawticide na svom drugom EP-ju, Man Made Horrors Beyond Our Comprehension. Ovo je kompleksniji, ozbiljniji thrash metal sa elementima death metala i pesmama koje su ambiiozne i energične, brze i disciplinovane. Produkcija je malo sumnjivo lišena bas-frekvencija ali osim toga vrlo solidna. Odličan materijal:

https://sawticide.bandcamp.com/album/man-made-horrors-beyond-our-comprehension

Bostonski Malleus su, pak, više old school, sa inspiracijama iz perioda klasičnog speed i death metala. Njihov debi album, The Fires of Heaven, ipak nije puka  rekonstrukcija garažne epohe ekstremne muzike već solidno produciran i kreativno napisan thrash album sa dosta dobrih ideja i autoritativnom svirkom:

https://malleusheavymetal.bandcamp.com/album/the-fires-of-heaven

Finci Det sviraju agresivan, zabavan blackened speed metal na svom mini-albumu, Vengeance. Ovo je sirovo ali kvalitetno, energično i autentično sa dovoljno melodije, ali i dovoljno vrištanja da zadovolji i jin i jang u slušaocu. Produkcija dosta prirodna, svirka odlična, sjajno izdanje:

https://detmusic666.bandcamp.com/album/vengeance

Isto iz Finske su Anzillu, čiji je debi album, Ex Nihilo fina porcija progresivnog thrasha izmešanog sa malko drugih žanrova. Pesme su zanimljivo napisane, produkcija odlična, rifovi i teme maštoviti a bend svira ekstremno disciplinovano i ovo je odličan debi:

https://anzillufinland.bandcamp.com/album/ex-nihilo

Za porciju uličnog, vrištećeg hardkora, britanski Frantic State imaju split EP sa švajcarskim Lifecrusher i ovo je sve vrlo dobro odsvirano i producirano. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog, a emotivnog prebijanja uz moćne gitare, srednjetempaški gruv i puno PUNO urlanja. Lifecrusher su mi bliži jer oni vole da sviraju i brzo ali oba benda su vrlo solidna i vrede uloženog vremena i novca. A koji u slučaju Lifecrusher, birate sami koliko da potrošite:

https://franticstatehc.bandcamp.com/album/split
https://lifecrusher.bandcamp.com/album/split

S.N.A.K.E.S. je portlandski grindcore bend sa EP-jem Amphibious​/​/​Omnivorous koji nudi osam urednih, tehnički kvalitetnih pesama koje imaju prostora i za malo atmosfere i melodije u svojim energičnim, kratkim ispadima. Ovo je vrlo uredno odsvirano i producirano i S.N.A.K.E.S. proizvode ložačku, uzbudljivu muziku.

https://snakes420.bandcamp.com/album/amphibious-omnivorous

Harvest su filipinsko-australijsko-američki grindcore projekat koji je istoimeni EP snimio, jelte, na tri mesta na zemaljskoj kugli, pa spojio sve u miksu. Kul! Naravno, to se danas radi rutinski ali Harvest imaju sirovost i spontanost pravog grindcorea i minimalni zanatski kapacitet spram pisanja pesama pa je ovo vrlo preporučljivo ljudima koji vole sirovo, žestoko i hermetično.

https://harvestmusic.bandcamp.com/album/harvest

A Error Scream su balijski, jelte sa indonežanskog ostrva Bali, grindcore kombo koji cepa vrlo brzu i zabavnu muziku na albumu Rata Tanah. Ovo je anarhično po senzibilitetu ali superkvalitetno po zanatskim kriterijumima, sa dobrim pesmama, dobrim zvukom i jako preciznom svirkom. Sveže je, jelte, i ekspresivno, kako debi albumi treba da budu. Ako volite Ratos de Porao i voleli biste da oni sviraju još brže, Error Scream su premija:

https://errorscreammusic.bandcamp.com/album/rata-tanah

Crawlspace su novi deathgrind projekat iz Finske ali njihov debi EP, Relapse In Judgement je toliko old school da je ovo moglo biti snimljeno i '93. godine. Ali to je i deo njegovog šarma, ovo je sirovi, lo-fi metal organski uzgajen i spremljen tako da bude sočan i krvav kad zagrizete, sa pet solidnih pesama i puno šarma. Proverite sami:

https://crawlspacegrind.bandcamp.com/album/relapse-in-judgement

Abraded su iz Ohaja i njhov deathgrind je takođe šarmantan na drugom albumu, Unadulterated Perversity. Ovo je i samo snimljeno dosta jeftino ali ubedljivo zvuči i ima jednu raspojasanu, rokersku energiju koja se manje ovaploćuje u brzini i agresivnosti a više u atmosferi i psihodeličnim elementima. Prijatno:

https://aggressivelyuninterested.bandcamp.com/album/unadulterated-perversity

Pisscorpse su iz Merilenda a njihov album, Over it je baš ono, samo za najizdržljivije jer je ovo izuzetno oštar, bolan grindcore/ powerviolence hibrid snimljen sirovo i miskovan da se forsiraju visoke frekvencije. Uši od ovoga maltene doslovno otpadaju ali su pesme solidne a izvedba apsolutno divljačka. I, jebiga, plaćate koliko hoćete:

https://pisscorpse.bandcamp.com/album/over-it-3

Repellent je naziv solo projekta čoveka po imenu Morgan Carpenter iz, pa, nagađam, iz Minesote. EP Homemade Bomb je, dalje, IZVANREDAN komad energičnog, superbrzog hardcore thrash/ powerviolence zvuka, sa kratkim pesmama, hipnotičkim pank rifovima, dobrim vokalima i solidnom produkcijom. Prejako!

https://damienrecords666.bandcamp.com/album/homemade-bomb

Pissing Contest je duhovit naziv za split EP dva kanadska benda, Vesication i Gland. Ovi prvi voze odličan deathgrind, sa jednostavnim, zaraznim pesmama, malo humora i odličnim zvukom. Ovi drugi su takođe deathgrind sa samo za nijansu ,,ozbiljnijim" zvukom i kompleksnijim pesmama. Odličan materijal, sa devet odvaljivačkih stvari a naplaćuje se koliko vi želite:

https://vesication.bandcamp.com/album/pissing-contest-split-w-gland
https://glandofficial.bandcamp.com/album/pissing-contest-split-w-vesication

Idemo nazad u Finsku koja ove nedelje apsolutno dominira. Sonic Poison svoju muziku opisuju kao ,,full speed combat grind" i, mislim, NATOČITE JOŠ MALO, BRAĆO. Debi album, Eruption, u skladu sa svojim imenom eruptira sa pesmama od po minut-minut i po, sirovim, jeftinim zvukom i puno euforičnog, a lošeg raspoloženja. Ovo je i samo između grindcorea, death i speed metala i pokupilo je najgrđe osobine sa svih strana, pretvorivši se u nešto NEODOLJIVO.

https://sonicpoison13.bandcamp.com/album/eruption

Nothingness su iz Mineapolisa a njihov drugi album, Supraliminal karakterišu simpatične naučnofantastične teme i dobri rifovi. Ovo je death metal mnogo manje usmeren na brzinu i ekstremnu brutalnost a mnogo više na dobar old school pa i doom rif i spori, teški gruv. Što sve na gomili zvuči dosta dobro. Nothingness svakako ne donose nekakve revolucionarne inovacije ovde i album se brzo pretvori u ređanje rifova a pesme se ne razlikuju jedne od drugih naročito mnogo, ali prijatno je:

https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/supraliminal

Beloruski Ominous Scriptures imaju treći album, Rituals of Mass Self​-​Ignition i ovde nema bogznašta novo ili invativno da se čuje, ali ako volite vrlo klasično zamišljen i odsviran brutal death metal kao negde sa kraja devedesetih, ljudi isporučuju. Tehnički je to vrlo korektno i pesme su pristojno napisane pa ako vas doji taj old school pristup žanru (recimo u stilu ranih Monstrosity), ovo će vam vrlo lepo leći:

https://ominousscriptures.bandcamp.com/album/rituals-of-mass-self-ignition

Stavropoljski black-death metalci Ars Nocturna su svoj novi EP nazvali 139, pozivajući se na kabalu ali i na radove iranskog filozofa Reze Negarestanija i britanskog filozofa Nicka Landa i sva ta konceptualizacija je simpatična ali muzika radi i bez toga. Prosto, ovo je fin, atmosferičan a žestok metal koji u pet pesama nudi dosta maštovitih rešenja i generalno zanimljivih žanrovskih preletanja. Solidan zvuk, dobra svirka, odličan materijal:

https://arsnocturna.bandcamp.com/album/139

Nemački Infernal Devastation imaju dobro ime i solidan EP nazvan Chaos Unchained. Ovo su tri pesme prilično standardnog death metala, bez preteranog naginjanja i ujednu stranu, dakle ovo nije ni prebrutalno ni premelodično, ni presirovo ni presofisticirao nego baš onako centristički. Ali je kvalitetno, a za prvo izdanje vrlo upečatljivo. Valja:

https://infernaldevastation.bandcamp.com/album/chaos-unchained-2

Dystopian Omen su Španci i debi album, Medusa's Rage je vrlo solidna demonstracija njihov sviračke i kompozitorske veštine sa lepo odmereim death/ thrash pristupom i raznovrsnošću u songrajtingu. Nije ovo sad neki revolucionarni album, ali ponekad samo želite ploču koja donosi rifove i energičnu krljažu pa Dystopian Omen to isporučuju uz pristojnu produkciju i dovoljno svežih ideja da vam zadrže pažnju sve vreme:

https://dystopianomen.bandcamp.com/album/medusas-rage

Zombie Riot već znamo i njihov drugi album, World Epitaph nudi energičan, feelgood ddeath metal koji ide brzo i deli šamare unaokolo. Ovo je puno finih rifova a humor koji je imanentan ovom bendu nije nametljivo istican u prvi plan. Odlična svirka i produkcija, vrlo zabavan album:

https://kkr-zombie-riot.bandcamp.com/album/world-epitaph

Solidan brutal death metal/ slam nam stiže iz Južne Koreje ove nedelje, u formi EP-ja Malevolent Dismemberment of Entire Putrefacted Gastrointestine sastava Visceral Explosion. Ovo je striktno ,,žanrovski" produkt, bez trunke želje da se imalo polomi kalup ili inovira, ali Visceral Explosion su kvalitetni u pisanju pesama i svirci i imaju dobar zvuk pa je slušanje glatko, beznaporno i prijatno. Ima gruva, ima energije, ima pervezije. Sve što treba:

https://visceralexplosion.bandcamp.com/album/malevolent-dismemberment-of-entire-putrefacted-gastrointestine

Još slema sa egzotičnih lokacija (nekome je Nju Džersi egzotičan, molićemo) stiže posredstvom debi albuma sastava Ungraceful a koji je naslovljen Artificial Aberrations. Ovo je onako, naučnofantastični slem sa urnebesno neljudskim vokalom i pesmama koje su sasvim usredsređene na slem ali koje uspevaju da održe minimum rokenrol strukture većinu vremena. Mnogo današnjeg slema prave deca koju uopšte ne zanima da imaju pesmu već samo da naprave najgrdniji zvuk svih vremena, ali Ungraceful su iznad ovog stadijuma a to dokazuje i činjenica da ih izdaje Inherited Suffering. Vredi čuti:

https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/ungraceful-artificial-aberrations
https://ungraceful.bandcamp.com/album/artificial-aberrations

Iz Nju Džersija su i Blasphematory koji imaju već dva albuma ali je The Final Dungeon Session zapravo EP snimljen u prostoriji za probe i, zapravo, vrlo solidno produciran s obzirom na okolnosti. Pomaže što je ovo sirov, jednostavan, kavernozni death metal koji mnogo hvata na bolesni gruv i mrveće rifove, bez suptilnosti i puno dinamike, pa je ovo moćan materijal za poštovaoce podzemlja:

https://blasphematory.bandcamp.com/album/the-final-dungeon-session

EP Pickled Preservation danskog sastava Sequestrum je na granici slušljivosti, ali još uvek sa prave strane. Ovo je vrlo lo-fi death metal sa kratkim i jednostavnim pesamama i zvukom iz podruma, pravog i metaforičkog. Ubijanje, odvaljivanje i turšija, sve u jednom!

https://sequestrumofficial.bandcamp.com/album/pickled-preservation

Feed Your Body To The Void su iz Teksasa i aktuelni EP, Hell in Space ima dve pesme OPAKOG death metal prebijanja. Ovo je tvrdo ko kamen a onako sirovo, primitivno, pa i malo psihodelično tu i tamo, sa pesmama koje imaju tu neku neolitsku neposrednost ali nisu zanatski primitivne nego baš kako treba. I traju po dva minuta, odrade posao i beže. Izuzetno! Dajte odmah album:

https://feedyourbodytothevoid.bandcamp.com/album/hell-in-space

Grandiosa Muerte je kostarikanski jednočlani death metal projekat na privremenom radu u Francuskoj. Debi album Egregor je simpatičan komad pomalo atmosferičnog, pomalo primitivnog death metala koji voli da bude malo razmazan i hipnotičan, kao da koketira sa blek metal publikom, ali se drži tvrde linije. Ima tu dosta solidnih ideja i rešenja i ja sam zadovoljan ovakvim debijem:

https://bitumeprods.bandcamp.com/album/egregor

Francuski Cerbère sviraju death-sludge a debi album, Cendre ima samo tri pesme u 42 minuta. I ovo je mrvljenje sve vreme, obaranje na slušaoca lepljivim gruvom i preteškim rifovima, sa produkcijom koja je nabijena do pucanja i pesmama koje su dugačke i nemilosrdne i hipnotičke. Poslednja traje više od 22 minuta i mada Cerbère ovde možda malo prenjuju kapacitete svoje publike, ne može se reći da u ovoj muzici nema dostojanstvenosti i vizije:

https://cerbere666.bandcamp.com/album/cendre

Kanađani Profane Order ubijaju iz sve snage na svom drugom albumu, One Nightmare unto Another. Ovo je krvoločan black-death metal kavernoznog zvuka i varvarske izvedbe, sa sedam uglavnom kratkih, uglavnom brzih i ekonomičnih pesama koje zvuče kao da ste se buldožerom zaleteli na uragan. Pokolj:

https://profaneorder.bandcamp.com/album/one-nightmare-unto-another

The Swarm su iz Kentakija i njihov debi album, Flawed Mind je ambiciozna i intrigantna kombinacija death metal krjlanja sa progresivnim, pa i orkestarskim ambicijama. Ovo je napisano pažljivo i producirano sa željom da se povežu oba dela spektra – i melodičnost i težina, i agresivnost i suptilnost – i bend svakako pravi snažan iskaz sa ovom pločom. The Swarm vole i lepe doom metal teme i imaju puno odličnih clean vokala, a da muzika uvek ostaje tvrda i fokusirana i ne raspline se u ,,emocijama". Impresivan debi:

https://theswarmusa.bandcamp.com/album/flawed-mind


Poslednja sekcija: heavy metal i multižanrovski materijali. Španski Knights Of Blood sviraju poletan, narodnjački heavy metal na svom trećem albumu, El Juicio de Osiris. Ovo je dosta odmereno napravljena kombinacija između klasičnog heavy zvuka, modernijeg, ,,alternativnijeg" , pa i groove (i čak nu) metala sa akcentom na pevačici po imenu Mireia Fontarrosa Zamora koja stručno meša popi refrene i orijentalna zavrtanja za maksimalni impakt. Ne baš moj zvuk, ali solidno!!

https://knightsofblood.bandcamp.com/album/el-juicio-de-osiris

Australijski Nothing Sacred osnovani su pre ravno četrdeset godina, prvi demo snimili 1985. godine, prvi album 1988. a drugi pretprošle. Izdržljivi ljudi. Novi EP, Leviathan je izašao pre par dana na Bandcampu (a zvanično izlazi tek naredne nedelje) i bend je u odličnoj formi sa kvalitetnim heavy metalom koji meša klasičnije, melodičnije teme sa modernijom, tvrdom svirkom i produkcijom . Neki bendovi zaista lepo stare i Nothing Sacred sa novih pet pesama (i jednim alternativnim miksom) nude zaista punokrvan, zdrav metal za sve generacije. Vrlo lepo:

https://nothingsacredau.bandcamp.com/album/leviathan

Avenoir su iz Londona ali onog u Ontariju i imaju EP sa dve pesme, za samo jedan kanadski dolar ŠTO JE PRAKTIČNO BESPLATNO. Wishbone/ Land of a Paranoid Mind nudi kvalitetan hard rok/ hevi metal, sa dobrom atmosferom, poštenim, znojavim rifovima i odličnom, sirovom pevačicom. Produciran dobro, ali suvo i ekonomično, ovo je prijatan materijal koji bez sumnje najavljuje mnogo lepih budućih trenutaka:

https://avenoir3.bandcamp.com/album/wishbone-land-of-a-paranoid-mind

Čikaški Oozing Wound su ,,najbrži nojz rok na svetu", kako kaže Pičfork a album We Cater to Cowards, izašao naravno, za Thril Jockey je odlična potvrda ovog iskaza. Dakle, jako distorzirano, karakterno, pržački a istovremeno šmekerski i rokerski, pa još uz česte ispade zaista velike brzine. Meni idealno:

https://oozingwound.bandcamp.com/album/we-cater-to-cowards

Da mi je neko pre četrdeset godina rekao da ćemo u 2023. godini imati novi album britanskih veterana Uriah Heep i da će biti vrlo solidan, pa, bio bih zapanjen. Uriah Heep su već tada bili veterani, osnovani krajem šezdesetih i sa nekim od najvećh hitova koje će ikada napisati već u svom katalogu. A ipak, Chaos & Colour je tu i mada je u postavi od originalne ekipe samo Mick Box ovo zvuči dobro, zdravo i zabavno sa članovima koji su u bendu ipreko trideset godina. Naravno, već znate kakva je ovde muzika – bluzerski progi hard rok sa vrlo zdravim '70s zvukom u kom dominiraju klavijature – ali pesme su prilično solidne a produkcija puna, snažna i topla. Bernie Shaw i dalje zvuči vrlo dobro na vokalima a klavijaturista Phil Lanzon, koji je u bendu takođe od osamdesetih je uvek bio vrlo dostojna zamena za sada i preminulog Kena Hensleyja. Verovatno morate da budete malo, jelte, starija osoba da vam ovo BAŠ legne, ali ja jesam i meni je BAŠ leglo. Respekt:

https://youtu.be/6EjCliqel64

Album nedelje dolazi iz Švajcarske. Anachronism su, naime, izvrsni na svom drugom albumu, Meanders koji spaja death metal ekstremnost sa eksperimentalnim duhom koji muziku vodi i u smeru avangardnih istraživanja. Ovo je, svakako, hermetično, puno disonantnih momenata ali ne ostavlja utisak nameštene mračnosti ili ,,žanrovskog" horora. Anachronism su zaista slobodniji u svojoj interpretaciji death metal predložaka, ali da pritom u svom tom eksperimentisanju ne beže od toga da death metal značiu brzinu, težinu i surovost. Jako zanimljivo napisan, odsviran i produciran album muzike koja je ekstremna ali najpre jer odbacuje readymade rešenja i traži zaista nove forme ekspresije:

https://anachronismdeath.bandcamp.com/album/meanders

[klem]

meho, možeš li da mi preporučiš neke kavernozne death metal bendove?

kopao sam malo po netu i baš mi se sviđa

[Meho Krljic]

Naravno, sa zadovoljstvom.


Ključni su bendovi iz Australije koji su od standardne death metal matrice napravili tu kavernoznu frakciju, jelte, kristalizovali taj zvuk.


Portal možeš da nađeš na Bandcampu Profound Lore Recordsa, s tim što su stariji albumi (tipa Vexovoid) reprezentativniji za ovaj zvuk (kasniji su eksperimentalniji):

https://profoundlorerecords.bandcamp.com/

Isti izdavač ima isto australijske Impetuous Ritual koji su još hermetičniji od Portala.

To nesveto australijsko trojstvo upotpunjava Grave Upheaval koji je... VEOMA hermetičan:

https://graveupheaval.bandcamp.com/


Što se tiče nešto novijih i za nijansu "prijateljskijih" radova, evo nekoliko preporuka:

Tomb Mold su apsolutni vladari ovog zvuka u ovom trenutku. Imaš nešto radova na njihovom bandcampu:

https://tombmold.bandcamp.com/music

Ali su njihova glavna izdanja na 20 Buck Spin:

https://20buckspin.bandcamp.com/

pa baci pogled.

Onda imaš Vastum:

https://vastum.bandcamp.com/

Pa Carnal Tomb:

https://carnaltomb.bandcamp.com/

Pa Mortiferum:

https://mortiferum.bandcamp.com/

Pa Sempiternal Dusk:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/sempiternal-dusk

Ima toga još, naravno, pa pogledaj šta još izdaju 20 Buck Spin ili Profound Lore za početak...

[xdekacx]

meho, možeš li da mi preporučiš neke kavernozne death metal bendove?

kopao sam malo po netu i baš mi se sviđa

Hah "Možeš li?"

Suvišno, kada je on u pitanju...čovek je udvostručio kvalitet mog fanzina davnih 90-ih kada je odlučio da piše kolumne na temu SF-a i fentezija!

Uzgred, nemojte da se zavaravate, on je panker 100%!

[Meho Krljic]

Možda... 50%?
I ne bih rekao da sam udvostručio kvalitet tvog fantzina, bio je to dobar fanzin i bez mene!!!!!

[xdekacx]

Nemojmo zaboraviti značaj Gvidovog prekucavanja koji mu je dao nezaboravni šmek 

[Meho Krljic]

Hahah, da, taj čovek je heroj kakvg današnje generacije ne bi nikad zaslužile