METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[klem]

joj slušao sam ovaj grave upheaveal to je strašno. ovi novi su nešto brži

jel ovaj slam death neki pozeraj

[Meho Krljic]

Pa... pozeraj... jeste donekle. Ali neko bi rekao i da je čitav death mnetal ozeraj. U slamu ima, jelte, odlilčnih umetnika, preporučujem, recimo:
 
Devourment:
 
https://devourment.bandcamp.com/
 
Ili Organectomy:
 
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/domain-of-the-wretched
 
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/existential-disconnect
 
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/nail-below-nail

[tomat]

Meho neki tajm menadžment kurs da održi, ne znam kako stiže da u toku nedelje ovoliko pogleda/posluša/pročita.

[Meho Krljic]

Pa, nemam decu kao neki od nas. Nemam socijalni život. Nemam odgovornosti. I u principu ne idem nikud i ne družim se ni sa kim. 

[klem]

grave upheavel i impetuous ritual mi liče na neki doom

možeš da mi preporučiš neki tako doom ali da nije baš doooommmm----

[Meho Krljic]

Pa... mogu, naravno. Evo probaj, recimo:

Brimstone Coven:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-woes-of-a-mortal-earth

Ovo je, ono, '70s okultni doom rock odsviran u modernom okruženju. Dakle, melodično, fino, prijatno.



Onda imaš recimo Froglord:

https://froglord.bandcamp.com/album/the-mystic-toad

To je jedan tip iz Bristola čiji je doom dosta psihodeličan a nije preterano hermetičan.

Witchcryer su isto sjajni:

https://witchcryer.bandcamp.com/album/when-their-gods-come-for-you

Dope Smoker, naravno

https://evrecords.bandcamp.com/album/dope-smoker-devils-bridge

Pickman's Model:

https://pickmansmodelatl.bandcamp.com/album/an-astronauts-lament

No, da olaškamo, ja sam napravio nekoliko mikstejpova sa doom, stoner, sludge i psihodeličnim bendovima u poslednjih dve godine, pa evo linkove do njih, tu lepo možeš u srazmerno kratkom vremenu da čuješ mnogo bendova i da vidiš šta ti se dopada:

https://cvecezla.wordpress.com/2020/12/31/poklon-za-novu-godinu-za-citaoce-mehmets-psychedelic-stoner-doom-new-years-eve-mix-2020/
https://cvecezla.wordpress.com/2021/07/02/dj-meho-driving-to-sunrise-mixtape/
https://cvecezla.wordpress.com/2021/12/31/poklon-za-novu-godinu-za-citaoce-dj-meho-new-years-eve-2021-heavy-psych-rock-doom-fest/
https://cvecezla.wordpress.com/2022/12/31/poklon-za-novu-godinu-za-citaoce-dj-meho-mehmets-black-ending/
https://cvecezla.wordpress.com/2023/01/19/dj-meho-buried-under-stone-mixtape/



Dakle, tu imaš linkove za slušanje plus spiskove pesama PLUS linkove do Bandcamp stranica albuma sa kojih pesme potiču pa mislim da će ovo poslužiti kao solidan način da nađeš nešto što ti se baš dopada.

[Meho Krljic]

Idemo i ove nedelje lagano u metal smeru. Ima tu svačega.

Blek metala, za početak. Chao Abyssi je novi poljski blek metal projekat a čiji je prvi EP, nazvan Spiritual Essence izašao za takođe poljski Black Death Production. I ovo je veoma lepa andergraund saradnja, sa materijalom koji je jebeno sirov i tr00 a da ima i tu lepu crtu melodičnosti pa i himničnosti. Mislim, jedva se to čuje, ovo je vrlo garažno producirano, ali je moćno i zvuči epski uprkos toj jeftinoći u proizvodnom procesu. Pesme su jednostavne ali jako efektne i ovo je odličan debi:

https://blackdeathprod.bandcamp.com/album/spiritual-essence

Ne znamo mnogo, da ne kažem NIŠTA  o Forest Of Ghosts, novom britanskom blek metal projektu, ali debi EP, Gatherer of Souls im je dovoljno brz i oštar pored svoje melodičnosti, da bi to meni skrenulo pažnju. Produkcija je jeftina a ovo muzici daje i jednu distanciranost i hladnoću koje samo pomažu blek metalu u dosezanju njegovog plemenitog nauma da baci sve u blato. Simpatično je ovo uprkos malo preeambicioznoj ceni od sedm funti za dve pesme, makar su to dve DUGAČKE pesme sa, čak, malo i simfonijskim aranžiranjem:

https://forestofghosts.bandcamp.com/album/gatherer-of-souls

Frost, Pisse & Elend su nemački black metal sastav  a Dreckmetal / Wake up in War je split EP sa takođe nemačkim blackened hardcore punk bendom Ur-in-stinkt. I sve je to vrlo simpatično, sa dosta svežih ideja, pristojnom produkcijom i generalno jednim mladalačkim a kvalitetnim interpretacijama žanrovskih tropa. Prija:

https://frostpisseelend.bandcamp.com/album/frost-pisse-elend-ur-in-stinkt-split

Ara Subversor je jedan lik iz SAD sa debi albumom, Vow of Dominion i ovo je dosta ubedljiv, dostojanstven blek metal modernije provinijencije. Dakle, ima ovde i atmosfere i tih nekih, jelte, emocija, ali Ara Subversor nosi i jednu otmenu hladnoću sa sobom koja ne sme biti ignorisana:

https://arasubversor.bandcamp.com/album/vow-of-dominion

Wolf Battallion je naziv novog EP-ja jednočlanog projekta Niflungar iz Novog Sada. Mladi Vladimir Čokorilo koji sve ovo radi ne ume zaista da se dogovori sa sobom je li ovo atmosferični black metal, old school 1st wave black metal ili black thrash pa tako kompozicije na ovom EP-ju i same šetaju kroz ove podžanrovske forme i mada to ne čini mnogo za stilsku konzistenciju njegove muzike, ima ovde dosta šarma i očigledne strasti, ali i zanatske veštine koje sve moram pozdraviti. Valja preslušati:

https://niflungar.bandcamp.com/album/wolf-battalion-ep

Irrseele je nemački jednočlani atmosferični blek metal bend koji za potrebe svog prvog albuma, Wahn & Wehmut sebe opisuje rečima „Dark and poetic, raw and melancholic.“ Mislim, jeste, sve to. I dosta je sve to onako, za moj ukus premoderno itd. Ali nema sumnje da je album dobar, da ima prilično originalne pesme, lep opseg atmosfera i da je produkcija iako za mene prebudžena – funkcionalna. Dakle, ne moja šolja čaja, al dobro je:

https://irrseele.bandcamp.com/album/wahn-wehmut

Njemački Gottmaschine imaju sladak, istoimen debi album, na kome se melodični blek metal rifovi mešaju sa bolesnim, mučnim vokalima, u solidnom tempu i sa ne savršenim ali dobronamernim, pitkim zvukom. Ja se u principu, zna se to, ložim na sve što je brzo, pa procvetam kad god Gottmaschine zapale blastbit, ali pesme su generalno solidne ako već ne sad nešto strašno originalne u koncepcijskom smislu i ovo je vrlo pristojna ploča modernog, melodičnog blek metala:

https://gottmaschine.bandcamp.com/album/gottmaschine

Austrijski Carathis je vrlo ekscentrična kombinacija blek metala, power metala i, hm, eurodancea? Znam da zvuči kao zajebancija ali EP The Moonstone Temple zapravo lepo funkcioniše pokazujući da je blek metal matrica, kada se ozbiljno shvati kadra da primi na sebe i veoma preslađene melodije i da to nekako bude baš simpatično:

https://carathisbm.bandcamp.com/album/the-moonstone-temple

Francuski Acod ima novi EP, Cryptic Curse i njihova je muzika sada između blek metala, industrije, death metala, čak i metalcorea. No, iako ta kombinacija nije nužno baš po mom ukusu, Cryptic Curse je kvalitetno napisana i aranžirana kolekcija pesama i zaslužuje pažnju:

https://ladlo.bandcamp.com/album/cryptic-curse

Belgijski duo Anéanti istrčava na teren i sa debi EP-jem  Poison - Les Formules Diaboliques pokazuje dobro razumevanje modernog blek metala i donosi dobru produkciju. Ovo su atmosferične pesme ali sa zvukom koji je neposredan i in your face, bez ambijentalnih i naglašenih šugejzerskih ambicija. Dakle, atmosfera se postiže temama i harmonijama a svirka  je fina i organska. Četiri pesme, vrlo ubedljiv materijal:

https://aneanti.bandcamp.com/album/poison-les-formules-diaboliques

Mithridatum iz SAD sebe opisuju kao „disonantni metal“ bend što je fer jer debi album, Harrowing zaista preferira disonancu u odnosu na harmoniju. Ume to da bude i malo zamorno, ali ako volite tu teskobnu atmosferu koju produkuju diharmonične gitare, Mithridatum umeju da sprave podugačke, kompleksnije pesme zanatski vrlo kvalitetnog post-blek metal zvuka i ova trojka svakako ima šta da ponudi slušaocu sklonom avangardnijim iskustvima:

https://mithridatum.bandcamp.com/album/harrowing

Priznajem da nisam očekivao da sjajni irski blek metal sastav Scáth Na Déithe na svom trećem albumu ode ovoliko daleko u avangardu. Virulent Providence je najhermetičnija ploča koju je ova grupa do sada snimila, sa samo dve kompozicije duže od devetnaest i dvadeset minuta, koje imaju vrlo mračan, neproziran zvuk i dugačke dron/ ambijent pasaže. No, dopada mi se smelost ove ekipe i  Virulent Providence, mada nije album koji pustite da se malo provedete ili relaksirate, nudi moćan, ambiciozan program hipnotičke muzike:

https://scathnadeithe.bandcamp.com/album/virulent-providence
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/virulent-providence

Idemo na stoner, sludge, doom, hard rok i psihodeliju. Jaggu iz Osla sviraju nešto između sludge metala i alternativnog metala, pa i post-metala i mada priznajem da to na papiru deluje kao gadna papazjanija, album Rites for the Damned je prijatan i zabavan za slušanje. Ovde dobijamo prevashodno heavy gruv, snažne, energične rifove, a onda malo simpatičnih melodija pa i psihodeličnih efekata da se malo zamiriše. Naravno, bend ima i vrlo solidnu produkciju a i ekološki je osvešćen pa ovom albumu moram da dam najjače preporuke:

https://jaggu.bandcamp.com/album/rites-for-the-damned

I madridski Wülfcrown su negde između sludge metala i drugih žanrova, notabilno stoner ali i groove metala. EP Drown in Sorrow, njihov drugi mi, stoga, nije BAŠ po ukusu, ako gledamo detalje, ali ima ovde lepih rifova i generalno solidnog gruva. Melodično je a energično itd. itd. itd. Mislim, prija:

https://wulfcrown.bandcamp.com/album/drown-in-sorrow-ep

Slično i takođe madridski Uncypher na svom debi albumu, Stellium, kombinuju stonersku sonovu sa groove metal razradom. I opet ja nisam nešto oduševljen takvim blendom, ali opet ne mogu da kažem da Uncypher nemaju zanat u rukama, solidan zvuk i da album ne vozi čoveka pošteno i za sve pare. Probajte:

https://uncypher.bandcamp.com/album/stellium

Littered With Arrows su novi, mladi kvintet iz Misurija a njihov demo nazvan Demo 2023 ima dve pesme surovog prebijanja koje stoji negde na sredini između sludge metala i hardcorea. Odlično je ovo, kompaktno i snažno, bez filozofiranja, sa energičnim gruvom i tom mračnom sirovom snagom koja zavodi i osvaja. Plaćate koliko želite:

https://litteredwitharrows.bandcamp.com/album/demo-2023

I nemački Sepsis_doom uprkos imenu na svom demou nazvanom samo Demo svira više sludge nego doom metal. Mislim, razlika je u tempu pre svega, ovo je srednjetempaškije, gruverskije i plesnije od „normalne“ doom metal muzike, ali rifovi su pravoverno doomsterski i mada je produkcija „demo“, gitare zvuče odlično. Obećavajuć projekat i fin demo po ceni koju sami određujete:

https://sepsisdoom.bandcamp.com/album/demo-2

Perros Maniacos su iz Čilea i njihov album, Ladrando Rock N' Roll je vrlo klasična ploča energičnog hard roka i hevi metala. Ovo je moglo biti snimljeno i pre trideset ili četrdeset godina sa svojim rokerskim i bluzerskim osnovama, snažnim tempom i vidnom ljubavlju na strani muzičara. Priznajem da mi fali samo malo krvi ovde, pogotovo u korektnoj ali za mrvu nedovoljno snažnoj vokalnoj izvedbi ali ovo je generalno prijatna rokenrol žurka:

https://perrosmaniacos.bandcamp.com/album/ladrando-rock-n-roll

Sachem iz Vermonta nude na svojoj živoj kaseti, Live Offerings... četiri pesme brutalnog metala. Ovo je nominalno doom metal bend ali muzika na ovom izdanju je između sludge i death metala, sa agresivnim gruvom te tempom koji se šeta od sporog, meljućeg, do blastbitova. Masivan živi zvuk, najmračnija zamisliva atmosfera i generalno lepa, sirova ponuda:

https://sachem802.bandcamp.com/album/live-offerings

Grčki Seer of the Void mi je bio dopadljiv i na prethodnom albumu iz 2020. godine pa je novi, Mantra Monolith samo ugodno nastavljanje istog narativa, bez promene brzine ili radikalnih estetskih zahvata. Ovo je i dalje spori, valjajući doom što se oslanja na opsesivno ponavljanje lepljivih, sabatovskih rifova preko teških bubnjeva. Hipnozi doprinosi povremeni upliv egejskih harmonija u muziku ali i ta bogato distorzirana gitara koja zvuči kao izlivanje lave iz, jelte, vulkana, ali onako sporo i dostojanstveno. Lepo:

https://seerofthevoid.bandcamp.com/album/mantra-monolith

Signo Rojo su, uprkos imenu, zapravo iz Švedske a njihov treći album, There Was a Hole Here vrlo lepo demonstrira na šta ovi ljudi misle kada kažu da je njihova muzika „atmosferični sludge metal“. Jer, ove pesme imaju svu sludge metal energiju i težinu ali onda vole i da budu melodičnije nego što je u sludge metalu običaj i album dobija zanimljive teme ali i psihodelične prelive u razradama tih tema. Ono gde možda za nijansu suviše četvrtasta produkcija ovom albumu oduzima na efektu, odlično napisane pesme mu daju pa mislim da Signo Rojo valja ozbiljno poslušati i pratiti:

https://signorojo.bandcamp.com/album/there-was-a-hole-here

Headtrip iz Las Vegasa misle da sviraju psihodelični fazirani rok, ali njihov EP Headtrip kaže drugačije. Ovo je u najmanju ruku stoner thrash metal, sa pesmama koje su žestoke i energične. Svakako, ima tu bluzerskih rifova i gruva, ali je svirka energična, surova, nalik na Metallicu iz najboljih dana i ovaj bih materijal od srca preporučio čak i da download nije besplatan:

https://headtrip.bandcamp.com/album/headtrip-ep

Telavivski Warp su vrlo prijatni na svom drugom albumu, Bound by Gravity, krećući od masnog, bluziranog sabatovskog rifa na prvoj pesmi i nastavljajući u smeru pravovernog stoner doom metala. Ovo je ne samo odlično odsvirano i producirano već i vrlo dobro napisano sa odličnim odnosom čistog gruva i kompleksnijeg aranžiranja i album je sa svojim teškim zvukom, lepim naklonima psihodeliji i dobrom, spontanom svirkom pravi biser:

https://warptlv.bandcamp.com/album/bound-by-gravity

Prijatni su i Deer Lord iz Kalifornije, trio, ovde sveden na dva člana, koji valja pravoveran teški, psihodelični rok sa sporim, atmosferičnim pesmama, puno analognih efekata i vokalnih semplova ali i sa kvalitetnim gruvom i rokerskim rifovima. Prijatno je zaista, uprkos srazmerno lo-fi zvuku i ovaj debi album, Dark Matter Pt. 1 stoji kao lepa vizit-karta i zalog za budućnost.

https://deerlord707.bandcamp.com/album/dark-matter-pt-1

Turci Helak za sebe kažu da sviraju eksperimentalnni sludge metal, ali to je samo da se drugačije kaže da je ovo sludge doom sa dugačkim, donekle melodičnim ali superteškim pesmama. „Ovo“ se odnosi na EP Hela, sa dve pesme od po preko sedam minuta, odsvirane fino i producirane kao da će ih slušati samo osobe sa ušima od kevlara. Ako volite bol, volećete Helak. Ako ne volite... možda ga uz njih zavolite:

https://helak.bandcamp.com/album/helak-ep

Poljski sastav Ugory ima daleko previše članova za muziku koju izvodi na EP-ju Wicher, a i slatko je kakav su naziv nadenuli EP-ju, dovoljno različit, jelte, da ih niko ne tuži, a ipak... Poljska je to. Enivej, ovde se nabraja PREVIŠE ljudi za muziku koja je neki post metal sa elementima sludge i doom metala, bučna, teška, razvrištana, emotivna, ali i simpatično eksperimentalna u harmonijama. Mislim, nije ovo GLUPA muzika, daleko bilo, ali jeste nekako intuitivna, tečna. I lepo je da ovoliko ljudi svira ovako nešto. Poslušajte:

https://ugory.bandcamp.com/album/wicher

Bostonski The Freqs je negde između noise rocka i sludge metala, dakle, na IDEALNOM mestu da vas pokrene na ples a onda i na šutku. Album Poachers je vrlo gruvi i maštovit, sa puno zdravog rokenrol zvuka u svojoj osnovi ali i sa poštenim ekstremnim razradama i ovo je muzika i za metalce i za nemetalce koji naprosto vole jake distorzije i urlajuće vokale, ali nadasve cene dobru pesmu:

https://thefreqs.bandcamp.com/album/poachers

Elderseer su britanski doom bend koji sa jedne strane naginje onim najsporijim funeral doom formulama a sa druge ima i simpatiju za doom metal po šnitu devedesetih kada su Paradis Lost i My Dying Bride počeli da mešaju gotske trikove sa sporim metalom. Album, debi za ovu ekipu, Drown in the Shallowness me dosta odbija prebudženim zvukom ali ima ovde dosta lepe muzike, ako možete da izdržite sedamdeset minuta ekstremne kompresije. Zašto iko ovako masteruje muziku koja po prirodi stvari treba da ima dinamiku je pitanje za milijun dolara, ali ako to nekako stavimo na stranu, i dalje mislim da pesme možda malo preteruju sa dužinom za količinu akcije koju nude ali je ta akcija makar pravoverna:

https://elderseer.bandcamp.com/album/drown-in-the-shallowness

A Rumuni Vandaal sviraju fin psihodelični rok sa dosta šoferske energije (automobil je i na omotu za EP Fear and Loathing in The East) ali i sa dosta slojevitosti i dinamike u zvuku. Pevanje je dobro u principu ali ne uvek u samoj izvedbi ali pesme su spravljene po proverenoj formuli psihodelične sabatovštine i ja tu nemam zamerki:

https://vandaalband.bandcamp.com/album/fear-and-loathing-in-the-east-ep

Goatsmoke iz Njujorka nisu isto što i Goatsmoke iz Indije o kojima sam svojevremeno pisao. Ovo je simpatičan, razigran satanistički stoner rok sastav sa odličnom produkcijom i psihodeličnom svirkom. Album Satanic Blues je vrlo bogata ponuda muzike koja je namerna da vas uvuče u svoj kovitlac droge i satanizma, ali na jedan prijateljski način, sve namigujući i poskakujući. Bend u principu nema naročito sjajno napisane pesme, koliko je ceo album jedna serija laganih psihodeličnih emanacija kroz rifove i melodije, no, ima to smisla.

https://goatsmoke666.bandcamp.com/album/satanic-blues

Njujorčani Clouds Taste Satanic se vraćaju svojim starim forama pa novi album, Tales Of Demonic Possession ima četiri pesme od kojih su dve jedva kraće od dvadeset minuta a dve su i duže. Mislim, preko osamdeset minuta perfektnog, relaksirano psihodeličnog stoner-doom metala što ga sviraju majstori? Pa gde da potpišemo? Clouds Taste Satanic ovo sada rade vrlo odmereno i pišu pesme sa prirodnim trajanjima koja bi druge bendove napele do pucanja, imaju lep, prozračan a jak zvuk, umeju ukusno da iskoriste efekte i generalno vas vole na ovom albumu. Proverite:

https://cloudstastesatanic.bandcamp.com/album/tales-of-demonic-possession

Pariski WuW sa albumom L'Orchaostre nudi avangardnu, instrumentalnu eksploraciju sporog, distorziranog, dostojanstvenog rok zvuka koji u sebi ima elemente dooma, naravno, ali i klasične muzike, i filmske kompozicije. Članovi ovog sastava su klasično obrazovani muzičari što objašnjava izvesnu formalnu disciplinu koja se čuje na albumu, ali mu to svakako ne škodi već doprinosi atmosferi i željenom efektu gledanja, jelte, zvučnog filma:

https://wuwmusic.bandcamp.com/album/lorchaostre

Ripple Music ove nedelje imaju lepu ponudu u vidu novog albuma kalifornijskih Blackwülf. Thieves & Liars je četvrta dugosvirajuća ploča ove ekipe i pedigre se jako dobro čuje. Ovo je stoner rok zasnovan na kvalitetnim pesmama i odličnom zvku, ukorenjen duboko u sedamdesetima, sa finom psihodeličnom komponentom, ali pre svega zdrav, snažan, rifaški nastrojen. Blackwülf vole dobar rif, upečatljiv solo, himničan refren, kao i mnogi drugi Ripple Music bendovi, i ako volite ovu etiketu koliko i ja, sa novim albumom nećete pogrešiti. Ovo je odlično:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/thieves-and-liars


Pređimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Badhead iz Brazila  cepaju pristojan thrash metal na svom EP-ju Holocausto Javari. Ovo ima prijatni old school miris, ali ume da zavrne i prema modernijim trikovima, pa ima i malo death metal elemenata i mada je produkcija relativno jeftina (bubanj je pogotovo nedinamičan, jelte), gitare su solidne i zdrave a vokali pobednički. Meni je ovo lepo:

https://bad-head.bandcamp.com/album/holocausto-javari

Void su Amerikanci i njihov debi album, Horrors of Reality je ne-mnogo-hororičan, prijatno old school thrash metal opus sa deset finih pesama koje imaju energiju i eksplozivnost ali shvataju i značaj promene tempa i dinamike. Podseća to malo na metalike i testamente i det ejndžele iz osamdesetih ali bez direktnog kopiranja zvuka i tehnika, više po maštovitosti i sklonosti ka komplikovanju aranžmana koja je neverovatno šarmantna. Fin debi:

https://youtu.be/zTHExn3DpWc

Madridski Avlak sviraju agresivan a opet tehnički ambiciozan thrash metal na svom debi albumu Portal. Mislim, kad kažem „tehnički ambiciozan“ mislim pre svega na to da bend voli da menja ritmove češće nego što je prosek u thrash taboru i da su im pesme i pored čestih promena ritma, tečne i prirodno idu. Svirka je dobra, tvrda, produkcija prihvatljiva a bend i pored agresivnosti zvuči pametno. Odličan debi album, drugim rečima:

https://avlak.bandcamp.com/album/portal

I Mauser su iz Španije! ŠTAJEOVO NAVALA ŠPANSKIH TREŠERA JEL TO DOGOVORENO ILI SPONTANO ŠTO NAM NIKONIŠTA NIJE REKO? Enivej, EP Mordrake predstavlja sastav iz Andaluzije u malo gruverskijem svetlu što se meni ne dopada baš na prvu loptu, ali ovo je iskusan bend, sa dva albuma iza sebe i svirka i prdukcija su kvalitetni, a pesme su koretne. Bonus materijal na EP-ju mi se zapravo više dopada jer je brži i napaljeniji tako ipak na kraju i ja malo dođem na svoje:

https://mauseroficial-esp.bandcamp.com/album/mordrake

Crippling Madness su Poljaci a njihov drugi album, Władcy nocy je thrash metal sa malo death metal elemenata i jednim old school pristupom aranžiranju. Ovde se pesme, dakle, prave da budu dugačke dodavanjem mnogo delova koji možda i ne moraju da idu tim redosledom, ali bend časno i pošteno tu i tamo izbaci po neki vrlo pristojan rif pa je sve to slušljivo, mošljivo i generalno pitko. Jebiga, kad uzmu da cepaju ja tu ne mogu sem da zatapšem:

https://cripplingmadness.bandcamp.com/album/w-adcy-nocy

Never-Trust iz Atine voze vrlo klasičan ulični moshcore, kao ispao iz 1993. godine. Pa ko voli te geng-vokale, teške rifove, mošerski gruv i sve što ide uz to, minialbum Brutality Reigns nudi kvalitetan program, energičnu svirku, pristojnu produkciju i dosta metal rifova. Momci izgledaju mlado ali dobro tresu:

https://never-trust.bandcamp.com/album/brutality-reigns

Sa svoje strane, Massive Denial iz Pensilvanije se baš lože na 7 Seconds i druge youth crew bendove iz osamdesetih pa je njihov EP Denied u tom nekom melodičnom, „ajmo ruke gore“ , pozitivnom fazonu. I meni to prija. Kvlaitet snimka je kriminalan a što doprinosi autentičnosti, pesme su kratke i efikasne i ovo ima puno šarma:

https://massivedenial.bandcamp.com/album/denied-ep

Belgijanci Förbittring sviraju metalizirani hardkor ali ne onako kako vi mislite. Album Förbittring je bliži „klasičnom“ metalcore zvuku, dakle Converge formulama nego onom što se danas pod tim terminom porazumeva i u pitanju je emotivna, energična, melodična ali stamena ploča dobrih pesama i malo upitne produkcije. Ali da ne serem baš PREVIŠE, nije produkcija sad neki dilbrejker. Dobro je ovo:

https://forbittring.bandcamp.com/album/f-rbittring

Concrete Sleep iz SAD cepaju uobičajeniji metalizirani hardkor. Istoimeni EP je težak, nasilan, brutalan i jedina emocija koju ćete na njemu čuti je bes. Ali dobro je. Onako, iskreno besno i veoma heavy. Valjano:

https://concretesleephxc.bandcamp.com/album/concrete-sleep-ep

I Njujorčani Chains of Misery su vrlo prepoznatljivi u svom moshcore zvuku. Bila je svojevremeno era u kojoj je delovalo kao da je sav NYHC upravo ovakav: plesan, težak, metaliziran, sa uličnom, gangsterskom, jelte, estetikom. Ko voli TO, ovde će se, dakle, na EP-ju Cycle of Mental Despair baš radovati:

https://chainsofmisery.bandcamp.com/album/cycle-of-mental-despair

I još metaliziranog, srednjetempaškog nabod-kora stiže iz Sijetla sa EP-jem sastava BitchFlexx. Ime benda sugeriše da tu ma žena (i ima, pevačica Machete Michelle pošteno dere grlo) i da se ide u teretanu i ide se – aktuelni EP se zove Hella Weights (kapirate!) i muzika je tvrdi, zabavni hardkor a tekstovi imaju finu meru humora. Vrlo prijatno:

https://bitchflexx.bandcamp.com/album/hella-weights

Pa onda Beg for Life iz Jume u Arizoni. EP  187 // Corrode ima dve pesme opet vrlo heavy, vrlo metaliziranog srednjetempaškog hardkora koji ovde ide i korak-dva u smeru beatdown i slam formula. Moćno i metalski:

https://begforlife.bandcamp.com/album/187-corrode

Year Of The Knife iz Delavera na EP-ju Dust to Dust i sami voze metalizirani hardcore, ali ovo je trešerskije, pa i grajnderskije, sa tri pesme brže, žešće svirke koja voli čistu produkciju, vrištav vokal, hrskavu gitaru, mračne rifove i generalno zvuči prijemčivo i pitko:

https://xyotkx.bandcamp.com/album/dust-to-dust

Njujorški All Out War su veterani tog kombinovanja metala i hardkora, osnovani pre više od trideset godina i sa novim albumom, Celestial Rot koji ih predstavlja u zavidnoj formi. Ovo je deset pesama moćnog, energičnog thrash/ core čukanja, sa sočnim rifovima, fantastičnim odvrištanim vokalima i elegantnim elementima ekstremnih metal žanrova u muzici koja je suštinski pitka i artikulisana. Izvrsna ploča:

https://alloutwar.bandcamp.com/album/celestial-rot

Endorphins Lost su iz Sijetla i njihov treći album, Night People nudi izvrstan powerviolence opus, sa četrnaest pesama brzog, razbijačkog hardkora. Ovo ima sve što treba, i pank spontanost i metal žestinu i opake, ubedljive vokale, i superbrze blastbitove i srednjetempaške moš-delove. Producirano je vrlo pristojno, odsvirano krvoločno i nema greške. Apsolutne preporuke:

https://endorphinviolence.bandcamp.com/album/night-people

Leningrind Grindboys su, naravno, iz Finske i sviraju „gatekeeping grindcore“. Mislim, lepo, jer EP  Gatekeepers of Grind nudi šest pesama energičnog, brzog, tehnički vrlo kvalitetnog grindcorea koji ima u sebi dosta humora ali ne zaboravlja na osnove. Dakle, jednostavni, hipnotički rifovi, dualni vokali, brz tempo, fin gruv kad na red dođu moš delovi, pritom odlična produkcija – da oće svi gatekeeperi da budu ovako dobri, gde bi nam bio kraj?

https://leningrindgrindboys.bandcamp.com/album/gatekeepers-of-grind

First Primitive je kolekcija snimaka argentinskog grindcore/ noise dua Primitivo, a koji su objavljivani na raznim kasetama i inim analognim ali i digitalnim medijima (npr. flopi disketama!!!) tokom godina, i ovo je superslatki old school zvuk i totalno autentični andergraund. Ako volite Patarene, Cripple Bastards, Agathocles i tu bratiju, Primitivo su obavezna lektira. Ako ne volite, jebiga sad. Zavolećete:

https://absolutecontemptrecords.bandcamp.com/album/first-primitive

Parižani GRIND-O-MATIC sviraju, nećete se začuditi, progresivni grindcore pa je i EP Influencing Machine napunjen do vrha alterovanim akordima i stalnim promenama tempa i smera kretanja. No, ovo su prave pesme, od po dva  i po i tri minuta (a ima i dve kraće od minut) i bend solidno spaja grajndersku brzinu i eksplozivnost sa progresivnijim aranžamanskim idealima. Vrlo pristojno, pogotovo po ceni od koliko sami date:

https://grind-o-matic.bandcamp.com/album/influencing-machine

Kad smo već kod progresivnog grinda, Yashira i Horsewhip imaju split EP sa po jednom pesmom progresivnog grind/ emoviolence/ whatever zvuka. Yashira su već poznat bend i njihova pesma je vrlo ubedljiva a Horsewhip ni malo ne zaostaju i nude takođe odličan program. Vrlo, vrlo dobro sa obe strane a i ovo plaćate koliko želite:

https://zegemabeachrecords.bandcamp.com/album/split-15
https://horsewhipfl.bandcamp.com/album/split-w-yashira

(Kraj u sledećem postu)
 

[Meho Krljic]

Sasvim neprogresivan je Putrid Parrot iz Konektikata čiji EP (demo?) Returns sadrži sedam pesama primitivnog, sobnog goregrinda. Iako ovakvih projekata ima doslovno na svakom koraku kad koračate po, jelte, zabitima interneta, Putrid Parrot, pored sve svoje primitivnosti i generičnosti, zvuči... dobro. Mislim, autentično i zabavno. Naravno da plaćate koliko hoćete:

https://putridparrot.bandcamp.com/album/returns

Nizozemski Kletus na kaseti To Distrust sviraju... pa opet neki progresivniji grindcore, sa pesmama od dva-tri minuta, zanimljivim gitarskim radom i kompleksnijim aranžmanima. Zvuk je moćan, prijemčiv i ima meru sludge metal šmeka u sebi a vokali su razarački. Odlično odsvirano, dobro producirano i konstantno zanimljivo. Vrlo se preporučuje!

https://kletus.bandcamp.com/album/to-distrust

A onda još grindcorea (ili barem hardcorea bliskog grindu) po ceni od koliko date dolazi iz Nju Hempšira. Dearstreet imaju EP sa četiri pesme, Sleet i ovo je besno, brzo, disonantno i žestoko,sa kratkim pesamam  i puno zlovolje. A maštovito je i ima vrlo solidnu produkciju.

https://dearstreet.bandcamp.com/album/sleet-2

Fascistectomy iz Španije imaju slatko ime i album jednostavnog, primitivnog grindcorea/ crustgrinda naslovljen Apathetic Generation. Nema ovde ni svežih ideja ni originalne interpretacije žanra ali imam simpatija za autentičnost forme i pristojan zvuk pa,eto, preporučujem, pogotovo jer se i ovo daje po ceni koju želite da platite:

https://fascistectomy.bandcamp.com/album/apathetic-generation

I opet se okrećemo malčice progresivnijem grind/ crust zvuku sa daškom metalcorea za EP nazvan Remembrance mineapoliskih Klazomaniac. Ovo je sjajno odsvirano, superprecizno i sa osećajem za dramu a pesme su napisane maštovito i interesantno producirane. Meni je, naravno najvažnije da je ovo materijal dovoljno brzog tempa i Klazomaniac su mi odmah postali veoma dragi i nameravam da ih prtatim u budućnosti. Ali čak i kad ne sviraju brzo, ovi ljudi kidaju pa svakako poslušajte ovaj kreativni EP. Mislim, plaća se koliko god vi odredite:

https://klazomaniac.bandcamp.com/album/remembrance

Onda su tu i Pestis iz Kanade sa demon naslovljenim Demo I 2023. Tri su to pesme vrlo solidnog deathgrinda, lepo i toplo producirane, odsvirane žustro i strastveno i sa pristojnim rifovima. Iako kratke, kompozicije su vrlo dobro napisane, sa kvalitetnom dinamikom i promenama tempa a bend zvuči ne samo usvirano već i iskusno, sa gomilom malih detalja koji oplemenjuju svirku. Odličan materijal po ceni koju sami odredite:

https://pestis.bandcamp.com/album/demo-i-2023

Seven Doors je odličan jednočlani old school death metal bend iz Konrvola. Ryan Willis koji je kreativno srce (i svi ostali organi) ovog projekta inače svira gitaru u blek metal sastavu Deadwood Lake a ovo mu je očigledno lep hobi, gde spaja uticaje poput Benediction i Bolt Thrower sa američkim uzorima (Cannibal Corpse, Autopsy, Death, znate već) za ne specijalno originalnu, zapravo dosta generičku ali zabavnu celinu. Ovo je definitivno napravljeno da bude feelgood album za hedbengere i ljubitelje dobrog, zapravo ZLOG rifa i napor da se razbije kalup i inovira u okviru podžanra naprosto ne postoji. Ali kad nešto radi posao onda se ne žalimo što ga ne radi DRUGAČIJE. Feast of the Repulsive Dead je prvi dugosvirajući album ovog projekta i prijatan je za sve pare:

https://sevendoorsdm.bandcamp.com/album/feast-of-the-repulsive-dead

Morbid Destroyer iz Nju Džersija nominalno svira black death metal ali EP Accursed Summoning, njiho prvi propisni je toliko brz i toliko kratak da ovo ima i izraženu grajndersku notu. Svakako pričamo o vrlo jednostavnoj muzici, lo-fi produkciji i forsiranju brzine i žestine iznad svega drugog. I ko tome može da odoli? Ne ja, pogotovo što bend svira baš momački, sa raspoloženim bubnjarem i sve to nekako zvuči tr00:

https://morbiddestroyer.bandcamp.com/album/accursed-summoning

Avaeras iz Noksvila u Teksasu nisu jednočlani bend mada njihov prvi EP, isto nazvan Avaeras, pomalo i zvuči kao da je napravljen u kućnom studiju, sa svojom skromnom „kompjuterskom“ produkcijom. No, muzički je ovo strastven, mračan, old school death metal koji gazi teškim korakom ali ne obazire se na barijere. Avaeras imaju darežljivih pet pesama (plus intro) na ovom izdanju, a koje su pune solidnog rif-rada, ako već ne originalnosti. Mošerski i pošteno.

https://avaeras.bandcamp.com/album/avaeras

Kod Indonežana nema labavo. Norbit sa zapadne Sumatre sviraju old school death metal, po sopstvenoj klasifikaciji, ali novi EP (nakon debi albuma iz prošle godine) nazvan Asylum nudi i produkciju i aranžiranje za glavu iznad onog što je neki svetski prosek. Ovo je nemilosrdna polivačina rifčinama i mrvljenje bubnjevima u prah ali sa maštovito napisanim pesmama i pažnjom posvećenom i atmosferi. Mislim, naslovna pesma je prijatno iznenađenje melodičnog, melanholičnog štimunga a ostatak materijala častan, krljački DEATH METAL. Udrite:

https://norbit.bandcamp.com/album/asylum

Consumed With Hatred su iz Merilenda a njihov novi EP, The Definition of a Monster ne zna ni odakle je ni kuda je pošao. A to je dobro! Mislim, ne da je ovo sad nekakav neverovatan opus, ali u pitanju je kombinacija death metala, deathcorea, hardcorea i tako tih nekih brutalnijih žanrova, koja zaista ne zna gde jedan počinje a drugi se završava, ali je šarm kojim pleni postavljen upravo u te tačke krivog srastanja. Odlična svirka i produkcija, a pesme, pa, zanimljive:

https://consumedwithhatred.bandcamp.com/album/the-definition-of-a-monster

Britanska death metal supergrupa Memoriam ima peti album, Rise to Power i ako ste išta od njih do sada čuli, manje-više znate kako i ovo zvuči. Nepogrešivi vokal Karla Willetsa se ovde kao i uvek meša sa gorkoslatkim heavy rifovima i srednjim-do-sporim tempom metala koji peva o ratu sa fascinacijom ali i osudom. Memoriam imaju u svom kolektivnom CV-ju svirku sa najvećim imenima britanske scene ekstremnog metala (Bolt Thrower, Benediction, Anaal Nathrakh, Sacrilege itd.) ali njihov je koncept jednostavan, neposredan i ako volite ovakav zvuk, sasvim otporan na protok vremena:

https://www.youtube.com/watch?v=25NcMOfC_vk&list=OLAK5uy_mzy_E6QzXOWsiAjhl4i68KSp5D0NRbtFM

Coven Oath su dva lika iz portlanda sa EP-jem Dualistic Shrines, i ovo je vrlo lepo napisan, atmosferičan i ambiciozno aranžiran death metal koji ima i melodiju, i težinu i brzinu, sve što treba. Da je produkcija bolja (prevashodno bubnjevi) ovo bi bilo vrlo ozbiljno a i ovako obećava da će bend itekako imati šta da ponudi u budućnosti. Plaćate koliko želite.

https://covenoath.bandcamp.com/album/dualistic-shrines

A Corona De Cuervos su iz Hondurasa  i njihov EP En Caso De Traici​ó​n ima tri pesme simpatičnog death metala. Ovo vuče malo i na neke modernije forme, sa deathcoreu-nalik detaljčićima, ali je korektno, i prijatno producirano, sa odličnim muziciranjem pa mi je bilo nekako po meri:

https://coronadecuervos.bandcamp.com/album/en-caso-de-traici-n-ep

Za ljubitelje mračne, spore, skurilne muzike, Act of Impalement iz Nešvila imaju drugi album, Infernal Ordinance i ovo je težak, masivan death metal sa malo doom metal inercije u svojim tromim ritmovima ali sa svakako dovoljno death metal agresivnosti na gitarama. Ima ovde i bržih ritmova mada je generalna estetska namera ovog benda da vas smrvi masivnošću i, mora se priznati da činjenica da album traje manje od pola sata radi u njihov prilog:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/infernal-ordinance

Na kraju smo, sa kros-žanrovskim albumima i hevi metalom. Lajpciški Fvnerals nisu, tehnički gledano doom metal bend, ali njihova muzika ima jaku doom komponentu u svojoj sporosti, težini i teatralnosti. A inače, pa, album Let the Earth Be Silent je između post roka, filmske muzike, pa i moderne akademske kompozicije, ali sve ugođeno na uho metalca koji želi da malo proširi svoje vidike. Mračno, hermetično, a opet prijemčivo, ovo vredi čuti:

https://fvnerals.bandcamp.com/album/let-the-earth-be-silent

Mental State je poslednji ikad album nizozemskih Skeletor, a, da se ne lažemo, imali su pre ovog samo jedan album, još 2010. godine. Dakle, ne bend sa velikim opusom ali Mental State je vrlo šarmantna kombinacija death metala, thrash i hardcore strategija i neočekivanih skretanja u melodičnom smeru. Greota je da se bend sa zapravo upečatljivim, originalnim programom na svom drugom albumu raspada ali svakako je red da ih ispoštujete i zavrtite njihov finalni snimak:

https://skeletor1.bandcamp.com/album/mental-state

Raised On Heavy Radio je nova kolekcija obrada nekih klasični(ji)h hard ’n’ heavy pesama koje peva hipertalentovani Ronnie Romero. Ronnie je već srazemrno nedavno imao jednu ovakvu kompilaciju ali sa više rok pesmama, pa je ovo lepo skretanje u metal smeru, sa bendovima poput Manowar, Judas Priest, Black Sabbath, pa i Rainbow u kome, jelte, peva, završavajući sa sve Metalikom. Ronnie je opasan pevač a mada su aranžmani i produkcija izrazito „mejnstrim“, ovo su većinski jako dobre pesme i naprosto je slavlje slušati ih ovako dobro urađene. Ne propustiti, pa niste ni vi od kamena:

https://youtu.be/Un1bgZA54PU

Neka album nedelje bude jednom iz blek metal sfere. Supremative su španski ekstremno sirovi blek metal sastav koji sa svojim debi albumom, Goat Blood Communion (a koji su pre tri godine pripremali isotimenim demo snimkom) ponosno nastavlja legat ranih dvedesetih i zvuka totalnog crnila i haosa kakav su nam doneli fenomenalni Kanađani Blasphemy. Supremative su manje-više isto to, dakle, razmrljan, crn, haotičan ali ne GLUP ili nemaštovit black-death prodor direktno u vaše sinapse, sa muzikom koja jeste u principu zid tamne buke, ali taj zid, kada ga bolje pogledate, ima MNOGO detalja. Svakako treba izdržati ali meni je ovo fenomenalno, sa nepretencioznim trajanjima pesama i energijom kojoj se ne može reći ne:

[font=]https://crimsontideproductions.bandcamp.com/album/supremative-goat-blood-communion[/font]
 
 

[Meho Krljic]

Mršava nedelja? Pa, možda. Na kraju krajeva, planeta kao da nam je rekla da smo nevredni zauzimanja prostora na njenoj površini katastrofalnim zemljotresom u Turskoj i Siriji koji je, avaj, samo vrhunac nesreće što je dobrim delom sami proizvodimo. No, za utehu, bilo je dobrog metala. I panka. I panka, da. Poslušajmo zajedno:

Blek metal na početku? You know it. Ponekada valja poslušati i nešto objektivno ogavno. Jer ima dobre i loše ogavne  muzike, jelte. Sa imenom benda (jednočlanog, naravno), kao što je Raping Christ znate da od kolumbijskog autora po imenu Necrofago (čovek jerođen 2003. godine, za ime sveta) ne možete da očekujete ništa drugo do ogavnost. Dosadašnji opus benda je isključivo usmeren na slavu satanizma i unižavanje Isusa, pa i novi album, Under The Pagan Silence Of Satan nastavlja u istom smeru i mada je ovo estetski gledano ogavno, zapravo je dobro. Ovo jeste jednostavan, sirov, lo-fi blek metal ali je TAČNO onako formatiran kako očekujete ne bi li vam ukazao da u sociopatiji ima i nečeg otmenog. Mislim, nema, ali umetnost nam stotinama godina pokazuje zašto neki sociopati misle da ima. Pa je ovo dobro ukazanje:

https://rapingchrist.bandcamp.com/album/under-the-pagan-silence-of-satan

Uzbekistanski Nutyaš je svoj prvi album, Dark Spirits of the Ancient Places snimio kao kombinaciju ekstremno sirovih, pankerskih blek metal zakucavanja i minimalističkih „ambijentalnih“ komada odsviranih na analognom sinstisajzeru. Ovaj supersvedeni pristup iznenađujuće dobro radi. Blek metal delovi su oštri, sirovi i zaista bliži hardkor panku nego onom što se danas podrazumeva pod terminom blek metal, a elektronski delovi nemaju dungeon synth gizdavost već su bliži sirovoj analognoj elektronici kakvu bi vam, recimo, servirao Toshimaru Nakamura ili neko sličan. I meni to lepo pristaje jedno uz drugo a album plaćate koliko hoćete:

https://nutyas.bandcamp.com/album/dark-spirits-of-the-ancient-places

Upečatljiv, himnični blek metal na novom albumu ukrajinskih Burshtyn. Bend je na svom četvrtom albumu, Апокриф snažan u izrazu i pročišćen u koncepciji sa sirovim zvukom a melodičnim temama. Vrlo ubedljiv slovenski blek metal, dakle, pripremljen stručno i serviran zrelo, bez ukrašavanja. Odlično:

https://burshtyn.bandcamp.com/album/apocrypha

Dosta solidan blek metal iz kuhinje dvočlanog američkog projekta Häxanu a na drugom albumu, Totenpass. Ovo je oštro, energično i pomalo monotono, ali ima dobre rifove i drži pažnju u dovoljnoj meri da mogu da ga mirne duše preporučim. Mislim, svira se brzo, krlja se, to je dovoljno!

https://amorfatiproductions.bandcamp.com/album/h-xanu-totenpass 

Black metal slavlje nam ove nedelje stiže iz Malezije posredstvom novog EP-ja veterana Barbalans. Osnovani još polovinom devedesetih Barbalans sa Abysmal Diabolic Visceral donose četiri pesme (plus intro) jednostavnog, nekomplikovanog, organskog blek metala koji ide napred kao mećava i ruši sve pred sobom. Ovo je melodično i sirovo i prijemčivo a agresivno, kombinujući sve svoje dobre odlike u jednu ubitačnu, razaračku celinu. Sjajan materijal:

https://goatlordthrecords.bandcamp.com/album/goat-72-barbalans-abysmal-diabolic-visceral

Caviary to the General je drugi album poljskih razbijača Terrestrial Hospice i ako ste navikli da o poljskom blek metalu razmišljate kao o kontemplativnijoj, progresivnijoj, emotivnijoj pa i melodičnoj muzici, dopustite da vas ovi ljudi resetuju. Duo iz Gdanjska RAZBIJA, testeriše, zakiva i bavi se drugim metaforama iz građevinske profesije i ovaj album je polivačina, ali ne bez (dosta) sofisticiranosti i dobro napisanih pesama. Moćno!

https://youtu.be/lbdbXmi3cBM

Belorusi Ciemra neće od mene dobiti nagradu za najgenijalniji blek metal album svih vremena ali njihov debi, The Tread of Darkness je vrlo pristojna ploča. Ovo je onaj moderni, savremeni blek metal sa melodijom, naprženom, sasvim nedinamičnom produkcijom ali sa navijačkim, himničnim kvalitetima i ma koliko da ja gunđam i tražm nešto brže i jebenije, ovo ne da ima svoju publiku nego kida:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/the-tread-of-darkness
https://youtu.be/x9ZdlrKihFM

Mađarski vvilderness je vrlo melodičan i narodnjački inspirisan na albumu Path, njihovom četvrtom za poslednjih pet godina. Ovo je u suštini post-blek metal muzika ali sa MNOGO folk motiva i meni se to, ako na stranu stavim samu produkciju, vrlo dopada. E, sad, jeste, miks to sve malo smulja i izpasira previše za moj ukus ali pesme su simpatične uz nadahnuto mešanje tradicionalnih instrumenata sa elektrikom. Slatko:

https://vvilderness.bandcamp.com/album/path

Španski melodični trio Frozen Dawn ima novi, četvrti album, The Decline of the Enlightened Gods i ovo je prijatan, vrlo profesionalno sklopljen blek metal sa malo death metal elemenata, puno melodije i kvalitetne svirke. Pričamo o bendu koji svira zajedno duže od deceniju i po a i članovi su mu pedigrirani i iskusni pa je ovo paket možda ne izrazito maštovitih ali izrazito kvalitetno sklopljenih pesama melodičnog black-death profila. Lepo:

https://frozendawnbm.bandcamp.com/album/the-decline-of-the-enlightened-gods-black-metal

Italijani Homselvareg, pak, nude vrlo uredan, prijatan, komunikativan moderni blek metal na svom četvrtom albumu, Ventunesimo secolo. Za mene je ovo u načelu premelodično, ali moram da istaknem da Homselvareg imaju dosta moćne aranžmane sa puno dinamike i vrlo organske, zdrave svirke i da je ploča napisana IZVRSNO pa za ovo idu jake preporuke:

https://homselvareg.bandcamp.com/album/ventunesimo-secolo
https://koldcaveproduction.bandcamp.com/album/homselvareg-ventunesimo-secolo

Isto iz Italije su i Ad Omega a čiji drugi album, Aphelic Ascent isto vrti taj savremeni blek metla sa više atmosfere nego rifa. No, meni je to okej, sa pesmama koje nisu preterano maštovite ali se izrazito trude da budu stalno drugačije i drže pažnju slušaoca. Produkcija izrazito nedinamična ali album ima lepu atmosferu i generalnu temu:

https://adomega.bandcamp.com/album/aphelic-ascent

Ajmo na stoner, doom, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Nemački Emperors Lair (tako, sve bez apostrofa) imaju da vam ponude odličan album naslovljen Dare Mighty Things. Ovo je atmosferičan heavy rock, sa stonerskim gitarama, sporim ritmovima i finim melodičnim vokalima. Dakle, iako je u osnovi bluzina, nadgradnja je metalska ali na jedan dostojanstven način tako da ovo može da sluša i starija publika izrasla na ’70s hard roku, a kojoj neće smetati nizak štim i debeo zvuk gitara. Pristojno napisane pesme i dobar, jelte, mood tokom celog materijala:

https://emperorslair.bandcamp.com/album/dare-mighty-things 

Dobri su i Italijani Sonic Bong sa svojim istoimenim albumom koji nudi prljav, pankerski stoner zvuk. Ovo nije pametno, nije sofisticirano, ne zanima ga „atmosfera“ nego samo niže rifove i valja gruv napred, ali ima tu dosta autentičnosti i energije kakvu ljudi što se počesto „bonguju“ umeju da cene:

https://sonicbong.bandcamp.com/album/sonic-bong 

OK, bend se zove Drug Mother, za šta bi trebalo da se dodeljuje neka nagrada na kraju meseca ili makar slobodni dani. EP se zove Rise Witch a bend kaže da je u pitanju konceptualni materijal gde je koncept da se napušite droge i gledate vešticu. Jebiga, KUL LIKOVI. Ekipa je iz Australije i Rise Witch donosi teški, lepljivi ali stameni stoner rok. Izvrsno:

https://drugmotherband.bandcamp.com/album/rise-witch

Stoneri iz Nju Džersija, Troll Teeth su nam već poznati i omiljeni a novi album, prvi u postavi sa četiri muzičara, Troll Teeth: Underground Vol. 1 vrlo lepo podiže letvicu naših očekivanja na više. Ovo je i dalje napušena, spora, psihodelična muzika ali Troll Teeth ovde dosta eksperimentišu i sa zvukom i sa aranžmanima nudeći metal koji je svoj, osoben i stalno interesantan. Odlični Electric Talon Records sa još jednim pogotkom:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/troll-teeth-underground-vol-1

Kanađani Father Moon imaju dosta krš produkciju na svom albumu FM, ali je muzika zanimljiva. Ovo je okultni, psihodelični doom metal koji forsira dirljive melodije i jedan organski, jednostavni gruv. Ima tu fine emocije i da je snimljeno bolje, bilo bi upadljivo dobro. Ovako je interesantno:

https://fathermoonofficial.bandcamp.com/album/fm

Isto iz Kanade su i Old Mine Universe, zanimljivog imena i solidnog debi albuma, This Vast Array, a koji je neka vrsta modernog hard rok opusa. Dakle, smešteni smo između teškog stonera i zaraznog desert rocka, sa daškom grungrea, a sve je lepo napisano i karakterno odsvirano. Može da se pušta i normalnim ljudima mada će pušači kanabisa najviše profitirati. Lepo!

https://oldmineuniverse.bandcamp.com/album/this-vast-array

Leroy T. Brown su ne čovek nego tri čoveka okupljena pod tim imenom, rokerska, čukačka ekipa iz Štokholma. Album The Yellow King nudi energičan, mišićav hard rok sa moćnom power trio dispozicijom, grubim, himničnim pesmama, jasnim utemeljenjem u električnom bluzu i psihodeliji ali sa jednom jasno pankerskom nadgradnjom. Ovo je razbijački a istovremeno gruverski, pa zadovoljava sve vrste najnižih poriva u čoveku. Ne propustiti:

https://leroytbrown.bandcamp.com/album/the-yellow-king

Iako album Revelations Of The Sacred Skull kanadskih Lüger izdaje italijanski Heavy Psych Sounds Records, ovo nije ni stoner ni doom ploča. Lüger su prljav, nevaljao rok bend negde između gitarskog nojza, panka i stoner roka, sa pesmama koje su stvorene za šutku i pijano padanje po podu, onako, himnične a bez pretenzije da će biti himne za ikog sem za najpolomljenije među nama. Kvalitetan album, odličan provod:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/l-ger-revelations-of-the-sacred-skull
https://youtu.be/tFtHaxcGtNU

Volite li gotski doom metal? Ja ne naročito, ali moram da preporučim debi album turskih Sermon jer je, pa, prilično upečatljiv. Bend je negde na liniji zvuka koji su My Dying Bride i Paradise Lost vozili 1991.-1992. godine i, pa, da se ne lažemo, mene doji ta kombinacija death metal osnove i tužnih, uplakanih gotskih melodija. I onako, sirovo je, nije preproducirano a pevač se trudi da zvuči ko Peter Steele i to je sve slatko:

https://bitumeprods.bandcamp.com/album/till-birth-do-us-part

Doom metalci Veilcaste iz Indijanapolisa su mu se dopali prošle godine pa sam i albumu Precipice, njihovom drugom posvetio dosta entuzijastičke pažnje. I mislim, muzika je solidna. Ne mnogo maštovita ali korektna, sa težinom, gruvom, melodijom, teksturom. Ali album na dole veoma vuče užasno pevanje Dustina Mendela koji je konstantno u blagom falšu i jebem mu mater... Mislim, za ekstremni metal se stvarno ne očekuje da budete Enriko jebeni Palaco ali Mendel mi baš kvari sreću ovde. Ako ste manje osetljivi nego ja, možda vam neće smetati a muzika je svakako solidna:

https://veilcaste.bandcamp.com/album/precipice

Portugalski sludge-doom sastav Pé Roto nema neki komplikovan koncept. Album Tormento valja spore, teške, mučne pesme u tempu kretanja glečera i sa svom suptilnošću pada meteora na površinu naše planete, a to veoma dobro radi posao. Album je ujednačen i hipnotički efektan u svojoj monotonosti i sirovoj ali funkcionalnoj produkciji. Sve je gde treba da bude i mada ovde nema mnogo sad neke maštovitosti, u muzici se uživa na jednom vrlo primalnom nivou:

https://pe-roto.bandcamp.com/album/tormento

I idemo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal, tako te neke brže forme. Pretpostaviću da je bend Vestia iz Argentine jer odande im dolazi izdavač. Era Muerta im je, isto pretpostavljam, debi album i upitanju je opus sasvim zrelog, kvalitetnog thrash metala sa samo malo death metal elemenata. Ovo ima sve što treba: energičnu svirku, dopadljive solaže, mošerske delove i jedan fini old school mentalitet. Prijatno, bez  sumnje:

https://blackrattrecords.bandcamp.com/album/era-muerta

Pest Control su iz Lidsa u Engleskoj a Don’t Test the Pest im je prvi album i ovo je, u skladu sa imenom, dopadljiv, razobadan krosover stare škole. Pesme su po minut i po, zvuk tvrd ali dinamičan, svirka ljuta i sve je kao da je 1988. godina a mi mnladi, lepi i optimistični iako sve vreme pričamo da nikm nikad nije bilo gore nego nama. Prijatno:

https://pestcontroluk.bandcamp.com/album/dont-test-the-pest
https://qualitycontrolhq.bandcamp.com/album/dont-test-the-pest

Omiljeni nam brazilski žensko-muški krast kombo Crush All Tyranny ima sirov i prelep živi album Ao Vivo na Red Star Studios. OK, ovo je snimljeno u nečemu što se zove studio, ali čuje se tu i neka publika, a zvuk je toliko sirov i agresivan da sve zvuči kao apsolutno propisan živi materijal. Bend je u opasnoj formi i čuka svoje antiautoritarne himne bez trunke kompromisa, sprintajući kroz brutalni thrash, sa jednostavnim rifovima, stalno istom ritmom i surovim ženskim vokalima. OPAKO.

https://crushalltyranny.bandcamp.com/album/ao-vivo-na-red-star-studios

Teeth Marks su budimpeštanska hardkor/ metal supergrupa sa debi albumom Humans Are The Virus inspirisanim, između ostalog aktuelnom pandemijom. Ovo je ULTRA HEAVY hardkor sa zvukom i štimom švedskih death metal bendova ali pesamama od po minut i po. One su uglavnom spore ali ima i brzih ispada pa sve to mene malo loži a malo i nervira. Al dobro je:

https://teethmarks777.bandcamp.com/album/humans-are-the-virus

Još vrlo teškog hardkora sa metal osnovom donose Blank iz Kvebeka. EP Planets Aligned je baš, ono, satiranje, sve u srednjem tempu sa gitarama koje melju i ciče i agresivnim vokalima. Nije deathcore al mu je najbliži rod:

https://blankofficial.bandcamp.com/album/planets-aligned

A onda i Know//Suffer iz Teksasa mešaju hardkor i metal sa solidnim uspehom. EP  Winter Two Piece ima dve besne, mrveće pesme smeštene između moshcorea i death metala, sa betonski tvrdim zvukom i mnogo zle volje. Nećete pogrešiti:

https://silentpendulumrecords.bandcamp.com/album/winter-two-piece

I još metaliziranog, mošerskog, sildežijskog hardkora stiže iz Ajdahoa na albumu sastava Grave Way naslovljenom Apostles of Punishment. Dobro, nije baš album, ovo ima pet pesama, pa je u pitanju minialbum a što je okej jer je ovo muzički prilično ujednačeno po tempu i dinamici pa bi meni bilo i dosadno da je duže. Ovako je taman, sa svojim vrlo klasičnim rifovima i pevačem koji baš dere grlo. Solidno:

https://graveway208.bandcamp.com/album/apostles-of-punishment

Za malo (skoro) čistog panka bacićemo se do Olbenija u Njujorku gde žive Halo Bite. EP Real Guns, Fake Holsters (dobar naziv!) ima dve pesme odličnog hardkor panka koji jeste sirov, energičan i agresivan ali na jedan autentično odl school način sa puno dinamike i maštovitosti u komponovanju i aranžiranju i sa zajebanom pevačicom. Halo Bite su podsećanje da hardcore prečesto znači samo kopipejstovanje postojećih predložaka dok je prostor za inoviranje i individualni izraz praktično neograničen. Odlično:

https://halobite.bandcamp.com/album/real-guns-fake-holsters

Never Again​/ ​Cutdown split je split WP između dva hardkor benda iz Nju Džersija i oba piče old school, trešerski hardkor koji metala ima u sebi taman da zamiriše ali ne i da prevagne. Ovo nije mošerski, siledžijski hardkor kakav je danas prilično dominantan već klasičnija, brza svirka i meni vrlo prija.

https://rebirthrecordsphl.bandcamp.com/album/never-again-cutdown-split

Kostarikanski Ardïd donose četiri pesme surovog, sirovog d-beat/ crustpunka na EP-ju  Idealista de la Violencia. Nema tu mnogo filozofije, ovo je kao nešto ispalo iz finske kuhinje cirka 1986. godine, sa samo za nijansu debljom produkcijom i ako volite takav zvuk, nema prostora za grešku:

https://ardidpunk.bandcamp.com/album/idealista-de-la-violencia
https://espasmonerviosorecords.bandcamp.com/album/idealista-de-la-violencia

Švedski grindcrust skoro uvek prija ušima, pa tako split EP dva benda, Brainwasher i Axis of Despair donosi dosta sreće. Brainwasher imaju dve pesme heavy zvuka, krvoločnog d-beat i blatsbeat kombinovanja i odlične produkcije. Axis of Despair imaju kraće i brže pesme, bliži su deathgrind zvuku i generalno jebu kevu. Odlična ponuda sa obe strane, nećete pogrešiti odaklegod da priđete. Ima i vinil u Martu a za sada kupite empetrojke:

https://brainwashergrind.bandcamp.com/album/split-with-axis-of-despair
https://axisofdespair.bandcamp.com/album/split-with-brainwasher

Za porciju maštovitog, raznovrsnog a opet agresivnog i sirovog hardkora tu su kalifornijski Negatve Blast sa debi albumom  Echo Planet. Ovaj projekat članova OFF, Hot Snakes, Earthless, CON•TACT i još nekih bendova vozi muziku koja ne kopira readymade pristupe i uspeva da bude delom pank, delom metal, delom psihodelija a u celini razbijačka. Osam pesama, puno energije:

https://negativeblast.bandcamp.com/album/echo-planet

Odlični su i Big Laugh iz Milvokija čiji album, Consume Me nudi deset pesama agresivnog ali i atmosferičnog hardkora i panka sa sludge metal zvukom (msilim, slušajte taj bas!!!), vrlo karakternom izvedbom i pesmama koje su raznovrsne. Ali i kratke. Ovde nema vremena da se monotonija dogodi jer Big Laugh prže svom snagom i idu brzim korakom iz komada u komad, nudeći superiorenu viziju savremenog panka. Moćno i apsolutni pogodak za pedigriranog izdavača Revelation!!!!

https://biglaugh.bandcamp.com/album/consume-me

Njujorški Thin sviraju, jelte, mathgrind pa su i pesme na albumu Dusk kratke, manične, pune promena ritma, bizarnih disonanci, neverovatnih preokreta koje samo što ste registrovali zamene novi preokreti... Volim ovako maštovite grindcore bendove i mada Thin kao da se trude da minimalizmom sebe oteraju u opskurnost, ovo je ploča apsolutno vredna vaše pažnje i vremena:

https://thinshred.bandcamp.com/album/dusk

Slug Gore su italijanski deathgrind sastav sa fiksacijom na puževe i, mislim, što da ne? Prvi EP, Extraterrestrial Gastropod Mollusc nudi vrlo ubedljivu svirku, dobru produkciju, zreo i zaokružen zvuk. Nije da Slug Gore pucaju od neke inventivnosti i originalnosti ali nude brz, energičan i zabavan metal koji je nemoguće slušati bez osmeha na licu.

https://sluggore.bandcamp.com/album/extraterrestrial-gastropod-mollusc

Nešto mi se čini da je William Edwards aka Christian Badia rekao da će njegov projekat Massacred malo da pauzira ali evo, ove godine je Argentinac već izbacio dva snimka. Ove nedelje, konkretno, promo demo snimak nazvan Dark Insanity i ovo je super lo-fi deathgrind u stilu Mortician samo još prljavije i brže. Badia je talentovan čovek i nadam se da će uskoro da se čuje i nešto od njegovog goregrind projekta Hatefilled, ali do tada, dobar je i Massacred. Plaćate koliko hoćete al nemoj da se iživljavate, prošli put je Badia stavio fiksnu cenu kad je video da niko ništa ne plaća:

https://massacred669.bandcamp.com/album/dark-insanity-promo-2023

Jednočlani projekat iz Tenesija, Impaled Divinity zvuči dosta robusno na svom prvom demo snimku, Heretical Emanation. Tri su to pesme energičnog, dobro napisanog i pošteno produciranog slamming/ brutal death metala koji, a što je osvežavajuće, priča o jeresi i veri a ne samo o čerečenju, komadanju i raznim bolestima. Meni prija ovakav, pametniji ali i dalje dovoljno down and dirty slem a ako vam se dopadne demo – koji plaćate koliko hoćete – krajem meseca izlazi i propisan prvi album koji u ovom trenutku možete preorderovati za svega dolar. Sreća i radost!

https://impaleddivinity.bandcamp.com/album/heretical-emanation

Inculcate / In Reptilian Pathways je odličan split EP sa dve pesme od strane bendova Nucleus i Azath koji su iz kalifornije i iz Kanade. Ovo je death metal PREMIJUM kvaliteta, agresivan a sofisticiran, zao a prijateljski nastrojen, odlično produciran i veoma vredan vašeg novca i vremena:

https://unspeakableaxerecords.bandcamp.com/album/split-5

Disguised Malignance iz Finske su svoj promo materijal Unearthly Death snimili u prostoriji za vežbanje ali ovo je vrlo kvalitetan, mošerski death metal old school provinijencije i zvuk je znatno bolji nego što biste očekivali. Čak i bolji od mnogih „stvarno“ produciranih death metal albuma koji nemaju nikakvu dinamiku. Disguised Malignance su odlični i ovo vredi sva ta četiri evra koliko traže:

https://disguisedmalignance.bandcamp.com/album/unearthly-death-promo-23

Descent of Man iz Minesote imaju novi EP, A Cosmic Hunger, sa tri pesme kvalitetnog, solidno produciranog death metal zvuka. Ovo je kreativno i pametno a da se ne odmiče od gruva i agresije koje tražimo u death metalu pa je u pitanju vrlo fin produkt srednje struje koji će zadovoljiti svakog što voli energiju i agresiju ali i ukusan rif:

https://descentofman.bandcamp.com/album/a-cosmic-hunger

Nisam neki veliki ljubitelj In Flames, pogotovo njihovog kasnijeg autputa koji se odmakao od death metal osnove da istražuje metalcore i groove metal teritorije pa tako nisam raspamećen ni novim albumom naslovljenim Foregone. Previše ovde ima groove metal elemenata za moj ukus, da to bude jasno, pa melodičnih metalcore refrena od kojih ja odmah suzbijam bljuvanje, ali dobro JA SAM BUDALA, TO SMO VALJDA UTVRDILI, pa da kažem da ovde ima i nekoliko vrlo dobrih death metal komada u klasičnom gotenburškom stilu i da one vrede da se čuju:

https://inflamesofficial.bandcamp.com/album/foregone

Kad smo već u Švedskoj, istina je da smo navikli da švedski death metal zvuči jednostavno, organski i spontano ali nisu SVI švedski bendovi zakonski obavezani da rade u buzzsaw ili melodeath stilu. Carnosus iz mesta Örebro su tehničkiji i više vuku na, jelte, Ameriku. Drugi album, Visions of Infinihility je melodičan a uredan komad tehničkog death metala koji se ne gubi u egzibicijama i forsira kvalitet pesama i razgovetnost što ipak ne poništava njegovu žestinu i energiju. Kvalitet je kvalitet i ovo je milina slušati sa svim tim hrskavim vokalima i skoro pa neoklasičarskim radom sa skalama (slušajte rifove u Calamity Crawl, za ime sveta!). Odlična ponuda:

https://carnosus.bandcamp.com/album/visions-of-infinihility

Flub su ponovo tu, sa EP-jem Dream Worlds i njihova kombinacija melodičnog, tehničkog death metala i deathcorea je i dalje dopadljiva. Kalifornijski kombo ovde donosi četiri pesme brzog tempa, neoklasičarskih melodija i sa puno, puno šarma ako volite ovakvu muziku.

https://flub.bandcamp.com/album/dream-worlds

Indonežanski žensko muški jurišni odred Sigils of Ruin izbacio je prvi demo, jednostavno nazvan Demo I i ovo su dve pesme kavernoznog, moćnog death metala. Nema ovde filozofiranja, samo ozbiljnih batina koje će slušalac dobiti u nekoliko brzina, kroz teške gitare, iznurujuće bubnjeve i zastrašujuće vokale. Prelepo.

https://sigilsofruin.bandcamp.com/album/demo-i

Tentacult iz Sakramenta lepo zvuče na debi albumu, Lacerating Patterns nudeći mračni, a njihov izdavač (Transylvanian Recordings) kaže i malo avangardni death metal. U to se valjda ubraja da prva pesma na albumu traje 12 minuta ali i zvuk koji ne forsira težinu onoliko koliko je u death metalu standard. Tentacult su maštoviti, imaju dobru atmosferu i nude i malo fine doom metal sporosti i melanholije. Pristojno:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/tentacult-lacerating-pattern

Pri kraju smo i sada obrađujemo heavy metal ali i kros-žanrovske produkte. Novi album projekta Beastial Piglord zove se What To Do When Virtue Fails i ovo je najmetalskija ploča koju je talentovani muzičar iz Severne Karoline snimio u mnogo meseci. What To Do When Virtue Fails otvoreno aludira na death metal sa svojim blastbitovima i dubokim vokalima, ali ovde je i dalje očuvano mnogo Piglordovog eksperimentalnog apetita i istraživačkog stava pa je album vrlo osvežavajuć pogled na ekstremni metal a cena je, kao i (skoro) uvek ona koju sami odredite:

https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/what-to-do-when-virtue-fails

Detroitski Mechanophile su između sludge metala, noise rocka, power electronicsa i grindcorea i ovo je UBITAČNA kombinacija. Album Live from The End je kratak, sladak, snimljen uživo a MOĆAN u svemu što radi, i da traje duže ne bi ni valjalo jer od ovog mogu da otkažu razni organi. Apsolutni pokolj, a sa osećajem, maestralno!

https://mechanophile.bandcamp.com/album/live-from-the-end 

Pitsburški Úzkost kombinuje black metal, sluge metal pa i death metal (možda i malo dooma i grindcorea) pa je EP sa dve pesme For Property and Profit jedna gusta, nabijena mešavina. Ali radi posao. Úzkost imaju dobar zvuk i ovo su solidno napisane kompozicije sa atmosferom i energijom. Vredi vremena i para:

https://uzkost-band.bandcamp.com/album/for-property-and-profit

ShortageOfSanity su iz Drezdena, ime im je na Engleskom ali pevaju na Ruskom jer su, jelte, Rusi. Pakao. Enivej,muzika je, pa, neka kombinacija thrash metala, deathcorea,  groove metala i death metala i mada to sad zvuči konceptulano jako komplikovano, pričamo o muzici koja je pitka i komuniktivna. OK, ima u njoj dosta deathcore šmeka što meni kao ne bi trebalo da se svidi ali ShortageOfSanity to nekako lepo spakuju. Split to the Bone je vrlo sladak split album sa singapurskim Kitasuka gde se bendovi smenjuju nakon svake pesme i Kitasuka su sličan sastav koji ima i malo nu metala u svoj toj smeši, dobro je produciran i generalno ovo je iznenađujuće lep album za moje uši:

https://shortageofsanity.bandcamp.com/album/split-to-the-bone

Century su dva Šveđanina sa ljubavlju ka klasičnom heavy metalu i kasetom  Master of Hell / Stronghold koja sa dve pesme najavljuej debi album što stiže u Aprilu. Valja li to? Oh, valja. Ako volite baš old school zvuk i pesme koje mešaju melodične vokale i energične rifove, sve u tanušnoj, „prirodnoj“ produkciji, ovde nema greške, Century su doza nostalgije za propisne old school frikove:

https://centuryswe.bandcamp.com/album/master-of-hell-stronghold

Isto iz Švedske su Fredlös koji na istoimenom debi albumu nude vrlo dopadljivu smešu mračne folk muzike i metala. Ovo je sastav o kome ne znam previše ali u njemu svira Alex Hellid, gitarista iz Entombed a pevačica Liv Hope ima odličan glas i tehniku pa se ova ploča modernih folk imaginacija lepo sluša:

https://www.youtube.com/watch?v=LYbYHSZeBso&list=OLAK5uy_lpiwhbrng48gpUF9Ae5i30W7MG7dn6FZ4

Album nedelje? Evo, Italijani Stormo mešaju sve i svašta na albumu Endocannibalismo, i to je jedan uzbudljiv koktel pank ekspresivnosti,sludge rifova, mikrotonalnih intervala, grindcore pucanja... Svakako, ovo je vrlo matematičarski uredno a da ne gubi tu energiju spontanosti i da ne zvuči kao laboratorijski eksperiment nego kao, jelte, produkt ljudi koji krvare i pjevaju. Sa solidnom, bučnom ali adekvatnom produkcijom, Stormo su mi jedno od najprijatnihih iznenađenja ove nedelje:

https://stormo.bandcamp.com/album/endocannibalismo

 

[Meho Krljic]

E, pa... imamo novi Hellripper, novi Tithe, novi See You Next Tuesday  i ne jedan nego dva nova albuma Ulthar. Jebem mu mater, prošli smo DALEKO bolje ngo što smo zaslužili. Idemo.

Odmah u jaja i na blek metal! Bergenski Pandemonial na svom prvom demo snimku, Cold Shores Ov Beyond sviraju vrlo old school blek metal. Ovo je sirovo, glasno, energično, pankerski i za cenu od koliko date, može veoma da vas usreći. Fino podsećanje na vreme pre nego što je blek metal postao sofisticirana muzika ali već imao ambiciju i viziju elegancije:

https://pandemonial666.bandcamp.com/album/cold-shores-ov-beyond

Detroitski Theophonos snimio je debi album, Nightmare Visions i demonstrirao nam jednu interesantnu kombinaciju avangardnijeg blek metala i hardkora ali koja zapravo zvuči vrlo „tehnički“ uprkos nešto labavijoj formi koju bi ovakva žanrovska smeša nekako po prirodi sugerisala. Dakle, Theophonos, solo projekat jednog Jimmyja Hamzeyja, nudi kompaktne, često vrlo hedbengerske pesme koje imaju jak rif-rad i matematičarske ritmove, ne zaboravljajući naravno ni za moderni blek metal karakteristične atmosfere i pune akorde, pa je ovo lep, i intrigantan paket pritom prilično suvog, prijatnog zvuka. Lepo, zaista:

https://theophonos.bandcamp.com/album/nightmare-visions

Sofijski Vlas imaju debi EP, kathedral i ovo je black-death metal sa dosta fine atmosfere i okultnih preliva u koje se onda lepo uklope death metal rifovi. Dvojica članova ovog benda (Belobog i Černobog, molim lepo) su o ovome očigedno dosta razmišljali i muzika je PREPUNA detalja i mada pričamo o skoro demo-produkciji, sve na kraju ima puno šarma:

https://vlasblackmetal.bandcamp.com/album/kathedral

Scion su iz Norveške i njihov EP Burden zvuči vrlo old school i primitivno sa muzikom koja nije čak ni old school black metal već nešto što mu prethodi. Mračno je,atmosferično, primitivno ali ne i glupo. A i završava se obradom Motorheda. Vredi poslušati!

https://thetruescion.bandcamp.com/album/burden

Hrvatski (mada samo po poreklu, Boris Behara već duže od trideset godina živi u Italiji) Tryglav je apsolutno previše melodičan za moj ukus. Ali pošto moj ukus ima razumevanja i za stvari koje nisu napravljene BAŠ za njega, moram da ukažem da je drugi album ovog jednočlanog projekta, The Ritual, vrlo lepo sklopljen. Ovo je moderan, melodičan blek metal jakog tempa i visokog energetskog nivoa. Ima ovakvih bendova mnogo u današnje vreme ali je lepo videti da se neko iz naše, jelte, zajednice, ovako autoritativno upisuje na mapu:

https://tryglav.bandcamp.com/album/the-ritual

Zato mi je novi album norveških Tulus legao ko budali šamar. Veteranska ekipa iz Osla svira od početka devedesetih pa je i sedmi album, Fandens kall vrlo ugodno utemeljen u drugotalasnim idejama i senzibilitetu, ali zvuči savremeno i samouvereno. Mislim, ovo je muzika koju zabole kuras za trendove, za to kuda blek metal danas ide, ali i za to kako drugi ljudi iz iste generacije sviraju. Fandens kall je ploča koja govori ono što želi, kroz pesme koje su jednostavne ali samo zato jer su očišćene od obaveznog žanrovskog programa. Ovde nema besmislenih gestova i generičkih rifova koje drugi bendovi imaju samo zato što se to tako radi u blek metalu pa Tulus naprosto zvuče autentično i moćno u svakom komadu. Vrlo lepo:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fandens-kall

Čileanski jednočlani Winds Of Tragedy je između black metala i doom metala, sa inklinacijom ka melodičnijim temama ali i sa dovoljno generanog jebanja keve u muzici da se meni njegov drugi album, Hating Life prilično dopadne. Ovoje nekako sirovo, neposredno i sva ta konceptualizacija oko depresije i tragedije na kraju se lepo namesti u pesmama koje su suštinski jednostavne i bazirane na prostim, prijemčivim temama i krljačkoj svirci. Može!

https://windsoftragedy.bandcamp.com/album/hating-life

Jednočlani poljski Zørormr postoji već duže od decenije i The Monolith mu je četvrti album, sa jednim sada vrlo izgrađenim zvukom i profi kvalitetom produkcije. Muzički ovo je teatralan, atmosferičan, ali mišićav blek metal, sa puno melodije, kakav valjda već refleksno očekujemo od Poljaka i mada ne mogu da kažem da je Zørormr bend po mom ukusu (niti da razumem zašto albumnazovete Monolit a onda na omotu nemate, jelte, nekakav monolit), ne mogu da ne primetim da je ovo vrlo dobro:

https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith

OK, idemo dalje: stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock, psihodelija! Stoned Matter su, po imenu je već jasno, Francuzi i sviraju vrlo prijatan psihodelični stoner rok. Očekivao sam, da budem iskren, instrumentalnu, intimističku muziku sličnu projektima Stone Rebel i Stoned Karma, ali debi album Riding To The Sun pored takve svirke ima i klasičan stonerski program, sa šoferskim pesmama i snažnim, rokerskim gitarama. Mene ovo ispuni lepim senzacijama kad ga slušam, pa probajte i vi. Da se ispunite. Tim, jelte, senzacijama:

https://stonedmatter.bandcamp.com/album/riding-to-the-sun

Temporal Driver su iz Denvera i  Enter Hototo Demos je solidan materijal sa tri pesme stoner/desert rocka koji uspeva da čoveka privuče i uz sebe zadrži jednim odmerenim pristupom, bez hvatanja na buku i forsiranja. Ovde ima lepih melodija i finih detalja u rifovima, a sve se razvija postepeno i prirodno, valjajući sasvim običan gruv napred sve dok slušalac ne shvati da se nalazi usred atraktivnog zvučnog filma. Produkcija jeste malčice jeftinija pa se nadam da će bend ovaj materijal snimiti i za malo više para ali i ovako, ovo ne samo da obećava već i isporučuje i Temporal Driver valja zabeležiti za ponovljena slušanja.

https://temporaldriver.bandcamp.com/album/enter-hototo-demos

Cryptic Witch iz Denvera sviraju organski, džemerski doom metal. Album Summoning, njihov prvi, nije sad nešto superobavezujući jer je u pitanju generalno jedna kolekcija lepih rifova i sporog, relaksiranog gruva, povremeno psihodeličnih, povremeno dubokih death vokala, ali je dobro produciran i sluša se bez napora, sa osmehom na licu. Fino:

https://crypticwitchus.bandcamp.com/album/summoning

Londonski Mancabbage sviraju  prijatan, gruverski hard rok negde na razmeđi sedamdesetih i devedesetih na svom EP-ju OBEY MANCABBAGE OR EVERY LIVING THING WILL DIE! Tri pesme, ne previše svežih ideja, „ironični“ yellow peril omot, ali korektan, ugodan rokenrol:

https://mancabbage.bandcamp.com/album/obey-mancabbage-or-every-living-thing-will-die-ep

Španski Northern Lights zato nude EP odličnog naučnofantastičnog, psihodeličnog stoner roka pod naslovom As Above. Ovo je razigrano, melodično, čak i malo progresivno sa puno efekata i sintisajzera, odsvirano sa mnogo osećaja za gruv i atmosferu i prijaće svakom gutaču kiseline i pušaču čibuka među vama. A prija i nama strejterima. Dobra produkcija, dobro sve:

https://northern-lights-official.bandcamp.com/album/as-above

Mandaground su nešto između hardkora, sludge metala, post-metala i eksperimentisanja i mada to na papiru deluje dosta komplikovano, EP Of Flourishing and Perishing je uglavnom bučan i gruvi. Ako volite bučnu metal muziku koja se trudi da polomi kalup ali isporučuje decibele i hedbeng, ovo bi trebalo da vam se svidi:

https://mandaground.bandcamp.com/album/of-flourishing-and-perishing-ep

Hail the Void su ekipa iz Britanske Kolumbije i Memento Mori im je drugi album sporog & zavodljivog stoner-doom metala. Iako ploča počinje skoro apstraktnom bukom, Hail the Void se posle uvoda pokazuju kao poštovaoci rifa i melodičnog, gotskog pevanja, pa se uz spori tempo i solidan, zdrav zvuk, ovo vrlo lepo vari. Album ima osam pesama koje su, i pored sporog tempa prilično osobene i razlikuju se među sobom a da bend nudi kvalitetan metal gruv od početka do kraja. Todd iz Ripple Music, koji je ovo izdao, bio je toliko oduševljen albumom da ga je pustio na internet dan ranije kako bi svi uživali duže. Pa uživajte:

https://hailthevoid666.bandcamp.com/album/memento-mori
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/memento-mori

Nemački Abanamat polivaju finim istočnjačkim harmonijama na svom istoimenom i, pretpostaviću, prvom albumu. Ovo je heavy psychedelic rock sav u melodiji i razigranosti, sa vrlo malo pevanja ali mnogo raspevanih gitarskih solaža i puno zaista zaraznog gruva. Ja bez greške padam na bendove koji sve ovo uspeju da umotaju u produkciju što poštuje dinamiku zvuka pa iako Abanamat zapravo nemaju IDEALAN miks i mastering, album im je zdrav i vrlo prijemčiv:

https://abanamat.bandcamp.com/album/abanamat

Šveđani Klastos ne komplikuju preterano na EP-ju The Rat King. Ovo je njihovo drugo izdanje i ima tri pesme stamenog, energičnog ali ne preagresivnog sludge-stoner zvuka, sa jakim gitarama, hrapavim vokalima ali dostojanstvenim, neužurbanim rifovima. Heavy ali ne bez  dinamike, prijatno, pitko:

https://klastosklastos.bandcamp.com/album/rat-king

Kabina je ukrajinski sludge-stoner kombo sastavljen od članova postojećih metal bendova sa željom da se svira sporo i teško. I EP Kabina to i isporučuje sa četiri pesme bolesnih rifčina i paklenog, sporog ritmičkog udaranja. Hardcore vokal je svakako najmanje prijemčiv element ovde ali ni on nije toliko rđav pa Kabina zvuli moćno i zaokruženo sa tekstovima na ukrajinskom i žestinom spakovanom u kratke, ekonomične pesme. Fino:

https://kabinaband.bandcamp.com/album/kabina

Finski The Abbey su verovatno previše prijemčivi za moj ukus ali debi album, Word of Sin im je jedna vrlo impresivna ploča na kojoj se kinematični aranžmani sklapaju oko progresivnog metala sa doom osnovom. Mislim, ovo možete da pustite i normalnoj osobi i da se ona zainteresuje a da se The Abbey i dalje legitimno vode kao metal bend, sa dovoljno gotike da privuku romantične duše a dovoljno progresivne svirke i svežih ideja da i ja ostanem zainteresovan. Jebiga, kad je dobro, onda je dobro:

https://theabbey.bandcamp.com/album/word-of-sin

Kad bend nazovete Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs, jasno je da tražite reakciju određenog sloja publike. Ali ekipa iz Njukasla sa svojim četvrtim albumom, Land of Sleeper tom sloju publke nudi vrlo prijatan, duboko naštimovan, faziran psihodelični stoner rok sa daškom doom metala pa mislim da sloj neće imati zamerki. Osam heavy, atmosferičnih pesma, dosta sabatovskih rifova, ekonomično aranžiranje, topao, hrskav zvuk, sve je kako valja. Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs Pigs se ne ubijaju od originalnosti ali znaju zanat:

https://pigspigspigspigspigspigspigs.bandcamp.com/album/land-of-sleeper

Australijski Jack Harlon &The Dead Crows mi je bio sjajan pre par godina sa albumom The Magentic Ridge pa sam sa radošću pozdravio i novu ploču, iako ona ne sadrži autorsku muziku. Hail to the Underground je zapravo staromodni tribjut album, kompilacija obrada nekih značajnih bendova iz naše prošlosti i Tim Coutts-Smith i ekipa su ovo pravili tokom pandemijskih lokdauna, bežeći u taj neki zdrav razum. I mislim, fazirana, psihodelična kolekcija obrada Joy Division, God, Butthole Surfers, Bauhaus, Melvins, My Bloody Valentine i Amon Duul?? Pa ako vam OVO nije zanimljivo, mora da ste premladi da uopšte čitate ovakve gadosti kakve pišem. Ali poslušajte, sjajno je, jebem mu:

https://jackharlon-dawsonthedeadcrows.bandcamp.com/album/hail-to-the-underground

Ali Owl iz Oklenda su me uhvatili nespremnog svojim trećim albumom Geomancy koji njihov stoner rok pomera daleko prema formatu progresivnog roka, čuvajući težinu i rif, ali pakujući sve u dinamičan, prirodan zvuk i nadahnute, interesantne aranžmane. Geomancy je ništa ako ne ambiciozan sa dvanaest pesama od kojih svaka ima svoju priču, bez filera i obaveznih sastava, i ovo je izvrstan proggy album za ljude kojima je „normalan“ progresivni rok isuviše pretenciozan. Owl sve drže prizemljeno, ukorenjeno i heavy, kako i valja da bude. Odlično:

https://owlbrotherhood.bandcamp.com/album/geomancy

Ajdemo sad na brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Čileanski kvartet Dark Seducer učiniće sve da vas zavede svojim prvim EP-jem, Divinidad mortal. Što se mene tiče, ja sam sklon da padnem na njihovo treptanje i pućenje usana pošto je ovo muzički vrlo, vrlo u mom, jelte, bolparku. Pričamo o blackened speed metalu koji ima i melodiju i sirovost i, najvažnije (za mene), brzinu. Produkcija je zapravo vrlo pristojna sa lepom separacijom isntrumenata i više nego zdravom dinamikom (slušajte bas kako umiljato prede!) a pesme su vrlo solidne, sa pržećim rifovima i pevačem koji zvuči kao da se rastaje sa dušom. Ugodno!

https://darkseducer.bandcamp.com/album/divinidad-mortal

Blackened thrash metal je na programu švedskih Last Legion, tj. na njihovom debi albumu, Metall, blod & aska. Iako je bend u prethodnim studijskim inkarnacijama imao dodire i sa death metal delom spektra, ovo je sirov, primitivan ali stručno istesan blackened thrash sa čak više black nego thrash elemenata i dosta maštovitosti (koja ubraja i ukusna umetanja death metal rifova kad je to oportuno) i pristojnom produkcijom. Dopadaju mi se Last Legion, imaju štofa i karaktera.

https://lastlegionmusic.bandcamp.com/album/metall-blod-aska

Anachron iz Kalifornije vrlo ozbiljno shvataju svoje ime, kao i ime EP-ja, Captives of the Past jer su ove dve pesme kao ispale iz 1989. godine. Pričamo o thrash metalu stare škole, odsviranom vratolomno, bez pozeraja, sa produkcijom koja je prijatno jeftina i strašću kakva se mora ceniti. Dve pesme, puno urnebesne svirke, užitak:

https://anachronthrash.bandcamp.com/album/captives-of-the-past

Bend haram حرام‎ iz Turina u Italiji kaže da je originalna vizija za ovaj projekat bila dekonstrukcija metala kao i da je muzika trebalo da bude glasna ali da su se kasnije izgubili na tom putu mada su i dalje bučni. Album EMOrroidi je ZAISTA jako bučno masterovan ali je i muzika odlična. Ovo je negde između sludge metala, hardcorea i gitarskog noisea i ekstremno je glasno, zaista, onako, napucano da sve pocrveni ali ima jednu jednostavnu, neposrednu energiju i ekstremno prija duši ako već ne uhu.

https://haram3.bandcamp.com/album/emorroidi

Donekle slično su Francuzi In Der Welt koji na istoimenom albumu cepaju glasan, ekspresivan post-metal sa relativno kratkim pesmama i atmosferom koja je bliža screamo energiji nego klasičnom post-metal meditiranju. Fino to meni prija, posebno što su pesme kratke i sva ta buka ne stigne da umori uši. Fino, zaista:

https://inderwelt.bandcamp.com/album/in-der-welt

Čileanski Vomitive Skull imaju upadljivo ime a muzika na EP-ju (mada realno albumu) Colapso je kombinacija thrash i groove metala ne SASVIM po mojoj meri, ali nesumnjivo dobra i kvalitetna. Bend svira odlično, ima dobru produkciju a pesme su napisane autoritativno i svaka ima svoj identitet. Pa još i pevanje na Španskom, ma nema greške:

https://vomitiveskull.bandcamp.com/album/colapso

I grčki Spit the Blood trpaju dosta groove metala u svoj thrash ali sam ja valjda dobro raspoložen pa mi album Embracing the Flaw zvuči simpatično sa svojim brutalnim grlenim pevanjem i tvrdim trešerskim rifovima. Dosta oni tu petljaju i previše retko sviraju brzo za moje pojmove, ali imaju štofa:

https://spittheblood.bandcamp.com/album/embracing-the-flaw

Iron Law iz Alabame su nominalno krosover bend ali EP Kaiju vuče na metalizirani moshcore. Nije to „čisto“ ali izvesna monotonija u pesmama i prozivački vokalni stil zavrću na tu stranu. Solidno je:

https://ironlaw.bandcamp.com/album/kaiju

Indonežanski Diverge sviraju fin, prijatan gruverski metalizirani hardkor, onako kako treba, razigrano, komunikativno (well, ako razumete njihovu verziju Malajskog, Bahasas Indonesia), bez previše poziranja. Ovo je uobičajeno kvalitetno odsvirano i producirano, spakovano u EP sa četiri pesme pod nazivom Hukum Tabur Tuai i servirano za vaše zadovoljstvo. Fino:

https://divergeindonesia.bandcamp.com/album/hukum-tabur-tuai-ep

Glazgovski Dead to Rights za svoj Demo 2023 pakuje pet pesama u isto toliko minuta. Ako volite straight edge hardkor koji vam ne troši vreme nego sprintuje ka cilju sa svom mladalačkom energijom koju smo uvek vezivali za ovakvu muziku, sa Dead to Rights nećete mnogo pogrešiti. Kažem ne „mnogo“ jer se kaseta + daunloud prodaje za 6 funti ali ako hoćete samo daunloud cena je 141 funtu. Kakve su sad to besne gliste?

https://northernunrest.bandcamp.com/album/demo-2023

Iako varšavski Embitter nominalno sviraju metalcore, meni se njihov novi album, Reinventing Gravity dosta dopada, a što je prilično out of character, znam. Ali i bend je ovde out of character, sa muzikom koja je zapravo više smeša nabadačkog hardcorea i death metala nego nekakav „pravi“ metalcore. I meni je to okej. Produkcija je prljava i nimalo upeglana, a pesme su mračne, agresivne i nihilističke. Malo je čoveku potrebno za sreću.

https://embitter.bandcamp.com/album/reinventing-gravity

Threshold iz Melburna ubijaju sa tri teške, gruverske pesme na demou Demo 2023. Ovo je metalizirani hardcore sa vrlo dobrim zvukom, moćnom svirkom i pevačicom koja odvaljuje pa iako je sedam dolara za daunloud malo jaka cena za kratak materijal, muzici ne mogu da nađem ni jednu zamerku. Moš iz treš itd. a stoji da nije jasno zašto se bend nije nazvao Thrashold i pobrao sve simpatije nas matorih ljudi na ime igre reči.

https://thresholdmhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Teksašani Viscerot imaju drugi demo, Ectopia Cordis i ovo je šest pesama simpatičnog deathgrinda. Ne da pričamo o nekoj reinvencji žanra, ali pesme su kratke, imaju po neki lep rif, svirka je organska a produkcija šarmantno jeftina. Prija:

https://viscerot.bandcamp.com/album/ectopia-cordis

Simpatičan grindcore stiže i na drugom albumu bostonskih Horrible Earth. Weakened by Civilization možda nosi i neke meni neprijatne desničarske konotacije – naslov to MOŽDA sugeriše – ali muzika je vrlo sladak old school grindcore sa prilično organskim zvukom, dosta hardcore fora i raspoloženom, oštrom svirkom spakovanom u kratke pesme. HPGD isporučuje, kao i uvek:

https://hpgd.bandcamp.com/album/weakened-by-civilization

Portlandski Tithe vrlo časno zakivaju na svom drugom albumu, Inverse Rapture. Ovo je grindcore sa nešto dužim pesmama i konsekventno više prostora da kompozicije malo prodišu, imaju malo atmosfere itd. ali koji ne zaboravlja da mi ovde pre svega kupujemo kartu da bismo slušali brzu, nervoznu svirku. I balans je, mislim, vrlo solidno postignut. Tithe imaju rifove, imaju atmosfere i imaju zakivačke blastbitove u svojim pesamama od dva-dva i po minuta. Meni odlično!

https://tithepdx.bandcamp.com/album/inverse-rapture

Da ne bude da ne hvalim i po koje dobro deathcore izdanje, See You Next Tuesday iz Mičigena su ga pocepali na novom albumu, Distractions, snimljenom, uh, petnaest godina nakon prethodnog... Baš su pustili da odleži ali, vredelo je. I, mislim, naravno, See You Next Tuesday nisu „normalan“ deathcore sastav pa čak ni normalan prog/ tech deathcore sastav i njihova muzika deathcore formuli ubrizgava mnogo mathrock halucinacija i noise rock disonance i grindcore neposrednosti i, mislim, ovaj album me je jebeno oduvao. Krljanje, emocije, nelagoda, katarza, ukratko – jebanje keve u svim pozama. A keva srećna!

https://cunexttuesdaygrind.bandcamp.com/album/distractions

Kalifornijski Vampire Squid dopadljivo kombinuje tehnički death metal i mathcore pa se novi EP, Plasmic autmatski preporučuje svima kojima se dopalo nešto od njihovih prethodnih izdanja. Ovo je onaj „tehnički“ metal koji zapravo pored sve tehnike i komplikacija u aranžmanima nudi prijemčiv gruv, sa vrlo slamming mirisom. Produkcija je i pored odsustva dinamike, zapravo prijatna za uho a bend u pesme natrpa mnogo lepih detalja a koje čujete tek na kasnija slušanja. Odlična zabava:

https://vampiresquid.bandcamp.com/album/plasmic-2
 
(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Metallurg je poljsko-ukrajinski izdavač sa finom kompilacijom bendova što sarađuju sa njim. Metallurg Compilation "Metal is Forged Here" vol. II ima sedamnaest bendova sa raznih strana sveta koji uglavnom cepaju vrlo dobar death metal u raznim njegovim varijantama, ali uveravam vas da je sve puno odličnih rifova i dobrog gruva. Brz način da se upoznate sa masom bendova za koje inače ne biste čuli i zapratite firmu koja ih gura a sve za samo dolar:

https://metallurg.bandcamp.com/album/metallurg-compilation-metal-is-forged-here-vol-ii

Prijatan death metal je u ponudi na EP-ju  Sinner Demos / Inner Demons nemačkih Venator. Ova tri lika iz Turingije voze srednjetempaški, hipnotični gruv i blastbitove kao profesionalci i nude muziku čija agresivnost je praktično sekundarna. U prvom planu su rifovi koji vas uhvate i ne puštaju, ritam koji vas  drži privezanog uz sebe i vrlo, vrlo solidna svirka. Zrelo za album:

https://venator.bandcamp.com/album/sinner-demos-inner-demons

Caratucay iz Njemačke su svakako previše melodični pa i preprogresivni za moj ukus, ali njihov drugi album, Nocturnes of the Incarcerated svakako zaslužuje malo pažnje. Ovo je death metal u ljubavi sa melodijom i kompleksnim, progresivnim aranžmanima koji povremeno umeju jako prijatno da iznenade. Kvalitet je svakako tu a o stilskim preferencama možemo drugi put. Poslušajte:

https://caratucay.bandcamp.com/album/nocturnes-of-the-incarcerated

Gravehuffer iz Misurija su bliži mom ukusu sa kombinacijom death metala, thrasha i prljavog hardkora na albumu .​.​.​Depart From So Much Evil. Nije ovo stilski naročito ujednačen materijal, ima tu dosta neočekvanih skretanja u neočekivane strane ali to ga i čini zanimljivim, pa uz žustru svirku i solidnu produkciju imamo lepu zabavu na programu:

https://gravehuffer.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil
https://gravehuffer2.bandcamp.com/album/depart-from-so-much-evil

Francuski Asile Obscene operišu unutar mračnog, neprijatnog imaginarijuma na (debi?) albumu Horribilis Sanctum ali muzika je zapravo prijatni, dosta tehnički death metal sa puno thrash elemenata. Ovo je mošerski, gruverski, sa čestim promenama tempa i čistom produkcijom, za slušanje uz užitak i bez mnogo gađenja. Fino.

https://asile-obscene.bandcamp.com/album/horribilis-sanctum
https://youtu.be/OOGHwqdnHKs

Cryptdweller iz Južne Karoline imaju drugi album, Aeon Void i ovo je atmosferični, blago disonantni death metal koji suvu tehniku i granitnu tvrdoću menja za muziku koja ima malo spontaniju formu i nešto slojevitiji zvuk. I dalje je to death metal, ali sa malo blek metal senzibiliteta u pesmama koje idu relativno neočekivanim putevima i daju slušaocu dosta zabave u zamenu za njegovo vreme. Meni prija taj „bilo šta u bilo kom trenutku“ pristup i Cryptdweller mi se dopadaju:

https://cryptdwellermusic.bandcamp.com/album/aeon-void

Polygon ne zvuči kao MNOGO metalsko ime ali ovaj bend, iz Plovdiva u susednoj Bugarskoj treska sasvim pristojan death metal. I pomalo primitivan. Ovo je dosta old school šmeka, sa mošerskim stilom koji se jasno temelji na radovima starih majstora iz kasnih osamdesetih i ranih devedesetih ali sa originalnim rifovima i dobrom produkcijom. Meni sve to vrlo simpatično, posebno jer je i naslov drugog albuma, М​о​я​т Г​н​я​в, na Bugarskom, kao što su i naslovi i tekstovi većine pesama. Kul!

https://polygon-death-metal.bandcamp.com/album/--2

U principu su tajvanski Bloody Tyrant previše melodični za moj ukus, ali novi EP, Hagakure II uspeva da mi izmami više od osmeha svojom kombinacijom melodičnog death metala i foklornih motiva. Ovo ima četiri dobro, ambiciozno napisane pesme i puno simpatičnog mešanja tradicionalnih instrumenata sa agresivnim metal radom pa preporučujem za slušanje sa apetitom:

https://bloodytyrantband.bandcamp.com/album/hagakure-ii

Cremulation sviraju „primitivni death metal iz Južnog Velsa“. Pa, mislim, izvolte, Resurrection of the rotten je demo sa četiri pesme koje deluju kao da izlaze iz kanalizacije u trenutku dok ih inženjer zvuka hvata na traku, kratke su, smrdljive i sirove:

https://cremulation.bandcamp.com/album/resurrection-of-the-rotten

Drugi album kanadskih DeadSoulAlliance zove se Spiralling to Lunacy i mada taj naslov sugeriše nekakav psihodelični pristup, istina je da je ovo prilično strejtforvard, čukački old school death metal sa puno zvuka primerenog kasnim osamdesetima i ranim devedesetima, rifovima koji su zapravo melodični i bez prigušivanja, te imaju i prizvuk blek metala. Ljudi vrlo lepo to izvode, nudeći sirovu a opet dovoljno rafiniranu muziku koja zna šta hoće i kuda je krenula ali u tome svemu ipak zvuči divlje i nesputano:

https://dsadeath.bandcamp.com/album/spiralling-to-lunacy

Finski Tramalizer na debi albumu Fumes of Funeral Pyres nudi superteški skandinavski death metal uz sve konotacije koje to podrazumevca. Dakle, ovo je heavy, zverski, epski, sa puno atmosfere i nekomplikovanim aranžmanima koji udaraju pravo među oči i oslanjaju se na surovost, težinu i abraziju. Sve to meni odlično zvuči pa ako volite ovakav stil, nećete porgrešiti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/fumes-of-funeral-pyres

OK, Terror Fetus je sjajno ime za deaththrash bend a brazilska ekipa pod ovim imenom upravo je izdala debi album, Visceral Annihilation. I on visceralno anihilra za sve pare. Ovo je brz, trešerski death metal moćnog tempa, nervoznih rifova, jake tenzije i ubitačne energije. Podmažite vratove, trebaće vam:

https://terrorfetus.bandcamp.com/album/visceral-annihilation

Dehumanize i Catatonic Profanation su dva benda iz Kentakija koja imaju ista dva (jedina) člana. Mislim, oba benda su ista postava, samo promene ime. Suludo? Verovatno, pogotovo kada oba benda sviraju slamming death metal. Stench of the Lifeless je split EP između ova dva projekta i mada ne pričamo o nekakvom hipoeroriginalnom i nadahnutom slemu, ovo je korektno producirano i dobro krlja. Catatonic Profanation su varvarskiji, na ime vokala, a Dehumanize su nešto raznovrsniji u izrazu ali ovo je na gomili dobar brutalni death za nas degenerisane. Catatonic Pfonatation nude svoju stranu za koliko sami odlučite da platite. A i Dehumanize svoju!

https://luigideathcrew777.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless
https://catatonicprofanation.bandcamp.com/album/stench-of-the-lifeless

Nizozemsko-kalifornijska supergrupa Siege Of Power je ime uzela od pesme Napalm Death a i produkcija im je onakva kakvu (poslednjih par decenija) Shane Embury voli: prebudžena i bučna. To mi malčice smeta u konzumaciji njihovog drugog albuma, This Is Tomorrow a koji nudi glasan, prijemčiv death metal namenjen širim narodnim masama. Ovo je nekomplikovana, teatralna ali prosta muzika za ljude koji vole i da se šutiraju ali vole i da čuju melodiju i mada sve to nije SKROZ moj fazon, ne mogu da kažem da ovi iskusni ljudi (članovi Asphyx, Autopsy, Thanatos itd.) nisu snimili prijatnu ploču „komercijalnijeg“ death metala:

https://siegeofpowermetal.bandcamp.com/album/this-is-tomorrow

Oh, lepo je videti da mađarska death metal mašina Gutted i dalje radi. Ovom bendu sam bio predgrupa pre brat-bratu jedno 15-20, godina i bili su opaki tada, a novi album, peti po redu, A Path to Ruin nudi vrlo klasičan, malo sada i starinski death metal koji meni jako prija. Nije ovo ni pravi album, pored introa i autroa ovde ima samo pet pesama, ali one kidaju, sa svim tim ’90s šmekom mračnih rifčina i mitraljeskim polivanjem ritam sekcije. Staromodno, možda, al jebeno kvalitetno i, za promenu, dosta dinamično producirano, meni su Gutted odlično legli:

https://gutted1.bandcamp.com/album/a-path-to-ruin

Glazgovski Man Must Die imaju vrlo solidan novi album, The Pain Behind It All deset godina nakon prethodnog i mada ga trenutno nema na Bandcampu, ovo je vredno da se čuje ako volite brutal death metal sa elementom tehničke ambicioznosti i nekim odličnim rifovima. Ovo, dakle, ne komplikuje ONOLIKO koliko to radi čist tech-death i ima prostora za atmosferu, ali opet ne beži predaleko od rifčina i tehničkih egzibicija kada je to zgodno. Sasvim lep materijal.

https://www.youtube.com/watch?v=xqhNKStWFGk&list=OLAK5uy_mwFmGaKsySCKXsK-U0g82GtCDZe_SzVrk

Transilvanijski Putred su izdali debi album, Repulsie Post​-​Mortem (ne, nisam pogrešio u kucanju, mada je fer da ste to pomislili) i ovo je toliko old school da sam morao da proverim par puta da nije u pitanju reizdanje kakvog albuma iz devedesetih. Putred (ne, nisam ni ovde pogrešio u kucanju), naprosto vole starinski, prljavi, sluzavi death metal zasnovan na kanalizacionom gruvu i krš produkciji i ovo nije ni toliko agresivno ni toliko heavy koliko je, jelte, uvaljano u izmet i blato. Ali je nekako kul:

https://putred.bandcamp.com/album/repulsie-post-mortem

Ahhh, meksički Street Tombs su ljudi po mom ukusu. Novi EP, Reclusive Decay ima šest pesama RIFOVA i ne mnogo toga drugog pored RIFOVA. Ovo je death metal sav u gruvu i rifu, uličan, trešerski po duhu, mračan ali prijemčiv, mošerski i nekomplikovan, baš da se uz njega opustite i poletite. Dobra produkcija, raspoložena svirka I RIFČINE:

https://carbonizedrecords.bandcamp.com/album/reclusive-decay

Svakako je za death metal publiku ova nedelja donela mnogo lepog, a kad to kažem mislim i na činjenicu da je 20 Buck Spin izdao ne jedan nego dva albuma portlandskih Ulthar. Meni je prošli album ove ekipe, Providence iz 2020. godine bio mnogo dobra ploča (i dalje omot koristim kao wallpaper na telefonu i šokiram prolaznike gomilom stilizovanih kurčeva, BTW), a Anthronomicon, prva od dve nove ploče je logičan i sjajan nastavak ove priče sa osam vrlo lepo napisani h i produciranih pesama. Ulthar su sjajni jer ne zvuče upeglano i studijski sterilisano, već uvek jurišnički napaljeno i živo, a Anthronomicon uspeva da ovu organsku estetiku spakuje u sada čistiji, prijemčiviji zvuk i pesme onda naprosto prodišu. Ovde se čuje mnogo dobrih rifova, intrigantnih melodija a Ultharovi haotični aranžmani odjednom zvuče logično i naprosto moćno. Inventivnost koju ovaj bend ima od početka sada je podešena tako da bude dostupna i uhu „normalnijih“ slušalaca i ne mogu biti srećniji zbog činjenice da će sada nesumnjivo mnogo više ljudi otkriti magiju ovog sastava. A onda vam dolazi i drugi album, Helionomicon, eksperimentalnija, ambicioznija ploča sklopljena od samo dve kompozicije – ali obe traju po dvadesetak minuta. Ulthar tek ovde pokazuju KOLIKO su  ambiciozni u komponovanju i aranžiranju, nudeći povremeno i odlazak u apstraktnije vode ali ne bežeći predaleko od poštenog, znojavog death metala koji u ovoj ekspandiranoj formi, doduše, pred slušaoca stavlja dosta izazova (treba očuvati koncentraciju pod tom neprekidnom paljbom) ali ga i štedro nagrađuje. Jednom rečju? Veličanstveno!

https://20buckspin.bandcamp.com/album/anthronomicon
https://20buckspin.bandcamp.com/album/helionomicon

Na kraju smo, pa evo i mao heavy metala i tih  nekih svakakvih stvari. Italijanski Taurus Inferno sviraju nekomplikovan, kao sami kažu „old school metal“ na svom eponimnom debi albumu. Ovo je pritom očišćeno od old school cheesea i sastoji se samo od snažnih rifova i kinetičkog, snažnog ritma, pa zapravo nije onoliko old school koliko sam ja očekivao. Ali je solidno. Najproblematičniji element je vokal koji je monotono urlatorski i da je makar na ovom nivou udenuto malo stilizacija po modelu osamdesetih, imam utisak da bi Taurus Inferno imali znatno više karaktera. No, kako rekoh, polivačina rifovima je prijemčiva, pesme su žestoke, znojavo odsvirane, pa ne mogu mnogo da se žalim.

https://taurusinferno.bandcamp.com/album/taurus-inferno

Poljaci Nightbound zato zvuče JAKO old school na svom debi EP-ju Howling of the Night. Ovo je ’80s heavy metal sa ’80s produkcijom (i to poljskom ’80s produkcijom), istovremeno ponosan i ranjiv u svom pevanju o noćima uz tanke gitarice i visoke vokale. Šarmantno je to za nas koji volimo taj nostalgični hevi zvuk i ako ste kao ja, ovo preporučujem bez ostatka. Ako niste kao ja, zahvalite se proviđenju ali poslušajte ovo makar iz radoznalosti:

https://nightboundnavis.bandcamp.com/album/howling-of-the-night

Majestic Ryte sa Long ajlenda su prvi EP snimili dok sam ja još bio u srednjoj školi 1988. godine, a evo tek sada debi albuma. No, istoimeni albim (a tako se zvao i EP, ljudi vole ovu sintagmu) je, pa, odličan. Ovo je heavy metal sa malo okultnih mirisa, atmosferičan i dostojanstven, sa fino odmerenom dramom, dobrim rifovima i autoritativnim pevačem. S obzirom na dugovečnost benda ne treba da čudi koliko je ovo tr00 a da se ne davi u cheeseu pa preporučujem posvećena slušanja:

https://youtu.be/erhI3SapQsg

Telomyras iz Sijetla imaju istoimeni EP kao svoj debi i ovo je šarmantan, melodičan heavy metal u kome ima dosta Mejdna ali je, jelte, za nijansu „komercijalniji“ od Mejdna. Ali ne smeta, meni se dopadaju i rifovi i melodije i pomalo agresivan vokal pevačice i mada bend još ima da sazreva, ovo zvuči zdravo:

https://telomyras.bandcamp.com/album/telomyras-3

Album nedelje i black thrash proslava naravno dolazi uz novi Hellripper. Peacevilleov škotski ljubimac, James McBain sa trećim albumom, Warlocks Grim & Withered Hags pokazuje zavidnu sazrelost. Lako bi bilo, da se razumemo, da je čovek samo iščukao još desetak black thrash himni kao na prethodnim izdanjima ali ovaj album na sav taj seks dodaje vrlo lepu kinematsku dimenziju sa ambicioznijim i promišljenijim aranžmanima i puno svežih ideja. I to je jako dobra kombinacija. Hellripper ovde još uvek zadržava svoju sirovu neposrednost ali uspeva da je udene u zaista složenije, povremeno himnične pesme i da napravi kompozicije od po sedam minuta koje se ne stide i da pošteno zanarodnjače, a da produkcijski sve to ostane srazmerno suvo i svedeno. Veoma mi se dopada:

https://hellripper.bandcamp.com/album/warlocks-grim-withered-hags

 

[Meho Krljic]

Ove nedelje smo imali prolećno vreme i izlaske novih abuma bendova koji meni ništa ne znače, poput Godsmack ili Steel Panther. Ali imali smo i mnogo dobrih stvari. Evo nekih od njih, zaključno sa čevtrtim albumom najboljeg ženskog metal sastava na svetu u ovom trenutku.
 
Al prvo blek metal. Češki dvojac Cult of Fire nominalno svira blek metal, ali u njihovoj izvedbi to se kombinuje sa dosta istočnjačkih muzičkih i filozofskih tradicija pa je krajnji rezultat istovremeno i etnički i ritualan i generalno zavodljiv. EP Om Kali Maha Kali ima dve pesme koe beznaporno ruše barijere između muzičkih stilova i nasleđa pa apsolutno treba da ih čujete:
 
https://cultoffire.bandcamp.com/album/om-kali-maha-kali
 
Britanski Stahlsarg voze vro korektan black-death metal na novom EP-ju, Suicide of God. Bend iza sebe ima već dva albuma, ali je napravio popriličnu pauzu i ovo je povratak u stilu. Muzika nije komplikovana, pa ni mnogo ambiciozna ali pesme imaju epski zahvat potreban kad se laćate ovakvih tema, a svirka i produkcija su baš kakve treba da budu. Ugodno:
 
https://youtu.be/RoHvVljyy04
 
Poljski blek metal retko razočara pa tako i Promo MMXXIII sastava Trüciciel, iako ima samo dve pesme – ne razočarava. Ovo je fin, jeftin ali ambiciozan blek metal koji ima i melodiju i epiku ali ne stidi se da ih sve spakuje u skromnu a funkcionalnu produkciju i ovim snimkom najavljuje velika dela:
 
https://trucicielband.bandcamp.com/album/promo-mmxxiii
 
Virdžinijski dvojac Wight svira jednostavan ali prijemčiv, neposredan blek metal na debi EP-ju koji se isto tako zove. Naime Wight. Ovo su četiri pesme jednostavnih tema, produkcijski nešto iznad demo nivoa, ali u njima ima i zanatske veštine i jedne madalačke, spontane energije pa to u kombinaciji daje lep utisak. Onako, kul je:
 
https://wight666.bandcamp.com/album/wight
 
Theren je iz Noksvila u Tenesiju, slutim da nema više od jednog člana, a album Theren I: Agony Swells In the Heart of Appalachia je sirova, kućno spravljena kombinacija black metala, death metala i grindcorea. I, mislim, sve je to sirovo i zvučno agresivno, ali čovek actually piše zanimljive pesme i ima dobre rifove i meni se ovo dopalo!!!
 
https://theren.bandcamp.com/album/theren-i-agony-swells-in-the-heart-of-appalachia
 
Kad smo već kod dopadanja, dopao mi se prošli album nemačkih Depravation pre tri godine pa sam i od novog, inače trećeg, IV: Letvm očekivao dosta i oni su, zadovoljstvo mi je da kažem, isporučili. IV: Letvm je zrelija ploča sada vrlo razrađenog, ali onda i maštovitije pisanog black-death metala koji se ne zamara kopirajući žanrovske matrice nego se interesuje za najbrutalniji dostupan izraz. I ovo je baš surovo, ali istovremeno i sofisticirano, sa puno jakog zakucavanja ali i dobrom atmosferom, lepo ispisanim pesamama. Da je mastering malo dinamičniji, bilo bi idealno a i ovako je vredno svake pažnje:
 
https://depravation.bandcamp.com/album/iv-letvm
 
Nizozemski Funeral Winds vozi već više od trideset godina. Maurits Jansen je izdržljiv i posvećen čovek pa iako novi album, sedmi u diskografiji, Stigmata Mali, nije sad nešto izrazito maštovit, ovo je autentičan, sirov, brutalan blek metal stare škole kome se mora skinuti kapa i dati naklon. Surovo.
 
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/stigmata-mali
 
Indonežani su rešili da osvoje i svetsku blek metal scenu pa samo nižu projekte na Bandcampu. CaelumSun je jednočlani bend bubnjara iz Numeron po imenu Agatha Tito. Čovek je na EP-ju A Sacrifice of This Treasure snimio šest pesama melodičnog, atmosferičnog blek metala koji nije produkcijski prebudžen i zvuči neposredno i pitko. Hoću reći, sva ta šugejz atmosfera meni ovde lepo legne uz dosta blastbitova i krljanja. Fino.
 
https://caelumsun.bandcamp.com/album/a-sacrifice-of-this-treasure
 
Tužan, pa čak i nežan švedski blek metal na EP-ju  Sunrise: I Long to Forget koji potpisuje Heiðinn, odnosno njegov jedini član, Rasmus Rolling. Ovo je zapravo energično i brzo a harmonski, da nema vrištavog pevanja, na momente bi moglo da bude i melanholični pop-pank. Slatko je, veoma, i ove dve pesme plaćate samo koliko sami odlučite.
 
https://heidinn.bandcamp.com/album/sunrise-i-long-to-forget
 
Belgijski Spectral Damnation na debi albumu, Extra Æcclesiam cepaju blek metal po receptima švedske škole iz njene, jelte, faze najveće agresije i brzine. I sad, ja sam slab na muziku koja je OVOLIKO agresivna i brza sve vreme ali priznaćemo i da Spectral Damnation umeju da napišu pesmu i naprave rif koji je i melanholičan a da se ne izgubi na agresivnosti. Zvuk albuma je muljav, što nije idealno, ali ovo je pošteno, znojavo i kreativno:
 
https://spectraldamnation.bandcamp.com/album/extra-cclesiam-2023
 
Kalifornijski Sarcoptes za sebe vrlo naglašeno kažu da su blek metal bend ali album Prayers to Oblivion je mnogo više od prostog blek metala. Ova ploča, druga u opusu sastava, impresionira svojom kombinacijom black, death i thrash metal elemenata sa vrlo izraženom progresivnom dimenzijom – prva pesma traje preko 13 minuta, za ime sveta, a nije ni jedina – koja ne stoji na putu poštene, znojave krljačine. Volm bendove koji u spevaju da u dugačkim pesmama održe nivo intenziteta ovako visoko sve vreme i Sarcoptes treba da drže predavanja na nekom fakultetu za metal jer su IZVRSNI.
 
https://sarcoptesblack.bandcamp.com/album/prayers-to-oblivion-black-metal
 
Iako Deathsbroom kao ime za bend zvuči pomalo kao da se neko šalio, ovaj duo iz SAD ozbiljno shvata svoj blek metal. Debi album, Quietus je odlična kolekcija energičnih, brzih a lepo napisanih pesama koje se bave temom smrti ali nisu nešto namešteno mračne već imaju fin spektar atmosfera. Bend je ovo pisao još od 2018. godine, snimao do kraja 2019. pa prošle godine miksovao i sve u svemu ovo je materijal koji je dobro odležao a onda se vidi da ljudi u njega veruju. I treba. Ovo vredi da se čuje:
 
https://deathsbroom.bandcamp.com/album/quietus
 
Prelazimo na stoner rock, doom metal, sludge metal, hard rock i psihodeliju. Losing Time Finding Space je manje album a više kolekcija editovanih džemova jednog labavog kolektiva pod imenom Space Shepherds. Sve to deluje dosta neobavezno, uključujući cenu od koliko date ali džemovi su, pa, dobri. Ovo pokriva ceo prostor od krautroka do šugejza zadržavajući se u psihodeličnom prostoru najduže i mada zaista nije formirano i konačno već fluidno i, rekosmo neobavezno, prijatno je za slušanje:
 
https://spaceshepherds.bandcamp.com/album/losing-time-finding-space
 
Grčki trio Bastard Sword diže buke za deset ljudi na svom debi albumu Bastard Sword I. Ovo je teški, psihodelični, BUČNI stoner rok gde sve prži od fidbeka i distorzije a ’70s doom teme se gube u slojevima razularenih gitara. Pesme su lepe, svirka dobra i jedino je mastering malo preagresivno bučan za moj ukus, ali makar je muzika miksovana prostorno i sa dobrom separacijom instrumenata. Glasno, ali nikako bez dinamike u svirci ili bez ideja mimo te glasnoće, ovo je vrlo dobro i preporučuje se svakom psihodeličaru od staža:
 
https://bastardswordgr.bandcamp.com/album/bastard-sword-i

Der Mancha Red su novi nizozemski doom metal bend, a njihovo prvo izdanje, EP Der Mancha Red ima dve dugačke, spore pesme koje su negde između Danziga, Type O Negative i My Dying Bride. Što je sasvim zgodna pozicija da se na njoj bude. Ima, dakle, ovde i gotike i postpanka i poštenog hevi odvaljivanja. Zvuk je prilično sirov i ovo je više demo nego sad neki pravi EP, ali je dobar i puno obećava:
 
https://dermanchared.bandcamp.com/album/der-mancha-red 
 
Tokijski doom-stoneri Hebi Katana imaju živi EP sa tri pesme, Live Demo at WildSide koji je prilično neobavezan i sa sirovim zvukom, ali demonstrira da bend, kada uhvati dobar gruv, odvaljuje kako treba. Pevanje je ono što malo kvari devojačku sreću na ovom snimku ali muzika je solidna, solo gitaa ubitačna a plaćate koliko sami želite:
 
https://hebikatana.bandcamp.com/album/live-demo-at-wildside
 
Kentakijski Weaving Spiders sa EP-jem Steakbeard od dve pesme donose zdravu i svežu smešu stoner roka i gitarskog nojza koja meni iz cuga legne ko dupe na nošu. Jeftin, skoro garažni snimak, ali dosta identiteta i šmekerske muzike ovde. Obavezno poslušati:
 
https://weavingspiders.bandcamp.com/album/steakbeard
 
Heavy Psych Sounds records imaju novi EP projekta Stöner (Brant Bjork, Nick Oliveri i Ryan Güt) i Boogie To Baja je kolekcija finih, opuštenih rokenrol pesama kakve i očekujete od veterana žanra. Neobavezno, prijatno, sa lepim, a sirovim zvukom, melodično, raspoloženo a ne trivijalno, baš kako treba:
 
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/st-ner-boogie-to-baja
 
Kad smo već kod veterana žanra, i Fu Manchu imaju novi EP, treći u seriji, naslovljen Fu30, Pt. 3. Tri pesme, klasičan stoner/ desert pristup, ništa revolcuionarno ali prijatno za uho. Mislim, zašto bismo od Fu Manchu posle toliko godina očekivali revoluciju? Bend svira od osamdesetih i još uvek ume da napiše odličnu pesmu (u ovom slučaju srednji komad, Orb, koji je sjajan) i to je dovoljno.
 
https://www.youtube.com/watch?v=FSaNMZsT94s&list=OLAK5uy_n9y2NWRSc4w14BAtUnG1LjuIXvdfUuLME
 
Moss Mother su iz Kentakija, nabrajaju da su protiv fašista, homofoba rasista, seksista itd. ali i dobro sviraju. EP nazvan samo EP ima tri pesme sirovog, energičnog stoner rok nabadanja sa jakim, masnim distorzijama na gitarama i puno vozačke napaljenosti. Bend ovo svira, skoro sigurno uživo i odjednom, a produkcija je mada garažna zapravo vrlo adekvatna. Odlično, plus plaćate koliko hoćete PLUS se jedna pesma zove Popesmoker. Jebem mu mater:
 
https://mossmother.bandcamp.com/album/ep
 
Nemački Sound of Smoke zvuče mnogo suptilnije i mekše od onog što biste očekivali od benda koji u imenu ima dim. Ovo jeste delom i stoner rok ali je mnogo više nežna, prozračna psihodelija na granici sa post rokom, i izuvijane, meke gitare te odličan ženski vokal su karakteristike koje prve padaju u uši. Album Phases je veoma prijatan za slušanje i mada vam neće dati najHEAVY iskustvo ove nedelje trebalo bi da vam prija i kad krlja i kad miluje:
 
https://soundofsmoke.bandcamp.com/album/phases
 
Anatomy Of Habit iz Čikaga imaju samo tri pesme na albumu Black Openings i znate da one traju i po osamnaest minuta. Ovo je vrlo spor, vrlo odmereno sviran doom metal sa jakim post metal i shoegaze dimenzijama i mada ja više, jelte, volim kad doom ima rifove, radije nego shoegazerske atmosfere, ne mogu da kažem da ova melodična, setna ploča ne radi posao:
 
https://anatomyofhabit.bandcamp.com/album/black-openings
 
El Supremo iz Severne Dakote nazvali su svoj album Acid Universe, čisto da ne bude nejasno odakle dolaze. Ovo je kolekcija instrumentalnih stoner/ psihodeličnih pesama sa sporim, odmerenim tempom, gitarskom jekom i nežnim orguljaškim radom. Jako relaksirajuće i prijatno:
 
https://elsupremo.bandcamp.com/album/acid-universe
 
Izrazito me zrači što odlični Argonauta Records ima vrlo neobičnu politiku glede svojih Bandcamp izdanja pa tako, recimo, novi album italijanskih Burn The Ocean, nazvan Modern Ruins moramo da jurimo po JuTjubu. Neljudski. Elem, album je ugodan, nudeći kombinaciju pank roka, shoegaze popa i stoner zvuka za ljude koji vole i Placebo ali i Kyuss, pa, eto, ako ste u tom kampu, izvolite:
 
https://www.youtube.com/watch?v=IacvIdrEuoY&list=OLAK5uy_nAEPLL2LPwfGqS5db0muJ8txLfKUA3CTg 
 
Mammoth Caravan su iz Litl Roka u Arkanzasu – ne i poslednji put da ovo mesto danas pominjemo – a album Ice Cold Oblivion je direktno iz ledenog doba. Ovo je sirovi, jeftino producirani ali hipnotički vrlo opremljeni stoner-sludge metal, u kome su gitare gotovo anihilirane količinom distorzije što je na njih nabačena, a pesme se zaista klate unapred poput karavana mamuta. Odličan materijal muzike koja je primitivna a u toj primitivnosti savršeno zaokružena, nudeći sofisticiranu agresiju i gruv.
 
https://mammothcaravan.bandcamp.com/album/ice-cold-oblivion
 
Pa onda i Merlock iz Spokejna u državi Vašington odlično legnu sa svojim psihodeličnim teškim rokom koji na albumu Onward Strides Colossus nudi neke lepe bluz-teme i raspoloženu svirku. Merlock znaju da zasviraju i brže, ali kad sviraju sporo to je baš HEAVY psych, kako najviše i volimo, sa moćnim talasima gitara prekrivenih efektima preko teškog, sporog ritma i masnim, psihodeličnim solažama. Odlično:
 
https://merlock.bandcamp.com/album/onward-strides-colossus
 
Ali su me posebno oduševili kalifornijski Westing čiji album Future nudi izvanrednu kombinaciju heavy bluesa i psihodelije, kao nekakav izgubljeni artefakt iz sedamdesetih, otkopan iz pustinjskog peska, otresen i uglancan da zasija punim sjajem. Westing imaju sjajne gitare, odlično napisane kompozicije, dobro pevanje, adekvatnu produkciju i album je procesija pobedničkih pesama od kojih bi svaka mogla da ide na godišnju listu najboljih rok komada, a TEK JE FEBRUAR. Odlično:
 
https://westingband.bandcamp.com/album/future
 
Hajdemo sad na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. Sarajevska Lepra ima debi album, Hellfire Madness, urađen posle nekih pet godina rada i ovo je meni vrlo prijatno. Lepra vozi klasičan, energičan thrash metal sa svim njegovim jakim stranama: brzinom, rifovima, mošerskim brejkdaun momentima, brzinom, rifovima itd. Volim i jednostavno, razgovetno a autoritativno pevanje Adina Selimovića a, naravno, najvažnije je da Lepra piše dobre pesme. Neki od komada tipa End of Jesus su apsolutni hitovi i da sam ovo čuo 1987. godine apsolutno bih se izlomio na koncertu. Izvedba je solidna i, s obzirom na mladost benda, verujem da će u budućnosti sve biti JOŠ čvršće i dotegnutije, a i produkcija je pristojna pa moram da ovo preporučim svakom treš metal, jelte, manijaku za instant konzumaciju. Svaka čast, momci i puno sreće.
 
https://officiallepra.bandcamp.com/album/hellfire-madness
 
Indonežanski trešeri Slakter zvuče sjajno na drugom EP-ju, Warmageddon. Ovo su četiri peme energičnog, moćnog thrash metala sa promišljenim rifovima i kvalitetnom atmosferom, tako da se uhvati taj neki divljački, mladalački element ove muzike, ali sve odsvirano pod konac i bez greške. Produkcija dosta bučna, bez mnogo dinamike ali je muzika vrlo prijemčiva:
 
https://delusiverecords.bandcamp.com/album/warmageddon
 
Beloruski Dis Tortion nominalno sviraju thrash metal, ali njihov album Metal Recall (kul naslov!) ovom podžanru prilazi sa dosta slobodnim shvatanjima, pa iako dobijamo i neke vrlo tipične treš gestove ovde, sa denflovanim rifovima i duplim bas-pedalama, pesme su napisane sa nešto širim harmonskim zahvatom i obraćanjem pažnje na atmosferu. A opet, ništa ovde nije sad nešto pretenciozno aranžirano i ne luta predaleko od zdrave thrash srži. Lepa ploča:
 
https://distortionhmr.bandcamp.com/album/metal-recall
 
Night Prowler su iz Nevade pa njihov debi album Wild Wasteland u sebi ima malo i atmosfere te neke pustinje Severne Amerike, sa pesmama koje pevaju o „vestern“ temama ali pomerenim u horor smeru. Simpatično kao koncept a muzika je relativno melodičan black-thrash metal sa daškom death metala koji me nije sad nešto oborio s nogu inventivnošću ali je simpatičan:
 
https://nightprowler23.bandcamp.com/album/wild-wasteland
 
Italijanski duo Satanika ima novi album, Horde Of Disgust i ovo je sirov, nesuptilan, čak naprotiv, primitivan black-thrash. Produciran jeftino a bučno da sve zvuči kao da je na ivici eksplozije, ovo je materijal koji se ne interesuje da vas osvoji inteligencijom nego da vas obori na patos intenzitetom. Pa proverite koliko ste stameni.
 
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/horde-of-disgust
 
Morphetik iz Upsale kažu za sebe da su ružno lice švedskog thrash metala. Ne znam zašto jer je album, njihov drugi, Proclamation of War vrlo uredna a opet ne preupeglana ploča treša koji ide jako, brzo, kritički se postavlja prema društvu a nudi hedbeng-frendli rifove i energiju. Ovo je svirački odlično, produkcijski taman toliko sirovo koliko treba i natrpano nadrkanošću taman da vas izloži da NEŠTO uradite kada shvatite u kakvom sranju živite. Prelepo.
 
https://morphetik.bandcamp.com/album/proclamation-of-war-2
 
Čim se bend zove Curb Cut znate da stiže porcija metaliziranog moškora sa Floride jedan kroz jedan. I stiže. Curb Cut Demo ima čak šest kratkih, gruverskih pesama u srednjem, nabod-tempu sa izvikivanim vokalima i lepim, jednostavnim metalskim rifovima. Zvuk je pritom vrlo solidan, možete da čujete svako pomeranje prstiju po vratu gitare i taj organski, prirodan saund se lepo uklapa uz tu nabadačku muziku. Bend je malo ambiciozan sa cenom od sedam dolara za ovo, ali, jebiga, kvalitet je kvalitet:
 
https://407curbcut.bandcamp.com/album/curb-cut-demo
 
Čileanski Ritual of Flesh nudi brutalan deathgrind na novom EP-ju, Retrato de la Doble Vinculaci​ó​n Humana. Nema ovde mnogo mudrovanja i muzika je klasičan, krvoločan deathgrind, sa sirovom ali funkcionalnom produkcijom, pa ako volite, jelte, klasiku, a vi poslušajte:
 
https://ritualofflesh.bandcamp.com/album/retrato-de-la-doble-vinculaci-n-humana
 
E onda z Čilea, za porciju prljavog, sirovog goregrinda idemo u Brazil. Projekat Petiot je još jedan od solo projekata čoveka po imenu Arthu, najpoznatijeg po grindcore projektu Agamenon Project. Petiot baštini sličan jeftini/ kućni stil ali je bliži, jelte, goregrind estetici. Novi EP, Podre, ima četiri kratke, brutalne pesme pa svakako poslušajte ako ste raspoloženi. Prodaje se za koliko date:
 
https://petiot.bandcamp.com/album/podre
 
Iako kalifornijski Section 47 svoj demo nazivaju Grind ’Til Death i tvrde da sviraju deahgrind, ovo je zapravo sludge metal kombinovan sa death metalom u jednoj primitivnoj, prljavoj, jeftinoj šutki. Da ne bude zabune, dobro je to, ovo su tri sporije, mrveće pesme ružnoće i besa koje preporučujem za slušanje svakome. A plaća se koliko sami date.
 
https://section-47.bandcamp.com/album/grind-til-death
 
Child je deathgrind projekat Alexa Stjernfeldta iz Grand Cadaver/ Novarupta i debi album ovog projekta, Meditations in Filth donosi mnogo lepog. Mislim, ovde imate sedamnaest pesama uraganske paljbe po receptima švedske škole, uz teški, “buzzsaw“ zvuk gitara i divljačke vokale. Grindcore koji zna da ume i uživa u tom umeću, a uživaćete i vi:
 
https://eatheavyrecords.bandcamp.com/album/meditations-in-filth
 
Agency su grindcore ekipa iz Zapadne Virdžinije a Demo 23’ (SIC) pakuje u svoje dve pesme dosta moći. Ovo je jako nisko naštimovano, po zvuku bliže užasnom sludge metalu nego grindcoreu a muzički vozi crustgrind sa kombinacijom d-beat i bleastbet iživljavanja. Pesme su dobro napisane, svirka divljačka i na gomili je ovo opako a naplaćuje se koliko hoćete.
 
https://agencywv.bandcamp.com/album/demo-23
 
Ako vam nije bilodosta goregrinda, evo ove nedelje stiže nešto lepo iz Fukuoke. Japanski FesterDecay snimili su prvi album, Reality Rotten to the Core i bend, aktivan preko pola decenije sa dosta snimaka iza sebe, i dalje ne krije da mu je rani Carcass najveći uzor. Dakle, ako vam se sviđa Reek of Putrefaction (a ako vam se ne sviđa, kakav ste to monstrum?) ovde dobijate četrnaest pesama koje ovaj klasični album uzimaju za osnovu a onda samo blago evoluiraju taj zvuk i pristup. I mislim, meni je to apsolutno po meri:
 
https://everlastingspewrecords.bandcamp.com/album/reality-rotten-to-the-core
 
Wanderer iz Mineapolisa su odlični na novom EP-ju, Indulgence of the Unreal. Bend sam sebi kači „false grind“ deskripciju iako ovde ima klasičnih grindcore vokala i blastbitova, ali pesme, iako kratke, pakuju u sebe gomilu progresivne i mathcore ambicije pa se ne svodi sve na brutalnost i agresiju. Izvrsno napisan, majstorski odsviran i produciran materijal, poslastica za rafiniranu grajnd publiku:
 
https://wanderermn.bandcamp.com/album/indulgence-of-the-unreal

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Ah, gaddemit, prosto VOLIM death metal kakav sviraju Italijani Left In Agony. Debi EP, Altar of Devotion mi donosi sve te prelepe ’90s flešbekove sa svojim mračnim, jebačkim rifovima, snažnim blastbitovima, duplim vokalima i mošerskim srednjetempaškim brejkdaunovima. Vidi se, jelte, da su Left In Agony odrasli slušajući Cannibal Corpse, Monstrosity i druge ’90s šampione, ali ovo nije tek odavanje pošte već punokrvan program kvalitetno napisanih pesama, odlične svirke, odlične produkcije. Volim kad je death metal mesnat, težak ali ne prepumpan do mere da postane nebitno kakav se rif čuje, volim kad su aranžmani razrađeni (slušajte naslovnu pesmu), volim kada se usred masakra čuje jasna ideja o temi i njenoj razradi... Volim sve u vezi sa ovim bendom i želim im puno uspeha.
 
https://leftinagony.bandcamp.com/album/altar-of-devotion-ep
 
Lothario Carnival je bend (?) iz Kalifornije koji svira „glam death metal“ što, jelte, zvuči kao da se neko neslano šalio sa nama, ali EP A Glamorous Death je sasvim pristojna, mada prilično kućno producirana ploča melodičnijih death metal pesama sa malo thrash mirisa. Ovo je dobro napisano i odsvirano i da je produkcija za nijansu skuplja delovalo bi veoma profi a što se tiče pesama, mislim da se niko neće razočarati jer Lothario Carnival demonstrira dobru koncepciju. Plaćate koliko hoćete:
 
https://thelothariocarnival.bandcamp.com/album/a-glamorous-death
 
Whipworm je blago avangardni losanđeleski thrash/ death metal projekat koji je kroz nekoliko neočekivanih mutacija dobacio do prvog albuma. I mada je Gozer više kućna ploča nego neko sad profi izdanje, ovde ima šarmantnih ideja i interesantne multižanrovske ambicije. Ne mogu da odolim melodičnim refrenima uz pravoverno treširanje:
 
https://whipwormmetal.bandcamp.com/album/gozer
 
Švedski Necrovation nude u preko jedanaest minuta EP-ja Storm the Void / Starving Grave dve pesme zanimljivog, atmosferičnog death metala sa kosmičkom komponentom. Ovo je fino napisano, puno lepih rifova, aranžirano da se ne zna gde mu je glava a gde rep ali opet sa smislom i samo da zvuk nije VARVARSKI prebudžen tako da sve klipuje ko ludo, ovo bih preporučio bez ikakve rezerve. Al jeste. Tako da je dobro ali uz malecnu rezervu.
 
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/storm-the-void-starving-grave
 
Isto iz Švedske su Thy Gnosis sa debi albumom, Seroconversion a koji vrti moderan death metal što se ne stidi koketiranja sa black i post-black formulama. To mu daje fin, originalan zvuk gde pored klasičnog death metal mošeraja dobijamo i dosta intrigantne atmosfere, malo progresivnih gestova i jedan generalno zreliji pristup ekstremnom metalu. A produkcija je pritom dosta dinamična i prija uhu. Odličan debi:
 
https://thygnosis.bandcamp.com/album/seroconversionhttps://youtu.be/CUA8RuhvMS0
 
Pa su onda tu i Wretched Fate, takođe Šveđani koji imaju nešto klasičniji švedski zvuk. Drugi album benda, Carnal Heresy, opet, po strukturama pesama nije puka rekonstrukcija klasične švedske death metal matrice, već kompleksniji, atmosferičniji album sa mnogo promena tempa i harmonskih meandriranja. Ovo je zanimljiva i za moje uho prijemčiva ekstrapolacija klasičnog švedskog death metala, sa dosta mesa na, jelte, kostima, da se u  nj zariju vaši metaforički zubi.
 
https://wretchedfate.bandcamp.com/album/carnal-heresy
 
Blodig su iz Argentine ali oni TEK sviraju vrlo klasičan švedski death metal. Debi izdanje, istoimeni EP ima četiri pesme sa prepoznatljivim teškim zvukom niskog štima i HM2 distorzija na gitarama, vokali su kao sa ranih izdanja Dismember i Entombed, a pesme organski sklopljene i zapaljive. Ovo je ODLIČNO sem ako ne tražite sad neku veliku originalnost. Blodig su u onome što rade svakako autentični a to je jedino što se broji:
 
https://blodigband.bandcamp.com/album/blodig
 
Nizozemski Bodyfarm sa svojim petim albumom, Ultimate Abomination nude sličan zvuk i pristup ali sa sopstvenim, sada već jako izgrađenim identitetom koji snažno obeležava muziku. I Ultimate Abomination je izvanredna ploča koja se kreće od jednog do drugog krešenda naizgled bez napora. Bodyfarm tačno pogađaju zlatnu sredinu (da ne kažem slatku tačku) između death i thrash tehnika, nudeći pesme  koje su keči, nekomplikovane i himnične a opet razrađene i kvalitetno aranžirane. Teški, lepljivi zvuk se podrazumeva i ovo je jako, jako dobro:
 
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/ultimate-abomination
 
Mađarski Coffinborn isto imaju prijatan album teškog zvuka u old school stilu. Cadaveric Retribution ne nudi bogznašta novo death metal formuli uspostavljenoj u ranim devedesetima ali ovo je fina, prijatnozvučeća gruvi ploča koja uspelo varira između bržih i sporijih delova, ima dobru produkciju i generalno lepe rifove. Ako volite nekomplikovan, moćan death metal po receptu starih majstora, Coffiborn svakako imaju šta da ponude:
 
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/cadaveric-retribution
 
Žensko-muški duo iz kanade, Crown Of Madness sebe nazivaju disonantnim death metal bendom ali drugi EP, Elemental Binding zapravo ne polaže previše na disonance, čak ima i lepe, melodične delove koji povuku i na post-metal. Bend svakako meni zvuči više progresivno nego bilo šta drugo i ove četiri pesme pakuju u razmno malo vremena vrlo finu količinu ideja. Svirka je odlična, gitaristkinja Sunshine Schneider odlično peva a produkcija iako za mrvu nedinamičnija nego što ja volim, nije rđava. Odlično:
 
https://crownofmadness.bandcamp.com/album/elemental-binding
 
Iz Rusije, s ljubavlju ili makar sa mnogo agresije i lošeg raspoloženja stiže novi album 7 H.Target, a koji su dugovečni tech/ brutal death projekat Igora Filimonceva iz Katalepsy. Njegovi vokali su ovde svakako moćni i dominiraju zvučnim krajolikom a što nije lako jer četvrta dugosvirajuća ploča ovog projekta, Yantra Creating bombarduje iz sve snage brutalnim zakucavanjima i death metal i slam rifčinama koje povremeno skrenu u apstraktnom, psihodeličnom smeru. Brzo se čovek pogubi u ovim pesmama s obzirom da one nisu nastale razvijanjem jedne centralne teme već kačenjem mnogih nekompatibilnih stvari jedne na druge, ali bend to ipak radi prilično vešto. Pakleno komprimovan zvuk je smrt za uši ali ovo je album koji samo tako i može da zvuči. Solidno:
 
https://7htarget.bandcamp.com/album/yantra-creating
 
Brazilci Aphorism baš ljudski krljaju na svom novom albumu, Entranhas do Subsolo. Snimljena pet godina nakon drugog albuma, ovo je ploča vidno napaljene izvedbe i pesama koje su relativno jednostavne, negde na razmeđi death metala, black metala i grindcorea, ali kojima i nije potrebna sad neka velika i komplikovana konceptualizacija da prorade. Rifovi su ložački, svirka brza, produkcija jeftina ali organska i funkcionalna pa Aphorism pogađaju u sve centre svih meta koje ja mogu da zamislim. Pokolj.
 
https://aphorismkvlt.bandcamp.com/album/entranhas-do-subsolo
 
 
Stižemo do kraja i slušamo heavy metal, power metal i razne multižanrovske stvari. Njemački Fairytale voze pošten, energičan ali dovoljno prljav heavy/ power metal da zadovolje i jin i jang stranu u meni. Njihov treći album, Army of Ghosts je solidno napisan, sa dosta atmosfere i po kojim lepim rifom, možda za mrvu preozbiljan za moje standarde, ali opet, ne mora svaki heavy metal bend da udara po cheesey za sve pare. Ovo je, onako, dostojanstveno i prijemčivo, i svakako vredi da se provrti:
 
https://fairytale.bandcamp.com/album/army-of-ghosts 
 
Nazvani, nagađam, po jednom od ključnih likova iz igračkog serijala Knights of the Old Rpublic, teksaški Revan imaju dve okej pesme na EP-ju  Chained Oblivion. Ovo je emotivni posthardkor, dosta bučan, vrištav i ekspresivan, meni simpatičan na ime svoje energije i brzine, naravno. Plaćate koliko poželite:
 
https://revan.bandcamp.com/album/chained-oblivion
 
A Nijemci Oracle Hands imaju demo (Demo 2023) sa dve pesme melodičnog, slatkog, post-metala. Ovo je na momente i popi i šugejzi, ali je konstantno vrlo simpatično i generalno pogađa tamo gde je nanišanilo:
 
https://oraclehands.bandcamp.com/album/demo-2023
 
BIG|BRAVE su iz Montreala a pošto snimaju za Thrill Jockey ne treba da nas iznenadi da je njihov album, nature morte, prilično avangardna kombinacija post roka, post metala, gitarskog nojza, nešto i dron muzike. Zvuči to dobro sa zapravo prlično intimnim, neposrednim saundom na ploči ali sa pesmama koje svakako izlaze izvan granica puke mošerske zabave. BIG|BRAVE ne izmišljaju nužno nešto sasvim novo ali njihova kombinacija Earthu-nalik dronova i strukturiranijih noise-rock kompozicija, sa tim dobrim zvukom nepogrešivo hvata i ne pušta. Obavezno slušanje:
 
https://bigbravesl.bandcamp.com/album/nature-morte
 
Venomous Concept su snimili novi album, obeležavajući dvadesetogodišnjicu rada i The Good Ship Lollipop je, možda iznenađujuće manje grindcore album a više, pa, recimo pank rok album. Danny Herera ne svira bubnjeve na ovoj ploči i umesto njega u postavi je Carl Stokes, stari Shaneov ortak iz Unseen Terror (koji je svirao i sa Cancer, kao i Current 93), što je slatko. Kevin Sharp na vokalima je i dalje tu a album ima i po koju vrlo solidnu pesmu. Ja nikada nisam nešto mnogo odlepljivao na ovaj Shaneov projekat pa tako ni sada ne odlepljujem, sve mi je to pomalo tehnički dobro a kreativno osrednje, mada je slatko slušati Kevina kako ipak peva NEKE melodije...
 
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l9NUMkpYXXAzuZa4WFQP8-tcoBVp4IteQ
 
Maštovitiji i stilski raznovrsniji su dablinski No Spill Blood čiji novi album Eye of Night spaja pank, stoner rok, fazirane gitare i sintisajzere na inventivne načine, nudeći sirovu a hipnotičnu muzičku građevinu da kroz nju lutate, gubite se, nalazite i generalno kontemplativno uživate. Vrlo zanimljiv i, možda neočekivano, na momente zabavan album.
 
https://nospillblood.bandcamp.com/album/eye-of-night
 
Grčki Enemy Of Reality sa trećim albumom, Where Truth May Lie nastavljaju svoju potragu za najboljom kombinacijom simfonijske ambicije i jedne neposrednije, rifaške metal svirke. Ima ovde lepih momenata – najveću zamerku imam na vrlo nedinamičan zvuk, kao i obično – i pevačica Iliana Tsakiraki savršeno unaokoo vitla svojim moćnim sopranom a muzičari svi pokazuju zavidnu tehniku. Ima tu štofa:
 
https://enemyofreality.bandcamp.com/album/where-truth-may-lie
 
Power metal publika će se poradovati drugom albumu škotskih Ascension. Snimljen čak jedanaest godina nakon prvenca, Under the Veil of Madness je u sebe jako sigurna kolekcija melodičnih, energičnih, prilično tehnički razmetljivih pesama sa čestim ukrasima u vidu bas-arpeđa i drugih egzibicija. No u osnovi je uvek dobro napisan, odlično aranžiran metal koji spaja kinematsku atmosferu sa poštenom, krljačkom svirkom. Odlično.
 
https://youtu.be/loYdWzXluJM
 
Švedski Air Raid sviraju solidan metal u NWOBHM stilu na svom četvrtom albumu, Fatal Encounter. Bend je pravio pauzu od šest godina nakon prethodnog albuma, pa su ovde stvari vrlo sazrele i izvođački i aranžmanski i Air Raid pružaju odličan program dobrih pesama, dobre produkcije, komponovanih solaža, te klasičnog metalskog cheesea i sleazea pa je što se mene tiče ovo nepunih 40 minuta uživanja:
 
https://youtu.be/znit3arVZNc
 
Mortalus dolaze iz Litl Roka u Arkanzasu i ovo je jedan energičan, prljav a himničan street metal sastav koji me nije oborio s nogu skupoćom zvuka ali jeste ostavio jak utisak strastvenosti i autentičnosti. We Are Human je drugi album ovog trija i gitaristkinja i pevačica Michelle Gann svakako odrađuje ogroman deo posla svojom harizmom i autoritetom. Produkcija relativno jeftina, pesme napisane da budu i gruverske i pomalo kontemplativne (!) i mada ovo ne osvaja na prvu loptu, ima šarma.
 
https://mortalus.bandcamp.com/album/we-are-human
 
Starinski heavy metal je na programu prvog albuma oregonskih Nightwölff. Riding the Night zaista zvuči kao neko hard rock/ sleaze metal sočinjenije iz osamdesetih koje je bilo izgubljeno četrdeset godina pa sada izronilo i ako volite ovaj vrlo old school pristup, koji podrazumeva i old school produkciju, nemački izdavač Witches Brew će vam rado prodati ovaj album. Ima tu šmeka:
 
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/riding-the-night
 
Švajcarci Megaton Sword imaju drugi album, Might & Power i njihov epski heavy metal je netaknut malo više od dve godine nakon izlaska prvenca. A malčice je i sazreo. Ja sam za prvi album imao određene rezerve, pogotovo u domenu pevanja ali na ovom novom materijalu, Megaton Sword zvuče ubedljivo i stvari su legle na svoje mesto. Bend od početka izdaje nemački Dying Victims i svakako se čuje napredak po evolutivnom stepeništu sa usredsređenim pesmama, kvalitetnim zvukom i generalnom prijatnošću koju ova ploča emituje:
 
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/might-power
 
Isti izdavač ima i novi EP španskih Iron Curtain. Nazvan Metal Gladiator, ovoje materijal sa šest pesma (plus intro) finog, sirovog heavy metala koji polako prelazi u speed metal. Iron Curtain solidno sviraju ali zvuče prljavo prevashodno zbog vokala koji su grubi i nesofisticirani i to njihovoj muzici daje jednu uličnu oštricu, a što se lepo uklapa uz produkciju koja je zdrava, glasna ali ne i sasvim spljeskana u masteringu. Pokoja himnična gitarska harmonija lepo legne uz energičan rifaški rad i Metal Gladiator je pristojna vizit karta za Iron Curtain.
 
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/metal-gladiator-ep
 
Za het-trik, Dying Victims Productions ove nedelje imaju i split singl bendova Iron Kobra i Atom Smasher, nazvan samo Malicious Magician / The Law. Iron Kobra su Nemci,sa finim, starinskim, epskim hevi metal nastupom i puno zdrave svirke na svojoj strani. Atom Smasher su isto iz Nemačke a njihova pesma ima malo okultnog/ proto metla mirisa i meni se jako dopada taj neki patinirani, cheesy ali dostojanstven pristup. Vrlo lepa ploča.
 
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/malicious-magician-the-law
 
Naravno da znate šta je album nedelje. Izašao je novi Lovebites i ja ne mogu sem da ne potvrdim da je Judgement Day dostojan nastavak Electric Pentagrama i još jedna šampionska ploča za izvrsni japanski kvintet. Neću sad da kažem da su meni omiljene žene iz Tokija snimile prvi veliki metal album 2023. godine – to svakako zavisi i od ukusa – ali ja ću menjati sve Godsmackove i Steel Panthere koji su izašli ove nedelje za ovakav komad energičnog a neodoljivo „pop“ metala kakav ovaj bend konzistentno isporučuje. Postojao je legitiman strah da će odlazak jedne od osnivačica, basistkinje Miho, naneti ovom projektu ozbiljnu povredu, ali Judgement Day je izuzetno sigurna ploča, sa pesmama koje su još himničnije i ŽEŠĆE nego na prethodnim pločama, a drsko simfonični aranžmani nas samo podsećaju da ova ekipa može da radi šta hoće i da i dalje zvuči prodornije i ubedljivije od većine kolega. Ako ikako volite power metal, simfonijski metal, pop metal ili, jelte, samo heavy metal kad je iskren, ubitačan, epski a neposredan, Lovbites su apsolutno nezaobilazna lektira:
 
https://youtu.be/eMA7SvsM4Nk

[Meho Krljic]

Sad će uskoro i proleće a mi živimo tu gde živimo. Bar ima metala. Bar to, jebiga.

Dakle, prvo blek metal. Nemački Ettinskjalf sviraju dosta moderan blek metal, sa puno atmosfere i meditativnih melodija, deakcentujući agresiju i rifove, no njihov drugi album, Between Walls and Delusion ima dosta šarma, kako na planu muzičkih tema tako i zvučno. Ne da je ovo sad neki IZVRSNO produciran materijal, ali Ettinskjalf ne gaze po kompresiji onako kako je to često slučaj pa njihova muzika ima malo prostora za disanje i pored dosta pakleno distorziranih gitara, što uvek cenim. Tematski, bend se bavi mentalnim zdravljem i naporima vezanim za njegovo očuvanje, a što je srazmerno originalno u ovom medijumu i valja ga pozdraviti iz sve snage. Poslušajte:

https://ettinskjalf.bandcamp.com/album/between-walls-and-delusion

Zadarski Opsimath je solo projekat dosta iskusnog hrvatskog muzičara po imenu Kristijan Bajlo. Prvi album ovog projekta, As We Gaze upon Ourselves je prilično ambiciozan amalgam blek metala, melodičnog detah metala, pa onda dooma, možda i malo metalkora sa aranžmanima u kojima promakne i po koja simfonijska želja. I sad, ovo je solidno producirano, pogotovo za kućne uslove, al ne baš toliko skupo da ceo svet popada na dupe, no moram da Bajlu odam priznanje za maštovitost i vrlo dobro uho za aranžiranje, da ne pominjem kvalitetnu svirku. Vokale je ovde odradio Bruno Longfield i odlični su (takođe vrlo maštovito aranžirani) i u celini Opsimath je vrlo vrlo impresivan debi za ovaj projekat. Obavezno poslušati:

https://opsimath6.bandcamp.com/album/as-we-gaze-upon-ourselves

Japanski Vandal na svom (debi?) albumu, 地​獄​変 / Jigokuhen zvuči moderno, onako glasno i teatralno kako je to danas popularno, ali ima i jednu tipično japansku ekspresivnost koje ga izdvaja od mora evropskih i američkih bendova sličnog usmerenja. Ovde su besne gitare i klavijature u efektnom sazvučju, ritmovi su jednostavni a pesme aranžirane da slušaoca vode od krešenda do krešenda i mada Vandal ne umiru od originalnosti, zvuče zapravo dovoljno osobeno i karakterno da osvoje moju pažnju:

https://van-dal.bandcamp.com/album/jigokuhen

Avern iz Barselone za sebe kažu da su „heavy as metal, raw as punk“ mada im debi album, Hell on Earth nije preterano sirov niti naglašeno težak. Ali ovo jeste šarmantna kombinacija blek metala i (pank) roka, sa solidnom produkcijom i zavodljivim pesmama, za publiku koja se ne loži na ekstremnost ali voli dobar rif i moćan gruv:

https://avernbcn.bandcamp.com/album/hell-on-earth

Flammae je relativno novi poljski blek metal duo sa minialbumom Ordo kao svojim prvim izdanjem. Ovo je nešto više old school nego što sam navikao da očekujem od Poljaka, ali svakako i dalje ima dosta atmosfere i ne ide samo na snagu. Produkcijski mi prija vrlo dinamičan snimak, sa finim, skakutavim bubnjem i prominentnom, toplom bas gitarom gde normalna gitara sa svojom jakom distorzijom ništa ne kvari. Solidno napisano, solidno karakterno, solidno u celini:

https://flammae.bandcamp.com/album/ordo

O Tuima Tuuli se ne zna ništa, ni ko su, ni odakle su, ali kako im je prvi album, I, izašao za ruski Dark East Productions, može se naslutiti da su Rusi. No, album je svakako vredan pažnje sa svojom kombinacijom blek metala sa nešto thrasha, melodičnosti i atmosfere. Tuima Tuuli vole da napišu dužu, epskiju pesmu, ali vole i da lepo zakucaju kada im se namesti na volej i mada je album podugačak za moj ukus, ne mogu da kažem da ovde nema znatna količina finih tema, rifova i ideja. Plaćate koliko želite:

https://darkeastproductions.bandcamp.com/album/tuima-tuuli-i

Morgul Blade su i na novom EP-ju, Twilight Descends u svm standardnom melanžu tradiconalnijeg heavy metala i blek metala. I, da se razumemo, ovo je ipak muzika za posvećene jer su i pesme dosta hermetične, zvuk sirov i jeftin a pevanje demonsko. Ali za blek metal publiku ovo je fino osveženje:

https://morgulblade.bandcamp.com/album/twilight-descends

Kopehnagenški Heaven's Damnation na prvom i istoimenom EP-ju pokazuju solidan raspon ideja i tema. Ovo je blackened death metal ali i pored tvrdoće i agresivnosti koju to podrazumeva, ima tu i dosta osećaja za kreiranje muzičkog teatra i ovaj nekada jednočlani a sada normalni bend može da se ponosi debi izdanjem:

https://heavensdamnation.bandcamp.com/album/heavens-damnation
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/heavens-damnation

Kolumbijski Soldados del Infierno su PRESLATKI na svom debi albumu Imperum in Vita: Satana. Sve je ovde ultrašarmantno od omota sa humanoidnom kozom golih sisa, preko satanističkih tekstova na Španskom pa do jednostavne, sirove a prijemčive black-thrash-grind muzike koja zvuči retro ali istovremeno i potpuno sveže. Ima nečeg u toj opakoj napaljenosti sa kojom ova tri čoveka sve to izvode, ali dobro je i da je produkcija sa prave strane „demo“ kvaliteta. Mnogo simpatično:

https://soldadosdelinfierno.bandcamp.com/album/imperum-in-vita-satana

Enslaved su izdali novi album, Heimdal, i mada njihova muzika odavno više nije čist black metal, a povremeno uošte nije blek metal, ova kolekcija progresivnih rok i metal kompozicija vredi da se čuje. Vrlo cenim Enslaved zbog želje da i dalje eksperimentišu i traže nove izraze i mada se mnogo toga što naprave meni ne dopadne, mnogo toga mi se i dopadne i impresionira me. Heimdal ima dosta impresivnih momenata i ovo je progresivni  blek metal koji zaista povremeno zazvuči kao Pink Floyd na blek metal tripu. Respekt:

https://enslaved.bandcamp.com/album/heimdal

Ruski jednočlani projekat Бѣсъ je sedeo pritajen godinu dana ali sa novim singlom, А​в​с​е​н​ь postavlja nove granice grandioznosti i urnebesa. Ovo ima samo jednu pesmu (u punoj vokalnoj i instrumentalnoj verziji) ali je ta pesma čitava pozorišna predstava sa zvučnim efektima i folklornim motivima, gomilom ženskih vokala, te neverovatnom smenom tenma i atmosfera u manje od pet minuta. Drugi autori bi od ovako nečeg napravili gadnu papazjaniju ali Дмитрий Лебедев je  UMETNIK i ovo je apsolutna lektira. Ozbiljno:

https://biese.bandcamp.com/album/--6

Doom, stoner, psihodelija, hard rok, sludge metal! Dead Shrine ima pomalo preteće ime ali muzika na albumu The Eightfold Path je predobar, ali PREDOBAR psihodelični stoner sa APSURDNOM količinom faza na gitarama, moćnim sabatovskim rifovima, ukusno iskorišćenim klvaijaturama, odličnim pevanjem, generalno perfektnim gruvom... Da ovo sve radi jedan čovek (Craig Williamson iz Hamiltona na Novom Zelandu) jeste prilično jasno već posle pola jedne pesme, ali ovo je jedan od primera da i ti one-man bendovi mogu da budu izvrsni. Mogu samo da zamislim kako bi ovo dobro zvučalo u kontekstu „pravog“ benda koji sve svira uživo, ali dok se to ne desi, vrlo je važno da podvučem da Dead Shrine sa ovih osam pesama donosi skoro pa najbolju rok muziku koju sam čuo ove godine. Odlično. Obavezno:

https://deadshrinenz.bandcamp.com/album/the-eightfold-path

Berlinski Lightkeeper imaju EP sa četiri pesme bolnog ali ipak donekle i optimističnog sludge metala. Sons of the Mountain je naslov iza koga dolazi dosta atmosfere ali i po koji sabatovski rif, iznurujući spori gruv i napukli, izmučeni vokali. Nije ovo naročito inventivno, da se mi razumemo, ali nije ni rđavo za slušanje i povremeno iznenadi nekim odličnim momentom (npr. neočekivani refren u Son of the Mountain). Dajte mu šansu a ako vam se svidi plaćate koliko hoćete:

https://lightkeeper2.bandcamp.com/album/sons-of-the-mountain

Sludge metal ali u svojoj najslobodnijoj, najeksperimentalnijoj formi je u ponudi na trećem albumu benda Sloth Hammer iz Lidsa. Prošlog leta slušali smo ih na ploči Preparation Is for Cowards a novi se album sa četiri pesme zove Troops of Doom i nema NIKAKVE veze sa Sepulturom. Ovo je bučno, mučno, sporo, bolno, na momente više zvuk nego muzika, ali ima šarma za moj groš. Bend daunloud daje za sumu koju sam odredite što je isto jako fer:

https://trepanationrecordings.bandcamp.com/album/troops-of-doom
https://slothhammer.bandcamp.com/album/troops-of-doom

Španski Barbanegra na svom albumu A Sangre Y Fuego voze simpatičan hard rok, pomalo staromodan, ali ne previše. Ovo mene najviše podseća na devedesete godine kada su hard rok bendovi otkrivali pank a pankeri hard rok i pravili simpatične kombinacije. Album je jednostavan, jeftin, dopadljiv i ne zahteva da se o njemu previše razmišlja već da se, jelte opustite i uživate:

https://barbanegrarock.bandcamp.com/album/a-sangre-y-fuego

Simpatičan je i grčki sastav Afania koji za sebe kaže da svira „blackened heavy rock“ mada u praksi njihov heavy rock nema mnogo dodira sa blek metalom. Ovo je naprosto – standardno dobar i prepoznatljivo grčki moderni hard rok sa dosta meodije i, uprkos preglasnom masteringu, elementima, jelte, dinamike u samim pesmama. Album  Μ​α​κ​ρ​ι​ά α​π​'​τ​ο​ν Κ​ό​σ​μ​ο zvuči fino i jedino što može da ga spreči u osvajanju sveta su tekstovi na Grčkom.

https://youtu.be/ACl_Kqtv5TQ

Brazilski doom metalci Riffcoven stižu sa novim albumom, O Caminho do Aço. Ovo je sada zreo, vrlo lepo produciran rad metala koji se ne zadržava isključivo u doom vodama. Riffcoven nisu nužno „komercijalni“ ali njihova muzika je komunikativna na ovoj ploči, sa poletnim tempom i pevljivim refrenima. Hardkor doom publika svakako ovde može da se raduje lepim, snažnim rifovima a čitav paket je pitak i prijatan:

https://riffcoven.bandcamp.com/album/o-caminho-do-a-o

King Weed ima novi album, Genesis i, pa, sve je isto kao i uvek. OK, možda ovde ovaj projekat udara malo više po „metalu“, dakle, njihov džemerski stoner rok ima malo tvrđe rifove uz bluzersku osnovu, ali je generalno ovo baš onako kako zamišljate King Weed:

https://kingweed.bandcamp.com/album/genesis

Prawn Queen iz Las vegasa na EP-ju Peanut Butter Crow imaju četiri pesme solidnog rokenrol gaženja. Ovo nije ni nešto superteško ni nešto supersporo,  naprotiv, energično je i poletno i namenjeno „normalnoj“ publici sa sve „woooooo“ refrenima, koji vuku na televizijski pank, ali pesme su dobre, a zvuk zdrav i nemam nekih zamerki. Još bend daunloud prodaje po ceni koju kupac sam odredi. Ljudski.

https://prawnqueen.bandcamp.com/album/peanut-butter-crow

Ever Age su iz Toronta i njihov 2023 Demo ima tri pesme sirovog, simpatičnog heavy psych rokanja i rolanja. Nije ovo, i pored sirovosti, bazirano samo na snazi i gaženju pa ako imate uho koje u demo-produkciji zna da uživa, primetićete da su pesme dobro napisane i karakterne. Fino je:

https://everageband.bandcamp.com/album/2023-demo

EvilLeaf iz Severne Karoline trpaju mastan stoner rok sa pevačicom Sarom koja ima moćan, upečatljiv glas dok surfuje na talasima teških rifova. Muzika na EP-ju Slow Burn je zapravo fino ambiciozna i nije baš puka imitacija Black Sabbath, hoću reći, ovo je „metalnije“ a da i dalje odlično drži bluz osnovu i unapređuje klasičnu formulu a da je ne napušta. Dobar vokal mnogo znači pa EvilLeaf treba da čuvaju ovu ženu i muziku formatiraju oko njenih kvaliteta:

https://evilleaf.bandcamp.com/album/slow-burn

Poljaci 71TonMan na svom trećem albumu, Of End Times baš udaraju teškim, mučnim sludge-doom metalom. Ovo su dugačke, spore pesme sa rifovima koji pritiskaju, mikrofonijom koja prži, ritmovima koji melju. Daleko od lepog, ali dovoljno blizu transcendentnog da bude zanimljivo:

https://71tonmanband.bandcamp.com/album/of-end-times-sludge-doom-metal

Sandrider iz Sijetla imaju odličan novi album, Enveletration (kombinacija reči envelopment i penetration, da, ima objašnjenje i zašto) a koji stoner rok osvežava pankerskom (malo i grandžerskom) energijom, pišući pesme koje su dinamične, moćne i, sve jedna bolja od druge. Ovo je album sastavljen skoro do samih hitova koji su sami sastavljeni od gomile krešenda majstorski povezanih momentima predaha. Sjajno:

https://sandrider.bandcamp.com/album/enveletration

Witch Ripper su isto iz Sijetla i mada njihovo iime sugeriše nekakav okultni, old school doom metal, istina je da je drugi album benda, The Flight After The Fall, zapravo izrazito moderan. Ovo je metal sa skoro televizijskim kvalitetom, negde između sludge, stoner i grunge formata – bend sam kaže da je ovo brutaln sludge meets arena rock fazon – ali ekspanzivan, dinamičan, onako, prilagođen savremenoj publici koja voli dramu, tenziju, i znojavu, glasnu svirku. Nije zapravo u nekom mom stilu, ali je ovo dobra ploča bez ikakve rezerve:

https://witchripper.bandcamp.com/album/the-flight-after-the-fall-2

Odličan debi ima i teksaški žensko-muški kombo Temptress. Album See je perfektna kombinacija doom metal sporosti i hard rock/ heavy metal melodičnosti, sa pesmama koje nabace i po deset mimuta trajanja ali vas umiljato i sa ljubavlju miluju rifovima, melodijama i ženskim vokalima svo to vreme i drže u prelepoj nirvani. Svemu doprinosi i nežan, dosta dinamičan mastering pa ovaj lepi album preporučujem po više osnova:

https://temptressofficial.bandcamp.com/album/see-2

Pre oko godinu dana dopao mi se prvi album finskog projekta Astral Magic pa sam se i sa novim albumom, The Last Survivors on Planet Earth lepo usrećio. Santtu Laakso ovde svira skoro sve instrumente i autor je sve muzike, ali čovek stvarno UME i The Last Survivors on Planet Earth je još pedesetpet minuta prijatne, old school psihodelije predvođene sintisajzerima. Ima ovde malo krautrok lepote, i da je ploča izašla 1973. godine zvučala bi jako futuristički. Ovako, pedeset godina kasnije zvuči rerofuturistički i ako vam to deluje kao dobar predlog, ne sumnjajte u to da su pesme odlične a produkcija jako umiljata. Ne propustiti:

https://astralmagic.bandcamp.com/album/the-last-survivors-on-planet-earth

Pišnuo sam već na prvu instancu mikrofonije kojom počinje novi album tuluzkih Witchthroat Serpent. Francuzi se na svom prvom postpandemijskom a četvrtom ukupno albumu, Trove of Oddities at the Devil's Driveway ne igraju sa našim očekivanjima: ovo je okultni TEŠKI doom metal sa stonerskim prelivom i pesmama od i po deset minuta u kojima ekstremno distorzirane, nisko naštimovane gitare preko sporog, mučnog ritma razapinju mrežu za okultne, psihodelične vokale. Ovo nije ni lepa ni šarmantna muzika ako ste normalna osoba ali ako volite satanizam i psihodeliju, horor i fuzz, bićete u apsolutnom raju. Naravno, ovo izdaje rimski Heavy Psych Sounds Records i to je  garancija kvaliteta:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchthroat-serpent-trove-of-oddities-at-the-devils-driveway

Thrash meal, speed metal, hardcore, grindcore i death metal! Novi Ice War EP se zove Bloodsucker i Jo Steel ovde donosi još pet pesama iskrenog, časnog, meldičnog i BRZOG speed metala. Već svi znamo da ovaj čovek strastveno radi na osudi kapitalizma i zaštiti životne sredine i njegov jeftini ali neodoljivi melodični metal je ovde u standardnoj formi (da ne kažem da zvuči kao pank većinu vremena). Vrlo slatko:

https://icewar.bandcamp.com/album/bloodsucker

Poželeli ste malo thrash metala sa oštricom (melodičnijeg) death metal zvuka i fokusom na borbu za prava transrodnih osoba? Imate vrlo partikularan ukus, ali, izvolite: Transgressive su iz Arizone a album Extreme Transgression je zaista kao neki mlađi Kreator sa daškom death metala u svom zvuku. Energično, melodično, buntovnički, prijatno:

https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/extreme-transgression

A onda iz Masačusetsa dolaze Graviton sa svojim novim EP-jem, The Seventh Plague. Iako ovaj materijal tematski obrađuje neke, jelte, mitološke teme, muzika je šravolinijski, tvrdi thrash bez mrsomuđenja. Graviton su vrlo tvrdi i ljuti, veoma po mom ukusu, nudeći thrash metal sa old school šmekom, sirov i razjaren ali odsviran i produciran moderno i pažljivo. Veoma mošerska, veoma prijatna ploča:

https://gravitonmetal.bandcamp.com/album/the-seventh-plague

Vanishment su iz Sijetla i njihov debi album, No More Torture je, pa, pristojan, mada treba imati na umu da bend sebe vidi kao neki prelazni oblik između heavy metal i thrash metal formi. Ovo znači da pesme umeju da budu i malo sporije i malo melodičnije od onog što bi zvuk sugerisao, mada to ne mora da vam bude problem. Ima ovde lepih melodija i svašta što vredi čuti:

https://vanishment.bandcamp.com/album/no-more-torture

Francuzi A Cure For Wellness na EP-ju nazvanom samo EP cepaju solidan thrash/ hardcore. Ovo je vrlo moderno po zvuku, dakle, skroz bez dinamike, jako komprimovano i sa puno djentovskih fora, uključujući disonance na gitarama. No u celini se meni prilično dopada jer ima trešersku eksplozivnost i mestimično je i dovoljno brzo za moje potrebe:

https://acfwband.bandcamp.com/album/ep

Mudhead iz Nemačke pak na svom duplom singlu, Violence (kojim najavljuju debi album) cepaju dve kratke, tvrde, moćne pesme thrash metala koji se ukršta sa hardcoreom za jednu lepu svetkovinu krljanja. Duža od dve pesme ima 79 sekundi, a ovo je odlično producirano i odsvirano kako treba:

https://mudhead.bandcamp.com/album/violence-double-single-2023

(Kraj u sledećem postu)
 

[Meho Krljic]

Breathe/Rust su metalizirani hardkor kombo iz Bristola i istoimeni EP je, pa, prijatan za slušanje. Četiri su to pesme tvrdog, nabadačkog hardkora, sa odličnom produkcijom ali i nekim dobrom rifovima. Čime hoću da kažem da Breathe/Rust imaju nešto više mašte od prosečnog metaliziranog hardkor benda u 2023. godini i da su, recimo, rifovi na prvoj pesmi (Breathe) melodičniji i atmosferičniji nego što biste očekivali. Svakako, dobija se ovde i dosta srednjetempaškog klecanja kako dolikuje ovakvoj muzici ali brže pesme u D-beat tempu i sa tim maštovitim gitarskim arabeskama (Remembrance, recimo) su mi hajlajt. Bend ovo daje po ceni koju sami odredite a vrlo vredi pažnje:

https://breatherust.bandcamp.com/album/breathe-rust

I ruski Guts of Despoty svira metalizirani hardkor ali ovde je metal komponenta – death metal. Dakle, EP  G​.​O​.​D. je debi izdanje za solo projekat jednog Daniela Baikova koji je kaže jedno vreme pauzirao na ruskoj hardkor sceni ali sad joj se vraća sa ovim amalgamom sa death metalom. I dobro mu ide. Ovo je heavy i snažno, fino napisano, solidno producirano i ima taman dovoljno death metala da ne bude tek još jedan moshcore projekat a da ostane razgovetno i neposredno. Plaćate po izboru a vrlo je to pristojno:

https://gutsofdespoty.bandcamp.com/album/g-o-d

Isto metalizirani isto hardkor svuraju Defiant Path iz, pretpostavljam Severne Karoline. No, Spring Promo sa svoje dve pesme pored klasičnog moshcore gruva donosi i malo old school čukanja ravno iz osamdesetih i ja to moram da izrispektujem. Plaćate koliko hoćete a svirka i produkcija odlični:

https://forceofreckoning.bandcamp.com/album/spring-promo

Još metaliziranog hardkora na split singlu nazvanom samo Split između dva benda iz Ohaja: Life of Crime i SALT. Nema ovde mnogo filozofije, tu su teške gitare, nabadački, plesni ritmovi, urlatorski, besni vokali. Dve pesme, sve što očekujete i priželjkujete:

https://saltstyle.bandcamp.com/album/split

Njujorški Bazooka na EP-ju  The Beast / Final Touch, pak, nude dve pesme old school hardcore punka, koji zvuči kao nešto iz, recimo prve polovine devedesetih, iz Portlanda, na primer. Dve pesme, mnogo zlovolje, sirov, hrskav zvuk, dobra svirka, meni prijalo, a naplaćuje se koliko hoćete:

https://bazookanyc.bandcamp.com/album/the-beast-final-touch

Fury of Five odnosno Fury of V iz Nju Džersija su bili aktivni devedesetih ali su sada napravili (za mene iznenađujući) povratak prilično odličnim EP-jem Half Past Revenge. Ovo jeste ulični nabod-core kakav nije normalno u mom bolparku, jelte, ali Fury of Five uspevaju da u muziku definisanu sirovošću i spontanošću unesu dosta sofisticiranih ideja i progresivnih fora. Respekt:

https://upstaterecords.bandcamp.com/album/fury-of-five-half-past-revenge

A za nas baš matore i ljubitelje BAŠ stare škole, finski hardcore bogovi Terveet Kädet snimili su evo ne znam koji po redu album. Kaikki kaikkia vastaan ima šesnaest kratkih pesama energičnog hradcore thrash zvuka, bez proseravanja, filozofije, ičega što bi stajalo na putu šutiranju iz sve snage. Prosto sam se raznežio do maltene suza kada vidim da bend koji sam slušao u srednjoj školi kao već legendaran, tako negde u drugoj polovini osamdesetih, i dalje snima ploče koje su STVARNE, autentične, nenameštene, vitalne. Faking obavezno:

https://terveet-kadet.bandcamp.com/album/kaikki-kaikkia-vastaan

Legion of Malice iz Sakramenta piče energični, blago haotični deathgrind na svom EP-ju Meditations On Hatred. Pokolj se odvija u tri pesme koje imaju česte smene ritma ali konstantnu nezaustavljivu energiju i mržnju i za tri dolara teško da ćete dobiti veće (i lepše) batine ove nedelje:

https://legionofmalice.bandcamp.com/album/meditations-on-hatred

Deathgrind je na jelovniku i kod portugalskog dua Morto sa albumom Morto Vivo koji traje dvadesetak minuta sa dvanast pesama od kojih je prvih pet činilo njihov prvi demo iz 2021. godine. Ovo je sirova, jeftina ali prijemčiva muzika sa pesmama od minut i po do dva, mrtvačkim rifovima i brutalnom brzinom. Ako ste ikada voleli Blood ili Carbonized, sirovo, prljavo, podrumski, old school i šarmantno krljanje ovih momaka će vam lepo pristajati:

https://larvaerec.bandcamp.com/album/morto-morto-vivo

Vermintide iz Tel Aviva spaja grindcore i slamming death metal što je kao da spajate lozovaču i vinjak. Album Ashamed Of My Species ima trinaest pesama od kojih ni jedna ni ne prilazi dvominutnoj granici, ali ima ovde dovoljno mesta i za malo gruva pored surovog zakucavanja. Brutalno, besno, energično i sa obradama Napalm Death i Magrudegrind na kraju. Pošteno!

https://vermintide.bandcamp.com/album/ashamed-of-my-species

Teksašani Krullur sviraju od kraja osamdesetih i njihov zvuk danas – mešavina thrash metala i grindcorea – ima vlo patiniran, vrlo old school kvalitet. A još više na novom, živom albumu, Dead Live! Ovo je izdao Horror Pain Gore Death Productions i u pitanju je odlična, napaljena ploča oštre, ljute muzike, solidnog živog zvuka, pogodna za šutku i svakojake nepodopštine:

https://hpgd.bandcamp.com/album/dead-live

Grind4Ukraine je nemačka etiketa sa misijom da skupi bar malo para da se pomogne napadnutoj Ukrajini putem izdavanja grindcore kompilacija. Volume 2 ovog serijala je, odmah da kažem ODLIČNA ploča sa čak 24 benda koji su u proseku VRLO dobri. Ovde imamo i neka visokoprofilna imena (makar kad je u pitanju grindcore), kao što su Meth Leppard, ali i Kanonenfieber koji je ovde i dalje u svom prepoznatljivom antiratnom black metal formatu ali se jako lepo uklapa. Čak i da ne marite za ukrajinsku muku, ovo je JAKO dobar presek moderne grindcore scene i vredi svakog sekunda vaše pažnje:

https://grind4ukraine.bandcamp.com/album/volume-2

Clock Strikes Lightning su odnekle iz SAD i sviraju kombinaciju grindcorea i mathcorea. Mada EP Holly Strikes Lightning Split EP zvuči malo hermetično, pa i suvo ovo je u principu zanimljiva kombinacija i pesme imaju štofa a ovo je i prvi put za ovaj jednočlani projekat da radi sa živim bubnjarem (doduše snimljenim pre šest godina za potrebe drugog benda ali ovde na kraju iskorišćenim). Sa druge strane je verovatno isto jednočlani Holly Caught A Contact High sa sličnom, maltene identičnom muzikom. Meni je to okej sve:

https://clockstrikeslightning.bandcamp.com/album/holly-strikes-lightning-split-e-p

Losanđeleski Zulu sa albumom A New Tomorrow meša svoj powerviolence zvuk sa sludge metalom, ali onda i sa raznim drugim žanrovima. U osnovi je uvek mučna, teška, spora muzika sa ispadima velike brzine, ali album je pun iznenađenja i postmodernih trikova, pa je vredan preslušavanja u celini:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr66-a-new-tomorrow

Lost Brethren na papiru ne deluje kao death metal sastav, ime je isvuiše poetsko za žanr koji se sve više loži na sve gore stvari što vreme više prolazi, ali Lost Brethren su tehnički death metal zavidnih zanatskih ali i korektnih kreativnih kapaciteta. EP Dimensional Rift dolazi četiri godine nakon poslednjeg (četvrtog) albuma i ima četiri kompaktne pesme u kojima je „tech“ komponenta istaknuta kroz virtuoznost i oneobičavanje muzike ali pesme su u suštini logične i dobro napisane i ne svode se samo na procesiju trikova. A što jako pozdravljam. Odavno nisam čuo ovako zanimljiv bend iz, da proverim, Kembridžšira u Engleskoj. Respekt:

https://lostbrethren.bandcamp.com/album/dimensional-rift

Enshrined iz Malmea su se izgleda ponovo okupili, makar da snime novi album, The Grand Failure i ovo je sjajan, zabavan materijal death metala koji ide brzo, uz dosta trešerskh elemenata i nudi čistu a opet ne peispoliranu produkciju, razgovetnost ali bez napuštanja death metal hermetičnosti i mrštenja itd. Pesme su raznovrsne, sa odličnim odnosom thrash i death elemenata a bend zvuči kao da je baš raspoložen za svirku. Odlično:

https://enshrinedswe.bandcamp.com/album/the-grand-failure

Dobro mi je seo i novi EP Pensilvanijskih Verminoth, nazvan Grotesque Manifestation. Kao bend koji se loži na Lavkraftovštinu, Verminoth su prilično predvidivi sa pesamama koje rabe old school težinu i spore, lepljive rifove u paru sa bolesnim melodijama i ono što ih izdvaja od milion kolega je solidna produkcija koja ističe njihovu težinu i bolesnost ali ih ne umotava u neprozirni mulj kakav je prečesto datost u ovakvoj muzici. Fino.

https://verminoth.bandcamp.com/album/grotesque-manifestation-ep

Profane Desecration iz Masačusetsa u svom death metalu imaju dosta eksperimentalnih elemenata uz vrlo disonantne gitare i aranžmane koji potenciraju neprirodnost i robotsko ponavljanje. Na momente je ovo skoro grindcore sa matematičarskim ambicijama ali onda uleti neki propisan death metal rif i sve se usidri gde treba. EP Terrestrial Plane of Decay dolazi dve godine posle debi albuma i nudi žustru muziku i ambiciozne aranžmane:

https://profanedesecrationband.bandcamp.com/album/terrestrial-plane-of-decay

Iako njemački Frostshock na debi albumu sviraju melodični death metal koji ja kao nešto ne volim, ipak sam se vrlo voljno izložio iskustvu slušanja. Jer ovo je ipak dovoljno krljački za moje potrebe. Frostshock sviraju i brzo i energično i sa pravilnim odnosom death i thrash elemenata, a sve to lišeno previše filozofiranja da se ja u ovome lepo pronađem. Mastering je STUPIDNO preglasan al muzika je dobra:

https://frostshock.bandcamp.com/album/frostshock

Kad smo već kod melodeatha, Majesties iz Mineapolisa su projekat članova Obsequiae i Inexorum, njihov prvi album, Vast Reaches Unclaimed izdaje pitsburški 20 Buck Spin, ali muzika je ljubavi pun omaž klasičnog gotenburškom zvuku i stilu. Dakle, ako volite zaslađen, melodičan death metal koji ne preteruje sa filozofijom u aranžmanima nego preferira prirodan, organski razvoj tema i kompozicija, Majesties svakako imaju šta da ponude. Voleo bih malo dinamičniji zvuk, svakako, ali nije da je to kod ovog izdavača običaj. Prijatna ploča:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/vast-reaches-unclaimed

Malezijski Dreaming Dead je nekako neodoljivo old school na svom, pretpostaviću prvom EP-ju, Mountain of Skull. Ovo je kao nekakav death metal sa kraja osamdesetih, jednostavan, naivan i zarazan do jaja. Veoma prijatno:

https://www.youtube.com/watch?v=JFyYG8DlTOQ

Brazilski Dreadful Deathreign su takođe old school death metal ekipa ali njihov novi EP, Hex – Hecatomb je bliži onome što se danas očekuje od OSDM-a. Dakle, ovde imamo četiri pesme časnog dubokog oranja, sa zvukom koji je debeo, zdrav i moćan, te kompozicijama koje su jedostavne, organske, nabijene tenzijom i dramom a bez preterivanja u aranžmanskih komplikacijama. No, Dreadful Deathreign svakako imaju ambiciju da kreiraju epsku muziku pa su pesme ovde povremeno i podugačke, sa impresivnom finalnom Hecatomb koja traje skoro deset minuta i drži atmosferu jako dobro sve vreme. Odlični su Dreadful Deathreign:

https://dreadfuldeathreign.bandcamp.com/album/hex-hecatomb

Sijetl ima jaku nedelju, pa evo jednog benda i iz death metal ponude ovog grada. Summoning Apocalyptic Devastation je prvi album sastava Plague Bearer koji radi već godinama kao nekakav projekat muzičara iz drugih sastava, i izdao je nekoliko demoa, ali tek sada se ohafizao da napravi i propisnu ploču. I ovo je sirov, energičan death metal koji pritom voli melodiju. Pesme spajaju epski, glasan nastup sa hermetičnim, podzemnim izrazom i to na kraju ispada lepa kombinacija:

https://plaguebearerwa.bandcamp.com/album/summoning-apocalyptic-devastation

Cave of Death Volume 1 je kompilacija death metal bendova koji sarađuju sa portugalskim Brutal Cave Productions i ovde ima dosta sirovog, podzemnog a dobrog death metala. Bendovi su Vile Apparition, Congealed Putrescence, Constant Torment, Horrifier i  Goredawn, dakle, ekipa sa tri kontinenta, a old school death zvuk koji se nudi je konstantno dobar i ako ste ljubitelj, uživaćete:

https://brutalcaveproductions.bandcamp.com/album/volume-1

Evo nas na kraju. Dakle, multižanrovske stvari i heavy metal. Muzika koju izvode moskovski Melancholy je suviše kompleksna i žanrovski raznovrsna da bih mogao da je svrstam i u jednu određenu podvrstu metala, ali recimo da će publika sa veoma ovtorenim umom uživati u njihovoj kombinaciji progresivnog metala, blek metala, simfo-metala, alternativnog metala, gotike... Album Че​р​н​ъ im je osamnaesti za više od dve decenije rada i mada bend možda stvarno preteruje sa brojem izdanja, ovo je impresivno sklopljena i odlično producirana ploča zanimljivih, odlično realizovanih pesama:

https://melancholyrussia.bandcamp.com/album/--2

Dakle, Primitive Man i Full of Hell su se udružili za potrebe snimanja albuma Suffocating Hallucination i čak i da ne znate da se radi o kraljevima death sludge metala sa jedne strane i mučnog, psihodeličnog grindcorea sa druge, naziv izdanja vam govori sve što treba. Ovo je ULTRA brutalno, sporo, teško, abrazivno i zastrašujuće. Ali je i odlično. Pet pesama sporog, doslednog prebijanja, sa jako teksturiranim zvukom i neretkim prelascima u čist power electronics, jedna od najbrutalnijih ploča koje ćete čuti ove nedelje, ali i jedna od najtranscendentnijih:

https://primitivemandoom.bandcamp.com/album/suffocating-hallucination

Ričmondski .gif from god su bučni ali i dosta maštoviti na svom trećem albumu, Digital Red. Njihova muzika, u osnovi hardcore/ screamo ovde je zaoštrena do krajnjih granica, puna disonanci i tenzije ali i brutalnih metal rifova sa druge. Nije lako da se izdrži ali ovo je gusta, slojevita muzika koja se pritom ne gubi u širini vizije već uvek drži fokus. Lepo:

https://giffromgod.bandcamp.com/album/digital-red

Japanski kraljevi simfonijskog blackened power metala, Ethereal Sin vraćaju se sa svojim petim albumom a koji je nastavak prethodnog, iz 2021. godine. Nazvan Time of Requiem Part. 2 ovo je opus melodičnoh, energičnih tema, često izvučenih skoro direktno iz folklorne tradicije, aranžiranih grandiozno (i grandiozno kičasto, naravno ALI MI NI NA ŠTA DRUGO NE BISMO PRISTALI) pa odsvirano žestoko i znojavo. Yama Darkblaze pošteno izgara na black metal vokalima a bend pesme drži kompaktnim i upečatljivim, bez rasplinjavanja u simfonijskim ambicijama. Odlično:

https://etherealsin.bandcamp.com/album/time-of-requiem-part-2

Šveđani Smoking Snakes sviraju vrlo korektan sleaze metal na EP-ju  Restless and Wild. Ovo su tri pesme srednjeg, žustrog ali dostojanstvenog tempa sa finim rifovima i himničnim refrenima, produkcijom koja je modernija ali ne bezlično dinamična i sve to na gomili iako ne donosi bogznašta novo u žanr, zvuči kvalitetno i ubedljivo. Ako ste ikada voleli Cinderellu, Ratt i slične stvaraoce koji su harali osamdesetima, Smoking Snakes su gotenburški odgovor u pravom registru:

https://smokingsnakes.bandcamp.com/album/restless-and-wild

Kanađani Cromlech su čekali deset godina da snime svoj drugi album, Ascent of Kings i ovo je jedna pomalo šizoidna, ali zabavna smeša epskog doom metala, klasičnog heavy metala, speed metala... Cromlech ne žele da se odluče za jedan žanr ali njihova muzika ima jedan epski, maltene operetski kvalitet koji je nekako povezuje u ne baš skladnu ali funkcionalnu i zabavnu celinu:

https://cromlechdoom.bandcamp.com/album/ascent-of-kings

Lunar su iz Sakramenta i njihov progresivni metal je u JEBENO odličnoj formi na trećem albumu, The Illusionist. Ovo je blisko devintausendovskoj školi progresive, sa dosta viruozne svirke, ali i sa pesmama koje često skrenu u smeru postmodernog pačvorka a to nekako lepo funkcioniše. Lunar su, dakle, odlični muzičari, kadri da sviraju u raznim stilovima, ali, još važnije, u stanju su da napišu pesme u kojima ti silni stilovi uspelo stoje jedan uz drugi i tvore smislene celine. Masivan respekt:

https://lunarbandofficial.bandcamp.com/album/the-illusionist

Albm nedelje! Denverski prog-det-trešeri Necropanther najavljivali su poslednjih godinu dana svoj četvrti album, Betrayal dosta samouvereno, ali ne bez razloga. Voleo sam sva njihova dosadašnja izdanja ali Betrayal je najzrelija i najzabavnija ploča koju je ovaj i inače zabavni (i prilično zreli) sastav u životu snimio. Doduše, ovo ide po cenu jednog dela njihove do sada karakteristične, pomalo goofy persone u muzici koja je nekako uspevala da prozre i pored progresivnih tendencija. Betrayal je siguran u sebe, neposredan, vrlo žestok (najbrži album koji je bend do sada snimio) i sa momentima epske melodije verovatno prikladan da ga sluša i melodic death metal publika. Ako imam zamerku to ide na mastering koji je ovde jako glasan i čini slušanje muzike napornijim a što je greota s obzirom da Necropanther i pored sve trešerske cepačine zapravo imaju puno prelepih malih detalja na ovom albumu. No, ne mogu da lažem, kada ovo slušam srce mi je puno a na licu igra osmeh i kupio sam ga na Bandcamp Friday da bend dobije više para. Ako do sada niste slušali Necropanther, ovo je idealno mesto da uskočite:

https://necropanther.bandcamp.com/album/betrayal

 

[Meho Krljic]

Dosta dobre muzike ove nedelje, bar da nam se malo skrene pažnja sa činjenice da živimo u državi čiji predsednik i apsolutni vladar sad osniva „narodni pokret za državu“. Jebote. Da nema metala preostala bi nam samo najcrnja depresija a malo bi nas to preživelo.

Idemo onda odmah nablek metal. Poljaci Horda imaju drugi album, Form i njihov „blasfemični blek metal sa elementima death metala“ je ovde u, da izvinete, dobroj formi. Ne da sad bend osvaja velikom originalnošću, ali u domenu tog vrlo jasno opisanog i sada već instant prepoznatljivog poljskog blek metala, Horda nam pruža jedan profesionalni kvalitet. Dakle, solidne pesme, odlična izvedba, pristojna produkcija. Hordu najpre izdvaja sklonost povremenim, hajde da kažemo, izletima u atmosferu koji nisu shoegaze tipa već više asociraju na nekakvu filmsku muziku i to fino oplemenjuje njihov materijal. Kvalitetno:

https://hordaofficial.bandcamp.com/album/form

Kalifornijski trio Threnodist ne samo da je eksplicitno antifašistički i generalno levičarski nastrojen – na kraju krajeva EP im se zove  Make the Class War the Last War – nego je i njihov blackgaze materijal meni iznenađujuće prijao. Ovo je vrlo asertivno spojen shoegaze pop sa blek metalom u odnosu tako da ni jedan od dva stila ne dominira i rezultati su NEOČEKIVANO odlični. Mislim, naravno, ovo ima još da produkcijski sazreva itd. ali Threnodist imaju ekstremno zdrav koncept sa vrlo meditativnim, dostojanstvenim  shoegaze temama i atmosferama i inteligentnim načinom da se to smisleno spoji sa blastbitovima i vrištanjem. Generalno meni većina blackgaze bendova zvuči isto, ali Threnodist se izdvajaju pa ih preporučujem za overu. EP pored tri normalne pesme ima i verzije istih pesama bez pevanja za maksimum hipnoze:

https://threnodistsf.bandcamp.com/album/make-the-class-war-the-last-war

O grčkom projektu Median Omega se ne zna baš bogznašta, mada slutim da je ovo jednočlana postava. Debi album, Insolence, jedva da prebacuje pola sata, i ima tipično prebudženu produkciju gde se komprimovanjem preko svake razumne mere malko prikriva da je ovo generalno jeftino. Ali nije rđavo, da se razumemo. Kogod da ovo svira ume da napiše rif i mada pesme imaju previše „atmosfere“ za moj ukus, mislim da će se ljudima koji generalno vole moderni i atmosferični blek metal ovo dopasti:

https://medianomega.bandcamp.com/album/insolence

Ruski Zasłon na svom debi albumu, А​л​т​а​р​ь о​т​ч​а​я​н​и​я donosi interesantnu, pomalo eksperimentalnu formu blek metala. U prvom redu, ovo je bend bez gitare u postavi pa multitrekovana bas-gitara obavlja sve melodijske i harmonske poslove i ovo ne samo da bendu daje poseban karakter već i odlično zvuči. Drugo, pesme su, pa, dobre, sa intrigantnim rifovima i finom smenom brzih delova i pokretačkih srednjetempaških mošerskih deonica. Ovo je i dalje blek metal i ima potrebno zrnce atmosfere da se kvalifikuje za kategoriju atmobleka, ali je osvežavajuće usredsređen, uposlen, oštar i ne gubi se u atmosferičnim gestovima tako karakterističnim za istočne Slovene. Album pritom plaćate koliko hoćete:

https://zaslon.bandcamp.com/album/-

Slovenci Sovrag na svom debi albumu, Perfect Form from Chaos Born sviraju, kako sami kažu blackened melodic death/ thrash metal, ali za  moj brutalni, jelte, ukus ovo nije bilo PRETERANO melodično, sa melodičnijim naglascima rezervisanim za posebne harmonske delove ili solaže. Ostatak muzike je rifaški, mošerski i to meni lepo prija. Zanimljiv debi:

https://sovrag.bandcamp.com/album/perfect-form-from-chaos-born

Mora se priznati da kalifornijski jednočlani Devouring Famine zvuči moćno na novom singlu, The Devouring Phantoms. Ovo su dve pesme snažnog, energičnog a atmosferičnog blek metala gde autor demonstrira svoju viziju ovog žanr ai odlično mu ide. Projekat je počeo sa radom prošle godine, snimio nekoliko demoa pa i jedan album, ali ovo je, naravno, prvo što ja slušam od njega i impresioniran sam. Ovo jeste onaj moderniji blek metal, ali je stvarno punokrvan i kvalitetan. Dobra energija, dobra atmosfera čak i solidna produkcija, impresivno:

https://devouringfamine.bandcamp.com/album/the-devouring-phantoms

Grčki blek metal bendovi Sad i Hor nas baš mučki tizuju. Njihov split album, Unholy Devastating Trinity izlazi tek prvog Aprila i do tada na Bandcampu mogu da se čuju samo tri pesme. A mislim, ovo je sjajan album. Kako znam? Pa, ima ceo na JuTjubu na omiljenom, jelte, promotivnom kanalu. I, album je, jelte, sjajan. Ovo je old school sirovina, gde Sad malo povuku i ka d-beat hardcoreu a umeju da se bave i atmosferom a Hor prže jako sirov, melodičniji blek metal koji zvuči kao da se bori da izađe iz garaže, a to je najtužnija garaža na svetu a, jebiga, garaža je, i dobro je to:

https://horblackmetal.bandcamp.com/album/unholy-devastating-trinity
https://www.youtube.com/watch?v=2sFAdxl9M5Q

Shadows of Algol iz Tuskona u Arizoni vrlo solidno zakucavaju sa svojim novim EP-jem, Transformation of the Desert-Witch. Bend pravi dosta velike pauze između izdanja i još nije  snimio album, ali ako se na stranu stavi dosta sirov, jeftin kvalitet produkcije, ovo je vrlo pristojan, agresivan blek metal koji ne komplikuje nego se prepušta jedom organskom razvoju kompozicija i mada ide od brzog ka vrlo sporom od početka do kraja ovog materijala, to čini ubedljivo, nudeći pustinjske teme i osoben karakter. Cena daunlouda je trenutno 666 dolara, što sugeriše da bend želi da prodaje fizičko izdanje ali fizičkog izdanja nema u ponudi u ovom trenutku tako da, proveravajte periodično...

https://shadowsofalgol.bandcamp.com/album/transformation-of-the-desert-witch

Irski Imperial Demonic kažu a njihova muzika predstavlja posvetu „upeglanijem“ blek metalu sa kraja devedesetih i ovo je zapravo vrlo tačan opis. Minialbum Beneath The Crimson Eclipse ima sve što biste očekivali, melodične a preteće rifove, energičnu, vrlo tehničku svirku, iskomprimovan, pažljivo miksovan zvuk i visok, maničan tempo. Meni se ovo JAKO dopada jer, jelte, rekonstruiše blek metal matricu koju veoma volim a na jedan savremen, dovoljno originalan način pa od mene Imperial Demonic dobijaju jake preporuke:

https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse

Belgijski metal pregalac Déhà je rasformirao jedan od svojih približno milion solo projekata, Merda Mundi, ali ne pre nego što je ponovo snimio materijal sa prva četiri demo snimka ovog benda. Requiem je, zato, album sa dvadeset i dve pesme sirovog, ličnog blek metala iz srca andergraunda, pa ako volite Déhu i ono što on inače radi, ovo vas neće razočarati. Naravno, plaćate koliko hoćete:

https://merdamundi.bandcamp.com/album/requiem

Minenwerfer su iz Sakramenta mada sve, od naziva benda, preko pseudonima članova, pa do tematike (Prvi svetski rat...) sugeriše da su u pitanju Nemci. Nisu, nego Kalifornljani, ali četvrti album, Feuerwalze zvuči kao da je zaista stigao direktno iz rovova Prvog svetskog rata sa svojim ekstremno abrazivnim pesmama, sumanutim tempom i vrištanjem iz petnih žila. Ovo nije „war metal“ kako ga obično razumeju drugi metalci. Ovo je kao da vas zaista mrve u drobilici za metal a naokolo besni rat:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/feuerwalze

Genocidal Rites iz Ohaja sviraju muljav, hermetičan, bestijalan blek metal. EP Exsanguination of the Gods ima tri pesme prečišćenje mržnje (pre svega prema abrahamovskim religijama) i prljavih distorzija, sa pesmama koje beže od klasične rokenrol strukture i više zvuče kao da slušate prenos borbe demona u paklu. Lepo:

https://genocidal-rites.bandcamp.com/album/exsanguination-of-the-gods

Čim čujete par taktova debi albuma benda Petit Nuage Noir, nazvanog Among the Graves, znate da su u pitanju Poljaci. To je jedna već prepoznatljiva kombinacija upeglanosti, maštovitosti, melodičnosti i čvrstine. Among the Graves je satanistička ploča ali u onom uzvišenom, grandioznom stilu koji opet ne sprečava bend u brzoj vožnji i abrazivnom čukanju. A sve dosta kreativno i zanimljivo, sa dosta iznenađenja i old school referenci. Poljska isporučuje:

https://petitnuagenoir.bandcamp.com/album/among-the-graves

Malignus je pak iz Ekvadora i Death Manifesto je četvrti album projekta koji je u principu jednočlano preduzeće, ali sa dodatim bubnjarem. I, kao i popriličan broj jednočlanih projekata i Malignus ima određenu hermetičnu dimenziju, ali ovaj album ima priličan broj lepih ideja i svežih koncepata, sa sve citatima klasične muzike ukusno ubačenim između blek metal mračnjaštva. Produkcija je jeftina, ali album se lepo sluša:

https://malignus1.bandcamp.com/album/death-manifesto

Australijsko-ukrajinski Unfelled sa svojim debi albumom, Pall Of Endless Perdition izlaze na teren veoma borbeno. Ovo je projekat članova Woods of Desolation, Drudkh i još mase drugih bendova, a orijentisan ka surovom, paganskom zvuku. Iako se i ovde može pričati o atmosferi, fakat je da je album pun ljute, agresivne svirke i da mu se melodičnost jedva čuje pored brutalnog zvuka i ubistvene izvedbe. Lepo:

https://unfelled.bandcamp.com/album/pall-of-endless-perdition

Četvrti album austrijskih Asphagor, nazvan Pyrogenesis na zanimljive načine meša klasični, agresivni black (i black-death) metal sa elementima post-blek pa čak i blackened rock’n’roll muzike. Ovo je raznovrsna ploča odlične produkcije i sa očigledno puno razmišljanja uloženog u njeno kreiranje. Iako ne mogu da kažem da mi se tu sve podjedako dopada Asphagor imaju podršku za trud i raznovrsnost:

https://asphagor.bandcamp.com/album/pyrogenesis

O, baš su me iznenadili poljski Cisza svojim debi albumom She Yearns for Others Worlds. Bend svira već duže od pola decenije i vidi se da se ovde dosta radilo na brušenju zvuka i koncepta pa post-blek metla koji Cisza svira zvuči jako inventivno i sveže. Mislim, već je kliše da su poljski blek metal bendovi kvalitetni i maštoviti, ali, evo Cisza potvrđuje da to nije puki lip service i da vredi držati oko na ovoj sceni. Album koji nudi nešto zanimljivo i originalno sa svakom pesmom a pritom ozbiljno prži. Poslušati!

https://cisza.bandcamp.com/album/she-yearns-for-other-worlds

Idemo dalje sa stoner rokom, doom metalom, hard rokom, sludge metalom i psihodelijom. Barren Heir iz čikaga sviraju moćan sludge metal na svom novom albumu Died Down. Ovo je bučan, snažan materijal koji ne dobacuje ni do pola sata ali teško da bi iko izdržao ovakvu kanonadu da traje mnogo duže. Barren Heir odvaljuju od batina i mada im muzika nije glupa, naprotiv, ima osećaj za detalj i dinamiku, pa i atmosferu sa svojim strateški korišćenim disonancama, toliko je jaka i tvrdo producirana da vas posle njih sve boli. No, pesme su JEBENO ODLIČNE pa ćete posle malo odmora sami tražiti još koju rundu. Sjajno:

https://barrenheir.bandcamp.com/album/died-down

Rimski FVZZ POPVLI odlično zvuče na svom trećem studijskom snimku, albumu III. Bend ima dosta iskustva a za ovaj album (snimljen još 2020. godine ali valjda tek sada dorastao da izađe) kombinuju se fuzz rock, acid rock, garažni pank i klasičan stoner, da bismo u konačnici imali zapaljivu smešu rokenrol gruva, faza i buke. Opasno je ovo, psihodelično na vrlo sponatn način, žustro i sirovo a ipak sa jednim finim stilom, baš ga treba gustirati:

https://fvzzpopvli.bandcamp.com/album/iii

Za ljubitelje grandžerske verzije stoner roka, Vulture City iz Rejkjavika prže sedam zaraznih, šmekerskih pesama na svom istoimenom albumu. Ovo je vrlo sigurno napisano, sa odličnim, zdravim zvukom koji je HEAVY a da nije izbetoniran u masteringu (bas-gitara je vrlo lepo postavljena u miksu i odlično drži srazmerno tanje gitare) i pesmama koje istražuju više dimenzija teškog roka sa samouverenošću i šmekerskim stavom. Odlično:

https://vulturecity.bandcamp.com/album/vulture-city

Bog Monkey su tri lika iz Atlante od kojih su dvojica (ne znajući) imala COVID-19 snimajući album Hollow. Muzika stoga zvuči sirovo i, wait for it, zarazno. Ovo je snimano uživo u prostoriji koja čak nije ni pravi studio pa je sirovost očekivana ali ne smeta, muzika je zaista pristojan fuzzirani, bučni rok, i na momente puna tih lepih, lepljivih rifova i zaraznog (na bis!) gruva. Ovo nije, da podvučem, puko džemovanje, i dobijamo prave pesme, sa pevanjem, ali sve zvuči primereno anarhično i – bolesno!

https://bogmonkey.bandcamp.com/album/hollow

Metuzalem je novi zagrebački death doom kvintet ali sastavljen od starih članova, tj. od ljudi sa dosta iskustva u sviranju eksdtremnog metala. Otud i album Infra zvuči vrlo ubedljivo i zrelo. Ovo je, naravno, old school doom death metal, kao ispao iz devedesetih ali sa najbolje strane devdesetih, lepo napisan, majstorski odsviran i fino produciran. Prijatna doza stare škole za nas matore:

https://metuzalem.bandcamp.com/album/infra

Aivvass su nemački „okultni folk dom metal“ kombo sa dva EP-ja kojima su debitovali istog dana. Occult Rites i i II donopse dopadljive folk i akustične teme i hermetični, mračni doom metal koji ipak ima aspiracije da u toj pomrčini koju sa sobom nosi bude malo raznovrstan i bend definitivno ima određenog štofa:

https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-i
https://aivvass.bandcamp.com/album/occult-rites-ii

We Follow the Earth spada u onu podvrstu doom metala koja se bavi kosmonautskim, jelte fantazijama o izolaciji, samoći, gubljenju u prostranstvima kosmosa. Lighbearer je EP snimljen u „polujednočlanom“ aranžmanu od strane Matthewa Crottsa iz Severne Karoline i mada je ovo dosta jednostavna muzika, zasnovana na mnogo ponavljanja prostih tema, ona ima atmosferu i jedan otmen, dobar fokus. Producirano jeftino ali ima stila:

https://wefollowtheearth.bandcamp.com/album/lightbearer

Irski Shadows Calling nudi teški rok sa odličnim ženskim vokalima na EP-ju Spirit Shifter. Ovo je generalno lepo napisano, dobro producirano, odsvirano ljudski i sve zvuči vrlo „mejnstrim“ ali bez sad neke negativne konotacije koju bi ta reč mogla da proizvede. Hoću reći, ove pesme bi bilo lako zamisliti da čujete na radiju ali da ih tamo čujete, obratili biste pažnju i sa odobravanjem klimnuli glavom:

https://shadowscalling1.bandcamp.com/album/spirit-shifter

Astral Hand su sjajan psihodelični bend iz Milvokija čiji je debi album, Lords of Data spreman, kažu, tri godine. Ovo je slojevit a fokusiran heavy psych u kome fazirane gitare i raspevani sintisajzeri imaju podjednaku važnost a pevač zvuči kao drusnija, svakako mlađa verzija Ozzyja Osbornea. Čoveku je za sreću nekada potrebno samo malo a Astral Hand pružaju više nego malo, gradeći monumentalne, bučne a opet ne preteće konstrukcije od hevija i metala. Odličan album:

https://astralhand.bandcamp.com/album/lords-of-data

Denverski Vakara imaju jako sladak EP, Mythos sa tri pesme koje mešaju klasičan metal sa zdravim desert/ stoner rokom. Fina je to kombinacija rifova, gruva, melodičnog a šmekerskog pevanja i vrlo kul gitarskih solaža. Lepo je kada ovakvi bendovi mrdnu iz bluz osnove ali mrdnu u pravu stranu. Meni je ovo baš lepo leglo pa treba da se posluša:

https://vakara.bandcamp.com/album/mythos

Dirge iz Mumbaja kidaju jako težak, kao, post metal, ali istotoliko i betonirani sludge metal. Isotimeni Album ima četiri pesme opakog zatrpavanja rifovima, ali i sa dosta, jelte, emocije i atmosfere da se ne kaže da je sve na silu. I dobro je. Treba ga izdržati jer je zvuk težak, iskomprimovan i naporan, ali pesme jesu dobre u svojim dugačkim, ambicioznim aranžmanima i bend ima mnogo zanimljivog da ponudi:

https://dirgeindia.bandcamp.com/album/dirge-2

Lajpciški Goat Explosion imaju suviše šmekersko ime za jedan ipak malo i uzdržan stil stoner metala koji se svira na albumu Threatening Skies. Mislim, slatko je ovo, sa pesmama koje mešaju heavy metal i stoner rock i oće da potraju i po petnaest minuta a tamo gde Goat Explosion nemaju na eksplozivnosti i ekonomičnosti, imaju na emociji pa poslušajte svakako:

https://thetrvegoatexplosion.bandcamp.com/album/threatening-skies

Francuski Triglöth sa svojim prvim i istoimenim EP-jem smešta se negde između stoner roka, thrash metala i panka i sve to ima jednu atmosferu energične, bučne žurke. Sa naslovima peama poput Satanic V8 Motor Engine i Shane’s Addiction, mislim da je jasno na kojim se koordinatama pronalaze ovi ljudi pa ako vam je do malo provoda, ukucajte ih u GPS:

https://trigloth.bandcamp.com/album/trigl-th-ep

Argentinski Sahara imaju živi album, nazvan samo Live! i ovo zvuči kao neki spaseni snimak iz neke uklete kasabe. Mislim, nije zvuk loš, ali sve ima jedan decidno uderground miris i Sahara ovde imaju priliku da pruže sirovu a disciplinovanu izvdbu nekih od svojih najvećih, eh, hitova. Šest pesama eneregičnog stoner-desert rocka za ljubitelje:

https://thecurseofsahara.bandcamp.com/album/live-lp

Italijanski Cripta Blue izdaje za Argonauta Records, dakle odmah valja obratiti pažnju. EP Rather with the Devil je, očekivano, odličan, nudeći duševan, bluziran teški rok sa vrlo old school zvukom, pristupom i naklonom psihodeliji. Sve to sjajno zvuči a srednja od tri pesme je i obrada kultne Devil Got My Woman Skipa Jamesa, snimljene pre više od devedeset godina. Sjajno:

https://criptablue.bandcamp.com/album/rather-with-the-devil

Ove nedelje kalifornijski Ripple Music ima novi album norveških Håndgemeng. Nazvan Ultraritual, ovo je album snažnih rifčina, dobre produkcije i jedne vesele, partijaške atmosfere. Håndgemeng sebe opisuju kao stonercore bend ali ova muzika je sofisticirana više od onog što čovek očeuje kada vidi „core“ i pored žestokih rifova i grubih vokala, ovde dobijamo i dovoljnu količinu dinamičkih variranja da budemo zadovoljni. Sa Ripple Music obično nema greške pa tako ni danas:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/ultraritual

Rimski Heavy Psych Sounds records ove nedelje izdao je živi album njudžersijevih šampiona teškog roka, The Atomic Bitchwax. I, jebiga sad, Live At Freak Valley Fest je razbijanje od početka do kraja. Snimljen u Nemačkoj, prošle godine, ovo je album na kome ugledni sastav zvuči jako raspoloženo, cepajući svoj drski, napaljeni rokenrol sa minimumom poze i maksimumom energije. Zvuk je živ i energičan – ne preterano dinamičan, da se razumemo – a pesme sjajne. Nikako ne propustiti:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-atomic-bitchwax-live-at-freak-valley-fest

Isti izdavač ima i živi album, Live At Hellfest teksaškog benda Duel. Ovo je naravno, moćno, gruverski, bluzerski i metalski žestoko i mada je zvuk i ovde malo preterano ispresovan za moj ukus, bend ima dobre pesme i puno karaktera pa svako ko voli teški rok i metal na ovom albumu ima da pronađe puno razloga za sreću:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/duel-live-at-hellfest

Prelazimo u brže forme: thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A dopadljiv, sirov thrash metal nude nam na svom demo snimku Unholy Sacrifice Belgijanci World Decay. Ovo su dve pesme sirovine ali fine sirovine, ako smem da tako kažem, sa dobrim trešerskim rifovima, paklenim vokalima i energičnim a opet ne prebrzim tempom. Vrlo old school, prilično kul.

https://worlddecay.bandcamp.com/album/unholy-sacrifice

Guillotine iz Nju Hempšira zvuče brutalno na svom novom EP-ju, Wrongful Death. Ovo su tri pesme koje nisu toliko brze koliko je njihov thrash metal napet, pun opresivnih disonance među dobrim rifovima, nabijen snažnim, eksplozivnim ritmom i na kraju ukrašen grubim, jedva kontrolisanim vokalima. Kvalitetno i originalno:

https://guillotinenh.bandcamp.com/album/wrongful-death

Never Reborn su iz Arizone i njihov thrash isto ne preteruje sa brzinom, mešajući zdravu trešersku osnovu sa heavy metalom, ali i elementima black i death metala. Debi album, Ashes of Our Past u rezultanti ima jednu zlu, ali gruversku dispoziciju, nudeći deset pesama koje zvuče dobro i drže tu atmosferu napetosti kako treba. Dobra produkcija, bend sa karakterom, preporuke:

https://neverreborn.bandcamp.com/album/ashes-of-our-past

Francuzi Warfaith imaju neke izvrsne thrash komade na svom drugom albumu, Atomic Hangover. Uzmite, recimo Light your fire with beer koja profitira od odlične svirke i produkcije, ali i finog spoja brzine, agresije, melodije i humora. Album je kao celina pun sjajnih ideja i pesme su dobre, ali ima ih puno, čak 11, i treba ostati uključen, jelte, svo to vreme. No, Warfaith nisu naporni, ovo je old school thrash koji voli da se zabavlja (bend sam pominje Tankard i, naravno, Municipal Waste) i album svakako vredi poslušati makar i iz više cugova, pun je slatkih iznenađenja:

https://warfaithwtf.bandcamp.com/album/atomic-hangover

Mur.Doc 104 sa Malte zvuče besno i opasno na novom i u suštini prvom EP-ju, The Undying. Ovo je thrash metal koji kipti od gneva i vozi vrlo oštre rifove, te kome čak ni ne treba nekakav brz tempo da objasni šta ima. Dobra produkcija i vrlo lepo kanalisana energija:

https://murdoc104.bandcamp.com/album/the-undying 

Sacrificial Mercy su kanadski thrash/ crossover bend sirovog zvuka i nemelodične, agresivne svirke. Krosover ume da bude zabavan, zarazan itd. ali EP Misanthropic Disposition je zblja više mizantropski postavljen i ovo je ružna muzika za ružne ljude. U najlepšem smislu:

https://sacrificialmercy.bandcamp.com/album/misanthropic-disposition

Blue Harbour iz Kalgarija sviraju dosta ambiciozan hardcore izmešan sa metalom. EP Drown With Us je sa svoje tri pesme pun ne samo pank i metal rifova, stalnih promena ritma i disonanci već i zaista dramatičnih vokalnih izvedbi koje kreiraju čitave male pozorišne komade. Sve to na kraju bude eksplozivno i zabavno pa bih rekao da je ovo odličan debi za novu kanadsku ekipu:

https://blueharbour.bandcamp.com/album/drown-with-us

Kick The Clown iz Worcestera su zapravo hardcore punk starije škole. EP  My Perfect Sunday čak i ima pesmu koja se zove A Hardcore Song i ona je kao i ostale više „tongue in cheek“ nestašna nego što prorađuje mačo agresiju koja je postala zaštitni znak hardkora nakon devedeetih godina prošlog veka. Ovo je dakle materijal koji više polaže na duh i maštovitost nego na nabadanje i ja to moram ekstremno da cenim.

https://kicktheclown.bandcamp.com/album/my-perfect-sunday

Za porciju surovog ali odličnog panka, tu su Brazilci Realife. Album Cesium-137 ima elemente hardcorea i metala, ali ovo je pre svega sigurni u sebe, karakterni horror-punk, bučan, energičan, sa dvanaest pesama koje idu brzo i osvajaju ogromnim šarmom.

https://realifehorror.bandcamp.com/album/cesium-137

(Kraj u sledećem postu)
 

[Meho Krljic]

Belgijanci Behind Bars, naprotiv, voze mešavinu groove metala i nabadačkog moshcorea kakva bi meni trebalo da se ne dopada, ali, EVO PREOKRETA, album All in Due Time je meni vrlo prijatan. Valjda su rifovi odlični (jesu), zvuk vrlo zdrav (jeste) i pevanje uspeva da bude standardni hardcore lavež a da zvuči propisno duboko, puno, moćno. Nisam ni ja od kamena i mene ovaj album radi od prve do poslednje pesme (a u kojoj, toj poslednjoj, ovo skoro da pređe u death metal).

https://behindbarsofficial.bandcamp.com/album/all-in-due-time

Infernal Gaze iz Virdžinije pak mešaju death metal sa hardcoreom pa EP Appalachian Death ima tri kratke, kompaktne pesme srednjetempaškog gruva. I sasvim je dobar. Ovo je vrlo heavy a skromno, protežući se koliko mu je guber dugačak i nudeći i hardcore i death metal publici sve što vole:

https://infernalgaze.bandcamp.com/album/appalachian-death

Grime su iz Indonezije i cepaju teški, gruverski srednjetempaški hardcore. Bend je ljut i črvst – proklamacija Government Rulez Is Murder bi trebalo da dovoljno govori – pa njihov beatdown stil ima svu potrebnu težinu i napumpanu snagu da zadovolji ljubitelje. Demo 2023 ima četiri pesme sa mračnim, hromatskim rifovima i vokalima koji idu celim putem od pank recitovanja do death metala:

https://grimeunitz.bandcamp.com/album/demo-2023

Takođe iz Indonezije su Fight Another Day sa samo dve pesme na EP-ju Open Mind. Kvalitetno, energično, dobro producirano, i ovo je teški metlaizirani hardcore koji voli i malo trešerske brzine. Odlično to zvuči plus plaćate koliko hoćete:

https://fightanotherday.bandcamp.com/album/open-mind

Teški, metalizirani hardcore dolazi i iz Beograda. Blankfile su svoj EP Gold Standard snimili u Beogradu i Kruševcu ali je miks rađen u SAD i ovo zvuči vrlo svetski što se tiče kvaliteta produkcije. Muzički, ovo je prilično old school varjanta moshcorea, sa jasnim ’90s gangsterskim senzibilitetom ali dodatim novovekovnim ukrasima i to, uz tu bogatu produkciju, zvuči vrlo dobro. Respektčina.

https://blankfile.bandcamp.com/album/gold-standard

UltraMantis Black su iz Moldavije i sebe doživljavaju pre svega kao veganski strejt edž hardkor bend. Ali muzika na EP-ju  Feed the Soil with Revenge će zadovoljiti i metalce. Ovo je atmosferično, mračno, energično a opet odmereno, da ne bude da se samo udara bez reda i poretka i UltraMantis Black, kao mnogi drugi dobri ljudi daju daunloud po ceni koju sami odredite. Šmekerski!

https://ultramantisblack.bandcamp.com/album/feed-the-soil-with-revenge

Teksaški Judiciary su negde na liniji crossover-thrasha ali su veoma žestoki i HEAVY pa je album Flesh + Blood maltene i za death metal publiku. Ovo je vrlo tehnički nabrijan, ambiciozno aranžiran a brutalan thrash/ core metal sa kratkim, ubitačnim pesamama i betonski tvrdim zvukom. Odlično:

https://judiciarytx.bandcamp.com/album/flesh-blood

Forced Torment iz Takome navodno sviraju hardcore ali živi snimak Promo 2023 je toliko bučan u svoje dve pesme da ko zna... možda sviraju i metal. Šalu na stranu, ovo je BUČNO ali i solidno odsvirano, stameno i ubedljivo pa ko voli brutalnost ovo može da kupi po ceni koju sam odredi:

https://forcedtorment253.bandcamp.com/album/promo-2023

10,000 Rambos su iz Klivlenda i pored sjajnog imena za bend, imaju i solidno ime za EP. Old Men Dying ima četiri pesme veoma dobrog grindcorea, sa teškim, moćnim zvukom, energičnom svirkom i dobrim vokalima. 10,000 Rambos nisu nekakvi podrumski štakori već pravi muzičari koji znaju i kako se pišu pesme i kako se namešta zvuk i onda ovaj materijal zvuči profesionalno i ubedljivo, a pesme su i dalje kratke, efikasne i ubitačne. Odlično:

https://10000rambos.bandcamp.com/album/old-men-dying

Hospital Bomber iz Njujorka imaju kratak demo nazvan Demonstration of Two Songs i ova jednostavnost u imenovanju preslikava se i na muziku koja je jednostavni, old school deathgrind kog ne zanimaju nikakve nove, moderne fore nego samo bolesno, brutalno cepanje. Udarnički, posebno kad krenu superteški slemovi:

https://hospitalbomberlidm.bandcamp.com/album/demonstration-of-two-songs

Pa onda isto iz Njujorka stižu isto deathgrind orijentisani Deprived Existence. EP Ape Thirstopolis pored dve autorske pesme ima i tri obrade The Black Dahlia Murder (iz naslova se provaljuje koje), i to iz njihove najbolje faze i ja ne mogu sem da izrispektujem. Deprived Existence su dva lika koji ove pesme odrađuju IZVRSNO a i njihova dva komada su dobra pa to po ceni koju sami odredite dolazi kao obavezna lektira:

https://deprivedexistence.bandcamp.com/album/ape-thirstopolis-2

I još deathgrinda stiže nam iz Poljske sa novim albumom kvarteta Straight Hate. Slaves Of Falseness ima šesnast kratkih, vrlo efektnih pesama odsviranih u visokom tempu i sa dosta zanatskih kvaliteta. Straight Hate vole nizak, death metal štim i tehnički preciznu svirku ali vole i grindcore eksplozivnost i neposrednost pa je ovo vrlo dobra kombinacija:

https://selfmadegod.bandcamp.com/album/slaves-of-falseness

Španski Convulsions, pak, voze suberbrzi, klasični grindcore (sa sve maltene direktnim citiranjem ranih Napalm Death) i EP  Grindcore Not War je najava za album koji stiže kasnije ove godine. Sa pet brzih i kratkih pesama se Convulsions predstavljaju u idealnom svetlu, nudeći vrhunski dobru svirku i kvalitetnu produkciju, podsećajući na suštinu grindcorea koja nije u „odvratnosti“ već u kompresiji ekstremnog metala i panka u jednu do prskanja nabijenu formu koja u slušaocu proizvodi čist adrenalin. PREMOĆNO. A plaćate koliko hoćete, pa budite JEDNOM čovek:

https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/grindcore-not-war

Nešto mi simpatičan bio Demo 2023 benda Mortuary Slab iz Hamiltona u Ontariju. Ovo su dve pesme sirovog old school death metala  koji ide napred stamenim korakom i hipnotiše svojim ponavljajućim rifovima i mada postoje izmene tempa, sve zvuči kao jedan ritualni, opčinjujući napev. Zvuk baš jeftin ali sve na gomili prilično dobro. Death metal treba da bude ovakav, mučan, zajeban, težak, ali ultimativno pročišćujuće iskustvo za slušaoca:

https://mortuaryslab.bandcamp.com/album/demo-23

Kad smo već kod old school death metala, australijski Grimoire su se posle skoro trideset godina nakon izlaska prvog i jedinog demo snimka, Wake Me, When It's Over, okupili i snimili isti materijal ponovo, dodali jednu pesmu i to nazvali Wake Me. I... nije loše! Ovo je death metal što još zadržava tu neku mladalačku razbarušenost i naivnost ali odsviran dobro i produciran solidno. Zabava:

https://grimersh.bandcamp.com/album/wake-me

Kvebečki Virtusira mi je pažnju privukao pre svega maštovitm (i groznim) omotom albuma We Will Writhe, ali ni muzika zapravo nije rđava. Svakako, kao i dobar deo jednočlanih projekata u ekstremnom krilu metala i Virtusira pomalo pati od neobuzdavanja pa su neke pesme veoma mogle da profitiraju od  ozbiljnijeg editovanja, no ovo je u osnovi zdrav, tehnički, brutalan death metal koji zvuči kao da zna šta radi i ima solidnu produkciju:

https://virtusira.bandcamp.com/album/we-will-writhe

Brazilski Anarkhon su ekstremno hermetični na svom petom albumu Obiasot Dwybat Ptnotun. Ovo je sad neki black death tamniji od noći, pun disonanci i najcrnje zamislive atmosfere, ali Anarkhon svakako ulažu dosta napora i razmišljanja u pisanje pesama i svirku. Sve je to neprozirno za normalne osobe ali ako se ne smatrate sasvim normalnim, apsolutno treba uložiti vreme u slušanje i promišljanje ovog albuma:

https://anarkhonband.bandcamp.com/album/obiasot-dwybat-ptnotun
https://www.youtube.com/watch?v=rBBAkNzPiGM

Želite veoma tehnički death metal, sav sklopljen od komprimovanih semplova i laserski odsečenih edita? Nema problema, tu je belgijski Cause N Effect sa debi albumom Validation Through Suffering koji je miksovao Christian Donaldson, gitarista Cryptopsy. To jeste indikator kvaliteta ovog projekta i mada je u pitanju vrlo „studijska“ muzika, Cause N Effect se ne gube potpuno u efektima i egzibicijama i pesme su pristojno napisane, nudeći dosta kulturnog metal programa radije nego samo procesiju krešenda:

https://cause-n-effect.bandcamp.com/album/validation-through-suffering

Na suprotnom kraju death metal spektra stoje kostarikanski Astriferous čiji debi album, Pulsations From The Black Orb zvuči sirovo, divljački i onostrano. Ne da su Astriferous sad kao neki loši muzičari, nisu, ali njihova muzika je napisana da evocira mračne, htonske dubine ljudske psihe ili kosmosa (ako to već sve nije isto) i da vas baci u ponor košmara svojim pretećim, jednostavnim temama i brutalističkim izrazom. Opako, moćno, mučno i opasno:

https://pulverised.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/pulsations-from-the-black-orb 

Pa onda dolaze na red Angelic Desolation iz Denvera sa svojim drugim albumom, Orchestrionic Abortion. Uprkos tim ozbiljnim imenima i za bend i za album, tekstovi su zapravo humoristički (i, u zavisnosti od vašeg senzibiliteta, VRLO LOŠEG UKUSA) a muzika je kvalitetan, progresivniji, tehničkiji brutal death metal koji me malo podseća na kanadski Killitorous, a što je od mene solidna pohvala. Angelic Desolation nisu TOLIKO „tech“ orijentisani ali jesu dobri muzičlari koji vole malko da zakomplikuju a pesme su energične i zabavne. Odlično:

https://angelicdesolation.bandcamp.com/album/orchestrionic-abortion

Ne znamo ko svira u kanadskom bendu Incinerous ali istoimeni debi EP je opaka kolekcija death metal pesama sa old school mentalitetom ali superiornom svirkom i odličnom produkcijom. Ovo je zaista kao nekakva moderna reinvencija Autopsy/ Grave formula samo bez slepog obožavanja njihovog muljavog zvuka i pored vrlo dobrih pesama i majstorske svirke zapanjen sam da se daunloud plaća koliko hoćete. Ne propustite (EDIT: u međuvremenu je bend uklonio materijal sa Bancampa ali slutim da će se uskoro pojaviti ponovo pa obraćajte pažnju):

https://incinerous.bandcamp.com/album/incinerous

Još odličnog old school death metal zvuka stiže iz iste zemlje sa demo snimkom sastava Décryptal naslovljenim Sabazios Culte Demo. Ovo je pet pesama destilisane tmine, mučnih, htonskih rifova i nepraštajućeg, meljućeg ritma. A sve organski, neprskano a opet producirano vrlo solidno, pogotovo za demo. Pravo uživanje:

https://mesacounojo.bandcamp.com/album/sabazios-culte-demo
https://www.youtube.com/watch?v=q0z8Jau8Gq0

Old School je na jelovniku i na drugom demo snimku argentinskih Cemetery Dwell. Oceans of Void Eternity je vrlo visokog kvaliteta sa pet pesama mračnih rifčina i hipnotičkih struktura u kojima ima mnogo ponavljanja i iznurujućeg tempa. Izvrsno odsvirano, vrlo dobro napisano, solidno producirano – ovo bi moralo da uskoro preraste u pravi bend sa pravim izdavačem jer je odlično:

https://cemeterydwell.bandcamp.com/album/oceans-of-void-eternity-demo

Malo deathcorea, možda? The Fallen Prophets iz Kejptauna su negde između death metala i deathcorea ali su za mene TOLIKO death metal da sa apetitom iskonzumiram album Perpetual Damnation i srećno podrignem. Ovo je gruvi, a brutalno u isto vreme sa raspoloženim bubnjarem koji rešeta opasne blastbirove ali ume i da svinguje, te sa rifovima koji često ulete u šmekerski slem. The Fallen Prophets znaju znanje i mada je u principu ovako jako komprimovan zvuk na albumu nešto zbog čega se ja mrštim, kod ovog benda to nekako leži. Odlično:

https://thefallenprophets.bandcamp.com/album/perpetual-damnation

I idemo još jednom do Kanade za potrebe debi albuma projekta Tribe of Pazuzu. Istini za volju, bend je delom iz Kanade, delom iz SAD, sa vrlo uglednim, iskusnim članovima što su svirali ili sviraju u nekim od najvećih bendova u istoriji death metala (Flo Mournier iz Cryptopsy je na bubnjevima, a gitaru svira John McEntee iz Incantation) a samim tim i materijal zvuči vrlo profi i ubedljivo. Ovo nije čist death metal već blago „blackened“ verzija istog i Blasphemous Prophecies je ploča koja pored žestine i brzine ima prostora za malo evokativnih, pa i teatralnih gitarskih tema, puno simpatičnih solaža i generalno voli da šara izvan čisto rifaške teritorije. Mournier je karakteristično raspoložen na bubnjevima i mada Tribe of Pazuzu ne donosi mnogo toga suštinski novog  u pitanju je vrlo prijatan, eminentno slušljiv album ekstremnog metala:

https://tribeofpazuzu.bandcamp.com/album/blasphemous-prophecies

Za još blackened death metala, ali ovom prilikom izrazito tehničkog, pa i bližeg blek metal estetici, tu je novi EP projekta Demon King iz Nešvila. Vesania ima pet pesama napucanog, energičnog, vrlo brzog i kompleksnog black/ death krljanja koje vam, istina, intenzitetom zvuka može brzo izazvati blagu indiferentnost, ali to je posledica tog komprimovanog mastera. Pesme su uprkos tome jako dobre i pune lepih tema i ideja pa pozivam da ih slušate aktivno i pažljivo:

https://demonking.bandcamp.com/album/vesania

Španski Sönambula su izbacili treći album, Estasis interrumpida i mada se bend i dalje vodi kao da svira death/ doom, ovo je ipak uglavnom čist death metal. Old school provinijencije, naravno, sa jednostavnima aranžmanima i velikim, mračnim rifovima. Bend ima napržen, moćan zvuk i jednostavnost njihove muzike je zapravo vrlo šarmantna. Naprosto, iako pesme nisu naročito maštovite, ima nečeg simpatičnog u tome kako ih bend izvodi sa puno uverenja. Plus, imaju bubnjarku što uvek treba ceniti:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/estasis-interrumpida

Tu je i novi, sedmi album francuskih Gorod. The Orb dolazi posle više od četvrt veka svirke (bend je devedesetih radio pod imenom Gorgasm) i demonstrira visoku zrelost i izgrađen zvuk benda. Ovo je sada jako tehnički upeglan progresivni death metal koji brzinu i žestinu lako i prirodno uparuje sa džez-rokerskim i drugim proggy pasažima. Lepo je čuti ovako solidno napisane pesme ali i produkciju koja razume da muzici koja ima veliki dinamički opseg treba i dinamičnija produkcija pa je The Orb pravi praznik za uši. Obavezno poslušajte:

https://gorodmetal.bandcamp.com/album/the-orb

Šveđani Bastard Grave su u odličnoj formi na trećem albumu, Vortex of Disgust. Ovo je energični, opasni old school death metal, naravno, sa klasičnim zvukom nalik na Grave oplemenjenim ukusno ubačenim momentima disonance i atmosfere. Tematski Bastard Grave baštine vrlo klasične ideje pa se pesme zovu Nameless Horror ili Eternal Decomposition, dakle, ako ste ljubitelj old school death metala, ovde ne da ne možete da promašite već ćete biti u ekstazi. I to možda baš nekrotičnoj ekstazi, kako glasi naslov jedne od pesama:

https://pulverised.bandcamp.com/album/vortex-of-disgust

Brutal death metal publika bi trebalo da dođe na svoje sa trećim albumom indonežanskih Depraved Murder, nazvanim Unethical Terrestrial Collapse. Naslov – koji zvuči VRLO indonežanski – na stranu, Depraved Murder zapravo imaju zvuk nešto manje hermetičan nego to su nas navikli indonežanski brutal death metal bendovi, pa je ovo iako veoma ekstremna ploča, zapravo nešto pitkije i razgovetnije od indonežanskog proseka. Ali je i vrlo solidno, onako kako su nas Indonežani navikli. Neumoljivo, razbijački ali seksi:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/unethical-terrestrial-collapse

Na kraju smo i pregledamo heavy metal, power metal i transžanrovske stvari. EP lisabonskih Dolmen Gate zove se Finis Imperii ali iza tako grandioznog naziva slede dve pesme (i intro) vrlo skromno produciranog epskog hevi metala. No, meni je to šarmantno, bez obzira na demo kvalitet snimka. Bend svakako i kompozitorski i svirački ima da sazreva još ohoho ali lepe su mi vokalne harmonije pevačice Ane i muzika oko njih sklopljena ima šmeka:

https://dolmengate.bandcamp.com/album/finis-imperii-2

Norveški heavy metal heroji Stargazer imaju treći album (za četrnaest godina) i  Life Will Never Be The Same je vrlo dostojanstvena, old school ploča. Ovo je zreo, patiniran metal koji uzima masu „komercijalnih“ elemenata ’80s produkcije i aranžiranja (na primer ženski bek-vokali u refrenima) ali od svega pravi jednu zaista ukusnu kombinaciju. Mislim, naravno, ovo je i dalje hevi metal i ima dimenziju cheesea po definiciji ali pričamo o muzici u kojoj nema mnogo kreveljenja, mnogo teatra, glume i pozeraja. Stargazer naprosto kreiraju hit za hitom melodičnog sleaze metala koji nekako, paradoksalno, ne zvuči kičasto i zapravo deluje dostojanstevno, otmeno, gospodski. Solidna produkcija, jako karakterna svirka i pevanje, sve preporuke iz sve snage:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/life-will-never-be-the-same

Bogami, kvalitetan hevi metal stiže nam i na prvom EP-ju poljskih Grimoire, nazvanom Threats. Omot je malo skeri, mastering malo tih, ali muzika je odlična, zdrava, pa i sveža. Ne da Grimoir sada izmišljaju nekakvu toplu, jelte, vodu, ali Threats ima tri pesme energičnog heavy metala na prelazu u speed metal brzine ali sa melodičnim, šmekerskim refrenima i svakako lepim rifovima. Bend vrlo stručno rekonstruiše NWOBHM estetiku i zvuči autentično i napaljeno. Sve preporuke:

https://grimoire71.bandcamp.com/album/threats

Gone Full Heathen iz Kolorada su neka kombinacija post-metala i progresivnog metala, a što ne uliva previše poverenja na papiru. No, album Beauty In Random Chaos uprkos svom naslovu ne nudi nasumični haos već uglavnom solidne rifove i prilično dobre pesme. Ovo nekako na kraju ispadne pristojan srednjetempaški, žestok metal sa ženom koja ozbiljno vrišti (dobro, vrišti i muškarac) i progresivističkim melodijama a bez vidnih naklona djentaškoj progresivi koja je danas tako sveprisutna. Sve ovo svira samo dvoje ljudi i to, mislim, doprinosi jednoj svedenoj formi i organskom zvuku. Ja sam prilično zadovoljan:

https://gonefullheathen.bandcamp.com/album/beauty-in-random-chaos

Francuski Livin' Evil osnovani su početkom devedesetih ali njihov heavy metal bi se sasvim ugodno osećao u osamdesetima. Nakon dva demo snimka iz devedesetih i nedefinisano dugačke pauze, bend ponovo radi od prošle godine i debi album, Prayers and Torments je zabavna, energična kolekcija melodičnih, cheesy metal pesama sa visokim vokalima, raspoloženom, svirkom, dobrom produkcijom. Livin' Evil možda preteruju sa kompenzovanjem godina hibernacije pa album ima čak četrnaest pesama, ali ovo je, iako ne originalno, svakako solidno i nudi derivativan ali pravoveran heavy metal po receptima starih majstora:

https://livinevil.bandcamp.com/album/prayers-and-torments

Serpentheir iz Poljske nije Serpentheir iz Danske. Ovo je jednočlani projekat tipa po imenu Calighul a njegov je album Oneirism nekakva varijanta blek metala, sa malo avangarde, folka, gotike i eksperimenta. Čovek sebi pripisuje i industrial komponentu i nije da je nema, ali je prominentnije aranžiranje u simfonijskom stilu sa dosta klavira i drugih klasičnih instrumenata međ svim tim simpatičnim rifovima. Ne nužno baš album za mene, ali solidan:

https://serpentheir.bandcamp.com/album/oneirism

Cognitive Dissonance je debi album Pensilvanijskih The Human Race Is Filth i ovo je kombinacija sludge metala sa grindcoreom koja, nagađate, dosta dobro funkcioniše. Album je heavy a istovremeno brutalno brz na momente, svakako ne lak za uši ali dosledno mračan i agresivan sa jednom lepom disciplinom u svirci i rifovima. Fino:

https://thrif.bandcamp.com/album/cognitive-dissonance

Danski Dark Poison sebi pripisuju progresivnu estetiku ali EP Darkness Falls prosto kolekcija dobrih, čvrstih metal pesama koje su progresivne onoliko koliko je, recimo, Metallica progresivna. Dakle, ne MNOGO. Ali dobro je ovo, stameno, snažno, sa dovoljno himničnosti da privuče i publiku izvan geta ekstremnog metala a opet čvrsto i mračno.

https://darkpoison.bandcamp.com/album/darkness-falls

I Exelerate su iz Danske a njihov istoimeni debi album je kombinacija power i thrash metala sa malo klasičnog heavy izraza i, pa, ima tu štofa. Exelerate imaju dosta old school zvuk i filozofiju, sa naglašenim rifovima i razuzdanim soliranjem, a pesme su pisane da budu dugačke i dosta kompleksne. Cenim ovakvu ambiciju i napor a volim i te visoke vokale plus prilično dobru produkciju:

https://targetgroup.bandcamp.com/album/exelerate

Waves Of Loss And Power je tek treći album za njujorški Ice Age u karijeri koja traje već tri decenije. No, dobro, gleda se rezultat a ne proces, pa vredi reći da je ovo simpatičan progresivni metal koji ide celim putem od fates Warning preko Queensryche do Voivod i mada tu ima i svačega što se meni ne dopada previše, ima i, bogami, dosta toga što mi se dopada baš dosta. Svakako ambiciozan album sa jako dugačkim pesmama i mnogo kompleksnog aranžiranja:

https://lasersedge.bandcamp.com/album/waves-of-loss-and-power

ТДК su bend iz Plovdiva koji sebe naziva „bugarskim razočaranjem“ i insistira da dolazi iz separatističke republike Dobrine. Album Nemesta je delo brda muzičara i autora i mada je sve to prilično avangardno i konceptualno, istovremeno je i bučno heavy. Nije metal u užem smislu ali jeste nekakav metalom inspirisani primerak modernističke kompozicije, kakav biste očekivali od na primer Johna Zorna, sa sve zanimljivim tekstovima (i, da, saksofonom). Vredi okusiti a pošto se daunloud daje po ceni koju sami odredite, vredi se i navući. Ima ovde vrištanja i heavy rifova koliko vam duša želi:

https://turdomkean.bandcamp.com/album/nemesta

Common Wounds iz Finiksa imaju dosta klasičan noise rock zvuk i stav na istoimenom minialbumu. Ovo je pet pesama koje bi trebalo da se dopadnu svakome ko je devedesetih voleo The Jesus Lizard i Shelac a kako smo već utvrdili da ja za takvu muziku imam vrlo mnogo vremena, tako ću reći i da Common Wounds pritiskaju sve potrebne dugmiće na mom telu da budem zadovoljan. Odlična produkcija, časna krljačina, nema promašaja:

https://protagonistmusic.bandcamp.com/album/self-titled-11

Slatko je kada bend nazovete po kultnoj britanskoj videoigri iz osamdesetih. Još slađe je kada svirate propisan heavy metal pod tim imenom. Uridium su na EP-ju  In For The Kill raspoloženi, melodični, razigrani, producirani čisto a ne beživotno, sa melodičnim a energičnim pevanjem i puno autentične NWOBHM energije u rukama. Pet pesama, pet hitova, ne propustiti:

https://uridium1.bandcamp.com/album/in-for-the-kill

Witch Motel su jako sooidan progresivni rok bend koji, za razliku od velikog broja prog-rok bendova danas, zvuči kao ROK BEND a ne kao studijski projekat orijentisan na puku virtuoznost. Album Krakatoa kombinuje zdravu metal i (post) pank svirku sa progresivnim tendencijama i to odlično zvuči. Matematika, da, ali i SRCE:

https://witchmotel.bandcamp.com/album/krakatoa

Voleo sam i prošli album italinjanske power metal mašine Frozen Crown, ali Call of the North je opasno, skoro pa neodgovorno jebanje keve. Muzika je oštra, brza, ubitačna a pevanje koje isporučuje Giada Etro je vrhunski aranžirano i snažno. Giada ne troši vreme emulirajući operske tehnike, ona je rok pevačica ali sa jako čistim izrazom i kontrolisanim glasom i album jako profitira od njene sjajne izvedbe. No, pesme su takođe dobro napisane i ako sam onomad baš hvalio novi album japanskih kraljica Lovebites, moram da kažem da su Frozen Crown sa svojim četvrtim albumom prišli vrlo blizu. Rokanje:

https://frozencrown.bandcamp.com/album/call-of-the-north

Sedmi album grčkih Marauder zove se Metal Constructions VII i to je i svojevrsni manifest. Ova ekipa iz Atine svira već više od trideset godina i metal koji se čuje na ovom albumu je ljut, energičan, ali i dobro raspoložen, očišćen od viškova, aranžiran ekonomično, spajajući klasični heavy metal senzibilitet sa novijim tendencijama ka oštrom zvuku, visokom tempu i tvrdoj produkciji. Marauder su ovde u opakoj formi i ne valja ih propustiti ako volite brz, melodičan hevi metal:

https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/metal-constructions-vii

Album nedelje dolazi iz speed metal orbite!!!! Filadelfijski Zorn za sebe kažu da sviraju metal punk, a album Zorn će zadovoljiti svačiju žeđ za krvlju i za blackened speed metalom. Ploča je, pa, PUNA izvrsnih rifova i gitarskih tema, sa sve simpatičnim ukrasima i efektima koji svedoče o inventivnosti gitariste, ali su ovo i vrlo dobre pesme koje speed metal matricu sa poštovanjem apdejtuju mnogim simpatičnim pank i post pank elementima. Vokali izvrsni, produkcija fina i slojevita, kompozicije kratke, jednom rečju fenomenalan album, a daunloud još i plaćate koliko hoćete. PA NE MOŽE BOLJE.

https://zornphilly.bandcamp.com/album/zorn-2

 

[Meho Krljic]

U nedelji u kojoj se desilo više loših stvari nego što jedna nedelja realno može da podnese, jedna uteha je velika količina novih metal izdanja. Pa da se tešimo.

Blek metal za predjelo. Švedski Wékeras sviraju vrlo sirov, pankerski ali zapravo svirački pa i kompozitorski kompetentan black metal sa elementima death metala na demo snimku Pochwa​ł​a Cienia. Ovo ima i rifčinu i mošerski gruv, ali i solidnu količinu atmosfere i s obzirom na jeftinoću produkcije, zvuči odlično. Tajno oružje je pevačica JRMR koja deluje bestijalno i opasno preko tih stamenih matrica. Plaćate koliko hoćete a dobro je:

https://wekeras.bandcamp.com/album/pochwa-a-cienia

Takođe iz Švedske su Hersir a njihov drugi demo, Hateful Draugar je takođe sirov i oštar. No, ovo je klasičniji skandinavski blek metal, bez death metala elemenata, prost, pravolinijski, hladan. Uprkos jeftinoj produkciji i jednostavnim pesmama, ovo zvuči vrlo solidno sa pevačem koji ima dovoljno harizme i energije i matricom koja je korektno atmosferična. Dobro je:

https://hersir.bandcamp.com/album/hateful-draugar-demo-2023

Lep je treći album jednočlanog danskog projekta Afsky, naslovljen Om hundrede år. Ole Pedersen Luk, koji je ovde autor i izvođač sve muzike je dobro ispekao zanat tokom pandemije i njegov melodični, atmosferični, blago depresivni blek metal je pun života, energije i jedne fine svežine. Ovo je producirano i srazmerno dobro za muziku o kojoj pričamo, jer ipak je izdavač poznati Vendetta Records i tih šest podužih pesama slatke tuge i ekstatične žalosti se lepo progutaju i svare:

https://vendetta-records.bandcamp.com/album/om-hundrede-r

Kanadski jednočlani Ferox Occulta se izdvaja od proseka jednočlanih blek metal bendova prvo time da ne snima album na svakih par meseci. Drugi album, Oneiric Citadel dolazi skoro tačno godinu dana nakon prvenca od prošlog proleća. Drugo je da je njegova muzika, uprkos sirovijoj produkciji, zapravo prilično zrela i interesantna. Oneiric Citadel spaja blek metal i gotik rok na prilično originalan i efektan način i mada ja čak i ne volim gotiku nešto posebno, ovo je ploča koju vredi čuti.

https://feroxocculta.bandcamp.com/album/oneiric-citadel

Vijetnamci Leukotomy na svom debi albumu, Eternal Path to Eden ombinuju dugačke pesme i brz tempo za jednu prilično hipnotičku celinu. Ova muzika pritom ne pripada onom uobičajenom, melodičnijem formatu savremenog blek metala koji je popularan svuda u svetu pa i u istočnoj Aziji, već ima mračniju, trešerskiju estetiku i mada ovaj album malo treba i da se izdrži, moram da primetim da je zanimljiv i  vredan pažnje:

https://leukotomy.bandcamp.com/album/eternal-path-to-eden

Dablinski Verminous Serpent su negde između black, death i doom metala na svom debi albumu The Malign Covenant. Doom komponenta ovde se očitava u sporom tempu i dugačkim pesmama a Verminous Serpent i pored izrazite hermetičnosti ne zvuče odbojno. Ovo su dobro napisane, jednostavne a odmah prijemčive pesme opasne sirovosti i zavodljive tmine:

https://verminousserpent.bandcamp.com/album/the-malign-covenant

Jedončlani argentinski Nihtymne zvuči vrlo solidno na novm EP-ju, The Will to Transgress. Ovo je karakteran, emotivan ali ne sad nešto prenaglašeno melodičan blek metal, sa dosta spretnosti u pisanju pesama i prilično kvalitetnom produkcijom. Doduše, Fóranniht je ovde napisao samo jednu od tri pesme, a ostale dve su obrade, ali odlične obrade, tako da, poslušajte:

https://nihtymne.bandcamp.com/album/the-will-to-transgress

Kalifornijski black ’n’ roll kombo Corpus ima novi EP sa dve pesme, Beyond the Grave i, pa, ovo je korektno. Mislim, bend ima simpatičan gruv, jeftinu ali funkcionalnu produkciju i naprosto puno šarma. Ovo je muzika koja uspelo spaja hermetičnost ekstremnog metala sa prijemčivošću manje ekstremnih žanrova i lepo se sluša:

https://corpus3.bandcamp.com/album/beyond-the-grave

Hanoverski Downfall of Gaia sa svojim šestim albumom, Silhouettes of Disgust drže predavanje iz post-blek metala. Ovo je ploča sa tačno, matematički odmerenim odnosom melanholije, meditacije, agresije i energije. I mada bi to sve moglo da zazvuči beživotno i generički, naročtio uz jako komprimovan mastering, Downfall of Gaia imaju tačno toliko iskustva i znanja da se izdignu iznad pukog sviranja žanra i proizvedu album sa, jelte, dušom. Vrlo dobro:

https://downfallofgaia.bandcamp.com/album/silhouettes-of-disgust

Pređimo na stoner rok, psihodeliju, doom metal, sludge metal i hard rock. The Lancasters su Italijani ali sviraju kao da su Amerikanci. I to neki Amerikanci iz sedamdesetih koji spajaju klasičniji, melodičniji psihodelični rok sa faziranim, protopankerskim zvukom što upravo nadire preko barikada. Album Standard Family Size ima trinaest ugodno raznovrsnih pesama, sa bendom koji nudi izvrsne vokale, kvalitetnu svirku i zvuk koji, za promenu, žestoki rok ne shvata kao obavezu da sve kanale na mikseti otera u crveno već daje malo dinamike. Odlično:

https://thelancastersband.bandcamp.com/album/standard-family-size
https://youtu.be/NAtCjERZSHs

Pa su tu onda španski Zålomon Grass sa konceptualnim albumom, Space Opera. Omot sa jedrenjakom koji jezdi kroz svemirska prostranstva skoro da me je naveo da očekujem nekakav mnogo više laid back, instrumentalni materijal, na tragu francuskih projekata poput Stoned Karma, Stone Rebel itd. ali ne, Zålomon Grass sviraju ljuti rokenrol. Dobro, ne MNOGO ljuti, nego onako, blago namršteni ali sa osmehom u uglu usana, pa je Space Opera kolekcija vrlo kvalitetnih hard rok pesama sa old school shvatanjem gruva (i uloge bas-gitare u njemu) i finim, hrskavim gitarama, te puno dinamike i u pisanju pesama i u produkciji. Jebem mu mater, ovo je odlično a ako imate godina kao ja i ložite se kada bend organski spaja bluz i hard rok, onda je još odličnije:

https://zalomongrass.bandcamp.com/album/space-opera

Isto iz Španije su i Santo Rostro čiji album Despu​é​s No Habrá Nada nudi vrlo razigran, energičan a atmosferičan teži psihodelični rok. Ovo su pesme prilično visokog tempa i ekspresivne, glasne izvedbe ali atmosfera se uvek pažljivo održava tako da slušalac ima utisak da pluta negde u bestežinskom stanju a oko njega se odvijaju nekakvi nebeski događaji. Bend je melodičan ali bučan a pesme uglavnom ne predugačke i ekonomično aranžirane. Odličan album:

https://santorostro.bandcamp.com/album/despu-s-no-habr-nada

Lachlann mu dođu iz Izraela i mada EP  Bliss in the Abyss nije sad nešto osobito originalan niti nudi nekakvu ubitačnu svirku, on svejedno ima simpatičnu atmosferu. Pričamo o stoner-doomu koji generalno pravi i svira jedan čovek – i to se čuje – ali ima i pevače pa to malo dodaje na dinamici. Ima ovde lepih tema i ideja, a projekat svakako treba još da sazreva. No, obećava:

https://lachlann666.bandcamp.com/album/bliss-in-the-abyss

Čikaški On The Sun vole klasičan teški rok iz sedamdesetih pa i šezdesetih pa je i njihov album Drag od vrha do dna ispunjen gruvom i rokanjem. Sad, naravno, bend je mlad, pa je i muzika upodobljena mladosti, sa niskim štimom, rifaškom osnovom itd. ali je pevač Derek prilično upečatljiv a kada se u gruv umešaju daire sve dođe na svoje mesto. Ako volite old school hard rock, ovo bi moglo da vam se dopadne:

https://onthesunchicago.bandcamp.com/album/drag

Nemački Dryad sviraju vrlo heavy, vrlo rifaški stoner rok. Ovde nema mnogo dimenzija u zvuku i album Y je sav in your face, energičan, napucan, ali i sa lepim, grandžerskim melodijama i dosta finom, gruverskom svirkom. Bend nije nesuptilan, ali je ta neposrednost u izrazu njihova najizraženija karakteristika:

https://dryadband.bandcamp.com/album/y

Francuzi Stone Valley imenom jasno sugerišu šta sviraju, mada meni album Heart of stone zapravo nije toliko stonerski koliko je to fino odmerena kombinacija stoner roka i modernog hard roka. Dakle, ima tu malo bumerske staromodnosti ali se ona lepo kombinuje sa modernijim hard-blues-stoner idejama pa se ploča pitko i lepo potroši:

https://stonevalleymusic.bandcamp.com/album/heart-of-stone

Red Mountain iz Belfasta su otmeni i odmereni na svom debi EP-ju, Earthbound. Ovo je psihodelični stoner/desert rock sa finim rifovima, stamenim ritmom, dobrim solažama, psihodeličnim melodičnim vokalima i generalno odličnom atmosferom. Ni previše heavy ni previše rasplinuti već baš gde treba, Red Mountain su prijatno osveženje ove nedelje:

https://redmountainband.bandcamp.com/album/earthbound-ep

Grub Nap su dva lika iz Lidsa na gitari i bubnju, sa kolekcijom sporih, teških, sirovih pesama nazvanom God Pile. Ma koliko ovo bio jednostavan setap, Grub Nap pišu kratke, efektne sludgecore komade i izvode ih sa ubeđenjem pa meni ovaj minialbum apsolutno radi posao. Udaranje za sve pare:

https://grubnap.bandcamp.com/album/god-pile

Berlinski muško-ženski trio Treedeon je vrlo ubedljiv na svom novom, trećem albumu, New World Hoarder. Treedeon prave pauze od po pola decenije između albuma ali ishod toga je da dobijamo vrlo dobro napisane, vrlo formirane ploče spore, mučne sludge/ doom muzike. Ovo su dugačke, ali ne sad nešto kompleksne pesme već kompozicije koje teksturu, šum, disonancu i ostale „parazitske“ elemente muzike čine svojim integralnim delom dok se sporo, mukotrpno valjaju unapred, praveći svoju poentu svakim bolnim udarcem. Odličan materijal, mada, naravno, dosta hermetičan, ali ne bez zaraznih rifova i sporog ali prijatnog gruva:

https://treedeon.bandcamp.com/album/new-world-hoarder-2

Heavy Psych Sounds records i ove nedelje imaju dva sjajna živa albuma u ponudi. Prvi su filadelfijski Ecstatic Vision koji su snimili svoj nastup na Dunajam festivalu prošlog Juna i Live at Dunajam je prosto izvanredan živi album. Već sam hvalio Ecstatic Vision za njihov ekspanzivni, moćni psihodelični teški rok a čuti sada kako oni sve to autoritativno rade i uživo je prvorazredno zadovoljstvo. Ovo je tvrdo, energično a istovremeno slojevito i suptilno, sa mnogo teksture, gruva i propisnog rokanja. Izvrsno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/ecstatic-vision-live-at-dunajam

Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal.  Teško je ne izrispektovati Ukrajince koji i dalje vredno prave muziku pokušavajući da sumanuti rat potisnu makar na neko vreme u pozadijnu svoje stvarnosti. Thrash metal duo Surgical Invasion ovo čini putem izdavanja EP-ja Malignant Devastation koji nudi dve ODLIČNE pesme a koje se pak bave adikcijom i kancerom kao društvenim fenomenima. Mislim, odgovorno! A i muzika je vrlo dobra. Surgical Invasion su kvalitetni, sa profi produkcijom odličnom svirkom i pesmama napisanim da se uklope uz ’80s klasike koje pamtimo i volimo. Izvrsno:

https://surgicalinvasion.bandcamp.com/album/malignant-devastation

Dead on Arrival su iz Viljnusa, iz Litvanije a njihov EP Lost Cause ima četiri lepe pesme thrash metala sa dosta pankerske DNK u svokjoj, jelte, genetici. Mislim, ovo je pa gotovo i krosover, sa vrlo razgovetnim pevanjem i dosta gruva. Dead on Arrivel sviraju dobro, imaju kvalitetan zvuk i mada im je muzika na momente preblizu groove metal formulama, meni tu ima dovoljno old school thrasha da se nauživam. Plaćate koliko hoćete:

https://deadonarrivalband.bandcamp.com/album/lost-cause

Dying Victims Productions ubedljivi ove nedelje sa izdanjem demo snimka Nocturnal Forces francuske speed metal ekipe Mälheür. Bend postoji od 2021. godine, ovo im je prvi snimak i čuje se tu ta mladalačka napaljenost i energija. Mislim, Mälheür proizvode toliko buke da na momente imate utisak da je čopor demonskih pasa ravno iz pakla izleteo na površinu dok nismo gledali, dohvatio instrumente i osnovao bend. Pesme su proste i ugodno primitivne ali dovoljno kompetentno napisane, snimljene i izvedene da to sve bude jako šarmantno i ložački, pa predlažem da odvojite vreme, a možda i novac za ove momke:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/nocturnal-forces 

Shakma su iz Norveške a album  On Tenebrous Wings, njihov drugi je kolekcija sirovog, vrlo old school uličnog thrash metala. Ovo je baš onako zlo i nestašno kako ja pamtim thrash iz prvog talasa, dovoljno brzo ali ne usredsređeno samo na sprint, sa odličnim zvukom, moćnom, autoritativnom svirkom i ugodnim hammer-horor senziblitetom u tekstovima. Jebanje:

https://shakma.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings
https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/on-tenebrous-wings

Grčki bend Riffobia je svoj treći album nazvao po bendu, valjda da napravi snažan iskaz jer je od drugog albuma prošlo već sedam godina. I, sasvim je to korektno, jer album Riffobia nudi vrlo lep, klasičan thrash metal zvuk. Ko god da očekuje neke inovacije od benda i albuma koji se zovu Riffobia, naravno, treba da se malo zapita gde mu je pamet, a svi ostali će uživati u masi rifova, grubim vokalima, čvrstom, enrgičnom ritmu. Riffobia ne izmišljaju toplu vodu, ali su ubedljivi i moš-faktor ovog izdanja je devet. Molim lepo:

https://riffobia1.bandcamp.com/album/riffobia-riffobia

Distorted Evil iz Santa Fea su simpatičan, nekada jednočlani a sada četvoročlani blackened thrash kombo čiji najnoviji EP, Evil Invasion nudi i lepe rifove i i blek metalske atmosfere i trešersku energiju. Sve je to dosta sirovo, utemeljeno duboko u andergraund estetici ali svirka je moćna a rifovi preteći i meni je odmah leglo:

https://distortedevil.bandcamp.com/album/evil-invasion

Francuski Antagonism sviraju maštovit i svež thrash metal na svom drugom albumu, First in, First Out. Vokali prvi privlače pažnju jer zvuče kao da se James Hetfield jednog jutra probudio i odlučio da je Francuz, ali bend piše kompleksne a organski aranžirane pesme sa puno efektnih promena tempa i vrlo srčanom svirkom. Odlično:

https://youtu.be/EeOSWbS9keI

Ramtha sa Floride su grupa prijatelja koja sa EP-jem  Void Tyrant demonstrira zanimljiv pristup kombinovanju metal i pank uticaja. Ovo je u suštini krosover, sa thrash osnovom, ali Ramtha u ove četiri pesme ubaci dosta nestandardnog sadržaja pa se može govoriti i o doom i death uticajima. Sve to, srećom, dovoljno konzistentno funckioniše tako na gomili a i Ramtha dobro sviraju i imaju kvalitetnu produkciju pa je ovo vrlo jak debi. Ah, da, odlični ženski vokali PLUS ovo plaćate koliko hoćete. Ne propustite:

https://ramtha1.bandcamp.com/album/void-tyrant

Portugalci All Against su na drugom albumu, The Day of Reckoning ekstremno ubedljivi. Njihov thrash metal je i himničan, ložački, i tehnički kvalitetan, sa dobro, promišljeno napisanim pesmama i solidnom produkcijom. Istina je da ovde ima i malo groove metal momenata koji nisu baš moja šolja čaja, ali ima i blage koketerije sa death metalom, pa se to kompenzuje. Fino je:

https://allagainst.bandcamp.com/album/the-day-of-reckoning

Norveški Ghetto Ghouls su naši stari poznanici pa i EP Rats ne potrebuje neke velike preporuke. Mislim, ovo se preporučuje samo od sebe, jer pričamo o brzom, nestašnom thrash/ crossover zvuku sa tekstovima koji su na zlatnoj sredini između horora i komedije. Ghetto Ghouls su dobro i brzi, solidno producirani ali pre svega imaju karakter i odmah ih prepoznate. Odlično:

https://ghettoghoulscrew.bandcamp.com/album/rats

Phrozen su – prirodno – Kanađani a njihov debi album, Questioning Society's Secrets, iako bend sebe vidi kao krosover sastav, zapravo kombinuje black i thrash metal na uzbudljiv, maštovit način. Ovo je vrlo ubedljiva, kvalitetno odsvirana ploča moćnih trešerskih rifova, propulzivnog tempa, ali i atmosfere i jedino što zaista vuče na hardkor i krosover su česte promene ritma. Odlično je to sve na gomili:

https://phrozen.bandcamp.com/album/questioning-societys-secrets

Bastard Machine iz Kalifornije za sebe kažu da sviraju Hardcore/Street Metal/Rock, pa da se nađemo negde između panka i metala gde se svi osećamo prijatno. Album (EP?) Bastard Machine je sirov, jeftin i dosta ložački sa sedam pesama jake, rifaške, energične i gruverske svirke i dosta etitjuda. Meni prijalo:

https://bastardmachine.bandcamp.com/album/bastard-machine

Lajpciški Cosmic Axe sviraju hardcore kao da je death-doom metal. Demo MMXXIII ima tri pesme superteške kategorije, sa mučnim, košmarnim gitarskim zidovima što kao da se zatvaraju oko slušaoca, ali i sa gruverskom svirkom i brutalnim vokalom koji ga malo trgnu iz depresije. Vrlo solidno, ovo sam propustio u preslušavanju prošle nedelje, nije mi delovalo interesantno na prvi pokušaj, ali mi je drago da sam mu se vratio jer KRLJA:

https://cosmicaxe.bandcamp.com/album/demo-mmxxiii

Venecijanci Confine trpaju odličan old school hardcore. Ovo ima u sebi i dovoljno metala i dovoljno klasičnog italijanskog zvuka da u meni uzburka emocije i pokrene me u nekakav kljakav ples na stolici. EP Homo Inhabilis ima šest pesama teškog zvuka sa puno krjlanja i mestimično i malo atmosfere. Odlično:

https://confinehc.bandcamp.com/album/homo-inhabilis

Vanvett // Wojna je split seveninčer između finskih Disrypt i poljskih Death Crusade i, pa, ovo je krastkor za sve pare. Oba benda imaju po dve pesme brutalnog D-beat hardcorea, sa superteškim zvukom i nezaustavljivim trpanjem. Disrypt su produkcijski nešto tanji, Death Cruasade nešto deblji ali i jedni i drugi pišu ubistvene pesme:

https://elitbolaget.bandcamp.com/album/vanvett-wojna

Sarin Reaper su iz Misurija i njihov death-crust-punk-metal je izdignut na nivo sveže sirovosti i nove nesreće na debi albumu Noxious Black Vomit. Ovo je prosta muzika, odsvirana sa krvoločnim apetitom i producirana organski pa je meni sve to jako lepo. Ako volite sirovost, primitivnost i spontanost ali ipak uz mrvu koncepta i teatra, Sarin Reaper su prava stvar:

https://dirtbagdistro.bandcamp.com/album/noxious-black-vomit

Fragile Masculinity su iz Danske i nije u pitanju nikakav „feminaci“ grrrrrrrl sastav koji bi vam ugrozio vaš, jelte, sopstveni osećaj krhke muškosti, nego hardcore/ powerviolence ekipa sklopljena od samih mužjaka a koji se očigledno svrstavaju na pravu stranu u savremenim kulturnim ratovima. Daddy Issues je demo sa osam pesama koje govore o incelima, edipovcima i raznim drugim savremenim društvenim stereotipima koji opterećuju muški identitet i zapravo ga guraju u te besmislene ratove. Kao i kod klasičnog hardkora iz moje mladosti, ovaj kritički lirički sadržaj  je dobro naciljan i na mestu a uparen je sa prilično nemelodičnom, sirovom muzikom koja me malo asocira na kultni nizozemski Lärm. Dakle, sve preporuke:

https://fragilexmasculinity.bandcamp.com/album/daddy-issues-demo

80HD su iz Njujorka i njihov album Destabilize je kao da slušate nekakav hardkorpank iz 1983. godine. U najpozitivnijiem smislu, naravno, ovo su brze, kratke, jednostavne pesme, sve na istu foru, sve u istom tempu, ali to albumu daje osećaj usmerenosti i užurbanosti i ne uspeva da izazove monotoniju baš tako brzo. Bend je kvalitetan pa i pored toga što su pesme načelno jednostavne, izvedba svemu dodaje dovoljno mišića da slušalac uživa. Sirovo, ali ne presirovo, brzo ali ne prebrzo, glasno ali ne preglasno već baš kako treba, 80HD su užitak za slušanje:

https://80hdnyc.bandcamp.com/album/destabilize

The Tower, The Fool su iz Kalifornije i njihov hardcore je negde između powerviolence i moshcore formula. Koje su u mojoj glavi na sasvim, suprotnim stranama spektra, ali ovi ljudi uspevaju da to nekako prirodno povežu. Brain damage je EP sa četiri pesme, kvalitetne produkcije, jakih, mišićavih pesama koje imaju i delove gde ceo klub mora da slemuje u istom ritmu i izvikuje iste stihove a imaju i rafalne blastbitove. Prelepo, jebem mu.

https://thetowerthefool.bandcamp.com/album/brain-damage

Hot Load su iz Los Anđelesa i sa takvim imenom znate da od njih možete očekivati samo nekakav bezobrazni pank. I jeste, EP nazvan isto Hot Load ima četiri pesme koje su u osnovi pank ali sa dovoljno „metal“ i „hard rok“ elemenata da svi jednako uživamo. Naravno, Hot Load imaju u svom DNK dosta Motorheada, ali su pritom i odlični svirači, pišu kratke, energične pesme i imaju finu produkciju. Odlično:

https://paintedponyrecords.bandcamp.com/album/hot-load-ep
 
(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

F​.​Y​.​M​.​F​.​F​.​Y​.​P. je, jelte, vrlo keči naziv kasete hardkor benda Living in Fear iz Atlante. Naslov zapravo znači Fuck You Music For Fuck You People a muzika je energični, poprilično  old school thrashcore sa (očigledno) negativnim etitjudom i puno nervozne atnmosfere. Meni odlično:

https://kotprecords.bandcamp.com/album/f-y-m-f-f-y-p

Iz nekog razloga dopao mi se EP All the Worst denverskih What Becomes. A nisam očekivao jer je ovo nabadački hardkor smešten između beatdwon i deathcore formula, što nije, tradicionalno, ono što bih ja želeo od muzike. No, What Becomes su užasno heavy, imaju dobre rifove, zapravo prilično dobar zvuk i pesme im nekako lepo cure sa solidnim gruvom i dovoljno interesantnih ideja i varijacija da mi drže pažnju. Mislim, dobro je, jebiga:

https://whatbecomes.bandcamp.com/album/all-the-worst

Portugalci Peste Negra zvuče odlično na istoimenom debi EP-ju. Ovo je old school death metal obeležen jednostavnošću, spontanošću svirtke i aranžmana, sa grajnderskom neposrednošću u svojoj osnovi. Ali ne pričamo o tehnički siromašnom, loše produciranom materijalu. Istina, Peste Negra nemaju nekakav skup studijski zvuk, ali imaju ADEKVATAN zvuk a pesme ma koliko jednostavne bile, odsvirane su ne samo kompetentno nego MOĆNO. Što se kaže, ovo je PRAVI death metal, sa sirovošću ali i atmosferom koji su evokativni i slušaoca uvlače u materijal iz sve snage:

https://pestenegraband.bandcamp.com/album/peste-negra

Marseljski Per Momentum na novom EP-ju, Et Mortiis Salutem vraćaju se temama prvog svetskog rata koji, eto, više od sto godina kasnije ostaje masivna trauma u evropskom kolektivnom sećanju. Nekako me čudi da više srpskih metal bendova ne obrađuje ovu tematiku s obzirom na ulogu koju je Srbija odigrala u ovoj vojni ali i na ogormnu traumu nanesenu našoj, jelte, demografskoj stvarnosti, činove herojstva itd. Elem, Per Momentum lepo uklapaju svoju tematiku sa muzikom koja je teatralan, pa i epski, simfonijski death metal. No, on je i dobro napisan sa prilično jasnom idejom kako da se simfonijsko aranžiranje ne ispreči ispred kvalitenog mosh-friendly materijala. Produkcija prihvatljivo dobra i generalno vrlo solidna ponuda iz prijateljske Francuske:

https://permomentum.bandcamp.com/album/et-mortiis-salutem

Dreamlore iz Salvadora postoje već dvadesetak godina a treći album im je izašao pre deset, posle čega bend kao da je utihnuo. To se sada menja i novi album, Strength Beyond Death zvuči malo i kao manifest, sa tim naslovom ali i izvrsnim materijalom u ponudi. Ovo je je death metal koji je melodičan gde treba i koliko treba, bez skretanja u melodeath smeru, koji je energičan ali razgovetan i pitak, sa dobrim, pamtljivim rifovima i svirkom koja je impresivna ali ne razmetljiva. Dreamlore su dosta old school ali ne u smislu da zvuče hermetično i mrljavo, već najpre jer veruju da death metal treba da bude muzika obeležena kvalitetom svirke i promišljeno napisanim pesmama. Ovo je i odlično producirano – neki od članova benda se profesionalno bave snimanjem i inženjeringom zvuka – pa ako volite, recimo, Death i njihove ispisnike, neizostavno poslušajte ovaj odlični album:

https://dreamlore.bandcamp.com/album/strength-beyond-death

Hate Lord je iz Providensa na Roud Ajlendu i mada je ovo, slutim, jednočlani projekat, EP Y3K je impresivno produciran i zapravo vrlo solidno odsviran i napisan. Pričamo o metalu negde na razmeđi brutal death i deathcore stilova, sa tri pesme solidnih struktura, dobrih rifova i pravilnog omjera gruva i brzine. Zaista vrlo vrlo solidno a plaća se koliko želite:

https://hatelordri.bandcamp.com/album/y3k

Fatal Sacrament su iz Konektikata i njihov death metal u sebi ima dosta grindcore elemenata. Debi album, Execute the Weak, stoga, zvuči prilično  old school i prljavo, što meni svakako prija. Nije ovo ni najnapucaniji ni najbrži death metal koji ćete čuti ove nedelje ali je pun gruva i šmekerskih dualnih vokala, zlih rifova i umrljanih solaža sa harmonajzerom. Ako volite stari Cannibal Corpse, Carcass i slične umetnike, Fatal Sacrament će vam prijati:

https://fatalsacrament.bandcamp.com/album/execute-the-weak

Slemčina iz Teksasa: State of Filth kažu za sebe da sviraju „dirty south slam“ a njihov EP Dehumanized je baš to: niska teških, jakih slemova ispresecanih blastbitovima. Nema ovde nikakvih iznenađenja, koketiranja sa deathcoreom ili beatdownom, ali ni preteranih silazaka u ponor opsesivnog fetišizovanja odvratnosti – State of Filth su čist, uredan slamming death metal sastav i ovaj EP je vrlo ugodnih desetak minuta za svakog ko voli baš to:

https://stateoffilth.bandcamp.com/album/dehumanized 

Foretoken iz Virdžinije su u principu previše melodični za moj ukus, ali drugi album, Triumph je simpatična ploča melodičnog death metala kombinovanog sa okrestracijama. Sve je to onako, grandiozno, teatralno itd. ali prija, ne mogu da kažem:

https://foretoken.bandcamp.com/album/triumphs

Horror Pain Gore Death Productions ove nedelje odlični sa EP-jem Here You’re Born... Here You Die kalifornijskih Bred For Slaughter koji su u svojoj muzici iskombinovali brutalnost death metala sa oštrinom blek metala. Naravno da ovih šest pesama zvuči vrlo old school i dementno sa naslovima kao što su Gutted and Devoured ili Backyard Graveyard, ali naravno i da kroz njih dobijamo grdnu zabavu sa pretećim, zujećim rifovima, apsurdno brzim tempom svirke, solažama koje zvuče kao da se gitara topi i neljudskim vokalima. Kao nekakav izgubljeni dragulj iz ranih devedesetih u najboljem mogućem smislu. Obavezno štivo:

https://hpgd.bandcamp.com/album/here-you-re-born-here-you-die

Nemački duo Star Of Madness sa svojim drugim albumom, Into The Realm Of Cthulhu vrlo verno rekonstruiše klasični buzzsaw metal švedskih bendova poput Entombed, Dismember ili Bloodbath. No, to je samo pola posla, i klasični švedski death metal karakterišu i neke pamtljive melodije i ekspresivna svirka. Star Of Madness naravno nisu sad kreirali neki novovekovni klasik ali album ima lepih trenutaka, i mada je malo verovatno da će se progurati u baš sam vrh posveta švedskom death metalu, prijatan je za slušanje i ne treba ga zaobići (EDIT: Bend je album u međuvremenu ulonio sa Bandcampa jer izlazi tek osmog Aprila,ali evo podsećanja, pa se setite na vreme):

https://starofmadness.bandcamp.com/album/into-the-realm-of-cthulhu

Following the Path of Death je ime debi albuma brazilskih Deadnation i ovaj bend, aktivan već nekih sedam godina je dobro izbrusio svoj zvuk i pesme za prvi album, nudeći old school death čukanje u skandinavskm stilu. Deadnation, dakle, vole velike, jake rifove, jako nizak štim, horor atmosferu, ali i da tu proleti neka melodijica. Bend zvuči jako HEAVY a izbegao je baš ekstremnu kompresiju zvuka koju smo čuli kod gorepomenutih Star of Madness, pa je meni ovo baš prijatan, pitak album. Ne propuštajte:

https://deadnationdm.bandcamp.com/album/following-the-path-of-death

Čilenaci Sepulcrum su vam još jedan fenomenalni južnoamerički bend za koji nikada niste čuli. Ali da budemo fer, album Lamentation of Immolated Souls im je prvi, pa se nadam da će privući dovoljno pažnje. Jer, na meniju je ovde odličan death metal, sa puno atmosfere, old school rifova i solaža, napisan maštovito, odsviran iz sve snage i u svemu tome autentičan i bez poze. Sepulcrum su the real deal i pronose baklju undergroun death metala ponosno i sa puno gušta. Ne propustiti:

https://burningcoffinrecs.bandcamp.com/album/lamentation-of-immolated-souls

Opaki su i Šveđani Death Reich čiji prvi album, Disharmony nudi vrlo krljački death metal, manje karakterističan za švedsku, nešto više za, recimo Floridu. Ovo je muzika visokog tempa, trešerskih rifova, sa finim ’90s šmekom, producirana dobro, odsvirana furiozno. Ako preferirate death metal kada je razgovetniji i posvećen non-stop krljanju bez filozofije, Death Reich su kao destilat klasičnih Malevolent Creation, Morbid Angel i Monstrosity pa sa još malo rakije dodate u kazan. Sjajno:

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/disharmony

Dark Descent Records ove nedelje u ponudi ima prvi album islandskih Úlfúð. Of Existential Distortion ispada malo iz uobičajenog death metal programa ove firme, svojim black-death stilom, jelte, ali svakako se radi o kvalitetnoj, disciplinovanoj ploči koju vredi čuti. Úlfúð su prilično melodični i njihova muzika u sebi ima dosta melanholije, ali death metal komponenta ovog paketa uvek drži materijal sa prave strane linije dostojanstvenog i ne dopušta mu da se strmekne u ponor patetike. Simpatično:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/of-existential-distortion

Black death je u ponudi i na trećem albumu teksaških Venereal Baptism, nazvanom Reap the Reviled, ali ovde nema trunke melanholije ili tih nekih suptilnih emocija. Venereal Baptism, sada u kvartet postavi kidaju jako i moćno, smenjujući brze i još brže delove, ne smarajući sa nekakvim moš-delovima ili „atmosferom“. Ovo je zao, opak metal koji uspeva da ne bude monoton i pored insistiranja na visokom tempu i non-stop agresiji pa mu veoma vredi posvetiti malo ljubavi:

https://music-ascensionrecords.bandcamp.com/album/reap-the-reviled

Japanski Kruelty ima drugi album, Untopia, i ovo je nekomplikpovan, gruverski death metal negde između OSDM-a i hardcorea, vrlo siguran u to što radi i bez potrebe da se ikome pravda. Kruelty na ovom albumu bez mnogo filozofije iskidaju sedam opakih komada čukanja i gruva, uspevajući da zvuče old school a da ne imitiraju ni jedan partikularni bend, nudeći mnogo prostora za igru i zabavu. Vrlo lepo:

https://kruelty666.bandcamp.com/album/untopia

Ročesterski progresivci Contrarian su na sasvim suprotnoj strani spektra sa svojim petim albumom, Sage of Shekhinah. Naime, oni BAŠ vole da komplikuju. No, Contratiran su bend čije komplikacije uvek imaju smislenu dimenziju, nikada nisu puko muzičarsko poigravanje sa tehnikom ili teorijom pa je i ovaj album vrlo prijatan za uho već i na ime lepog miksa podešenog da omogući da se čuju svi ti kompleksni a komplementarni slojevi kompozicija. Contrarian su u odličnoj formi koju pandemija nije unazadila i ovo je izuzetno prijemčiv, ukusan album:

https://contrarianmetal.bandcamp.com/album/sage-of-shekhinah

Drugo izdanje Dark Descent records za ovu nedelju je EP Derangded dansko-turske postave Hyperdontia. Meni su i njihova prethodna izdanja prijala pa tako i ove četiri pesme lepo dođu da čovek pročisti uši. Naprosto, Hyperdontia voze vrlo strejtforvard, vrlo žanrovski jasan death metal koji zna šta su mu jake strane i na nih se oslanja. Naravno, ovde su uticaji Suffocation VEOMA izraženi ali, mislim, kome bi TO moglo da smeta? Hyperdontia su tehnički kvalitetni ali uvek imaju na prvom mestu kvalitet pesme i u ovom materijalu se uživa iz sve snage:

https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/deranged

I na kraju smo sa heavy metalom i kros-žanrovskim materijalom. I, evo, jesu li Norvežani ARV post-metal ili posthardcore postava? Pošto, jelte, tvrde i jedno i drugo? Šta god da su, EP Varmint ima tri lepe pesme sa malo vrištanja i malo meditacije, sve odlično odsvirano i producirano pa bez straha poslušajte. Verovatno će vam se dopasti.

https://arvband.bandcamp.com/album/varmint-ep

Kanađani Odinfist sviraju baš pravi heavy metal sa epskim temama i pominjanjem metala kako u nazivu albuma Remade in Steel tako i u tekstovima pesama (prva stvar se zove Riffmaster, druga Metalmancer itd.). Sve je to slatko ali i ostavlja utisak malo previše nerdovskog truda da se obradi tema umesto da tema bude nekako prirodnije upisana u muziku. No muzika nije loša – ovo je jednostavan ali prijemčiv heavy metal sa puno soliranja, rifova i napadačkog ritma, jeftinom ali baš zato simpatičnom produkcijom i mada Odinfist treba još da sazreva – mada im je ovo šest album – meni je to sve dopadljivo.

https://odinfist.bandcamp.com/album/remade-in-steel

Nemački Wardress su svoj drugi album nazvali Metal ’til the End, a što je u skladu sa činjenicom da je bend kratko radio polovinom osamdesetih a onda se ponovo aktivirao pre pet godina i evo, pošteno, u znoju lica svog proizvodi metal. Wardress su žestoki i brzi, negde na razmeđi NWOBHM i speed metal pristupa, sa klasičnim heavy rifovima i melodičnim temama, vokalnim harmonijama, ali sa visokim tempom. Tematski album se bavi metalom, motorima, zmijskim poljupcima i u sve uspeva da uglavi i obradu Ozzyjeve Mr. Crowley. Generalno vrlo zabavna heavy metal ploča za heavy metal publiku:

https://youtu.be/FB7BaIH9nSE

Debi album, grčkih epskih power metalaca Triumpher, nazvan Storming the Walls mi je onako. Konceptualno, ovo je vrlo okej, sa obilnim količinama cheesy tema i teatralno osmišljenim pesmama, ali mi je u finalnoj egzekuciji valjda falilo samo malo više energje. No, ja sam svakako budala, pa ako volite heavy metal kakav bi izvodila ekipa iz Gospodara prestenova da je imala pristup struji i pojačalima, poslušajte, ima ovde epike i svačega:

https://triumpher.bandcamp.com/album/storming-the-walls

Night Demon su kalifornijski heavy metal trio sa nekim članovima koji su svirlai u Cirith Ungol, Jaguar itd. Dakle, pedigre obećava a i treći album, Outsider jer sasvim korektan. Ovo je malo „komercijalniji“ heavy zvuk – bend uostalom objavljuje za Century Media – ali ima na ploči vrlo solidna količina propisnog rokanja i rolanja pa ako volite ’80s zvuk koji je imao ambicije da se čuje i na Top 40 listama, Night Demon su apsolutno za vas:

https://nightdemon.bandcamp.com/album/outsider

Kanađani The Astral Prophets još nemaju album ali novi EP, Anywhere But Here, koji govori o napuštanju Zemlje i otiskivanju u svemir je vredan pažnje. Bend lepo kombinuje komunikativniji heavy metal sa malo stoner rok elemenata i oslanja se na pevačicu Staci za upečatljivost. Meni sve to vrlo zdravo zvuči a i blago stonerizovana obrada Zeppelinove Immigrant Song mi je prijala:

https://theastralprophets.bandcamp.com/album/anywhere-but-here-ep

Ardent Nova iz Finiksa sebe nazivaju melodeath/ thrash bendom i, dobro, čujem šta hoće da kažu. Debi album, Ardent Nova je u suštini heavy metal album sa malo tvrđom produkcijom i promuklim death metal vokalom i ako vas loži melodičan, himničan heavy metal sa takvim pevanjem, Ardent Nova više nego isporučuju. Ima ovde baš dosta ajmo ruke gore momenata i generalno je pitko i prijemčivo:

https://ardentnova.bandcamp.com/album/ardent-nova

Blind Oath iz Tulse zvuče solidno i organski na istoimenom debi albumu. Ovo je tradicionalni heavy metal sa malo hard rock mirisa i jedina stvar koja se tu ne uklapa baš najkorektnije je dosta sirov, nemelodičan vokal. No, nije da u metal muzici takvih vokala manjka pa Blind Oath zavređuju pažnju na ime lepih gitarskih melodija, prirodne produkcije i srčane svirke.

https://blindoath.bandcamp.com/album/blind-oath
https://www.youtube.com/watch?v=Nk-Ej_KZOd0&list=OLAK5uy_lqn3A3vBTSh_wIZAq5bLZA_WKRRIsNUoc

Die Like Gentlemen iz Portlanda su me oduševili svojim petim albumom, Hard Truths. Ova ekipa u principu svira dosta heavy, nisko naštimovan metal na tragu sludge formula ali sa dosta progresivnih elemenata pa ovaj album zvuči naprosto kao moćan, težak rok koji ne namerava da se zaogrće u hermetične velove već nastupa komunikativno i neposredno, bez obzira na dosta napredne ideje u samim pesmama. Vrlo dobro, vrlo intrigantno, vrlo prijemčivo:

https://dielikegentlemen.bandcamp.com/album/hard-truths

A Poljaci Entropia na svom albumu Total pokazuju prilično raskošno interesovanje za spajanje različitih muzičkih elemenata i žanrovskih uticaj au jednu skladnu celinu. Ovo je, recimo, post-metal, ali sa elementima progresive, pa i krautroka, album sklopljen od dugačkih pesama koje imaju i eksperimentalnu ambiciju. Neće to baš svakome biti po meri, Entropia nikud ne žuri i svoje pesme razvija postepeno i metodično, ali meni je bilo zanimljivo:

https://agoniarecords.bandcamp.com/album/total

Malo instrumentalnog progresivnog heavy groovea, možda? Ima! Duo Jaodae iz Toronta nudi tri lepe pesme na svom EP-ju Chimaera i pored mišićave, znojave svirke pokazuje da ima osećaja i za atmosferu. Sjajno:

https://jaodae.bandcamp.com/album/chimaera-ep

Drugo izdanje rimskih Heavy psych Sounds Records za ovu nedelju i album nedelje je živi album kalifornijskih The Lords Of Altamont. Ovi ljudi su snimili trinaest pesama u Utrehtu i To Hell With Tomorrow The Lords Are Now (Live in Utrecht) prikazuje kalifornijsku ekipu u nikada jačoj kondiciji. Njihova kombinacije ’60s i ’70s garaže i psihodelije ovde je uhvaćena u idealnoj formi sa zvukom koji je bogat i kvalitetan a ipak ima malo žive sirovosti, a pesme su naprosto fantastične. Bez ikakve sumnje ovde ćete čuti najbolji rokenrol koji danas planeta ima da ponudi:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-lords-of-altamont-to-hell-with-tomorrow-the-lords-are-now-live-in-utrecht
 

[Meho Krljic]

Bogami smo ove nedelje dobili MNOGO odlične muzike. Da krenemo odmah jer treba preći mnogo gradiva.

Odmah da krenemo sa blek metalom i, znate, Reveals deluje kao šašavo ime za blek metal bend ali bend dolazi iz Indonezije i prilično impresionira svojim prvim demo snimkom. Demo 2023 ima samo dve pesme ali ovo je u sebe vrlo siguran melodični blek metal koji, istina je, forsira atmosferu, ne rifove i teme ali je u tome veoma dobar. Ovo su umešno napisane i aranžirane pesme koje grade epiku kroz slojeve zvuka i energičnu izvedbu, majstorski mešajući gitare i klavijature sa agresivnom ritam-sekcijom. Lep početak.

https://revealsblack.bandcamp.com/album/demo-2023

Švajcarski pregaoci Aara i sa petim albumom, Triade III: Nyx nastavljaju da donose impresivne, teatralne opuse koji se odlikuju kvalitetnom svirkom, dobrom produkcijom i promišljenim komponovanjem što u obzir uzima ne samo pojedinačne pesme već i njihov međusobni odnos na albumu. Otud je i Triade III: Nyx još jedan album-događaj koji vredi slušati od početka do kraja, uživajući u atmosferičniom, melodičnom ali veoma maštovitom blek metalu koji udara besomučno ali sa mnogo osećaja za narativ. Četrdesetak minuta suptilnog prebijanja je, takođe, prava mera i Aara su još jednom zablistali nudeći album koji se sluša sa apetitom iznova i iznova:

https://aara.bandcamp.com/album/triade-iii-nyx
https://youtu.be/AOIQFP4-F2s

Norveški Keep Of Kalessin se posle osam godina vraćaju sa novim albumom, Katharsis i mada njihov melodični black-death metal nije baš naročito u skladu sa mojim preferencama, ovo svakako zvuči impresivno. Mislim, zvuči pre svega epski, sa pesmama i aranžmanima koji forsiraju grandioznost, orkestracije, horove itd. ali, onda, ovo je i ne samo vrlo žestoko, žustro odsvirano već i vrlo dobro napisano. Pesme se ne gube u tim svojim epskim aranžmanima već su u pitanju vrlo zdravi, vrlo moćni metal komadi umešno prošireni raznim dodacima i, protivno mojim očekivanjima, u ovom teatralnom ali ekstremno žestokom albumu sam veoma uživao:

https://keepofkalessin.bandcamp.com/album/katharsis

Poljski projekat Zørormr je bio na ledu od 2016. godine ali se njegov jedini autor i izvođač, Moloch, aka Fabian M. Filiks ove godine odlučio na povratnički album i četvrta dugosvirajuća ploča, The Monolith je jedan vrlo ubedljiv nastup. Ovo je i produkcijski i aranžmanski sam vrh onog što možete očekivati od jednočlanih postava i mada je sama muzika možda previše pompezna i teatralna za moj ukus, Zørormr bez sumnje zavređuje pažnju ljubitelja poljskog blek metala:

https://zorormr.bandcamp.com/album/the-monolith

Split MMXXIII je split singl između italijanskih Nott i Entirety. Svaki bend daje po jednu pesmu i ovo je sve simpatičan, melodičan blek metal korektnih zanatskih kvaliteta i ugodnog zvuka. Lepo:

https://obscvrvsrecords.bandcamp.com/album/split-mmxxiii
https://thelaststepdistro.bandcamp.com/album/split-mmxxiii

Symphony of Heaven LIVE @ Rusted Recordings Studio Volume II je drugi EP živih snimaka iz studija a koji je Symphony of Heaven iz Indijane izdao u poslednjih nekoliko nedelja. Ovo su sada tri pesme žestokog, vrlo solidnog black-death zvuka koji je, osvežavajuće, hrišćanski nastrojen. Kvalitetna svirka, pristojan zvuk, dobre pesme, ugodno:

https://symphonyofheaven.bandcamp.com/album/symphony-of-heaven-live-rusted-recordings-studio-volume-ii

Atinski Inhibitions imaju peti album (za sedam godina!), Iskald Sjel i ovo je još jedan od onih bendova koji pronose baklju klasičnog grčkog ’90s zvuka. Iskald Sjel je ploča sirovije produkcije i jednostavne svirke ali pesama koje su melodične, pa i duševne, dolazeći direktno iz srca, i bez kalkulacija. Meni je to simpatično pa ako volite old school grčki pristup, navalite:

https://inhibitions2.bandcamp.com/album/iskald-sjel

Iako su Arrogant Destruktor Britanci, ja im to ne uzimam za zlo. Moja predrasuda protiv britanskog blek metala malo je ublažena činjenicom da je bend iz Birmingema, engleske Meke avangardnijeg metala, ali i činjenicom da album Written in Blood from the Blade, treći za bend u pet godina, dosta ozbiljno jebe keve. Ovo je sirov, ali kvalitetno odsviran i produciran blek metal kome je sirovost u duši a ne na mikseti. Pesme su jednostavne, koristeći pankerske tehnike u metal okruženju za postizanje tog efekta štroke i ovo je za svakog ljubitelja, recimo, starijih albuma Impaled Nazarene pravi zgoditak:

https://arrogantdestruktor.bandcamp.com/album/written-in-blood-from-the-blade

No, za ozbiljnu prljavštinu ćemo skoknuti do Bruklina. Kvartet Melissa ima svoj drugi EP, nazvan samo II i ovo je pankerski, energičan i živ blek metal koji se ne bavi previše promišljanjem demonologije niti shoegazerskim lamentima nad teškom sudbinom nego kolje, dere i prži. Nesofisticirano ali ubedljivo, sirovo i grubo, sa pevačicom koja zvuči kao da je raspinju na krst i da joj se to, na neki način dopada:

https://melissanyc.bandcamp.com/album/ii-2

Losanđeleski anonimni jednočlani projekat Lamp Of Murmuur ima treći album (zapravo imaće ga za dva dana kada izađe ali se ceo već može čuti putem, jelte, omiljenog JuTjub kanala) i ovo je sada već vrlo ozbiljan blek metal. I prethodna izdanja Lamp Of Murmuur su sugerisala ambiciju ali i sposobnosti dosta iznad proseka koji očekujemo od jednočlanih blek metal projekata a na Saturnian Bloodstorm je sirova, jednostavna, emotivna muzika dobila novu sigurnost i dubinu. M., koji ovo sve piše i izvodi i dalje čuva spontanu, emotivnu srž svoje muzike ali novi album je sofisticiranije aranžiran i produciran i iskače iz mase savremenih atmoblek i DSBM izdanja jednom neposrednošću koja istovremeno ide uz disciplinovanu, prijemčivu formu. Fino.

https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/saturnian-bloodstorm
https://youtu.be/AKMH7gzxZ58

Oh, moje predrasude spram britanskog blek metala se dalje urušavaju na ime trećeg albuma liverpulskih anarhista Dawn Ray'd a koji je naslovljen To Know the Light. Ovo je lepa kombinacija melanholične ali energične muzike (sa sve violinom u stalnoj postavi) i meditacija o teškom životu ali i direktnih poziva na rušenje demokratskog procesa koji  Dawn Ray'd opisuju kao „grobarski“ i album veoma lepo ovo uvezuje sa keltskim naglaskom Simona Barra, nudeći raznovrstan, zanimljiv program sve vreme. Odlično:

https://dawnrayd.bandcamp.com/album/to-know-the-light

Simpatičan je drugi album švedskih Xalpen, nazvan The Curse of Kwányep. Ovo je energičan blek metal spojen sa atmosferičnim (pseudo) folkom i blackened rock’n’rollom onoliko koliko je zgodno i koliko prija. Xalpen sviraju utegnuto, disciplinovano ali ne bez duše i ovo je pitka, fina ploča poštenog, znojavog ali maštovitog blek metala koji se više oslanja na rifove nego na atmosfere i ja to moram da cenim:

https://xalpencult.bandcamp.com/album/the-curse-of-kw-nyep

Peaceville je i dalje firma sa dovoljnim, jelte, socijalnim i monetarnim kapitalom da u katalog može da dodaje neka od najzanimljivijih underground imena iz savremene ponude. Novi album norveškog jednočlanog projekta Mork je nastavak saradnje koja traje već nekih šest godina i Dypet je, pa, fantastična ploča. Ovo je norveški blek metal u svojoj tradicionalnoj, otmenoj formi, melodičan, blago folklorno intoniran, ali hladan i dostojanstven. Thomas Eriksen piše intrigantne, evokativne pesme koje u čoveku proizvode ugodne maštarije o stvarnostima izvan banalne svakodnevnice u kojoj kopnimo, a zatim ih izvodi u produkcijski gotovo idealnim uslovima. Ovaj album stoga zvuči toplo, organski producirano, dajući slušaocu jedan intimni svet u kome može da nađe pribežište i zaleči stare rane. Dobro, dobro, RAZUMEM da zvuči potpuno kontraintuitivno da o blek metal ploči pričamo u ovim terminima, ali Mork u meni proizvodi baš ovakve reakcije. Odlična ploča:

https://peaceville.bandcamp.com/album/dypet

Prelazimo na stoner rok, doom metal, hard rok, psihodeliju i sludge. The Slow Attack su simpatična kombinacija bluziranog stoner roka i malo melodičnijeg hevi metala i EP Higher than This ima četiri pesme sirovog, organskog zvuka i raspoložene svirke i mada sve to ne zrači sad nekom „profi“ energijom, svakako je dopadljivo. Sirov, a opet seksi vokal, dobre gitare, snimak, reklo bi se, urađen uglavnom sve odjednom, meni se ovo dopada:

https://theslowattack.bandcamp.com/album/higher-than-this

Kalifornijski Eye of Aquilavize zavodljiv, lepljiv stoner rok na albumu Diviniis Requiem. Ovo je ambiciozniji, meditativniji stoner rok kom nisu dovoljni samo dobri rifovi i koji svoj snažni, bluzirani metal napad temperira sa dosta psihodeličnih preliva. Moćna hrskava gitara i dobri vokali su u prvom planu ali bend rado i često iz rokenrol modusa prelazi u tribalnije i eksperimentalnije pasaže. Sjajni su:

https://eyeofaquila.bandcamp.com/album/diviniis-requiem

Ja ne znam ko su i šta su Deathwind. Navodno su iz Moskve ali nigde na internetu nema tragova o njima, sem ovde dve pesme na Bandcampu koje su, kao, EP Fall of the Phaeton ali pošto se to naplaćuje deset dolara, slutim da nije u pitanju samo EP od dve pesme već čitav album ali nigde ništa o tome ne piše. FRUSTRIRAJUĆE. Jer su ovo dve odlične pesme doom/ heavy zvuka sa pevačicom jakih pluća i moćnim gitarama. Obavezno poslušati:

https://deathwind.bandcamp.com/album/fall-of-the-phaeton

Danski Late Night Venture počeli su kao post-rok bend sa shoegaze osnovom, a sada, na petom albumu, V: Bones of the Extinct dovršavaju svoju transformaciju u post-metal bend sa MASIVNOM količinom doom metal mesa na post-metal kostima. Ovo je album velike težine i moćnih doom rifova, ali uz meditativne elemente post-metala, jake dinamičke ekstreme i generalno taj „ozbiljni“, cerebralni pristup rok muzici. Moram da priznam da mi se dopada ta kombinacija snažnog nabadanja i doom rifova, pa su Late Night Venture, što se mene tiče, evoluirali na pravu stranu. Gaženje:

https://latenightventure.bandcamp.com/album/v-bones-of-the-extinct

Prija mi kako švajcarski Gentle Beast na istoimenom albumu stručno spaja energičan, rifaški, ukusno faziran stoner rok sa maštovitim psihodeličnim tehnikama. Ovo je ploča odlično napisanih i raspoloženo odsviranih pesama od kojih svaka u sebi ima i po nešto osobeno, parčence atmosfere, trik kojim postiže hipnotički efekat usred ljute kafanske šutke, nešto... Album je prepun sjajnih, pamtljivih tema a svirka je zaista energična, raspoložena, i ovo se sluša sa velikim osmehom na licu čak i kada ste sasvim strejt:

https://sixteentimes.bandcamp.com/album/gentle-beast

OK, nemam pojma ko su The Destructions iz Los Anđelesa, ali njihov EP Delouse ima pet pesama IZVRSNOG rokenrola, sa elementima psihodelije, panka, stoner roka... Ovo je pet karakternih komada sa vrlo ukusno distorziranom gitarom, ali i sa pažljivo napisanim temama, prizračnim miksom, solidnim vokalima... The Destructions zvuče kao rokenrol bend opšteg tipa, neopterećen žanrovskim međama pa ovde dobijamo i slajd gitare i elvisovsko pevanje, ali i propisno rokanje – sve što treba. Odlično, pretpostaviću prvo izdanje a daunloud se daje po ceni koju sami odredite. Izvrsno:

https://thedestructions.bandcamp.com/album/delouse

The Sleeping Legion iz Vinipega imaju novi album, i sad, ne znam da li njegov naslov, The Last Transmission najavljuje raspad benda, ali ovo je prijatna, sanjiva a opet rokerska ploča psihodeličnih tema i hipnagogičkih atmosfera. The Sleeping Legion imaju prirodan osećaj za tempo i slojevitost zvuka gde rifovi i psihodfelični efekti rade u lepoj harmoniji, masirajući moždanu koru slušaoca pa čak ni prilčno skromna produkcija ovde ništa ne smeta. Šest finih, halucinantnih instrumentalnih komada psihodeličnog roka za pet dolara, odličan dil:

https://thesleepinglegion.bandcamp.com/album/the-last-transmission

¡Pendejo! su uprkos imenu i pevanju na Španskom zapravo iz Nizozemske i njihov četvrti album, Volcano nudi izvrstan stoner rok provod, sa pesmama visokog tempa i natrpanim energijom. ¡Pendejo! Za sebe kažu da su „rock with cojones the size of Danny de Vito“ a što bi bilo još duhovitije da ovaj nije Italijan nego hispanskog porekla, ali dobro, muzika koju bend istresa je više nego dovoljna kompenzacija za ovaj faul. Na albumu se pored uobičajeih hrskavih faz-gitara i nabijačke ritam sekcije izdvajaju dobro pevanje i majstorski iskorišćena truba. Odlično. Ne ozbiljno, ODLIČNO:

https://pendejoband.bandcamp.com/album/volc-n

Belgijski Welcome to Holyland zvuče, pa, ZLOKOBNO na debi albumu Ominous. Ovo je snimano u njihovoj prostoriji za vežbanje ali zvuk je iznenađujuće pun i moćan, a što odgovara sporom, sludge-doom metalu koji je ovde na jelovniku. Welcome to Holyland se ne iživljavaju sa dužinom, a što je dobro s obzirom da je album užasno heavy, ali ovo nije stoprocentno nihilistički, anti-ljudski metal i Ominous i pored sve tmuše i grdobe ima i simpatičan gruv. Vrlo dobro:

https://welcometoholyland.bandcamp.com/album/ominous

Margarita je prilično kul ime za ženski doom metal trio. A koji, taj trio iz Pariza, ni ne svira čist doom metal već na debi minialbumu takođe nazvanom Margarita meša doom i shoegaze za jednu sporu, dostojanstvenu procesiju sirovih lamenta. Ovo je i melanholično i garažno u isto vreme i može da zadovolji dosta širok profil publike sve dok ona ima afiniteta ka lo-fi ali iskrenoj, emotivnoj muzici. Album se i daje po ceni koju sami određujete pa nema mnogo izgovora da ovo bar ne poslušate:

https://margaritadoom.bandcamp.com/album/s-t

Kalifornijski trio Acid King proslavlja trideset godina rada petim albumoim, Beyond Vision i njihov nadrogirani stoner-doom metal je ovde toliko spor da povremeno imate utisak da slušate usporeni snimak. Mislim, ne radi se samo o tempu, već i o samom zvuku, ali i stilu sviranja koji forsira hipnotički, vrlo pažljiv pristup proizvodnji muzike tako da se slušalac oseti potpuno obavijen rifovima, dronovima i temama to da utone u album kao u meki perjani jastuk (ispod koga je kamenje). Odlično je to, naravno, sa vrlo efektnim rezultatima pa obavezno poslušajte:

https://acidking.bandcamp.com/album/beyond-vision

Depleted nije baš Funeral Doom metal bend, ali izdavač debi albuma ovog jednočlanog projekta koristi ovaj termin jer je možda najpribližniji. Album Failing ima četiri spore, teške, dugačke pesme ekstremnog death-doom metala u kojima se abrazivna, apstraktna buka spaja sa melanholijom i mada Matt Sullivan iz Maltheist koji sve ovo svira i peva nema preskupu produkciju, Depleted pogađa svoje mete. Sporo, heavy, mučno a opet nekako otmeno, plus daunloud plaćate koliko hoćete:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/depleted-failing
https://depleteddeath.bandcamp.com/album/failing

Elephant Rose iz Montreala za sebe kažu da sviraju Fuck Rock, ali recimo da je EP Hey! prosto energičniji hard rok sa malo stoner i grunge elemenata. Bend ima razigran gruv ali glavna atrakcija je odlična pevačica snažnog, sonornog vokala i slatke francuske dikcije. Simpatično:

https://elephantrose.bandcamp.com/album/hey

A i The Absurd iz Los Anđelesa su tu negde između desert rocka i grungea. EP Nox, namenjen „ljubavnicima“, ima dosta solidno zamašćenih gitara i dobrog gruva i gruvanja i dopašće se i vama i vašim devojkama:

https://theabsurd.bandcamp.com/album/nox-ep
https://www.youtube.com/watch?v=lWHsdfPTM38

Edinburški Void of Light su nekakav post-metal sa dosta shoegaze/ doomgaze elemenata i dugačkim, teškim pesmama. EP Enshroud ima samo dve kompozicije ali traje devetnaest i po minuta pa ovde  dobijate dosta benga za svoj bak – pogotovo što bend daunloud naplaćuje koliko sami date. Produkcija je solidna (mada je master preglasan ali je to za ovu vrstu muzike normalno) i mada je melanholija ovde malo i napadna, Void of Light krljaju solidno i meni je to sve simpatično:

https://voidoflight.bandcamp.com/album/enshroud

Dejtonski Engine of Chaos su vrlo dobri na svom novom albumu, Bleed Black, nudeći hard rok sa stonerskom podlogom i pesme koje skoro da biste mogli da puštate normalnim ljudima. Zaista, između srećno napisanih rifova i vokala koji ima u sebi dosta AC/DC legata, Engine of Chaos su na granici da budu radio friendly, no njihov pomalo edgy senzibilitet i vrlo bučna svirka ih drže sa prave strane linije koja razdvaja underground od nekakve muzike glavnog toka. Svakako ih poslušajte, ovo je vrlo dobar album:

https://engineofchaos.bandcamp.com/album/bleed-black-2

I onda dođe Ripple Music sa ovonedeljnom ponudom u vidu trećeg albuma britanskog trija Morass of Molasses. End All We Know je bluziran stoner rok sa dosta izraženom metal dimenzijom i pesmama koje su poletne, energične, gađajući i publiku koja voli razigraniji sludge metal ali bez one abrazivne, agresivne dimenzije koju bi tako nešto sugerisalo. Zvuk Morass of Molasses je topao, prijemčiv, sa ugodno distorziranom, hrskavom gitarom koja izbacuje ukusne bluz i southern groove rifove preko čvrste, snažne ritam sekcije a pesme imaju u sebi puno klasičng gruva ali odsviranog na moderan način. Lepo!

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/end-all-we-know

Za rokere opšteg tipa, tu su Šveđani Grande Royale sa albumom Welcome To Grime Town koji zvuči istovremeno i moderno i old school. Ovo je vesela, energična rok muzika visokog tempa, sa produkcijom koja forsira pitkost i prijemčivost i pravo je zadovoljstvo slušati album na kome zvuk nije isforsirano glasan već organski, prozračan, prirodan. Pesme su fantastično napisane a Grande Royale ih sviraju sa puno apetita pa je ovo jedna od najboljih ploča koje sam čuo ove nedelje i zapravo joj je titula albuma tjedna izmakla samo za dlaku:

https://granderoyaleoff.bandcamp.com/album/welcome-to-grime-town

Prelazimo na thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal i OK, ko je očekivao da bend sa imenom Satanic Squirrel bude išta više od nekakve shitpost šale? A, evo, ovaj duo iz Nemačke zapravo zvuči vrlo pristojno na debi EP-ju Toxic World Invasion. Pričamo o klasičnom thrash metalu sa ukusom visokobudžetnije produkcije osamdesetih godina i mada su tekstovi humoristički, muzika je ozbiljna i prilično kvalitetna. Ovo uključuje i klin pevanje sa melodičnim refrenima i priznajem da sam impresioniran.

https://satanicsquirrel.bandcamp.com/album/toxic-world-invasion

Paralysis iz Nju Džersija ima već dva albuma pa im novi EP, Above the Abyss zvuči vrlo dobro. Ovo je thrash metal sa dosta promišljenim kompozicijama, mnogo promena ritma ali i priličnom količinom atmosfere, ali ne na štetu znojave, energine svirke. Ove dve pesme su uglavnom srednjeg tempa, ali dobri rifovi i brutalan vokal svemu daju filing moshcorea ranih devedesetih, pa ko voli, ovo treba da čuje:

https://paralysisthrash.bandcamp.com/album/above-the-abyss 

Španski Trepanacion na istoimenom (debi?) albumu sviraju jednostavan, prljav ali atmosferičan thrash metal. Ovo ima dosta death metal elemenata, te jeftinu ali efektnu produkciju i meni je to ređanje evokativnih rifova ukombinovano sa sirovim, promuklim pevanjem, nekako bilo vrlo simpatično.

https://trepanacion1.bandcamp.com/album/trepanacion

Kad smo već kod prljavštine, Speedpussy/ Speedpvssy iz Čikaga imaju EP sa čak šest pesama naslovljen Funeral Bells From Hell. I ovo je kombinacija speed metala i black metala za kakvu uvek treba imati vremena. Muzika ima u sebi varvarsku, divlju crtu speed metal izvornika ali i ambicioznije aranžmane i teme iz black metal domena, pa je materijal iznenađujuće zreo i prijemčiv:

https://speedpvssymetal.bandcamp.com/album/funeral-bells-from-hell-ep

Iako danski Hatesphere ima i previše groove metal elemenata u svom thrash metalu, album Hatred Reborn mi je doneo dovoljno lepih trenutaka da ga ovde pomenem. Jedanaesti u karijeri koja ide već više od dvadeset godina, ovo je album sa mnogo dobrih rifova, očekivano uglancanom produkcijom, i povremeno zaista inspirisanim kombinovanjem groove i thrash elemenata. Hatesphere uspevaju da i dalje zvuče energično a da sve ne deluje kao puka gluma, sa lepim momentima koji čoveku privuku pažnju i drže ga investiranim:

https://scarletrecords.bandcamp.com/album/hatred-reborn

Sa svoje strane, čikaški Aftermath na svom trećem albumu (tek trećem iako je bend osnovan još 1985. godine), No Time to Waste nude interesantnu viziju progresivnog thrash metala koja čoveku drži pažnju i iznenađuje ga sve vreme. Aftermath ne koriste uobičajene proggy tehnike i ideje i njihova muzika je neobična već na nivou same kompozicije, odbacujući klasične rok formate ali ih ne razarajući bez milosti već, jelte, sa osećajem. Rezultat je kolekcija pesama koje su karakterne i intrigantne a sama metal komponenta je ubedljiva i snažna. Vrlo zanimljiv album:

https://youtu.be/Xr7YkHbOiwc

Za vrlo klasičan thrahs metal, projekat Davea Ellefsona Kings of Thrash izbacio je dugački živi album Best Of The West - Live At The Whisky A Go Go i ovo je, naravno, kolekcija obrada Megadeth koje sviraju neki odlični muzičari. I ako volite Ellefsona i Megadeth ovde nema mnogo razloga za premišljanje. OK, albumu fali najbolja Megadeth pesma (Hangar 18, naravno, a šta ste mislili?), ali se to donekle kompenzuje sviranjem Mechanixa, no ono što je zanimljivo je da Chaz Leon koji ovde peva, naprosto ne zvuči naročito upečatljivo. Čovek bi pomislio da će, s obzirom na činjenicu da je Mustaineov vokal konzistentno najslabiji element Megadethove muzike, bilo koja promena biti dobrodošla ali ispostavlja se da ne. Svejedno, ovo je prijatan album za dethheadove...

https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/best-of-the-west-live-at-the-whisky-a-go-go

Code 40-11 su iz Montreala i uprkos imenu koje sugeriše nekakav hardcore, ovo je bliže propisnom thrash metalu. EP  Aimer l'immonde ima četiri pesme čvrstog thrash zvuka sa iznenađujuće prominentnim vokalima (i pevanjem na Francuskom), napisanog i odsviranog profi, sa kvalitetnom produkcijom. Code 40-11 možda sebi malo ograničavaju tržište time što im tekstovi nisu na Engleskom, ali kvalitet muzike je veoma visok i ovo zaslužuje svu pažnju:

https://code40-11.bandcamp.com/album/aimer-limmonde

All Will Suffer su iz Oregona i njihov Demo 2023 ima tri pesme meni vrlo prijemčivog hardcore thrash/ crossover zvuka stare škole. Ovo bi, produkcija na stranu, vrlo lepo selo negde na kraj osamdesetih sa svojim brzim, energičnim, gruverskim pesmama i tekstovima koji su pesimistični i mučni. Plaćate koliko hoćete a odlično je:

https://allwillsufferhc.bandcamp.com/album/demo-2023

Norveški Forcefed Horsehead ozbiljno spajaju death metal i hardcore na novom albumu, Monoceros. Ima ovde i melodičnih momenata i nije sve u svirepom krljanju, ali muzika je dovoljno neposredna i prodorna da se ne pogubite u njenim okukama i zavijucima. Prijatna kombinacija atmosfera i energičnog nabadanja:

https://forcefedhorsehead.bandcamp.com/album/monoceros

Belgijanci Head of the Baptist sviraju od 2017. godine i do sada su imali samo jedan demo snimak ali novi EP, The Pyre of Equivalence ih prikazuje u odličnoj formi i spremne na velika dela. Njihova muzika je nekakav melanž d-beat hardcorea sa blek i post-blek metal formulama, pa je ovo istovremeno i jednostavna, eksplozivna ploča sa čestim promenama ritma i ugodnom kombinacijom d-beat i blastbeat tempa, a da ima i dosta blekmetalske melodičnosti i emocije. Pet podužih pesama ovo gura čak na teritoriju minialbuma, a daunloud se naplaćuje onoliko koliko vi kažete, pa svakako proverite šta se kuva u severoistočnoj Belgiji:

https://headofthebaptist.bandcamp.com/album/the-pyre-of-equivalence

(Kraj u sledećem postu)
 

[Meho Krljic]

Nemci In Shambles na svom EP-ju Shadows, kojim debituju, predstavljaju svoju viziju metaliziranog hardkora, a koja je vrlo hevi, vrlo gruvi, na granici nu-metala sa death metal prelivima. Ovo je moshcore devedesetih poguran u ekstrem, sa vrlo teškim zvukom, ali i kvalitetnom svirkom i odličnom produkcijom. Bend zvuči jako ubedljivo kada meša rifaški program i gangsterske refrene sa melodičnijim pasažima i ovo, uz cenu od „koliko date“ svakako preporučujem ljubiteljima:

https://inshambleshc.bandcamp.com/album/shadows-ep

Shoot Da 5 su sa Long Ajlenda i valjaju baš najteži njujorški hardkor sa uličnim, gangsterskim mirisom, postavljen negde na sredini između beatdwona i hip-hopa. Bend je, pak, uprkos vrlo tvrdoj mačo fasadi rodno mešovit i muzika je simpatična. Demo '23 ima samo dve „prave“ pesme ali tu su i introi i ovo je dobar, bogat program mada je sedam dolara možda i preambiciozna cena. Ali dobro je:

https://shootda5lihc.bandcamp.com/album/demo-23

A Lunastus su iz Helsinkija i njihov Eeden peruttu (demo 2023) ima tri pesme razjarenog veganskog hardkora. Rifovi su metalski, ritmovi gruverski a vokali ženski i veoma besni i mada Lunastus operišu unutar dobro poznatih parametara, zvuče ubedljivo i moćno. Volim i što se demo daje po ceni koju sami odredite a omot, sa svojim srednjevekovnim stilom i pakosnom atmosferom, je sjajan:

https://lunastus.bandcamp.com/album/eeden-peruttu-demo-2023

Ahhh, poljski deathgrind. Kad je dobar onda je dobar, baš dobar. Enterchrist su posle šest godina rada snimili debi album We Are Just Getting Started i ovde ima dvadesetjedna pesma nemilosrnog čukanja u visokom i najvišem tempu. Bend ne puca od originalnosti ali ovo nije ni prosto sviranje žanra, pa se daju čuti i neke lepe ideje u harmonskom i aranžmanskom smislu. Jeftina ali dobra produkcija daje svemu prizvuk hrskavosti i ukusnog grindcore obroka:

https://enterchrist.bandcamp.com/album/we-are-just-getting-started

I Kolumbija ima konja za trku. Libranos Del Mal iz Medelina na svom trećem izdanju, EP-ju El milagro del mayor dolor prži toksičnu kombinaciju grindcore i powerviolence uticaja i sve je, nagađate oštro, na prvu, eksplozivno i užurbano. Libranos Del Mal odlično koriste old school grindcore rifove i vokale uz disonance, mikrofonije i elektronsku buku za kreiranje zapaljive ali dovoljno raznovrsne smeše da vas kroz deset pesama drže na ivici sedišta a još i sve naplaćuju koliko VI hoćete. Vrlo lepo:

https://libranosdelmal.bandcamp.com/album/el-milagro-del-mayor-dolor

Nak'ay su iz Indijane i kao i mnogi grindcore bend pre njih, svoju diskografsku aktivnost zasnivaju na rafalnom izbacivanju EP-jeva. Ovog marta to su Divine Athropy i Seized, dva izdanja sa ukupno devet pesama opake krljačine. Nak'ay ne komplikuju preterano i njihove pesme kombinuju death metal rifove, visok tempo i kratka trajanja za kanonadu pravovernog grindcorea, sve odsvirano kvalitetno i zaokruženo obradom Brujerije. Odlično:

https://nakay.bandcamp.com/album/seized-ep
https://nakay.bandcamp.com/album/divine-atrophy-ep

Australijski Concede su mirovali od 2020. godine ali novi EP, No Purgatory ih predstavlja u odličnoj formi. Ovo je moderni, tehnički kvalitetni grindcore sa pesmama što umeju da prebace minut i po ali su uglavnom kratke, ekonomične i ubitačne. Concede su agresivni, nisko naštimovani i abrazivni, ali ne i monotoni i ovaj EP je, nadam se, samo predjelo za nešto konkretnije i duže:

https://concedehc.bandcamp.com/album/no-purgatory

Argentinski Massacred je sa albumom Lunatic Massacre, inače drugim za projekat koji je krenuo prošle godine, nanizao već tri izdanja ove. William Edwards, aka Christian Badia baš voli ovaj projekat koji je sada još siroviji i primitivniji death metal nego što je bio na prethodnim izdanjima. Ja bih, iskreno, više voleo da je aktivniji u svom goregrind projektu Hatefilled, ali dobro, i Massacred se sluša. Ovo je sada praktično deathgrind izgrađen na primitivnoj, dementnoj osnovi death metala kakav su radili Mortician, pa, evo, Lunatic Massacre ima čak dvadeset primitivnih, brutalnih pesama za, jelte, bolesnike:

https://massacred669.bandcamp.com/album/lunatic-massacre

Vindictive Homicide su iz Denvera pa i njihov EP Souvenirs of Flesh zvuči propisno denverski. Ovo je energičan, brz i ekstreman death metal na granici čistog brutal death metala, ali ipak sa mrvom razgovetnosti više. No, sve drugo je onako kako očekujete: nemilosrdni rifovi sa puno flažoleta, brz tempo, zakucavanja na sve strane, prodorne, disonantne solaže... Vindictive Homicide ne izmišljaju neke nove forme i formule ali se s lakoćom igraju u postojećim, pišući dobre, ubedljive pesme i izdvajajući se ispred konkurencije kvalitetom:

https://vindictivehomicide.bandcamp.com/album/souvenirs-of-flesh-ep

Kanadski Expunged se oblače kao speed metalci – koža, nitne, redenici, šiške – pa u njihovom old school death metalu ima i dovoljno speed metal elemenata da mi srce zaigra. Drugi album, Visions of Agony je užasno zabavna ploča posvećenog krljanja koje zvuči vrlo radosno, vrlo varvarski, bez hermetičnosti tipične za OSDM, sva razularena i ekspresivna. Zvuk je jako glasan i naporan za uši ali Expunged pišu tako dobre speed rifove da vam nekako nije žao. Premoćno:

https://expunged.bandcamp.com/album/visions-of-agony

Indonežani Rottenectomy sa svojim slamming death metalom odskaču, vele, od scene u Tulungagungu. Nije, naravno da se slem ne svira u Indoneziji, ali Rottenectomy imaju svoj stil koji je okrenutiji gruvu i slemovima, sa manje agresivnim, manje brutalnim pesmama nego što je u indonežanskom brutalnom death metalu prosek. EP Bestial Satisfaction je prijatan za slušanje, iako dosta skromno produciran, sa kombinacijom satanističkih i opscenih tema i četiri pesme (plus intro) plesnog, mošerskog gruva. Pitko:

https://maximamusicpro.bandcamp.com/album/rottenectomy-bestial-satisfaction

Fasiq su takođe iz Indonezije ali njihov death metal u sebi ima mnogo thrash metal elemenata, od rifova, do gruva, pa je četvrti album, Membunuh Figur, zapravo još pitkija ponuda. Fasiq pišu fine rifove i mada su im pesme podugačke, ovo je uglavnom ugodan program za hedbengere:

https://fasiqdeathrash.bandcamp.com/album/membunuh-figur

Poljski Dark Perception na svom drugom albumu, Plaguewielder piči energičan, blago melodičan black-death metal. Za razliku od onog na šta su nas Poljaci navikli, ovde nema epskih aranžmana i gorkoslatkih melodija, već je muzika jednostavnija, pravolinijska i prijamčiva. Jeftina produkcija slaže se uz raspoloženu, napaljenu svirku:

https://darkperception.bandcamp.com/album/plaguewielder

Isto su iz Poljske i Concatenation ali njihov drugi album, Existence Full of Promises vozi propisan old school death metal. Ovde ima i rifčina i atmosfere i brze, krljačke svirke i bend vrlo uspešno svoje pesme od po četiri i po minuta natrpava događajima da budu uzbudljive i energične a da ne izgube dostojanstvenu, elegantnu dimenziju koja ih krasi. Poslednji komad, dugačak preko sedam minuta ubacuje i saksofon u šutku i ovo se izvrsno uklapa, potvrđujući da su Concatenation i te kako sposobni i spremni da inoviraju i eksperimentišu u okvirima staroškolske forme. Odlična ploča:

https://concatenation.bandcamp.com/album/existence-full-of-promises

Italijanski Aphotic sa svojim debi albumom, Abyssgazer nude atmosferični, dosta hermetični kosmički death metal koji ima u sebi topline i prijemčivosti iako može i da zazvuči malo neobavezno. Naprosto, ujednačenost tona, dinamike i tekstura koju Aphotic nude čini slušanje ove ploče prijatnim iskustvom ali bez velikuh emotivnih krešenda koja bi privukla pažnju. No, naravno, ima nečeg i u prijatnom, nenametljivom death metal zvuku koji radi dosta toga samo ne želi da se time hvali pa poslušajte:

https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/abyssgazer
https://sentientruin.bandcamp.com/album/abyssgazer

Kolumbijski Encounter Truth imaju drugi EP, Panspermia i pet godina koliko je prošlo između prvog i drugog izdanja iskoristili su za pisanje pet kvalitetnih, drusnih death metal pesama. Encounter Truth su tehnički detah metal sastav ali njihova muzika je prijemčiva, izraz razgovetan, sa izraženom melodičnom stranom pa čak i kada bend ispaljuje standardne tech-death trikove sve to zvuči umiljato i simpatično. Pesme su lepe a produkcija solidna pa Encounter Truth nude zaista kvalitetan program na ovom izdanju:

https://encountertruth.bandcamp.com/album/panspermia

Brazilski Ereboros je mlad bend, osnovan prošle godine, pa posle par singlova prvi EP koji ih sakuplja, takođe nazvan Ereboros, predstavlja propisan hello world iskaz. Ovo je energičan, melodičan death metal bliži brutal death formulama nego klasičnom melodeath izrazu, sa zapravo elementima black metal formula. No, i kompozicijski i izvođački ovo je na idealnoj poziciji da se dopadne širokom zahvatu publike sa upečatljivim temama i pamtljivim pesmama, te odličnom produkcijom. Vrlo, vrlo ubedljiv debi:

https://ereboros.bandcamp.com/album/ereboros

Nemci Metasphaera su, kažu „progresivni metal bend koji spaja epsku instrumentaciju sa poetskom lirikom kako bi kreirao novu zvuk koji će vam ugnuti um.“ U prevodu, ovo je progresivni death metal sa pesamama od po devet minuta, relativno razgovertnim vokalima, i bas-gitarom bez pragova. I album još sve pesme odmah daje i u instrumentalnoj verziji pored vokalne, da imate za karaoke i divljenje virtuoznoj svirci. No, to što ja ovako grubo „prevodim“ bend na normalan jezik ne znači da im je debi album, Metasph​æ​ra loš. Nije, ovo je naravno vrlo egzibicionistički odsviran ali i dosta odgovorno napisan materijal sa pesmama koje imaju lepe narative i odličnom svirkom uz adekvatnu produkciju. Lepo se to sluša i vredi mu posvetiti vreme.

https://metasphaera.bandcamp.com/album/metasph-ra

Francuski Catacomb posle više od trideset godina rada konačno izdaju prvi album, When The Stars Are Right i, mislim, slatko je ovo. Pričamo o atmosferičnom, „svemirskom“ death metalu sa lavkraftovskom osnovom i mada Catacomb ne izmišljaju bogznašta novo, njihov melodični a stameni zvuk je sasvim prijatan:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/when-the-stars-are-right

Teksašani Whore Of Bethlehem sa svojim trećim albumom, Ritual of Homicide ni sami ne donose bogznašta ovo formuli koja ih je i do sada dobro služila, ali... pa, i dalje ih ta formula dobro služi. Ovo je brutalni death metal sa mrvom osećaja za melodiju i pesme su energične, brze a opet sa merom atmosfere u sebi. Snažno i bez stajanja, meni sve to prija:

https://whoreofbethlehem.bandcamp.com/album/ritual-of-homicide

Uh, jebem ti. Angerot su iz Južne Dakote ali njihov treći album, The Profound Recreant je najbolja ploča švedskog death metala koju ćete čuti ove nedelje. Pričamo o superteškoj kategoriji nisko naštimovane, HM2 pedalama pokretane death metal mašinerije sa pesmama koje ne donose ništa suštinski novo swedeath formuli ali je realizuju sa toliko ubedljivosti i snage da je nemoguće ostati miran:

https://angerot.bandcamp.com/album/the-profound-recreant

Na kraju smo i u ovoj poslednjoj sekciji slušamo heavy metal i kros-žanrovske produkte. The God Being iz Liona kažu da je njihov treći album, Death, „definitivno metal“. I jeste, makar u kontekstu u kome se radi o bendu čija svirka spaja razne avangardne strategije, mešajući žanrove onako kako već trideset godina unazad pričamo da radi John Zorn. Dakle, na Death ćete naći klarinet kako sparinguje sa nu-metal rifovima, pa onda ispod toga krenu breakcore ritmovi i mada je sve to moglo da bude i samo smuljano, zbrljano i da se prodaje pod sloganom „so weird it’s good“, The God Being se zapravo trude oko kompozicija i muzika ovde ima dovoljno mesa da podnese više slušanja, a onda pažnju privlače i mnogi zanimljivi detalji u miksu i aranžiranju. Vredno utrošenog vremena:

https://thegodbeing.bandcamp.com/album/death

Savage Oath – koji su odnekud iz Amerike – sa svojim istoimenim prvim EP-jem donose dve pesme zvuka inspirisanog osamdesetima ali zatim blago modernizovanog. Ako volie melodičan, sleazy heavy metal koji pritom ume i da pošteno krlja Savage Oath nude dvanaestak minuta poštene, znojave, kvalitetno, epski aranžirane svirke. Produkcija se trudi iz sve snage pa iako nije savršena, ovo svakako može da se sluša sa apetitom i visoko podignutim rogovima:

https://savageoath.bandcamp.com/album/savage-oath-ep

Zagrebački ApoxiomeN nije sa svojim progresivnim, simfonijskim power-metalom nužno baš moja šolja čaja ali ne treba izgubiti iz vida da je album, Ilium, napisan i snimljen vrlo autoritativno. Naravno, produkcijski ovo nema tu neku raskoš kojoj ova muzika prirodno teži ali meni i više odgovara svedenija, suvlja pridukcija u kojoj su orkestracije simpatično upletene u čvrstu metal svirku, bez prebudženih miskeva i masteringa. Centralni instrumentalni kvartet ovog benda dopunjen je na ovom albumu masom pevača – od kojih neki i nisu iz Hrvatske pa Ilium ima finu mondijalističku crtu i generalno zvuči kao album u skladu sa ambicijama svojih autora. Vrlo lepo:

https://apoxiomen.bandcamp.com/album/ilium

Peruanski Metal Crucifier imaju novi singl sa dve pesme, Bringer of Death i ovo je klasičan, žestoki heavy metal na prelazu u speed metal. Sve je to vrlo solidno producirano i odsvirano ubedljivo pa ko voli kvalitean, u duši sirov ali i prilično cheesy i razumno melodičan metal kog sviraju ljudi što to očigledno VEOMA vole, ovde će se lepo udati. Dve pesme, mnogo sreće, samo je cena od sedam dolara možda malo prejaka:

https://metalcrucifier.bandcamp.com/album/the-bringer-of-death-2


Dregs iz Mičigena na singlu Bird Condo​/​Gimp tresu dve jake pesme teškog, bučnog, metaliziranog noise rocka. Ovo je na granici sludge metala ali još uvek sa strane nešto razigarnije muzike, pa ako volite The Jesus Lizard ali ste uvek priželjkivali da sviraju neštp TEŽE, onda će Dregs biti taman po meri. A odlični su:

https://dregsnoiseoff.bandcamp.com/album/bird-condo-gimp

Londonski Black Shape na svom novom albumu, The House, mešaju teške doom-sludge rifove sa eksperimentalmom muzikom, slobodnom improvizacijom, recitacijama. U tom smislu, ovo je manje ALBUM album, a više kolekcija eksperimenata, ali... ima ovde dobrih momenata. Kako ja veoma volim free improv, meni je ovo odmah bilo po mri a vi proverite, sigurno ćete naći nešto za sebe:

https://blackshape666.bandcamp.com/album/the-house

Babymetal nisu moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija (zna se koji je moj omiljeni ženski heavy metal bend iz Tokija, pričali smo o tome pre nekoliko nedelja) ali nije sad da sam gadljiv na njihov popični, poletni, zabavni metal. Novi album, četvrti po redu, The Other One je idealno realizovana i producirana kombinacija propisnog, energičnog metal treskanja i idoru-pop muzike i lagao bih kada bih rekao da me gomila pesama ovde nije grdno oraspožila. Mislim, slušajte Mirror Mirror i recite da ovo nije IDEALAN frankenštajnovski krpež stilova i senzibiliteta kakav samo Japanci umeju da provuku ovako elegantno. Slatko. BTW, slutim da su Bandcamp linkovi koje ovde ostavljam piratski pa imajte to na umu:

https://babymetalband.bandcamp.com/album/the-other-one
https://babymetaltheotherone.bandcamp.com/album/the-other-one

Kad smo već kod bendova koji nisu nužno moja šolja čaja ali su snimili albume koje ne mogu baš da ignorišem, pariski Asylum Pyre imaju peti album, Call Me Inhuman - The Sun - The Fight - Part 5 i njihov progresivni power metal je ovde ozbiljno namerio da bude i himničan, stadionski intoniran, ali i suptilan, sa mnogo šaranja po žanrovima i zanimljivih detalja. Poslušajte, ja sam ovde stekao potpuno novo poštovanje za Asylum Pyre:

https://asylumpyre.bandcamp.com/album/call-me-inhuman-the-sun-the-fight-part-5-full-album-2023

Ihsahn je objavio novi EP, Fascination Street Sessions i ovo je za talentovanog Vegarda Sverrea Tveitana jedan sada tipični melanž progresivnog metala i roka sa pesmama koje su kompleksne ali tečne i prijemčive. Publika koja je ovde samo zbog Emperora će čuti Ihshanov blek metal vokal, to je tačno, ali sama muzika je mnogo šireg zahvata i koristi njegov raskošni muzički talenat i znanje na mnogo kompleksniji način. Vrlo dobar, kinematski rok/ metal za publiku širokog profila kojoj treba samo malo otvoreniji um:

https://www.youtube.com/watch?v=xzvat5HKW-g&list=OLAK5uy_mfLC7ikr7Cj69YHcbeMkohr-SeddTzJT8

Kome još nije dosta progresivne muzike sa poreklom u blek metalu a žudi za nečim radikalnijim, eksperimentalnijim, pa, tu je novi Liturgy. 93696 je ambiciozna ploča, u pitanju je dupli CD, i Haela Ravenna Hunt-Hendrix sa ovim albumom kao da uspeva da obuhvati sve što je interesuje iz polja muzike kao totalne, jelte, umetničke forme. Ovde se stoga mešaju japanske mikrotonalne folk-minijature sa blek metal krljanjem i elektronskim ritmovima, pa napravimo pauzu za akapela kompoziciju sa ženskim horom, uletimo u dugački prog-metal komad od devet minuta, pa pauziramo za tri minuta meditacije na klavijaturama, posle nas dočeka aranžman za gudački kvartet itd. Ne znam, meni je ovo i dalje sjajno i mada naravno da sugeriše jednu ekscentričnu, nemirnu prirodu osobe koja pomalo kao i da voli da uđe u rat sa celim svetom (videti recentne svađe po internetu, jelte), muzika je konzistentno sjajna:

https://liturgy.bandcamp.com/album/93696

Prošle godine su Saxon imali odličan nov album a ove nam stiže jedna neobaveznija ali svakako zabavna kolekcija obrada starih rok pesama naslovljena More Inspirations. Biff i ekipa ovde istresu deset pesama koje sam i ja slušao kao klinac i koje su i meni služile kao inspiracija i presudni material za formiranje muzičkog ukusa pa ne mogu ništa drugo do da podignem oba palca na gore kada samo na spisku vidim Nazarethov Razamanaz, Creamov Tales of Brave Ulysses ili Uriah Heepov Gypsy. Naravno da Biff ne može Animalsovoj We Gota Get Out of This Place da podari gravitas koji vezujemo za ikonično pevanje Erica Burdona ali Biff ima sopstvenu harizmu i šarm i, jebiga sad, slatko je čuti Saxon kako Animalse sviraju kao neku vrstu pop-metala. Drugde, tu je vrlo umekšana, nostalgična obrada Substitute od The Who koja me je jako raznežila, a kada Biff uskoči u Diove čizme da otpeva Man on the Silver Mountain to je častan pokušaj. Ni jedna od ovih obrada ne doseže ikoničnost originala, da to bude jasno, ali svaka pokazuje zašto je originalna pesma postala ikonična a i to je važno. Kissova Detroit Rock City je možda i najbliža energiji i senzibilitetu originala, no ceo album je ugodan i možda će i mlađim slušaocima biti interesantan katalog naslova koje treba dalje istražiti:

https://youtu.be/N_d4JDlKGWY

Kanadski Category VI imaju novi, treći album, Firecry i ovo je pristojan, prijemčiv heavy metal koji ne demonstrira sad neku preveliku maštovitost, ali svirka je žestoka a pevačica Amanda Marie Jackman svojom eksplozivnom izvedbom s pravom zauzima centralnu poziciju. No, pošteni, znojavi rifovi, dobra produkcija i generalna pravovernost benda se takođe broje. Simpatično:

https://www.youtube.com/watch?v=lKC2VZMQxSo&list=OLAK5uy_ljlQAsjiVlXsZh1sEgdHjjkFvDy73N54U

Finci Xysma su krajem osamdesetih krenuli iz podzemnih predela ekstremnog metala ali šesti album, No Place Like Alone je jedna prijateljska, melodična ploča teškog roka izmešanog sa različitim progresivnim pa i blago ekserimentalnim strategijama. U celini, album je vrlo pitak i može da se pušta i publici koja metalu ne bi prišla ni na puškomet, ali ovo je istovremeno i ambiciozna, pa i cerebralna muzika koja se samo umotava u pop-ogrtač ne bi li vam lakše prišla i zarila vam zube u žilu kucavicu dok ne gledate:

https://xysma.bandcamp.com/album/no-place-like-alone

Sidnejski Basil's Kite imaju odličan album komplikovanog, energičnog mathcore nabadanja. Shooting Tsars voli igre reči (prva pesma se zove Baroque Obama) i neprane ritmove i mada je to sve očekivani program za ovaj tip muzike pričamo i o suštinski dobro napisanim pesmama čije stalne ritmičke, aranžmanske i harmonske diverzije ne narušavaju zdravu srž. Moćno, energično i odlično producirano, vredno svake pažnje:

https://basilskite.bandcamp.com/album/shooting-tsars

Turinski The Turin Horse donose brutalan noise rock na svom novom albumu, Unsavory Impurities. Ova dva Italijana perfektno rezurektuju zvuk etikete Amphetamine Reptile iz devedesetih godina, dodaju mu crtu oštrog, hardcore pristupa, očišćenog od ukrasa ili nekakvih ambicija o krosoveru u mejnstrim i ono što ostaje je čista krtina nelagode i košmara, ali u moćnom, neodoljivom gruvu. Jebiga, fantastičan album:

https://theturinhorse.bandcamp.com/album/unsavory-impurities
https://invisibleorderrecords.bandcamp.com/album/unsavory-impurities

Album nedelje? Album GODINE za sada, sestre, braćo i nebinarni siblinzi! Jebem mu mater, ne znam kako The HIRS Collective uspevaju da pokupe ljude iz bendova za koje me apsolutno boli kurac (Garbage, My Chemical Romance itd.), onda ih spoje sa članovima sertifikovanih underground legendi (npr. The Locust, Full of Hell, Melt Banana itd.) i naprave album koji je, pa, jebanje keve. Evo ne znam, valjda je to magija panka? Novi album, We're Still Here je RAZBIJAČKA kolekcija pesma koje su u suštini mučni, krljački powerviolence, bez kompromisa ili ulagivanja više mejnstrim publici, sa konstantnim disonancama, blastbitovima i vrištanjem. A pričamo o dobro napisanim pesmama. Baš dobro. Ne znam, možda je kombinacija grindcorea, mathcorea, noise rocka i screamoa danas dovoljno hip da može da se proda i široj publici ali We're Still Here je nekomplikovan, MOĆAN album koji u prvi plan stavlja podršku marginalizovanim seksualnim i rodnim manjinama i zvuči jače od praktično svega što ste čuli ove nedelje. Ne propustiti.

https://hirs.bandcamp.com/album/were-still-here-2
 

[Meho Krljic]

Jako, jako mnogo dobre muzike ove nedelje. Ili su meni pali kriterijumi ili ljudi prave muziku kao da sutra ne postoji. A mislim, možda i ne postoji. Ajmo, ajde:

Blek metal! Za portugalski Frost Legion na Metal Archivesu stoji da su se raspali ali raspadnuti bendovi ne snimaju ovako solidne debi albume. Dark Ice je kolekcija moćnih, zlih, napadačkih blek metal komada izašla devet godina nakon prvog EP-ja koji je ovaj sastav izbacio i nemam pojma šta se tu dešavalo, ali Dark Ice kida. Ovo je energičan, oštar, rifaški blek metal kome su zlo i naopako prve dve stvari na koje pomisli ujutro kad se probudi, sav u deformisanim vokalima i zlokobnim harmonijama. Bez puno filozofije, da se razumemo, ali zdravo, energično, momački i među rogove. Meni odlično:

https://frostlegion.bandcamp.com/album/dark-ice 

Kinezi Bergrisar kidaju end aj min KIDAJU na svom drugom albumu, Step on the Path of Eternal Salvation. Ovo je vrlo tvrd, vrišteći i rifaški black/ black-death metal u kome su svi kanali duboko u crvenom sa rešetajućim bubnjevima i zlim rifovima na gitarama, te pevačem koji posle snimanja albuma verovatno nije mogao da govori šest nedelja. No, Bergrisar na svojoj strani pre svega imaju kvalitet pesama koje agresiju smeštaju u korektan estetski kontekst, sa sve evokativnim melodijama i moćnim refrenima pa je ovo album koji zavređuje najviše ocene:

https://bergrisarband.bandcamp.com/album/step-on-the-path-of-eternal-salvation-2

Italijani Blaze of Sorrow vredno rade poslednjih deceniju i po pa i novi album, sedmi po redu, Vultus Fati odaje utisak projekta nadevenog entuzijazmom i energijom. Ovo je vrlo melodičan, ali energičan blek metal koji svoju emotivnost ne sakriva iza pokrova apstrakcija i hermetičnosti. Drugim rečima, Blaze of Sorrow su odlično producirani i vrlo razgovetni, čak prijemčivi, sa pesmama koje hvataju na prvu i ne puštaju do kraja, svojim epskim, gorkoslatkim temama i ozbiljnom,  čvrstom svirkom. Vrlo dobro:

https://blazeofsorrow.bandcamp.com/album/vultus-fati

Kanadski Killed by the Cross imaju dve pesme intenzivnog metala na EP-ju  Absence Of Light, a od kojih se jedna zove isto kao bend pa je na neki način i manifest. I dobro je ovo, sa čvrstom svirkom i elementima death metala u agresivnom, nihilističkom blek metalu koji se oslanja na surove rifove i neumoljiv tempo. Bend ima i granitno tvrdu produkciju i generalno zvuči preteće i borilački nastrojen. Sedam dolara za dve pesme je malo mnogo ali materijal je odličan:

https://killedbythecross.bandcamp.com/album/absence-of-light

Ruski SatanaKozel radi već dvadeset godina, mešajući karelijski folk sa blek metalom pa je tako i novi album, nazvam prosto К​а​р​е​л​и​я vrlo folki, melodičan, nostalgičan itd. Meni je sve to svakako preslađeno ali opet lepo je čuti harmonike i gajde uz blek metal distorzije pa ne mogu da se previše mrštim. SatanaKozel rade pošteno i znaju šta vole, pa ako i sami ovo volite, poslušajte:

https://satanakozel.bandcamp.com/album/karelia

Poljski Cursebinder imaju debi album, Drifting i ovo je vrlo kvalitetan post-blek metal koji, iako ne inovira na nekom konceptualnom planu ima pesme sa dosta finih ideja i ubedljive svirke. Meni se dopada da ovo nije previše okrenuto shoegaze strani blek i post blek metala, pa Cursebinder uspevaju da postignu hladnu, distanciranu atmosferu u kojoj momenti emotivnijeg, harmoničnijeg rada imaju snažan efekat. Fin, u sebe siguran debi album koji izlazi tek krajem nedelje:

https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/drifting
https://youtu.be/nHK_TNPEN-k

Francuski simfonijski blek metalci Diablation imaju drugi album, Par le feu i ovo je solidno napisano i odsvirano. Produkcija mi nije idealna – za bend koji želi da ima slojevitost i dubinu u kompozicijama sa svim tim simfonijskim aranžmanima, ovo je isuviše ravno i komprimovano, ali Diablation svakako pišu zanimljive pesme i drže čoveku pažnju bez mnogo problema:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/par-le-feu

Beloruski Downcross su u principu premelodični za moj ukus, ali opet, album Invertebrata, sa svojim jakim antihrišćanskim sentimentom, puca od originalnosti i karaktera. Ova dva čoveka već pola decenije vredno rade i izbacuju nove albume i mada se meni nikako neće dopasti sve što se tu čuje, uvek ima zanimljivih ideja i ambicioznih eksperimenata. Pa tako i Invertebrata mora da se posluša:

https://downcross.bandcamp.com/album/invertebrata

Ali, eto, i londonski Old Forest bi trebalo da je premelodičan za mene, ali... novi album, Sutwyke mi se prilično dopada. Ova veteranska ekipa sada zvuči vrlo rasterećeno i žanrovski nezabrinuto pa njihov melodični blek metal ima puno ’70s psihodelije i okultnog doom metala u sebi i to mu lepo stoji. Bend je tolkinovski inspirisan, naravno ali muzika je i pored te fentezi komponente simpatično neposredna i ne zvuči kao da je namenjena samo D&D igračima. Mada će je oni voleti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sutwyke

Isti izdavač, nizozemski SoulsellerRecords ima i novi album američkih Vredensdal i ja sam impresionirtan. Ovaj projekat je izbacio četiri albuma u četiri godine i Sonic Devotion To Darkness zvuči vrlo ubedljivo, vrlo fokusirano uprkos toj vrlo intenzivnoj diskografskoj produkciji. Ovo je i prilično old school blek metal, sa prizvukom ranih dvedesetih koji podrazumeva jako zujeće gitare i hipnotičke rifove a melodičnost, a ima je, dolazi iz jedne klasične tradicije fantazije/ folklornog nasleđa, radije nego iz savremenih shoegazerskih rakursa. Vrlo karakterne pesme, i jedan autentičan zvuk, ovo je album koji treba čuti:

https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/sonic-devotion-to-darkness

Kad smo već kod premelodičnog, Koviria iz Severne Karoline imaju debi EP, Coronatio Corvorum i njihov folkom nadeveni blek metal je teoretski premelodičan za mene, ali, hhmmm... muzika je energična, produkcija čvrsta i bend je zapravo vrlo dopadljiv sa epskim melodijama sviranim ubedljivo i šmekerski:

https://koviria.bandcamp.com/album/coronatio-corvorum

Na drugoj strani spektra su portlandski Morosity čija kaseta Invoking the Night donosi pet pesama vrlo sirovog, skoro pa garažnog blek metala. Jedna je intro, jedna je obrada Beherita i, mislim, ovde je sve jasno od prve note: sirovina i surovo gaženje. Daunloud vam naplaćuju koliko hoćete:

https://morositypdx.bandcamp.com/album/invoking-the-night-ep

Praški kvintet Sukkhu se od kolega izdvaja time da ima mešovit žensko-muški ansambl i timpane u stalnoj postavi. Uprkos tome, ovo je prilično strejt blek metal pa EP In Their Names ide napred i ozbiljno čuka, sa ponekad disonantnim rifovima i timpanima koji simpatično akcentuju ritmove i fraze te pevačicom Morgause što ima prijatan demonski glas. Tri pesme, od kojih je treća avangardni, abrazivni ambijentalni komad, lep materijal i maštovit, a za moje potrebe dovoljno sirov bend:

https://sukkhuofficial.bandcamp.com/album/in-their-names

Evo nisam očekivao da mi se čikaški Avowd ovako dopadne a dopao mi se. EP nazvan Avowd Vol. 1 nudi jedan prilično originalan pogled na blek metal u kome ima mnog panka pa i noise rocka, a gde se manična, zaoštrena nihilistička dimenzija blek metala ni slučajno nije zaboravila. Pesme su sklopljene neprirodno i na momente ludački primitivno, produkcija je kućna, sa sve blatantnom ritam-mašinom, ali bend sve to uspeva da okrene u svoju korist i napravi muziku koja zvuči autentično i karakterno, pa urgiram slušanje:

https://avowd.bandcamp.com/album/avowd-vol-1

Klasičniji i moderniji blek metal vrte švajcarcki Malphas na svom trećem albumu, Flesh, Blood & Cosmic Storms. Sve je to dosta melodično i emotivno, pa ne baš sasvim po mojim preferencama, ali Malphas su sa prave strane zamišljene linije koja u mom srcu odvaja zanimljivo od nezanimljivog. Naime, oni pišu dobre pesme koje umešno proširuju granice čistog blek metala a da blek metal ovde nije žrtvovan rokenrolu ili nekom drugom žanru. Ima tu melodije, ima atmosfere, a ima i prilično mnogo krljanja pa mislim da ovo vredi čuti:

https://malphas-ch.bandcamp.com/album/flesh-blood-and-cosmic-storms

Nemački Thron prilično nisu po mom ukusu, ali novi album, Dust, se toliko trudi da u blek metal umeša elemente klasičnog heavy metala ali i prgresivnog roka da se to mora ceniti. Ovo je ploča sa gomlom vrlo kompleksnih kompozicija koje melodičnost i progresivu spajaju sa blek metal rokačinom i čak i ako mi se ne dopadne sve na njoj, mnogo toga me je prijatno iznenadilo pa ga preporučujem bez rezervi:

https://listenable-records.bandcamp.com/album/dust

Hiljadu puta sam rekao ali vredi ponoviti, Portland u Oregonu je NEOBIČNO nadaren grad za proizvodnju fantastične muzike. Maltene svaki bend koji čujem a da odande dolazi zadivi me originalnošću, pa tako i Spirit Possession, blek metal duo čiji drugi album Of The Sign... nudi zanimljiv blend praštećeg, old school speed metalom inspirisanog blek metala i psihodeličnog, progresivnog roka. Sve je to fazirano i prštavo i pesme su napisane bez mnogo poštovanja za klasične rokenrol strukture, ali su jebeno maštovite i angažuju slušaoca stoprocentno. Moćno i inventivno!

https://spiritpossession.bandcamp.com/album/of-the-sign

Idemo dalje: stoner rok, psihodelija, sludge i doom metal, hard rock! Mean Green iz Severne  Karoline na istoimenom debi albumu zvuče vrlo lepo. Ovo je prljav, domaće spremljen stoner rok, sa teškim, masivnim gitarama i sporim ritmovima, mučnim, promuklim vokalima i sve to zvuči vrlo šarmantno. Mean Green se ne izdvajaju ni velikim idejama ni skupom produkcijom već pre svega dobrom, karakternom egzekucijom koja spore, duge pesme pretvara u sanjive, opuštajuće rituale kojima sami sebe hipnotišete:

https://meangreen.bandcamp.com/album/mean-green

Argentinci Orbita imaju tri dopadljive pesme na EP-ju  Otra Dimensi​ó​n. Iako su teme „svemirske“ i naučnofantastične, muzika je zapravo dosta sirovi, rifaški stoner rok sa prijatnom psihodeličnom dimenzijom ali sa puno gruva. Siroviji zvuk, dobre melodijske linije i generalna prijatnost su donekle dovedeni u pitanje cenom od sedam dolara za celo izdanje, ali ako pesme kupite pojedinačno, svaka je po dolar pa onda... uradite matiš...

https://orbitaarg.bandcamp.com/album/otra-dimensi-n

Cave Altar su dva Mađara sa EP-jem Serenity in Ruins koji ima dve pesme sporog, sirovog, ali dostojanstvenog death doom zvuka. Cenim što Cave Altar svoje spore, glacijalne rifove stavljaju u jednu skoro garažnu produkciju a koja im daje malo daha svežine i energije što bi verovatno nedostajala da je ovo malo „digitalnije“. Pesme nisu PRETERANO maštovite ali imaju po koji moćan momenat i generalno su hipnotične pa ovo vredi pustiti i malo se izgubiti:

https://cavealtar.bandcamp.com/album/serenity-in-ruins

I Ursus Quaver su Mađari ali njihov teški rok je, MNOGO umiveniji i bliži „normalnoj“ publici. Mini album Pitch Black Dawn je negde između sabatovskog stoner-dooma i grandža, sa malo zanošenja u svaku stranu ali sa generalno sporijim, gruverskim pesmama. Zvuk je sirov i jak a tu su i interesantna zabacivanja u cathedralovske doom harmonije i heavy metal stilizacije. Svakako prijatno:

https://ursusquaver.bandcamp.com/album/pitch-black-dawn

Wizdoom su, pak iz Švedske, kao novi projekat Christophera Davidssona iz Majestice i mada on za debi EP ovog projekta, Trolldoom, kaže da je „doom blues“, u pitanju je simpatičan psihodelični hard rok/ metal sa dosta ’70s elemenata i puno melodične, raspoložene svirke. Wizdoom, naravno forsiraju gruv u dobroj meri, ali ovde ima i tipično metalskih promena tonaliteta i drugih heavy metal elemenata koji simpatično osvežavaju program. Orgulje takođe ne škode pa ovo vredi poslušati:

https://wizdoom.bandcamp.com/album/trolldoom-ep

Brazilski The Evil sa svojim drugim albumom, Seven Acts to Apocalypse nude pompezan, teatralan doom metal sa, jelte, apokaliptičnim ukusom. Album ima sedam pesama, nagađate, kao što nagađate i da su one nazvane po sedam smrtnih grehova i ovo je fina, ne naročito skupo producirana ali atmosferična, okultna zabava za celu porodicu, sa pretećim rifovima i zanosnim, mračno-melodičnim vokalnim temama koje stručno izvlači Nienna Zamolodchikova. Prijatno:

https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/seven-acts-to-apocalypse

A onda filipinski Ataul krenu da istresaju paklen death-doom na demo snimku Endtimes. Bend već ima dva albuma iza sebe pa je ovo, iako jednostavna muzika, odsvirano stručno, dajući atmosferičnim rifovima puno, er, atmosfere a fokusirajući agresiju gde treba. Demo je prilično jeftino, muljavo produciran ali ovoj muzici čak i to ide u prilog. Eto!

https://ataul.bandcamp.com/album/endtimes-demo

Za opuštenijeg slušaoca tu su WyndRider iz Tenesija čiji debi album nudi spor, težak, faziran i lako psihodeličan stoner rok. Ovo ne beži predaleko od svoje bluz osnove i ima pevačicu snažnog, karakternog glasa a bend piše simpatične post-sabatovske pesme sa nekim vrlo dražesnim doom rifovima i atmosferama. Produkcija dosta sirova ali bend ima jednu spontanu, organsku dimenziju kojoj to ne smeta:

https://wyndrider.bandcamp.com/album/wyndrider

Kineski Crater su sludge metal ali malo i sludgecore, sa pesmama koje su jednostavne, sirove i povremeno brže nego što je za sludge metral prosek. EP Degenerate ima četiri pesme ali većina je podugačka i prosipa rastpoljene rifove po slušaocu i po šest ili sedam minuta. Dopadljivo!

https://crater420.bandcamp.com/album/degenerate

Blacksmoker iz Nemačke slično razmišljaju pa je ovo sludge metal sa dosta energičnom, bržom svirkom i puno zanimljivih ideja. EP Infinite Scum Vol 1 ima dve maštovite pesme producirane odlično i sa baš visokim energetskim koeficijentom, te mnogo propisnih metal rifova i pravo je uživanje za slušanje.

https://blacksmoker.bandcamp.com/album/infinite-scum-vol-1

Ruski Megalith Levitation se vraćaju novim albumom i Obscure Fire je svakim svojim molekulom onako spor, izdrogiran, psihodeličan i mučan doom metal kakav je bio i prošli album koji mi se dosta dopao 2021. godine. No, ovde su pesme još lepše napisane i Megalith Levitation zvuče zrelije, što je zgodan trik kada vam je muzika tako primalna, intuitivna, spontana, kao što je njima. Hipnotički i moćno:

https://megalithlevitation.bandcamp.com/album/obscure-fire

Italijanski Blue Dawn meša doom metal sa heavy metalom, ali i sa malo progresive, pa sve to svira hardrokerski, kreirajući melodične, spore ali duševne pesme od kojih se osećate lepo. Ima ovde, kako sami navode, uticaja sve od King Crimson do Celtic Frost pa je album  Reflections From An Unseen World raznovrstan i simpatičan. Ono što mogu da kritikujem je što je pevanje na engleskom a ni pevačica Monica Santo ni basista Enrico Lanciaprima sa svojim naglascima ne mogu da prođu dalje od stadijuma karikature pa to malko narušava štimung. Ali sem toga, vrlo prijatan album teškog roka.

https://bluedawn09.bandcamp.com/album/reflections-from-an-unseen-world

Mičigenski Funeral Noise maltene direktno citiraju Black Sabbath na jednoj od dve pesme svog novog, trećeg EP-ja, Merciless Ways. Ali neka, dobri su inače i njihov sludge-doom metal ima i solidan gruv a i priličnu dozu divljačke agresije i to je lepa kombinacija. Fajterski i lepo producirano, sa brutalnim death vokalima:

https://funeralnoise.bandcamp.com/album/merciless-ways

Acid Moth su iz Kvebeka, naštimovani su opsceno nisko i kad krenu da valjaju svoj bluzirani doom gruv čovek se malo rastopi od miline. Debi EP, Acid Moth ima četiri pesme i pevačica Courtney Frechette sa svojim klin vokalom predstavlja prirodan centar pažnje za slušaoca, mada njeno pevanje ume da bude i za mrvu monotono pa kad zaurla to bude DOGAĐAJ. No, muzika je vrlo dobra i bez urlanja, onako, prirodno gruverska i heavy:

https://acidmoth1.bandcamp.com/album/acid-moth

Portlandski Mountain Meadows Massacre sviraju vrlo prijatan, pitak hard rock na svom debi albumu nazvanom isto kao bend (a što je referenca na jedan sumanuti, nesrećni događaj iz američke istorije). Basistkinja i pevačica Linda Niksich (naša je sto posto) ima vrlo solidan glas a pesme su napisane da ne budu staromodne iako u njima ima dosta bluza i klasičnog hard rok programa, već zvuče autentično i ubedljivo a bez nekakvog zanošenja ka, recimo, grandžu i dezert roku. Lepa ploča:

https://mountainmeadowsmassacrepdx.bandcamp.com/album/mountain-meadows-massacre

OK, ali ako volite grunge, finski Heezer imaju dosta grunge elemenata u svom stoner roku. Album Sungrinder ima deset pesama finih rifova ali i slatkih melodija, dobrih, harmoničnih vokala i generalno rokenrola koji će prijati i ljudima koji ne znaju šta je bong i misle da se heroin jede kašikom. Simpatično:

https://heezer.bandcamp.com/album/sungrinder

Još jedan hard rok bend sa pevačicom dolazi iz kanadskog Halifaksa. Kilmore su melodični, gruverski sastav čiji album From The Inside takođe zna da zanese u grandž stranu na momente i generalno je jako prijatan ako volite ovakvu muziku. Meni to bude i premelodično, da se razumemo, ali ja sam
žIvotinja. Ima tu vrlo lepih rešenja na gitari a pevačica Heather Harris je odlična pa proverite:

https://kilmore.bandcamp.com/album/from-the-inside

Britanski Ohhms je negde na razmeđi sludge metala, post metala i progresive pa je album Rot pun iznenađenja. Ali, mislim, generalno, ovo je jebanje keve, muzika koja nudi i neizdrživo tenzične momente i disonance i moćne rifove, puna energije, melodična a opet preteća i opasna, pa bogami malo i pankerska. Vrlo raznovrsno i ubedljivo:

https://ohhms.bandcamp.com/album/rot

Tits on a Bull je naravno užasno ime za bend a i prvi EP im se tako zove, sa sve omotom na kome je  bik sa sisama, no, muzika je odlična. Ovo je, pa, rokenrol, sa elementima hard roka, pank roka pa i post panka ali sve je to jako stručno umešano sa odličnim pesmama, sjajnim miksom, pevačem koji s pravom drži centar pozornice i, pa, kako rekoh izvrsno napisanim pesmama. Naprosto, ako volite rok muziku, ovo izdanje ekipe iz San Franciska ne treba da propustite:

https://titsonabull.bandcamp.com/album/tits-on-a-bull-t-o-a-b-2

Ročesterski Allfather sebe opisuju rečima „brade, metal, jebite se“ i mislim, fer. Novi album (minialbum?), A Violent Truth je bučan i maštovit blend sludge i doom metala sa finom kombinacijom melodičnosti i oštrog, abrazivnog zvuka. Allfather sviraju moćno i znojavo i glasni su a opet dovoljno suptilni da ta glasnost ne zamori prebrzo. Slatko:

https://allfather1.bandcamp.com/album/a-violent-truth

Britanski WolloW spajaju stoner rifove, okulltne doom teme i melodičnije, grandžerske momente za jednu prijatnu smešu gruva i rokanja na EP-ju  Tales of WolloW - Volume 1. Nije da sam se sad onesvestio od originalnosti ovog benda ali imaju oni svoj osobeni zvuk koji mi prija, sa teškim rokom koji ne žuri i pazi kako da sagradi atmosferu i bude to vrlo prijatno do kraja.

https://wollow-banduk.bandcamp.com/album/tales-of-wollow-volume-1

Britanci Desert Storm nas vom sedmom albumu, Death Rattle nude uobičajeni teški rok negde između stoner roka i sludge metala, sa ekspanzivnim, glasnim rifovima i teškim gruvom. Ako volite zvuk Ripple Music bendova, Desert Storm se u njega savršeno uklapaju iako ne izdaju za ovu kalifornijsku kuću, pa poslušajte:

https://desertstorm.bandcamp.com/album/death-rattle

Morrison Graves iz Oregona, pak, nude prijatan, hipnotički a melodični psihodelični rok na svom albumu Division Rising. Ovo nije „heavy psych“ i muzika Morrison Graves je relaksirana, pa i nežna, ali joj to ne oduzima na  pihodeličnosti niti na kvalitetu. Plus, ovo je konceptualni album o nekim značajnim društvenim temama pa je pravo zadovoljstvo slušati (doduše mučnu) inteligentnu liriku uz vrlo pažljivo aranžirane psihodelične komade. Biser.

https://morrisongraves.bandcamp.com/album/division-rising

Mammon's Throne iz Melburna eksplicitno kažu da sviraju „ekstremni doom metal“ pa i njihov drugi album, nazvan isto kao i bend zvuči sirovo i preteće. Ne MNOGO originalno ili čak mnogo ekstremno, ovo je u suštini na liniji Peaceville doom bendova iz ranih devedesetih ALI ŠTA TU IMA LOŠE? Ako žudite za slatkim gotskim atmosferama i brutalnim vokalima, kombinacijom jecajućih gitara i povremeno klavira i melotrona, Mammon's Throne isporučuju. Svega pet pesama al podužih i dobro se tu trese. Metal. (Tek sam na ovom mestu shvatio da je u pitanju Mamonov tron a ne tron mamuta, hvala lepo)

https://mammonsthrone.bandcamp.com/album/mammons-throne

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje ima u ponudi treći album zemljaka Isaak. Nazvan Hey, treći dugosvirajući opus ove ligurijske ekipe nudi vrlo drusan, energičan stoner rok visokog tempa i žustre svirke, rokerski, šmekerski otresene uz znalački osmejak, kvalitetne refrene i generalno puno duha. Isaak nisu onaj tip stoner benda koji razvlači jedan rif pet minuta jer je to hipnotički, nego rokaju po svim pedalama koje imaju i znaju da ćete da se sami bacite pod točkove. Jebeno izvrsno:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/isaak-hey

Ubrzajmo sada! Thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal! Australijski Spektre, recimo, imaju lep debi EP nazvan Destructor Constructor. Ovo je thrash metal bez mnogo, jelte, obaveza, sa dosta lepih rifova i dobrim gruvom ali i sa jednom pankerskom, opuštenom filozofijom. Pet pesama štroke, prženja i interesantnih, melodičnijih (mejdnovskih, čak) rifova kada im se najmanje nadate, vredi poslušati:

https://spektremetal.bandcamp.com/album/destructor-constructor

Prva pesma na prvom albumu tokijskih Straenge zove se Thrash Forever (a što je nastavak tematske ujednačenosti dosadašnjih demo snimaka koji su svi imali reč thrash ili thrasher u imenu) međutim, Filthy Microbes, kako se album zove nije puka rekonstrukcija ’80s thrash metal zvuka. Straenge svakako uzimaju klasični thrash za osnovu ali album je pun džezerskih harmonija i atmosfera, kombinujući propisno treširanje (sa sve blastbitovima) i atmosferične, progresivne ideje. Sviđa mi se što je to rađeno sa jednim jeftinim, organskim zvukom kakav pristaje bendu koji sebe ponosno naziva underground thrash postavom, jer to oduzima albumu dimenziju pretencioznosti i sve svodi na kvalitet svirke i pisanja pesama. A oni su neupitni. Vrlo interesantan debi:

https://strangethrasher.bandcamp.com/album/filthy-microbes

Bloodicide iz Manile imaju mnogo sladak omot EP-ja Onwards To The Revolution sa fantazijom o metalskom ustanku pred kojim drhte malograđani i policija. Muzika je, pa, thrash metal koji ne osvaja ni svežinom ni maštovitošću ali je autentičan, sirov, fokusiran i meni je bio prijatan:

https://bloodicide.bandcamp.com/album/onwards-to-the-revolution-ep

Sublind su iz Liksemburga i imaju iza sebe već jedan album izašao 2014. godine. No, novi album, The Cenosillicaphobic Sessions je pun energije i pozitivnog, jelte, raspoloženja. Ovo je brz, oštar thrash metal koji voli da se oseća besno i dosta pesama posvećuje alkoholu. Na jednoj pesmi gostuje i pevač Tankarda, Andreas "Gerre" Geremia, a što dosta jasno opisuje gde se Sublind nalaze na estetskom spektru. Da bude jasno, muzika je originalna i ne predstavlja imitaciju Tankarda, ali to je taj isti beerdrinkerski thrash metal, energičan, brz, poletan i dobro raspoožen. Album je pritom i odlično produciran pa predstavlja pravi užitak za uši čak i ako, kao ja, uopšte ne pijete alkohol već decenijama:

https://sublind.bandcamp.com/album/the-cenosillicaphobic-sessions

Simpatični su Grci Alterself koji petnaest godina postojanja proslavljaju davanjem EP-ja  Virgin Sin po ceni koju sami odredite. Ovo je kvalitetan, dobro produciran thrash metal sa malo groove metal a malo i death metal elemenata, prstohvatom atmosfere i dovoljno solidnih rifova da ja budem zadovoljan. Alterself dobro sviraju i ovih pet pesama nude raznovrstan ali stilski konzistentan program thrasha koji se ne oslanja samo na brzinu i agresiju. Fino:

https://alterself.bandcamp.com/album/virgin-sin

Budimpeštanski The Southern Oracle meša thrash metal sa groove metalom i na albumu The Most Corruptible Souls može da se čuje malo Pantera uticaja, pa malo i nu metal fora. Ali thrash komponenta je solidna, sa granitno tvrdim – ako več ne maštovitim – rifovima  i brutalnim pevanjem pa u sumi svih stvari meni to nije loše:

https://thesouthernoracle.bandcamp.com/album/the-most-corruptible-souls

Speed metal fiks stiže iz Ligurije ove nedelje (sa omotom koji je toliko opscen da je i mene malo bio blam). Hellcrash su već objavljivali za Dying Victims Productions i njihov drugi album, Demonic Assassinatiön je tačno onakav materijal kakav očekujete od ovog nemačkog izdavača. Naime, brz, nabrijan, a opet melodičan, vrlo old school speed metal koji voli i da izbaci po koji bluzerski ton između rešetanja rafalnom paljbom. Satanizam se ovde podrazumeva a produkcija ima finu dinamiku pa sirovost zvuka nekako odiše jednom prirodnom aromom. Lepo, vrlo lepo:

https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/demonic-assassinati-n

A iz Norveške dolaze Proselytism sa svojim drugim albumom, The Desecration of Ancient Bones i ovo je sirov, old school speed/ thrash metal sa solidnom dozom „blackened“ etitjuda i laganim zanošenjem ka old school death metal formulama. Deluje komplikovano kad se ovako napiše, ali album je anything but: ovo je brz, energičan, spreinterski metal sa zlim rifovima i vrištavim vokalima uz koji se luduje u šutki i oko nje. Odlično:

https://duplicaterecords.bandcamp.com/album/the-desecration-of-ancient-bones

Za triling blackened speed albuma tu su brazilski Evilcult koji su svoj drugi album nazvali The Devil Is Always Looking for Souls i za slučaj da pomislite da je to nekakvo upozorenje zabludeloj omladini, uveravam vas da je u pitanju zapravo regrutni slogan. Evilcult se ne ističu nekom velikom originalnošću ali sviraju autentično i ubedljivo i njihov vrlo old school pristup speed metalu (gitare su jedva distorzirane) je zdrav i pitak. Ne bi im škodio malo manje napucan miks i master, ali hajde, preživećemo. Puca se ovde iz svih oružja i dosta toga bude pogođeno na kraju:

https://evilcult.bandcamp.com/album/the-devil-is-always-looking-for-souls

OK, šalim se, imamo još jedan blackened speed album u ponudi. Šveđani Unpure  sviraju duže od tri decenije i niko im još nije rekao da ta reč ne postoji i da se kaže Impure? Pa to je surovo! Enivej, Prophecies Ablaze im je tek peti album za svo ovo vreme i ovo je pršteći, hrapavi black/ blackened speed metal sa dosta dobrom produkcijom i svirkom koja forsira energiju ali su pesme maštovitije i ambicioznije napisane nego što je za blackened speed prosek. Inventivno!

https://unpureupsala.bandcamp.com/album/prophecies-ablaze

Poljaci Pandemic su osnovani pre pandemije koja je potresla svet 2020. godine a debi album, Crooked Mirror im je pun raznovrsnog thrash metala. Ovo je muzika koja ne ide samo na brzinu mada je bend fokusiran i svira čvrsto i energično. Ali ima tu melodije, ima atmosfere i ovo je prijatan, ne sve vreme agresivan thrash:

https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/crooked-mirror
https://www.youtube.com/watch?v=q2PlhGiMd-Y

Savage Attack iz Nešvila kažu za sebe da su „gomila jebenih pozera“ ali njihov demo naslovljen  Demo from Purgatory nudi umiljat old school thrash metal kao rođen u osamdesetima i brižljivo čuvan da se ne uprlja sve do danas. Ovo je, dakle, prilično jeftino snimljeno, ali zvuk je time nekako slađi, organskiji, a rifovi su ukusni, solaže nestašne, ritam moćan a pevanje vrlo pristojno. Gledano sa svake strane, ovo je jedno prijatno izdanje za old school trešere.

https://savageattackthrash.bandcamp.com/album/demo-from-purgatory

Peacemaker sviraju West Coast Hardcore, ali radi se o škotskoj zapadnoj obali jer je bend iz Glazgova. No, svakako, demo nazvan Demo daje pet pesama propisnog metaliziranog klecanja i energične, besne ekspresije. Rifovi su dobri, zvuk solidan a pesme kratke i ekonomične i mada je ovo sve uglavnom srednji, moshcore tempo, materijal je meni vrlo prijatan za slušanje a plaća se koliko poželite:

https://peacemakerglasgow.bandcamp.com/album/demo

(Kraj u sledećem postu)
 

[Meho Krljic]

Nemački Mortal Form na svom demo snimku, Demo, imaju tri pesme (i intro) metaliziranog, žestokog hardcorea. Ovo je onako, na prelazu iz osamdesetih u devedesete po stilu, solidno napisano, dobro producirano, sa priličnom dozom karaktera pa vredi da se posluša ko voli takav zvuk. Šest evra je malo jača cena ali.. solidno je ovo.

https://mortalformhc.bandcamp.com/album/demo
https://dbnorecords.bandcamp.com/album/dbno-07-mortal-form-demo

Francuski hardkor bendovi VCNCS i METRÖ imaju split LP nazvan samo Split LP i ovo je jako dobro. VCNCS su mrvcu brži i sviraju vrlo prijatan, melodičan, energičan hardkorpank sa ženskim vokalima, dok su Metrö mestimično atmosferičniji, no, sve je ovo vrlo vrlo jak hardcore thrash kao iz najboljih momenata ranih devedesetih i ja ne mogu sem da ne preporučim iz sve snage. Daunloud još i plaćate koliko hoćete. Odlično je, jebiga:

https://subversiveways.bandcamp.com/album/vcncs-metr-split-lp-f-vrier-2023

All That Matters iz Ajdahoa imaju split promo kasetu sa Shallowed, A 2023 Promotional Guide pa su svoje dve pesme stavili i na Bandcamp u digitalnoj formi. I ovo je metalizirani, mošerski straight edge hardcore urađen po klasičnim ’90s formulama, pa ako ste ovakve stvari voleli pre četvrt veka, možete ih voleti i sada. All That Matters zvuče iskreno i ne poziraju pa je meni ovo sasvim na liniji:

https://allthatmatters.bandcamp.com/album/a-2023-promotional-guide

Riverbed su iz Masačusetsa i njihov „heavy hardcore“ je na pola puta od Motorheada do beatdowna. OK, možda ne beatdowna, ovo je više metalizirani moshcore, ali ni Motorhead komponenta nije BAŠ Motorhead koliko jeste neki heavy rock. Svakako je kombinacija prijemčiva i ove tri pesme na EP-ju Oak Grove jebeno snažno tresu. Dobra produkcija, odlična svirka, pogoci na sve strane:

https://riverbedhc.bandcamp.com/album/oak-grove

Death Holler su iz Tenesija i njihov hardkor pank u sebi ima i ska komponentu a koja se dobro čuje na prvoj od dve pesme na singlu High Noon / 40yr Drought. Ali nije to neki sad „komercijalan“ ska i Death Holler su suštinski garažni trešeri koji vole da mešaju žanrove. Druga pesma je gruverski, atmosferični sludgecore i ako sve to na gomili nema nužno stilsku ujednačenost, bend uspeva da ga proda:

https://deathholler.bandcamp.com/album/high-noon-40yr-drought

Gel su iz Nju Džersija a njihov hardcopre punk je moderniji, ali vrlo bučan, sa debelom, teškom produkcijom, moćnom bas-gitarom, abrazivnim gitarama i brutalnom pevačicom. Album Only Constant ima deset snažnih pesama za frikove, kako sam bend kaže, pa probajte, dopašće vam se.

https://gelhc.bandcamp.com/album/only-constant

Pa onda dođu Bloody Apostles iz Konektikata sa istoimenimEP-jem koji nudi šest kratkih, ali karakternih pesama hardkor panka. Osvežavajuće je čuti bend koji ima pesme kraće od minut a što nisu samo imitacije bendova iz osamdesetih i mada Bloody Apostles ne izmišljaju nekakav novi žanr, oni vrlo ubedljivo inoviraju u okviru postojećeg. Odlično:

https://bloodyapostles.bandcamp.com/album/bloody-apostles

Dogmatic iz Tampe svoju muziku opisuju kao fast hardcore ali Demo 2023 zapravo i pored vrlo kratkih pesama dosta polaže na atmosferu i mošerski gruv. Al kad se zasvira brzo to je simpatično, krasterski i besno. Ja ne mogu, meni je sve to drago. Kaseta je deset dolara ali daunloud plaćate koliko hoćete pa budite ljudi iako ste Srbi:

https://dogmaticfl.bandcamp.com/album/ar007-dogmatic-demo-2023

Pleazure and Pain je, realno, grozno ime za hardkor bend ali ovi mladići iz Indonezije zapravo nisu loši. EP Tangisan Beatdown nema mnogo veze sa beatdown formatom i donosi tri pankerskije pesme na prelazu između thrashcore i moshcore varijanti ranih devedesetih. Šarmantno je to, sa kratkim pesmama, pevačem koji zna samo dve note ali ih peva iz sve snage i dražesnim metal rifovima. I zvuk je dobar pa ovo od mene dobija preporuke i tapšanje po plećima:

https://pleazureandpain.bandcamp.com/album/tangisan-beatdown-ep

Australijski Grim Ripper prvo imaju vrlo kul ime a onda je i EP Grim Ripper vrlo pristojan spoj panka i ekstremnijeg metala. Ali ne preekstremnog. Ima ovde malo hardcore thrasha, malčice old school death metala ali generalno ovo je metalizirani hardcore sa jednom ekstrovertnom, zaraznom dimenzijom i ovih pet pesama vrlo prijatno sednu na uho.

https://grimripper.bandcamp.com/album/grim-ripper-ep 

Indonežani Despised nemaju mnogo originalno ime a ni muzika im nije preterano originalna, no album Anjing je pitak i lepo se sluša. Ovo je metalizirani hardcore koji i pored metalskih rifova i tvrdog zvuka zapravo ima vrlo pankerske, jednostavne i organske aranžmane a i svirka je, iako disciplinovana, lišena egzibicija i stvorena, očigledno za pokret i ples. Lepo:

https://despisedhc.bandcamp.com/album/anjing

Downed su iz Osake i mada sebi pripisuju i powerviolence i emoviolence tagove, EP Pure Hate Only je zapravo negde između disonantnog hardcore thrasha i deathcorea. I odlično zvuči. Downed su možda puni mržnje ali je emituju na vrlo elegantan način, kroz kratke, efektne jako heavy ali brze pesme pune rafalnih blastbitova i teskobnih gitara. Produkcija je moćna, svirka virtuozna, ovo se ne propušta.

https://downed.bandcamp.com/album/pure-hate-only

Split EP je saradnja između dva norveška hardcore/ grindcore benda i odlična je ta saradnja. Utflod su disonantni, haotični hardkor, sa vrištavim vokalima i blastbitovima, osim što njihova muzika i nije stvarno haotična već vrlo disciplinovano napisana i izvedena. Odlično, eksplozivno, moćno. Shaving the Werewolf su izraženije disonantni, još eksplozivniji i imaju za nijansu duže pesme, te promukle, moćne vokale. Jako atmosferično, odlično napisano, dobro producirano. Veoma, veoma dobar EP:

https://shavingthewerewolf.bandcamp.com/album/split-ep
https://utflod.bandcamp.com/album/split-ep-utflod-shaving-the-werewolf

Natural End su iz Raleja u Severnoj Karolini i njihov hardcore thrash je brz, okretan, na granici sa powerviolence brizantnošću. Self Titled je EP sa pet kratkih, snažnih pesama u kojima ima dosta old school ’80s hardkor šmeka i ne samo da je pravo uživanje slušati ga nego se i daje po ceni koju sami odredite. Sjajno:

https://naturalend.bandcamp.com/album/self-titled

Split album između španskih bendova Necesidad de luchar i Ajenos a la tragedia takođe nudi dosta old school hardcore thrash zvuk. No, ovo je nešto melodičnija muzika, sa visokim tempom ali sa nežnijim temama i sve je to vrlo lepo i nostalgično. Ajenos a la tragedia imaju pevačicu koja je onako, pankerski prodorna, pa su Necesidad de luchar zapravo i melodičniji ali sve to na gomili zvuči vrlo prijatno a plaćate koliko sami odredite. Pošteno.

https://necesidaddeluchar.bandcamp.com/album/split-necesidad-de-luchar-ajenos-a-la-tragedia

Londonski wasted death je negde između grindcorea, hardcorea, black i death metala sa svojim EP-jem The Prequel to Evil. Pesme su kratke, brze i energične, ali istovremeno imaju i značajno širu harmonsku filozofiju od bilo kakvog hardkora koji znate. Odlično to zvuči a pošto bend neće da kaže za šta je ovo prikvel, moraćemo da budemo strpljivi i radoznali. Počnimo slušanjem ovog materijala u krug:

https://wasteddeath.bandcamp.com/album/the-prequel-to-evil

Kvebečki Fâché imaju novi album, Rudoyé i ovo je izvrstan grindcore paket velike brzine, jednostavnih pesama, ali ultradisciplinovane svirke. Bend je i malčice unapredio produkciju u odnosu na prošlo izdanje, i mada je ovo i dalje jeftin, lo-fi grind, sve zvuči napucano i tvrdo. Fâché su izuzetno efektni i ekonomični u svojim kompozicijama i izvedbi i ovo je stručno zapakovan visokokalorični obrok superbrze muzike za sladokusce:

https://fache.bandcamp.com/album/rudoy

Gruzijski Abyss Of Stench imaju odličan EP/ album, Hordes of Rot. Dilema oko toga kako ovo da vodimo je na ime činjenice da Abyss Of Stench voze pošten deathgrind pa su pesme kratke, brutalne i zavodljive a ima ih devet. Od toga su poslednje dve obrade a poslednja je The Stench of Burning Death od Repulsion, pesma kojom je grindcore praktično izmišljen pa ovim časnim Gruzinima koji sviraju vrlo furiozno i imaju solidan zvuk mogu samo da stisnem desnicu i pozovem da svi to učine:

https://abyssofstench.bandcamp.com/album/hordes-of-rot

I veterani Vivisection iz Brazila su dosta old school u svom deathgrind nastupu na albumu  We fail as humanity. Ovo je baš, onako kao da ste ukrstili Repulsion i Terrorizer, polili rakijom i zapalili, sa pesmama od po dva minuta, zlokobnim rifovima i brzim tempom. Naravno, Vivisection nemaju taj dah svežine koji su žanru doneli pomenuti bendovi ali nisu rđav faksimil. Uzgred, primetiti da se nisu usudili da među sve te simbole na omotu dodaju i Davidovu zvezdu jer bi sigurno bili optuženi za antisemitizam pošto danas niko više ne ume da stvari posmatra u kontekstu:

https://vivisection1.bandcamp.com/album/we-fail-as-humanity

Portugalci Derrame slično zemljacima Frost Legion odozgo nisu ništa objavili devet godina i onda PAF, album Unveiling Pain stiže niotkuda. I ajde što stiže nego što je mnogo sladak. Ovo je jednostavan, hororičan death metal koji ni slučajno ne pokušava da tu nešto promisli žanr i donese nešto novo formi nego uživa u jakim rifovima, zlim vokalima i nabadačkom, sifgurnom ritmu. Ovo je old school ne zato što ima neku sad visoku koncepciju da bude old school nego jer Derrame naprosto najprirodnije sviraju ovako. Vrlo mošerski, vrlo zlo, vrlo prijatno:

https://derrame.bandcamp.com/album/unveiling-pain

Italijanski Vision Deprived svoj debi album, Self Elevating, Deep Inside The Void smeštaju negde između death metala i grindcorea, nudeći izvrsnu, praktično virtuzonu svirku i solidan, kvalitetan zvuk. Pesme su ono po čemu bend zaista blista, sa energijom, brzinom ali i atmosferom u vrlo lepo odmerenom odnosu, nudeći prilično pitku, komunikativnu muziku ali bez kompromisa u pogledu ekstremnosti koja se očekuje. Veoma, veoma dobar debi:

https://visiondeprived.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void
https://slaughterhouserecords.bandcamp.com/album/self-elevating-deep-inside-the-void

Debi album meksičkih Abject Mentor zove se Abominaciones i ovo je, naravno, old school death metal sa horor fiksacijom i ljubavlju ka velikim, atmosferičnim rifovima. Abject Mentor ne donose skoro ništa novo ovoj formi, ali njihova svirka je ispunjena autentičnim obožvanjem ovakvog zvuka pa se čuje da se sve to izvodi sa uživanjem, a onda deo tog užitka ume da se prelije i na slušaoca. Ako volite mračni OSDM, ovo je obavezno štivo:

https://abjectmentor.bandcamp.com/album/abominaciones

Teksašani Sacrificial Possession tresu primitivan, sirov old school death metal sa malo black mirisa na svom EP-ju Ritual Hymns. Ovo je pomalo kao da slušate klince koji su čuli Possessed pa i sami krenuli da prave sličnu muziku i ima to dosta šarma, sa četiri pesme koje prizivaju kozje perverzije i, uh, „safijski džurungdu“ (guglajte). Dopadljivo, pogotovo sa korektno određenom cenom  od „koliko date“!

https://sacrificialpossession.bandcamp.com/album/ritual-hymns-ep-2

Finski Dark Elite kombinuju melodični death i black metal što nije nužno nešto što bi se meni dopalo, ali ne mogu da poreknem da je album Anti​-​Spiritual Void Devotion prijemčiv. Ima tu promišljene muzike, atmosfere, dobrih tema i pažljivih aranžmana i sve je to još i brzo dobar deo vremena pa sam definitivno osvojen, jelte. Preglasan mastering ali nije da to ne očekujete od ovakvih bendova. Dobre pesme, pak, zaista dobre pesme. Naslovna je hitčina.

https://thedarkelite.bandcamp.com/album/anti-spiritual-void-devotion

Brazilci Podridão su ponovo među nama. Prošle godine su imali solidan živi album, a sada je na red došao novi studijski opus, Cadaveric Impregnation i kako mu i ime sugeriše, ovo je prljavi, old school death metal koji se noću šunja po grobljima i radi opscene stvari sa telima preminulih. Čista produkcija i kvalitetan zvuk su blago iznenađujući ako od OSDM-a po automatizmu očekujete muljavinu i glib, ali Podridão sve ovo vrlo lepo rade i nude prijatne rifove za ljubitelje. Druga pesma, Urban Cannibalism je hitčina, zaista:

https://podridao.bandcamp.com/album/cadaveric-impregnation

Burn With Us je split album teksaških bendova Wulfskol i Hexella i ovde dobijamo ukusan spoj death metala i panka na, jelte, obostrano uživanje. Wulfskol su mrvicu teži i mešaju crustpunk trikove sa death metal masivnošću a Hexella imaju dobre solaže i propisan rokerski  stav u svojoj muzici. Oba benda su odlična i jedini problem je što Goat Throne Records ovo ne daje za daunloud (sem, jelte, ako ste ludi da platite 66.66  dolara) ali makar Hexella daje svoju stranu za daunloud po ceni od sedam dolara...

https://goatthronerecords.bandcamp.com/album/burn-with-us
https://hexella.bandcamp.com/album/burn-with-us-hexella-side-b

Već sam pisao o brazilskim Nervochaos koji postoje od devedesetih godina prošlog veka pa i novi album, Chthonic Wrath prilično baštini formule devedesetih. Dakle, nekomplikovano, trešerski, rifaški, sa niskim štimom ali muzikom koja je razgovetna i, u poređenju sa kolegama, pitka. Solidno producirano, odsvirano kvalitetno, pravo uživanje.

https://emanzipation.bandcamp.com/album/chthonic-wrath

Teksašani Fresh Wounds su negde između deathcorea i slamming death metala što je nezgodno mesto da se na njemu bude, ali, eto, EP Deep Cuts nije rđav. Ovo su četiri pesme sa dosta gruva i lepih slemova, dobro producirane i ozbiljno odsvirane pa mi ne smeta to malo deathcore elemenata koji se čuju. Mislim, bend ima uho za dobar slem (slušajte Brass Tactics) i zna kako da ga snimi da to zvuči kako treba. Pa ja stvarno ne tražim mnogo više od života:

https://youtu.be/bkakniMwnvo

Resington je jednočlani metal projekat jednog Grahama Matthiasa iz Ujedinjenog kraljevstva i verovatno ne bih obratio mnogo pažnje na njegov rad da singl Wrath ov Zhemirek nije ovako kvaltetan. Mislim, naslovna pesma je odličan brutal death metal, kakav bi rado potpisali i “pravi“ bendovi a ni stari demo na Be strani nije rđav. Nadam se da Matthias ovim najavljuje album jer je Wrath ov Zhemirek ODLIČNA pesma:

https://resington.bandcamp.com/album/wrath-ov-zhemirek

Iako su ričmondski Crucial Rip preblizu deathcoreu za neki moj ukus, njihov novi album, Violent Retribution ima prilično dobar gruv koji mi ne da da mu se oduprem. Slam Worldwide njihovu muziku sada opisuje kao slamming beatdown i to i jeste prilično tačno. Iako je hardcore/ beatdown komponenta ovde vrlo jaka, bend i dalje ispaljuje bolesne slemove u svakoj pesmi i to vredi čuti:

https://crucialrip.bandcamp.com/album/violent-retribution

Losanđeleski Kommand ništa ne prepuštaju slučaju pa su svoj drugi album nazvali Death Age, čisto da budu sigurni da znate šta ćete na njemu čuti. A pošto ovo izdaje 20 Buck Spin, onda tu i nema mnogo dileme. Pričamo o old school, kavernoznom death metalu koji ima taman toliko aranžmanskih ambicija i instrumentalnih kvaliteta da se izdvoji iz talasa OSDM bendova koji ne jenjava već nekoliko godina. Kommand su vrlo prijatni za uho ako volite ovakav zvuk, za mrvu manje hermetični od nekog 20 Buck Spin proseka i nude vrlo lepe pesme. Pa ne propustite:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/death-age

Dvojica članova japanskih Superbeast izgledaju kao da je neki kineski butleger uzeo Mattelove akcione figure dizajnirane po njima dvojici pa napravio jeftinije kopije, ali njihov novi album, Cold Blooded Killing, treći za dvaanest godina, je dosta prijatno krljački nastrojen. Nije da je ovo sad nešto preterano maštovito, ali Superbeast sviraju dopadljiv pa i gruverski brutalni death metal sa simpatično satanističkom verskom orijentacijom i ovde ima poneki lep rif, poneki thrash groove koji se probije kroz svu tu tuču blastbitova i (super)zverskih vokala. Simpatično:

https://superbeastmetal.bandcamp.com/album/cold-blooded-killing-digital

Za malo tehničkog death metala obratićete se na adresu kanadskih VileDriver koji su posle šest godina snimili drugi album, The Rest Are Prey. VileDriver prilično uspešno izmiču kletvi tech-deatha koja podrazumeva albume impresivne na tehničkom planu ali natrpane pesmama koje vam apslutno ništa ne znače u duhovnom ili emotivnom smislu, nudeći karakternu muziku i pesme koje su napisane smisleno i usmereno, fokusirano na temu. Jak zvuk, moćna svirka, vredno pažnje:

https://viledriver1.bandcamp.com/album/viledriver-ii-the-rest-are-prey

O, jebote, šta je ovo? Nisam očekivao da četvrti album indijskog jednočlanog death metal projekta Demonstealer bude ovako dobar. Sahil Makhija, naravno, radi već dosta godina, ne samo sa ovim projektom i u pitanju je talentovan, iskusan muzičar ali za The Propaganda Machine je prevazišao sebe, napisavši gomilu vrlo upečatljivih pesama a onda okupivši masu zanimljivih muzičara sa raznih strana sveta (između ostalog, članovi Triptykon, Kataklysm, Aborted, Ne Obliviscaris...) da to i odsviraju. Ovo je brutalni death metal koji uprkos visokom tempu i nemilosrdnom bombardovanju tvrdim rifovima zapravo zvuči komunikativno i može da dopre i do „normalnog“ slušaoca, a što nije mala stvar, pogotovo kada se radi o albumu koji se bavi praksama političkih „elita“ i lidera koji svet vode u, pa, lošem smeru. Vrlo, vrlo impresivno i demonstracija kako se brutalni blastbitaški, urlatorski death metal može učiniti prijemčivim:

https://demonstealer.bandcamp.com/album/the-propaganda-machine

U poslednjoj smo sekciji sa kros-žanrovskim tvorevinama i heavy metalom! I, whoa, The Sons of Montana iz Konektikata su me prijatno zaskočili svojim EP-jem, Subpar Lovers. Ovo su tri pesme energičnog, ekspresivnog mešanja posthardkora i noise rocka a koje u sumi daje dobar metal. Pesme su kratke, manične, energične a gruverske, i na momente se The Sons of Montana opasno približe magiji jednih Today is the Day. A jebem mu, treba nam više bendova tog tipa. Najviše ocene za ovaj dragulj, a ako ste fetišista mrežastih čarapa ONDA JOŠ VIŠE OCENE:

https://thesonsofmontana.bandcamp.com/album/subpar-lovers

Hot Graves su sa Floride a njihovu muziku je teško žanrovski odrediti jer ima i elemente thrash metala ali i elemente death metala, black metala, hardcorea... Album Plaguewielder im je treći i sa svojih čak jedanaest agresivnih pesama demonstrira impresivnu paletu ideja i raspoloženja. Da ne bude nejasno, Hot Graves apsolutno sviraju ekstremni metal i ovo je muzika samo za ljude koji vole brutalno, brzo i agresivno, ali ti i takvi će se oduševiti kad čuju da su neke pesme praktično celticforostovski šmekerske, da su druge bliže Possessed, ali sa interesantnim, mrtvačkim a slatkim melodijama i generalno, ovo je album koji iznenađuje ali na najpozitivnije načine:

https://hotgraves.bandcamp.com/album/plaguewielder

Ima šarma na četvrtom albumu španskih Witchtower, a koji se zove Voyeur. Ovo je mekši heavy metal u NWOBHM stilu i ima tu lepih ideja i harmonija i bend se trudi i oko atmosfere ali i oko praktično radijskih hitova. Svirka, dakle, nije najžešća na svetu ali produkcija je okej a pesme su pristojne, pa ovo vredi da se posluša:

https://witchtowerspain.bandcamp.com/album/voyeur

Tytus su iz Trsta a koji je, kako se to neka govorilo, naš. Pa su tako naši i ovi momci koji sviraju vrlo drusan heavy metal u NWOBHM stilu. Zaista, prva pesma na EP-ju Roaming in Despair, nazvana Fistful of Sand je jedan od najlepših primera rekonstrukcije ’80s žestine i prijemčive, ulične epike koje sam čuo u poslednje vreme. A i ostale pesme su odlične mada ovde preovlađuju obrade, uključujući Garyja Moorea i MC5, sa sve obradom Motora od Divljih Jagoda (pevač i gitarista Ilija je očigledno našeg porekla). No bend ima dva svoja komada, odličan zvuk i žestinu koja mi jako prija pa ovom podugačkom EP-ju dajem najviše ocene i sve palčeve na gore:

https://tytusband.bandcamp.com/album/roaming-in-despair

Grčki Dark Legion ima drugi album, Hermetica Draconis i ako već ime ne sugeriše ovo u dovoljnoj meri, pričamo o melodičnom, epskom power metalu sa evokativnim temama, multitrekovanim vokalima, celim tim programom. Dark Legion uspevaju da umaknu onoj potpuno plastičnoj produkciji power metala i njihova muzika u sebi ima dovoljno propisne heavy metal abrazivnosti da bude na pravoj strani zamišljene linije, te se meni prilično dopadaju. Pomaže što su pesme lepo napisane i vole dobar rif i čvrst ritam, tako da na ovom albumu nalazim nekoliko komada koje ću rado slušati mnogo puta u mesecima koji dolazer. Mislim, naslovna pesma je punokrvna power metal rokačina, bez vokala, a opet sjajna.

https://darklegion2.bandcamp.com/album/hermetica-draconis

Steel Road su onlajn bend delom iz Škotske, delom iz Kalifornije i njihov debi EP, Highway Homicide je odličan prljav, trešerski rokenrol. Produkciji bih imao šta da zamerim, ali je svirka poštena i znojava a pesme su pristojne sa zdravom rokenrol osnovom i solidnom metal nadgradnjom:

https://steelroad.bandcamp.com/album/highway-homicide

Kanađani Deadwolff su suviše kul da bi album prodavali preko Bandcampa iako imaju profil tamo. OK, slušaćemo ih na JuTjubu i zaključiti da je njhov debi album, nazvan Heavy Rock n' Roll, pa, simpatičan i vrlo dobro opisan imenom. Ovo je rokerski hevi metal sirove, jeftine produkcije i pomalo usiljenih vokala. Ali pesme su, iako derivativne, nekako istovremeno i autentične pa bend osvaja moje simpatije svojom žustorm svirkom i ljubavlju prema roku i metalu:

https://youtu.be/YIoS70Tkp2I

Londonski Die Ego imaju novi EP, 74 Days Staring At The Void (naslovna pesma je instrumentalna pa ne znamo na šta se odnosi ta referenca) i njihova kombinacija klasičnijeg, tribalnog heavy metala sa modernijim, tvrđim zvukom je u solidnoj formi ovde. Izdanje ima čak šest pesama sa dubokim štimom, teškim, masnim stonerskim rifovima i energičnom svirkom. Die Ego ne mogu da se odluče baš kojim bi stilom da sviraju ali zato njihova kombinacija svega i svačega ima jednu istraživačku, ubedljivu energiju:

https://dieego.bandcamp.com/album/74-days-staring-at-the-void

Losanđeleskim City Kings je ZA DLAKU izmakao naslov albuma nedelje za njihov fantastični debi, Steel Rock ’n’ Roll. Ovo je prljav, brz ulični rokenrol, na tragu Motorheada (pogotovo sa vokalima basiste Kama Mohsenia koji zaista imaju malo lemijevskog promuklog šmeka), sa kratkim pesama i tačno onolikim udelima panka i metala u svom zvuku da to bude idealno. Kratke, pamtljive pesme, jaki rifovi, dobre solaže, brza svirka, moćan, jelte, etitjud, City Kings su izdanje koje morate čuti ako ikako volite rok muziku. Nezaobilazno.

https://city-kings.bandcamp.com/album/steel-rock-n-roll

Jer, jebiga, album nedelje stiže iz zemlje hiljadu jezera! Grindcore elita se vratila, braćo i sestre! Sedam godina posle poslednjeg albuma, finski kraljevi Rotten Sound su izdali novu ploču. Koja se zove Apocalypse. I najduža pesma je minut i četrdesetšest sekundi. Rotten Sound sviraju trideset godina i to me je malo prepalo, jelte, ali ovaj album, osmi u njihovom opusu, ne da ni ne koketira sa kompromisom nego je jedna od najjebenijih ploča koje su snimili. Sa sve LUDAČKI  komprimovanim zvukom koji je njihov zaštitni znak skoro od samih početaka. Naravno, iako su Rotten Sound UŽASNO heavy i užasno brzi, nije njihova prednost nikada bila samo u domenu snage, težine i brzine nego i u dobro pisanim pesmama, a taj ih talenat nije napustio. Apocalypse je, jelte, jebeno apokaliptična ploča i jedan od najboljih grindcore albuma koje sam čuo ove godine. Nepropustivo:

https://rottensound.bandcamp.com/album/apocalypse

 

[Meho Krljic]

Mnogo metala i ove nedelje zakasnele zime u Srbiji. Zagrejmo se zajedno:

Blek metal! Amras Numenesse je jednočlani izmirski bend sa kojim je Ozan Tunc snimio već sedam albuma, od toga četiri samo prošle godine. Osmi album, Smyrna Black Metal dolazi nakon jednog EP-ja koji je radoholičarski nastrojeni Turčin izdao ovog Februara. Ovolika preprodukcja retko je dobar znak, ali Amras Numenesse je bend natprosečnog kvaliteta u klasi u kojoj operiše. Smyrna Black Metal ne samo da je vrlo VRLO solidno producirana ploča već je i muzika napisana promišljeno, a i izvedba je ekspresivna, mada disciplinovana. Tunc uspeva da postigne hladnoću i eleganciju pedigriranog blek metala i da mu pesme budu karakterne, prepoznatljive a ne samo niska tema i atmosfera koje bi mogle da idu bilo kojim redosledom. Impresivno, teatralno, moćno:

https://amrasnumenesse.bandcamp.com/album/smyrna-black-metal

Olde Throne su prilično nov novozelandski blek metal sastav sa debi albumom koji je izašao prošle godine i, evo, drugim koji je izašao već sada. In the Land of Ghosts se, za razliku od prvog albuma koji se tematski bavio pomorom glađu u Irskoj bavi Škotskom i pored sirovog i melodičnog blek metal programa ovde ima simpatičnih keltskih folk tema. U modernom blek metalu ovo nije retkost pa se Olde Throne ne izdvajaju nekim sad neviđenim idejama ali album im je svejedno prijatno hipnotičan i ko voli melodičan a sirov blek metal ovde će uživati:

https://oldethrone.bandcamp.com/album/in-the-land-of-ghosts

Koliko često slušate blek metal zasnovan na humorističkom pristupu? A koliko često je to vredno slušanja duže od tri sekunde? Kvebečki Chasse-Neige sa svoja tri demo snimka ove godine kao da uspeva da izgradi argumentaciju za ovakav tip muzike pa je aktuelni demo, Saint-Hiver zapravo vrlo pristojan lo-fi, kućni komad melodičnog, ali svedenog, prijatnog blek metala koji u svojim tekstovima na Francuskom pravi šale na ime zime u Kvebeku. Ima nas raznih, hoću da kažem, a J. Larchém, član brojnih (uglavnom jednočlanih) projekata sa ovim pravi nešto relaksirajuće i prijatno:

https://chasse-neige.bandcamp.com/album/saint-hiver

Udręka je poljski projekat, pretpostaviću jednočlani, ali sa solidnim kvalitetom kako svirke tako i produkcije. EP Zgnij je ozbiljan debi sa tri pesme koje ne samo da zvuče dobro nego su i dobro napisane i onda dobro izvedene sa evokativnim temama i odličnim vokalima. Ovo je ličniji, jelte, melodičniji blek metal, kako je danas često slučaj ali Udręka pritom zvuči mišićavo i žestoko a što meni vrlo prija:

https://udreka.bandcamp.com/album/zgnij

Njemački Tristis zvuče vrlo solidno na EP-ju Das Schweigen Vieler cepajući emotivan, melodičan a abrazivan post-blek metal/ blackgaze. Tristis nekako ubedljivo kombinuju melanholične pop-teme i vrištav, paklen vokal, a pesme su uglavnom srednjetempaške ali robusne, napadačke, pa meni ovo prija više od prosečnog blackgaze izdanja. Produkcija je grozna, muljava i izmučena ali to ovoj muzici zapravo i pristaje. Bandcamp ima četiri od pet pesama da se čuju ali omiljeni Youtube kanal sadrži integralni materijal, pa poslušajte:

https://tristismetal.bandcamp.com/album/das-schweigen-vieler-4-of-5-songs
https://youtu.be/VzRnQOHXBmc

Francuski Karne imaju treći album, Condamnés i ovo je solidna ponuda modernog blek metala koji ne preteruje sa atmosferom, ne preteruje ni sa melodičnošću i sjetom, ali sve to donosi u pravoj meri. Dakle, ovo NIJE, onaj rifaški varvarski blek metal kakav najviše volim, sofisticiraniji su Karne od toga, ali su jebeno dobri i Condamnés je ploča kvalitetnn napisanih pesama i uglavnom fine uredne produkcije. Lepo:

https://karnebm.bandcamp.com/album/condamn-s

Alcyone sa Rod Ajlenda su izdali svoj drugi album, Cult Of Kukulkan, osam godina posle prvog, i onda se odmah raspali „zbog ličnih razlika“. Bedak, ali bend je svakako otišao spektakularno, jer je Cult Of Kukulkan ploča kompleksnog progresivnog black-death metala koja vrlo lepo curi uprkos stalnim promenama ritma, tempa, metrike, harmonije... U pitanju jeste ona hiperužurbana verzija progresive u kojoj sve mora da se menja svakih nekolio taktova, ali Alcyone uspevaju da im aranžmani svejedno zvuče organski a produkcija je, uprkos veoma nedinamičnim elementima (bubanj koji je i preglasan zbog toga) dovoljno prijatna za uho. Zabavan, raznovrstan i žestok album:

https://alcyonepvd.bandcamp.com/album/cult-of-kukulkan

Ko voli baš sirov, pankerski blek metal, tu mu je španski jednočlani Hässlig sa svojim drugim EP-jem, Deathlust. Od ovog uši otpadaju mada je i dalje u pitanju muzika sa prepoznatljivom sponom sa, jelte rokenrolom, za razliku od gomile kolega po internetu koji prave skoro potpuno apstraktnu buku. Deathlust je neprijatan, teskoban i grub ali to su mu vrline. Proverite, pa ako vam se svidi, plaćate koliko hoćete:

https://hasslig.bandcamp.com/album/deathlust

Devil´s Hour nisu TOLIKO sirovi u zvuku ali su sirovi. A i muzika im je kombinacija speed metala, panka i blek metala. EP Black ´n´ Punk Marauders već nazivom sugeriše šta ćete ovde slušati pa ako ste raspoloženi za „seks, pivo, blek i pank“ kako se i jedna pesma zove, ovo je vrlo pristojna ponuda:

https://devilshour.bandcamp.com/album/black-n-punk-marauders

Melodičniji, emotivniji, generalno finiji je novi Bonjour Tristesse. Ovaj nemački jednočlani projekat pratimo poslednjh pola decenije (mada on snima već od 2010. godine) i Against Leviathan! mu je treći album, pun ambiciozno dugačkih pesama. Treba svakako imati jaja pa početi album pesmom od preko jedanaest minuta, ali Nathaniel aka Matthias se pošteno trudi i mada ovde ima i jedna duža pesma, otvarač Turmoil je pristojan iskaz. Ako vam se to svidi, sa svim tim epskim atmosferama, energičnom svirkom i vrištanjem, svideće vam se i Bonjour Tristesse generalno:

https://scr-bonjour-tristesse.bandcamp.com/album/against-leviathan

Grci Stygian Darkness ništa nisu radili od prvog EP-ja iz 2008. godine a sada imaju novi EP, sa dve pesme napisane 2006. godine i snimljene 2014. i 2015. godine. Baš se ne žure, jelte. Ali EP Spiritual Cleansing je vrlo prijatan i nudi kvalitetan, mračan, energičan blek metal koji vuče u htonske dubine i KRLJA:

https://stygiandarkness.bandcamp.com/album/spiritual-cleansing

Gennembore iz Kentakija nudi Demo sa četiri pesme dopadljivog, energičnog i jednostavnog blek metala. Svirka je poštena i znojava a vokali onako skoro komično vrištavi ali se uklapaju uz režeće a melodične pesme. Fino je:

https://gennembore.bandcamp.com/album/demo

Yskelgroth je španska black-death supergrupa u kojoj svira i Dave Rotten iz Avulsed a Bleeding of the Hideous joj je drugi album i ako volite energičan, agresivan black zvuk sa dosta death metal rifova i gruva, ovde nećete pogrešiti. Bend je svojevrsni nastavljal Angelcorpse/ Emperor zvuka sa mnogo mračnih, atmosferičnih melodija i horova ali i znojavog krljanja, pa poslušajte:

https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/bleeding-of-the-hideous

Irski Imperial Demonic sa svojim debi EP-jem, Beneath the Crimson Eclipse nude melodičan a agresivan blek metal koji mene najpre podseća na Dark Funeral. Dakle, tu je jako disciplinovana svirka, epska atmosfera i visokooktanski energetski naboj u blastbitovima i generalnoj krljačini. Meni dovoljno:

https://imperialdemonicblacklion.bandcamp.com/album/beneath-the-crimson-eclipse

Islands in Cosmic Darkness je debi album italijanskih Thysia i ovo je vrlo dopadljivi kosmički (radije nego, jelte, antikosmički) blek metal visoke energije i tempa, a opet prilične suptilnosti u kompozicijama i aranžiranju. Volim i zvuk ovog benda sa finom separcijom instrumenata i dobrom dinamikom u masteru, a Thysia plene lepo napisanim pesmama i opresivnom a opet prijemčivom atmosferom. Odličan debi inteligentnog, zrelog blek metala:

https://chaos-records.bandcamp.com/album/islands-in-cosmic-darkness

Sarajevski Odisej je ako se ne varam prvi album sarajevskog blek metal sastava Izrod, a koji je zapravo novi projekat ekipe koja je snimala kao Void Prayer. Osman Ramadanović i njegovi saradnici su svakako iskusni muzičari i autori pa je Sarajevski Odisej odličan album. Produkcijski ne savršen, na ime mastera koji je istovremeno i tih i bez mnogo dinamike, ali pesme su jebeno odlične, napisane kvalitetno i odsvirane skoro razmetljivo dobro. Pritom, ovo je blek metal koji razbija i ne uzima taoce a opet ima u sebi puno raznovrsnosti i odličnih ideja. E, sad, problem je samo u tome što se na Bandcampu digitalno izdanje za sada praktično ne prodaje a CD izlazi tek u Junu.... Ali dobro, to ne utiče na kvalitet albuma koji je veoma visok:

https://voidprayer.bandcamp.com/album/sarajevski-odisej

Stoner rok, doom metal, psihodelija, sludge metal, hard rok! Ono kako Grci umeju da zasviraju stoner rok, to niko ne ume. Fuzzrider iz Atine su svoj prvi, istoimeni album „izdali“ tako što su okačili celu stvar na JuTjub. Nema fizičkih kopija, nema Bandcampa, nema, jebem mu, ničega, osim FENOMENALNOG rokernrola. Bend cepa bluz i bugi kao da su ovi ljudi rođeni u nekom buretu u Čikagu i da su ih podojili Howlin’ Wolfom i Muddyjem Watersom pre nego što su napravili prve korake. Zvuk je prelep, hrskav, muzika gruvi i šmekerska, pevanje na Engleskom sa jakim grčkim naglaskom, kome se ovo ne dopada fundamentalno da promisli gde je u životu pogrešio.

https://youtu.be/Q7gMO7pS9WA

Nemački Bongbongbeerwizards kažu da je njihova muzika „heavy meditation doom“ pa i živi album, 1256 beers spilled over Nekropolis ima samo četiri pesme, ali sve traju po dvanaest minuta i 56 sekundi i ovo je spora, hipnotička, sirova, abrazivna muzika koja se zaista najbolje konzumira ako uz nju meditirate. Nije da bend ovde želi da radite išta drugo – ovde nema nekakvih melodičnih tema, nekih velikih harmonija, promena tempa itd, sve je u mrtvačkom, sporom, organskom gruvu i distorziji, pa ko voli, može da se srećno izgubi. Forbidden Place Records daunloud prodaju za koliko date:

https://bongbongbeerwizards.bandcamp.com/album/1256-beers-spilled-over-nekropolis-live
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/bongbongbeerwizards-1256-beers-spilled-over-nekropolis-live

Kalifornijski Brooding Stone ima Demo sa dve pesme melodičnog, gruverskog stonerskog roka. Eternal Void Demo je snimljen lepo, sa čsitim, prijatnim zvukom koji svoju relativnu jeftinoću fino koristi, sa lepim bojama instrumenata i promišljenim miksom. Ovo, uostalom, nije stoner rok koji se oslanja samo na masivni rif, već slojevitija i kompleksnija muzika puna malih tema, pažljivog aranžiranja i njen psihodelični gruv je rezultanta puno različitih zvukova. Vrlo dobro:

https://broodingstone.bandcamp.com/album/eternal-void-demo

A onda Kanađani Ghostmeat stižu sa minialbumom Witch's Familiar i donose malo više od pola sata prvoklasnog psihodeličnog roka. Ovo je sporo, otmeno, višeslojno i hipnotično, sve to u najboljoj tradiciji psihoelije koja želi da vas obavije sa svih strana i stvori vam utisak bestelesnosti, lebdenja u prijatnom, betežinskom stanju. Ima ovde i tenzije, da ne bude zabune, vokali joj najviše doprinose ali sve je to stručno napisano da ne uznemiri čoveka preko mere užitka. Jako dobro:

https://ghostmeatmusic.bandcamp.com/album/witchs-familiar

Coiotes S.A. su svež stoner rok bend iz brazilskog Belo Horizontea i njihov debi album, Daqui pra Frente Eh Nois ima u sebi i elemenata thrash metala. Tako se onda stonerski gruv i napušeni rifovi smenjuju sa brzim tempom i trešerskom svirkom. Nije ovo još skroz sazrelo, da budem iskren, i bend dosta luta u nekim pesmama, ali entuzijazam i energija su gde treba, svirka je vrlo kvalitetna a produkcija dobra pa nije neprijatno za slušanje:

https://coiotessa.bandcamp.com/album/daqui-pra-frente-eh-nois

Nijemci Hazeshuttle zato drže čas iz sviranja psihodeličnog, instrumentalnog stoner roka. Istoimeni album nema sad neku jaku produkciju i snimljen je uživo, ali Hazeshuttle razumeju kako da naprave dugačke, vrlo gruverske i psihodelične pesme sa samo tri instrumenta i to vrlo prija uhu. Većina ovoga je izdžemovana, naravno, ali sa lepim osećajem za atmosferu i ukusno korišćenje efekata. Valjano:

https://hazeshuttle.bandcamp.com/album/hazeshuttle

Horror Pain Gore Death Productions nije baš etiketa poznata po gotskom doom metalu ali, eto, i oni se trude da malo prošire delokrug. Saviorskin su iz Teksasa a Invicta Mori / DoomFather im je treći album i mada ovo nije naročito po mom ukusu, svakako će biti atraktivno publici koja voli melodični, ekspanzivni doom metal po uzoru na Paradise Lost, ali sa programiranim bubnjevima za samo mrvu industrial metal ukusa i generalno jeftinom produkcijom. Dakle, Saviorskin su seksi i melodični, ali istovremeno prilično sirovi i underground pa, eto, poslušajte:

https://hpgd.bandcamp.com/album/invicta-mori-doomfather

Brazilski Chant of the Goddess ima drugi album, ili makar minialbum, Martial Laws of Discordia i ovo je prljav, podzemni death-doom metal sa elementima stonerske psihodelije. Nije to lako, jelte, konzumirati jer je agresivno  i neprozirno i mučno, ali ako ste podešeni na tačno pravu frekvenciju, Chant of the Goddess nude idealno psihodelično-okultno iskustvo sa tekstovima koji su zapravo prilično humanistički ako već prilično beznadni. Odličan materijal, a po ceni koju sami određujete:

https://chantofthegoddess.bandcamp.com/album/martial-laws-of-discordia

Finski Lurk ima treći album, Aegis, za Transcending Obscurity Records i ovo je korektna, prijatna ploča doom/ sludge metala sa mrvicom black metal oštrine. Pesme su generalno spore, rifaške ali atmosferične i mada ovde nema „gruva“ kakav mnogi sludge (pa i doom) bendovi prirodno sviraju, muzika Lurk  ne zvuči smoreno i ide napred finom korakom. Pristojna produkcija i vrlo dinamičan master dodatno čine slušanje ovog materijala prijatnim:

https://lurkdoom.bandcamp.com/album/aegis-sludge-doom-metal

Iako je na osnovu imena najprirodnije pomisliti da su Liquid Shit iz Londona nekakav goregrind/ gorenoise sastav, radi se zapravo o dosta solidnom andergraund death-sludge projektu koji za sada izbacuje po jedan EP godišnje i ne žuri se, izgleda, da snimi prvi album. Nova kaseta, Repulsive Bodies ima šest finih pesama gadnog, mračnog gruva i maštovitih rifova a mada je zvuk pun mikrofonije i škripe i niko ga ne bi opisao rečju „sofisticiran“, on je istovremeno i na idealnom mestu između garažne sirovine i studijske upeglanosti. Kvalitet se nalazi na najneočekivanijim mestima:

https://pureliquidshit.bandcamp.com/album/repulsive-bodies

Bolan, tjeskoban sludge metal stiže na drugom albumu njudžersijskih Sunrot. The Unfailing Rope stiže šest godina posle debija i ima u sebi dosta post-metal sjete i melanholije ali je u osnovi i dalje paklen, težak, beskompromisan sludge metal zasnovan na vrištanju i mrvećem rifu. No, ovde ne kreće sve od rifa i Sunrot su napisali album vrlo zanimljivih zvučnih montaža, maštovitih kompozicija i generalno raznovrsne muzike koja se uvek vraća tom teškom, bolnom sludge gaženju. Prelepo:

https://sunrot.bandcamp.com/album/the-unfailing-rope

Italijanski acid fuzz štrokavci Sonic Demon su se vratili sa novim albumom i Veterans Of The Psychic War je prljavija, svedenija ploča nego bilo šta što su do sada uradili. Ovde su sva droga i prljavština sada spakovane u kratke, rifaške komade, bez ambicije da se psihodelični efekti postignu kroz nekakvu širu improvizaciju. Sonic Demon sada biju samo i isključivo među rogove i ovo može da bude i nepodnošljivo oštra muzika ako ste slabije konstitucije. Srećom, MENI prija a album plaćate koliko sami odredite:

https://sonicdemon.bandcamp.com/album/veterans-of-the-psychic-war

Zato su Danci Center of the Earth tu da pokažu širinu psihodeličnog zahvata. Drugi im album, Mars ima samo tri pesme ali prva već traje sedamnaest minuta i nudi i superheavy stonerske rifove i melodične, odjekujuće vokale, i tihe svemirske meditacije. Center of the Earth su u principu psihodelični doom metal sasatav pa su im i teme takve, a pesme jako spore i teške, no nikad bez prostora da se malo udahne vazduh. I ovo plaćate kolio želite, a želećete:

https://centeroftheearth.bandcamp.com/album/mars

Belgijanci Lethvm sa svojim trećim albumom, Winterreise otišli su daleko u smeru post metala pa njhov spori, teški, abrazivni doom metal ovde dolazi pre svega kao kulminacija tiše, melodičnije muzike. Dobra je to kombinacija, da se složimo, jer album zvuči prilično otmeno sa svim tim svojim laganim tizovanjem pre nego što eksplodira u vrisci i distorziji. Mnogo korišćenja klin vokala u kombinaciji sa pomenutim vrištanjem takođe zvuči osvežavajuće i proširuje emotivnu paletu materijala. Lepo:

https://lethvm.bandcamp.com/album/winterreise

Grci Godsleep vrlo lepo zvuče na svom novom albumu, Lies to Survive. Ovo je moderni hard rok, radije nego klasični grčki stoner, pa ovde ima i, hm, recimo, elemenata ’90s heavy rocka koji je prodro u mejnstrim ali Godsleep pišu dobre pesme, vrlo su dobro producirani a tetovirana pevačica Amie Makris ima i glas i etitjud, pa je ovo izuzetno prijatan, uzbudljiv album:

https://godsleep.bandcamp.com/album/lies-to-survive

Mike Matteson sebe opisuje rečima „kao Bog, kad bi bio kulji“ ali ovaj momak iz Virdžinije svakako pravi izvrsnu rok muziku, što za Boga još nismo sigurni. Novi album, Mike Matteson: I'm A Sketchy Freak pun je do vrha kvalitetnog garažnog roka spakovanog u kratke, ekonomične i zarazne pesme. Matteson se, naravno, dosta sprda u naslovima i tekstovima, ali ovo je muzika koja nije „ozbiljna“ u nekom akademskom već u ličnom smislu i koja, pa, prži. Electric Talon je etiketa koja ne objavljuje smeće pa Mikeu posvetite malo vremena:

https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/mike-matteson-im-a-sketchy-freak
https://mikematteson.bandcamp.com/album/im-a-sketchy-freak

Tu su onda i naši stari znanci, londonski Psychic Lemon, sa novim albumom studijskih džemova. Studio Jams Volume 6, kao poslednji u projektu kreiranja džem-albuma začetih sa početkom pandemije, ne popušta u kvalitetu i Psychic Lemon donose još jednu kolekciju odličnih i odlično snimljenih instrumentalnih space rock komada koji svoju psihodeličnu i gruvi prirodu nose lako, spontano i sa sigurnošću. Izvrsno, kao i uvek, a cenu kupovine daunlouda određujete sami:

https://psychiclemon.bandcamp.com/album/studio-jams-volume-6

Nebula Ripples - A Benefit Compilation For Tom Davies of Nebula je kompilacija koju je sastavio Todd Severin iz Ripple Music kako bi se skupile neke pare za lečenje Toma Daviesa iz benda Nebula a koji se trenutno bori sa leukemijom. Častan cilj – Todd je, uostalom lekar i zna koliko je u Americi jebeno lečiti se kad niste, jelte, milioner – a album je, ako išta znate o Ripple Music DO VRHA pun sjajne rok muzike, od pustinjske, do psihodelične sorte. Tu su bendovi tipa Fatso Jetson, DoctoR DooM, Yawning Man itd. pa ne propustite da učinite nešto plemenito i poslušate nešto sjajne muzike:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/nebula-ripples-a-benefit-compilation-for-tom-davies-of-nebula

Drugo izvrsno Ripple Music izdanje za ovu nedelju je drugi album losanđeleskih The Crooked Whispers, nazvan Funeral Blues. Naravno da je ovo izvrstan doom/ sludge metal sa rastopljenim, zaraznim rifovima koji idu preko sporih, stamenih ritmova, valjajući se polako i obavuijajući slušaoca  sa svih strana. Mrtvački kreket pevača Anthonyja Gaglie je ovde najviše da vas drži povezanog za ovu ravan postojanja pošto gitare i bubnjevi rade sve da vas hipnotišu i pošalju u svemir. Sjajno, i još jedno podsećanje na kvalitet koji svakog meseca dobijamo od Ripple Music uz pretplatu:

https://ripplemusic.bandcamp.com/album/funeral-blues

Heavy Psych Sounds records ove nedelje ima poslasticu za old school publiku. Četvrti album njujorških The Golden Grass se zove Life is Much Stranger i ovo je do sada najsigurniji, najzreliji produkt ove ekipe, sa izuzetno lepom, prirodnom produkcijom, sigurnom svirkom i jednom neodoljivom retro estetikom. Kad kažem retro, ovde mislim na kombinaciju bluza, progresive, psihodelije, pa malo i džez elemenata i Life is Much Stranger sa svojim slajd gitarama i old school perkusionističkim trikovima često zazvuči kao nešto iz ranih sedamdesetih. No, rekonstrukcija zvuka je jedno, ali pisanje pesmaa je nešto drugo i The Golden Grass ovde briljiraju. Ako ste ikada voleli stvari na rasponu između Mountain, Alman Brothers Band i Santane, ovo je APSOLUTNA lektira:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/the-golden-grass-life-is-much-stranger

Da pređemo na thrash i speed metal, hardcore, grindcore i death metal. Poljaci Aborcja imaju debi EP, Zaburzenia i uvek je slatko čuti thrash metal pevan na Poljskom. Ni muzika nije loša a mada Aborcja teško da su izmislili nešto novo, oni korektno sviraju pesme koje imaju po koji pamtljiv rif i producirane su kako treba. Nema ovde, dakle, mnogo sad neke inovacije, ali bend svira posvećeno i sa ljubavlju a nekada je to sasvim dovoljno:

https://aborcja.bandcamp.com/album/zaburzenia

Italijani Darkhold u svom thrash metalu imaju dosta groove metal elemenata i melodičniji heavy rock momenti na debi albumu Tales from Hell nisu nužno sasvim po mom ukusu, ali ovo je u suštini zdrav materijal. Darkhold dobro sviraju, fino su sproduciranii njihov thrash je, u krajnjoj liniji, komunikativan i melodičan a da ne zvuči sad nešto pretenciozno komercijalno. Dakle, slušljivo, svakako!

https://ghostlabelrecord.bandcamp.com/album/tales-from-hell

Čileanci Sigma već iza sebe imaju nekoliko studijskih albuma, žive EP-jeve, jedan živi album... Novi živi album, Bulliciosamente Enturrecto (Live 2021) je svejedno vrlo vredan da se čuje jer hvata ovaj thrash/ crossover bend na vrhuncu uvežbanosti i napaljenosti. Ova ploča ima jedanaest pesama opakog, brzog i energičnog trešeraja za publiku za koju bi i „fuck art, let’s slam“ bila suviše sofisticirana izjava, no Sigma, da ne bude zabune, pišu vrlo pristojne pesme i izvode ih uz 150% posvećenosti i karaktera. Trešina za sve pare. Jeftino producirana, al REALNA.

https://sigmamosh.bandcamp.com/album/bulliciosamente-enturrecto-live-2021

Raider su Kanađani i njihov thrash metal u sebi ima malo death metal DNK pa je drugi album, Trial by Chaos negde na granici da postane melodeath ploča. Ali sad ja tu cepam dlaku na četiri. Ovo će se svakako dopasti i thrash i melodeath publici mada mene nije prejako osvojilo jer, jelte, nije preterano maštovito a produkcija je vrlo nedinamična. No, Raider sviraju žustro a pesme su korektne i svakako poslušajte:

https://raiderofficial.bandcamp.com/album/trial-by-chaos

La Squadra Demolizioni su „unholy speed metal“ iz Italije mada je album, Naonian guerilla sa svojim tekstovima koji pričaju o političkim asasinacijama i policijskoj brutalnosti, zapravo dosta blizak i hardcore thrash estetici. Svakako pričamo o jeftinom ali šarmantnom speed/ thrash izdanju na kome se bend progresivno sve više trudi da aranžmanima razradi svoje ideje i to je pošten, simpatičan napor:

https://lasquadrademolizioni.bandcamp.com/album/naonian-guerilla

(Kraj u sledećem postu)
 

[Meho Krljic]

Mänsklig Tortyr je iz Nju Džersija a kaseta  Dust and Screams je dopadljiv, podrumski sirov (ali dovoljno dobro produciran i korektno odsviran) kasetni album blackened crusta. Mänsklig Tortyr u nekim pesmama bukvalno uzima rifove od Dischargea i ovo nikako nije materijal koji biste istakli kao primer sveže, originalne muzičke vizije. Ali krlja, jebiga. A zbog toga smo ovde.

https://manskligtortyr.bandcamp.com/album/dust-and-screams

Aim Fire su hardkor bend iz Nanta koji na albumu (minialbumu?) Still Standing ima sedam pesama što mene podsećaju na, uh, Youth of Today? Dobro, malo je metalnije ovo, svakako, ali to je taj pristup sa malo brze svirke a onda sa horskim pevanjem u napaljenim srednjetempašlim momentima. OK, Aim Fire ima i druge stvari, dosta raznovrstan rif-program i sve to, ali generalno ako volite Youth of Today, Shelter i celu tu liniju, ovo bi moglo da vam se dopadne:

https://aimfire.bandcamp.com/album/still-standing-2

Western Justice je kanadski, čini mi se jednočlani hardkor bend čiji EP God Hates a Coward nudi četiri pesme drusne, otresite srednjetempaške svirke. Autor ovo taguje is a „biohazard“ ali ovo nije puka imitacija uglednog njujorškog moshcore benda i nudi dobre rifove, plesni gruv, energiju i solidan zvuk. Plaćate koliko želite pa poslušajte:

https://westernjusticehc.bandcamp.com/album/god-hates-a-coward-2

Mishap i Price of Life su dva benda iz Nju Meksika sa split EP-jem Big Burque i ako volite metalizirani moshcore sa mirisom devedesetih, poradovaće vas. Oba benda forsiraju gruv, srednji tempo i plesne, jelte, ritmove, sa gangsterskom terminologijom u tekstovima, imaju odličnu produkciju i zvuče odlično. Price of Life su mi za nijansu bolji jer je njihova muzika ekspanzivnija, sa ubedljivom hip-hop dimenzijom i maštovitim aranžmanima ali sve je ovo vrlo dobro. Plaćate koliko želite:

https://mishap.bandcamp.com/album/big-burque
https://priceoflife505.bandcamp.com/album/big-burque

Tiger Splitter su teksaški metalizirani hardcore i singl Tiger Style ima dve pesme besnog, srednjetempaškog moshcore nabadanja. Solidno to zvuči, sa razularenim gitarama i napaljenim pevačem, pa po ceni od koliko date više nego vredi da mi se posveti par minuta vremena:

https://tigersplitter.bandcamp.com/album/tiger-style

Još srednjetempaškog, gruverskog hardkora stiže nam iz Švajcarske. Hard-Code imaju drugi Ep, Tried&True i ovo je pet pesama vrlo korektnog metaliziranog hardkora uz koji se ugodno pleše i izvikuje tekst. Ništa preterano orginalno, slažem se, ali kvalitetno napisano, odsvirano i producirano a daunloud plaćate koliko hoćete:

https://hard-code.bandcamp.com/album/tried-true

I Asidhara iz Kardifa su slični po zvuku mada je EP Echoes of the Ancients brži, nešto bliži thrash metalu i malo atmosferičniji. Velšani svakako cepaju težak, nabrijan, jelte, hardkor treš i pišu kvalitetne pesme sa rifovima inspirisanim, čuje se, Slayerom. Dobro je ovo i dobro producirano:

https://asidhara.bandcamp.com/album/echoes-of-the-ancients

Za malo pankerskijeg hardkora tu su kalifornijski Scowl sa minialbumom Psychic Dance Routine prepunim odličnog gruva, satanskih ženskih vokala i pakerskih rifčina. Scowl sviraju odlično, producirani su jako dobro a muzika im je energična, a sa ipak malo prostora za disanje pa se ovo sluša sa velikim zadovoljstvom:

https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr69-psychic-dance-routine

The Decayed su iz Čikaga i njihov novi EP, Believe the Lie, je simpatičnih četiri komada krosover/ hardkor svirke sa besnim, angažovanim tekstovima i sirovom ali funkcionalnom produkcijom. The Decayed ne komplikuju sovj izraz i ovo su pesme bazirane na jednostavnim ali promišljenim rifovima, sa dosta karaktera i gruva, pa i melodičnosti. Fino:

https://thedecayed.bandcamp.com/album/believe-the-lie-e-p

A onda SLAST! Smash Your Face su japanski hardcorepunk bend koji nam je za slušanje preporučio Boris i, pa, živi album, Live Bootleg! su mogli snimiti i sami Boris, da su MALO mlađi. Ovo je nezaustavljiva lavina hardkorpank krljačine sa zaraznim pesmama, zapravo solidnim zvukom i didžejem koji oko paklene gitarske svirke skrečuje kao da je 1986. godina a Run DMC su najveća stvar na svetu. Jebote, KOLIKO je ovo dobro. Osamnaest pesama ubijanja. Nepropustivo.

https://smashyourface-fxxk.bandcamp.com/album/live-bootleg

Kaiju Daisenso iz Njujorka su snimili dve pesme u studiju jer ih publika na njihovim koncertima baš voli i eto Longer, Thicker, Uncut & Live! traje oko šest minuta i nudi sirov, brz hardcore thrash koji zvuči spontano, prljavo, organski, pa i starinski. Meni se, naravno, dopada, i vredi pratiti ovaj bend u daljem radu jer ne samo da dobro krljaju nego i dobro razmišljaju, ako, jelte, uopšte razmišljaju a nisu samo spontano sjajni:

https://kaijudaisenso.bandcamp.com/album/longer-thicker-uncut-live

Ako biste da pmognete trans-deci u Ujedinjenom kraljevstvu plus da poslušate malo energičnog hardkora izmešanog sa malo death metala, šefildski Utilitarian sve prihode od albuma Gaslights daju organizaciji Mermaids koja, jelte, obezbeđuje sredstva i podršku porodicama čija deca su izrazila želju da dobiju blokatore puberteta pre nego što se smisle kog su zapravo roda. Muzika je dobra, svrha plemenita (mada, naravno, JOŠ ne znamo dovoljno o celom procesu odlaganja puberteta i nekakvim potencijalnim dugoročnim posledicama) i ovo vredi:

https://utilitarianband.bandcamp.com/album/gaslights

Wield iz Arizone je početkom godine objavio svoj prva album, a koji je vrlo dobar i vredi da ga poslušate, ali evo sad i EP-ja, Harm Induction i ovo je još pet odličnih pesmama brzog, tvrdog grindcorea a koji ima i elemente hardcorea i death metala, za svaki slučaj. Hoću reći, pesme su kratke, samo jedna prelazi dva minuta a neke su ispod minut, ali ovde ima i pankerske osnove i metalske nadgradnje, sve lepo utočeno u vitku strukturu gde uzvitlani bubnjevi, moćni vokali i pržačke gitare rade puno posla, bez rušenja slušaoca na pod pukim kvalitetom produkcije (a koja je kvalitetna) već kvalitetom pesama. Eksplozivno, maštovito i moćno:

https://wieldgxc.bandcamp.com/album/harm-induction

Još grindcorea sa blago „emo“ mirisom stiže nam iz Milana, u Italiji. Thorn (aka THØRN) su izbacili album sa deset pesama i ovo nisu mini-kompozicije od po par desetaka sekundi već propisni rok komadi od po dva, tri pa i pet minuta. Thorn sviraju vrlo dobro, imaju odličan zvuk i pišu muziku koja je atmosferična i emotivna, sa pevačem koji se cepa i melodičnim, a češće tenzičnim gitarama, a sve je to propisno energično i žestoko, pa ne mogu sem da preporučim ovaj bend iz sve snage:

https://thorncrust.bandcamp.com/album/inferno-2
https://shoverec.bandcamp.com/album/inferno

Kalifornijski Toxic Shock Syndrome su negde između grindcore i mathcore formula, sa muzikom koja je programski disonantna i sva u neparnim ritmovima. EP  Till Death je, konsekventno, namenjen samo ljudima koji se lože na neobično, neprirodno, nestandardno, ali oni će biti vrlo zadovoljni jer ja jesam.Toxic Shock Syndrome dobro sviraju, lepo su producirani i znaju da naprave pesme koje uprkos svom tom „weird“ senzibilitetu dobro voze:

https://tssband.bandcamp.com/album/till-death

Beograd je nekada imao svoj deathgrind sastav Hemorrhoid a sada sastav takvog imena i isto u deathgrind stilu stiže iz Portlanda. I Demo ’23 sa svoje tri pesme prilično kida. Osim što je masterovan tiho, ovo je odličan materijal sa kratkim, brzim, energičnim pesmama, zlim rifovima i visokim tempom. Sirovo, prljavo, autentično:

https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/demo-2023

Kad albume objavljujete na prvi April, rizikujete da vas ne shvate ozbiljno. No, drugi album čileanskih death metalaca Maniaco je dovoljno ozbiljan. A i dovoljno osoben. Nazvan isto kao i bend, ovo je album brutalnog death metala koji brzinu i agresivnost stavlja u službu zanimljivo napisanih pesama u kojima ima „tech“ i progresivnih ideja, a svi oni zli rifovi i kliktanje bas-bubnjeva umotani su u pažlljivo promišljene aranžmane. Maniaco, dakle, pružaju sav potreban mošerski materijal za, jelte, hedbengere, ali je to oplemenjeno povremeno skoro potpuno avangardnim gitarskim radom i posloženo na najbolji moguć način. Odlična ploča:

https://maniacoband.bandcamp.com/album/maniaco

Švedski kvintet Vilt za sada nije izdao album, ali novi singl, Adversary nudi dve pesme vrlo dobro odsviranog, solidno produciranog melodičnog death metala.  Ovo je negde na pola puta između klaične gotenburške melodeath formule i američkog stila, ali su pesme odlične i, energične i poletne i brze i čak se i meni dopadaju:

https://viltband.bandcamp.com/album/adversary

Beyond Deth su iz Čikaga i Retread im je treći album, pa kome nije dosta melodičnog, razigranog death metal zvuka, ovde će se lepo provesti. Beyond Deth, doduše, imaju i dosta thrasha u svojoj muzici, ali ovo je generalno melodično, vrlo tehnički izbrušeno ali ne nametljivo „tech“ usmereno, i energično, sa dobrim tempom i finim, ne preslađenim melodijama.  Prijatno:

https://beyonddeth.bandcamp.com/album/retread

Za malo mesnatiji, teži death metal, tu su Nijemci Trial of Death sa svojim debi albumom, Creating Monstrosities. Ovo je u sutini brutal death metal, ali nije preterano brutalan i pored mošerskih, proto-slemerskih denica, ovde ima i dosta momenata atmosfere pa je bend simpatično raznovrstan u svom izrazu. No, muzika je načelno gruvi i plesna i album je pitak, produciran korektno (mada masterovan bez imalo dinamike, naravno, ali kao da nismo TO očekivali...) i lepo se sluša:

https://trialofdeath.bandcamp.com/album/creating-monstrosities

Kad čujem kakvu muziku prave Larvae iz sunčane Kalifornije, pomislim „pa kakvu šansu imamo mi ostali?“ Drugi album ove ekipe nudi sirovi, podzemni black-death metal koji uživa u svojoj hermetičnosti i boli ga ona stvar da li će ga iko slušati ili samo govoriti da ga sluša jer je ekstreman. Album se zove Entitled to Death i pun je zlih rifova, varvarskog, neolitskog zakucavanja i skoro infrazvučnih vokala. Izdavač, nemački Fucking Kill Records je svojevrsna garancija kvaliteta pa poslušajte:

https://larvae.bandcamp.com/album/entitled-to-death
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/larvae-entitled-to-death


Omnicidal su Šveđani i možete se kladiti da se to dobro čuje na njihovom debi albumu The Omnicidalist. Dakle, ovo je teška, masivna muzika koja ide napred kao krdo bizona u trku, sa svim onim debelim buzzsaw gitarama za pojasom, trešeskim ritmom i promuklim vokalima ali i fino odmerenom količinom melodije, da se ne svede sve na goli seks. Dakle, Omnicidal su kao neki destilat stvari koje volite u swedeath zvuku, ne baš mnogo originalni ali prijatni i prijatno napaljeni.

https://non-serviam-records.bandcamp.com/album/the-omnicidalist

Valjda je ovo nedelja za melodični death metal? Death Portrait iz Nju Džersija je jednočlani melodeath projekat koji se meni prilično dopada na drugom albumu, Morbid Curiosity. Matt Deptula ume ne samo da napravi odličnu produkciju i da sve odsvira vrhunski, nego piše i pesme koje su žestoke, energične, brze i dinamične, a gde je „melo“ komponenta ukusno upredena u zdravo, masno tkivo death metala. Vrlo impresivno:

https://deathportrait.bandcamp.com/album/morbid-curiosity

Paraphilia je bend dvojice braće Parker iz Portlanda i, kako obično kažem za ovaj grad, tu skoro da ne možete da pogrešite. Debi album ovog porodičnog sastava (braća Parker su inače aktivna u milion drugih projekata), The Memory of Death Given Form je brutalna ali atmosferična ploča death metala zagledanog u kosmos i optočenog kvalitetnim rifovima, ali i mračnom melodičnošću, dobrim gruvom...  Vrlo to moderno i sigurno zvuči, sa solidnom produkcijom pa preporučujem radosno slušanje:

https://paraphilia.bandcamp.com/album/the-memory-of-death-given-form

Descent Into Maelstrom je italijanski death metal bend inspirisan, između ostalog, evropskom avangardnom akademskom muzikom, konkretno dodekafonijom. No, treći album, Dei Consentes svakako nudi energičnu, brzu metal svirku u kojoj se šenbergovska tehnika komponovanja vrlo umešno spaja sa blastbitovima i brutalnim vokalima. Death metal je i inače muzika kojoj „neprirodnost“ u harmonijama i aranžiranju dolazi prirodno i logično, pa su Descent Into Maelstrom na sasvim domaćem terenu. Ovo je svakako bliže death metal publici nego akademiji, to hoću da kažem, ali je originalno i odlično. E, sad, produkcija bi mogla da bude dinamičnija... Ali generalno, veoma dobro:

https://descentintomaelstrom.bandcamp.com/album/dei-consentes

Filadelfijski Duress su daleko od avangarde, no njihov slamming death metal/ slamcore je u vrlo solidnoj formi na EP-ju Beyond the Pines. Kvartet piše dobre, gruverske pesme sa dovoljno ozbiljnog gitarskog rada da se ne upadne u monotoniju, a da se opet zadovolji publika skona plesu pa ovde ima fina količina zaraznih slemova koji mogu dobro da prođu i kod beatdown publike, te srazmerno razgovetnih vokala. Mislim, „srazmerno“, dakle, Duress i dalje imaju brutalne death vokale u dve visine ali bez upadanja u apstraktni, teksturalni rad koji je prisutan kod nekih slam bendova. Sve u svemu, vrlo, vrlo dobar materijal sa odličnom produkcijom. Milina:

https://duress.bandcamp.com/album/beyond-the-pines-ep

The Grifted su švedski bend u maniru old school radova sa početka devedesetih pa im debi album, Doomsday & Salvation zvuči prijatno patinirano i otmeno retro. Nije to sad neko čudo jer su među članovima ove postave i ljudi koji su osamdesetih svirali u sastavu Treblinka (od kog je kasnije nastao Tiamat), te još nekim drugim metal i pank sastavima. Godinama su nosili ime Mr. Death da bi se ime promenilo u The Grifted i debi album je, moram da odmah kažem, nezaobilazno štivo za svakog ko voli old school death metal što ne prezire melodiju, voli atmosferu i gruv i ne smatra da je u brzini jedini spas. Doomsday & Salvation je otmena ploča koja jasno pokazuje gde se spajaju pank i metal u švedskoj izvedbi, puna lepih rifova i odmerene svirke. Lepo:

https://youtu.be/4wjP3aTTy4c

Debi album njujorških Asystole izašao je za I, Voidhanger i naravno da ovo ne može da bude „normalan“ death metal. I nije, Siren To Blight je ploča „tehničke“, progresivne pa i avangardne muzike koja se drži death metal osnova sa niskim štimom, tvrdim gitarama, blastbitovima i neolitskim vokalima, ali su pesme kompleksno napisane, gitare često rade harmonski program koji nije očekivan u metalu (ali se dobro uklapa) a ritmovi su matematičarski složeni. Odlična produkcija i vrlo dinamičan mastering dopuštaju da se čuju sve nijanse i detalji u svirci pa su zvuk bas-gitare i obične gitare ovde bogati, zvonki i moćni, a što je dodatna dimenzija izvrsnosti kod ovog albuma. Biser:

https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/siren-to-blight?from=embed

Desekryptor su dva lika iz Indijane koja sviraju „divljački death metal“ kaže njihov izdavač, Caligari Records, ali iako je to i tačno, mislim da je važno da se ukaže da na kaseti  Curse of the Execrated ima zapravo dosta sofisticirane svirke i promišljenog aranžiranja. U ove četiri pesme Desekryptor uspevaju da u zaista ozbiljnu death metal kanonadu ubace puno interesantnih, atmosferičnih rifova pa i mračnih melodija koje pomalo povuku na blek metal i u pitanju je kompaktan, vrlo dobro napisan, vrlo slušljiv materijal ozbiljne a raznovrsne  krljačine. Ovo se ne propušta:

https://caligarirecords.bandcamp.com/album/curse-of-the-execrated

Francuzi Abcest su simpatični sa svojim drugim EP-jem, L'Horreur Indicible a koji se daje po ceni što je sami određujete. Ovo uopšte nije ni amaterski ni početnički death metal, već vrlo pristojna kolekcija pet pesama koje imaju i kvalitetne rifove i atmosferu i melodičnost što fino sedi uz čvrstu, napucanu svirku. Produkcija nije najdinamičnija na svetu, bojim se, ali muzika je lepo napisana i prijatna:

https://abcest.bandcamp.com/album/lhorreur-indicible

Wormveil su Johnny Peterson i Jon Rudin, dva inače veoma zaposlena death metalca (iz švedske i Ujedinjenog kraljevstva), sa masom bendova (od kojih u nekima sviraju ili su svirali zajedno) a koji su sada snimili drugi album pod ovim imenom. Overlords of Darkness je zabavan, prijatan komad jednostavnog švedskog death metala koji, ako niste odveć zahtevni, sasvim lepo dođe i prođe. Johnny i Jon ne rade ovde ništa novo, originalno ili maštovito ali imaju gruv i šarm i to može da bude dovoljno:

https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/overlords-of-darkness 

The Aggression Sessions je trostrani, jelte, split EP između Fit For An Autopsy, Thy Art is Murder i Malevolence i mada me ovi bendovi generalno ne zanimaju (deathcore koji se objavljuje za Nuclear Blast...) morao sam da čujem kako Thy Art is Murder obrađuju Cannibal Corpse. Mislim, Hammer Smashed je jedna od najikoničkijih death metal pesama svih vremena i naravno da je TAIM odavljuju. Eto!

https://fitforanautopsy.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://malevolenceriff.bandcamp.com/album/the-aggression-sessions
https://youtu.be/fcCz-571KCk

Italijani Devangelic, sa svojim četvrtim albumom, Xul, nude brutalni, tehnički death metal za ljubitelje ove forme. Nema ovde previše inovativnosti, ali Devangelic su izuzetno usavršili svoj izraz pa pišu dobre, eksplozivne pesme i izvode ih beprekorno. Nemilosrdni blastbitovi sipaju sa svih strana, gitare preteći zuje bez prekida a duboki, moćni vokal dolazi odozgo, pa onda to sve preseku ukusne solaže. Ne,velim, mnogo inovativno, ali veoma korektno:

https://devangelic.bandcamp.com/album/xul

Ni njemački Stillbirth ne ubijaju se od neke inovacije na svom osmom (!) albumu, Homo Deus no, ako ste voleli njihova izdanja za Unique Leader, novi album je sasvim na liniji. Dakle, ovo je brutalni, betonski tvrdi death metal sa malo deathcore mirisa i pesme su napisane i izvedene više nego korektno. Album je konceptualni i nudi nastavak priče sa prethodne dve ploče, pa, evo, ako vas zanima šta je bilo dalje, navalite:

https://stillbirthofficial.bandcamp.com/album/homo-deus

Dobro zvuče Burning Palace iz Kalifornije na svom promotivnom demo-snimku, 2023 Promo a koji im je prvi objavljen materijal posle debi albuma iz 2020. godine. Ovo je progresivan death metal sa podužim pesmama i dosta lepih ideja a da opet i krljački deo pogodbe biva ispoštovan do maksimuma. Dve kompozicije koje se ovde čuju imaju i dobru atmosferu i fine aranžmane i zanimljive rifove i da je ovo producirano samo za mrvicu skuplje moglo bi odmah na album. No, Burning Palace ovim svakako najavljuju velike podvige u skoroj budućnosti pa to sad treba dočekati. Plaćate koliko želite:

https://burningpalaceofficial.bandcamp.com/album/2023-promo

Noxis iz Klivlenda još nemaju propisan album, samo masu demo, EP i split izdanja, ali ako je suditi po izvrsnom živom albumu, Live At Joe's Garage više su ga nego zaslužili. Ova trojka odličnih muzičara krlja pošteni, znojavi, podzemni death metal sa puno tehničkih kvaliteta ali bez fiksacije na tehniku, sa puno zlih rifčina i mračne atmosfere ali bez mnogo teatralne glume i pozeraja. Ovo je prosto krljački, mošerski death metal za šutku i samopregornu meditaciju posle šutke, old school ali čak ni nametljivo odl school, nego prosto – death metal. Sjajno:

https://frozenscreams.bandcamp.com/album/live-at-joes-garage 

Australijski Ecdysis su osnovani prošle godine i posle dva singla imaju prvi EP, Hex. Ovo je prijatan, melodičan death metal sa „tech“ komponentom ali i popriličnom koičinom „blackened“ estetike. I, da se dogovorimo, nije to sasvim po mom ukusu kao što nije ni vrlo nedinamičan mastering, ali Ecdysis dobro sviraju i pišu kvalitetno pa se ovde itekako ima šta čuti.

https://ecdysisadl.bandcamp.com/album/hex

Nemačko-italijanski Nekus su na sasvim drugoj strani, sa kavernoznom, od noći crnjom verzijom black-death-doom metala. Debi album, Sepulchral Divination zvuči kao da je ne samo snimljen u grobnici nego da su ga tamo i pisali i vežbali. Hermetično, mračno, raspadajuće:

https://youtu.be/S8BqQ6h7bMk

Sijjeel iz Saudijske Arabije su prošle godine izdali vrlo zapažen debi album a sada imaju EP sa dve pesme, The Concurrent Cycle i, pa, odlično je. Ovo je brutalni death metal koji ima i gruv i tehniku i agresivnost i raznovrsnost i ne iscrpljuje se samo u sipanju teških rifova. Iako se ne radi o nekoj direktnoj imitaciji, Sijjeel me podsećaju na Suffocation po tome kako promišljaju aranžmane ali i po visokom nivou tehnike koji, pak, nije u fokusu pesama. Veoma, veoma dobro:

https://comatosemusic.bandcamp.com/album/the-concurrent-cycle

Stižemo do kraja i na redu s uheavy metal i krosžanrovska izdanja. Finski Säteilijä sviraju moderan, melodičan hard rok i album, pretpostavljam prvenac, nazvan isto kao i bend nudi punokrvnu svirku i osam lepih pesama energčnog, mišićavog zvuka. Ovo mi je prijalo daleko više nego što am očekivao jer Säteilijä naprosto ne poziraju onako kako je očekivano u, jelte, teškorokerskim vodama. Ovo nije mačo muzika ni na koji način već procesija finih, poletnih, melodičnih pesama kojima pevanje na Finskom odlično leži. Sve je to solidno producirano i pravi melem za uši:

https://sateilija.bandcamp.com/album/s-teilij

Da li vam se dešava da slušate metal i pomislite „dobro je ovo ali bilo bi još bolje da ima hurdi gurdi“? E, pa, poljski keltski metal septet Vailos je aniticipirao ovu vašu pomisao i izdao svoj prvi EP, Battle Queen prošlog vikenda. Tada sam samo letimično poslušao ovo izdanje i preskočio ga u pregledu ali sam mu se sada vratio i... pa, meni se ovo ne dopada naročito, ali ima šarma. Keltske melodije u osnovi, nežno, melodično pevanje Yanitte Mikhalskaye i pomenuti stari instrument (plus citra i klavijature) su dopadljivi elementi ovog izdanja, dok mi sam „metalski“ sadržaj deluje pomalo nemaštovito, delom i zbog produkcije. No, ima ovde lepih ideja i verujem da će neko manje terminalno namrgođen od mene naći razloga za sreću:

https://vailos.bandcamp.com/album/battle-queen

Ukrajinski Отець načelno nije po mom ukusu, ali EP к​о​с​м​о​с u dovoljnoj meri insistira na kombinovanju raznih žanrova u jendu skladnu celinu da to slomi moj otpor ka melodičnom, ekspresivnom roku koji je u osnovi ove muzike. Ovde ima svega, horova, saksofona, sintetičkih orkestracija i pesme su umešno napisane da sve te disparatne elemente lepo utkaju jedne uz druge ne bi li se dobila smislena celina. Teatralno, svakako, ali dobro producirano i interesantno.

https://otetss.bandcamp.com/album/--2

Poljski Veriti Ritus su negde između (post) blek metala, post metala i doom metala pa njihov debi album treba da čuju ljudi koje zanima komunikativna ali mračna muzika, koja ima osećaj za dinamiku i narative. Defixiones je lepo producirana, atmosferična ploča sa pevanjem na engleskom i poljskom pa, eto, odvojite malo vremena:

https://veritiritus.bandcamp.com/album/defixiones

Stigao je i taj novi Númenor, ceo sastavljen od obrada Blind Guardian. I mislim, respekt za Marka Miranovića i njegovo obožavanje Blind Guardiana koje je porodilo ovaj projekat, ne samo kao simbol ljubavi prema uticajnom power-metal sastavu već i kao strastven rad koji je inspirisao i druge. Hoću reći, ovde nemamo samo Hansija Kürscha na poslednjoj pesmi već na albumu gostuju i članovi Sabatona, Morgane Lefay, Twilight Force... Respekt i ništa drugo. E, sad, što se tiče same muzike, meni je sve ovo, naravno, JAKO prijatno, mada pošto bend naravno ne beži predaleko od originala, svakako je fer postaviti pitanje zašto biste slušali Tales From the Edge of Time a ne neki od albuma Blind Guardian. No, preslušavanjem albuma svakako se može argumentovati da beogradski projekat unosi sasvim dovoljno sopstvenog karaktera u formulu i da ovde nemamo na programu puko sikofanstko imitiranje originala već male ali značajne varijacije koje pesmama daju novi život. Meni svakako ovo lepo leži.

https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/tales-from-the-edge-of-time

Children of the Reptile iz Severne Karoline su epski hevi metal bend sa već trećim albumom, Heavy is the Head. I, dobro je ovo. Mislim, ima tu teatra i predigre i hvatanja zaleta ali kada Children of the Reptile zasviraju odistinski, bude to fina cepačina. Burner i Silent Circle su par numera gde bend vrlo autoritativno pokazuje sposobnosti da svira i brzi, trešerski a onda i poletni, melodični, glamerski heavy metal i da i jedno i drugo bude vrlo umiljato za uho. Sviđa mi se:

https://cotr.bandcamp.com/album/heavy-is-the-head

Paul Gilbert iz Mr. Big/ Racer X je snimio album nazvan The Dio Album gde gomilu pesama  iz opusa pokojnog Ronniea Jamesa Dia radi u instrumentalnim verzijama, gitarom simulirajući Diove vokale. I, uh, ovo zvuči odlično. Mislim, Gilbert je sjajan gitarista naravno, a trebalo mi je samo dvadesetak sekundi Neon Knights da shvatim da mi se ovo dopada. Produkcija i svirka su izvrsne, Gilbertovo fraziranje izuzetno a izbor pesama (iz opusa Rainbow, Black Sabbath i Dia samog) je, naravno, besprekoran. Old school likovi i matorci poput mene da obrate pažnju:

https://paulgilbert.bandcamp.com/album/the-dio-album

Edinburški trio healthyliving je negde na sredini između doom metala, alernativnog roka i gitarskog nojza a aktuelni album, Songs of Abundance, Psalms of Grief zvuči jako samouvereno na tom mestu. I zvuči generalno jako, ovo su  lepo napisane rok pesme koja spajaju spontanost izvedbe i promišljenost aranžmana, imaju suptilnu, kvalitetnu produkciju i fenomenalnu pevačicu Amayu López-Carromero kao tajni adut. Izvrsno, maštovito, atmosferično i veoma preporučljivo svima koji vole te spojeve doom metala sa nemetalnim žanrovima:

https://healthylivingband.bandcamp.com/album/songs-of-abundance-psalms-of-grief

Australijski Lo! spajaju sludge metal, hardcore i posthardcore sa malo post metal i blackened estetike na svom četvrtom albumu, The Gleaners. Ovo je besna, ali pažljivo pisana ploča vrlo energične svirke, sa masivnim ali opet odmerenim zvukom tako da slušaoca ne preplavi baš sa prvim taktom. Što je dobro jer Lo! pišu zanimljive pesme i imaju puno načina da vam nanesu bol ali i da vas zaintrigiraju. Odlično:

https://lookandbehold.bandcamp.com/album/the-gleaners

Recimo da Kanađani Medevil sviraju power metal. Njihov drugi album, Mirror in the Darkness je meni zapravo negde izmešu thrash i heavy metal formata, sa melodičnom ali oštrom svirkom, vokalima koji su grubi ali i sami imaju melodičnost, i pesmama koje vole gruv i u njega agresiju ubacuju odmereno. Ne mogu da kažem da mi se ovde sve dopada ali Medevil me svako malo prijatno iznenade pa album apsolutno vredi da se posluša:

https://medevil.bandcamp.com/album/mirror-in-the-darkness

Godflesh najavjuju novi album, Purge, EP-jem Nero koji ima četiri verzije naslovne pesme. Ako volite Godflesh, pogotovo njihove izlete u plesniju muziku, ovo je to – jedan sladak, pocupkujući komad sa škripećim gitarama, Justinovim besnim urlanjem i industrijskim plesnim ritmom za lom i nirvanu. Vrlo lepo, naravno:

https://godflesh1.bandcamp.com/album/nero 

Za vrhunski speed metal sadržaj ali i album nedelje su nam danas odgovorni Black Denim Rage, a koje pratimo još iz faze kada su bili demo bend i mnogo obećavali. Debi album, State of Emergency sada ta obećanja ispunjava sa deset himničnih, MOĆNIH speed metal zakucavanja pravo u oko. OK, nije da ne mogu da zamerim ponešto, na primer taj previše „plastični“ bubanj, ali gitare su MOĆNE a ovi momci sa Floride pišu (i sviraju) pesme kakve bi bio ponosan da potpiše bilo koji bend iz osamdesetih. A oni osamdesetih još nisu bili ni rođeni. Apsolutna proslava:

https://blackdenimrage.bandcamp.com/album/state-of-emergency


 

[Labudan]

nova metalika užas
https://youtu.be/YF4ahuwLk2U

[Meho Krljic]

Nije uopšte tako loše. Mislim, nikako nije među najboljim njihovim albumima (ali meni ništa posle 1988. godine i nije među njima), ali sinoć sam sedeo u bioskopu u Galeriji i slušao ceo album i sasvim je to slušljivo. Pesme su naravno, previše aranžirane, dakle, sve su maltene duže nego što treba sa previše sviranja na silu, ali ima tu štofa, ne mogu da kažem.

[Meho Krljic]

E, pa, ove nedelje je izašla nova Metallica, a što je nesumnjivo DOGAĐAJ nedelje, ali nikako i album nedelje. Za razliku od mnogih reakcija koje sam čuo, moji su utisci o ovom albumu uglavnom povoljni, uz, naravno, ogradu da kad od benda ne očekujete ništa, onda ste zadovoljni i malim. No, meni je svakako ovaj album slušljiv uz očiglednu opasku da je mogao da bude skraćen bar pola sata i da time bude značajno bolji. No, izašlo je ove nedelje i mnogo muzike koju vredi da čujete čak i ako ne marite za Metaliku baš ni malo. Mnogo MNOGO muzike. Ajmo ajde:

Blek metal? Blek metal. Samo što sam se prošle nedelje pozitivno izrazio o kanadskom humorističkom blek metal projektu Chasse-Neige, vredni J. Larché snimio je novi demo EP. I dalje tematski orijentisan na kvebečku klimu, četvrti EP (ove godine) zove se Fuck le Printemps! i, naravno, nudi još tri lepe pesme energičnog, sirovog a melodičnog blek metala koji čoveka pozitivno uzdigne iako ima u sebi i dozu melanholije. Ovom projektu vrlo prija taj kućni nivo produkcije, a autor nema problem da izbacuje pristojne pesme na svakih par nedelja tako da, zapratite ovog momka:

https://chasse-neige.bandcamp.com/album/fuck-le-printemps

Francuski Hyrgal ima novi EP, Session fun​é​raire anno MMXXIII i ovaj bend  sa već tri albuma iza sebe ovde zvuči vrlo zrelo i ubedljivo. Naravno da je sve to taj moderniji, melodičniji blek metal  kakav se danas svira ali Hyrgal imaju interesovanje za mitologiju i okultno pa je i njihova muzika manje „emo“ a više okultna, a pesme su pisane jako dobro, i odsvirane sa ubitačnom energičnošću. Još i dobra produkcija i ovo je odličan paket modernog, snažnog blek metala za svako uho:

https://hyrgal.bandcamp.com/album/sessions-funeraires-anno-mmxxiii
https://ladlo.bandcamp.com/album/session-fun-raire-anno-mmxxiii

Odlično zvuči Thuastur iz Džordžije na novom EP-ju, nazvanom Beckoning The Crypt. Snimljen pola decenije nakon debi EP-ja, novi materijal pored blek metala koji je ovde u osonovi, ima i elemente death metala, sa pesmama koje su pune atmosferičnih, ali onako, evokatvnih, filmskih rifova i dobre, energične svirke. Gregorio Franco koji ovo sve pravi ima talenta za pisanje pesama i produkcija mu je solidna pa sam ja uživao slušajući ovaj energični, brzi metal:

https://thuastur.bandcamp.com/album/beckoning-the-crypt

Oh, novi album kineskog jednočlanog Ὁπλίτης? A prvi je izašao na novogodišnju noć, pre manje od četiri meseca? Neki ljudi su prosto odgovorni pa tako i mladi Liu Zhenyang, inače poznat po takođe jednočlanom projektu Vitriolic Sage. Elem, novi album njegovog novog projekta Ὁπλίτης se zove Τρωθησομένη i ovo je još masa nezaustavljivog progresivnog ali UNIŠTAVAJUĆEG blek metala. OK, naravno da ovde ima još dosta stvari koje treba da legnu i sazru i sve to, ali Liu Zhenyang i dalje zvuči apsolutno DIVLJAČKI ali ne bez plana i programa i njegove pesme, mada su aranžmanski nepoćudne i povremeno haotične, imaju jasno izražene centralne ideje i te ideje čoveka zgrabe i ne puštaju. Album se daje po ceni koju sami odredite ali ovo apsolutne treba makar preslušati ako sebe  ikako smatrate ljubiteljem ekstremne umetnosti:

https://hoplites.bandcamp.com/album/--3

Takođe iz Kine su Urizen Society, očigledno poštovaoci Vilijema Blejka (ili igre Devil May Cry V, a što se u statistici svodi na solidno veliko preklapanje populacije) i simpatičan simfonijski blek metal sastav. Bend je aktivan od 2019. godine a Solium Ardens: The Ring of Coagula mu je drugi album i ovo je vrlo dopadljiv, vrlo teatralan blek metal koji pritom svoje simfonijske ambicije pakuje u svedeniju produkciju i aranžmane nego što bi čovek očekivao pa sve zvuči intimnije i meni odmah lepše od proseka. Pesme sa svojim horovima i orkestracijama svakako pružaju potrebnu atmosferu ali su teme fine, maštovite, povremeno utemeljene na folkloru i ulaze pod kožu. Vrlo lepo, a proširena i malo skuplja verzija albuma daje i pesme u samo orkestarskim aranžmanima za sladokusce i pervertite:

https://vrzn.bandcamp.com/album/solium-ardens-the-ring-of-coagula
https://vrzn.bandcamp.com/album/solium-ardens-the-ring-of-coagula-the-ring-of-coagula

Ruski trio Beyond The Grave napustio je domovinu zbog, nagađam, celog sranja oko rata u Ukrajini, sankcija itd. i nastanio se kod nas, u Srbiji. Prvi album u dijaspori, Let There Be Destruction je vrlo ubedljiv i energičan i dopašće se ljubiteljima švedskog blek metala po Dark Funeral, Setherial i sličnim mustrama. Nisu Beyond The Grave, dakle, ovde naročito originalni ali su dobri sa vrlo sigurnim sviranjem stila koji su odabrali, dobrom produkcijom i pesamama koje, rekosmo, ne umiru od originalnosti ali apsolutno rade posao. Meni je ovo, naravno, jako simpatično:

https://beyondthegrave.bandcamp.com/album/let-there-be-destruction

Bugari BLACK:I svojim albumima daju vrlo nepamtljiva imena pa se drugi, upravo izašao, zove  Kimah Elenu Su'ati Bahlu. I sve pesme su na istom, hm, jeziku pa je ovo vrlo ezoteričan, mističan blek metal inspirisan alhemijom i egzotičnim filozofskim školama. Ali, mislim, muzički je dobar i ne TOLIKO egzotičan, ovo je fin, glasan, srednjetempaški blek metal sa puno agresije ali i dovoljno atmosfere da svi budemo zadovoljni. BLACK:I rade, što se mene tiče, u svetloj tradiciji Mayhema i Emperora a za to uvek imam vremena:

https://black0alch.bandcamp.com/album/kimah-elenu-suati-bahlu-2

Wesele je novi poljski blek metal projekat čoveka po imenu Rafał Chruścicki i prvi album, Fine de si​è​cle je maštovita, rekao bih tipično poljski atmosferična ploča. Wesele je manje melodičan i emotivan od prosečnog poljskog izdanja ali su pesme veoma dobro napisane i producirane pa je pravo zadovoljstvo upustiti se u ove mračne atmosfere i kreativne aranžmane:

https://odiumrecords.bandcamp.com/album/wesele-fin-de-si-cle

Za Unhallowed se ne zna odakle su, a ovo nije jedan od već postojećih bendova sa ovim imenom već nova postava, koja svira od 2021. godine. Minialbum Awaken The Black Flameima šest oštrih, napadačkih pesama blasfemičnog ali i dalje donekle melodičnog blek metala koji će prijati i old school i new school publici. Unhallowed imaju produkciju kakvu ja ne volim, bučnu a razmazanu, ali pesme su im dobre a izvedba ubedljiva pa ove ljude vredi čuti i držati na radaru:

https://unhallowed-band.bandcamp.com/album/awaken-the-black-flame
https://folterrecords.bandcamp.com/album/awaken-the-black-flame

Stories Bones Tell su Francuzi i imaju vrlo pristojan debi album, Of Worlds Long Gone, Ekipa je osnovana 2020. godine ali članovi već imaju iskustva sa drugim bendovima pa se i ovde čuje jedan zreo a opet ne prezreo moderni blek metal sa dosta amtosfere i melodije. No, ima tu prilična količina spontanosti i ličnog izraza i ovo nije samo još jedan album za rastuću gomilu meloblack izdanja koja se čuju jednom i zaboravljaju. Stories Bones Tell imaju šmeka više od proseka i lep zvuk i vredi ih poslušati:

https://storiesbonestell.bandcamp.com/album/of-worlds-long-gone

Kalifornijski All Hell stručno spajaju black metal, rokenrol, malo southern gothic šmeka i panka pa je novi EP, All Hail the Night sa svojih šest pesama vrlo prijemčiva ponuda. All Hell uspevaju da zvuče i razoružavajuće sirovo i jednostavno, a opet sofisticirano i maštovito, nudeći pankerski neposrednu  a opet mudro odmerenu muziku za širok spektar publike:

https://allhell.bandcamp.com/album/all-hail-the-night

Prijatno iznenađenje je za mene debi album filadelfijskih Wild Beyond, takođe nazvan Wild Beyond, kod kog blek metal osnova dolazi uz interesantne thrash i death nadgradnje. Wild Beyond nisu nametljivo progresivno orijentisan bend, ali pesme im jesu napisane tako da se pobegne od klasične rok matrice i da se pronađu nove forme da se u njih utoče nervozni rifovi i brzi ritmovi. Dobra produkcija, takođe, sa toplim, organskim zvukom u kome je bas-gitara pogotovo lepa. Odičan, kreativan debi:

https://wildbeyond.bandcamp.com/album/wild-beyond

Idemo dalje, na doom metal, stoner rok, psihodeliju, hard rok i sludge metal. Španski Lex Luciferi sviraju epski doom ali to je zapravo samo sporiji, melodični heavy metal. I ako volite heavy metal koji ide otmenim sporim tempom i ima melodične, klin vokale preko snažnih, asertivnih rifova, minialbum La sombra del cuervo će vam biti simpatičan sa svojih šest komada. Imaju Lex Luciferi još da sazrevaju, kako kompozitorski, tako i produkcijski ali ovo je sasvim prijatno za moje uho:

https://lexluciferi.bandcamp.com/album/la-sombra-del-cuervo

Simpatični su Finci Kaira sa svojim progresivnim, glasnim doom death zvukom. Bend je nastao tokom pandemije, prvo kroz onlajn kolaboraciju nekolicine iskusnih likova a posle nekoliko singlova stiže nam i prvi EP sa tri pesme, Seitsem​ä​n. I prijatno je ovo, onako kinematično i dostojanstveno, bez preterane teatralnosti, sa pesmama koje imaju i atmosferu i rif, sve to bučno a ne sad kao nešto agresivno. Lep materijal i sve preporuke:

https://kairaband.bandcamp.com/album/seitsem-n

Hailshot iz Indijane imaju novi EP, Age of Filth, sa dve pesme besnog, glasnog, energičnog sludge/ core zvuka. Ovo je mišićavo, enregično a gruverski, bez mnogo smaranja, sa pesmama koje su napravljene da vam ne gube vreme postavljajući svoje teze nego da odmah ulete u klinč i nabadaju glavom. Solidna a jeftina produkcija, puno zlovolje ali i neočekivanih melodičnih pasaža, meni vrlo prijatno:

https://hailshot.bandcamp.com/album/age-of-filth-ep

Recimo da su i losanđeleski Where The Body Lies negde na liniji sludgecore izraza. EP Where The Body Lies ima četirti pesme mišićave, agresivne svirke koja je ipak vezana i za tribalne, sporije i srednjetempaške ritmove, a dopušta i tračcima atmosfere i melodije da prodru kroz distorziranu tamu pa je ovaj debi za moje uho zanimljiv i obećava interesantnu budućnost. Solidno producirano, dobro odsvirano a naplaćuje se u skladu sa vašim željama:

https://wherethebodylies.bandcamp.com/album/where-the-body-lies-ep

Ahhhh, novi Void King? Lepo! Bend iz Indijanapolisa je preskočio celu pandemiju i donosi nam The Hidden Hymnal, svoj novi album, nudeći lepo pripremljeni doom metal sa niskim štimom, psihodeličnim rifovima ali i melodičnim, energičnim pevanjem. Fina je to kombinacija hermetičnog zvuka i ekspresivne svirke, a pesme su hipnotične, spore ali gruverske i kod benda se čuje značajan napredak u koncepciji za ove četiri godine. Meni vrlo prija:

https://voidking.bandcamp.com/album/the-hidden-hymnal

Američki Hashishian spremaju drugi album ali dok ga ne spreme, EP Kingdom of Kush je tu da utaži glad za JAKO izdrogiranim rifovima, sporim, hipnotičnim ritmom i skoro subliminalnim vokalima. Hashishian su toliko psihodelični da možete da se uradite samo od gledanja u omot ovog izdanja a slušanje muzike garantuje izmenjeno stanje svesti. Lepo, prijatno, jeftino a efektno:

https://wetrecords.bandcamp.com/album/kingdom-of-kush

Sardinijski 1782 na svom trećem albumu Clamor Luciferi posle melanholičnog uvoda na orguljama kreću sa valjanjem najcrnjih, satanističkih faziranih rifova kojih mogu da se sete. Ovo je brutalno težak, brutalno drogiran i paklu veran stoner-doom metal za ljude koji vole da se napuše hašiša i gledaju stare horor filmove na VHS-kasetama. Heavy Psych Sounds records koji ovo objavljuje je garant kvaliteta iako je ovo lako moglo da izađe i za neku manju firmu tipa Electric Valley. Svakako poslušati sa pažnjom:

https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/1782-clamor-luciferi

Međunarodna funeral doom atrakcija Mesmur ima novi album, i Chthonic ima četiri pesme (plus intro) sporih, hermetičnih meditacija i atmosfera. Ovo je jeftino ali dobro producirana ploča čiji spoj šloki horora i melanholične podloge dobro radi i slušaocu daje program koji je spor ali ne isforsirano prespor, elegantan u svojoj sirovosti i prijatan u svom nihilizmu:

https://mesmur.bandcamp.com/album/chthonic


Class Traitor su iz Melburna i njihov debi album, Broken Energy Highway je baš BAŠ teška i mučna ploča abrazivnog sludge metala. Ima ovde i malo post-metal elemenata, notabilno u melanholičnijim harmonijama koje se povremeno čuju između surovih rifova i opresivnih disonanci, no, pretežni zvuk je taj brutalni, teški sludge sa pevačem koji je na pola puta između plača i psihotičnog vriska. Šest pesama, ali su dugačke i mučne, pa ako vam se sviđa da vam ne bude prijatno, Class Traitor su jako dobri u ovome što rade:

https://transylvaniantapes.bandcamp.com/album/class-traitor-broken-energy-highway

Za  ljubitelje epski napušenog stoner roka, tu je novi Faerie Ring. Drugi album ekipe iz Indijane zove se Weary Traveler i nudi četrdeset minuta prijatnog, drogiranog stoner zvuka sa toplim, teškim ali ne agresivnim gitarama, simpatičnim metal rifovima, melodičnim, nenametljivim pevanjem i generalno muzikom koja vas obavije prijateljskim, psihodeličnim fuzzom i grooveom dok ne otplutate daleko u svemir. Lepo:

https://faeriering.bandcamp.com/album/weary-traveler

Andromelin je jednočlani doom metal sastav iz Teherana a 369 mu je već drugi album ove godine. I sad, broj 369 je, jelte, značajan srpskim mističarima zbog Tesle itd. ali nevezano za to ovo je vrlo dopadljiv, mada naravno vrlo kućni materijal. Ali, kućna produkcija je ovde sasvim adekvatna i Mohammad Tajik ispurčuje intimnu, melodičnu, neposrednu i naivnu (u najboljem smislu) muziku uz koju se tuguje sa osmehom na licu:

https://andromelin.bandcamp.com/album/369

Pređimo na brži teren, dakle, thrash, speed, hardcore, grindcore i death metal. A za početak: Srbija. Atomic Fault su iz Beograda i njihov thrash metal na prvom EP-ju, Lobotomized je tačno ono što bih ja naručio u hipotetičkoj kafani gde možete da naručujete metal. Ovo ima četiri pesme old school krljačine koja u klasičlan thrash dodaje malo death metala i hardkora, ne filozofira mnogo nego rastura iz sve snage, brije oštrim rifovima, poliva brutalnim vokalom i udara brzim ritmom. Sve to ima jednu prijatnu demo estetiku u zvuku i svirci i to, naravno, znači i da Atomic Fault imaju još da sazrevaju i da se peglaju, ali u OVOM trenutku oni nude zdrav, izrazito zarazan thrash koji mene jako loži. Plaćate koliko želite a ŽELEĆETE ovaj komad ’80s šmekerstva:

https://atomicfault.bandcamp.com/album/lobotomized

Crsytalized je prvi album budimpeštanskih Iron Steel i, OK, to ime deluje kao da se neko zajebavao, ali ova tri mađarska momka cepaju vrlo pristojan speed metal sa pankerskim, jelte, naklonom. Muzika je jednostavna ali ne glupa, zvuk jeftin ali ne loš a pesme su kratke, ekonomične i jebačke pa su mi Iron Steel bili simpatični, tako nekako idealno primitivni i šarmantni:

https://ironsteel.bandcamp.com/album/crystalized
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/crystalized

Deimos’ Dawn su iz Berlina i ova četvorka uprkos poodmaklim godinama (i postojanju od 2017. godine) ima debi album, Anthem of the Lost. Iskustvo se svakako čuje (pevač Marc Grewe je bio ili i dalje svira u masi bendova, uključujući Morgoth ili Leper Colony) pa je ovo album kvalitetnog, dobro napisanog thrash metala koji ne kopipejstuje ista ideje i rešenja iz pesme u pesmu već ima raznovrsnost i smisao za sekvenciranje albuma. Dobar zvuk, dobar, jelte, fazon, dobar album:

https://www.youtube.com/watch?v=d6613Ip4CFA

Ruski Rat Eater je, kako i sam kaže na svom Bandcampu: „One Person's Project. 18 Age.“ Ali ko god da je ova mlada osoba, ima talenta. Demo No Mercy Again nudi surov, srednjeprugaški thrash metal koji pizdi zbog rata, poliva jakim rifčinama, cepa, dere se i generalno besni. Vrlo dobra kućna produkcija, nula filozofiranja, samo kidanje i jake solaže:

https://rateater.bandcamp.com/album/no-mercy-again

The Moan of Anguish je prvi snimak italijanskih trešera Expired posle osam godina diskografske pauze. I, mislim, korektan je. Ovo je singl sa dve pesme koje nisu sad nešto maštovite ili  inovativne ali Expired nude dve mišićave, razrađene thrash metal kompozicije sa kvalitetnom svirkom i produkcijom i obećavaju nove avanture. Lepo, a ako vas omot sa tužnim jagnješcetom ne dirne do suza, pa, vi ste monstrum:

https://expiredthrash.bandcamp.com/album/the-moan-of-anguish

Isto iz Italije su Awaken The Night ali njihov EP The Watchers nudi prljaviji, haotičniji pogled na thrash metal. Ove četiri pesme su onako, sirove, istraživačke, sa rasponom od horor atmosfere do maničnog krljanja a meni to sve zvuči vrlo prijatno, vrlo old school i iskreno.

https://awakenthenight666.bandcamp.com/album/the-watchers-ep

Acromizer iz Barselone nude vrlo zabavan, mišićav a melodičan thrash metal program na svom trećem albumu, Reborn. Ovo je na neki način i konceptualna ploča, sa svakom pesmom koja govori o jednom ljudskom atributu koji kreira društvene probleme (krivica, gnev, podlost, strah, zavist itd.), a pesme su vrlo raznovrsne sa maštovitim aranžmanima i dobrom produkcijom. Malo se treba navići na pevanje gitariste Eduarda Juanesa, ali ako ovu prepreku uspešno savladate, Acromizer nude dosta zadovoljstava:

https://acromizer.bandcamp.com/album/reborn-2

I ajmo sad... Metallica je, dakle, izdala jedanaesti album (tek!) i 72 Seasons sam preslušao u bioskopu, posvećujući skoro dva sata svog života novom opusu benda koji je odavno prestao da bude naročito interesantan za mene (i povremeno vrlo smaračkim objašnjenjima članova benda za svaku pesmu kako je BAŠ OVA kul i odlična i treba da se pažljivo sluša). No, prizor klinaca od 13 godina u Metallica majicama uzbuđenih da prisustvuju svojoj prvoj premijeri novog albuma jednog od najvećih rok bendova ikad, pa, to je svakako doživljaj. Takođe, svakako je prijatno što Metalika na ovom albumu nudi prilično organski spoj svojih uticaja, od bluziranog, stonerskog teškog roka i blacksabbathovskog proto-dooma, preko Motorheada pa sve do, jelte NWOBHM klasike. Neke pesme vrlo jasno omažiraju Diamond Head ili Deep Purple  (slušajte Kirkov solo u Screaming Sucide sa direktnim citatom Strange Kind of Woman) i ovo je sve Metallica koja se prirodno okreće svojim korenima i bez eksperimentalnih ambicija naprosto svira ono što voli. Uz Jamesove tekstove koji su naglašeno reflektivni i nose tragove njegovog najnovijeg skidanja sa alkohola i generalnih lomova u privatnom životu, ploča zvuči iskreno i lično na svim planovima. Naravno, zvuči i dobro u smislu samog zvuka i miksa i s obzirom da je ovo rifaški, znojav album, mogu da kažem da sam dobio više nego što sam očekivao u pogledu slušalačkog užitka. Stoji da je ploča značajno predugačka sa svojih 77 minuta i da ovde može da se oseti da Larsova svedenost u tehnici bend koči u pogledu suptilnijeg aranžiranja kompozicija. Reszultat je (sem u poslednjoj pesmi koja ima dinamičke varijacije) da album može da zamori i tim ravnim, stalno istim intenzitetom svirke, sa pesmama koje se razvijaju samo horizontalno (a neki rifovi JESU intrigantno kompleksni) i gde Jamesovo poigravanje sa vokalnim harmonijama, Robov bas-gruv i Kirkove sinkopirane teme zaslužuju suptilnijeg ritmičara ispod svega. No, Metallica svakako nije svoje ime izgradila na suptilnim, višeslojnim kompozicijama već upravo na tom besomučnom gaženju napred svom snagom pa je u tom smislu i 72 Seasons jedan dosledan, i na kraju krajeva prilično kvalitetan iskaz benda koji se još nije umorio od rokenrola. Fer. Ipa, razumem i da su mnogi razočarani jer dobar broj pesama zvuči kao puko rasviravanje rifova sa aranžmanima koji su mogli da budu kompaktniji i efektniji – nešto što samo prvi singl, Lux Aeterna nudi i njegova ekonomičnost stoji u snažnom kontrastu u odnosu na relaksiranu rasviranost ali iblagu neusmerenost ostatka albuma. No, nekome će i to prijati.

https://music.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kLk0UGq8D3BWN6qOHgYQE_DogrfCZ2p4Y
https://youtu.be/Pe_ToLvaVV4

Ako spadate u tabor razočaranih novom Metalikom (a, za razliku od profesionalnih kritičara koji su album uglavnom ocenili pristojno, običan narod po internetu u primetnoj meri ima negativnu reakciju), vaša je sreća da je najbolji klasični treš metal bend sa Istočne obale izdao svoj dvadeseti album. Ne, pobogu, kakav Anthrax? Govorim o Overkillu, naravno. Bobby Blitz i njegova ekipa i u sedmoj deceniji svojih života isporučuju tvrd, energičan, beskompromisan thrash metal, čuvajući svoj klasični zvuk perfektno i perfektno ga apdejtujući za treću dekadu 21. veka. Overkill je uvek bio „rokerskiji“ thrash, često nazivan Motorhedom thrash metala ali to nikada nije bilo nauštrb oštrine i čvrstine pa tako i Scorched ne pravi korak nazad u ovom smislu i zapravo nudi pesme koje savršeno mešaju melodični, himnični program sa klasičnim thrash nabadanjem (slušajte Goin’ Home za rani primer ovog dobrog kombinovanja). Gde oni u sebi nalaze inspiraciju za ovako autentičan, prodoran zvuk, ne znam, kao što ne znam kako je Bobby očuvao svoj promukli, prodorni, autoritativni glas posle četrdeset i kusur godina vrištanja, ali Scorched nudi deset pesama opakih rifova i ubitačne ritmičke gimnastike uparenih sa evokativnim melodijama, pokazujući da thrash može da bude i ekspanzivan i pakleno moćan u isto vreme. Sjajno.

https://overkillmetal.bandcamp.com/album/scorched

Treba imati jaja pa biti thrash metal bend iz iste generacije a objaviti novi album istog dana kada i Metallica. Pored Overkilla na ovakav potez su se odlučili i nemački trešeri Holy Moses i svoj trinaesti album, Invisible Queen nam ponudili na konzumaciju bez stida. Ovaj bend je, naravno, uvek bio nešto više hardcore, nešto više underground od gornja dva, pa je i novi album brutalniji, brži, hermetčniji i progresivniji od onog što nude Amerikanci. I odličan je. Svirka je oštra disciplinovana, brza i tenzična a pesme pored klasične thrash paljbe imaju i ukusno ubačene noisecore disonance, mathcore jurnjave po vratu gitare i dezorijentišuće efekte u miksu. Naravno, zaštitni znak benda, pevačica Sabine Classen i dalje odozgo prosipa svoj moćni death lavež pa je ovo album izuzetno, ali IZUZETNO savremene i agresivne muzike za bend koji je započeo 1980. godine. Masivan respekt:

https://www.youtube.com/watch?v=BllcnpkSco8&list=OLAK5uy_nWyfkkXgUlw5IGCgFenNws909htEvxcyY

Cancel su, naravno teški, metalizirani hardkor bend pa još iz Švajcarske. A gadno krljaju. EP  World Of Hurt ima pet pesama surovog nabadanja, niskog štima, promuklih urljajućih vokala. Ovo je za mrvu više metal od prosečnog moshcore benda ali tu je sve to negde pa ako volite takav zvuk, Cancel ovaj EP daju po ceni koju sami odredite, a dobar je:

https://cancel.bandcamp.com/album/world-of-hurt

Sa imenom Life Gets Taken odmah znate da je i ovde na programu teški metalizirani hardcore. Bend je iz Kanzas Sitija, demo snimak se zove H816 Demo i ima tri pesme koje ubijaju težinom i mržnjom. Sporo, agresivno, ali spakovano u dobru produkciju i kratke kompozicije, ovo je odlično predjelo za neka buduća supstancijalnija izdanja grupe. A plaćate koliko god:

https://lifegetstaken.bandcamp.com/album/h816-demo

Auditory Anguish iz Kalifornije imaju EP  Tragedies Of Western Existence gde za dva dolara u tri pesme nudi superteški metalizirani hardcore na prelasku u grindcore. Ovo je nisko naštimovano, jako napucano u miksu i veoma agresivno sa mošerskim delovima koji su na granici slamming death metala, brutalnim vokalima itd. Ko voli, uživaće a pesme su kratke i ekonomične:

https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/tragedies-of-western-existence

Burnt To Ash iz Australije hvale se da je njihov album Utter Fucking Destruction urađen 100% DIY a to uvek treba ceniti i pozdraviti mada je za mnoge muzičare danas to puka neminovnost a ne ideološki izbor. No dobro, Burnt To Ash sviraju prljav, ružan, nisko štimovan, HM2 pedalama pokretan crustcore pa se njihova ideologija ne dovodi u pitanje. Muzički ovo je klasičan D-beat bez mnogo ambicije da se odmakne od poznatog predloška ali ko to voli ovde će biti uslužen. Naravno, plaćate koliko želite:

https://burnttoash.bandcamp.com/album/utter-fucking-destruction

Poljaci Misguided su mi vrlo prijatni na albumu Condemnation, njihovom dugosvirajućem debiju. Ovo je neka prelazna forma između hardkora i death metala ali koja izbegava standardni srednjetempaški nabod-core i svira i brže i sporije od toga, nudeći muziku koja je hermetičnija ali uzbudljiva. Pesme su kratke i energične sa dobrom atmosferom i mošerskim program koji bi trebalo da zadovolji širok profil publike:

https://misguided0.bandcamp.com/album/condemnation
https://arcadian.bandcamp.com/album/misguided-condemnation

The Paraplegics iz Providensa na Rod Ajlendu su objavili svoj prvi ikada ekskluzivno digitalni EP, Hold My Beer i ovo je prijatan, sirov ali usviran i efektan hardcore-punk, brzog tempa, ložačkih refrena, prljave produkcije. Old school po prirodi ali ne staromodno po intencijama, ovo je zabavno i ugodno za slušanje na ripit:

https://theparaplegics2001.bandcamp.com/album/hold-my-beer-ep

Caos y Desolaci​ó​n e Nossa Realidade (4 Ways Split) je kratak, ekonomičan split EP između četiri južnoamerička grindcore benda. Dva dolaze iz Brazila, dva iz Argentine, svi krljaju brutalno ali korektno sa jeftinim ali prhvatljivim produkcijama i ovde se za jedan dolar dobija mnogo slasti:

https://impugned.bandcamp.com/album/caos-y-desolaci-n-e-nossa-realidade-4-ways-split

Za još južnoameričkog grindcorea stiže nam The Art of Surgery, split album između projekata Petiot i Lipoma. Petiot je još jedan projekat prolifičnog Brazilca Arthua najpoznatijeg po svom grindcore alter-egu Agamenon Project, ali ovo je, mada slično po zvuku, malčice pomereno ka goregrind delu spektra i na ovom izanju nudi deset finih, krljačkih grindcore komada većinski dužih od minut i sa sirovim ali funkcionalnim zvukom. Lipoma je isto jednočlani projekat, iz Njujorka i njegova strana je bliža klasičnijem goregrindu. Zvuk je čistiji ali time i malo „plastičniji“ a pesme, iznenađujuće, melodičnije. Ko voli andergraund, da obrati pažnju:

https://whocaresrecordsbrazil.bandcamp.com/album/01-23the-art-of-surgery-petiot-x-lipoma-split

Kanađani Fâché su novi album izdali pre svega par nedelja a sada imaju split EP sa Chadhel i ovo je (barem na njihovoj strani) osam pesama vrhunskog grindcore krljanja sa veoma lepo napisanim pesama (od kojih ni jedna ne traje duže od 47 sekundi), funkcionalnim zvukom i megadžulima energije proteranim kroz iglene uši. Apsolutno poslušati ako volite grindcore a daunloud se naplaćuje po želji. Kakva je strana Chadhel? Ne znam, ovaj, takođe kvebečki projekat je još nije stavio na svoj Bandcamp ali pošto oni zvuče vrlo slično Fâchéu, verujem da će biti odlično:

https://fache.bandcamp.com/album/split-with-chadhel

A Deathgrave iz San Hozea nude prijatan, pankerski a disciplinovan grindcore/ deathgrind/ powerviolence na albumu It's Only Midnight. Album sadrži i pesme duže od tri minuta što je prilična egzotika za ovaj tip muzike, ali pričamo o dobro napisanom, vrlo solidno produciranom materijalu koji se pritom drži surove undeground estetike i jebe kevu iz sve snage sve vreme. Odlično:

https://deathgrave.bandcamp.com/album/its-only-midnight

Cave Moth sa Floride ODVALJUJU na albumu Paralytic Love koji sa svojih osam pesama traje manje od osam minuta. Ovo je grindcore koji je sebi upucao skoro letalnu dozu mathcore ambicije u sve vene koje je mogao da nađe i pričamo o osam minuta krvničkog razvaljivanja ali sa puno maštovitih rešenja u pesmama. Bend izdanje nudi po ceni koju sami odredite pa ne časite ni časa da ovaj kvalitet sebi priuštite:

https://cavemoth.bandcamp.com/album/paralytic-love

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Stahlkommandeur je minhenski death metal/ deathgrind sastav (Jednočlani? Verovatno.) sa lepim materijalom od četiri pesme na split kaseti sa bendom swords. Stahlkommandeur spaja težinu i monumentalnost švedskog death metala sa grindcore ekspresivnošću i to fino zvuči. Pesme su poduže, vrlo pristojno napisane i mošerski potentne a Stahlkommandeur sebe eksplicitno stavlja naspram fašizma i kapitalizma, što je još jedan plus. Swords, pak, više vuku na blek metal stranu nudeći energičan ali za mrvicu melodičniji materijal sa četiri kvalitetne, brze pesme. Sve u svemu odličan projekat a daunloud, naravno plaćate koliko hoćete, pa poslušajte:

https://stahlkommandeur.bandcamp.com/album/stahlkommandeur-split-w-swords
https://swordsblackmetal.bandcamp.com/album/stahlkommandeur-swords-split

Jednočlani projekat sa Foklandskih ostrva, Bloodrust ima drugi album, At Glory's End i ovo je prijatan opus teškog, mesnatog old school death metala sa boltthrowerovskim rifovima i švedskim death metal ritmovima. Dakle, ne sad nešto inovativno, ali R Keenahan piše dobre rifove i solidne pesme u celini, ne zaboravljajući povremenu prijatnu melodiju sred agresivnog udaranja. Ovde mu je na bas-gitari pomagao Britanac Phil Wadey pa sve zvuči vrlo dobro i vredi da se posluša:

https://bloodrust-osdm.bandcamp.com/album/at-glorys-end

Škotsko-grčki Penny Coffin ima novi EP, Conscripted Morality sa četiri pesme energičnog death metala koji, istina je, ponegde radi direktne citate Cannibal Corpse, ali ima snage i vizije da u sve to doda malo progresivnih melodija. Sve je to mračno, hermetično, ali i mošerski energično i vredi da se čuje:

https://pennycoffindeath.bandcamp.com/album/conscripted-morality

Belgijski Pestifer datira još sa kraja prošlog veka, mada pod drugim imenom, a pod ovim su snimili već tri albuma. Defeat of the Nemesis je novi EP i ovo je pet pesama vrlo proggy, tehnički izvrsnog death metala koji ima i atmosferu i sviračke egzibicije ali pre svega ima pesme. Pestifer sa sobom nose jedan vrlo old school dah, kao da ste ukrstili Morbid Angel i Death i to je vrlo omamljujuća kombinacija i u 2023. godini. Fina produkcija i generalno vrlo dobar materijal koji izlazi tek naredne nedelje ali se već sada može preslušati:

https://pestifer-band.bandcamp.com/album/defeat-of-the-nemesis
https://youtu.be/i5hiVfuP_eA

Johnny Petterson i ove nedelje ima novi album, ovog puta sa postavom Rotpit u kojoj sviraju još dva člana nemačkih Revel in Flesh. Debi album ove švedsko-njemačke momčadi zove se Let There Be Rot i u najmanje iznenađujućim vestima, u pitanju je atmosferični old school death metal. Petterson svira i bas i gitaru ovde a pesme su mračne, sirove, dementne i, ko voli štroku, vrlo prijatne. Povaljajte se u ovom blatu ako ste metalac od porekla:

https://war-anthem-records.bandcamp.com/album/let-there-be-rot

Kad smo već kod truleži, teksaški Fleshrot su prošle godine objavili debi album, Unburied Corpse a sada su pustili na Bandcamp Unburied Corpse Promo, to jest demo snimak sa tri pesme pripremane za album. Ovo je sirov, prljav i mračan old school deth metal, kanalizacionog mirisa i istog takvog šarma. Ali, da bude jasno: IMA šarma.

https://fleshrottx.bandcamp.com/album/unburied-corpse-promo

Debi album čileanskih Putrid Yell je jedan solidan komad teškog, old school death metala priključenog na HM2 distorziju i namernog da sve najbolje lekcije dvedesetih godina pređe ubrzanim režimom rada na vaše slušalačko zadovoljstvo. Consuming Aberration, kako se album zove je kruna desetogodišnjeg dosadašnjeg rada i iterativnog unapređivanja svirke i zvuka kroz brojne demo snimke pa je ovo vrlo zreo materijal, bez traženja pravog zvuka i bez generičkih, nepromišljenih rifova. Putrid Yell ovde nude čistu krtinu i zavređuju i vaše vreme i vaš novac:

https://putridyell.bandcamp.com/album/consuming-aberration

Za ljubitelje slama, tu su mladi Field Dressed iz Oklahome čini istoimeni EP nudi neodoljivo jendostavan, vrlo hardcore slamming death metal. Ovo je svedeno na najesencijalnije elemente, sa muzikom sklopljenom praktično od čistog gruva i vokala koji su puka tekstura, sa tekstovima i semplovima vezanim za lov na jelene i mada Field Dressed teško da će sa ovakvom muzikom uskoro nastupati kod Džimija Kimela ili nekog sličnog, ne mogu da se otmem šarmu ove jednostavne, neposredne muzike:

https://fielddressed580.bandcamp.com/album/field-dressed

A slamming death metal publika je solidnih šest godina čekala da portugalski Analepsy kreira nastavak za svoj izvrsni prvenac Atrocities From Beyond (iste te, 2017. godine je izašao i split album sa norveškim Kraaniumom). E, pa, Quiescence je pred nama i verujem da je ovo kristalizacija zvuka koji je bio vrlo prisutan i pre šest godina i Analepsy su ovde više brutalni tech-death sa melodičnim izletima nego što se fetišistički usredsređuju na slemove. Slemova, naravno ima, ali ovo je sada muzika koja ih koristi kao začin radije nego kao glavno jelo, usredsređujući se na kompleksnije, ambicioznije aranžiranje. Zvuk je, takođe kristalno čist i muzika generalno komunikativna i razgovetna pa Analepsy ovde bez ikakve sumnje gađaju daleko, DALEKO širu publiku od slem hardkora ali, s obzirom na kvalitet pesama, mislim da to neće biti problem.

https://analepsy.bandcamp.com/album/quiescence
https://analepsy.bandcamp.com/album/quiescence-the-instrumentals

Za hermetičnije čitanje brutal death metal formule, tu je novi Infecting The Swarm. Treći album nemačkih brutalista dolazi posle sedam godina pauze i Pulsing Coalescence nudi beskompromisan program, sa gustim, tvrdo odsviranim pesmama gde se rifovi sviraju užurbano, sve se obilno poliva blastbitovima visokog BPM-a, a vokal je maltene potpuno neljudski. Infecting The Swarm nisu deca i njihova muzika ima u sebi dosta sofisticiranih tema, melodija, rifova i harmonskih diverzija, ali sve je svirano na granici ljudske dosežnosti pa će u albumu, dobro napisanom i produciranom, uživati pre svega tvrdo jezgro brutal death metal publike:

https://infectingtheswarm.bandcamp.com/album/pulsing-coalescence

Death metal poslastica ove nedelje je novi album VoidCeremony. Njihov prethodni album za 20 Buck Spin, Entropic Reflections Continuum: Dimensional Unravel sam BAŠ nahvalio 2020. godine a novi opus ekipe koja svira u još milion drugih bendova, nazvan Threads of Unknowing nastavlja produbljivanje osobenog progresivnog primitivizma koji ovaj bend sjajno provlači. Pričamo o samo šest ali dugačkih pesama death-black metala koji klasični agresivni i hermetični program vrlo organski meša sa prog-rokerskim i džezerskim harmonijama i frazama, ima boju i miks bubnjeva, bas-gitare i gitare koji ne samo da ih snažno razdvajaju već im i daju više individualnog karaktera u odnosu na standardnu death metal spljeskanost u homogenu masu. Naravno, ovo nije „hitoidna“ kolekcija pesama ali VoidCeremony nude izuzetno ambiciozan i kreativan program za death metal publiku što se ne odriče fundamenata agresivnosti ali ište progres. Izuzetno:

https://20buckspin.bandcamp.com/album/threads-of-unknowing

Evo nas u poslednjoj sekciji sa krosžanrovskim izdanjima i propisnim heavy metalom. Psilocybe iz Nju Džersija sebe zovu „rhythm & grind“ bendom kao da TO nešto znači. Album Strange Place je bizarna ali prijemčiva kombinacija metala, melodičnog, teatralnog i bučnog, sa psihodeličnim fankom i  thrash metalom i, dobro, možda malo grinda. Teško je opisati ali recimo da Psilocybe zvuče onako kako zamišljate da zvuče cyberpunk bendovi iz starih romana Williama Gibsona a ne onako kako bi danas to ljudi svirali. Album je, pa, odličan. Maštovit, raznovrstan, sa odličnim ženskjim vokalima i puno dobro napisane muzike. Obavezno probati:

https://psilocybemetal.bandcamp.com/album/strange-place

Mantras je nemački jednočlani projekat okrenut istočnjačkim filozofijama ali i meditativnim praksama pa se tako album Nada Brahma sastoji od gomile veoma dugačkih, meditativnih instrumentalnih komada. Prva polovina je sa ritmom, druga bez, okrenuta čistijem dron zvuku, ali Greg Nowosad koji sve ovo pravi se trudi da održi sponu sa rok i metal muzikom i to mi dobro ide. Ovo je prijatan album koji nikada ne ode zaista u čistu apstrakciju niti se pretvori u puki „zvučni tapet“, jelte, pa ga preporučujem za konzumaciju:

https://mantras369.bandcamp.com/album/nada-brahma

Chat Pile imaju novi split EP sa Nerver i, nazvan Brothers in Christ, ovo je materijal sa puno noise rock elemenata (pogotovo su Nerver okrenuti u tom smeru) a koji sede dosta ugodno uz melanholični, nu metalom zaprljani sludge metal. Chat Pile su jako na sebe skrenuli pažnju prošlogodišnjim albumom God’s Country a Brothers in Christ nastavlja sa zanimljivom ponudom, nudeći nam da čujemo i Nerver koji su ODLIČNI:

https://chatpile.bandcamp.com/album/brothers-in-christ

Ovo je očigledno nedelja za trijumfalne albume bendova iz osamdesetih. L.A. Guns se ne zaustavljaju i Black Diamonds, njihov četrnaesti album donosi još nekoliko sjajnih momenata kalifornijskog rokenrola. Naravno da ovde ima i filera i momenata prenaglašene sentimentalnosti za moj ukus, no, Tracii Guns i njegova trenuta postava uspevaju da donesu dovoljno autentičnog, poštenog rokanja i rolanja na transverzali između Stooges i T-Rex da ja budem zadovoljan. Drugačije rečeno, Black Diamonds ima nekoliko pesama koje možete da pustite na bilo kojoj rokenrol žurci između 1970. godine i danas i da dobijete oduševljene reakcije prisutnih, jer su u pitanju propisni, iz stomaka izvučeni komadi koji ne glume i ne foliraju nego prže. Jebem mu mater, respekt.