METAL : sve (najbolje i najgore stvari)

[Meho Krljic]

U nedelju dana gledali smo tri legendarna benda u Beogradu (Marduk, Mayhem i Boris, naravno), svedočili povlačenju Iana Hilla, basiste Judas Priest, iz daljeg aktivnog muziciranja posle skoro šest decenija rada, te izgubili Gorana Bareta... Mnogo dešavanja i emocija, a već večeras idemo po infuziju old school nostalgije na Deep Purple a onda sredinom nedelje stižu i Suffocation i Ingested... Nikad gore vreme da se živi ali nikad gore ni da se umre, reklo bi se. Da poslušamo šta je zanimljivo izašlo u tom periodu:

Deo 1: BLACK METAL

Finci Veret rade od 2023. godine i sada su, posle par EP-jeva, izbacili debi album, Coven of Sodoma. I, mislim, ako se iz imena albuma ne naslućuje da je ovo perverzni, okultni blek metal, pa – jeste. Ali je i dobar, bend svira odlično, pesme su kvalitetan old school black metal sa upadima thrash i death metala kada je to oportuno, a produkcija je jednostavna, svedena i savršeno adekvatna za muziku koja samo ROKA KAO NENORMALNA. Mislim, pesme nisu monotone niti sve iste, ima ovde lepe dinamike, interesantne smene tema i harmonija ali energija samo kulja!
https://veret666.bandcamp.com/album/coven-of-sodoma

Kinezi Filthyland rade onaj agresivni, divljački blek metal koji očekujete kada vidite članove benda sa gas-maskama, okovane u eksere i okićene redenicima. Blackened Rites of Dismembered Saints: Abyss-Gazed Apocalypse im je treći album i mada nema ničeg posebno originalnog u izrazu i idejama koje Filthyland koriste, svirka je prepuna entuzijastične mržnje i dosledne agresije, a pesme su black-death krljačina sa čestim promenama ritma i grajnderskim rifovima. Korektno!
https://filthyland.bandcamp.com/album/blackened-rites-of-dismembered-saints-abyss-gazed-apocalypse

Tamang je jednočlani blek metal projekat iz Nepala a koji je ove godine objavio debi album. No, to mu nije bilo dosta pa sada imamo i EP sa dve pesme, Valleys of forgotten names i ovo je simpatičan, lo-fi blek metal pod veoma prepoznatljivim uticajem norveškog zvuka iz ranih devedesetih i bendova poput Mayhem i Darkthrone. Meni je to  pitko i prijatno za slušanje, naravno, a ako ne tražite u blek metalu neku veliku originalnost i volite da je sirov, repetitivan i hipnotičan, ovo je vredno da se čuje:
https://tamangbm.bandcamp.com/album/valleys-of-forgotten-names

Toki, priznajem, ne deluje kao ime za blek metal bend, ali istoimeni čileanski projekat je simpatičan sa svojim paganskim temama, dobro svirkom trojice ljudi, jednim svežim, energičnim pristupom folkloru u leguri sa tvrdim metalom. EP  El Rugir de la Batalla je zabavna ploča prijatnih rifova, i žive, dinamične svirke. Lepo, sve na gomili a i utvrdio sam da ,,toki" na jednom od starosedelačkih jezika u Južnoj Americi znači ,,ratni poglavica" tako da je SVE U REDU:
https://tokichile.bandcamp.com/album/el-rugir-de-la-batalla

Isto iz Čilea je Kerasfóra, ali ovaj jednočlani projekat je trenutno lociran ,,negde u Austriji". Njegov najnoviji EP, From the Spectral Depths ima četiri pesme simpatično atmosferičnog blek metala koji se kreće doom metal brzinama i koristi klavijature za ekstra sloj cheesy atmosfere, praktično spajajući lo-fi dungeon synth strategije sa propisnim gitarskim metalom. Sasvim korektno i upadljivo zabavno iako je, jelte, sporo, melanholično i tužno:
https://kerasfora.bandcamp.com/album/from-the-spectral-depths

Simpatični su Blossom Blight iz Minesote, bend dva brata koji rade melodični, atmosferični ali i epski blek metal. Njihov drugi album, Pain je žustra, energična ploča herojskih tema i pesama koje govore o avanturama, obeležena pamtljivim melodijama, poštenom, znojavom svirkom i jednostavnom, funkcionalnom produkcijom. Sasvim prijatno:
https://blossomblight.bandcamp.com/album/pain

Kanađani Endspace su jedan od bendova iz (rastućeg) talasa blek metal grupa koje se u svojoj muzici bave naučnofantastičnim motivima. Debi album, First Contact im je, pa, recimo, zanimljivo eksperimentalan, sa dosta ,,futurističkog" zvuka i efekata, ali i sa nešto dobrog osnovnog programa rifova i gruva. Hoću reći, avangardno je, a opet nudi dovoljno ljute rokenrol svirke da možete da ih slušate bez straha:
https://endspace-label.bandcamp.com/album/first-contact

Norvežani Avertia već dvadesetak godina sviraju blek metal inspirisan folklorom, a i dalje prilično žustar i snažan. De mørkeste dager im je peti album i ovo su poduže pesme jake atmosfere, melodičnih tema, dugačkih trajanja. Dosta je sve to kontemplativno ali je metal komponenta kvalitetna, sa dobrim zvukom i energičnim izvedbama, tako da meni prilično dobro paše. Ima i vinil:
https://avertia.bandcamp.com/album/de-m-rkeste-dager

Onda imamo finski Azgaroth sa svojim novim EP-jem, Aavekipu i to je još odličnija demonstracija kako se blek metal i folk muzika nekada dobro uklope. Azgaroth ovde imaju tri pesme melodične, pa i epske muzike u solidnoj produkciji, svirane sa mnogo strasti i spretnosti, sa kombinacijom vokalnih harmonija i propisnog vrištanja, smenom ritmova i harmonija koje imaju smisla i rade u prilog osnovnim temama kompozicija. Odlično je – pogotovo je naslovna pesma sjajna – i nadam se da novi album stiže uskoro:
https://azgaroth.bandcamp.com/album/aavekipu

Dopadljivi su i Cheiroballistra sa Floride koji na EP-ju  Busca la verdad kroz tri pesme i intro daju svoju viziju srednjevekovne muzike ujedinjenu sa sirovim blek metalom. Sirovost ovde nije preterana i bend (ili čovek?) ima osnovna muzička znanja i dovoljno zanata u rukama a opet je ta jeftina produkcija veliki deo šarma ovog izdanja:
https://cheiroballistra.bandcamp.com/album/busca-la-verdad

Esoctrilihum je jednočlani francuski avangardni blek metal bend koji snima za I, Voidhanger i prošle godine je izdao četiri albuma. I ako vam taj opis nije dovoljan da u svojoj glavi čujete njegovu muuziku, NISTE DOBRO ČITALI. Enivej, to da mu je Annochiül Xar Sorthïlazur tek prva ploča za ovu godinu znači da je Asthâghul malo stao na loptu i da ovde dobijamo u teoriji promišljeniju muziku, ali ako ste alergični na metal u kome sve eksplodira sve vreme, ženski horovi i simfonijski orkestri pucaju unakrsno sa rok-bendom koji svira u maničnom tempu, sve to smenjivano sa ambijentalnim, atmosferičnim pasažima, ovo nije za vas. Annochiül Xar Sorthïlazur makar nije skroz zbrljan u produkciji i mada nema ,,dobar" miks, muzika se ipak čuje bolje nego što očekujete i vredi da se overi.
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/annochi-l-xar-sorth-lazur

Isti izdavač ima i drugi album projekta Odious Spirit a ovog puta je u pitanju američki jednočlani projekat čiji jedini član ima još nekoliko jednočlanih projekata. Klasika, jelte, ali ako izdajete za I, Voidhanger vi spadate u gornjih jedan posto ovakve muzike i The Sourceless Scourge, drugi album koji je James Oskarbski snimio pod ovim imenom je, naravno, haos, ali haos sa interesantnim idejama i detaljima. Avangarda ionako pola vremena eksperimentiše i ne zna šta radi pa što bi Oskarbski ikome morao da se pravda? Poslušajte, proverite, neće vam pasti kruna s glave:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-sourceless-scourge

Enwinged su dvojica mladića iz Sijetla koji su se slikali u šumi i tu sliku, u jakom kontrastu – tako da vidimo smo njihove siluete i konture golog drveća – stavili na omot svog debitantskog demo-snimka, Demo 1: Forsaken Domains of Fire, Steel and Ash. I, mislim, slika jasno evocira kakva će biti muzika, mračna, okultna, hermetična, ali i zarazna. Ovo je iskreno, više album nego demo, i po trajanju i po kvalitetu produkcije, imajući u vidu da imamo posla sa sirovim blek metalom. No, svirka je korektna i mada ovi ljudi nemaju neke specijalno inovativne ideje i koncepte, pitko je to sve na gomili:
https://enwinged.bandcamp.com/album/demo-1-forsaken-domains-of-fire-steel-and-ash

Nero Romulus aka Scott Osborne iz Kolorada svoju muziku piše, izvodi i snima sam, kod kuće, na Apple računaru, ali njegov debi album, naslovljen The Call of the Void je impresivno dobar, maštovit i kvalitetno produciran. Ovo je black/ black-death materijal koji sa svojom krljačkom osnovom stručno spaja elemente raznih tradicionalnih muzika i kreira nešto što ima i prijemčive melodije za, jelte, mase, ali je suštinski vrlo čvrsto i ubedljivo u tom nekom hedbengerskom smislu. Odličan spoj savremenih blek metal tendencija sa propisnim razvaljivanjem, odobrava se:
https://neroromulus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-void

Abyssic Evil su trojica (troje?) zajebanata iz Norveške koja sviraju lo-fi black thrash sa eksplicitnom ambicijom da ,,masakriraju pozere". Pa, eto, ako ste pozer i pozerskoga roda, album Alcoholic Satanism vam možda neće baš telesno nauditi ali vam se neće dopasti; ovo je garažni, sirovi metal utemeljen u haotičnom, pijanom i satanskom pravljenju buke i naravno da ima dosta šarma ali nema nekakve velike inovativne ideje i zadovoljava se time da samo vrlo strastveno krlja:
https://abyssicevil.bandcamp.com/album/alcoholic-satanism

Détresse su prilično ubitačan transatlantski blek metal projekat sa članovima iz Austrije i Kvebeka, a koji sviraju ili su svirali u grupama poput Anomalie ili Tulsadoom. Pedigre je lepa stvar ali je još lepše da se Détresse dokazuju na terenu pa je njihov drugi album, brutalna i neumoljiva ploča kavernoznog zvuka i opresivne atmosfere ali impresivno jake svirke i dosta solidno napisanih pesama. Volim:
https://detresse.bandcamp.com/album/mis-res
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/mis-res

Ruski rodno mešoviti okultno-vampirski blek metal kvartet А за Солнцем Луна... snima albume visokom učestalošću pa im je Мистерия Той Кровавой Ночи (The Mystery Of That Bloody Night) peti za šest godina. Ali kvalitet ne trpi zbog toga, ovo je bend koji svoj blek metal umotava u cheesy klavijature i veoma teatralne vokalne interpretacije, dajući čestim smenama ritma (sa mnogo ređim i time osetnijim smenama registra) jedan zabavan, kinematski kvalitet. Мистерия Той Кровавой Ночи kao i prethodni albumi ima srazmerno jeftinu produkciju ali je u pitanju ambiciozno iskomponovan i odsviran opus maštovitog blek metala za koji ovi ljudi čak ni ne koriste atribut ,,simfonijski" iako se on rado poteže i za manje kompleksnu muziku koja spaja klasične instrumente (ili njihove sintetičke aproksimacije) sa rokenrol postavom. Sjajni su ovi ljudi i dalje i volim što ne jebu živu silu i nastavljaju da rade i evoluiraju svoj karakteristični stil, pa je ovo i najbolji album što su ga do sada snimili. Obavezno slušanje:
https://hexencave.bandcamp.com/album/the-mystery-of-that-bloody-night

Deo 2: STONER ROCK, DOOM METAL, SLUDGE METAL, PSIHODELIJA, HARD ROCK

Sijetlski rokenrol umetnik J Panther je požurio pa je izbacio novi EP svog solo projekta The Panther Caps, naslovljen High on Halloween par nedelja pre Halloweena, za svaki slučaj. Ovo su dve šarmantne pesme faziranog gruva i dementnog vrištanja i ko god da je do sada voleo njegov partikularni brend psihodeličnog, dementnog rokenrola, ovde će dobiti ukusnu porciju:
https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/high-on-halloween-mini-ep

Izašao je ove nedelje i novi album Grete Van Fleet al ja to ne mogu. Umesto toga, predlažem Old Mans Will, švedski bend koji isto rekonstruiše zvuk šezdesetih i sedamdesetih ali to radi sa MNOGO više osećaja za estetiku, mnogo manje mehaničkog imitiranja postojećih, jelte, rokenrol klasika, naprosto više dubine i proživljenosti u svojoj muzici. At Last je ploča bluzerskog, melodičnog neusiljenog rokenrola i hard roka koja obećava dobar provod ali ne beži od dubine i kontemplacije. Sjajno:
https://smallstone.bandcamp.com/album/at-last
 
Njemački duo Hexer svira sludge metal ali na najnovijem EP-ju, A Black Flame in Cosmic Void, pored sirovog gruva i mrvećih rifova ima i dosta black metal elemenata sa pretećim gitarskim temama i eksplozijama brzine. Odlično to zvuči i Hexer ne samo da prave buke za najmanje pet ljudi nego je i ta buka PAMETNA:
https://hexerdoom.bandcamp.com/album/a-black-flame-in-cosmic-void-ep

Semuta su iz Portlanda u Oregonu a znate da ja uvek smaram da su, matematički gledano, bendovi odande po pravilu besprekorni. I, da se razumemo, Semuta i nisu izuzetak. Njihov (mini?)album sa četiri pesme u skoro 40 minuta, Thoughtless/Dreamless je neka lepa kombinacija progresivnog teškog roka, mathcorea, pa i malo post metala. Pesme su poduže i kompleksne a opet gruverske, energija je moćna ali svirka je suptilna, produkcija je glasna ali ima dinamiku, tako da se ovo baš lepo posluša:
https://semutamusic.bandcamp.com/album/thoughtless-dreamless-2

Slight Layers su jedna od alotropskih modifikacija mađarske ekipe iz psychedelic source records, pa na njihovom novom albumu, Present Unfulfilled dobijate tačno ono što očekujete. A to su dugački instrumentalni psihodelični džemovi ali za ovu priliku sa mrvicom više strukture i truda da ovo budu ,,pesme" i da imaju ,,produkciju". I odlično to zvuči a i dalje plaćate koliko hoćete:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/present-unfulfilled

Unchained iz Atine se nisu baš polomili oko promovisanja svog debi albuma, isto Unchained – čak ni na njihovom fejsbuku ne možete naći podatak da je ovo izašlo. A nije to TOLIKO LOŠE. Naprotiv, simpatično je, sa gruverskim, melodičnim hard rok matricama i simpatičnim vokalima pevačice po imenu Ellia Stam. Muzički, Unchained su relativno svedeni na sličan gruv i tempo u svim pesmama i album bi svakako profitirao od malo više raznovrsnosti u komponovanju i aranžiranju, ali seme dobrog benda je svakako tu i prijatno je da se čuje:
https://unchained5.bandcamp.com/album/unchained

Cavernous Crypt bi bio ruski blackened death-sludge projekat sa debitantskim EP-jem, Last Messiah. Ovo je hermetično, sirovo i apsolutno brutalno sa svoje četiri pesme spore svirke, mučnih, teških rifčina i horor-melodija te dementnih vokala i ako vam se sviđa da vam bude neprijatno, Cavernous Crypt isporučuje vrlo elegantan sadržaj mlevenja ostataka vaše svesti u infernalnoj mašini za meso. A cena za daunloud je koliko date:
 https://cavernouscrypt.bandcamp.com/album/last-messiah

Italijani Orbita imaju samo četiri pesme na svom debi albumu Farewell to All We've Lost ali on traje 40 minuta i to je OKEJ. Ljudi sviraju tužni, spori, emocijama bremeniti melanž doom i post metala i pored solidne produkcije se ovo zaista lepo i lako sluša, bez zastranjivanja bilo u zvuku, bilo u komponovanju, bilo u izvedbi. Jako solidan debi i bend koji zvuči sveže i originalno u stilu koji to uglavnom nije:
https://orbita999.bandcamp.com/album/farewell-to-all-we-ve-lost

Shit the cow nije baš neko prelepo ime za bend ali ove Šveđane baš briga. Oni sviraju vrlo cool psihodelični (teži) rok i album Injuries im je procesija pesama koje imaju i težinu u zvuku ali i lakoću u nogama, da idu napred finim, neusiljenim tempom i nude sve potrebne rokenrol lekove što hronično nedostaju našem organizmu. Opušteno a heavy, treba to znati:
https://shitthecow.bandcamp.com/album/injuries

Solidni su Kanađani MAN the WOLF na svom EP-ju Black Chord. Ovo se šest pesama modernijeg teškog roka sa simpatičnim psihodeličnim elementima i jednostavnom ali efektnom produkcijom. Ljudi pišu dobre pesme, dobro sviraju i pevaju ali u prvom redu je to da imaju svoj osoben karakter i zvuče svežije i originalnije od velike većine kolega. Lepo:
https://manthewolf.bandcamp.com/album/black-chord

Ne znam baš da li je bendu Умертвие iz Sankt Peterburga pametno da za EP Шабаш, sa samo dve pesme naplaćuju cenu koja se inače naplaćuje za albume na Bandcampu, ali lepo je kad je neko siguran u sebe. Jer, mislim, ovo su SOLIDNE dve pesme psihodeličnog hard roka, sa dosta dinamike, energije, šmekerskog gruva i odmerene psihodelije. Bend je vrlo dobro i produciran i ja bih rado slušao i ceo album ovakvog rokanja i rolanja:
https://umertviespb.bandcamp.com/album/-

Dobra ispade ova nedelja na kraju kad je u pitanju doom, stoner rok i psihodelija. Jer, evo i Magnetic Eye imaju da nam ponude živi album filadelfijskih Heavy Temple. I to je lepa krljačina sa mišićavim, pošteno metaliziranim matricama i odličnim ženskim vokalom odozgo. Live From the Inner Sanctum ima dosta sirovu, jeftiniju produkciju ali to mu daje i dosta šarma jer čujete da je ovo bend živih ljudi koji opako riljaju i svako zavijanje wah-wah pedale na gitari će vas pogoditi posred face a elastična, okretna bas gitara će vas sve vreme vući na noge. Energično i elegantno.
https://heavytemple.bandcamp.com/album/live-from-the-inner-sanctum

Sacred Buzz iz Berlina na istoimenom debi albumu rade ugodan psihodelični rok. Ovo ima tu neku prepoznatljivo ,,motoričku" osnovu koju vezujemo za krautrokerske klasike, a preko njih onda ide lepa, melodična a snažno psihodelična nadogradnja sa odličnim gitarama, klavijaturama pa i vokalima, za muziku koja ima solidan gruv ali je istovremeno i eterična i zvuči bezvremeno. Lepo:
https://sacredbuzz.bandcamp.com/album/sacred-buzz

Tu su i Electric Valley Records i sardinijski izdavač ove nedelje izbacuje dugoočekivani debi album francuskog ženskog trija Margarita. Naslovljen Abysses of Melancholia on je logičan nastavak debitantskog EP-ja od pre tri godine i nudi istovremeno mučno, klaustrofobično ali i melanholično iskustvo. Margarita se smeštaju na odlično mesto između doom i post metala, imaju dosta zdrav zvuk i kombinaciju veštičjih vrisaka sa melodičnim napevima, tako da album zvuči obredno, opasno, onostrano i jebeno zavodljivo u isto vreme. Disonanca ali dobar gruv, pamtljiv refren ali onda urlanje od kog vam se krv smrzne, ovaj album ima SVE i treba da se sluša:
https://margaritadoom.bandcamp.com/album/abysses-of-melancholia
https://evrecords.bandcamp.com/album/margarita-abysses-of-melancholia

A onda imamo debi album power-trija Pegzilla iz Los Anđelesa, a koji se zove Disobedience. Iz ovo malo podataka naslućujete da se bend tematski bavi ženskom seksualnom dominacijom nad muškarcima, i to je baš tako, provučeno kroz simpatičan, gruverski stoner-rok. Glavna atrakcija u bendu je gitaristkinja i pevačica Olivia Saperstein koja mu daje veliki deo arome odličnim pevanjem i kvalitetnim rif-radom, ali i muškarci su solidni i ovo prilično dobro trese kroz celu ploču, nudeći stamenu bluzersku osnovu i mišićavu nadgradnju. Ko ne veruje meni, da zna i da je ovo izdao Ripple Music a to je uvek znak kvaliteta:
https://pegzilla.bandcamp.com/album/disobedience
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/disobedience

U sličnom điru – minus seksualna dominacija – su i Nemci Typhuzz, trojka iz Karlsruea sa veoma prijatnim drugim albumom, Cosmic Crypt Session. I ovo je gruverski, energični a zabavni stoner rok sa dobrim pevanjem i nemirnim gitarama, sav u tečnom gruvu i lepim rifovima. Bend eksplicitno pominje Black Sabbath i Pentagram kao uzore i oni se odlično čuju ali Typhuzz svemu daju neku svoju, optimističnu dimenziju i to meni vrlo prija:
https://typhuzz.bandcamp.com/album/cosmic-crypt-session

Ripple Music ove nedelje ima i novi album londonskih Steak, naslovljen isto Steak da bi se signalizirala nova faza benda u kojoj se radi u petočlanoj postavi. Ovo je teški, psihodelični rok, sa širokom, sinemaskopskom slikom i bučnim, faziranim gitarama. Ritam je težak, tempo je spor, ali pevanje je melodično i muzici daje dosta na ekspresivnosti i interesantnosti. Da produkcija nije ovako bučna, lakše bi se čulo i da na gitarama ima dosta suptilnog rada – bas se srećom, odlično čuje – i da Steak nisu siledžije već sazreo heavy psych bend za sladokusce. A čuje se i ovako samo treba slušati:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/steak

Het-trik za Ripple Music postižu ove nedelje Humulus, italijanski power trio sa svojim petim albumom, Smuggler's Cave. Humulus su naši stari znanci, hvalio sam im i prethodna izdanja i bend je ovde samo još nekih 5-10 procenata zreliji, sa melodičnom heavy psych muzikom i veoma teškim, napanjenim zvukom. Kombinacija te superheavy produkcije i dobro napisanih pesama koje bluz osnovu dobro koriste i kombinuju sa neodređeno orijentalnim temama i rifovima ne da ne promašuje nego Humulus obezbeđuju sjajan provod i ni njih ne valja propustiti:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/smugglers-cave

A Heavy Psych Sounds Records imaju novi, peti album francuskih Witchthroat Serpent, naslovljen Demons Left to Roam i ovo je okultni stoner-doom metal za sladokusce, naravno. Witchthroat Serpent svoju petnaestu godišnjicu dočekuju u ful-analognom zvuku valjajući teške rifove, psihodelične efekte, spori, mučni gruv. Sve je to veoma preteći nastrojeno ali je istovremeno prijatno hipnotički repetitivno i kroz četrdeset minuta i šest pesama prođe tako da vas ubaci u alfa stanje i sami se teleportujete u neki bolji svet. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchthroat-serpent-demons-left-to-roam

Umus je mrtvački spor i hermetičan funeral doom trio iz Rusije sa članovima bendova poput Sonma i Crust koji su ovde rešili da JOŠ uspore i učine muziku još negostoljubivijom nego u svojim matičnim grupama. No, debi album projekta, Voidlit, sa svoje četiri pesme u sat vremena nudi prilično dobar program apstraktne ali i dalje minimalno ritmički punktuirane i harmonski formatirane svirke. Ovo je negde između najsvedenijeg funeral dooma koji možete da zamislite (dakle, bez nekakvih kompleksnih melodija i horova) i drone metala, i odlično se ponaša:
https://umus.bandcamp.com/album/voidlit

Ah ti Šveđani, imaju sve... I standard i dobru klimu i ljudska prava plus jednu od najboljih rokenrol scena na planeti. Ovonedeljni dokaz su Graveyard, geteborška stoner rok/ hard rok ekipa sa sedmim albumom i mnogo primera kako iskustvo i kilometraža materijalizuju dobru muziku. Fever je ploča bluzerskog krljanja, bez nekakvih očiglednih pokušaja da se nakači na trend rivajvla bilo kakve muzike iz šezdesetih ili sedamdesetih. Umesto toga, Graveyard naprosto organski izrastaju iz tog klasičnog, pola veka starog hard rok i heavy psych zvuka i nude fenomenalno napisane, autoritativno odsvirane, briljantno producirane pesme. Ovo je naprosto standard po kome treba meriti druge rokenrol bendove u ovom trenutku i svet će biti bolje mesto:
https://graveyardofficial.bandcamp.com/album/fever

(Kraj u sledećem postu)

[Meho Krljic]

Deo 3: THRASH METAL, SPEED METAL

Škotlanđani Amok nisu ništa snimili od svog drugog albuma 2013. godine, do pre neki dan. Assault into Hell je minialbum sa šest pesama prijatnog, maštovitog thrash metala koji ima mnogo više melodije nego što je standard za ovaj žanr, a da opet ne koketira sa power metalom i metalcoreom već se verno drži propisne thrash estetike i iznalazi mnogo interesantnih rešenja. Odličan materijal:
https://amokthrash.bandcamp.com/album/assault-into-hell

Sadistic Goatt su iz Kolumbije, namerno imaju jedno ,,t" viška u imenu i naravno da sviraju black-speed metal. EP The Rise of the Goat, drugi za ovaj kvartet iz Bogote je simpatičan. Ni po čemu originalan ali ljudi vrlo solidno sviraju, imaju okej produkciju i zvuče baš kako treba, oštro, patinirano i zabavno:
https://sadisticgoatt.bandcamp.com/album/the-rise-of-the-goat

Nisu loši Chained Saint sa Floride na svom novom EP-ju, Rise to Fall. Bend već ima jedan album izašao 2024. godine a ovde nude pet pesama old school thrasha, u smislu da se ovde produkcijski radi dosta živo a da su pesme fetišistički usredsređene na dobar mošerski gruv. To je onda i malo hermetična muzika, sa mnogo delova koji su harmonski vrlo svedeni i forsiraju čvrst denflovani zvuk gitare, ali, jebiga, ima ko to voli!
https://www.youtube.com/watch?v=VZJQ7ic1WAw&list=OLAK5uy_mYZBcGEMhVpZJKCUu5Atc_7rPrCLjk8Xs

Nisam neki veliki ljubitelj HateSphere (mada niže dole hvalim bend u kome svira jedan od njihovih bivših članova), ali njihov novi, dvanaesti album, Guillotine je sasvim solidan provod. Danci nekako zgodno kombinuju thrash i melodeath, pa i malo groove metal trikova, za muziku koja je osvežavajuće nepretenciozna u produkciji pa onda i u samim kompozicijama. Ovde zaista nema mnogo jeftinih trikova sa hipermelodičnim harmonskim progresijama i kada bend upada u ,,epske" delove, ovo uglavnom ima neki dobar rif u osnovi, a u svirka je generalno znojava, čvrsta, pošteno trešerska. Ljudski:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/guillotine

Kill Witch su kanadska treš petorka u kojoj peva žena i ta žena izvlači iz grla zastrašujuće vriske, a ostatak benda prži jako pristojan mada ne sad nešto konceptualno inovativan thrash metal. Ali ne mora UVEK da se inovira i novi EP za ovaj bend koji još nema album, Raise the Dead, je kolekcija prijatnih, energičnih pesama toplih rifova i dobrog tempa. Šest komada u glavu ali posle vam bude bolje:
https://killwitch.bandcamp.com/album/raise-the-dead-2

Mislim da smo ovo već objašnjavali. Ant-Walking Alligator People nije nekakav komični termin što ga je smislio neku ludi bend iz Ipsviča već ono kako su u Hirošimi zvali ljude čija su tela bila izvitoperena od posledica nuklearnog bobmardovanja. Enivej, taj bend iz Ipsviča, skraćeno nazvan AWAP ima novi EP, Clown Carousel i to je solidan krosover-treš sa pankerskom, angažovanom energijom, dobrim rifom, dobrom produkcijom Nije nešto muzički revolucionarno, ali ima karakter i KRLJA, pogotovo u poslednjoj pesmi:
https://awap.bandcamp.com/album/clown-carousel

Manicou iz Zapadne Virdžinije sviraju krosover treš, ali sirov, prilično pankerski, na svom EP-ju Killer Cops. Ovo je generalno materijal demo kvaliteta i ima srećan odnos jeftinog, sirovog zvuka i karakterne izvedbe, sa pesmama koje zvuče, jelte, ,,tr00" i prizivaju duh osamdesetih sa puno ubedljivosti. Plaća se koliko hoćete:
https://manicou.bandcamp.com/album/killer-cops

Deo 4: HARDCORE, PUNK, POSTHARDCORE, SCREAMO, FALSE GRIND, BEATDOWN, MATHCORE, CRUSTCORE, POWERVIOLENCE, GRINDCORE, GOREGRIND

Prva pesma na novom Wolfbrigade zove se Caveman Motherfuck. Zabavno! I, mislim,  bend danas izdaje za Metal Blade pa onda nekako i ide da bude bliži narodu. No Howl from Underground je muzički vrlo solidan i ubedljiv album za švedske crustpunk veterane, sa taman koliko treba death metal arome u muzici koja je zdrav, sprinterski, ugodno melodičan a opet mišićav i teskturiran d-beat hardcore. Nema ovde preteranog komplikovanja i šaranja preko crte, ali su pesme napisane zrelo i pametno, svirka je pod konac a produkcija prija uhu pa izvolite:
https://wolfbrigade.bandcamp.com/album/howl-from-underground

Kamikaze Relief Fund je ,,nihilistic protest fuck you core" bend iz Oškoša u Viskonsinu a koji se, koliko razumem, upravo i raspao. Enivej, novi i možda i poslednji EP, sorrow hate pain nudi prijatan, energičan hardkorpank sa izraženom protestnom dimenzijom, jednostavnim, ložačkim rifovima, dobrim tempom i upečatljivim vokalom. Hardkor kao iz kuhinje naše bake i šest pesama lepog krljanja:
https://kamikazerelieffund.bandcamp.com/album/sorrow-hate-pain

Animals That Don't Use Their Teeth Will Lose Them je split EP dva grčka hardcore benda. Ascendancy su mošerskiji, metalskiji, ali imaju dementne, praktično grindcore vokale uz svoj teški, siledžijski gruv. FOA su klasičniji hardcore thrash brzog tempa i čestih smena ritma. I jedni i drugi su solidni i dolaze iz pravog, jelte andergraunda, te zaslužuju pažnju i podršku. A i naplaćuju vam daunloud samo koliko želite:
https://ascendancyhardcore.bandcamp.com/album/animals-that-dont-use-their-teeth-will-lose-them
https://foahardcore.bandcamp.com/album/animals-that-dont-use-their-teeth-will-lose-them

Desolat iz Beča sviraju hardcore teškog zvuka i dobrog gruva ali ovo nije tek obični metalizirani, gangsterski saund. Album People As Idiots & Idiots As Leaders ima sludge metal pa i noise rock elemente i ovde su rifovi neodoljivo lepljivi, produkcija je bogatija i zvučna slika ima i širinu i dubinu a bend razume kako da postigne intenzitet a da ne mora da svira svom snagom sve vreme. Vrlo fino:
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/people-as-idiots-idiots-as-leaders
https://reptilianrecords.bandcamp.com/album/people-as-idiots-idiots-as-leaders

Erosion Choir iz države Vašington rade metalcore, ali ga rade tako da sve zvuči kao obrušavanje lavine sa planine na vas koji ste nesmotreno krenuli na hajk vikend. EP Curse of Memory ima sedam pesama, ali toliko je agresivan i u zvuku i u svirci da ga je teško eksirati. No, nije i nemoguće i čovek se posle oseti napumpan energijom i spreman da GINE. Opako:
https://erosionchoir.bandcamp.com/album/curse-of-memory

Šveđani False Flag Attack sviraju haotični, sirovi old school grindcore, sa ipak nešto modernijim zvukom, nudeći urnebes, vrištanje, rifove koje ćete jedva razaznati između brutalnog bombardovanja bubnjevima. Samma Skit, Olika Ansikten (tj, Isto sranje, druga lica) je kao da Agahtocles i Regurgitate imaju duel noževima da se vidi ko je jači a na kraju ih Nasum oba spale bacačem plamena:
https://falseflagattackswe.bandcamp.com/album/samma-skit-olika-ansikten

Imamo i Nemce Dysphoric sa njihovim albumom Pseudomoral i to je četrnaest pesama crustgrinda/ grindcorea solidne produkcije, upeglane svirke, lepe energije. Dysphoric imaju ukusa da pored propisne krljačine koju ovakva muzika mora da sadrži ponude i dosta zanimljivih ideja u rifovima i gitarskim temama, a sve je opet nepretenciozno, spakovano u po minut i po blastbit/ di-bit rokanja, tako da sam ja vrlo zadovoljan:
https://dysphoric44.bandcamp.com/album/pseudomoral

Physics sa Floride su dva čoveka koja su i EP nazvala Physics ali je na naslovnoj strani deo periodnog sistema elemenata koji se tipično koristi kao, jelte, vizuelna prečica za hemiju, ne za fiziku. NIŠTA ZATO, važno je da je muzika simpatični mathcore sa elementima grindcorea, dakle false grind u nekakvom proseku, sa disonantnim rifovima i MNOGO korišćenja semplova. Ni jedna pesma ne traje duže od minut a većina bi mogla da se skrati i na pola kad smo već kod toga, ali ima nečeg u ovom bendu što obećava a i cena je koliko date:
https://physics3.bandcamp.com/album/physics

Ignorant su nemački grindcore bend a imaju split album sa takođe nemačkim Trail of Destruction. Tu drugu stranu nemamo na Bandcampu ali Ignorant nude sasvim dovoljno pesama (devet), kvalitetne svirke i produkcije da se i  probirljiviji grindcore slušalac oblaporno zadovolji. Ovo je vrlo pristojna krljačina sa niskim štimom i visokim tempom tako da, navalite:
https://ignorantgrind.bandcamp.com/album/split-w-trail-of-destruction

Sweltering iz Teksasa imaju tri kratke pesme na istoimenom EP-ju i to je grindcore/ powerviolence sa solidnim zvukom, solidnim rifovima, dobrom svirkom. Ništa sad kao nešto specijalno inovativno ali iskreno i iz srca i sa cenom koju sami odredite:
https://sweltering.bandcamp.com/album/sweltering

Entrañas iz Meksika sebe opisuje kao ,,one man noise" ali u stvari svira deathgrind. Ekstremno sirov, ekstremno lo-fi ali i dalje upakovan u pesme koje imaju rifove, smislenu smenu ritmova, prate određenu logiku kompozicije. OK, ima tu i dosta eksperimentalnih momenata – što je lepo! – ali album  El Bello Aroma de la Putrefacción isporučuje šamaranje u potrebnim količinama da nam svima bude ugodno:
https://entranasgore.bandcamp.com/album/el-bello-aroma-de-la-putrefacci-n

Bloodscrawl in Spokejna u Vašingtonu je, nagađam, nedavno osnovani deathgrind kvintet sa sasvim urednim i pristojnim (mini)albumom Catatonic Rot. Ovo je osam pesama mračnih rifova, meljućeg gruva i blastbitova, sve je producirano čisto i mada nije sad nešto strašno originalno, pitko je i lepo se posluša:
https://bloodscrawl.bandcamp.com/album/catatonic-rot

Deo 5: DEATH METAL

Francuzi Embalmed Putridity su se do nedavno zvali Hardverne ali su promenili ime da se bolje uklopi sa muzikom koju rade. A debi album W.I.L.D demonstrira kakva je to muzika: šarmantni hororom nabijeni death metal koji mene najviše podseća na moderne švedske projekte, poput onog što radi Rogga Johansson (čiji ćete, ne sumnjajte, jedan album čuti malo niže dole). To je taj debeli, mesnati zvuk, to su ti jebeni rifovi i bolesne melodije, a ima i dosta dobrog gruva. Embalmed Putridity zapravo možda imenom više sugerišu nekakav slem/ brutal death zvuk, ali ovo što nude je spontanije, pa i ,,rokerskije" po svojoj formi i ima dosta originalnih ideja, što mi se prilično dopalo:
https://embalmedputridity.bandcamp.com/album/w-i-l-d

Isto iz Francuske je Severed Soul a koji u principu radi deathcore ali njihov debi album, Specters Of Dominion, ima u tom deahtcoreu dovoljno horror-death metala da meni bude okej. Ljudi inače rade sve one brejkove, mošerske delove i sve drugo što očekujete od deathcorea, tako da niko nije zakinut:
https://severedsoul1.bandcamp.com/album/specters-of-dominion

I Death Upon the Ignorant su deathcore ekipica ali iz Kolorada, sa dva albuma iza sebe, a ove su nam godine dali da čujemo demo snimak Demo 2026, i to prilično jako šamara. Ovo je opet deathcore blizak death metalu, sa mnogo blastbita i propisnog rifaškog vatrometa, i ovih šest pesama je nabijeno pozitivnom ratničkom energijom, snimljeno  dobro i odsvirano više nego profi. Neka vas ne zavara to da je ovo ,,samo" demo, kvalitet je apsolutno vrhunski:
https://deathupontheignorant.bandcamp.com/album/demo-2026

Sawticide su londonski kvartet (u kome su članovi koliko se da videti iz imena, poreklom uglavnom iz šireg balkanskog regiona, dakle, Turske, Bugarske i Grčke, to jest NAŠI LJUDI) koji svira solidno energičan deaththrash. Novi EP, Beyond Mortality ima tri pesme i intro disciplinovane, utegnute svirke koja od tenzičnih mošerskih delova prelazi u brzi sprint bez većih poteškoća. Produkcija je ne nešto skupa ali radi posao a bend zvuči gladno, besno i dobro:
https://sawticide.bandcamp.com/album/beyond-mortality

Kiprani Obsequial Sceptre rade u anarhičnijem, tenzičnijem black-death modusu, sa svojim prvim pravim EP-jem, Profanation Gnosis koji donosi tri pesme hermetičnog, crnog, vrlo agresivnog rokanja. Sve je to snimljeno dosta jeftino i zvuk je muljav, ali muljav tako da sugeriše dementne užase i mentalne prostore u koje smeju da stupe samo najodvažniji, a i muzika je takva: ludačka. Daunloud plaćate po želji, naravno:
https://obsequialsceptre.bandcamp.com/album/profanation-gnosis

Ne znam koliko godina imaju članovi ruskog death metal benda Argentor ali na slikama deluju JAKO mlado, kao da su dajbože stupili u treću deceniju života. Time impresivnije zvuči debi album, Path Into The Void kojim ova deca nastoje da rekonstruišu stil death metala ranih devedesetih, dajući mu i malo progresivnog mirisa. Nije da je sad ovo nešto nečuveno i šokantno, ali pričamo o albumu solidne muzike sa dobrim, evokativnim rifovima i kvalitetnom, tehnički robusnom svirkom. Pogotovo valja naglasiti da je ovo death metal koji prepoznaje da death metal ne mora sve vreme da bude sviran svom snagom i da dinamika kao koncept POSTOJI. Vrlo lepo:
https://argentor.bandcamp.com/album/path-into-the-void

Nisam nikada čuo za bečki bend Parental Advisory iako ljudi postoje skoro trideset godina i imaju četiri albuma iza sebe. No, mogu da primetim da se to iskustvo i zanat dobro osete na novom EP-ju, Bodyeater. Ovo dizajnom omota asocira na Cannibal Corpse iz devedesetih i Parental Advisory svakako sede u nekoj sličnoj podvrsti death metala, ali su i naglašenije tehničkiji i melodičniji od momaka iz Bafala. No, njihova muzika svakako nudi taj isti voljeni melanž sjajnog mošerskog gruva i klinički precizno odsviranih blastbitova. Odlična produkcija, odličan '90s stil, sve odlično:
https://parental-advisory.bandcamp.com/album/bodyeater-ep

Dominion iz Nju Hempšira imaju debi album i ovo je old school brutal death izraz, ukorenjen u seksualnom nasilju i raznim, jelte, patološkim konotacijama istog. Odvratne liričke teme, dakle, na ploči koja se zove Mortification of Thy Flesh, ali nisu to i jedine teme kojima se bend bavi a i bas svira žena pa ajde da kažemo da ovo nije samo ekipa incel edgelordova sa 4Chana nego... Enivej, muzika je solidno dobra, sa starinskim, hororom nabijenim pristupom materijalu, dosta atmosfere i pristojnom produkcijom. Nije, dakle, rđavo:
https://www.youtube.com/watch?v=tFtg6NxQRxw

Slem publika ima drugi album, Silence Between Stars, projekta Ungraceful iz Nju Džersja i ovo je zabavan naučnofantastični i satanistički brutal/ slamming death metal sa tečnim, zabavnim pesmama i urnebesnim vokalima prolifičnog Azeratea Nakamure. Jeste ovo kućni projekat u kome je drugi čovek, Jake Curias (trenutno i član Vile Impregnation) radio sve instrumente i produkciju, ali je dobar, sa zrelim shvatanjem slema i pažnjom da pesme imaju onaj idealni neprekidni gruv koji ga čini zabavnim. Plus, nekoliko uglednih gostiju, tako da, nema greške:
https://ungraceful.bandcamp.com/album/silence-between-stars

Nije rđav ni novi EP projekta Whispers From Behind iz Denvera gde jedan čovek, Brice Davis radi solidan slamming death metal/ slamcore. Damnation nudi šest pesama surovih slemova i brejkova u produkciji koja nije sad nešto IZVRSNA ali služi svrsi i njegovoj muzici daje dovoljno vlažne teksture da bude prijatna:
https://youtu.be/Jsh9Raj3BOE

Austrijski Amidst Profound Hatred pravi slamming death metal ali sa pesmama koje su po trajanju bliže grindcoreu i sa dodatih nešto hardcore trikova. Ima to svoj šarm i novi EP, Its Clobbering Time ne samo da citira omiljenu uzrečicu Bena Grimma, najomiljenijeeg člana Fantatične četvorke, nego je i pun semplova iz kultnih, jelte, filmova poput, recimo, Aliens... Sasvim na mestu i propisno zabavno:
https://amidstprofoundhatred.bandcamp.com/album/its-clobbering-time

Nizozemci Written In Blood sviraju melodični death metal ali po nekom starom receptu, bliže geteborškim standardima od pre trideset godina nego savremenom melodeath stilu koji se često ne da razlikovati od metalcorea. Bend je nov, osnovan 2019. (sa debi albumom 2022. godine) ali ljudi u njemu su matori i iskusni pa je i novi EP, The Final War ploča vrlo prijatnog death metala sa dobrim rifovima, puno energije i bez nepotrebnih komplikovanja:
https://writteninblood666.bandcamp.com/album/the-final-war-ep
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lQ4WZl0BNi8JeitOoliYGL0WHjVO50s4A

Leper Colony su svoj treći album nazvali Back to Primal Sludge i jasno je da se ovde slave vrline old school death metala. Konkretno bar 50% švedskog jer ovde sviraju hiperzaposleni superheroji švedske scene, Rogga Johansson i Håkan Stuvemark, bubnjeve svira uobičajeni britanski kolaborator Jon Rudin a na vokalima je Marc Grewe iz njemačkih legendi Morgoth. Već sam pisao o ovom projektu i hvalio spoj švedskog i tevtonskog death metala a Back to Primal Sludge je ploča dobrog raspoloženja i solidne energije sa kojom nećete pogrešiti. I da se razumemo: i Johansson i Stuvemark rade u isuviše projekata da bi njihovi albumi ikada zvučali posebno sveže i inspirisano, ali muzika je ovde prilično zdrava, sa povremeno iznenađujuće kul idejama, a Greweovo sjajno pevanje jako mnogo vadi stvar i osvežava i generičke momente. Beng jor hed tu dis:
https://leper-colony.bandcamp.com/album/back-to-primal-sludge

Toliko sam navikao da Unique Leader izdaju hipermoderni deahtcore i slamming death metal da sam se prijatno iznenadio kada je novi album danskih Dawn Of Demise ponudio propisni, klasični brutal death metal zvuk, kao nešto što su pre četvrt veka i jače radili Incantation, Immolation, Suffocation i drugi ,,ation" bendovi. Ali, mislim, Dawn Of Demise postoje već duže od dve decenije i Feed My Absurdity im je šesti album tako da, nema mesta iznenađenju. Ovde imamo neke sadašnje bivše itd. članove i nekih prilično poznatih bendova tipa HateSphere ili Soilwork i čuje se na albumu jedna velika zrelost, i autorska i izvođačka. Ovo prvo u tome da su pesme organski kompleksne i nisu pačvork nepovezanih rifova kako često prave moderni brutal death metal bendovi. Ovo drugo u tome kako album ima težak, snažan a opet mnogo prirodniji zvuk od onog što je danas standard, sa lepom separacijom instrumenata, čak i bubnjem koji meni zvuči kao da je akustično sniman i ovi ljudi očigledno mnogo više cene svirku koja je uvežbana i odrađena u cugu nego mnogo studijskog krpljenja. Veoma, veoma dobar album i sjajno predjelo za beogradski nastup Suffocation u Sredu:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/feed-my-absurdity
https://officialdawnofdemise.bandcamp.com/album/feed-my-absurdity

Odlični su mi Šveđani Mutation na svom debi albumu Esoteric Order of Debauchery jer je ovo primer jasne vizije i perfektne egzekucije. Naime, bend je osnovan sa idejom da se svira primitivan, starinski death metal još uvek ne sasvim razaznatljiv od blek metala i srodnih ekstremnih pravaca, pa je Esoteric Order of Debauchery ploča furiozne energije i uraganske svirke. Producirana pametno i odsvirana za sve pare, ovo je muzika haosa, agresije i visokooktanske energije:
https://mutation-sweden.bandcamp.com/album/esoteric-order-of-debauchery

Ali onda i Meksikanci In Obscurity Revealed imaju izvrstan drugi album, šmekerski naslovljen  Caustic Maelstrom i vidi se da osam godina koliko je prošlo od prvenca nije uludo straćeno. Ovo je zrela a opet estetski prelepo sirova ploča mračnog, opskurnog death metala sa ukusno dodatom ,,blackened" aromom, snimljena tako da sve kao da se dešava u pećini ali ta pećina ima odličnu akustiku i rifovi nisu ni muljavi ni nejasni nego samo hipnotički, solaže su savršene a tempo svirke, energija pesama, sve to je na izvanrednom nivou. Izvrstan death metal koji ne smara i krlja POŠTENO i sa smislom:
https://personal-records.bandcamp.com/album/caustic-maelstrom
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/in-obscurity-revealed-caustic-maelstrom

Deo 6: KROSŽANROVSKI RADOVI, AVANGARDA, NOISE ROCK, NOISE, POWER ELECTRONICS

Netherwilds je debi album za Peasant Rising, ne baš BEND bend, nego više projekat ,,seljačkog metala" koji u slobodno vreme radi David Monk iz Tokyo Police Club. ,,Seljački metal" ovde nema negativnu konotaciju, naprotiv, Netherwilds je humoristička, ali ne neozbiljna hronika seljačke bune protiv autoriteta a muzički je to... pa, ne znam? Kombinacija thrash metala, hardcorea, metalcorea, raznih nekih modernih vrsta metala, sa dovoljno elektronike da bude lakonogo i eksperimentalno a sa dovoljno pank rok etitjuda da bude makar zanimljivo. Album ima čak 22 pesme, i ne kažem da mi je sve na njemu nužno jednako dobro, ali ovo je konceptualna ploča i treba je tretirati kao narativnu celinu a i neke pesme, recimo singl Helm Yeah su prilično dobra zabava:
https://netherwilds.bandcamp.com/album/peasant-rising

Deo 7: HEAVY METAL, POWER METAL

Eternal Force su iz Atine i Race of Evil im je prvi album. Korektan je ovo hevi metal sa povremenim zabacivanjima u smeru thrash ili power metal nadgradnje, svirka je dobra, produkcija je solidna i sve me dosta podseća – ne samo zbog vokala – na Dickinsonove solo radove iz poslednjih trideset godina. Možda malo trešerskije. Što je svakako kompliment i ako volite, treba da čujete Eternal Force:
https://eternalforcebandmetal.bandcamp.com/album/race-of-evil

I - The Forge je debi album za španski kvintet Crimson Coven. Članovi benda se kriju iza vela anonimnosti, ali svirka je prvoklasna, sa kombinacijom, epskog heavy i doom zvuka, kao da ste spojili Iron Maiden i Black Sabbath iz faze sa Ronniejem Jamesom Diom, te Diove solo radove i rani Candlemass, pa u sve dodali mrvicu power metala. Pesme su melodične, cheesy i moćne, produkcija je smislena i ovo je debi o kakvom drugi bendovi uglavnom samo sanjaju:
https://crimsoncoven.bandcamp.com/album/i-the-forge

Francuzi Crystal Throne su bili vrlo solidni i na debi albumu pre pet godina, pa je i novi, Chantry of Sacrifice ugodan za uho i generalno prijatan. Ovo je heavy metal melodične, ali žustre i prilično brze forme, sa pevačem koji često i rado izlazi u visoke registre, nemirnim aranžmanima gde se često menjaju ritam i harmonija, te ,,tehničkom" svirkom koja nije nametljiva već je u funkciji pesama. Vrlo lepo:
https://crystalthrone.bandcamp.com/album/chantry-of-sacrifice

Finci Cardinals Folly su i dalje nominalno doom metal bend, štimuju se niže i imaju epske teme koje pevaju ne naročito utrenirani vokali, ali njihov sedmi album, Let the Posers Fall! je skoro potpuno ,,normalna" heavy metal ploča. Sa značajnim naklonima andergraundu, svakako, ali tempo je visok, a atmosfera dosta raspusna. I ima to dosta šarma, kako u samim pesmama tako i u izvedbi koja nije kompjuterski upeglana već zvuči život i zdravo. E, sad, taj vokal basiste po imenu Mikko Kääriäinen bi mogao da bude problem jer on PRILIČNO falšira i time privlači pažnju na sebe i nesigurnost svoje izvedbe... Bolje bi bilo da samo vrišti, jelte, ali cenim ambiciju:
https://cardinalsfolly.bandcamp.com/album/let-the-posers-fall

Sagittarius su Poljaci a Abomination of Mind im je debi album i ovo je heavy metal na prelazu u thrash, sa dosta kompleksnih ritmičkih matrica i denflovanih rifova. No, bend čuva melodičnost i dovoljno cheesea  u izrazu da bude zanimljiv i publici izvan tvrdog jezgra thrash metala, pa ovo apsolutno vredi da se čuje. Ima tu dosta jakih rifova, dobrih solaža, solidnog pevanja...
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lRondBTNOWI6jXUpxl6IJKyDv-1D-rc8U

Mančesterski Magnetar imaju novi EP, kao nastavak debi albuma od pre dve godine i Gates of the North je lepo upakovana kolekcija tri pesme njihovog osobenog zvuka. Taj je zvuk prevashodno melodični, vrlo energični moderniji heavy metal sa black metal vokalima i mrvicom melodeath težine. Lepo to radi sve na gomili i bend donosi jednu skroz novu pesmu, jednu staru ali neobjavljenu (koja je bliža čistom black metalu) te jednu obradu i ja sam se vrlo fino proveo:
https://magnetar666.bandcamp.com/album/gates-of-the-north-ep

Kad smo već kod tih nekih blackened heavy metal spojeva, Ted Skjellum, gitarista, basista, pevač itd. kultnih Darkthrone, poznatiji pod nadimkom Nocturno Culto ima i novi bend, Avrak i on je upravo izdao debi album za Peaceville, isto Avrak. I  jedino što tu ima da se o  njemu gunđa su Peaceville al aj da ne smaram sa tim. Avrak je isto duo, kao i Darkthrone a gde drugu polovinu čini isto postariji norveški gospodin, Anders Hegna i ovo je, pa, jako prijatan heavy metal. U kome čak i nema mnogo ,,blackened" komponenti, štaviše ovo je bliže doom i epskom doom metalu nego black metalu sa svojim melodičnim rifovima i tim nekim evokativnim temama. Ali i dalje pričamo o muzici koja ima spontanost i živost namesto kompjuterske upicanjenosti a takva je i produkcija, zdrava, dobra ali ne mrtvački upeglana. Veoma ugodno:
https://peaceville.bandcamp.com/album/avrak

Smoulder su krenuli iz Kanade, pa su preko SAD došli do Finske i sada tamo sede  (makar deo benda)  i sviraju svoj prilično dobri epski heavy metal. Treći album ovog benda, Witch Wife in an Alien World jako profitira od moćnih vokala pevačice (novinarke, vlogerke itd.) po imenu Sarah Ann, ali je i muzika dobar, energičan heavy metal sa finim odnosom atmosfere i rokačine. Bend je pritom prilično levo u svojim uverenjima (eksplicitno su protiv fašista, kulture silovanja i veštačke inteligencije onako kako nam je danas valjaju prevaranti) pa to i informiše njihovu muziku ustaničkom energijom koja meni jako prija. Vrlo prijatno:
https://smoulder.bandcamp.com/album/witch-wife-in-an-alien-world

Šveđani su ove nedelje izdominirali pa imamo i geteborški Ram sa njihovim sedmim albumom, Against i to je superzabavan hevi metal. Ram rade preko četvrt veka, iskusni su i njihova muzika ima idealan odnos zanatske spretnosti i kreativnog napora da se postigne EKSPRESIJA a ne samo puka rekonstrukcija žanra. Against je žestoka ploča heavy metala koji modernizuje klasični '80s format tako što ide dublje i žešće a ne tako što napušta staro da bi dodao novo i, uz solidan miks, zvuči sjajno. Ne propustiti:
https://ramheavymetal.bandcamp.com/album/against

ALBUM NEDELJE

Lésions Graves su avangardni metal bend iz Nemačke a koji ovog meseca izbacuje album  Lésions Graves Sextet plays Julius Eastman. Dakle, za ovu priliku sržni trio je proširen dvostruko, da bi se pravilno ispoštovao legat Juliusa Eastmana, afroameričkog gej kompozitora koji je radio u dvadesetom veku na razmeđi minimalizma i stalne političke provokacije. Njegova kompozicija Evil Nigger je ovde urađena u energičnoj, impresivnoj reimaginaciji koja originalni aranžman za četiri klavira prenosi u formu prilagođenu sekstetu sa četiri gitare i nudi izvanredan spoj minimalističke kompozicije i tehnički naprednog metala. Eastman je radio u standardnim štimovima – za razliku od velikog broja njujorških savremenika sa scene minimalizma – ali je korišćenjem većeg broja istih instrumenata koji sviraju jedan preko drugog, radeći identične tonove ili samo male varijacije u visini tona postizao akustičke efekte koji će slušaocu davati utisak da čuje mikrotonalne harmonije. Eastmanova ,,organska" struktura kompozicija je takođe reflektovana u Evil Nigger, sa postepenim zgušnjavanjem zvučnog programa gde se sve prethodno odsvirane teme akumuliraju a onda gradualno, jedna po jedna izbacuju iz kompozicije i mislim da niko koga zanima interakcija modernog metala sa avangardom dvadesetog veka ne treba da propusti ovaj izvrsni album. Stiže i vinil:
https://lesionsgraves.bandcamp.com/album/l-sions-graves-sextet-plays-julius-eastman