SVETI GEORGIJE UBIVA AZDAHU

[crippled_avenger]

,,Свети Георгије убива аждаху"
Крупни план за ратну драму
,,Свети Георгије убива аждаху", режија: Срђан Драгојевић, сценарио према истоименом позоришном комаду: Душан Ковачевић, улоге: Лазар Ристовски, Наташа Јањић, Милутин Милошевић, Предраг Васић, Зоран Цвијановић, Бојан Жировић, Борис Миливојевић, Бранислав Лечић... трајање: 120 минута, производња: Србија, 2009.

Предраг Васић као Ване сироче у филму ,,Свети Георгије убива аждаху" С. Драгојевића Чудна је ствар тај српски менталитет. Када окрене на добро, записао је недавно Душан Ковачевић – рађају се велики људи: научници, лекари, писци, песници. А када окрене на зло – проради неконтролисана срџба, ирационални инат и зли, пакосни, лажљиви језици, и све се стави у службу звану ,,у корист наше штете". У основи, о томе и јесте филм ,,Свети Георгије убива аждаху", за који је, према истоименом драмском комаду, сценарио написао Ковачевић, а режирао га Срђан Драгојевић.

Мало ко о томе уме да збори као Ковачевић, експерт за Србе и српски менталитет (према његовим сценаријима настала су нека од највећих антологијских дела југословенског и српског филма), да упре прстом у мане и мањкавости, у потенцијално зло што у човеку прикривено чучи, без цинизма, а са много духа да сачини (траги)комедију због које се сами себи слатко смејемо.

До комичног и смеха Ковачевић стиже чак и тамо где они нису очекивани или подразумевајући – у сериозној драми, готово античкој трагедији – што у својој бити и јесте ,,Свети Георгије убива аждаху". Ту узбудљиву, истиниту причу из праскозорја и самог почетка Првог светског рата, о оклеветаним мачванским сељацима осакаћеним претходним у балканским ратовима, што по казни бејаху мобилисани и одведени у прве борбене редове на Церу – и Ковачевић и редитељ Драгојевић причају кроз жанровску мешавину.

Трагични богаљи, ратни инвалиди, нису главни јунаци. Не. Они су у функцији античког хора који пружа корисне информације о спољашњим околностима главне драмске радње – љубавног троугла, о Србији у којој рат слови за пето годишње доба, о српском менталитету – и поганлуку и доброти.

Њихово трагично страданије, Драгојевић није умео, или није препознао да треба да искористи за катарзу. Таква прилика је отишла у неповрат. А била би то најмоћнија сцена његовог високостилизованог филма у којем је, додуше, показао широку редитељску ерудицију, посежући повремено и за цитатима из Кополине ,,Апокалипсе" (сцене шверца бродом преко Саве), или из филмова Серђа Леонеа (сцене сукобљавања главних јунака-супарника) и сл.

Ослонац у раскошним Булајићевим партизанским филмовима Драгојевић овога пута није тражио (као што је то чинио у ,,Лепим селима"). У ,,Аждахи", нарочито у сценама рата и ратовања, мало је тотала, вишеструких планова унутар кадра, јуриша и скупих ,,масовки". Уместо тога, Драгојевић се стилски опредељује за крупни план (доминира) који је, чињеница је, увек интимнији (и јефтинији), али не и довољан за посве успешну ратну мелодраму.

Срећом што је ту фантастична (и веома бројна) глумачка екипа. Опростиће ми и сценариста и редитељ, али ,,Свети Георгије убива аждаху", пре свега, припада њима, а они део те славе треба да поделе са директором фотографије Душаном Јоксимовићем (стално надмашује себе), монтажером Петром Марковићем (спасава и што се спасти не може), сценографом Миљеном Креком Кљаковићем (више је урадио него што се у филму види), костимографкињом Марином Меденицом, аутором маски Халидом Реџебашићем и дизајнером звука Светоликом Зајцом...

Они су ти због којих се са релативном лакоћом заборавља на повремену редитељеву неодлучност на коју ће страну, на уочавање да преферира сцене са пуцањем, разношењем у ваздух или сакаћењем, у односу на оне у којима треба да се развије каква танана емоција или крхко људско стање. На пропуштање шансе да се још боље профитира од (у филму) констатованих екстрема – да смо ми као народ способни да видимо или само блато или звезде, а никако да погледамо право испред себе – у будућност...

Но, шта је ту је. Рекох већ да је главни елемент овог филма погибељан љубавни троугао, који чине Гаврило – младић обогаљен у претходним ратовима, Катарина – градска девојка која долази у село због њега, а удаје се за Ђорђа – локалног жандара чија опсесивна љубав допушта ама баш све, чак и прељубу, у то доба незамисливу.

Као Ђорђе, Лазар Ристовски је подарио своју до сада најбољу драмску улогу на великом платну. Његов лик као да не припада овом времену и простору. Он јесте и антички јунак и бог трпљења и ратни херој и патриота и човек испред свог времена, али и достојанствени заробљеник неузвраћене љубави. Хрватска глумица Наташа Јањић као Катарина је етерична, а моћна. Прави одабир за улогу модерне, образоване жене, са еротском али и менталном снагом, погубном за два снажна мушкарца. Ђорђев антагониста Гаврило, у тумачењу Милутина Милошевића, сведен је на праву меру с обзиром на диспропорцију између глумчеве наочите физичке појаве и његовог искуства.

Блистава звезда међу звездама је, од стране редитеља максимално искоришћени, малени Предраг Васић као Ване сироче, невини сведок свих догађаја у филму (чак и указивања Светог Георгија на небу), на чијем се лицу огледа сва трагика српског страдања у 20. веку.

Када погледате ,,Аждаху", биће вам јасно и зашто Бранислав Лечић као капетан Тасић диже адреналин и филму и публици, зашто је сада Миле Вуковић Зорана Цвијановића другачији (играо је исти лик и у представи), каква је душа од човека Жоја рибар Бојана Жировића, и како су колоритни и потребни, свако у својој улози: С. Милетић, С. Нинковић, Б. Миливојевић, М. Андрејевић, С. Тимаров, Г. Јевтић, Љ. Бандовић, Б. Зеремски, М. Предић... Бора Тодоровић или Милена Дравић... Глумаца je овом филму више од 80...


Дубравка Лакић
[објављено: 13/03/2009]

[Kunac]

Блистава звезда међу звездама је, од стране редитеља максимално искоришћени, малени Предраг Васић као Ване сироче, невини сведок свих догађаја у филму (чак и указивања Светог Георгија на небу), на чијем се лицу огледа сва трагика српског страдања у 20. веку.

Cripp, ti napisa da siroče ne valja... Kome da verujemo? Tebi ili Dudi?

[crippled_avenger]

Veruj Dudi, naravno, ipak ona piše u Politici.

Isto tako i mrkoyu se dete dopalo tako da sam izgleda ja hejter.

[Ghoul]

Veruj Dudi, naravno, ipak ona piše u Politici.

Isto tako i mrkoyu se dete dopalo tako da sam izgleda ja hejter.

to je neka uzajamna surevnjivost između dece-glumaca.
verovatno profesionalna deformacija.

[crippled_avenger]

Evo, uskoro ćeš pogledati film pa ćeš nam reći.

[Meho Krljic]

Ali Gul mrzi svu decu bez razlke, tako da ne znam koliko je njegova tu bitna.

[EKSTREMISTA]

Osvetnikova recenzija a bogami i Žikina su potvrdile moje crne slutnje iznete na prethodnoj strani posle odgledanog trejlera.
Zašto me ovo nije iznenadilo:

Žika KIšobranac
..ipak, i pored lepog prikaza rovova (mada loših eksplozija), smeta mi potreba za revizijom mita o srpskim ratnicima u prvom svetskom ratu. ja sam želeo 1000 stepeni patriotizma, jednu velelepnu nacionalnu patetiku, a ne mudrovanje staraca kako su ratovi loši i kako su srbi glup narod koji samo ratuje, "i tako kroz čitav 20-ti vek", kako nepravilno piše pre odjavne špice. stvarno mi je bilo naporno to mudrijašenje i potreba da filmovi budu tumači nacionalne istorije i da nam prodaju muda za bubrege.

da ne pričam o scenama sa gavrilom principom. šta će to u filmu sem da nas posoli još kojim zrnom "pameti" i kaže kako je princip bio smotani šiljokuran koji ništa nije razumeo i uvalio je zemlju u govna - srbi su hteli da oslobađaju "braću" hrvate od austrougara, a najebali su i izginuli.

Jel bar Janjićka pokazala neki atribut zbog kojih smo poštovali   njene starije koleginice iz lijepe njihove?

[crippled_avenger]

Pazi, dobra je za po kući, ali definitvno nije neki seks simbol, ako to očekuješ. Na sve to, govori srpski tako da je lišena akcenta koji je ionako oduvek bio glavni hook kod nji'ovih riba.

[crippled_avenger]

Inače, da, vidi se full frontal.

[Kunac]

Inače, da, vidi se full frontal.

Da li se tepih slaze sa zavesama????

[Ghoul]

Ali Gul mrzi svu decu bez razlke, tako da ne znam koliko je njegova tu bitna.

ma volim ja decu... ali ne u svojoj kući!
(suviše sam veliki rodoljub za to!)

a loš hajp GEORGIJA mi je ubio žurbu za gledanjem, pa ću bar još do ponedeljka da uživam u AFTERGLOWU od gledanja PORNO BANDE, a onda se možda rešim i na to iskustvo.
žikino poređenje sa BELLE EPOQUE je zaista vrlo zloslutno: tu tvorevinu sam morao da napustim posle sat vremena torture (šta ću kad slabo podnosim BOL)!

[mac]

A da ga nanosiš, to umeš... Kako si samo ozlojedio onog NIN-ovog kritičara, kad je morao da ti se obraća...

[Ghoul]

pa, budući da je dragojević pretio nekim kritičarima (čija imena nećemo otkriti) da će da im lomi noge za negativne kritike, možda je i bolje da ovaj film sasvim zaobiđem i tako ne padnem u iskušenje da bilo šta loše o njemu kažem.

[Джон Рейнольдс]

pa, budući da je dragojević pretio nekim kritičarima (čija imena nećemo otkriti) da će da im lomi noge za negativne kritike, možda je i bolje da ovaj film sasvim zaobiđem i tako ne padnem u iskušenje da bilo šta loše o njemu kažem.

A tebi, inače, dosad nikad nisu pretili batinama?

Ili...  

Misliš da je Dragojević jači igrač od jedva punoletnih pisaca epske fantastike?

[Ghoul]

ta vrsta reakcija da se očekivati od dečurlije, ali poslednjih dana počeli su i neki matori konji, who should know better, da mi prete nasiljem, tako da moram pažljivije da sebi stvaram neprijatelje.

[crippled_avenger]

GEORGIJE neće pomračiti afterglow posle gledanja BANDE iz prostog razloga što pre svega GEORGIJE zaista ni u jednom smislu nije relevantan film, što je za Srđanov opus prilično neverovatno. Ljudi u priličnoj meri nisu voleli A2 (koji je po meni njegov najautorskiji film jer je prilično oslobođen društvenih uticaja koji su činili Slobu i ostale ko-autorima LEPIH SELA i RANA) ali taj film je proizvodio reakciju. U najmanju ruku ljudi su ga strasno mrzeli.

GEORGIJE ne može da izazove ni tu reakciju. To je jedan srpski film, koji taman kad treba da sklizne u totalnu srpsku budalaštinu, zainteresuje nekim detaljem u kadru, nekom interesantnom radnjom, i onda kao da mu se puls malo mrdne pa onda opet flatlinuje, i tako 120 minuta.

Međutim, postojnje BANDE ovom misstepu daje jednu posebnu konotaciju koja je vrlo zanimljiva. Naime, u trenutku kada se pojavljuje jedan tako moćan nezavisni film, mi u isto vreme imamo jedan film koji bi se mogao uslovno rečeno smatrati "državnim", iako on u suštini osim vida finansiranja zapravo nije državni, čak nema ni neku naročitu patriotsku funkciju, eventualno ima značaj kao ekranizacija klasične drame (što BTW samo govori o slabosti države koja ni ne zna šta finansira). Ovo deluje kao bizarna koincidencija.

Naročito ako imamo na umu da se RANE i LEPA SELA regularno pojavljuju kao refrence u kritikama BANDE.

Ja moram da priznam, osećam čak neku vrstu bizarne radoznalosti, da li će neke generacije kritičara koje dođu posle nas biti sklone da otkriju neku zanemarenu vrednost u ovom filmu kao što mi otkrivamo u partizanskim filmovima. Ne znam, ja se zaista nadam da sam nepristrasan, jer u principu ja volim spektakle, daleko sam od nekog isključivog ljuibitelja alternativnog filma. Ne bih voleo da budem kao ekipa iz Crnog talasa koja je otpisala mnoge odlične reditelje koji su radili pre njih. Naravno, Srđan je i dalje jedan od retkih koji u ovoj zemlji zaista pokušava da uradi nešto dobro u domenu mejnstrim filma, ne mislim da je ovo naslov koji previše krnji tu poziciju, ali počinjem da osećam otpor sličan onome koji su imala stariji reditelji & kritičari prema NERETVI (danas se ispostavilo da je nezaslužen). Ali, meni ovo zaista ne deluje kao rehabilitivan film.

Međutim, ja se nadam da će upravo BANDA blagotvorno uticati na Srđana, uz mlak odjek GEORGIJA, da se vrati onome što je bila izvorna ideja. Ipak, zapravo Srđan je 2005. praktično prvi imao projekat o porno industriji i njenom spletu sa politikom, vrlo edgy, vrlo provokativan, sa kojim je nailazio na dosta prepreka, i za koji mislim da u suštini nije obesmišljen ni BANDOM ni SRPSKIM FILMOM i da su ti filmovi vrlo komplementarni.

[Kunac]

Eto, pade i Georgije... Tj. odgledao sam ga juče u Tucku. Velika Marilyn MOnroe sala je bila prilično puna, a radilo se od jednoj od ranijih projekcija. Ljudi su gledali, reagovali --- mislim da u većinski uživali. Biće ovo gledan naslov, ubeđen sam u to.

No, da krenemo sa osvrtom na petu  bioskopsku avanturu Srđana Drgojevića (ili, kako je na špici, u više navrata, krajnje nepismeno napisano Srdjan).

Ono što mi je prvo "zapalo u oko" jeste činjenica da je nemoguće da je ovo Srđanovo čedo koštalo 7 miliona evra. Film ima sjanu fotografiju i rađen je sa odličnom kamerom (tj, izgleda svetski), ali sve ostalo je na previše skromno da bi film koštao onoliko koliko su rekli da je koštao. Gde su nestali novci? Nemam pojma i ne bih se u ovom trenutku špekulisao, ali pretpostavljam da ima istine u tračevima koji kruže gradom.

Što se filma tiče - on je podnošljiv, čak i pristojan. Ništa spektakularno, doduše, bez obzira na obećanja, više jedna kamerna priča sa ljubavnim trouglom kao pokretačkim motorom.
Poređenje sa Ognjenkom se nameće kao neminovno. Za razliku od nje, Georgije je ujednačeniji, nema onaj ozbiljan pad posle prve polovine --- ali i ne dostiže pokrpske visove. Kada bi se potuki, Ognjenka bi dobila --- pod uslovom da sam ja sudija, naravno. Wink

Glumci su u Georgiju začuđujuće solidni, praktično nema slabe karike, a prijatno iznenađuju čak i neki za koje sam veorovao da se neće proslaviti (Goran Jevtić i Srđan Timarov, na primer). Lazar Ristovski se odlično kontroliše, ne preteruje, pa uspeva da ostvari verovatno najbolju ulogu u karijeri. Pojačanje u vidu "mačvanske purgerke" Nataše Janjić je više nego dobrodošlo. Moglo se još malo poraditi na njenom liku, ali i ovako kako je - dobro je. Njena Katarina je poput cveta u blatu, gorda i svojeglava, puši, slika i šeta se po selu u gaćama a tu je i pomenuti full frontal kojim smo počaščeni na samom početku (pošto Janjićka u filmu glumi prirodnu riđokosu, veliki je propust što kosa i "privatni delovi" nisu bolje utonirani, to odvlači pažnji u narušava filmsku magiju). Milutin Milošević je... Pa, to je teško proceniti. Naime, glas u filmu nije njegov. Fizički, Milošević je dobar izbor, ali nije lako dati sud o nečijoj glumi samo na osnovu vizuelnog dela. Ipak, nije Gavrilo neka giallo epizodstkinja koju juri ubica sa isukanim nožem, on je jedan od 3 glavna lika u filmu, nije Geogije nemi film. Nah je odlično uređen, svaka čast toncima, funkcionalan je, ali... Nije to - to.

Film je daleko od savršenog, nešto definitivno nije u redu sa njim. S jedne strane - ima viška, s druge - čini se da neki delovi nedostaju. Neki rezovi su baš čudni, potpuno neodgovarajuči, to su zaista mogli da izbegnu. Zbog toga, nije uvek najsanije šta se u filmu događa, priča deluje sklepamno i isprekidano - a to od Dragojevića nisam očekivao. Ipak je on čovek koji ima veliko iskustvo. Ne znam šta mu je to trebalo.

[Tex Murphy]

Ako sam dobro razumio, u filmu ima neki full frontal? Hm, to onda možda i vrijedi pogledati.

[Kunac]

Ako sam dobro razumio, u filmu ima neki full frontal? Hm, to onda možda i vrijedi pogledati.

Ima, ima... I to pri samom početku::: i naslikan i "uživo".

[crippled_avenger]

Očekivao sam da će Ghoul da pokrene jedno od najzanimljivijih pitanja za ljubitelje žanra kod nas, ili neko ko je fan SFXa i makeupa, međutim pošto se niko ne javlja moraću ja.

Dakle, makeup na filmu je radio legendarni Halid Redžebašić. Od VEĆ VIĐENOG i IGMANSKOG MARŠA do mnogih koprodukcija, Halid je bio Lakobrija pre Lakobrije.

On danas ima 75 godina ali je i dalje aktivan. Nešto je sporiji ali i dalje važi za pefekcionistu.

Ono što je posebno ludilo vezano za Halida jeste to da su njemu neki rođaci ubijeni u Omarskoj i da kada je sniman GEORGIJE u Omarskoj nije želeo da ulazi u zgradu gde je bila centrala logora nego je jeo sendviče van dok je ekipa jela u trpezariji ručak. Isto tako, tokom snimanja u Republici Srpskoj, neki članovi ekipe su mu u šali govorili "da se pazi", jer nisu znali da je imao ovo real life iskustvo. Naravno, posle su mu se izvinili i sve je bilo kako treba.

[Ghoul]

ne mogu da pokrećem pitanje kad nisam gledo film, a i kad ga pogledam, opet nisam nadležan da sudim šta je tu čije, tj šta je radio halid (ako je išta radio, ili je samo bio 'supervizor' kao dick smith u poznijim svojim danima) a šta miki i njegovi lakobrijači. a, na žalost, nisam siguran da ćemo mnogo čuti i od mikija, bar ne javno, pošto je on sada profi i ne ide da javno iznosi tajne zanata i saradnje sa halidom.

nego, vi koji ste gledali film: ima li tako nekih žešćih i spektakularnijih efx maske, negih grdnih crevišta, leševa, nakaza, splattera...?

[Kunac]

Hajde da odgovorim, nešto sam dobre volje...

Nema u filmu ničega interesantnog za splatteraše. Poneko dobije metak u vuglu, ali onako na finjaka. Svi oni silni leševi konja i vojnika --- gotovo potpuno protraćeni. It's a dirty shame. Miki Krstović ima ozbiljnu masku koja prekriva pola lica, ostali SFX efekti --- ničevo. Ili gotovo pa nič.

(Ima jedan kadar iz 'tičije perspektive u kome se vidi jedan-dva razdrozgana vojnika, ali to je na sekund-dva i ne preterano memorabilno.)

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a Timarov redi svinju, čisti utrobu, na lakat navija creva, potom u cilju pretnje istim tim crevima pokuša da zadavi švalerastog kljakavca Borisa Milivojevića... nadam se da cu ta creva, a i guda, Lakobrijin efekat...

[Kunac]

...a Timarov redi svinju, čisti utrobu, na lakat navija creva, potom u cilju pretnje istim tim crevima pokuša da zadavi švalerastog kljakavca Borisa Milivojevića... nadam se da cu ta creva, a i guda, Lakobrijin efekat...

Da, tačno. Ipak ima gora. A i posveta Trećoj majci.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...nenamerna, naravno!

[Kunac]

...nenamerna, naravno!

Sada ćeš mi još reći i da je posveta Ringu nenamerna!?!?!?!

[Ghoul]

znači, i halid & lakobrija prošli slično ko kreka: džaba poso kad se na filmu ne vidi?
e, jebaga!
a baš sam se radovao onim grdnim mrcinama, ljuckim kao i konjskim!

[crippled_avenger]

Ima ona amputacija jedna, nije kao kod Balabanova, ali deluje OK premda je iz daljine.

[Kunac]

Ima i na samom početku oo grupno obogaljivanje, ali sve je to previše "suvo" i dezorganizovavano.

[crippled_avenger]

Solidno otvaranje

29 231 gledalac.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

SRPSKA napredna stranka u ponedeljak je osudila film "Sveti Georgije ubiva aždahu", koji je po scenariju Dušana Kovačevića režirao Srđan Dragojević. Potpredsednik odbora za kulturu SNS Radoslav Pavlović (dramski pisac, autor "Šovinističke farse") na konferenciji za novinare ocenio je da je država Srbija u filmu "Sveti Georgije ubiva aždahu" finansirala falsifikat o vlastitoj istoriji.
- Priča o tome da Vrhovna komanda Srbije naređuje mobilizaciju invalida... slepe, grbave, ljude sa raznim fizičkim manama, i da ih šalje na prvu liniju fronta, jednostavno nije istina i reč je o teškom istorijskom falsifikatu - rekao je Pavlović.
On je dodao da su u filmu prikazani i drugi falsifikati kao što je onaj da je bitka na Ceru bila rovovska, ili da su ranjeni invalidi upućivani na front. Prema njegovim rečima, čitava ova stvar na loš način govori o našim precima, zlonamerno loše interpretira istorijske činjenice i izvodi na stub srama ljude koji su vodili Prvi svetski rat.
Film "Sveti Georgije ubiva aždahu" premijerno je prikazan 11. marta u velikoj dvorani Sava centra u Beogradu. Ovaj film objedinjuje ratnu melodramu iz vremena Prvog svetskog rata, ljubavnu priču i crnohumorni prikaz srpskog mentaliteta.
U velikoj glumačkoj ekipi glavne uloge igraju Lazar Ristovski, Nataša Janjić i Milutin Milošević. Produkciono ambiciozan projekat, sa budžetom od 4,5 miliona evra, realizovalo je više od 1.000 ljudi. Snimanje je trajalo 90 radnih dana, tokom 2007. godine, na lokacijama u Srbiji, Republici Srpskoj i Bugarskoj. Kao producenti potpisani su Dušan Kovačević, Lazar Ristovski, Srđan Dragojević, Biljana Prvanović, Zoran Cvijanović i Milko Josifov.

KOVAČEVIĆ: KAO NAPADI NA CRNI TALAS
IZ proglasa pionira Srpske napredne stranke, nalik na komunističke napade na
crni talas, očigledno je kojim putem ta stranka napreduje, pa bi se mogla čitati i kao Srpska nazadna stranka. A inače, što se tiče tog dečaka, tog njihovog pionira, zaduženog za moj život a ne rad, čudi me da su mu poverili tako odgovorno mesto. Možda ih je zavarala činjenica što je taj mladi čovek upisan u Ginisovu knjigu kao najglavatiji čovek Evrope. Međutim, očigledno je da taj fenomen volumena lobanje nema nikakve veze sa sadržajem iste. Mislim da bi naprednjaci ubuduće morali više da veruju onome šta je čovek uradio a ne kako izgleda.
Taj komad sam napisao pre 27 godina, izveden je 1985. u Atelju 212, igran 15 godina u Ateljeu, igran od Banjaluke do Atine, u još deset pozorišta. Dobio je sve Sterijine nagrade na onim velikim Sterijinim igrama, televizija RTS ga prikazala nekoliko puta kao snimak pozorišne predstave, što znači da je taj komad i ta priča u opticaju 25 godina i sad su se naprednjaci setili da posle 25 godina i milionskog gledališta koje ga je videlo, što u pozorištu, što na TV, pokrenu priču o autentičnosti drame koju ja inače imam u autentičnom, izvornom obliku, zapisanu na staroj kasetofonskoj traci koju sam zbog mogućnosti brisanja prebacio na CD. Za to što oni pričaju da nije tačno, pozivajući se na opšta mesta, ja imam materijlne dokaze da je sve tačno.

DRAGOJEVIĆ: DOBRA REKLAMA
MOJE mišljenje povodom ove izjave je da glupost, istina retko, može da bude i korisna. Svakako da je ovo vrlo dobra reklama za naš film. Što se tiče istorijskog falsifikata, ovu dramu je videlo nekoliko stotina hiljada ljudi tokom dvadesetogodišnjeg prikazivanja u Beogradu i Novom Sadu. Nikada niko nije spomenuo reč falsifikat, a teško da možemo da suočimo Laletovog i Duškovog dedu, pošto su obojica na boljem mestu nego što je ovo gde smo mi.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

RAT OKO "AŽDAHE"!

Srpska napredna stranka tvrdi da su autori filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" falsifikovali istoriju, dramski pisac Dušan Kovačević poručuje im da ponekad odu u pozorište

Predstavnici Srpske napredne stranke (SNS) optužili su juče prethodnu i sadašnju vladu Srbije što je finansiranjem filma ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" podržala falsifikovanje istorijskih činjenica i na taj način direktno ugrozila istoriju i kulturu srpskog naroda.



Predsednik odbora za kulturu SNS-a Bratislav Petković demantovao je na konferenciji za novinare tvrdnju s početka filma ,,Sveti Georgije" da je reč o istinitom događaju i da se mobilizacija slepih ljudi i invalida nikada nije dogodila.

- Mnoge činjenice u filmu su iskrivljene. I pored toga što postoji umetnička istina, u ovom slučaju nije reč o tome. Problem je što se cela stvar kojom se stvara loša slika o svima nama finansira državnim novcem - kazao je Petković.

Petković je podsetio na činjenicu da ranjenici nisu zadržali Peti korpus austrijske vojske, već kombinovani puk prekobrojnih, u kojima je bio i njegov deda.

- Ne stoji priča da je Vrhovna komanda odlučila da mobiliše slepe i grbave ljude i šalje ih na prvu liniju fronta - rekao je on.

Zamenik tog odbora Radoslav Pavlović je kao falsifikat naveo to što se na Ceru, kao što film prikazuje, nije vodila rovovska bitka i što vrhovna komanda nije naredila mobilizaciju invalida, slepih i grbavih da bi ih slala na prvu liniju fronta i pucala im u leđa.

- Čitava stvar na loš način govori o našim precima, zlonamerno loše interpretira činjenice i iznosi na stub srama ljude koji su vodili rat, a sve to ne bi bilo strašno da država sa svoje dve vlade, Koštuničinom i sadašnjom, ne finansira falsifikat vlastite istorije - kazao je on.


Jedan od najuspešnijih srpskih dramskih pisaca, autor ,,Aždahe" Dušan Kovačević, uz osmeh kaže da ne može da veruje da neko posle 27 godina, otkako je napisana drama, ima primedbi na njenu poruku.

- Komad ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" igran je više od petnaest godina na sceni Ateljea 212 i Narodnog pozorišta - kaže Kovačević za Press. - Prosto mi je neverovatno da se gospoda bivši radikali tek sada upoznaju s njim, što znači da baš ne mogu da se pohvale posetama pozorištu. Dobri su, šta da kažem, kasne samo pola veka, a i mi s njima - rekao je jedan od naših najznačajnijih scenarista.

30.000 gledalaca za četiri dana

Film ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" izazvao je nepodeljenu pažnju javnosti. Reditelj filma Srđan Dragojević za Press kaže da nema precizne podatke o gledanosti njegovog poslednjeg filma, ali ističe da je prezadovoljan njegovom gledanošću.

- Nisam siguran koje cifre su u pitanju, imam neke podatke za Beograd, ali ne znam za provinciju i Banjaluku. U svakom slučaju, gledanost je mnogo iznad očekivanja. Samo premijerne projekcije gledalo je šest hiljada ljudi - zaključio je Dragojević.

Iz distributerske kuće ,,Sinears" takođe kažu da su više nego zadovoljni gledanošću.

- Za četiri dana, koliko se ,,Aždaha" prikazuje, film je videlo više od 30.000 gledalaca - rekli su za Press u ovoj distributerskoj kući.

[Tex Murphy]

što znači da baš ne mogu da se pohvale posetama pozorištu

Aha, i? To treba nešto da znači? Ko ne ide u pozorište, taj je nazadni primitivac, right? You suck ASS, Dušane Kovačeviću!
(Ovim ne ulazim u raspravu o samom filmu, jer smatram da je istorijska (ne)autentičnost potpuno ortogonalna na kvalitet.)

[crippled_avenger]

Opa, vratio se beef između Duška i Laleta i to with a vengeance.

Nego jel Bratislav Petković iz SNS zapravo THE Bratislav Petković, pozorišni reditzelj i vlasnik Muzeja automobila?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...just right!

Mene je disput Kovačevića i Pavlovića tokom devedestih neizmerno zabavljao. Pokojni Ćuruvija im je najmanje jednom mesečno ustupao središnje stranice Nedeljnog telegrafa da izliju žuč, bilo je tu sjajnih trenutaka - pomionjanja hašiša, nekrofilskog silovanja Isidore Sekulić, optužbi za incest, pretnji analnim seksom na okretnici na Slaviji (kraj seni Dimitrija Tucovića) tokom špica...najbolja medijska svađa ikada!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

.. a u naprednjake se upisao i ranjeni orao himself - Ivan Bosiljčić.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

.. a u naprednjake se upisao i ranjeni orao himself - Ivan Bosiljčić.

[Savajat Erp]

Ljudi u priličnoj meri nisu voleli A2 (koji je po meni njegov najautorskiji film jer je prilično oslobođen društvenih uticaja koji su činili Slobu i ostale ko-autorima LEPIH SELA i RANA) ali taj film je proizvodio reakciju.

Најауторскији? Па можда је ослобођен слобо-друштвених утицаја, али да ли је неко гледао америчку комедију из осамдесетих Руке к себи она је малолетна?(овако су га чини ми се наши превели)? Е, па, А2 је малтене rip off овог филма, рекао бих бар 40%.

[crippled_avenger]

A evo sudbine finskog GEORGIJA...

Story  

Renny Harlin's Finnish biopic Mannerheim delayed due to financing
Jorn Rossing Jensen in Scandinavia
16 Mar 2009 14:10

 

Finnish Hollywood director Renny Harlin's comeback to local filmmaking, the $12.6m (Euros 10m) Mannerheim, which was scheduled to have its world première in Helsinki on Jan 15 next year, has been delayed and is now expected to open during the autumn 2010.

The biopic of Finnish historical legend Carl Gustaf Emil Mannerheim was due to start shooting March 9 in Finland, Lithuania, Poland and Russia, but Solar Films producers Markus Selin and Jukka Helle had counted on  additional financing which failed to materialise.

"We will certainly finalise the budget, but it will take some time, and when everything is ready, we will still need three or four weeks for preparations. By then the snow will have melted," explained Selin, who has been working on the project for 10 years.

Scripted by Heikki Vihinen and Marko Leino, Mannerheim – the largest feature film project staged in Finland so far – will be preceded by a novel about Finland's national father figure, written by Finnish author Hannu Raittala and largely based on Vihinen and Laino's screenplay.

Starring Finnish actor Mikko Nousiainen, the film depicts the life of the Swedish-speaking nobleman, who served the Russian Tsar, before he returned to Finland in 1917, later to be  president. The Finnish Film Foundation has chipped in $566,000 (Euros 450,000) for the production.

The winter shooting planned for this spring will now take place next winter. Solar Films has collaborated with Finland's Champion of Liberty Association to package which will be domestically released by Solar co-owner, Nordisk Film, with TrustNordisk in charge of international sales.

Harlin, who was in Helsinki to discuss to discuss the new timetable, left for the US today (March 16) to promote his latest Hollywood movie, 12 Rounds, which Fox will release. His previous credits include Die Hard 2: Die Harder, Cliffhanger, Cutthroat Island and The Long Kiss Goodbye

[Kunac]

Na IMDb-u lepo piše da je MNA2 rimejk filma She's Out of Control (1989) s obrazloženjem - the same plot, characters and situations. Zašto kriti? Nadam se samo da su origilnalni scenaristi obeštećeni.

[Ghoul]

Na IMDb-u lepo piše da je MNA2 rimejk filma She's Out of Control (1989) s obrazloženjem - the same plot, characters and situations. Zašto kriti?

zar nije pravilo da takve stvari stoje na ŠPICI 'rimejka' a ne na IMDB-u i sl. mestima?

[crippled_avenger]

Srđan veruje u vizantijski princip anonimnosti.

[Ghoul]

pu, majku mu: ovo ko da su pravili bosanci, a ne srbi!
(mora da je to uticaj bosanskih srba: poprimili!)

naime, ovo je jedno nesnosno plačipičkasto intonirano struganje u ćemane koje je promašeno i pogrešno i na emotivnom i na idejnom planu - ne samo što je fejk, nego je i štetan, zloguki fejk.

ti naši siroti pradedovi nisu ovo zaslužili - mada, zloslutim, ovo jeste film po meri nas, njihovih praunuka.

PS: dete je užasno loše.

ocena: 2+

(pisaću širi rivju ovih dana...)

[crippled_avenger]

Sumnjao si kada sam rekao da dete nema pojma... A sada...

[Ghoul]

ja nikada nisam robovao predrasudama.

pop je pop, bob je bob, i tu nema laži ni prevare.

dete je loše, tu nema zbora.

[Kunac]

Sve sam junak do junaka. Okomili se na dete, nejač. Pa još i siroče. C-c-c-c...

[cutter]

Još malo...

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Kad-naprednjaci-ubivaju-azdahu.sr.html

Tizer:

јавност Србије треба да поверује да су наше прабабе биле лошег морала

[EKSTREMISTA]

Аждаха убива Ковачевића и Драгојевића        
Миодраг Зарковић    
понедељак, 16. март 2009

Тог трагичног 16. фебруара 2001. године Душан Ковачевић радио је нешто што баш и не воли – давао интервју – а Фљорим Ејупи радио је нешто што највише воли – постављеним експлозивом код Подујева је дигао у ваздух српски аутобус и побио 12 путника.

Чим је вест о Ејупијевом злочину стигла до њега, Ковачевић је љубазно затражио од новинара са којим је разговарао, моје маленкости, да интервју наставимо сутрадан, јер више није могао да се сконцентрише на изјаве. Када смо се дан касније поново нашли, заједнички смо, у паузама интервјуа, замерали тада свежој ДОС-овској власти што макар не организује демонстрације широм Србије против албанског терора на Космету. Ковачевић ми је рекао да је, онако незванично, неким министрима из кабинета Зорана Ђинђића чак и предложио да подигну народ на ноге, али да су му ови одговорили како би то било контрапродуктивно, јер би се у маси сигурно нашле и присталице свргнутог Слободана Милошевића. Транспаренте који би величали бивши режим, пренели су министри Ковачевићу своје уверење, западни медији искористили би да покажу како се Срби још нису одрекли Милошевића, па је идеја о протесту одбачена у самом старту. И Ковачевић и ја згрозили смо се над тако малодушним оправдањем, жалећи што ће још један злочин Тачијевих следбеника проћи без икакве реакције из Србије...

Трагичног 13. марта 2009. године, Фљорим Ејупи ослобођен је било какве одговорности за убиство 12 недужних српских држављана, пошто је Еулекс поништио претходну пресуду Унмика којом је Ејупи био осуђен на 40 година робије. А ја сам одгледао ,,Свети Георгије убива аждаху", филм Срђана Драгојевића по сценарију Душана Ковачевића. Када сам изашао из сале, сазнао сам за одлуку Већа Врховног суда Еулекса. Неминовно, још једном су ми се утисци о ономе што ми Душан Ковачевић поручује, овог пута преко ,,Светог Георгија", а не у ћаскању (нисмо се ни видели ни чули после поменутог интервјуа од пре осам година), испреплетали са утисцима о злоделима Фљорима Ејупија и свих који му у њима помажу.

Шта ће Србима светло?!

Порука коју шаље ,,Свети Георгије" није тешка за разазнати. То је, уосталом, једна од сјајних особина Ковачевића као писца – никада своје мисли није камуфлирао бесмисленим фантазмагоријама, карактеристичним за ауторе који нису сигурни у свој нараторски таленат. Ковачевићева проза увек је била питка, једноставна, лако сварљива и погодна за конзумацију, а опет снажна, продорна, вишеслојна и утицајна. Када се ругао комунистичком једноумљу и параноји коју је оно производило код обичних људи, Ковачевић је то учинио управо кроз лик обичног човека, Илије Чворовића, тужног јунака ,,Балканског шпијуна". Када је хтео да покаже како су службеници тоталитарног социјалистичког режима паралелно са туђим разарали и своје животе, смислио је ,,Професионалца" и Луку Лабана – безбедњака који се у позним годинама суочава са свим оним што је уништио зарад служења ,,вишим интересима". Желећи да упозори шта се све може догодити после смрти Пантелије/Тита, кад на слободу буду пуштене силне фрустрације које је Титов режим хранио својом суровошћу, прерадио је позоришни комад ,,Маратонци трче почасни круг" у филмски сценарио, на основу којег је Слободан Шијан снимио култно дело за све узрасте – лако је у преображају Мирка Топаловића, из затупастог наследника породичног гробарског бизниса у ,,алфа насилника", препознати ликове који су предводили крвави распад СФРЈ, а који су се појавили годинама после ,,Маратонаца".

Једнако је директан Ковачевић и у ,,Светом Георгију", када поручује да су Срби сами криви што већ 100 година тумарају по мраку. Филм почиње обраћањем Алексе Вуковића сирочету Манету, у којем тврди да Срби и нису заслужили светло (јер непрестано псују Сунце), а завршава се реченицом самог сирочета Манета: ,,Мене је деда научио да ходам по мраку", после које се појављује натпис: ,,И тако кроз цео 20. век". Између ове две сцене, Ковачевић и режисер Срђан Драгојевић сместили су две трагедије: једну љубавну, која је наизглед потпуно небитна за идеолошку димензију филма, а која је везана за љубавни троугао састављен од Ђорђа Џандара, његове жене Катарине и њеног љубавника Гаврила Вуковића; другу војничку, базирану на, како се тврди почетком филма, истинитом догађају, када је група војника мачванског одреда за време Церске битке захтевала од Врховне команде да мобилише и оне војно непособне из њиховог села, јер су до ровова допрле гласине да се ти ,,шкартови" мотају око жена којима су мужеви послати на фронт...

Није ни прва трагедија без идеолошких опсервација, јер Катарина, заљубљена у једног човека, чије дете носи у утроби, а удата за другог, у неколико наврата бесни што овдашњи мушкарци ,,само знају да праве децу и гину" и што им је рат ,,једина светиња". Ипак, много упечатљивије је наравоученије изречено војничком трагедијом, а које се може доживети само на један начин: да су Срби све трагедије које су их снашле у прошлом веку сами на себе навукли.

Како, иначе, другачије схватити лик капетана Тасића! Када се први пут појави на платну, Тасић држи говор о поганој аустријској пропаганди по којој Србија заслужује челично купање. Недуго затим, међутим, тај исти Тасић, противно наређењу Врховне команде, намерава да и себе и све своје људе поведе у самоубилачку мисију, а у томе га спречава управо аустријски челик, тачније граната која га разноси (што је призор који један од војника пропрати речима ,,Хвала ти, Свети Георгије", из чега малтене произилази да је лично Свети Георгије нациљао аустријски пројектил на помахниталог српског официра).

Пре него што је погинуо, Тасић је стрељао Баћу, свог војника који је дезертирао, тачније напустио положај и похитао ка селу не би ли се обрачунао са комшијом за кога је чуо да му се мота око жене. Када патрола врати Баћу на фронт, Тасић га пита да ли је пресудио комшији, а када му овај каже да није стигао јер га је патрола пресрела пред селом, капетан себи у браду прогунђа ,,Штета" и затим нареди погубљење дезертера. Док га изводе пред стрељачки вод, Баћа урла на власти (ваљда) што су увек имале разумевања за земљу а никада за његову кућу, и у смрт одлази наглас псујући земљу! Небојша Миленковић, аутор већ чувене енциклопедије небулоза ,,Нек не цвета хиљаду светова", свакако ће бити задовољан овом потресном сценом, због које његов сан о држави у којој је појединац битнији од нације делује као једина алтернатива српском националном сну који разара појединце.

Па и сама основа филма, прича о регрутима који су петицијом натерали команду да мобилише инвалиде да би потом и једни и други страдали, води ка закључку да Срби који ратују увек у пропаст повлаче и оне који не ратују. И тако кроз цео 20. век...

Чанкова подршка

Истини за вољу, ауторски тандем Ковачевић-Драгојевић није штедео ни остале учеснике српске вековне трагедије. Тако, на пример, учитеља Мићуна, једног од накнадно мобилисаних инвалида, убијају хрватски војници управо док он на првој борбеној линији велича јужнословенско јединство. А аустријске гранате, осим помахниталог Тасића, погађају и недужни ,,шкарт". Али, остаје чињеница да инвалиди не би ни доспели под бомбе, или пред хрватске цеви, да их њихови земљаци нису натерали на фронт.

Та трагична епизода Церске битке, чију је историјску истинитост Ковачевић вероватно ваљано утврдио, свакако представља раскошан драматуршки оквир. Да су је аутори обрадили као психолошко-социолошку студију о универзалном лудилу ратовања, била би далеко боље искоришћена. Чак и да су је истакли као пример цинкарошког у менталитету нашег народа, ,,Свети Георгије" могао би да се посматра као увек добродошло самопреиспитивање. Ни Драгојевићу ни Ковачевићу то никако не би био први пут да неке колективне особине Срба отворено критикују, а да сами Срби, тј. публика, ту критику схвате као добронамерну и опомињућу. Али, они су је овде представили као нешто што узрокује наше националне патње, као нешто што објашњава сву модерну српску трагику. Тиме су изашли из оквира опомене, која им је можда и била намера, а прешли у осуду. И ,,зарадили" подршку Ненада Чанка који је из Куће Великог брата (како сам обавештен, пошто не пратим тај ,,ријалити шоу") силно нахвалио филм! Када Чанак нешто велича, то тешко да може да буде препорука онима који воле Србију и забринути су над њеном судбином...

Да је намера ауторског тандема била да немилосрдним жртвовањем инвалида објасни усуд народа којем обојица припадају, јасно је не само по завршној напомени о целом 20. веку, већ и по њиховим изјавама које су пратиле премијеру ,,Светог Георгија". Ковачевић је, на пример, објашњавајући суштину филма, поручио да се нада ,,да Срби више никада неће ратовати". Нико нормалан не би ни пожелео ишта друго. Ипак, такве хумане, али превише уопштене мисли најчешће не рађају велика уметничка дела, а још мање неке спасоносне савете нацији. Поготово када та нација ни оружјем (Први светски, Други светски, па последњи југословенски ратови), ни заједничком државом (Јасеновац), не успева да избегне катастрофу. Таквој нацији потребнији су сложенији и промишљенији савети, за које аутори једног филма не морају да буду задужени, али би требало да их имају на уму када се прихвате незахвалног посла појашњавања колективне судбине.

У доба када министар војске Драган Шутановац свако мало понавља да Срби сигурно више неће ратовати, ма колико им територија отели неки други народи којима руке свакако нису мање крваве него нама, човек мора да се запита да ли је највећи савремени српски драматург постао нешто што никада раније није био – политички коректан. Наравно, на то Ковачевић, за кога сам уверен да на албанске злочине гледа исто као и пре осам година, има право. Али, као неко ко репликама из ,,Маратонаца", ,,Радована Трећег" или ,,Балканског шпијуна" покушава и да шармира девојке и да контрира присталицама Ненада Чанка, могу само да се надам да то није случај. Као што се надам да ће историја доносити суд о рату у БиХ не по хашким пресудама, већ по Драгојевићевом филму ,,Лепа села лепо горе". Као што се надам да ће ,,Подземље", које је такође потписао Ковачевић, бити далеко цењеније сведочанство о настанку и распаду СФРЈ него сви извештаји Соње Бисерко заједно. Као што се, у крајњем случају, надам да ни српску судбину, а ни допринос Душана Ковачевића и Срђана Драгојевића српској култури, неће детерминисати ,,Свети Георгије убива аждаху".

Руку на срце, истоимени позоришни комад Душан Ковачевић написао је још пре четврт века, увелико раније него што су у наше животе ушетали Шутановац, Чанак или Соња Бисерко. Његова тадашња идеја, дакле, сигурно није настала у сагласју са данашњом политичком коректношћу, коју тешко да је чак и он, иако мајстор да предскаже бројне изопачености овог друштва, могао да предвиди. Али, филм ,,Свети Георгије убива аждаху", заједно са целом пратећом кампањом, пада у 21. век. Век у којем влада Србије, рецимо, свесрдно помаже ,,Јуропијан тајмсу" да нам клевета државу. Век у којем се група назови интелектуалаца, уз моћну политичку и медијску подршку, из петних жила упиње не би ли убедила већинско становништво Војводине да је талац заосталих Србијанаца. Век у којем Срби на Космету немају струју јер, исто као и три четвртине планете, неће да признају незакониту државу којом управљају нарко картели. Век у којем Србија за ,,Оскара" номинује филм ,,Турнеју", где српски војници сурово убијају Хрвате што не знају Цецине стихове, а муслимански војници, носталгични за временима када су навијали за Звезду, служе као Божја казна српским писцима што заговарају етничко чишћење. Век у којем Фљорим Ејупи најпре побије српске цивиле, а затим слободно шета ,,независним" Косовом. Век у којем се нон-стоп заклињемо како више никада нећемо пуцати, а многи нас, нажалост врло успешно, представљају као милитантно племе које је изазивало, изазива и изазиваће хуманитарне катастрофе.

У таквом временском окружењу, ,,Свети Георгије убива аждаху" превише се утапа у поруке за које је већ доказано да нити ће казнити досадашње Ејупије, нити ће спречити будуће.

НСПМ

[Kunac]

јавност Србије треба да поверује да су наше прабабе биле лошег морала

[/quote]

Pa, neke su valjda i bile. Neko uvek mora da bude loseg morala. To je kanon.

[crippled_avenger]

Kritičar šarmira devojke i kontrira Nenadu Čanku koristeći Duškove replike...