Narodna

[Meho Krljic]

Da, ovaj tekst, da je napisan 1994. ili 1995. bi bio znatno jači. No, meni je to i sada sasvim okej. Prihvatam Žikina promišljanja, naravno, i ne smatram da je ovaj tekst nužno 'u pravu', ali kao one-two provokacija radi posao. Problematična je u njemu pre svega ideološka pozicija koja pokušava dionističku Seku suprotstaviti apolonskim Lisicama i Jarbolima na malo previe pojednostavljen način, ali opet, pošto ga ja doživljavam samo kao elaboriranu provokaciju, onda mi je to okej...

[rade]

još od istog autora
http://147.91.230.48/ifdt/tribina/Predavanja/Trib292/prilozi/index.html

[crippled_avenger]

Miša Đurković. Pre neki dan sam sedeo sa nekim etabliranim polumejnstrim desničarima i jedan u nadahnuću reče, "Miša Đurković, anđeo srpske desnice..."

[Alex]

Pogledaj te jedno čitanje turbo-folka kao popularne,subverzivne kulture.
http://www.nspm.org.yu/Intervjui/2005_mdj_seka.htm

Autor teksta je ili glup ili blesav. (Novokoponovana muzika bačena na marginu, pa se vraća u glavni tok???!!!!)

Gledam nešto neke svoje prašnjave police, danima razmišljajući kako bi trebalo da obrišem prašinu.

A zašto bih?

Lakše mi je da napišem jedan esejčić o njoj.

Prašina koju bi kao svi da uklone, a ona je uvek tu, među nama i sl.

[---]

nije ni glup ni blesav.
(andjeo.)

[Milosh]

...sa nekim etabliranim polumejnstrim desničarima...

misliš, salonski fašisti?

[crippled_avenger]

Miloshe, fašisti su često salonski. Za razliku od komunista kojima je to pogrdno, za fašiste je to kompliment.

[Ghoul]

...sa nekim etabliranim polumejnstrim desničarima...

misliš, salonski fašisti?

is there any other kind? these days? here?

[crippled_avenger]

Miša Đurković je inteligentan i pronicljiv tip. Šteta što se upleo u politiku i što ta scena nema jaku ili bar jaču konkurenciju koja bi brusila njihove tekstove i razmišljanja. Odličan je taj koncept desničarskog preuzimanja jedne forme fenomenološkog teksta koja je karakteristična za levicu i desničarsko protežiranje populističke forme.

Uopšte tragedija naše političke scene je što se nazovi-desnica obraća ciljnoj grupi levice a nazovi-levica ciljnoj grupi desnice.

[---]

da, slazem se po pitanju mise djurkovica. oko ovog teksta bi stvarno mogla da se razvije ziva diskusija, ali ne znam sa kojim zainteresovanim stranama. mozda i jeste stvar u odnosu srpske desnice i levice i njihovih ciljnih grupa/publike, ali ja o tome znam vrlo malo...

[rade]

pa ne mora da se tumači sa pozicija miše đurkovića kao Koštuničinog savetnika i pobornika umerene desnice.ovakvo iščitavanje popularne kulture je sasvim u skladu sa shvatanjima popularne kulture koje zastupa Dzon Fisk koji je izraziti levičar.mene je oduševilo što se konačno neko  bavi popularnom kulturom sa akademske pozicije a da pritom nije uštogljeni elitista.on dotiče i pitanje roka i njegove elitističke recepcije u Srbiji.savim je u tonu sa mehovim tekstom o srpskom rokeru.

[---]

nije sporno da je djurkovic zanimljiv, samo se ne slazem sa njim sa koje god strane da gledas. nisam imao pojma da je Kostunicin savetnik.
mada, ako bi kazao koju vise o skladu sa John Fiskeom, bilo bi zanimljivo...

[David]

Koga interesuje, pronadjite negdje i procitajte jednu odlicnu studiju, fenomenologiju novokomponovane muzike i potkulture, a ciji su se dijelovi (konkretno, 2. i fragmenti 3. dijela studije) mogli svojedobno naci u prijeratnom, kultnom zagrebackom knjizevnom casopisu 'Quorumu' (zajedno sa esejima, o istoj temi, napisanim od strane Dejana Krsica/kasnije 'Akzin' i drugih autora; casopis je, inace, donosio i briljantne muzicke priloge i temate, npr. temat 'Tamni zvuk', potpisane od tadasnjih 'Ritmovih' urednika poput Ambrozica, Dragasa, Chikare, Zikice Simica, a da se pri tom nije radilo o prenesenim tekstovima iz 'Ritma' ili 'Heroine'; takodje preporuka, ako se naleti na 'Quorume' u nekom od antkvarijata sa knjigama):

http://www.beo-books.de/deutsch/books/knjiz_zs/neofolk.htm

A ne ovaj crap od 'eseja' prilozenih gore...

[rade]

koliko ja znam niko nije pokušao da objasni popularnost ove muzike sem sa pozicija udovoljavanja jeftinom ukusu publike i gubljenja vrednosti tokom 90-ih.vidimo da posle rata ova muzika zapljuskuje i druge zemlje bivše SFRJ i da postoje sociološki razlozi zašto to publika u ovim zemljama čini.Đurković upravo fenomen vidi kao pobunu socijale tj da dolazi do prihvatanja ove muzike među nižim društvenim slojevima i da je ona izraz njihovih težnji.Fisk takođe vidi popularnu kulturu kao kulturu podređenih i draž u njenoj konzumaciji povezuje sa kršenjem modela elitne kulture.Elitna kultura priča o estetici,distanciranosti,odmerenost,univerzalnost,duhu,čistoti izraza itd, a popularna suprotno ističe banalno,svakodnevno,telesno,nekontrolisano,pomešano.znači  ona je izraz bunta protiv određenog seta vrednost koji se nameću podređenim kako bi se lakše kontrolisali tj. sveli na vlastima prihvatljivi rezervat.Čini mi se da ako hoćeš da uvrediš nekog demokratu političara najbolje  je da mu kažeš da je populista a intelektualcu da je banalan.

[---]

Fisk takođe vidi popularnu kulturu kao kulturu podređenih i draž u njenoj konzumaciji povezuje sa kršenjem modela elitne kulture.Elitna kultura priča o estetici,distanciranosti,odmerenost,univerzalnost,duhu,čistoti izraza itd, a popularna suprotno ističe banalno,svakodnevno,telesno,nekontrolisano,pomešano.

da, ali koliko je meni poznato (a nije mnogo), Fisk pise iz konteksta jedne sasvim drugachije kulture, razmatrajuci savremeni kapitalizam, i tumaceci/prevrednujuci prvenstveno teze i teoreme Frankfurtske skole, docim je Djurkovic usmeren na srpsko drustvo devedesetih, koje s tim ima slabo odrzive veze. zato je i Djurkoviceva upotreba termina "trziste" na tankim nogama, ako se gleda iz fiskovskog ugla.

naravno, ono sto bi svakako vredelo uzeti u obzir su bas te "cultural studies", cijem je zasnivanju Fisk doprineo, a koje su medj americkim akademskim svijetom sad umereno popularne - a u cijem je osnovu teznja da se o masovnoj kulturi pise drugacije u odnosu na neo-marksisticke pozicije, gde uvek "vladajuca ideologija" manipulise publikom, te se svaka pop varijanta unapred karakterise kao manipulativna. u tom smislu, po mom nebitnom misljenju, hvale je vredan pokusaj da se i turbo folk razmatra drugachije od uobichajene, odbacivachke, "sve je to kich i sund sto je Sloba proizveo" jadikovke.  

s druge strane, osim sto ima kultura i kultura, ni pojam "elitnog", nakon iskustva sutona postmoderne, vise nije isti. fisk je te svoje vazne stvari pisao krajem osamdesetih, a i tad je, kao i posle toga, zastupao tezu da popularna (masovna?) kultura nije nuzno, vec samo potencijalno "buntovnicka"/"progresivna" reakcija, kako rece rade pijesnik, potlacenih masa.

opet, ta teza o narodskoj kulturi kao pobuni protiv dominantnih vrednosti drustva i elitne kulture je u dobroj meri inspirisana bahtinom, ali je lagano otisla predaleko, u sasvim drugom pravcu. sto se mene zastarelog tiche, povratak na neke bahtinove postavke uopshte ne bi bio losha ideja.

ali, iskreno, uopshte ne znam shto sam se upleo u ovo, kad o kulturologiji i sociologiji u generalu nemam blage veze, a i uzput se pitam kak'e veze ima sve ovo sa lihijepim hitovima narodne muzike koje treba obraditi onako kako su Jarboli na Cizmanozi obradili "Tiho, noci".

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ja sam MISKA DJUROVICA upoznao, jednom prilikom se lepo izrazgovarao sa njim i na osnovu tog uzorka izgradio dosta povoljan utisak o njemu koji nisu narushili ni hvalospev o Bijelom Dugmetu u jednom od ranijih brojeva EVROPE niti ovo ideoloshko vrdulanje glede Seke A...

...mislim da je delotvorno taj tekst posmatrati u okviru nspm dozivljaja sveta...


***pored puta, prva sluzba mog pokojnog dede, sveshtenika, upravo je bio LIpolist, divno, divno selo, a, eto, prva tachka na izbeglichkom putu Svjetlane ALEKSIC!!!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...a evo jedne zabavne vesti koja u sebi spaja Rusoovo poimanje prirodnog stanja choveka i nauk/ vapaj...whatever Donne Ares& Halida Beshlica-"Pusti neshto narodno, ponasahaj se prirodno..."

...naime...

NOKAUT U STUDIJU!

Nezadovoljna izborom pesama, Ana P. (18) upala u studio radija u Gornjem Milanovcu i prebila voditeljku

Ana P. (18), slušateljka radija "Imidž" iz Gornjeg Milanovca, pretukla je spikerku Zoricu Jestrović (32) jer nije bila zadovoljna izborom muzike koju je naručila za proslavu svog punoletstva! Ana je upala u studio i nokautirala Zoricu, koja je zadobila povrede po glavi, rasečena joj je usna i slomljen jedan zub!

Zorica Jestrović kaže za Press da je Ana P. u nedelju naručila 70 narodnih pesama preko radija jer je proslavljala punoletstvo. Kada su na radiju posle emitovanja naručenih pesama i čestitki odlučili da sa nekoliko gratis pesama i oni čestitaju rođendan svojoj slušateljki, Ana P. je bila nezadovoljna izborom pesama i počela je da preti.

Prebila i komšinicu!

Ana P. udarila je i Danicu Božović, predsednicu kućnog saveta zgrade u kojoj stanuje!

- Ana je proslavljala punoletstvo sa svojim društvom u zajedničkim prostorijama zgrade u kojoj inače živi sa majkom, babom, sestrom i bratom. Proslava je organizovana u nedelju, a komšije su protestovale zbog buke i glasne muzike. Za vreme žurke razbijeno je staklo na vratima. Kada sam rekla Ani da mora da nadoknadi štetu, ona me je pesnicom udarila po glavi - kaže Danica, kojoj je ostala masnica na oku.

- Od prepodneva puštali smo pesme koje je naručila Ana. Došla sam popodne na posao i nastavila da čitam čestitke i puštam naručene pesme. Kako je naručila čak 70 pesama, koje koštaju po 50 dinara svaka, odlučili smo da je častimo sa još nekoliko pesama koje su bile slične onima koje je naručila. Međutim, ona nije bila zadovoljna našim izborom. Posle nekoliko pretećih SMS poruka vulgarne sadržine, ušla je oko 21.30 časova u studio u kome sam bila sama. Bacila je pare na sto i udarila me pesnicom po licu. Tom prilikom polomila mi je zub i nanela posekotinu po licu, verovatno od velikog oštrog prstena koji je imala na ruci. Bila sam nokautirana i oblivena krvlju. Počela sam da se branim i uspela da pozovem policiju koja ju je privela - priča Zorica Jestrović, i dodaje:

- Zaista ne razumem tu devojku. Želeli smo da joj i mi čestitamo proslavu punoletstva. Na svakih pet plaćenih pesama mi poklanjamo po jednu i zaista smo želeli da joj učinimo još prijatnije veče sa 15 naših čestitki. Ne mogu da verujem da je devojka koja je napunila 18 godina mogla da bude tako drska i bahata. Zbog ovog brutalnog napada tužiću Anu - rekla je Zorica Jestrović.
P. JEREMIĆ

[Meho Krljic]

Opako.  Hardcore Srbija.

[Tex Murphy]

hvalospev o Bijelom Dugmetu

[Alex]

koliko ja znam niko nije pokušao da objasni popularnost ove muzike sem sa pozicija udovoljavanja jeftinom ukusu publike i gubljenja vrednosti tokom 90-ih.

Ja ću, samo da nađem malo vremena .

Crno i zlatno - pesma te Seke Aleksić ne može da posluži kao primer pri pisanju o novokomponovanoj folk i turbo folk muzici.

Ona pripada zabavnoj muzici (srpski pop - kao ga izvođači ove muzike krste). Toliko o poznavanju materije, dotičnog.

A ja se javljam kasnije.

[crippled_avenger]

Ja potpuno razumem Anu P.

Narodne pesme su vrlo pipava stvar i treba egzaktno ispunjavati želje bez improvizacija pošto je svaka od njih magijska formula koja izaziva razna vrlo intenzivna raspoloženja. Jedna pogrešna narodna pesma može da pretvori čitav DJ set u "igračku plačku" pošto izazove pogrešnu emociju.

[---]

da, da, cuvena je ona prica kad je komsija komsiji cestito useljaj ukucu pesmom "seni munjo, udri grome".
veoma nezgodno.

[Demo(n)lisher]

koliko ja znam niko nije pokušao da objasni popularnost ove muzike sem sa pozicija udovoljavanja jeftinom ukusu publike i gubljenja vrednosti tokom 90-ih.

Ja ću, samo da nađem malo vremena .

Crno i zlatno - pesma te Seke Aleksić ne može da posluži kao primer pri pisanju o novokomponovanoj folk i turbo folk muzici.

Ona pripada zabavnoj muzici (srpski pop - kao ga izvođači ove muzike krste). Toliko o poznavanju materije, dotičnog.

Naravno Alex, u potpunosti se ne slazem sa tvojom suludom teorijom. Kroz tvoje besede o muzici mnogo se provlaci ona gadna i sluzava o cestitoj turbo folk muzici. Tebi nisu krivi novokomponovani srpski "umetnici" za stanje u kulturi, ti ih jos pobogu branis, Brega je po tebi jos i reinkarnacija Paganinija.
Jedna stvar ostaje, stara skola je u svemu najbolja. Primeri su jebeno ocigledni : Toma Zdravkovic, Tozovac i mnogi drugi su za ove supke doktori umetnosti (sto i jeste, i u muzickom i u intelektualnom smislu). Tako da svoje ispodprosecne izjave i jos gluplje komentare sacuvas za zemlje Azije, dakle Kazahstan, Uzbekistan, itd.. Tamo bi te oni sigurno smatrali za boga, po ovim filozofskim izjavama.

[Jake Chambers]

Who the hell carey anyyway?

Ja sam bio preksinoć na koncertu Merime Njegomir koju OBOŽAVAM i bolje sam se proveo nego na Crvenoj Jabuci, koju sam otiprilike čekao celog života, iz sentimentalnih razloga.
Ako neko ne voli turbofolk, ne mora da ga sluša. Evo ja ne slušam i ne zanima me, osim ako ne naleti neka sa nekim dobrim aranžmanom pa kažem ajde može. Ali pobogu, ko još njih može da shvata kao umetnike? Bregovića volim, ali iz sentimentalnih razloga, a i zato što ono što je radilo BD i ovi sad Tarzani raznorazni nije ni izbliza isto. Poenta je međutim da se piše ono što se prodaje i što publika želi, a niko nikog ne tera da gleda/sluša ono što neće.
A zašto je turbo folk popularan? Zato što je jednostavan, ulazi brzo u uši i roba je brze i lake potrošnje. Pesma se otpeva, odsvira, traje dva meseca, nestane. Kao techno 90ih... ko se još seća Marushe? lol. Tako da... sve će to proći. Blah blah blah.

[Tex Murphy]

Ja ne volim Bregovića, ali volim Bijelo dugme. Mada mislim da su slabiji bend od npr. Pink Floyda.

[Ghoul]

Ja ne volim Bregovića, ali volim Bijelo dugme. Mada mislim da su slabiji bend od npr. Pink Floyda.

dobro sad, nemojmo cepidlačiti.

[Alex]

Sargent D, kao i obično, nisi ništa ukapirao.

Ne pada mi na pamet da branim turbo folk, mada bi trebalo.

Naime, vreme je za priznanje na ovom topiku -  lično ja sam izmislio turbo folk!

Ma koliko senzacionalistički zvučalo, tako je!

Evo kako je sve počelo:

davnih 80-ih, gledajući Zoricu Brunclik kako sa umazanim novinama na glavi kreči stan i peva u reklami za svoju, tada novu ploču i slušajući Hanku Paldum kako u svojim velikim hitovima zvuči kao da je snimana na diktafonu sa velike razdaljine na dnu dugačkog hodnika dok se čuje eho njenog neprirodno metaliziranog glasa nastalog besomučnim nasnimavanjem - umnožavanjem vokala, ne bi li se izvuklo kakvo takvo pevanje i slušajući tekstove, tada dominantne - majka Muju šišala na struju - uđi mi uđi (u trag) - mali mrav itd - rekao sam sebi - DOSTA (sa tako lošom, amaterskom, tehnički i na svaki drugi način, produkcijom - ali i sa ovom monstruozno dugačkom rečenicom).

Onda sam smislio lukavi plan (eng. - cunning plan) - kako da našu novokomponovanu narodnu muziku osavremenim i učinim podnošljivom savremenom slušateljskom uhu odgajanom na MTV-ju i sveckim hitovima.

Dok sam ja razrađivao ideju do detalja - osavremenjivanje zvuka, dance ritmovi, tehnološki vrhunska produkcija, masovno korišćenje elektronike, semplovi, mix sa drugim žanrovima itd itd - vreme je neumitno prolazilo. Osamdesete se neprimetno završiše, a ja sam marljivo radio na ideji osavremenjivanja folka i mog usputnog bogaćenja.

Kad je 1990-e Džej poskakivao na tamo nekim festivalima - to nije bilo dovoljno da mi skrene pažnju (jer sam radio i radio).

Međutim, kad se 1991-e pojavila pesma Mire Škorić - Zašto nosiš prsten moj (kad si srce dao njoj) - već je Mefisto odneo šalu.

Bio sam pokraden!!!

Dovoljno je bilo čuti tu 100% elektronsku numeru da shvatim. Verovatno sam se u nekom društvu u pijanom stanju (društvo, ne ja) izlanuo o svojoj genijalnoj ideji - i to su čuli izvesni Zlaja i Futa - ostalo je istorija.

Ali istorija, koja zaslužuje da bude ispričana!

U sledećem nastavku: Kratka istorija loše muzike u Srbiji 1990 - 2006 by Alex

[Alex]

Kratka istorija loše muzike u Srbiji 1990 – 2006

Stvaranje moderne novokomponovane folk muzike (videti prethodni post) poklopilo se sa početkom rata – u okruženju i uvođenjem ničim zasluženih nepravednih sankcija – kod nas. Neki novinari su za ime ovog pod-žanra pozajmili kovanicu Antonija P. – turbo – folk.

Nisam bio nezadovoljan počecima turbo – folka (ipak je to moje ukradeno čedo). Prve TF pesme bile su sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta kad se uporede sa dotadašnjim dnom novokomponovanog kiča razvijenog u 80-im.

Prisetite se velikog hita Lepe Brene – Tamba Lamba i znaćete da sam u pravu.

Dakle, prve TF pesme Mire Škorić, Džeja, Dragane M., Cece – sa njenog čuvenog povratničkog albuma, nastalog posle sex afere sa nekim muslimanom po inostranstvu, itd, bile su napredak produkcijsko – aranžmansko – idejno u odnosu na folk – do tada.

Prisetimo se samo prvog (i jedinog) velikog hita za Jami – Čokolada sa jakim mračnim basovima, čvrstim ritmom, elektronskim zvukom i složenom melodijom i strukturom sa više refrena

iznad grada veče pada, tvoje srce čokolada....

iste vere, ista nacija, mi smo ista generacija...

Da, taj mini talas porasta kvaliteta u novokomponovanoj narodnoj muzici (NNM), bio je izuzetno kratkog daha. Autori, producenti i prepakivači Zlaja&Futa su se razišli, došli do velike love i bacili u hiperprodukciju (Futa posebno) i pesme su postajale sve gore i gore.

SPS, Milošević, Vučelić i kompanija uočili su odmah ovu TF pojavu i odlučili da je to ono što im treba da skrenu misli narodnih masa sa problema (zaglupe mlade usput u startu) i rešili da maksimalno favorizuju TF i ostalu NNM na RTS-u, a da sve drugo gurnu u stranu. Rezultat je bio enormna popularnost ovog trenda.

Prvi, glavni talas TF bio je na vrhuncu u periodu 92-95. Već 96/97-e ovaj pravac ustupa tron popularnosti drugom.

Tzv. Domaćem densu (engl. – dance)!

Svi se sećamo da je pored mnogih kvalitetnih pravaca na svetskoj sceni 90-ih ekspanziju doživela i tzv Eurobeat (Eurotrash) muzika. Pre nego što su dobili svoj MTV Nemci (uz pomoć Italijana i još po nekih evropljana) su maksimalno silovali UK MTV (evropski jedini tada) sa ovom muzikom. Pošto mi iz inostranstva primamo najgore, to je moralo doći i do nas, ali ne direktno iz Nemačke, nego preko Hrvatske.

Iako je prvu komercijalnu srpsku dance pesmu za velikog diskografa snimio Đogani Fantastiko (spot sa avionom) Srbi se nisu dosetili da ovo može biti i komercijalno dok prvi veliki hit nije došao iz CRO – E.T. – Tek je 12h.

To je otvorilo vrata talasu srpskih izvođača domaćeg densa –Dr Igi, Đogani, Funky G, Beat Streat, Mars Venus, CASH, PS Baby face, Ksenija Mijatović, Lee man, Baša, Tap 011 itd).

Ali da bi oni potisli TF, makar na tren – bila im je potrebna pomoć politike (opet). Pošto su skinute kulturne sankcije, kao najava skidanja pravih – Mira Marković se zgrozila nad TF kulturom i odlučila da je srpski eurobeat ono što mladima treba, jer  je to tako svetski, moderno i urbano. Tako u periodu dominacije Jul-a nad SPS-om imali smo i dominaciju dens muzike u svetu loših nota (96 – 99). Tu je pomogao i tada jul-ovski Pink u svojim počecima.

Onda je došla 99-a i rat kod nas – poznat i kao bombardovanje. Kao i kuga – pratilac nesreće posle 99-e vraća se i turbo-folk&folk, mada ne toliko jak, a dance slabi jer slabi i u svetu – postaje dosadna stvar prošlosti. (govorim o euro beatu!)

Dance izvođači koji se ne prilagođavaju propadaju (Igi, Beat Streat i mnogi drugi – najduže u istom fazonu opstaje Luna), a veći deo njih odbacuje ritam i prelazi u ,,pop – zabavne" vode; stvara se nova srpska zabavna muzika.

5.-oktobar 2000 i promena vlasti.

Nije tačno (kako onaj u svom tekstu tvrdi) da onda nova politička elita rešava da progna TF&F i da vrati (pravi)pop& rock u mainstream. Bilo je logično to, ali nova vlast je bila suviše glupa i nezainteresovana za tako nešto.

Narodnjaci 2000-ih i dalje maksimalno opstaju na radio stanicama i lokalnim televizijama gde ih je bilo i do tada. Dolazi i nova krv – nove zvezde(JK i dr.)

Istina na dve, tada stanice koje pokrivaju celu zemlju, a imaju muzičke programe ima nešto manje narodnjaka – RTS i PINK, ali ne zbog političke naredbe.

Ustvari RTS je možda i imao takvu direktivu, ali on nije mogao da značajno smanji folk na svom programu – jer ga ni pre 5-og oktobra nije bilo previše – podsetimo se zbog direktive JUL-a i favorizovanja zabavnjaka i densa.

Što se PINKa tiče njemu direktiva nije ni trebala. Željko Mitrović da bi opstao rešava da se dodvori novoj vlasti, kao i prethodnoj i malo profinjuje i umiva programsku šemu – malo smanjuje GOLD/GRAND i sl sadržaje i ubacuje neke malo finije, ali to ne traje dugo, jer nema potrebe. Pošto staje uz D(O)S – vidi da za njega nema opasnosti pa se narodnjačke emisije obnavljaju i produžuju, jer tu je gledanost i novac.

A razlog, zbog čega narodnjaka kojih je bilo na Pinku, a nije na RTS i drugim kanalima, treba tražiti i u tome što im je Mitrović (Brena, ko već?) zabranjivao da se pojavljuju van Pinka.

Uvođenje novih pop/rock emisija na RTS ne samo da se nije desilo, nego se i stare zanemaruju i otaljavaju (Garaža, Dodatno ubrzanje), da bi se sve završilo simboličnim ukidanjem 3K, koji je 90-ih bio svetlo u mraku kad je reč o domaćem rocku.

Međutim TF&F nikada više neće doživeti popularnost iz vremena rata i sankcija  - neko će reći, baš zato jer više nema rata i sankcija. Istina, razvoj kablovske TV donosi MTV, VH1 i dr u mnoge domove i otvaraju se mediji za razne sadržaje – na principu slobodnog tržišta. pa i mali osnovci umesto Dare Bubamare počinju da slušaju Eminema, Hip-hop uopšte, RnB i ostale svetske stvarčice.

Od ortodoksnog TF-a opstaju najjači (čitaj – Ceca).

Ali šta da rade toliki kompozitori koji ne znaju da komponuju, tolike pevačice koje ne znaju da pevaju?

Potrebno je smisliti nešto novo (a opet dovoljno staro) – i sredina 2000-ih donosi novi srpski pop. (Ne treba mešati sa pravim pop-om, tipa Kristali, Eva Braun, OPO, Lutke...).

Novi srpski pop – odakle ime? Nije to zvanično priznat naziv – ja sam ga čuo u mnogim emisijama gde pevače(ice) ove muzike pitaju: ,,koja je muzika koju vi izvodite, jeli to narodna?", a oni (one) odgovaraju." ne, neee – folk više izvode stariji pevači – ovo što ja radim je neki naš, novi, srpski pop".

Muzika tog novog popa je ponegde sasvim vidljivo zabavna, ali ponegde se čovek može zbuniti i pomisliti da je reč o TF-u. Zato jer je ova muzika bliska TF-u sa suprotne strane.

Ako postoji granica između narodne i zabavne (u zabavnu ćemo ovom prilikom smestiti sve što nije narodna) TFOLK se dobija tako što se od folka krene ka zabavnoj, dođe do granice i stane, pre prelaska.

Novi srpski pop (NSP), tj jedan njegov deo, tako što se krene od zabavne (bilo kog žanra, zapravo) i krene ka narodnoj, dođe do granice, ali se ne prelazi.

Tako da su NSP i TF slični kao jaja, ali se mogu razlikovati. Pevanje u NSP nije narodnjačko – tj nema zavijanja ili minimalno! Tekstovi su urbaniji, nema previše kuknjave itd.

Izvođači NSP (oni koji liče na TF i koji ne liče previše) su svuda oko nas – razni band-ovi (Koktel bend, Ok bend), razne pevaljke (Romana, Ana Nikolić, Jellena, Seka...) – možda sam za neke i omanuo, za većinu njih nisam ni čuo, jer je to što rade zaista neslušljivo, ali ti izvođači ispunjavaju stranice tabloida – uz folkere.

[Nyarlathotep]

Naime, vreme je za priznanje na ovom topiku -  lično ja sam izmislio turbo folk!

Ma koliko senzacionalistički zvučalo, tako je!...


...Međutim, kad se 1991-e pojavila pesma Mire Škorić - Zašto nosiš prsten moj (kad si srce dao njoj) - već je Mefisto odneo šalu.

Bio sam pokraden!!!

Dovoljno je bilo čuti tu 100% elektronsku numeru da shvatim. Verovatno sam se u nekom društvu u pijanom stanju (društvo, ne ja) izlanuo o svojoj genijalnoj ideji - i to su čuli izvesni Zlaja i Futa - ostalo je istorija.

Ali istorija, koja zaslužuje da bude ispričana!

Fenomenalno! Pa ti si covece nesudjeni rodonacelnik turbo folka. Tvorac  dragulja novo-srpske kulture. A vidim i koliko si duboko upucen u materiju. Nema zajebancije.

Za mene, licno, sve su to ista govna.  

[Ghoul]

Za mene, licno, sve su to ista govna.  

TAKO GOVORI PRAVI (BUDUĆI?) AKADEMSKI GRAĐANIN & INTELEKTUALAC!

[Nyarlathotep]

ne, brate, tako govori pravi roker.  

[SRX]

Ja ne volim Bregovića, ali volim Bijelo dugme. Mada mislim da su slabiji bend od npr. Pink Floyda.

Znate onu cuvenu pricu iz doba Bijelog Dugmeta kada je Brega pokradao Flojde? (Pre toga je valjda imao neko ska izdanje.)

I znaci, tako, Brega odlucio da vodi Dugme u Abbey Roud (isti studio gde su snimali Flojdi pre ploce 'Dark side of the moon') da bi imao i to u svojoj sarenoj biografiji.
Udjose oni unutra, sve sareni, u to doba moderni, sa zvoncarama i vide neka cetri lika kako sede na stepenicama i duvaju.
Upita Brega tamo dezurne sta rade ti likovi tu.
,,Ah'',rece ovaj, ,,To je grupa Pink Floyd... Ne znam da li ste culi za njih?''

[---]

more, nesto tu ne stima... ako je brega imao ska izdanje pa posle toga otiso u abej road, nema sanse da su bili "moderni, u zvoncarama", jer je jedino ska izdanje (tj. album sa jednom ska pesmom) bijelog dugmeta ploca "dozivjeti stotu", objavljena 1980.

druga stvar, u koje se poznavaoci pinka flojd, flojd, flojda razumeju bolje od mene, pa ce me ispraviti ako treba, je da su Tamnu stranu meseca ovi doajeni takodjer snimali u ejbej roaud studiju.

e, sad, bijelo dugme su snimali "uspavanku za radmilu m" u londonskom row studiju, koji su pink flojd otkupili nakon ploce "wish you were here".

i trece, do 1983, bregin mozak je bio pojeden od mnogo tezih droga nego sto je pomenuta marihuana iz priche.

znachi, za rewrite ove legende da se isprave: (1) hronologija, (2) albumi, (3) lokacije i (4) kostimografija.

takodje, preporucujem da se i kraj ispravi u scenu gde brega naduvanim clanovima pink flojda prodaje halucinogene pecurke, a onda svi zajedno, tako zaheftani, prave pesmu "u vrijeme otkazanih letova".

[Alex]

Priča koje se ja sećam od Bregovića na TVu je da je, kad se zatekao u nekom engleskom studiju 90-ih, sreo nekog ljubaznog starijeg čikicu u odelu sasvim normalnog izgleda i da su mu posle rekli da je to jedan član Floyda (Mason?, Wright?).

[Tex Murphy]

Ne kontam gdje je pančlajn. Zašto neko iz Pink Floyda ne bi mogao da bude normalnoizgledajući stariji čikica?

[Alex]

Otkud znam.  
Valjda je hteo da kaže, da ne treba očekivati stereotip freak rockera ili nešto tako. Pošto je sada (a i u tom trenutku) i Brega čovek u godinama.

[Nyarlathotep]

Zaista ne verujem da je Bregovic mogao da ima neki pomena vredan kontakt sa bilo kojim clanom Pink Floyda, a iako ga je imao, dzabe mu je bilo u svakom slucaju. Mislim, Pink Floyd i Goran Bregovic? WTF? Mozda Brega jeste pratio tadasnje popularne muzicke tokove, pa je naravno, naleteo i na Floyde. Ali da je to iole poljuljalo njegova seljacko-pastirska nacela, ne verujem.

[---]

nakon slusanja cetiri nove, ili nanovo usnimljene/producirane pesme sa My space stranice benda Pero Defformero, moram reci da mi se misljenje o njima, koje sam izneo na ovom topiku,  promenilo. ovo mi je sada dosta bolje (iako bi taj vokal mogao biti jos pravovernije narodnjacki), pa evo, prosudite sami:

http://profile.myspace.com/index.cfm?fuseaction=user.viewprofile&friendid=144442723

[...]

Da li se neko seca shoder liste i spota Servus dragi Zabreg moj? Jooooj kad bih nasao taj spot, pesmu imam.

A jedna od frikoznijih pesama sa palme, koja je u pocetku bila kafanski folk, je bila ona sa Mihaljicom i Srki Boyem

[crippled_avenger]

Trotacko, uploaduj to na rapid, to je obavezno za arhiviranje na sto vise hardova!

[...]

...

[---]

Servus Zagreb moj postoji, taj ledzendarni spot sa citatom "Oklopnjace Potemkin" sam vidjao na hardovima, evo, dr kunac sigurno moze da nadje...

[...]

Da, i muslimanima koji igraju oko dzamije u sred zagreba, balerinom na merdzi mnogim stvarima, a najneverovatnije je sto ga je uradio hrvat.

[zakk]

nesposobni ste
imam negde i avi, al ne mogu da vijam...

[...]

http://www.youtube.com/watch?v=3vSPomHlZJI

[Meho Krljic]

Evo jedan link, za neku meni nepoznatu grupu izbosne, ali koja donekle definiše ono što bismo mogli nazvati diletantskim neofolkom:

http://youtube.com/watch?v=JauqDjZq7hM

[zakk]

Evo jedan link, za neku meni nepoznatu grupu izbosne, ali koja donekle definiše ono što bismo mogli nazvati diletantskim neofolkom:

http://youtube.com/watch?v=JauqDjZq7hM

ovo je fenomenalno        

[crippled_avenger]

Evo jedan link za meni nepoznatu pevacicu Grand(z)a

http://www.mmfree.net/_data.asp?FileId=1

[---]

diletantska neofolk scena neslucenih kemp potencijala je veoma razvijena u cijeloj bosni i delovima sada fiktivne "krajine" koja virtuelno zivi na mnogim teritorijama, posredstvom zavicajnog osecanja... sateliti su sjajni zbog zanimljivih inovacija - recimo, pesma "potukle se zene za barabu" prosiruje motive folka neslucenim WIP paralelama - ali neki od tekstova baje malog knindze nakon albuma "zbogom, oruzje" su ozbiljno razvijani u tom kemp pravcu.  (http://tekstovi.net/2,308,0.html)

pa onda drugi, poluprofi bendovi tipa Jandrino Jato, sa legendarnom pesmom "Napicu te jednom, zeno, pa da vidis sta je muka, Kad se oko tebe vrti cijela Banja Luka".
cela scena je vredna istrazivanja i uzivanja, jer ja ne znam za tezi andergraund u danasnjem folku.

koga nije sramota i moze sa tim da se izbori, nacionalisticka diletantska neofolk scena inspirisana bratoubilackim ratom/ tragicnim sukobom u bivsoj jugoslaviji, obiluje intrigantnim tekstovima, VI sastavima i umetnicima.
srpska varijanta moze se pronaci na www.vucjak.com , a muslimanska na www.bosnaprkosnaodsna.mine.nu/patriotskepjesme

hrvatske verzije jos trazim, ali te se nepodobstine vesto kriju, pa ako neko moze da mi otkrije - nek ne oklijeva.

[---]

A evo kako su legendarni The Bitch Boys iz Slovenije odsvirali "Tamburalo momče u tamburu" u surf-rock maniru.... Sjajno.

http://www.youtube.com/watch?v=XY9lGHzgGmI&mode=related&search=