Pred haški proces Haradinaju

[Mixitron M. Storm]

mv * /dev/null

[Джон Рейнольдс]

Ne vredi raspravljati se sa dvocifrenima. Idi letuj u Turskoj, Turci nam nisu zviždali kada smo ih odrali u košarci, oni nisu Cigani, neustrašivi su vojnici i zaslužuju ne desetostruko nego petstostruko poštovanje, za svaku godinu po jedno.

PS Ne moram da napominjem da ovaj dvocifreni gore nema pojma kako se izdaju vize. Papire sam izvadio za dva minuta, a na samu vizu nisam čekao ni minut. I iznajmio sam kola na srpsku vozačku dozvolu. Ali to možda dozvoljavaju i braća kurci, pardon Turci.

[Alibaba]

Johne to s vizama su skoro izmislili a pre toga su nas maltretirali decenijama. Ne sluzi se lazima.

Dalje treba da znas da ti je neku cukunbabu kresnuo sigurno Turcin i da imas turske krvi. Turcine ne napadaj svoju naciju.

[Tex Murphy]

Jel vi to govorite o Evropskom prvenstvu devedes pete?

[Mixitron M. Storm]

Dalje treba da znas da ti je neku cukunbabu kresnuo sigurno Turcin i da imas turske krvi.

Ovde se neiybežno nameće pitanje, a ko je tvoju?

[Alibaba]

Mixi Vi treba da nama mladjima sluzite za primer ponasanjem a ne tako da se spustate nisko.

Sram vas bilo godina

Pa i moju je valjda Turcin... al ja ne pljujem pretke.

[Kastor]

Ja sam bio ubeđen da ti imaš 15 godina.

[Alibaba]

A ja sam ubedjen da si ti retardiran.

[The Force]

Navijačke frustracije stvarno nemaju nikakve veze sa pričom. Partizanovci i Zvezdaši se kolju na svakoj utakmici, a sutra će neki od njih možda sedeti negde i mirno pričati o desetim stvarima... To navijaštvo je svojevrsno zlo, nemam ništa protiv pražnjenja (to i sam ponekad radim), ali je kvazi-plemensko okupljanje potpuna besmislica. Očigledan primer bezumnog nasilja, a pri tome sklono veoma opasnim političkim manipulacijama.

Na kraju krajeva, nakon zviždanja u Atini bila je razlupana grčka ambasada u Beogradu. I pojo vuk magarca. Grci su se oduvek ložili na sport i rezultati su im dugo bili zanemarljivi, ali se to menja. Postaju jači, samouvereniji i fanatičniji. To uvek daje rezultate.

Što se tiče grčke vojske, samo pogledajte koliko se u nju ulaže, pa će neke stvari biti jasnije. Daleko su dani gerilske borbe, Grčka je danas lokalna vojna sila. Uz to, narod ima jak nacionalni i verski osećaj, to je primetio svako ko se malo dole muvao a ima oči da vidi. Iako postoje velike razlike između severa, juga i ostrva, čak im je i jezik solidno različit, nema razlike u ponašanju kada je u pitanju država i vera. To mnogo znači i - sa Grcima više nema šale. Ako se Šiponje sa njima zakače, plivaće ili u Italiju ili (još bolje) u severnu Afriku.

Bio ja dole nekoliko puta ali i dalje smatram da su previše samouvjereni. Naravno da navijam za njihov tim ako dođe do plivanja u jednom od smjerova, no nisam siguran da bi oni bili sposobni doćo do Hamburga, baš kao što ni Srbi to nisu bili (a mogli su), i baš zbog razloga koje je Monja ranije naveo - interesi, visoka politika, domaći gulanferi na vlasti.

[The Force]

zar nismo mi dali Kosovo Siptarima?

Ne, već Tito i partija...

[The Force]

John Reynolds prica kojesta. Napravio si od Grka nekakvu regionalnu a mozda i vecu silu sto je budalastina. Ono sto imaju imaju samo zato sto su se u pravo vreme svrstali uz NATO pakt.

Šta ti zapravo hoćeš da kažeš? Da Grci nisu regionalna vojna sila? Ili da jesu, ali zahvaljujući tome što su u pravo vreme ušli u NATO? Odluči se.

Na tvoje budalaštine (ono o Grcima kao Ciganima ne vredi ni komentarisati) su ovde svi već oguglali, ali evo bitnog podatka - grčke vojne snage nisu bile pod komandom NATO, tačnije povučene su, od 1974. do 1980. nakon kiparske krize. Turska je sve vreme bila pod okriljem NATO:

http://en.wikipedia.org/wiki/NATO

Zaključke može da izvuče svako kako mu se prohte. Podaci o grčkoj vojsci:

http://en.wikipedia.org/wiki/Military_of_Greece

Obratimo pažnju na ulaganja:

Military Expenditures
Amount $7.081 billion (2005/current prices)
Percent of GDP 3.1% (2005/current prices

Turska ima veća ulaganja, sličan %, ali je 7 milijardi dolara sasvim pristojna cifra koja Grčku u svakom slučaju ubraja u ozbiljnu regionalnu silu. To što ih ti, Viruse, ne voliš ne znači da to oni nisu. Ponavljam, stalo im je do vere i nacije, imaju oružje - ergo, sila. I letujem redovno kod njih, neću valjda da ostavljam pare Dukljanima ili Turcima.

[/size]

Sjećate li se možda koliko je Juga ulagala u vojsku?

[Cornelius]

zar nismo mi dali Kosovo Siptarima?

Ne, već Tito i partija...

Kosovo je Šiptarima dao patrijarh Arsenije III Čarnojević kada je 1689/90, posle preokreta u austrijsko-turskom ratu, izvršio seobu Srba. Na ispražnjenu teritoriju su se spustili Šiptari sa planina i Kosovo je izgubljeno tada. Ovo ostalo je posledica.

[The Force]

zar nismo mi dali Kosovo Siptarima?

Ne, već Tito i partija...

Kosovo je Šiptarima dao patrijarh Arsenije III Čarnojević kada je 1689/90, posle preokreta u austrijsko-turskom ratu, izvršio seobu Srba. Na ispražnjenu teritoriju su se spustili Šiptari sa planina i Kosovo je izgubljeno tada. Ovo ostalo je posledica.

Ma osvrnuh se na noviju historiju. A Čarnojevića neki eto slave kao spasitelja.

Još nešto iz novije historije
http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/F07030601.shtml
   
"Etničko čišćenje Kosova i Metohije od Drugog svetskog rata do danas
Mržnja iznad prijateljstva
Iz Metohije je posle aprilskih dešavanja 1941. i tokom ratnih godina proterano više od 7.700 porodica. Ubijanja, paljenja, pljačkanja postali su svakodnevna pojava. Retki su bili primeri gde su albanske porodice uzimale u zaštitu svoje doskorašnje komšije

Početak Drugog svetskog rata doprineo je širenju separatističkog pokreta i njegovog sve masovnijeg razvijanja na Kosovu i Metohiji. Taj pokret posebno je došao do punog intenziteta posle 1939. godine, kada je Zoguovom titulom "kralj Albanaca" usmeren ne samo na teritoriju Kraljevine Jugoslavije nego i prema Kraljevini Grčkoj, odnosno, prema njenom severnom delu, sa uverenjem da fašizam konačno obezbeđuje rešavanje albanskog pitanja na platformi Prizrenske lige 1878. godine. Albanci u Kraljevini Jugoslaviji sa neskrivenim oduševljenjem dočekali su aprilski politički i vojni poraz tadašnje Jugoslavije. Stalnim eliminisanjem srpskog i crnogorskog stanovništva sa kosovskometohijskog prostora, odmah u početku i tokom čitavih ratnih godina stvarani su osnovni preduslovi za nove granice "velike Albanije".

Podela na okupacione zone
Kapitulacijom Kraljevine Jugoslavije, teritorija Kosova i Metohije podeljena je na tri okupacione zone. Prvu Nemačku koju čine Kosovskomitrovački, Vučitrnski i Lapski region, drugu Bugarsku koju čini Kačanički region, Vitina i Sirinićka župa, odnosno najveći deo Pomoravlja i treću Italijansku koju čini najveći deo Kosova i Metohije - metohijska i najveći deo kosovske kotline.

Teritorija Kosova i Metohije koja je pripala italijanskoj okupacionoj zoni i iz koje je najveći broj doseljeničkih i starosedelačkih porodica proterano bila je podeljena na tri zone. Prva, Priština koja obuhvata niže instance Uroševac, Gnjilane i Prištinu, druga Peć kojoj pripada Istok, Srbica (čitav Drenički plato), Rožaje, Tutin, Plav i Peć, i treća Prizren koja obuhvata Orahovac, Gora (Dragaš), Đakovica, Suva Reka i Prizren. Područja ovih triju zona zajedno sa delovima teritorije zapadne Makedonije i severnog dela Grčke (Epir) uključuje se u protektorat "velika Albanija".

Aprilski rat pokazaće pravo i surovo lice međuljudskih i međunacionalnih odnosa na Kosovu i Metohiji. Naoružane bande, kriminalci i najveći deo albanskog stanovništva posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije pristupio je okupatoru. Ubijanja, silovanja, kidnapovanja, paljenja i pljačke srpskih i crnogorskih kuća i imanja, rušenja i uništavanja verskih objekata i drugi vidovi nasilja bili su svakodnevna pojava i na seoskom području i urbanim sredinama (gradovima). Nijedno doseljeničko naselje i ne samo ono već i starosedelačko nije ostalo po strani. U tom haosu i bezvlašću kidala su se stečena prijateljstva, kumstva Srba i Crnogoraca sa jedne i Albanaca sa druge strane. Retki su bili primeri gde su veze bile jače a prijateljstvo i kumstvo iznad mržnje, da pojedine albanske porodice uzmu u zaštitu svoje doskorašnje komšije, bar da ih izvuku iz popaljenih i opljačkanih imanja i kuća i smeste na sigurno mesto.

U prvom talasu nasilja, kidnapovanja i ubistava doseljeničko stanovništvo beži u gradove, očekujući da će u njima naći spas i zaštitu. Te zaštite i sada u gradovima nema. Stradanja se nastavljaju i prognani su primorani da napuštaju i gradove i da nastave svoj neizvestan put. NJihov jedini spas je ka severu Srbije - Pomoravlju i Šumadiji, dok veliki deo kreće prema Crnoj Gori.

Prvi na udaru bili su Đakovica, Peć i Istok
Ni u jednom okupacionom delu Jugoslavije tokom 1941. godine i kasnije nisu nastale takve radikalne promene u etničkom pogledu proterivanjem srpskog i crnogorskog naroda kao što je to bilo na prostoru Kosova i Metohije.

Iz Metohije je odmah posle aprilskih dešavanja 1941. i tokom ratnih godina proterano preko 7.700 domorodačkih i doseljeničkih porodica.
      

Metohijsku kotlinu napustilo je oko 43.000 srba

Metohijsku kotlinu moralo je da napusti od 40.000 do 43.000 srpskog i crnogorskog stanovništva. Ako se u ovu procenu uključi i stanovništvo koje je bilo radno angažovano u državnoj upravi, školstvu i zdravstvu, broj proteranih i izgnanih je znatno veći.
Samo iz severnog dela kotline kojoj pripadaju opštine Peć, Đakovica, Dečani, Klina i Istok proterano je 6.300 porodica ili 35.000 do 38.000 stanovnika i iz južnog dela kotline kojoj pripadaju opštine Prizren, Orahovac, Suva Reka i Gora (Dragaš) oko 1.000 porodica ili 4.500 do 5.200 srpskog i crnogorskog stanovništva.
      
   
   

Najveći broj doseljeničkih porodica između dva svetska rata nastanio se u opštini Đakovica pa je i razumljivo da su one bile prve na udaru albanskih nacionalista i separatista. Iz opštine je proterano oko 2.100 doseljeničkih porodica i oko 13.000 srpskog, a pre svega crnogorskog stanovništva. Samo iz 12 naseljenih mesta u kojima j srpsko i crnogorsko stanovništvo bilo većinsko (LJuk Bunar, Bec, Marmule, Radonjić, Ereč, Korenica, Ponoševac, Rogovo, Gornji i Donji Biteš i Piskote) proterano je 800 porodica ili 5.000 stanovnika. Iz 16 multietničkih naselja u kojima je bila podjednaka zastupljenost srpskog, crnogorskog i albanskog stanovništva proterano je 550 porodica ili 3.000 stanovnika. Nijedno naseljeno mesto nije bilo etnički čisto nastanjeno isključivo albanskim stanovništvom jer su i ona bila nastanjena srpskim i crnogorskim stanovništvom. Iz naselja proterano je 750 porodica ili 5.000 stanovnika. Međutim, neophodno je naglasiti da je jedan broj Srba i Crnogoraca ostao u urbanoj sredini Đakovici, pre svega veoma poznatoj Srpskoj ulici, koja je tokom čitavih ratnih godina bila baza Srba, Crnogoraca i Albanaca uključenih u narodnooslobodilačku borbu.

Druga po broju prognanih porodica i njenih žitelja iz severnog dela metohijske kotline je opština Peć. Proterano sa svojih imanja i domova 1.500 porodica ili 7.000 do 7.500 stanovnika. Samo iz 10 naseljenih mesta u kojima je srpsko i crnogorsko stanovništvo činilo većinu (Vitomirica, Kruševac, Rosulje, Kosurić, Glođane, Glavica, Svrake, Brežanik, Goraždevac i Zlopek) proterano je preko 900 porodica sa 5.000 stanovnika. Samo iz naselja Vitomirica u kome je bilo isključivo nastanjeno crnogorsko stanovništvo proterano je preko 430 porodica sa 3.000 stanovnika.

Treća po broju proteranih i prognanih porodica i njenih žitelja je opština Istok. S područja Istoka proterano je oko 1.000 porodica sa oko 6.000 stanovnika, prvenstveno Crnogoraca. Sva naseljena mesta sa većinskim crnogorskim stanovništvom (Dobruša, Dubrava, LJubovo, Rakoš, Đurakovac i Banja) ostala su bez crnogorskog stanovništva. Iz njih je proterano oko 600 porodica sa oko 3.500 žitelja. U njihovom stradanju jedan broj je kidnapovan, a jedan broj izgubio živote. Iz ostalih multietničkih naselja proterano je 400 porodica ili 2.500 stanovnika."

[The Force]

AKCIJA GLASA Dajte glas za Kosovo i Metohiju u Srbiji (
Uljezi na tuđoj zemlji ili otimačina stare Srbije
Mirko Čupić, novinar i publicista iz Prištine

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/F07030902.shtml

Zavera protiv Srbije i srpskog naroda otpočela je hajkom Slovenije i Hrvatske odmah posle Brozove smrti, osetivši pogodan trenutak za razbijanje Jugoslavije i formiranje nezavisnih država. Ovo, što nam danas priređuje Ashtisari, samo su iskazane težnje SAD i zapadne Evrope nekadašnjih krstaša da se Srbija i srpski narod sateraju u geto iz kojeg nemaju izlaza u svet.

Ahtisari je, dakle, samo poklisar koji treba da uruči Srbiji ultimatum i predloži UN ono što je želja šiptarskih separatista i terorista i njihovih mnogobrojnih lobista u Evropi i svetu. Kada su Šiptari uspeli da internacionalizuju svoje probleme, a Srbija se nije potrudila da na vreme suzbije njihove laži nepobitnim argumentima, krenula je neviđena hajka i srpski narod je osuđen bez suđenja.

Početak 1990. godine predstavlja nizbrdicu u međunarodnim odnosima Srbije, koja se nije najbolje snašla u dobro isplaniranoj mreži intriga i laži, koje su šiptarski separatisti i teroristi pakovali u svojevrsne oblande, a svetski mediji ih lansirali kao stvarno stanje na Kosovu i Metohiji. Iz tih laži nastali su i Račak i lažni progoni Šiptara, što je iskorišćeno za neposredno bombardovanje Srbije.

Dobro plaćeni zvaničnici, poput Bobi Dola, Vilijema Vokera, Pedi Ešdauna, Ričarda Holbruka, Vesli Klarka, Bernarda Kušnera i drugih, sve su uradili i uspeli da kompromituju Srbiju i srpski narod i izlože ih široj osudi Evrope i sveta, koji su dobro znali da je u pitanju laž, ali su kao poslušnici bezkorenih Amera, žigosali sve što je srpsko. Potom se sve zna.
      

OBAVEŠTENJE

Imajući u vidu tok pregovora o rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije i sve veće pritiske albanske strane i pojedinih lobista u svetu koji se zalažu za otcepljenje srpske pokrajine od teritorije Srbije, Glas javnosti, na zahtev velikog broja čitalaca - intelektualaca, javnih ličnosti i prijatelja Srbije još jednom otvara polemiku kako bi svi zainteresovani izneli svoje predloge, ideje i diskusije putem imejla: kosovo@glas-javnosti. co. yu
      
   
   

Bombardovanje Srbije, a zatim i sukobi na Kosovu zapečatili su sudbinu srpskog naroda koji je kao večiti borac protiv fašizma morao da ustukne ispred šiptarskih terorista i Krstaša koji su ih izneli na svojim krilima. Sami početak razgovora o sudbini Kosova i Metohije propraćen je nesuvislim izjavama nekih srpskih čelnika koji su rekli da je nečasan svako onaj ko tvrdi da nije bilo genocida nad Šiptarima.

Ovom prilikom tvrdim da je nečasan svako onaj ko tvrdi da je bilo genocida nad Šiptarima. Ali, šta vredi, kada su Srbi iako žrtve proglašeni genocidnim na svojoj zemlji. Pogrešilo se i u ishitrenom obećanju da se Kosovu i Metohiji, to jest Šiptarima, da više od autonomije. Šiptari kao nacionalna manjina nemaju pravo na otcepljenje, ali sila uzme zemlje i gradove, pa je moguće da i nama silom otmu Kosovo i Metohiju. U tom slučaju, šiptarski teroristi će proterati sve preostale Srbe i porušiti sve srpske svetinje.

Pregovarački tim mora u svojim istupima, ako ne Americi, ali ono bar starim evropskim zemljama, jasno da stavi do znanja i upita ih: Da li Šiptari koji su na Kosmet počeli masovnije da se doseljavaju tek 1737. godine, posle druge seobe Srba, a to znači pre svega 270 godina, imaju pravo na tuđu zemlju.

Treba svakako znati da Šiptari nemaju na Kosovu i Metohiji nijedan spomenik materijalne i duhovne kulture stariji od 50 godina. Naposletku, kako može neko ko nije nikada i nijedan dinar uložio u razvoj južne srpske Pokrajine da poklanja teroristima ono što nije njegovo.

Naši pregovarači moraju znati, a i to javno reći, da šiptarski teroristi poštuju samo vlast, pare i strah i da njima ništa drugo nije sveto. Tapije stare Srbije su u srpskim rukama i ona će uvek biti srpska, dok bude trajala u našim glavama, našim srcima i našem pamćenju. Mora se Šiptarima otvoreno reći - sve što je silom uzeto - biće silom vraćeno.

[Boban]

Albanci su prethodnih pedeset godina svoje najpametnije i najsposobnije ljude slali na najbolje fakultete u svetu da odrastu sa sadašnjim šefovima, premijerima, guvernerima najjačih država na svetu, a Srbi su sve vreme slali tatine sinove, imbecile i kretene kojima je jedini cilj bio da se provedu, povale nešto i palamude o nebeskom narodu.
E, to je sada problem... sada su i jedni i drugi odrasli, pa Albanci idu na predsedničke žurke po Americi, Britaniji i Nemačkoj, a naše mudonje ko zna gde su, vode kockarnice i klubove gde dovlače pevaljke.

[Cornelius]

Albanci su stancovali fakultetski obrazovane ljude za potrebe odvajanja Kosmeta i stvaranja nezavisne drzave. Pristinski univerzitet je delio diplome Siptarima. Na odsluzenju vojnog roka, bio sam zapanjen neznanjem Siptara koji su imali univerzitetske diplome iz razlicitih domena.

U drugim republikama komunisticke Jugoslavije, Siptarima su davane diplome, ali sa tim diplomama nisu mogli da rade nigde, osim na Kosmetu. Citava masinerija je bila okrenuta ka buducem rasparcavanju Jugoslavije. Ovo sada su samo posledice.

[Джон Рейнольдс]

I zbog te "stručnosti" sada nisu u stanju ništa da urade, naprave ili poprave, što je bilo najočiglednije u obilićkoj elektrani. Pokušali sami, pa zvali Srbe u pomoć. Nisu oni ni za šta komplikovanije od čuvanja bivolica (inače, nisam video da bilo ko drugi gaji te životinje, osim na Kosovu).

[Ghoul]

Nisu oni ni za šta komplikovanije od čuvanja bivolica (inače, nisam video da bilo ko drugi gaji te životinje, osim na Kosovu).

čuo sam da im ni to ne daju zbog čestih slučajeva silovanja sirotih životinja.
valjda im dosade sopstvene sestre, pa kad se nađu sami na livadi, oni po principu 'štaću-kuću' - navale na bivolicu.

navodno ima i slučajeva silovanih bivola, ali su šiptarski zvaničnici to demantovali rečima: 'ne, to je zlobna srpska propaganda. garantujemo vam da su bivolice u pitanju bile ženske. pa nismo mi degeni!'

[Tex Murphy]

Količina nacionalizma i rasizma na ovom forumu je nevjerovatna. Zahtijevam da se smjesta poveća.

[The Force]

Albanci su stancovali fakultetski obrazovane ljude za potrebe odvajanja Kosmeta i stvaranja nezavisne drzave. Pristinski univerzitet je delio diplome Siptarima. Na odsluzenju vojnog roka, bio sam zapanjen neznanjem Siptara koji su imali univerzitetske diplome iz razlicitih domena.

U drugim republikama komunisticke Jugoslavije, Siptarima su davane diplome, ali sa tim diplomama nisu mogli da rade nigde, osim na Kosmetu. Citava masinerija je bila okrenuta ka buducem rasparcavanju Jugoslavije. Ovo sada su samo posledice.

I Billy the Clinton je dobio počasni doktorat tog istog univerziteta...

[Cornelius]

Nisu oni ni za šta komplikovanije od čuvanja bivolica (inače, nisam video da bilo ko drugi gaji te životinje, osim na Kosovu).

Gaje se bivoli u Srednjoj Aziji i u Pakistanu. Odatle dolazi sva bivolja koza upotrebljavana za namestaj. Ima bivola takodje i u juznoj Italiji, ali zbog mleka i sira.

[Boban]

Mislim da ste svi naseli na opštu sliku stvorenu o Albancima.
Jeste da kod njih ima zatucanih i zaostalih više nego igde u Srbiji, ali sto najuticajnijih Albanaca u svetu su daleko iznad sto najuticajnijih Srba.
E, to je problem... jedan narod se u politici ne ceni po proseku nego po najjačim pojedincima.
Jete da glavna ulica u Prištini nalikuje na Avganistan i Talibane, ali nekolicina njihovih ljudi vise na predsedničkim žurkama u Americi i sa pojedinim guvernerima raspredaju priče iz mladosti i muvanje šiparica u dvorištima najskpljih univerzitetia sveta.

[Cornelius]

To sa senatorima u Americi se zove lobiranje. Na primer, senator napiše knjigu o odnosima ljudi i veverica, a UCK kupi 70 hiljada primeraka. Ili, dodje UCK na dobrotvornu večeru i pokloni ček od 150 hiljada dolara za senatorov insitut za proučavanje dužine skoka jezerskih žaba. I tako dvadeset godina. Ima i drugih stvari: mafija, droga, kurve, pranje para...

[Джон Рейнольдс]

Bobane, u pravu si ti što se tiče visokoprofilnih američkih žurki i Šipaca na njima, ali je tamo propusnica lova i ništa drugo. Npr, kad je Željko Mitrović skinut sa američke crne liste, veoma je brzo našao lobiste koji su mu za veliku lovu otvorili i ta vrata. Tom logikom, da nas dvojica sakupimo neku kinutu, družili bismo se po brančevima. Ali to ne znači da bismo morali da, kada se vratimo kući, uklonimo bivolicu sa parking mesta da bismo uparkirali auto.

Uzgred budi rečeno, ja pričam o slici Kosova koju sam svojim očima gledao više puta nego što želim da se setim, krajem sedamdesetih, i tokom čitavih osamdesetih. I još pamtim trovanje sladoledom iz šiptarske poslastičarnice. E, to je bio Squirmfest pre Squirmfesta.

[Boban]

Razlika je samo u tome šta je cilj Željka Mitrovića a šta Šiptara na tim senatorskim žurkama.
Nema većeg samoživog, sebičnog psa od Srbina.
Poslednjih 100 godina u svakom bitnom trenutku su pojedini Srbi pristajali da za neku materijalnu korist u ime Srbije pristanu na rešenja koja su dugoročno pogubna za Srbiju.
Srbija je mogla danas da ima 200000 kvadratnih kilometara i 25 miliona ljudi da nije bilo najmanje deset notornih gluposti u XX veku. Da bude država za respekt a ne ova srpdačina.

[Джон Рейнольдс]

valjda im dosade sopstvene sestre, pa kad se nađu sami na livadi, oni po principu 'štaću-kuću' - navale na bivolicu.

I onda nastanu šipoli i šipolice, ljudoždreski humanoidni podzemni žitelji, koji rogovima i papcima kopaju tunele, a na svetlost dana izlaze samo da bi ratovali sa susednim podzemnim klanovima i to tako što ogavniji izaziva imploziju protivnika i njegovo razlaganje u osnovno gradivno tkivo - sluz. Zbog tog neobičnog načina ratovanja, takvi sukobi umeju veoma dugo da traju i izazivaju strašna izlivanja sluzi koja natapa zemlju, stvara svojevrsno živo blato u koje tonu malobrojni preostali ljudi sa Kosova i bivaju prožderani pod zemljom.

[Джон Рейнольдс]

Razlika je samo u tome šta je cilj Željka Mitrovića a šta Šiptara na tim senatorskim žurkama.
Nema većeg samoživog, sebičnog psa od Srbina.
Poslednjih 100 godina u svakom bitnom trenutku su pojedini Srbi pristajali da za neku materijalnu korist u ime Srbije pristanu na rešenja koja su dugoročno pogubna za Srbiju.
Srbija je mogla danas da ima 200000 kvadratnih kilometara i 25 miliona ljudi da nije bilo najmanje deset notornih gluposti u XX veku. Da bude država za respekt a ne ova srpdačina.

Ејмен ту дет, брадр. Potpuno se slažem sa tobom, sa tim da bih dodao pesimističku procenu da je ta materijalna korist koju spominješ sve manja, a pogubne odluke imaju sve teže posledice. Sad tu povrh svega imamo i tzv. progresivnu omladinu koja brka tuđa govna i tetkinu marmeladu; imajući pre svega odličnu medijsku podršku, to se servira kao model ponašanja (zanimljvo, takvih ja u svom okruženju skoro uopšte nemam). Ergo, tu smo gde smo zahvaljujući najglasnijima i onima sa najoštrijim laktovima, ali i onima koji svesno donose odluke da budu mutavi i ne talasaju. Ovim mislim na ponašanje na bukvalno svim nivoima, od kuće do državnog vrha.

[Meho Krljic]

Jete da glavna ulica u Prištini nalikuje na Avganistan i Talibane

Netačno. Nalikuje na Leskovac ili bilo koji južnosrspki grad uporedive veličine. Ako ništa drugo, prilično je dobro poznato da Albanci (kosovski or otherwise) nikad nisu bili neki veliki muslimani. Arapi su im po obodima Prištine sagradili par novih, lepih džamija, ali to zvrji prilično prazno...

[Boban]

Ne baš centralna, nego 300 metara dalje, kada je pazarni dan, e to je Avganistan, izmešana gomila ljudi, stoke, po asfaltu, travnjacima i ogradama...

[Meho Krljic]

Pa, sad, ja to nisam video pa ne mogu da svedočim... Ali ne znam koliko je Kosovo uporedivo sa bilo kojom azijskom slikom koja mi pada na pamet s obzirom da, naprosto, Albanci nisu pripadali arapskom kulturnom prostoru u njegovo vreme, a turskom su pripadali u manjoj meri nego mi zbog svoje poprilične izolovanosti...

Edit: typos

[lilit]

Boban se, inace, upravo vratio iz dvonedelje posete Kabulu.

[Джон Рейнольдс]

Ja sam '87 godine letovao u Kušadasiju, dakle mnogo pre njegove popularnosti u nas. Išao sam kolima i to je, naravno, dobar način da se letimično osmotri okolina. U Turskoj se tada gradilo na sve strane i duž glavnog autoputa nije bilo ničeg egzotičnog, ako se izuzmu nekakvi likovi koji su ličili na beduine (?!?) na samom izlazu iz Istanbula, sa kamila i propratnim rekvizitima. E sad...

Pošto se autoput u jednom delu proširivao, skrenuli su nas preko nekih planina. E, tu je bila sasvim drugačija slika i mnogo me je podsetila na Kosovo, kojim sam prolazio i/ili na koje sam tih godina išao bar dva-tri puta godišnje. Musavi klinci pored puta koji prose, traže cigare, životinje po putu i oko puta, ne smeš nigde da staneš jer se iz šume odmah sjati čopor tih malih divljaka i ponaša se tačno onako kao iz klasičnih filmova smeštenih na Bliski istok. Trčkaraju oko pridošlica i bučno prose bilo šta, čeprkaju oko kola, guraju se okolo. Zanimljivo, bili su različitih godišta, ali uglavnom klinci; i uvek je postojao i neko stariji ko se držao primetno, ali po strani. U Turskoj nismo sajali, ali pretpostavljam da bi ponašanje bilo isto, jer je okruženje bilo identično.

Valjalo bi reći i da sam te '87 odmah posle Turske otišao u Novi Pazar koji je bio veća kasaba od bilo kog turskog grada kojeg sam tada video, zabrađene žene u dimijama na sve strane, što u Turskoj tada nije bio slučaj; tačnije, takve su bile samo starije. Valjda se te '87 ovde budio nacionalni identitet tih muslimana, tzv. Bošnjaka, pa su bili veći Turci od Turaka.

[Tex Murphy]

Musavi klinci pored puta koji prose, traže cigare,

Misliš žvake?

[Mixitron M. Storm]

Musavi klinci pored puta koji prose, traže cigare,

Misliš žvake?

Nadam se da podjebavaš kamufliran u naivu...

[Tex Murphy]

Naravno da ne. Razmislimo: U kom SJAJNOM filmu imamo klince koji ubijaju zbog žvaka?

[lilit]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=21&nav_category=64&nav_id=446856

[Cornelius]

Bacanje prašine u oči zbog sutrašnjeg objavljivanje ekspertize o statusu države Kosovo. Haradinaj uhapšen, a status Kosova potvrdjen. Srbi poluzadovoljni, polunezadovoljni. Šiptari poluzadovoljni, polunezadovoljni. Velike sile zadovoljne.

[Eriops]

Pa ne vidim da to ima jedno s drugim veze, mišljenje MSP ionako je suštinski nebitno, a ceo taj cirkus je da se narod zabavlja. Ko je priznao Kosovo neće to povući, onaj ko nije zbog straha od secesije u svojoj kući, kao Španija, neće ga priznati bez obzira na odluku suda, a neopredeljeni se opredeljuju po svojim interesima, a ne po mišljenju MSP. Ko veruje u te bajke o svetu, o nadnacionalnom sudu ? Sila i interes vladaju svetom, a ne pravo.

[lilit]

Bacanje prašine u oči zbog sutrašnjeg objavljivanje ekspertize o statusu države Kosovo. Haradinaj uhapšen, a status Kosova potvrdjen. Srbi poluzadovoljni, polunezadovoljni. Šiptari poluzadovoljni, polunezadovoljni. Velike sile zadovoljne.

Moguce.

No, meni se javlja da ce sutrasnja ekspertiza biti povoljna za Srbiju.

[Džek]

Pa i da bude, šta ima Srbija od toga? Kosovo je otišlo, Eriops je lepo izdeklamovao realan aspekt sveta... mada, imaćemo neku moralnu satisfakciju, kao, "eto vidite, svete veliki, da niste bili u pravu?"
A svet odgovara, "Joooj, jes', nismo bili, al' šta sad... evo vam malo tapšanja po glavi, pa idemo kućama. Imamo dinner, dolaze nam masoni... Baš ste mi slatki!"

[Cornelius]

No, meni se javlja da ce sutrasnja ekspertiza biti povoljna za Srbiju.

Dekleracija nezavisnosti nije, sama po sebi, pravni čin, nego politički čin. Takva dekleracija može da ne odgovara stvarnosti, ako većina ljudi na teritoriji koja je u pitanju, ne podržava odluku. Takva dekleracije, uprkos većinskoj podršci lokalnog stanovništva, može da ostane bez ikakve vrednosti ako je ne podrže važni činioci medjunarodne zajednice. Državu Kosovu su priznale 69 zemlje od kojih tri imaju pravo na veto u UN (USA, GB, F). Takodje, 22 od 27 zemalja EU su priznale Kosovo. Početkom jula, Brisel je izvršio ogroman pritisak na tih preostalih 5 zemalja da priznaju Kosovo.

Pretpostavlja se da će Medjunarodni sud da donese kriptično mišljenje (u pitanju je konsultativno mišljenje, ekspertiza, a ne neka pravna odluka) koje će kroz različite inetrpretacije različito moći da se tumači. Sud će se truditi da nema neko jasno i nedvosmisleno mišljenje, jer bi to imalo ogromne posledice na medjunarodno pravo (ozvaničilo bi nasilno stvaranje država ili bi započeo rat na Balkanu). Dosije Medjunarodnog suda biće ponovo poslato na Generalnu skupštinu UN, koji će nastaviti da, diplomatskim jezikom, razvlače priču u nedogled. Konkretno, na terenu, neće biti promena, jer niko ne može da zamisli da bi velike sile mogle da ponište sopstvene odluke i da krenu suprotnim pravcem.

Znači, sve ostaje isto, samo što će Kosovo, iz dana u dan, bivati sve više priznavano i u drugim zemljama.

[Boban]

Kako se u sve to uklapa lanac Miškovićevih supermarketa po Albaniji i Kosovu?

[Džek]

Infiltracija u neprijateljske redove?