"Do sledećeg horora..."- NekRomansa Mijata Vujač

[Boban]

hm... ima samo šest takvih stanova na četrnaestim spratovima stepenastih zgrada u Jurija Gagarina.
Bilo bi zanimljivo obići ih i videti koji je bio inspiracija.

[Bab Jaga]

BTW, na forumu.hr Mijatov Vampir pohvaljno uspoređen s Perićevim (radi duplo manje cene).  

[Tex Murphy]

Pored specifičnih očiju i kratke crne kose, Vujadin Nikolić je imao i rak.
To jest rak je imao mene. U šaci.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...VEČERNJE NOVOSTI, u broju od četvrtka, u dodatku KULTURA, jedan od 3 preporučena naslova bio je Mijatov Vampir, uz odlomak iz pohvale Mome/Moma Kapora...

...a tiraž VN-i je bio 219.659 primeraka...

...kanda je Gangbang crew zbilja, poput K2 dziberskog džangla, masivan!!!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...Return of the Mac..

Mladi pisci: Mijat Vujačić, napisao novi roman pod nazivom ,,Vampir"
Horor kao metafora za stanje u Srbiji
Autor: Tijana Spasić | 14.08.2007 - 08:45

,,Mene će pre uplašiti svakodnevni realni kič, nego imaginarni 'potoci krvi i mesa'", kaže mladi Mijat Vujačić (22), čiji je (već) treći roman ,,Vampir" objavila izdavačka kuća ,,Čigoja". Prethodne knjige ,,Krvavi akvarel" (,,Mediagraf", 2004) i ,,Nekromansa" (Narodna knjiga, 2005) takođe pripadaju žanru horora, malo zastupljenom kod nas.

Priča romana ,,Vampir" prati Vukadina, mladića obolelog od raka. U silnoj želji da pobedi smrt, Vukadin postaje njeno oličenje - vampir. Po rečima autora, vampirizam kao tema metafora je za stanje u Srbiji i sudbinu ljudi u njoj. Zanimljivo je da se, slično stvarno-izmišljenom ,,Nišvilu" Zorana Ćirića i ,,Urvideku" Slobodana Tišme, romani Mijata Vujačića odigravaju u srpskoj prestonici - Sekedgradu. ,,Bežanje iz postojeće Srbije u paralelnu možda je neki oblik podsvesne želje da stvarnu Srbiju ne nazovem pravim imenom", kaže Mijat, izražavajući pri tom nadu da će se stvari ovde jednom promeniti.
Pored teme, zanimljiv je i izbor pozadine, pošto se deo romana ,,Vampir" odigrava u Moskvi. ,,Rusija je tu radi duple simbolike", objašnjava Mijat. ,,Prvo: ta zemlja je kolevka najstarijih vampirskih legendi. Drugo: progonjeni Srbi, sa izuzetkom princa Petra II Karađorđevića, od pamtiveka su bežali u Rusiju".
U poslednje vreme, primetno je i da se mladi pisci sve više okreću pričama punim krvi i nasilja, za šta je poslednji primer ,,Srpski psiho" Željka Obrenovića i Aleksandra Ilića. Na pitanje zašto se mladi toliko bave nasiljem i da li oseća sebe delom nekog generacijskog pokreta, Mijat kaže: ,,U proteklih nekoliko godina, prevodi stranih, prevashodno američkih pisaca, imali su ogromnog uspeha kod srpske publike. Izdavačke kuće su to primetile i otvorile put domaćim autorima zabavne fikcije. Inače, takozvano obožavanje nasilja nije ništa novo. Razlika je samo što je u dvadesetom veku zaživela sloboda izražavanja, pa se danas mnogo više piše i govori o stvarima koje su nekada smatrane nedopustivim".
Mijat je, inače, pravi pripadnik nove, kompjuterske generacije: vatreni je obožavalac video-igrica, a preko svog sajta i bloga redovno upoznaje nove ljude. Stiven King mu je najznačajnija lektira, a Merilin Menson muzički uzor. Prema svojim knjigama ima opušten stav: kaže da su one tu da zabave, i ne misli o sebi kao o piscu: ,,Piscima smatram genije poput Dostojevskog, Foknera, Šekspira... Ja sam samo neko ko piše 'zabavnu fikciju', dovoljno srećan da nađe izdavača". Pošto i pornografiju smatra ,,intelektualnom tvorevinom", ne želi da isključi mogućnost da se oproba i u tom žanru jer bi najmanje voleo da ga doživljajavaju kao pisca-intelektualca.[/size]

[Ghoul]

Pošto i pornografiju smatra ,,intelektualnom tvorevinom", ne želi da isključi mogućnost da se oproba i u tom žanru jer bi najmanje voleo da ga doživljajavaju kao pisca-intelektualca.[/size]

he-he-he, ovaj je intervju k'o stvoren za onaj topik "HIPER-INTELEKTUALCI, KEEP AWAY!"
mada, u tom slučaju, meni bi (kao i brojnim drugim hiper-intelektualcima ovog foruma) - promakao!

[lilit]

ako nista drugo, covek bar ima zdrav odnos prema pornografiji.

[Tex Murphy]

jer bi najmanje voleo da ga doživljajavaju kao pisca-intelektualca.

Pa što se toga tiče vjerovatno ne mora da se brine, ali JE*EŠ ti čovjeka kome je muzički uzor Merilin fukin Menson  

A takođe i novinare koji pišu o "video-IGRICAMA".

[Meho Krljic]

Pošto je onomad tema o Serbische Psychou završila u đubretu, nema gde nego ovde da zakačim linak za Popboks prikaz ovog romana:

http://www.popboks.com/popx/srpskipsiho.shtml

[Bab Jaga]

Imaju i hrvati svog psiha:

Bit će da je psihotičnost u trendu.  

[Meho Krljic]

Bilo bi genijalno da Mijat sad napiše Crnogorski Psiho.  

[Tex Murphy]

Bilo bi genijalno da Mijat sad napiše Crnogorski Psiho.  

 Hell, yeah!

[Meho Krljic]

Da ne pominjem Bošnjačkog Psiha i Psiha Republike Srpske. Taj bi se sigurno najebo keve ovom metiljavcu od preko Drine.

[Tex Murphy]

Jeste, mada su u čitavoj priči opako potcijenjeni hercegovački psihoi, koji definitivno nisu za potcjenjivanje (zbog rodbinskih veza sa crnogorskim kaunterpartovima).

HERCEGOVAČKI PSIHO
(an excerpt)

Sjedim na kamenu u rano poslijepodne. U ustima travku prebacujem čas na jednu čas na drugu stranu kao Klint Istvud cigaretu u filmu Dobar, rđav, ružan Serđa Leonea. Pogled mi se gubi u daljini, na obroncima Leotara - moćne planine koja se uzdiže visoko prema nebu i cijepa ga kao Džek Nikolson vrata sjekirom u Isijavanju Stenlija Kjubrika (snimljenom po romanu Stivena Kinga). Volim Leotar - njegovo ponosno uzdizanje na neki čudan način simbolizuje moj život - sve moje strahove, patnje, bol... ali i moć da prevaziđem sve i budem jači.

Negdje u blizini svojih stopala čujem siktanje zmijurine. Ni ne gledajući stajem joj petom na glavu i ista se momentalno lijepi za kamen, uz krckanje polomljenih zuba. Prokleta zmijurina. Nervozno brišem bosu nogu (tj. stopalo) o obližnji busen osušene trave.

U glavi mi se roje slike kao roj pčela. Sjećam se svih onih gadova i gadura koje sam pobio (a nije ih bilo malo). Svi su tu negdje, vrte se oko mene, nešto mi pričaju, zaboli me šta. Postepeno se iz čitave zbrke kristališe lik moje sestre - bilo je to prvo živo biće koje sam lišio života (ne računajući zmije, nekoliko ptica grabljivica i strinu). Iako je prošlo skoro deset dana, sjećam se kao da je danas bilo...

Sjedim u svojoj sobi i čitam Jovana Dučića (knjigu Blago cara Radovana Karadžića). Bijesan sam. Mrzim čitav svijet. Ali čitanje Dučića me smiruje. Na neki neobičan način. Kao kad ste bijesni, pa vas neko smiri. Eto, tako je na mene djelovalo pisanje Jovana Dučića.

Moja sestra, gadura, ulazi u sobu:
"Hoću da igram Monopol!" dernja se i plače.
"Ma daću ja tebi monopol!" urlam i stjeram joj krhotinu flaše (kojom sam prije toga pokušao da presiječem vene) pravo kroz mozak.
"Šta... si... to... učinio..." stenje ona, a ja je častim posljednjim flying kickom pravo u facu. Njeno beživotno tijelo udara o zid, gdje ostaje krvava mrlja. Tako ti i treba, đubre. Mene si našla da peglaš s monopolom.

Osjećam se slobodno, prvi put u životu (kao Klint Istvud nakon bjekstva iz Alkatraza u istoimenom filmu). Ima tu i malo straha od tog divnog osjećaja, do tad nepoznatog. Stavljam iglicu na ploču koja je već u gramofonu i iz zvučnika se ori Dino Merlin:
"... nisam ja Supermeeeeeeeen!"
Heh, ti možda nisi, sinko, ali ja JESAM! Raznosim tu patetičnu spravu svojim koljačkim nožem i odlazim do dnevne sobe gdje roditelji gledaju Sve za ljubav ne bih li momentalno inkrisovao badi kaunt.

itd.

[Meho Krljic]

Ti si genije, Harvi.  

[lilit]

Ti si genije, Harvi.  

najblaze receno.  

(genije - 1, najvisi nivo stvaralacke nadarenosti, talenta; 2. covek koji je izuzetno nadaren, talentovan; 3a. u rimskoj mitologiji duh koji stiti i prati coveka tokom zivota, upravlja njegovim postupcima i namerama, 3b. dobar ili zao duh, 3c. poseban ili preovladjujuci duh, atmosfera).

[lilit]

Pošto je onomad tema o Serbische Psychou završila u đubretu, nema gde nego ovde da zakačim linak za Popboks prikaz ovog romana:

http://www.popboks.com/popx/srpskipsiho.shtml

Ovde kacis?
Nego, mogao si da ga zakacis i na topic o FE, ali pretpostavljam da ti je frka da Ghoul vidi sve pohvale izrecene na racun SP??????
Hm, hm...

[Milosh]

Pošto je onomad tema o Serbische Psychou završila u đubretu, nema gde nego ovde da zakačim linak za Popboks prikaz ovog romana:

http://www.popboks.com/popx/srpskipsiho.shtml

Lepo napisano, ali nekako previše mlako, suzdržano i na granici davanja prelazne ocene. Da li je to neka Tarlaćeva intervencija ili si ti od početka tako koncipirao tekst?

[Meho Krljic]

Nije Tarlaćeva intervencija, no sam ja čovek sklon pomirljivom tonu. Ako se pažljivo pročita ovo je veoma negativan prikaz, ali sam se svesno trudio da se uzdržim od fire and brimstone retorike.

[zakk]

preventiraš invaziju podrepaka na popboksov forum?

[Ghoul]

c,c,c... ovo sranje si MOGAO da pročitaš, a NAŽIVO još gnjaviš...
bruka, šta reći?!
pa još ovako mlaka, skoro-pa-pozitivna kritika...!
priznaj da je ovo osveta za moje favorizovanje termina 'video igrice'!
ali dobro, ako želiš rat –
nek ratne igre otpočnu,
jer više ničeg nema u tebi,
u meni!
u mome srcu kiše padaju
u duši veju crni snegovi
nakon ovog i ovakvog prikaza!

[zakk]

nek ratne igre otpočnu,
jer više ničeg nema u tebi,
u meni!
u mome srcu kiše padaju
u duši veju crni snegovi

         

[lilit]

nek ratne igre otpočnu,
jer više ničeg nema u tebi,
u meni!
u mome srcu kiše padaju
u duši veju crni snegovi
nakon ovog i ovakvog prikaza!

QQ sta ti slusas!!!!!!!                      

[Ghoul]

QQ sta ti slusas!!!!!!!                        

u ratu je sve dozvoljeno.
a ja i inače ratujem samo prljavo, il ne ratujem uopšte.

meho ne zna u šta se upustio kada je mene ražljutio.

za početak, na njega anlišujem KERBERA.

ne želite da znate ko/šta je sledeće!

[Tex Murphy]

ne želite da znate ko/šta je sledeće!

REGINA

"Ljubav nije za nas, nije za naaaaaaaaaaaaas..."

[DušMan]

SVAKA CAST, HARVI!

[angel011]

Pošto je onomad tema o Serbische Psychou završila u đubretu, nema gde nego ovde da zakačim linak za Popboks prikaz ovog romana:

http://www.popboks.com/popx/srpskipsiho.shtml

Predivno.

Bez vređanja i forumaškog tona, bez otvorenog čerečenja, krajnje negativan prikaz.

Svaka čast!  

Ako budeš imao još ovakvih negativnih prikaza, obavezno javljaj.

[Meho Krljic]

Evo, barem je Anđelija shvatila sve prednosti ovog pristupa.

A ja sam sa Sosom iz Kerbera onomad igrao bilijar. Fini čovek, Nišlija.

[Ghoul]

REGINA
"Ljubav nije za nas, nije za naaaaaaaaaaaaas..."

ta pjesma mi je, zapravo, guilty pleasure!  

inače, najdublji respect za onu parodiju PSIHA!
harv, sve češće me prijatno iznenađuješ... i svaki put sve prijatnije... što reko abdulah sidran (parafrazirajući BASKET CASE 2): 'svakog dana, u svakom pogledu sve više napreduješ!'  

[Ghoul]

Evo, barem je Anđelija shvatila sve prednosti ovog pristupa.

za razliku od nas, ostalih, koji smo shvatili sve manjkavosti tog vegetarijanskog pristupa...

[Meho Krljic]

To je sigurno i razlog što je onaj topik na kraju imao onoliko strana.  

[---]

Kerber su sasvim naj, sasvim potpuno lezitimni predstavnici struje YU rock blefa, i taj, da tako kam, žanr, treba meriti po njegovim aršinima.
a po tim aršinima (blefiranje tj. neopravdano forsiranje rokenrol stava i iskreno pevanje potpuno sumanutih tekstova, neobične metafore, naizgled banalni, a zapravo apsurdni izlivi ljubavi, melodičnost i raspevanost koja koketira sa folkom) - Kerber su nešto kao Pink Floyd jurok blefa.
to se može lako ustvrditi na jednostavnoj analogiji pjesama:

1) Mama tata vratiću se ja (kad sve ovo prođe) je kombinacija THE SHOW MUST GO ON (Ooooh, Ma, Oooh Pa, Must the show go on) i GOODBYE CRUEL WORLD (Goodbye cruel world,
I'm leaving you today)

2) Upotreba motiva iz prirode, psihodeličnost, i mešavina pompeznosti i metaforičnosti, zbližava ove dve pesme:

Now wakes the hour
Now sleeps the swan
Behold the dream
The dream is gone.
Green fields are calling
It's falling, in a golden door.

And deep beneath the ground,
The early morning sounds
And I go down.
Sleepy time, and I lie,
With my love by my side,
And she's breathing low.

And I rise, like a bird,
In the haze, when the first rays
Touch the sky.

And the night wings die


Kao mala gnezda na granama
puna starih letova
kao mrtvo srce od secanja
kao prva radost decija.
Ti si moja prosla i buduca
svedok koji ne laze
ti si moja prva i poslednja
cujem nocu tvoje korake.
Vrata samo vetar otvara
zebem kao zaseda
moja pesma vise ne peva
crna joj je haljina.
Ja sam ulica za tvoj povratak
izmedju jave i sna
ja sam poslednje tvoje skloniste
nemas, nemas gde.

[PTY]

Evo, barem je Anđelija shvatila sve prednosti ovog pristupa.

Tebe treba tući, Krljisave.

Kao i protagonista, jezik Srpskog psiha ima ambiciju da bude inteligentan, provokativan i maštovit, da sruši arbitrarne granice između akademskog i populističkog, da izbriše barijere građanskog ili verskog morala i da zapeva u slavu pojedinca i njegove slobode po svaku cenu.

?

[Meho Krljic]

Šta je sad tu nejasno??? Metonimija, sto mu muka, to čak i Harvi shvata.

[Milosh]

Evo ga malo poduži blurb za drugo izdanje:

"Sirov i brz, žestok u dokazivanju svojih provokativnih premisa, pomalo napadan u nastojanju da se silom probije u elitno društvo (pop)kulturnih i umetničkih prethodnika koje često navodi, kao i mnogi drugi debitantski romani on čitaoca osvaja pre svega silovitošću teksta."

[Milosh]

c,c,c... ovo sranje si MOGAO da pročitaš, a NAŽIVO još gnjaviš...

Pa kad tvoj junak umesto upražnjavanja seksa, a za razliku od Psiha, samo gleda filmove.  

[Meho Krljic]

Pazi, baš sam i ja razmišljao kako bi ovaj prikaz lako mogao, zbog moje izuzetne pristojnosti da se tako zloupotrebi i iskoristi za neki blurb. Ipak, odlučio sam se za ovaj pristojan, uglađen pristup u kome dokonom surferu prvo na izvolte nudim površne kvalitete ovog romana da bih ga posle dočekao sa dubinskim nedostacima. Naravno, malo ko čita cele prikaze, pa je hint dat već u uvodu.

Ali, sad bez šale: ja ovde nemam nikakav emotivni ili profesionalni input, niti se razumem u književnost niti u žanr, pa je ova neka, ne baš fenomenološka, ali bezemotivna analiza delovala kao najpoštenije rešenje.

[Ghoul]

c,c,c... ovo sranje si MOGAO da pročitaš, a NAŽIVO još gnjaviš...

Pa kad tvoj junak umesto upražnjavanja seksa, a za razliku od Psiha, samo gleda filmove.  

oćeš da kažeš da je meho moj roman čitao MUDIMA a ne očima/mozgom?
SAD MI JE DRAGO ŠTO SAM MU DAO ELEKTRONSKU A NE PAPIRNU VERZIJU!!!
   

brrrr... već sam mental image meha kako prevlači svoje mošnice preko sve ređih (pa time i skupocenijih) primeraka NAŽIVOG je TOO MUCH!!!
proklet bio, miloše!
prokleta bila moja prljava mašta!
proklet bio meho (znaš ti zašto)!
 

[Meho Krljic]

Pa... video si na šta mi liči monitor. Trebalo je da ti bude jasno da one fleke nisu zaista od poridža, kako sam ti ja rekao.

[Mica Milovanovic]

Dobar ti je prikaz...

BTW, kome treba da zahvalimo za link ka Vitgenštajnu?

[Meho Krljic]

Goranu. Ja sam samo stavio 'Witgensteina' u prikaz, a on me zvao telefonom da pita da li mislim na Ludviga Vitgenštajna i onda samoinicijativno linkovao na srbski wiki o ovom filosofu. Goran je čudo.

[otaku]

Goran je čudo.

 

[Meho Krljic]

Da ne pominjem da me je prošle nedelje vodio na ručak, sve vreme ismevao moj vegetarijanski lifestyle, a onda i sam naručio vegetarijanski obrok. Ghoul bi sigurno s njim imao o čemu da priča.

[taurus-jor]

Pozdrav za Mehu. Fino si mu ga odmerio. "Skoro pa pozitivna kritika", ali s naglaskom na skoro.

[Meho Krljic]

Pa, nekako mislim da Popboks nije mesto za neke moje pokušaje humora i pseudokritičarski žar. Za to imam blog

[Bab Jaga]

"...on čitaoca osvaja pre svega silovitošću teksta."

Verbalno silovanje!  

[Meho Krljic]

Mmmm... silovanje...

Pa ne, da budemo iskreni, silovitost teksta jeste jedan od najvećih kvaliteta ovog romana. Ona sama za sebe ne uspeva da donese dobru knjigu, ali jeste strogo gledano jedna od njegovih pozitivnih karakteristika. Kao kad odete na koncert nekog benda koji ne svira dobro ali barem svira glasno... To može i da vas odbije i da vas pridobije ali nećete moći a da ne primetite glasnost.

Psihov, zapravo glavni problem, ako mene pitate, je uredničke prirode, pre nego autorske. Jasno je da su, sa autorske strane, ova dvojica momaka ubacili unutra sve čega su mogli da se sete po principu 'valjda će nešto od svega toga funkcionisati'. Problem je što urednik nije dovoljno intervenisao (možda ja previše fantaziram, ipak sam neupućen u domaće izdavaštvo), nije dovoljno radio sa njima tako da se roman stilski ujednači, da se postigne narativna i motivska konzistencija, da se umanji epigonski ton i apsolutno prenaglašena referencijalnost. Rezultat je, bez sumnje, jedna neuredna knjiga koja ima povremene bljeskove nadahnuća ali zatim vrlo brzo pada ispod nivoa koji bi se smatrao prihvatljivim za objavljivanje.

No,slutim da Laguna svoj urednički posao shvata malo opuštenije. Da nije tako, sumnjam da bi iko pri čistoj svesti okačio prvih deset strana ovog romana kao preview na sajt izdavača. Aj min, prvo poglavlje Srpskog Psiha je verovatno najgore ikada napisani prvo poglavlje koje sam pročitao na našem jeziku (a ima manje od dve strane) i sažima skoro sve negativne strane romana na malom prostoru. Da sam bio potencijalna mušterija, otišao na Lagunin sajt i ono pročitao nikad ne bih dotakao ovaj roman.

[PTY]

Šta je sad tu nejasno??? Metonimija, sto mu muka, to čak i Harvi shvata.

Metonimija maj fut!
(A i koga to pa još 'oćeš da impresioniraš, jadan, nije valjda da ti i bigamične misli na pamet padaju....?   )

[Meho Krljic]

Šta??? O čemu to pričaš, for krajsts sejk???

[PTY]

(ma ne brini, volim kad si zbunjen, to je sve...)