zašto su japanski horori strašniji od američkih?

[Ghoul]

zašto su japanski horori strašniji od američkih?


evo genijalne teorije koju nađoh na AICN forumu:
"I agree this has a lot to do with subtitles. Especially in horror films i think it's easier to have things you'd see coming a mile off in an American film sneak up on you in a subtitled film because half your concentration is on following the dialogue lines."

ha ha ha ha ha ha haaaaaa!

znači, ko među vama ovde sporije čita, lakše se i (stranih) horora plaši!
nespa?

[angel011]

Njima je zastrašujuće već samo to što nešto moraju da pročitaju.

[Meho Krljic]

Heh... Iz moje potpuno neupućene perspektive, verovatno ima milion razloga... Japanski (i azijski generalno) horori se, očigledno, ne prave u Holivudu pa time i imaju malčice više umetničke slobode i izbegavaju komisijsko pravljenje, fokusiranje na pič i beskrajnu brigu o rejtinzima... Često nemaju para za CGI pa moraju da se dovijaju umetničkijim metodama da ostvare cilj. Plus, znatno su bliži mitološkom u svom tretmanu motiva pa samim tim udaraju dublje. Čak i sasvim urbane, non-ghost stvari poput Audicije imaju u sebi težinu tradicionalne priče.... Barem iz moje užasno laičke pozicije..

[Nyarlathotep]

nisam apsolutno nikakav poznavalac azijskog horora, ali mislim da sve vezano za njihov horor film: naturalisticnost prikaza, postepena eshilovska gradacija uzasa, nacin na koji se prikazuje patos, proizlazi iz poznate cinjenice da japanci ne poznaju nikakav tabu u javnoj kulturi (bar ne u smislu nas zapadnjaka). te je sve onda direktnije, sirovije, strasnije.

mozda i lupetam, ali na osnovu 15-tak japanskih horora koje sam odgledao, zakljucio sam slicno.

[Alex]

Japanski Ring i Dark Water su bolji od većine (svih?) savremenih američkih horora (valjda time i strašniji?) jer imaju znatno bolju režiju, pre svega, a ima neke veze i sa manjim budžetom, jer umesto da razmišljaju našta da skrcaju pare (na efekte i vratolomije) razmišljaju o stvaranju odgovarajuće atmosfere i napetosti!

I Amerikanci imaju tako dobre reditelje, ali se oni ne bave hororom, a pitanje tereta visokobudžetnosti i komercijalnosti i za njih ostaje.

[Demo(n)lisher]

Japanski Ring i Dark Water su bolji od većine (svih?) savremenih američkih horora (valjda time i strašniji?) jer imaju znatno bolju režiju, pre svega, a ima neke veze i sa manjim budžetom, jer umesto da razmišljaju našta da skrcaju pare (na efekte i vratolomije) razmišljaju o stvaranju odgovarajuće atmosfere i napetosti!

I Amerikanci imaju tako dobre reditelje, ali se oni ne bave hororom, a pitanje tereta visokobudžetnosti i komercijalnosti i za njih ostaje.

Potpisujem. Mada moram dodati da su Japanci "generalno posmatrano" mnogo morbidniji i cudniji narod od rednecki zatucanih Amerikanosa. Sva ta disciplina, posvecenost zajednici, poslu, moralni kodeksi koje smo videli kod Samuraja, je doprinelo da dalekoistocnjacki horori prednjace ispred (j)evropskih i americkih ostvarenja.

[Shozo Hirono]

Ne radi si samo o tome da su strasniji.Americki horor traje 45 min.,posle toga ide predvidljivi finale i deja vu.....pristup kod azijata je potpuno suprotan.Izdrazati pola filma se kod njih debelo isplati,jer posle toga gotovo uvek krece finale za nezaborav....dokaz za to su Nakata,Shimizu,K,Kurosawa,Miike,F.Chan,ali i Ji-woon Kim,Higuchinsky,Ki-Hyung Park,Joon-ho Bong,Norio Tsuruta i mnogi drugi mladi....

[Джон Рейнольдс]

Za mene jedno zastrašujuće u vezi sa japanskim hororima jeste javno priznanje da su mi oni dosadni. Samo je Onibaba uspela da me uzdrma i to pre dvadeset godina, ako ne i više. Našminkana deca sa epileptičnim napadima? Gimme a break... Mada moram da priznam da sam prestao da gledam ne samo japanske nego kosooke horore uopšte, tako da možda i nisam najmerodavniji. Jedno vreme sam se smarao sa njima ne shvatajući otkud toliki hajp i onda digao ruke.

[Plissken]

Potpisujem svaku tvoju rec premudri Dzone!

[krema]

Ja imam jedan drugi problem s japanskim hororima. Japanci kao Japanci- svi lice kao jaje jajetu, a kako im tesko i imena pamtim, vrlo brzo se izgubim u svemu tome. Al je cinjenica da prave mnogo bolje horore od Amerikanaca, bar sto se cjelokupne atmosfere tice...

[Truba]

bah i "svi crnci su isti" ali uvijek cemo prepoznati holivudske  zvijezde crne kože


daklem naš problem s kosookim je u tome što ih nismo viđali redovno odmalena niti ih danas viđamo koliko bi trebali da barem 15 osoba zapamtimo imenom prezimenom i likom

[Alex]

Ja sam zapamtio onu ženu sa crnom kosom ... sem ako to nije bila ona druga?

[Ghoul]

Potpisujem svaku tvoju rec premudri Dzone!

problem identifikacije žutaća (a posebno kineza!), na žalost, zaista postoji, i nije vezan samo za film; sećam se onomad, dok sam bio u berkliju, i odsedao u 'international house', upoznao sam nekoliko japančica, i svaki put kad sam ih posle sretao, stalno sam imao nedoumicu 'dal ovo beše tanako ili natako?! mekiko ili kemiko?!' possibilities for looking silly are endless!

ipak, voleo bih da ovi koji olako otpisuju sve japance nakon što ih je smorilo 5-6 naslova, priznaju koliko su, OD ONIH NAJBOLJIH, zaista videli pre odustajanja?

konkretno, johne i pliskene, kažite nam šta vam se nije dopalo u OVIM FILMOVIMA (the best of recent J-horror, according to Ghoul):

ANGEL DUST (Anđeoska prašina) – Sogo Ishi, 1994
ALL NIGHT LONG 2: ATROCITY (Čitavu noć 2: Grozota) – Katsuja Matsumura, 1994.
AUDITION (Audicija) – Takaši Miike,1999.
CURE (Lek) – Kijoši Kurosava, 1997.
BATTLE ROYALE  (Borba do poslednjeg) – Kinži Fukasaku, 2000.
FREEZE ME (Smrzni me)- Takaši Išii, 2000.
EVIL DEAD TRAP (Zamka zlog mrtvaca) – Tošikaru Ikeda, 1988.
EVIL DEAD TRAP 2: Hideki (Zamka zlog mrtvaca 2) – Izo Hashimoto, 1991.
MERMAID IN A MANHOLE (Sirena u kanalizaciji) - Hideši Hino, 1995
ORGAN (Organ) – Kei Fudživara, 1996.
GEMINI (Blizanci)- Šinja Tsukamoto, 1999.
PINNOCHIO 964 (Pinokio 964) - Šozin Fukui, 1992.
PULSE (Puls)  – Kijoši Kurosawa, 2001.
RING (Krug) – Hideo Nakata, 1996.
RUBBER'S LOVER (Gumeni ljubavnik) -  Šozin Fukui , 1997.
SPLATTER, aka NAKED BLOOD (Gola krv) - Hisajasu Sato, 1995
ST JOHN'S WORT – Šimojama Tem, 2001.
THE GRUDGE (Ljutnja) - Takaši Šimizu, 2002.
SUICIDE CIRCLE (Krug samoubistva) – Sion Sono, 2001.
TETSUO: THE IRON MAN (Tetsuo, čovek od gvožđa) - Šinja Tsukamoto, 1990.
VERSUS (Protivnici) – Rjuei Kitamura,  2000.
TETSUO 2: BODY HAMMER (Tetsuo 2, telesni malj) – Šinja Tsukamoto, 1992.
VISITOR Q (Posetilac Q) – Takaši Miike, 2001.
VORTEX, a.k.a. Uzumaki, Spiral (Spirala) – Higučinski, 2000.
WIZARD OF DARKNESS (Mračni čarobnjak) – Šimako Sato, 1995

ako ste odgledali sve, ili VEĆINU ovoga, onda OK: došli, videli, smorili se, i odbacili.
ali ako NISTE, onda... o čemu pričate?
mislim, svesti ceo složeni fenomen japanskog horora na ONIBABU i GRUDGE...? nije li to znak intelektualne lenjosti i (prikrivenog?) rasizma, ili bar etnocentrizma (white man movies)?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...nije japanski, ali znakovito ilustruje očito- zašto su azijski horrori nekako bolji od USA srodnika...sinoć sam odgledao južnokorejski APT iz 2006., fino usnimljen i skockan, atmosferičan horror, koji jeste gotovo generičan i krcat manirizmom, tipičan je azijski vengeance ghost story uradak, tu je i samarolika utvara, ne odmiče ni za stopu od već zacementiranog standarda za azijske filmove, ali ti standardi su toliko jasno profilisani i visoko postavljeni da takva ocena nikako ne može biti pokuda...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ovde  bih da priredim, recimo, destominutni standing ovation za zbilja maestralnu japansku arthouse dramu sa diskretnim, a, opet, jasno vidljivim primesama horora NORIKO'S DINNER TABLE koju potpisuje Sion Sono (autor i SUICIDE CIRCLE, na koji se NORIKO... u velikoj meri i oslanja)...iako isuviše retoričan i gotovo epskog trajanja (punih 160 minuta), ovo je jedno od retkih ostvarenja koje u potpunosti, bogato nagrađuju utrošeno vreme, otvorenost, dobronamernost i strpljenje gledalaca koji se u njega upuste...od početne teen angst pozicije filma kreće u pravcu punokrvne misterije, sa opravdanim skretanjima u pravcu porodične drame, i stiže do krvoločnog kraja...Sono se isprsio pa je ovde pružio čak nekoliko (ispravnih, nekalkulatskih) odgovora na pitanje ,,zašto" i uspeo da pod kontrolom drži zahtevnu, eliptičnu strukturu priče, dostigavši apsolut filmskog pripovedanja- tečno a sadržajno, pismeno a gledljivo... 10/10...

[Ghoul]

ja bih, pak, eventualno zainteresiranima savetovao MNOGO opreza i nekoliko milijardi zrna soli u pristupu NORIKINOM STOLU, jer vam ona za večeru nudi jednu beskrajnu i ispraznu večerinku sa nešto malo bajatog zeleniša, lepo aranžiranog da deluje kao pristojan obrok, čiji je kvantitet drastično neproporcionalan i ukusu i hranljivosti!

BEWARE!

for my money, this is 2/5  

[taurus-jor]

Ne bih se hvatao za kulturoloske uzroke kao uzrok, niti bih uopste donosio vrednosne sudove tipa "japanski su bolji od americkih ili obrnuto". Najprostije gledano, horor filmovi iz jugoistocne Azije blagosloveno nisu optereceni zahtevima koje postavljaju holivudska A produkcija, MPAA i lanci bioskopa pod kontrolom studija. Istorijski gledano, horori iz anglosaksonske kuhinje nisu ni bolji ni gori ni manje strasni ni vise strasni od azijskih. Samo su poslednjih decenija podbacili u kvalitetu. A proizvodili su kvalitet manje-vise kontinuirano dok producentsko-studijsko-distributerska ogranicenja nisu uzela maha. Nekada je postojala cenzura - snimis film, a makaze ti seku "drustveno neprihvatljive" scene. Danas je na delu autocenzura: morash da se uklopish u rejting, ili:
(a) neces moci da snimis film
(b) neces imati gde da ga prikazes ili
(c) neces imati kome da ga prodas za distribuciju.

Nadam se da Juzna Azija nece doziveti takvu sudbinu.

[Ghoul]

cumming soon to a KILLER PUSSY!

ghoul's seal of approval!

OVO niko drugi sem japanaca nikad ne bi snimio, zato - fala im!
možda japanski horori nisu nužno strašniji, ali jesu blesaviji, luđi, otkačeniji, uvrnutiji, morbidniji, bolesniji....! that's why we love'em!!!

http://tracker.zaerc.com/torrents-details.php?id=8190

[Truba]

hm upravo sam dobio taj film i masu azijskih

 
ali nema prijevod ...  

[Meho Krljic]

Ghoule: NAREŽI!!!

[Ghoul]

Ghoule: NAREŽI!!!

jebote, tvoji apetiti su postali nezajažljivi!

kako li ćeš da reaguješ na naslov SODOM THE KILLER koji upravo počeh da gledam...    

[crippled_avenger]

Bogami, sa spiska sam pogledao ovo:

AUDITION (Audicija) – Takaši Miike,1999.
CURE (Lek) – Kijoši Kurosava, 1997.
BATTLE ROYALE (Borba do poslednjeg) – Kinži Fukasaku, 2000.
EVIL DEAD TRAP (Zamka zlog mrtvaca) – Tošikaru Ikeda, 1988.
EVIL DEAD TRAP 2: Hideki (Zamka zlog mrtvaca 2) – Izo Hashimoto, 1991.
GEMINI (Blizanci)- Šinja Tsukamoto, 1999.
PULSE (Puls) – Kijoši Kurosawa, 2001.
RING (Krug) – Hideo Nakata, 1996.
THE GRUDGE (Ljutnja) - Takaši Šimizu, 2002.
SUICIDE CIRCLE (Krug samoubistva) – Sion Sono, 2001.
TETSUO: THE IRON MAN (Tetsuo, čovek od gvožđa) - Šinja Tsukamoto, 1990.
VERSUS (Protivnici) – Rjuei Kitamura, 2000.
TETSUO 2: BODY HAMMER (Tetsuo 2, telesni malj) – Šinja Tsukamoto, 1992.
VISITOR Q (Posetilac Q) – Takaši Miike, 2001.
WIZARD OF DARKNESS (Mračni čarobnjak) – Šimako Sato, 1995

Dakle, dosta toga je još nepogledano ako uzmemo Ghoulov spisak kao polaznu osnovu.

I jedini stav koji imam na osnovu toga je da japanski horor ipak ne mogu da uključim u neku generalizaciju.

Ne mogu da kažem da sam bio prvi koji je provalio japanski horor ali ne mogu da kažem ni da sam neki late bloomer, o tome Ghoul najbolje može posvedoči, da smo prilično simultano otkrivali tu priču s tim da je njega ceo taj milje više interesovao. Hronologiju navodim zvbog toga što je onomad japanski horor bio zaista nešto novo i donosio je novu energiju, a to ne možeš da osetiš sada kada gledaš te stare naslove pošto su obesmišljeni gomilom epigona.

U svakom slučaju mogu da kažem da sam u japanskim hororima baš tada kada su bili zaista aktuelni i to mi je u to vreme bio big deal i nešto novo i inspirativno.

I sada kad podvučem crtu, mislim da je japanski horor imao svoj trenutak slave kada je zaista uticao na transformaciju svetskog horora uopšte ali da je isto tako sada manje relevantan i da se vratio u lokalne okvire radova za ljubitelje i poznavaoce.

U tom smislu, razumem i Johna Reynoldsa, pošto bih danas sebe jako teško naterao da ponovo pogledam neki od najhypovanijih naslova ponovo. Prosto, kada treba da repriziraš flmove i kada nema te energije i svežine novog filma, zapravo realnije odmeriš rok trajanja nekog ostvarenja.

U stvari sa ove liste jedino bih se naterao da ponovo gledam BATTLE ROYALE i VISITOR Q a koji u stvari nisu horori što je potpuno paradoksalno.

Sve suprotno Južnoj Koreji koja je u svim žanrovima uspela da ostane regionalni lider i da iz godine u godinu napreduje i širi svoj žanrovski diskurs. Isto stoji i sa reprizama njihovih filmova. Vrlo rado ih repriziram.

[Ghoul]

to što kažeš za japanski horor stoji u priličnoj meri: ono što je jedno vreme izgledalo kao CUNAMI nečeg sasvim novog, talas svežine i originalnosti i ludila, prilično brzo je ustupilo mesto poplavi generičkih by-the-numbers reciklaža.

MEĐUTIM, treba imati na umu sledeće: ako se 'japansko otkrovenje' ne vezuje za nužnost ciklusa i naleta i pokreta – što on, strogo gledano, nije ni bio – onda današnje stanje ne pruža ni mnogo razloga za razočaranje ili za vajkanje nad starim dobrim vremenima od pre 5-6 godina kad se činilo da je SVAKI horor, samim tim što je japanski, automatski bio izvanredan. to, uostalom, ni tada nije bilo tako, ali je oduševljenje otkrićem nečeg novog donekle i naduvalo određene kvalitete, i –pored ostalog- stvorilo horde 'poklonika' azijskog filma, koji su slepački počeli da gledaju SVAKI (ili skoro svaki) tamošnji flick, po inerciji i dalje očekujući onaj rush koji su im prvobitni naslovi davali...

dakle, možda japanci danas više ne pristižu u masi, u hordama, i možda preveliki broj degutantno epigonskih naslova otuda izaziva i pojačanu ogorčenost i (tek delimično ispravno) uverenje da je taj J-horror boom pukao i da danas više nije vredan truda.

moram da naglasim da takav stav samo donekle mogu da razumem, ali ne i da opravdam, pošto i dalje pomno pratim šta se tamo dešava, i tvrdim da se I DALJE dešavaju ODLIČNE stvari.
treba li veća ilustracija ovoga nego činjenica da su od 3 najbolja horora koja sam do sada u 2007. video – SVA TRI JAPANCI!
RINNE
T. Shimizu
***         3+

NIGHTMARE DETECTIVE
S. Tsukamoto
***         3+

NOROI
K. Shiraishi
***(*)    3+

naglašavam: sva 3 su NOVI naslovi, iz 2006. i 2007. a ne kasno-otkriveni filmići iz 'onih dana'.

dakle, žeravica japanskog horora nije zgasla, i ne pokazuje znake gašenja.
jedan od razloga toga je to što u USA (i šire) još uvek traje pomama za J-hororom (manja nego u zlatno doba RINGUa, ali još uvek dovoljna da omogući nastanak VELIKOG BROJA FILMOVA. producenti još uvek daju pare za horore, i u masi toga prošvercuje se dovoljno vrednih, ne-generičkih stvari.
još važniji razlog: japan ima dovoljan broj POUZDANIH AUTORA posvećenih hororu sasvim (shimizu, nakata...), ili bar povremeno (miike, tsukamoto, kurosawa...), i njihovi autorski pečati još uvek su garancija natprosečnih stvari, što se nikako ne može reći za njihove zapadnjačke kolege, a naročito američke.
sme li iko ovde da se kladi da će novi karpenter, ili huper, ili romero, ili krejven, ili arđento... isporučiti odlične filmove?
ako bih se bavio nekom vrstom horor kladionice, svoje krvavo zarađene pare radije bih stavio na imena gorepomenutih japanaca nego na bilo koga od navedenih euro-amera!

što se tiče južne koreje:
oni u hororu još nisu sazreli, i još uvek se pretežno bave ejpovanjem japanaca.
oni jesu fascinantni u krimi-akcija-trilerima, dramama, pa čak i komedijama, te suludima melanžima raznih žanrova, ili kad govorimo o hororu (što je uža tema ovog topika), oni još nisu dali NIJEDNO remek delo, nijedan film koji bi zaslužio čak i četvorku, a kamo li peticu na mojoj lestvici. njihov horor plafon, trenutno, su jake trojke. vrhunski tehnički kompetentna ejpovanja američkih production values. to jeste respektabilno, ali ni izbliza dovoljno za pravi užitak u južnokorejskim hororima kakvi sada jesu.
oni još nemaju NIJEDNO autorsko ime koje se profilisalo i hororu posvetilo a da može da stane rame uz rame sa japanskom bratijom, čak ni sa japanskom B-ligom (shimizu, nakata & co.) a da ne govorimo o istinskim autorima (miike, tsukamoto, kurosawa...).

[Meho Krljic]

Da li ovo znači da tebi Priča o Dve Sestre ne spada u veh azijskog horora??? Moja neiskusna malenkost je ovaj film doživela kao jednu od najelegantnije snimljenih varijacija na ghost horror temu tako često u J-horroru...

[Ghoul]

Priča o Dve Sestre ne spada u vrh azijskog horora

ne u sam samcit vrh.
lepa trojka, ali ne previše poseban film.

[Tex Murphy]

Taj film je davež.

[Meho Krljic]

Da, ali tebi se sviđa Hostel.

[crippled_avenger]

Da li ovo znači da tebi Priča o Dve Sestre ne spada u veh azijskog horora??? Moja neiskusna malenkost je ovaj film doživela kao jednu od najelegantnije snimljenih varijacija na ghost horror temu tako često u J-horroru...

Slažem se sa Ghoulovom procenom korejskog horora od reči do reči.

No, meni je baš upravo ovaj film bio znak trokiranja cele azijske horor priče i on je mnogo više nego bilo koji drugi naslov, iako je korejski film, razotkrio prevaziđenost bazičnih stilema i opsesija upravo inicijalnog talasa J-horora.

Miikea takođe ja ne bih uključivao u taj primarni J-horor talas. On je potpuno apartan reditelj, koji svojim u suštini fazbinderovskim pristup nadilazi koncept žanra kao takvog.

[Meho Krljic]

Pa, da, mislim, kad je on snimio One Missed Call neki su to tumačili kao prodaju a neki kao prefinjenu parodiju na j-horror. Na kraju krajeva, on zaista nije poznat po standardnim ghost pričama koje vezujemo za ovaj, hm, nacionalno-regionalni žanr...

Ali, dođavola. A tale of two sisters je tako predivno stilizovan.... A ne prenapadno. Pa kamera koja čini da se čovek oseti kao da je u kući sa protagonistima... Kao pozni Altman, samo dobro...

[Son of Man]

Ja bih iskoristio ovu priliku da odgovorim na pitanje postavljeno u naslovu topika :
Zashto ?

Pa razume se, jedna totalno drugachija civilizacija, drugachije moralne vrednosti, druga verovanja, i naravno podrzumeva se daleko naprednija po svemu od ove "nase" zapadnjacke...

[Tex Murphy]

Čekaj, ovo "naprednija" se odnosi na šta?
Ako je na civilizaciju - naprednija po čemu?
Ako je na vjerovanja - naprednija po čemu?

[Shozo Hirono]

U al sam,zakasnio na ovu raspravu,kao da ste se svi dogovorili da chatujete oko 22.
Dosta pametnih misli je ovde izreceno,tako da cu se zadrzati na moje licne konstatacije:
Japanski horor u 21.veku vodi u svakom pogledu,originalnoscu ideja,vizijom,pa cak su uspeli da zapadu prodaju horor kao mainstream proizvod....ko to ne vidi il' je slep,il' mu treba veca dioptrija.
Azijska kinematografija izbacuje procentualno najkvalitetnije proizvode,i tu ima mnogo vise kvaliteta nego kvantiteta,za razliku od Hollywooda !

[Shozo Hirono]

Ali, dođavola. A tale of two sisters je tako predivno stilizovan.... A ne prenapadno. Pa kamera koja čini da se čovek oseti kao da je u kući sa protagonistima... Kao pozni Altman, samo dobro...

Korejanska kinematografija je vodeca na svetu u kategoriji drama......ako se rasprava nastavi nabrajacu naslove A-MUST SEE !
Meho,Tale of Two Sisters je jedan od najboljih horora svih vremena,i tu nema sumnje,ukusi se naravno razlikuju,ali po meni Tale se shvata tek posle 2,3 ,4 gledanja,film ima 2000 razlicitih nivoa i shvatanja !
Moja teza nije bez osnova,Ji-woon Kim se iskazao i u sjajnim filmovima  A Bittersweet Life i The Quiet Family,drugi deo 3 Extremes.....

[Shozo Hirono]

cumming soon to a KILLER PUSSY!

ghoul's seal of approval!

OVO niko drugi sem japanaca nikad ne bi snimio, zato - fala im!
možda japanski horori nisu nužno strašniji, ali jesu blesaviji, luđi, otkačeniji, uvrnutiji, morbidniji, bolesniji....! that's why we love'em!!!

http://tracker.zaerc.com/torrents-details.php?id=8190

Slazem se,ali moram da pomenem i Killer Condom !
Inace ova ludost Japanska traje manje od sat vremena,i stvarno ne treba prevod da bi se zabavili !!!!

[Tex Murphy]

Da, ali tebi se sviđa Hostel.

Pa naravno!

[Son of Man]

Ako je na vjerovanja - naprednija po čemu?

Evo osvrnucu se samo na ovo jer sad nemam vremena :
Dacu ti primer po meni odlichnog filma a verovatno se i tebi svideo "Suicide club" - reci brate dal bi mogo pravilno da skapiras taj film a da ne znas npr. barem nesto, barem delic iz njihove filozofije i religije, pa i to zashto kod njih samoubistvo i nije tako strashna stvar kao npr. na zapadu ?

[Tex Murphy]

a verovatno se i tebi svideo "Suicide club"

Naravno da mi se nije svidio. Kako do đavola da mi se svidi nešto što nisam gledao? To može samo Hostel 2.

[Meho Krljic]

Ali, dođavola. A tale of two sisters je tako predivno stilizovan.... A ne prenapadno. Pa kamera koja čini da se čovek oseti kao da je u kući sa protagonistima... Kao pozni Altman, samo dobro...

Korejanska kinematografija je vodeca na svetu u kategoriji drama......ako se rasprava nastavi nabrajacu naslove A-MUST SEE !
Meho,Tale of Two Sisters je jedan od najboljih horora svih vremena,i tu nema sumnje,ukusi se naravno razlikuju,ali po meni Tale se shvata tek posle 2,3 ,4 gledanja,film ima 2000 razlicitih nivoa i shvatanja !
Moja teza nije bez osnova,Ji-woon Kim se iskazao i u sjajnim filmovima  A Bittersweet Life i The Quiet Family,drugi deo 3 Extremes.....

Evo čoveka koji zna šta priča!!!! Shozo je moj novi najbolji drug!!!!

[Tex Murphy]

Tale se shvata tek posle 2,3 ,4 gledanja,film ima 2000 razlicitih nivoa i shvatanja !

Bleh! Jedva sam izdržao i jedno gledanje.

[Meho Krljic]

Nije to ništa što malo terapije narkoticima ne može da sredi, Harvi!!!

[Tex Murphy]

Ne, ne, to nije fer. Sa narkoticima vjerovatno i filmovi Larsa fon Trira mogu da izgledaju podnošljivo.

[Meho Krljic]

Sa narkoticima čak i ŽIVOT može da deluje podnošljivo!!! Just say YES, Harvi!!!

[Tex Murphy]

Sa narkoticima čak i ŽIVOT može da deluje podnošljivo!!! Just say YES, Harvi!!!

Zlotvore, hoćeš da me skreneš sa mog puta vrline! Osim toga, mama (koja je mikrobiolog) mi je rekla da su droge štetne za zdravlje i da doprinose određenim zdravstvenim problemima. Npr., čuo sam da neki ljudi koji su na heroinu čak i umru od toga (!)

[Kastor]

Npr., čuo sam da neki ljudi koji su na heroinu čak i umru od toga (!)

Dok oni koji su na heroini pokupe i pare, zatim odlaze u zalazak sunca?

[Meho Krljic]

Možda i umru, ali umru srećni!! Da li je bolje živeti u mizeriji ili umreti u ekstazi, dragi prijatelju?

[---]

Možda i umru, ali umru srećni!! Da li je bolje živeti u mizeriji ili umreti u ekstazi, dragi prijatelju?

svakako je najbolje umreti u mizeriji.

[Ghoul]

cumming soon to a KILLER PUSSY!

ghoul's seal of approval NOT!

erm, pogledah ovo zlodelo, i moram reći da sam zapanjen ovolikim nivoom amaterizma i nekompetencije na najelementarnijem nivou filmotvorstva.
ne govorim ovde o preskakanju rampi i sličnim metafizikama: govorim o bazičnom osvetljenju kadra, poziciji kamere, frejmingu, dakle, prenošenju najosnovnije INFORMACIJE o tome šta se dešava u sceni.

ovo je strašno.
a gledao sam pun džak tih japanskih jednočasovnih snuff-like, weird-like, cyber-like, 'underground' low budgetera, pa opet, skoro svi su imali jedan nivo kompetentnosti koji je ovome potpuno nedostižan.

ovo je, zapravo, film za stoku kojoj je glavno i jedino pitanje vezano za film: IMA LI SISE?!!!
za njih, odgovor je: IMA. MNOGO! U KRUPNOM PLANU! MESE IH! TRLJAJU IM BRADAVICE! PRSKAJU IH KRVLJU! PRELIVAJU NEKIM LJIGAMA! ČAK IM ODGRIZAJU BRADAVICE! itd.
znači, za tu stoku, ovaj film isporučuje.
(mada, sad shvatam da čak i ovako opisano film činim zanimljivijim nego što zaista jeste    )

ako od filma očekujete BAR NEŠTO MALO VIŠE, duh, humor, zezanje, zabavu, ludilo... sve to je iscrpljeno već u samoj premisi i u trejleru, i nema potrebe da zurite u ovu orgiju nekompetencije i rutinske, blatantno nenadahnute exploatacije.

šteta.
u nekim malkice ambicioznijim rukama ovo je mogao da bude spoj SHIVERSA i BRAINDEADA.

ocena: * (1)

[Meho Krljic]

Uhhh, previše puta si pomenuo bradavice... nareži!

[Ghoul]

Uhhh, previše puta si pomenuo bradavice... nareži!

da, ali to su one ogavne, ogromne, koje zauzimaju bar pola sise, ako ne i više.
ja imam teoriju da to ne treba da veće od 20dinarke...
NO, dobro, kolko ljudi, tolko teorija o sisama...

ali film je ZLO loš!

[Meho Krljic]

Što bi rekao Ajs Nigrutin:

Pao sam na dupe kroz majicu vidim sis
Bradavica velika kao kompakt disk
Jao jebote kad je majcu digla
Nasred sise peče bradaja kao ringla