FILMSKI FESTIVAL SRBIJE

[Meho Krljic]

Mene je Cripple sad napalio da gledam Hadersfild... Perverzan sam??

[angel011]

Mene je Cripple sad napalio... Perverzan sam??

[Meho Krljic]

Predvidivo.... Ali donekle smešno.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Pogledao sam HADERSFILD Ivana Živkovića.

Film je nesnosan. Ne znam kako se ovo moglo dopasti Ghoulu da bi izguralo dvojku pošto je reč o dostojnom nasledniku NORMALNIH LJUDI.

...NORMALNI LJUDI- i sama pomen jako,jako boli!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

[crippled_avenger]

Meho je shvatio da mogu da napravim čuda sa ovih deset prstiju, prikaz HADERSFILDA je samo preview dostupan svima na mreži. A šta sve dobiajju registrovani korisnici...

[Meho Krljic]

Sve mi srsi prolaze kičmom od slasti anticipacije.

[crippled_avenger]

Pogledajte ovaj komentar koji mi je stigao na Press Blog. Čini mi se da pored verbalnih pretnji koje sam dobijao za vreme festivala i mobilnim telefonom ne bi li začepio svoja pogana usta, ekipa EXITa želi da spinuje i u blogosferi. Ovaj komentar mi jako liči na maslo organizatora.

Kristina Sentivanac (08.07.2007, 22:32:06) Pošalji odgovor  

Festival
Gospodine Vojnov zaista ne vidim razloga za toliko cinizma u vašem sapštenju-izveštaju sa Filmskog festivala. To što se vi ne snalazite u određenim situacijama i što smatrate da vaša dugometražna reklama zaslužuje veću pažnju je isključivo vaš problem, a ne organizatora. Oni su postupili kako treba sa A3. Kao što se pre svakog filma pusti reklama, oni su pre Festivala pustili vašu reklamu(film), a što nije bilo posećeno zahvalite izuzetnom kvalitetu, zanimljivoj priči i interesantnim šalama koji nam ista nudi. Ljudi su se prevarili jednom i ne žele traćiti vreme dva puta na isto smeće. Isto tako vaša duboka iskompleksiranost toliko dolazi do izražaja u popljuvavanju konkurencije da prosto upada u oči koliko ste vi nesigurni u sebe, te se odajete opet dugometražnim prepiskama u virtualnom prostoru. Za vas ni nije crveni tepih i gomila ljudi. Vi u tom okruženju prosto ne dolazite do izražaja, držite se geek-ovske pozicije ispred monitora i sa sigurne udaljenosti, van domašaja ljudi, nemešajući se i neučestvujući lepo iskomentarišite sve. Mislim , kome je još do provoda na jednoj od najlepših bašta u NS-u, kada mu je vrućina. Stvarno velik prblem. Ipak, razumem vaše protivljenje produženom boravku (od nekih par sati), zaista šta mlad, inteligentan, obrazovan čovek može da radi u lepom gradu na Dunavu, prepunom lepih žena, kafana i događanja? Ne znam, možda nema dovoljno fensi internet kafea za vas. Bilo kako bilo gospodine Vojnov hvala na poseti i ne trudite se sledeći put. Ipak je to prevelik napor za gromadu naše filmske i svakojakorazne kritike.

[Meho Krljic]

   Barem te je nazvala gospodinom.

[angel011]

Zanimljivo, žališ se na lošu organizaciju zbog koje se nije znalo kada ćete i kako otići kući a nije vam obezbeđen ni smeštaj dok se to ne reši, i dobiješ odgovor "Debilu, što nisi otišao u kafanu i gledao ženske".

[EKSTREMISTA]

Popljuvavanje..ahahaha.Glupa Sosa.Ovaj stil me neodoljivo podseća na isfrustriranu ćurku Aleksandru Jerkov iz Lige socdemokrata Vojvodine.

Gule,odlični su ti prikazi filmova,da nemaš možda neku sličnu za najgore ostvarenje u istoriji kinematografije-Sutra ujutru?

[crippled_avenger]

imamo i corpus delicti



http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/07/imdb-na-srpskom-poto-jo-uvek-nije.html

[Ghoul]

Gule,odlični su ti prikazi filmova,da nemaš možda neku sličnu za najgore ostvarenje u istoriji kinematografije-Sutra ujutru?

hvala.

Sutra ujutru nisam gledo.
ako znaš nekoga ko bi mi platio za to iskustvo, onda, možda...
 

[crippled_avenger]

http://agitpopkultura.blogspot.com/2007/07/aba-je-digla-nogu.html

[crippled_avenger]

Belle Epoque leads prizes at first Film Festival of Serbia
Vladan Petkovic in Sarajevo
10 Jul 2007 10:28

 

At the first national Film Festival of Serbia in Novi Sad (July 3-8), Nikola Stojanovic's Belle Epoque picked up the Grand Prix for the best film, as well as awards for best actress, music, make-up and art direction. The film about the period from 1910-1914 in Sarajevo had been shot in the wake of the war in former Yugoslavia in 1990 and was in post-production until this year.

The second big winner was Aleksandar Rajkovic's Hamlet which took best cinematography, editing and costume. Also, Szabolcs Tolnai won best director for Sand Glass, which also won best sound design.

The jury comprised of Icelandic director Fridrik Thor Fridriksson, Croatian film critic Nenad Polimac, Serbian director Boro Draskovic, Serbian actress Dusica Zegarac and Italian cinematographer Carlo Varini unexpectedly awarded the non-professional Kenedi Hasani the best actor for the role in Zelimir Zilnik's half-fiction half-documentary Kenedi Is Getting Married.

In the first ever competition of 17 Eurimages-funded films, Serbian director Gorcin Stojanovic, Austrian director Otto Reiter and CEO of Bosnian Federal Television Jasmin Durakovic awarded Teresa Villaverde's Portuguese-French production Trance.

Two sections of Serbian FIPRESCI critics gave prizes to Srdan Golubovic's Sofia winner The Trap and Misa Radivojevic's The Reject.

According to concept of Cinema City, Novi Sad hosted seven screening locations, including three open-air venues. The pedestrian section of the 250,000-inhabitants city was made film-friendly with many additional musical, theater and alternative art programmes, organized by the State of Exit, the company responsible for the huge music festival Exit.

The festival featured another 136 titles in sidebar programmes, including shorts, animated, student and amateur films.

[crippled_avenger]

NAJBOLJI GLUMAC NA PRVOM FILMSKOM FESTIVALU SRBIJE


Na iznenađenje mnogih, pogotovo onih koji su se unapred videli kao dobitnici nagrade za najbolju mušku ulogu na nedavno završenom prvom Filmskom festivalu Srbije održanom u Novom Sadu, prvi laureat velike glumačke nagrade "Ibis" nacionalnog festivala je naturščik Kenedi Hasani za ulogu koju je odigrao u filmu "Kenedi se ženi" Želimira Žilnika. Samog Hasanija je nagrada još više iznenadila i učinila ga srećnim kao malo koga među brojnim filmskim stvaraocima.





Vest o uspehu ga ja, kako nam je rekao, zatekla na poslu. Te večeri, dok je bio u blizini Novosadskog sajma sa konjem i zaprežnim kolima skupljao je stari papir i kartonsku ambalažu, Žilnik mu je preko mobilnog telefona saopštio da mora hitno da dođe na svečano zatvaranje festivala u Srpsko narodno pozorište.

Žilnika su iz organizacije FFS - a zamolili da pronađe svog glavnog glumca... Bilo je jasno - međunarodni žiri rasterećen bilo kakvih ovdašnjih predrasuda i kalkulacija (neko bi rekao i obzira)je prepoznao nepatvoren talenat Kenedija Hasanija. Ovaj tridesetogodišnji Rom nastanjen u novosadskom naselju Adice igrao je malu epizodu i u filmu "Hamlet" takođe prikazanom na prvom FFS - u.

Glumačku karijeru je započeo u takođe Žilnikovom dokumentarno igranom filmu "Kenedi se vraća kući", usledio je dokumentarni nastavak "Gde je Kenedi bio dve godine", a treći deo priče o njemu je uobličen u ovom igranom ostvarenju. U njemu je Kenedi pošto je roditeljima izgradio kuću, upao u dugove koje ne može da vrati radeći za bednu nadnicu.

Zato se odlučuje da počne da pruža i ljubavne usluge, prvo usamljenim ženama, a potom i muškarcima. Tokom Egzita u Novom Sadu sreće Nemca Maksa. Kenedi zavodi Maksa i predlaže mu da se venčaju jer su u Evropi gej brakovi dozvoljeni a to mu je jedina šansa da postane legalni građanin EU...

- Zbunilo me je sve to. Nikada nisam bio u takvoj sali, pred toliko publike pa još i ta visoka plavuša što mi je odmah tu čestitala i dala mi nagradu...Bilo je da se čovek skroz zapali... - reči su nenadanog junaka FFS - a.

Na pitanje kako je proslavio ovaj uspeh Kenedi kaže:
- Slavlja još nije bilo jer nemam para, a ovaj novac od nagrade, kažu 5.000 evra još nisam dobio. Bio sam posle u onom kafiću na krovu gde su svi došli ali nije to kao kod kuće kada puštaš narodnu muziku koju voliš i tu su ti svi tvoji.

Novac za legalnu kuću

- Prvi put sam u životu dobio neku nagradu. Kada dobijem taj novac plan mi je da kupim zemlju na moje ime. Plac od tri ara, košta od 1.500 do 2.000 evra. Na njemu ću da napravim legalno kuću sa jednom ili dve sobe, da uvedem struju i vodu, i da niko ne može da mi je sruši. Oću da se skućim, da imam porodicu. Novac u kuću je uvek dobro uložen ništa ne gubiš, a ako treba uvek možeš da je prodaš - kaže Hasani o svojim planovima sa parama koje očekuje.

Obožavam partizanske filmove

- Obožavam da gledam partizanske filmove. One sa LJubišom Samardžićem i Batom Živojinovićem. Kada imam mogućnosti, volim da gledam na televiziji kik boks, a i erotske filmove. Voleo bih da i dalje radim na filmu. Planiramo novi i nadam se da će biti još bolji, jako zanimljiv film sa pričom. Sve to zavisi od mog producenta - kaže Kenedi Hasani o svojim planovima. - Svašta su me posle nagrade pitali. Jedna novinarka me je pitala da li sam gej, ma žena kao da nije shvatila da je "Kenedi se ženi" samo film u kojem sam glumio.


Kenedi Hasani se zapravo zove Đuzepe Kjaro. Rođen j e u Italiji u malom mestu pored Riminija. Zatim se sa roditeljima nastanio u Kosovskoj Mitrovici, a životni put nastavio je u Nemačkoj, u gradu Ofenburgu. Parčiće svog nomadskog života, radeći razne fizičke poslove, Hasani je proveo i u Švedskoj, Austriji, Holandiji, Belgiji i Francuskoj.

Posle 2002. godine kada je potpisan sporazum o "readmisiji" Hasani je, sa hiljadama imigranata koji su više od decenije proveli u Nemačkoj, vraćen u Srbiju. Učinjeno je to u većini slučajeva na grub i nehuman način. LJudi su preko noći istrugnuti sa posla, deca iz škola, svi su morali da napuste svoje stanove i ovde se u mnogo gorim uslovima suoče sa tim kako preživeti.

- Kuća Hasanijevih u Kosovskoj Mitrovci je spaljena. Učinili su to Albanci. Rekli su nam da pošto smo bili sa Srbima idemo u Srbiju- obajasnio nam je Hasani
Kenedi Hasani govori nemački, italijanski, albanski, romski pa čak i ruski. Sve mu bolje ide i srpski, pogotovo kada nema tremu kakvu je imao na dodeli festivalskih nagrada.

- Jezici se najbolje uče svaki dan "reč na reč"kada srećeš sve te ljude gde se zatekneš, tako se to uči - kaže Kenedi Hasani.
U Mađarskoj je 2003. godine, pošto su ga uhvatili da je ilegalno prešao granicu, proveo šest meseci u logoru za izbeglice.

- Prešao sam preko neke reke. Voda mi je bila do guše. Koristio sam i trsku da dišem ispod vode, po pola sata, kako to radi Rambo u filmovima.
Kenedi Hasani trenutno sa familijom živi u kući bez struje, vode i kanalizacije. Rad na filmu mu je pomogao da vrati dug roditelja koji je nastao izgradnjom njihove porodične kuće.

- U Srbiji se mnogo teško živi. Kada idem da skupljam papir ustajem u 4.30. Nahranim konja i u 5 sati krećem i radim do 3 popodne. Mogu da zaradim 1.300 do 1.600 dinara dnevno ali nije to tako svakog dana a sve ti ode na doručak i večeru.

Treba i konja nahraniti, to ti je kao još jedan član porodice. Fizički rad se ovde plaća deset evra na dan, što je jako malo. Radio sam i na gradilištu ali sam se posvađao sa gazdom. Nisam mogao toliko težak posao da radim za 8.000 dinara mesečno. Kada se razbolim to je propast, ne mogu da radim, pa nema šta da se jede, čisto da crkneš. Ako imaš para za lek kupiš, ako ne trpiš.

Ako dobijem šansu, u Nemačku više ne idem, ali Francuska, Švedska i Italija su dobre zemlje. Ameriku bih jako voleo da vidim. Nekada smo bolje živeli.. Imali smo i po 30 krava i 200 ovaca, al' je ćale sve prodao kada se išlo za Nemačku. Sada smo zbog dugova ko miš na rupu. Bez para ne možeš da ideš nigde. Evo, sada mogu da pitam kada ćemo ovu Srbiju da uguramo u Evropu i dokle ćemo sa ovom mafijom i korupcijom da živimo? Šta ti političari ovde misle, znaju li oni koliko ljudi u Srbiji jede iz kontejnera?

Vladimir Crnjanski
Foto: D. Milosavljević

[crippled_avenger]

Kako čujem, kod Olje Bećković će u UTISKU NEDELJE gostovati Bjela, Cvele i Vlaja. Plašim se da neće biti outrageous kako bi trebalo, no treba obratiti pažnju.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...slučajem žiriranja Dušice Žegarac na FFS, osim udarnika sa DOBA NEVINOSTI, bavio se i BLIC...pala su i prva, klimava, ali kakva-takva pravdanja...

Član žirija sebi dodelio nagradu

Koscenaristkinja filma "Hamlet" Dušica Žegarac učestvovala je u radu žirija Prvog filmskog festivala Srbije u Novom Sadu, na kojem je taj film dobio četiri nagrade (za kameru, kostime, sporednu ulogu i montažu).

Nagrade na Prvom filmskom festivalu Srbije, održanom prošle nedelje u Novom Sadu, izazvale su podeljene reakcije. Pored činjenice o notornom sukobu interesa članice žirija i takmičarke, glumice Dušice Žegarac, najviše nedoumica u kuloarima vezivano je za činjenicu da je glavnu nagradu za glumu dobio Kenedi Hasani, koji je igrao samog sebe u filmu Želimira Žilnika "Kenedi se ženi", i nagrada za montažu Aleksandru Rajkoviću, reditelju "Hamleta" koji je u sudskom sporu s producentima jer na festivalima prikazuju verziju filma s kojom on nije saglasan.
Stepen medijske slobode i odgovornosti u ovdašnjoj filmskoj publicistici moguće je meriti i po odsustvu javnih reakcija na činjenicu da je član žirija na nacionalnom festivalu odlučivao o nagradama za film u čijem je nastanku učestvovao.
Oni koji su najodgovorniji, predstavnici direkcije festivala, pravdaju se gomilom organizacionih problema zbog kojih im je promakla ta greška.
- Tek trećeg dana festivala u direkciji su shvatili da je Dušica Žegarac u konkurenciji za nagrade. Tada je već bilo kasno za bilo kakve promene. Omaška se dogodila zbog toga što je dogovor s tom glumicom da bude članica žirija postignut pre nego što je bilo izvesno da li će se film "Hamlet" takmičiti. Kada je tokom festivala razgovarano s Dušicom Žegarac, ona je rekla da će biti uzdržana kada se bude govorilo o filmu "Hamlet" - rekao je za "Blic nedelje" izvor blizak direkciji festivala u NovomSadu.
Odgovor od Dušice Žegarac zašto ona organizatorima nije pravovremeno ukazala na evidentan sukob interesa do zaključenja ovog broja nismo mogli da dobijemo.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ono što mene buni u ovom, ali i mnogim drugim sličnim slučajevima, je to što se dokazuje da na tipično srpske, malosredinaške boljke nisu imuni ni ljudi sa neosporivim postignućem u životu i oni koji već dugo obitavaju u boljem delu sveta (Dušica Žegarac je nedvojbeno ostvarena osoba koja već duže živi u Portugalu)...

...kanda su Selin, Sela, Bernhard,Kristofova i Hajsmitova bili i ostali u pravu...

[crippled_avenger]

Doba je quotovano u Blicu:

Klasičan sukob interesa
Zanimljiva je i rezervisanost takmičara na festivalu u Novom Sadu. Producenti i filmski autori su redom odbili da komentarišu ovaj klasični sukob interesa. Paradoksalno je da je jedina reakcija zabeležena u blogosferi.
"Vrhunac nekompetentnosti ovogodišnjh organizatora je činjenica da je Dušica Žegarac, član žirija, koscenarista filma "Hamlet" Aleksandra Rajkovića, koji je sinoć dobio nekoliko važnih nagrada, što nije prvi put na našim festivalima, ali nije baš uobičajeno za državne manifestacije koje koštaju preko milion evra. Očigledno su konkursi malo razmazili našu filmsku elitu, pa su se navikli da svoje lakeje stavljaju u komisije. Međutim, ovo je bilo prilično neoprezno. Nadamo se da će nam organizatori objasniti kako to može da član žirija bude koautor filma", napisao je posetilac sajta Doba nevinosti.

[crippled_avenger]

Jeremy Irons to lead 13th Sarajevo festival jury
Vladan Petkovic in Sarajevo
13 Jul 2007 11:28

 

Jeremy Irons will be the president of the jury of the 13th Sarajevo Film Festival (Aug 17-25).

The festival has also revealed its Documentary Panorama programme selected by Howard Feinstein, who said: "The popular Panorama Documentaries, programme launched in 2001, strand covers the whole world except for regional works, with all filmmakers present to discuss their films. Provocation, access, aesthetics, and the success of their synthesis are the chief selection criteria."

The selection includes:
Bil 'In Habibti by Shai Carmeli Pollak (Israel)
Hothouse by Shimon Dotan (Israel)
Dong by Jia Zhang-Ke (Hong Kong/China)
Some Kind Of Sadness by Juan Alejandro Ramirez (Peru)
The Prisoner Or: How I Planned To Kill Tony Blair by Michael Tucker, Petra Epperlein (US)
Sari's Mother by James Longley (US)
Zoo by Robinson Devor (US)
The Devil Came On Horseback by Annie Sundberg, Ricki Stern (US)
Send A Bullet by Jason Kohn (US/Brazil)

The festival will also present one of the most-talked about films of the year, Anton Corbijn's Ian Curtis biopic Control, a hit in Cannes.

[---]

Jeremy Irons to lead 13th Sarajevo festival jury
Vladan Petkovic in Sarajevo
13 Jul 2007 11:28

 

Jeremy Irons will be the president of the jury of the 13th Sarajevo Film Festival (Aug 17-25).

The festival has also revealed its Documentary Panorama programme selected by Howard Feinstein, who said: "The popular Panorama Documentaries, programme launched in 2001, strand covers the whole world except for regional works, with all filmmakers present to discuss their films. Provocation, access, aesthetics, and the success of their synthesis are the chief selection criteria."

The selection includes:
Bil 'In Habibti by Shai Carmeli Pollak (Israel)
Hothouse by Shimon Dotan (Israel)
Dong by Jia Zhang-Ke (Hong Kong/China)
Some Kind Of Sadness by Juan Alejandro Ramirez (Peru)
The Prisoner Or: How I Planned To Kill Tony Blair by Michael Tucker, Petra Epperlein (US)
Sari's Mother by James Longley (US)
Zoo by Robinson Devor (US)
The Devil Came On Horseback by Annie Sundberg, Ricki Stern (US)
Send A Bullet by Jason Kohn (US/Brazil)

The festival will also present one of the most-talked about films of the year, Anton Corbijn's Ian Curtis biopic Control, a hit in Cannes.

vau, pa to je ONAJ film o onom što je umro u seksualnom odnosu skonjom!

[---]

he, odlican je, ovo na kraju je redovno govorio na predavanjima iz istorije filma... kad se samo setim te hit nastave...

Никола Стојановић
Не осећам тријумф због награде
После 17 година у бункеру због опортуниста и политичких утицаја, филм ,,Belle epoque" Николе Стојановића освојио Гран при на фестивалу у Новом Саду    
Никола Стојановић
(Фото Л. Вулетић)

   

ИНТЕРВЈУ
Гран при ,,Ибис" за најбољи филм Првог филмског фестивала Србије, који је управо одржан у Новом Саду, освојио је филм ,,Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву" Николе Стојановића, а овом делу су припале и награде за најбољу женску улогу, за музику, сценографију и за маску. После 17 година ,,тумарања" по мраку разних бункера, Стојановићев филм сада живи једини прави мрак, којем и припада – таму биоскопске дворане.

Никола Стојановић, филмски редитељ и сценариста, историчар и теоретичар филма, ових дана радо говори о свом филму, дуго сањаном сну. Праведан као на испиту из историје филма, када пажљиво слуша и мери знање студента, разумевање и познавање настајања и одрастања кинематографије, професор Стојановић је срећан, али и сетан. Због тога и изостаје питање: ,,Очекују ли нас можда поново ,,belle epoque" – боља времена?" Ипак...

Шта за Вас значи гран при на Филмском фестивалу Србије у Новом Саду?

Последњих двадесет година потрошио сам на два пројекта која су паралелно настајала и са тешкоћама остварени. Један је филм, а други књига под називом ,,Режија: Акира Куросава", објављена крајем прошле године. Данас су оба пројекта завршена, а књига је добила и признање као капитални пројекат. Да се нашалим, сада кажем да сам капиталиста, прошао сам транзицију и имам два капитална дела. Међутим, то јесте био кошмарни сан. Нико не може да претпостави како сам пролазио кроз све ово, јер све што радим, радим одговорно, било да је то кување кафе, кување ручка или снимање филам. Сада, када је све окончано, осећам задовољство, без осећања тријумфа или сујете. На првом националном фестивалу Србије мој филм је апсолутни победник. Знате, боље је када награђују него када бију. То се код нас смењује.

Који су кључни разлози онемогућили да завршите филм?

Филм је настајао крајем осамдесетих година прошлог века. Реакције на квалитет сценарија су биле позитивне и он је 1989. године убедљиво заузео прво место на конкурсу СИЗ-а кинематографије БиХ. Снимали смо током лета 1990. године и, када сам измонтирао прву верзију, сви који су филм гледали били су задовољни. Када је почео рат, промениле су се и околности. Ако се сетимо, 6. априла 1992. године Немачка је признала независну БиХ, супротно ономе што се у Сарајеву догађало 80 година раније. Преко ноћи, естаблишмент у Сарајеву се преокренуо, негирајући део историје и ставио замерке мом филму. То није било трагично већ комично или, боље рећи, трагикомично. Не презирем такве људе, сажаљевам их јер се окрећу као петао на крову, сходно томе како ветар дува. То су опортунисти у домену уметности, који се приклањају политици и политичким трендовима о којима је снимљено много добрих филмова, као што је, на пример, ,,Мефисто" Иштвана Сабоа. Поред политичког утицаја, ту се очитовао и недостатак професионализма у нашој кинематографији. За филм су биле заинтересоване многе утицајне личности филмског естаблишмента, али су сви посустали. Нису имали поверење да тај филм заслужује да буде завршен.

Али, у Вашем филму политика је тек у другом плану?

Овај филм је уметничка визија и у њему нема политичке реторике. Од почетка рада на филму говорио сам да није реч о реконструкцији епохе, већ о реконструкцији мог виђења те епохе. Тиме се нисам оградио од политике, али, моје виђење припада уметности. Главни јунаци филма су, за историју, маргиналне, анонимне личности, а историјске личности сам још у првој верзији филма сврстао у статисте ,,са задатком". Машту не спутава никакво ограничење историјских података.

Добрим читањем историје на овим просторима предвидели сте, чини се, многа дешавања?

Сећам се да смо снимали сцену демонстрација испред катедрале у Сарајеву из 1912. године. Реконструисао сам прве сарајевске политичке демонстрације прошлог века, које су биле у знаку уједињења Јужних Словена и отпора аустроугарској окупацији. Друге сличне демонстрације уследиле су 1992. године, 80 година после првих. То су једине две манифестације грађанског незадовољства у Сарајеву. Сценарио је настајао крајем осамдесетих година и антиципирао сам да ће се крај века у неким аспектима поклопити с почетком века – слично незадовољство и немири, Сарајево, поново у епицентру међународних догађаја, крвави расплет и распад дела Европе по шавовима. Не знам да ли имам пророчке способности, али непогрешиво повезујем. Сада ми говоре да филм није застарео већ је добио на вредности јер резимира цели 20. век.

У тему одрастања главног јунака у Сарајеву, уградили сте и ,,детињство" кинематографије на Балкану. Колико је то последица Вашег педагошког рада на филмским академијама у Сарајеву, Новом Саду и Београду?

Само звучи да сам се као професор историје филма закачио за тему ,,детињства" кинематографије. Намера да направим филм посвећен пионирима филма није дошла као последица мог педагошког рада и бављења историјом филма, већ обрнуто. Студирао сам и завршио архитектуру, али сам знао да ћу се бавити филмом. Био сам члан кино клуба у Сарајеву, писао о филму и уређивао студентски лист ,,Наши дани", покренуо филмски часопис ,,Синеаст"... Пошто сам се као страствени филмофил бавио прошлошћу филма, добио сам понуду да предајем историју филма. Књигу о Куросави замислио само као филмофил који истражује великог редитеља, а не као докторат. У целом овом послу сам зато што сам фанатик за филм. Жао ми је када на Другом каналу РТС-а нема филмова у 14 сати, зато што се у том термину преносе седнице Народне скупштине. Волим старе, црно-беле филмове. Они су чаробни и ниједан дигитални, анимирани ефекат не може да замени њихову лепоту доживљаја.

--------------------------------------------------------------------------

Декаденција филмске уметности

Да ли ће филм ,,Belle epoque или Последњи валцер у Сарајеву" бити приказиван у биоскопима?

Немам дистрибутера. Када сам га започињао био сам убеђен да је и комерцијални и уметнички пројекат. Али, када су ми неки рекли да ,,Belle epoque" није комерцијални пројекат био сам шокиран. Ипак, пошто сам професор историје филма јасно ми је у чему је проблем. У последњих 15 година завладала је декаденција у филмској уметности. Од када је Тарантино најбољи редитељ у Америци, а у Европи Алмодовар, то је сигуран знак да је укупни квалитет светског филма опао.  

[ginger toxiqo 2 gafotas]

U Srbiji Kan do Kana


FILMSKI karavani i ovog leta se sele skoro svake nedelje, od severa do juga Srbije. Dešavalo se često da ima više filmova nego festivala. Na sreću, ove godine domaća kinematografija može da se pohvali, bar po broju snimljenih filmova. To se videlo i na nedavno završenom prvom Filmskom festivalu Srbije, gde je prikazano 18 ostvarenja, od kojih devet premijerno. Samo dan kasnije, u Sopotu je vaskrsao "mali Kan", kako ga je krstila Radmila Hrustanović, zamenica gradonačelnika.
Pomenuta dva festivala bili su tek najava za palićki, koji je, istina, međunarodni, a koji je počeo u ponedeljak, pa sledi Vrnjačka Banja i, na kraju, Niš. Ni mnogo bogatije i uređenije zemlje ne mogu da se pohvale ovakvim festivalskim skorom. Niko ne spori da treba ulagati u kulturu, naročito u film, koji, pored sporta, donosi zemlji najbrojnija priznanja. Naprotiv, stavka u budžetu za domaću produkciju trebalo bi da bude makar trostruka. Da li nam, međutim, treba toliko filmskih manifestacija, ili je mnogo razumnije dati novac autorima da za ta ne mala sredstva snimaju filmove? Većini filmskih stvaralaca upravo je u Novom Sadu smetao lažni sjaj, poput crvenog tepiha i takozvanog glamura. S merom i ukusom, a manje pretencioznosti - sigurno bi bilo primerenije situaciji u kojoj je srpska kinematografija, i primerenije situaciji u kojoj je publika zbog loših tehničkih uslova jedva uspevala da razazna filmske replike. Kad je već osnovan Nacionalni festival na kome se deli 17 nagrada, čime je pokrivena većina ljudi koji stvaraju filmsko delo, zašto celog leta ponavljati krug? Državu, tačnije građane, to debelo košta, a srpski film dobija malo.
Da nije u pitanju mali novac, potvrđuje budžet Filmskog festivala Srbije, koji je iznosio milion i trista hiljada evra. Deo novca - osim za kopije, goste, programe, projekcije - uložen je i u postprodukciju nekoliko filmova da bi bili prikazani na ovom i ostalim domaćim festivalima. Gde se sve moglo uštedeti, najbolje će videti organizatori i finansijeri. Republičko Ministarstvo kulture za FFS izdvojilo je pet miliona dinara. Ostali deo novca dat je iz kasa Izvršnog veća Vojvodine i Grada. Sofest je koštao 13,5 miliona dinara, deset miliona iz Grada, dva iz prihoda Festa, a milion od Ministarstva kulture. Za Međunarodni festival na Paliću budžet je 250.000 evra, a finansijski su ga podržali IVV, grad Subotica i Ministarstvo kulture. Iz republičke kase trebalo bi da se obezbedi i dva i po miliona dinara za Vrnjačku Banju (ostatak daje grad) i tri miliona dinara (plus grad još 11,5 miliona dinara) za Glumačke susrete u Nišu.
Niko ne spori značaj festivala, samo da uskoro ne budu brojniji od ono malo pristojnih bioskopa u Srbiji.

ISTE NAGRADE
NA prvom Festivalu Srbije ove godine dodeljene su nagrade za najbolji film, režiju, scenario, glavne i epizodne uloge, ton, zvuk, montažu... U Sopotu su se delile nagrade za produkciju, u Vrnjačkoj Banji opet za scenario i u Nišu za glumu.[/b]

[crippled_avenger]

Bili smo mrkoye i ja na mafijaškom skupu povodom zadnje klape serije MILE PROTIV TRANZCIJIJE i tu smo čuli zaista razne abrove, među kojima je ključni da je Srdan pokušavao da napravi akciju i sjebe Bjelu, međutim da je zvao svoje savremenike, reditelje poput Zeke, itsl. i da se niko nije odazvao.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

 SRDAN GOLUBOVIC otvara dusu...
  Kad već spominjete nagrade, kako ste se osećali na prvom Filmskom festivalu Srbije u Novom Sadu, gde niste dobili priznanje?
- Intimno mislim da je malo čudno, što "Klopka" nije dobila nijednu nagradu, osim od kritike. Ne želim da se mešam u to, nisam ljut i ne osećam bes. Naprotiv. Mislim da je svaki žiri nezavisan i ja te odluke poštujem. Bavio sam se sportom, naučio sam se i da gubim i da dobijam. Sve je to u redu. Pre toga sam dobio u Evropi mnoštvo nagrada i verovatno da sam bio u poziciji, kao što je ekipa "Hadrsfilda", da mi je to prvi festival, verovatno bi me mnogo pogodilo. Mislim da je njima bilo mnogo gore, nego nama iz ekipe "Klopka". Nije me potreslo, ali smatram da su te nagrade vrh ledenog brega tog festivala.
Šta to još zamerate novosadskom festivalu?
- Nažalost po taj festival, nagrade su samo potvrdile, jednu trapavost i klimave noge na kojima taj festival počiva. Ako imaju nameru da nastave sa tim festivalom, mnoge stvari moraju da se promene. Mene lično vređa taj budžet od milion i trista hiljada evra. Kao neko ko zna da za tu sumu mogu da se snime tri srpska filma, to rasipanje me vređa. Radio sam na Festu i znam kolio to košta. Slučajno znam da je Sarajevo malo skuplje od Novog Sada. Mislim da je to velika sramota. Organizacija je bila loša, odnos prema novinarima i gostima, kvalitet projekcija...
Istina je, ipak, da je deo tog novca tačnije skoro pola miliona upravo otišlo u postprodukciju nekoliko filmova?
- I to je jedan model koji je malo sumnjiv. Kako može jedan festival da ima budžet za postprodukciju. Da li je bio konkurs ili nije. I sa time se ne slažem. Novac treba da se deli legalno i regularno preko konkursa. Za postprodukciju treba da postoji konkurs na kome ne mogu svi da dobiju novac. Pošto država treba da podržava samo ono što je kvalitetno i što može da nas predstavlja u svetu.

LAŽNA SLIKA
PO vašem mišljenju, trebalo je da se napravi oštrija selekcija u Novom Sadu?
- Ta ideja da se "nabilduje" 16 filmova, isto je pogrešna. To je stvaranje lažne slike, Srbija ne može da ima toliku produkciju. To je laž. Stvaranje jedne nerealne stvarnosti. Srbija sa deset filmova godišnje trebalo bi da bude jako srećna. Mi, međutim, stalno pokušavamo da stvorimo neku sliku o nama koja se nikako ne podudara sa realnošću.

[Ghoul]

 SRDAN GOLUBOVIC otvara dusu...

u dnevnom listu DANAS, podlistak BETON,
u utorak 24.07.
d. ognjanović otvara dušu
i izliva žuč
po FFS-u.

[Ghoul]

u dnevnom listu DANAS, podlistak BETON,
u utorak 24.07.
d. ognjanović otvara dušu
i izliva žuč
po FFS-u.

kao što obećah, evo ovde:
http://www.elektrobeton.net/strafta.html#24

[Meho Krljic]

Malo kreće od sredine, ali je i dalje enjoyable.

[Ghoul]

Malo kreće od sredine, ali je i dalje enjoyable.

šta kreće? da smara? please clarify!

[Meho Krljic]

Ne, nego je početak teksta zapravo sredina onoga što si pisao ovde.

[Ghoul]

Egzit organizuje filmski festival

Udruženje "Egzit" organizovaće od 14. do 21. juna u Novom Sadu "Cinema City Film & New Media Festival", na kojem će u 14 programa biti prikazano više od 150 filmova novije svetske i domaće produkcije.

,,Cinema City Film & New Media Festival" nastavlja tradiciju Nacionalnog filmskog festivala održanog u Novom Sadu od 3. do 8. jula 2007. godine.
Unapređenje profila filmskog festivala posledica je centralizovanja uprave i organizacije festivala. Glavni organizator filmskog festivala Cinema City jeste organizacija "EXIT". Ovaj gest prihvatanja uloge organizatora i glavne uprave festivala ključna je razlika u odnosu na prošlogodišnji oblik festivala koji je tada nosio naziv Filmski festival Srbije. U okviru FFS-e "EXIT" je svoju funkciju ograničio na delovanje logističkim rešenjima i kreativnim animirajem samog grada u jednu veliku bioskopsku arenu - što je ujedno bila jedna od najbitnijih karakteristika koje su doprinosile celokupnom pozitivnom imidzu festivala.

Filmski deo se sastoji od četrnaest selekcija. Svaku selekciju karakteriše posebno osmišljen, tematizovan i originalan profil. Sadržinska zapremina festivala ispraćena je i prostornom, tako da će "Cinema city" pretvoriti Novi Sad u pravu kosmopolitsku metropolu svetskog i nacionalnog filma zahvaljujući prikazivanju najboljih filmskih ostvarenja različitih žanrova na devet pozicioniranih projekcionih mesta ( koja se sastoje od četiri zatvorena i pet otvorenih prostora ) širom centra grada.

Festival će imati i tri takmičarska programa: "Nacionalna klasa", u kojem će biti prikazano osam novih ostvarenja domaće produkcije, "Do poslednjeg daha", u kojem će se takmičiti 12 inostranih ostvarenja, kao i selekcija filmova "Do 10 soma", snimljenih s budžetom manjim od 10.000 dolara.

Pored filmskog dela, program sadrži i akademsko - edukativni deo, potom New Media program koji je okrenut temi uticaja ubrzanog razvoja tehnologije na film, kao i muzičke programe zabavno-popularnog karaktera.

Revijalni program festivala obuhvata ciklus najboljih filmova iz regiona, omaž svetskom fesitvalu "Sandens", program latino-američkih filmova i omaž Živojinu Pavloviću.

Biće prikazani i programi "Lektira srpskog filma" i "Lektira svetskog filma", ciklus horor filmova, program animiranih filmova i filmova za decu, omaž program stranom autoru - gostu festivala i program dokumentarnog angažovanog filma.


a sad ja: pošto gore no prošle godine teško da može biti, ovo će izgleda biti malo bolje!

[Ghoul]

ovo ipak zaslužuje zaseban topik:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?p=142842#142842