Charlie don't surf...

[Loengrin]

 temeljno odrađeno, a sad zamišljam i da je topik o nečemu novom ili manje poznatom od čega bi svi mogli imati koristi ili makar trunku zabave.  

[Son of Man]

Pobogu dokle cete pokusavati da me osujetite u mojim nastojanjima da istrajem po cenu bilo cega ? Jbte pa ovde ima kolko clanova - mnogo uglavnom...pa nije svako rodjen sa predznanjem i kapiram da bar aj da lupim 30% ne zna bas ovako neke pojedinosti, culi su za ovo ali nisu ulazili u materiju. Ako sam se potrudio da ovo prevedem pa i da lepo ilustrujem sa skrinshotovima iz nekih filmova mozete bar da me isposhtujete ako nista zbog ulozenog entuzijazma i truda... a ne samo "smaras", "nije zabavno" i slicno, zar nije bolje da me ignorisete ako vec imate potrebu da se izjasnite povodom teme ?
Ignorisanje najvise boli - zar ne ? Svako ko je pokretao slican topik zna kako to izgleda kad se ti cimas a niko ne reaguje na tvoje cimatanje...i zato vas pozivam na bojkot ovog topika, nije vam ovaj topik prikacen za mozak pa da morate da ga iscitavate po svaku cenu, lepo koga ne zanima prebaci kanal i uzivancija, dobro i meni a dobro i vama, pa ni ja ne citam sve na ovom forumu vec samo ono sto me zanima...i ne pravim upadice tipa "booooring   "  i slicno ako mi se nesto ne svidja...
Eto samo toliko...

[smrklja]

Meni je relativno zanimljivo, pošto nisam čuo za pola tih ludaka, pa ti samo nastavi dalje da štancaš.

[Ghoul]

Meni je relativno zanimljivo, pošto nisam čuo za pola tih ludaka, pa ti samo nastavi dalje da štancaš.

tako je, bolje nek se dete igra postujući ovde, nego oponašajući svoje 'idole'!    

[Son of Man]

Bravo Ghoule ti me jedini razumesh...

Ipak treba se na vreme edukovati i pripremiti za pojavu prvog domaceg serijskog ubice (ove killing rampage akcije se ne racunaju) , ja cak tvrdim da hapsenje Ratka nije glavni uslov za ulazak u EU, jeste bitan ali glavni je zna se koji...

Trivia : Kada sam postavio ovaj avatar na jedan pro-srBski forum (nacinalno svestan i te akcije) proganjan sam jer sam se usudio da "ucrtam patrijarhu svastiku na celo"  

[Son of Man]

A sada matori zlotvor slovenske krvi, pa moze se slobodno reci jedan od nas...

Andrei Chikatilo



"Ja sam greshka prirode, pobesnela zver..."
Andrei Chikatilo

70-ih godina proshlog veka Sovjetske vlasti su odbacivale bilo kakvu ideju da se u SSSR-u deshavaju serijska ubistva. I naravno sve to u ime dobrog imidza komunizma pred svetom. Pa ipak nezapazen medju njima je ziveo chovek koji ce postati najveci serijski ubica u modernoj istoriji.
Andrej Romanovich Chikatilo je rodjen u Ukrajini 1936. U 5. godini njegov stariji brat je odlutao predaleko od kuci da bi kasnije bio kanibalizovan od strane izgladnelih seljaka jer je 2. svetski rat vec pocheo.
Chikatilo je imao shto bi mi danas nazvali stvarno tezak zivot ali po sovjetskim standardima to tada nije bilo nishta posebno. Bio je svedok nekih uzasavajucih prizora jer je proziveo period nacistichke invazije na Ukrajinu. Ziveo je u zemlji kojom je vladao Staljin, u kojoj je na 10-ine miliona ljudi pogubljeno, slano u Gulage, umiralo na putu do Gulaga, umiralo po Gulazima. Ljudi su masovno umirali na svakom koraku. Rusi su izgubili 27 miliona ljudi ukupno u 2. svetskom ratu. Dakle to je bila zemlja smrti, rata i uzasa. Ali tako je bilo svima, u svakom sluchaju nije se deshavalo to samo Chikatilu. Ljudi bi ujutru izlazili iz svojih kuca i nalazili mrtva tela svojih sugradjana do kostiju pojedena. I npr. mala devojchica bi prolazila tuda na putu do shkole i to su bili zaista uzasavajuci prizori. I svaka ruska porodica kada bi se upustili u malo duzi razgovor sa njima bi na se na kraju prisetila neke priche povezane na ovaj ili onaj nachin sa kanibalizmom. Npr. njihov komshija je uhvacen jer su mu nashli nechije prste u supi ili lik koji je ziveo preko puta ulice je prodavao "pljeskavice" pravljene od ljuskog mesa. Za vreme opsade Lenjingrada koja je trajala chitavih 900 dana kazu da je najgroznija stvar bila videti na ulici kako ide prema vama veoma dobro ugojen chovek jer svaki takav chovek u to doba u Lenjingradu je najverovatnije jeo ljusko meso jer nicheg drugog za jelo nije ni bilo.



Chikatilov otac je bio sovjetski vojnik koga su uhvatili nacisti za vreme 2. svetskog rata i poslali u radni logor. Chikatilovo zanimanje za komunizam se javilo vec u ranoj mladosti i bio je chlan partije josh narednih 25 godina. U tinejdzerskim danima Chikatilo nije imao puno uspeha sa devojkama, chesto je bivao odbijan i dozivaljavao je veliku sramotu kada bi se pokazao kao impotentan. Zato je vrlo brzo postao opsednut masturbacijom. Ubrzo se preselio u Rusiju u potrazi za poslom i za vreme svojih studija ruske literature na chemu je i diplomirao ozenio se i dobio dvoje dece uprkos svojim problemima seksualne prirode. Posle gubitka interesa za seksualne odnose sa svojom zenom Chikatilo ce par godina kasnije biti optuzen zbog zalbi za "neprimereno seksualno ponashanje" i biti otpushten sa mesta "Savetnika" u jednoj firmi. Ovaj rani incident ce kasnije uticati na njegovo interesovanje sa male devojchice i dechake. I godinu dana kasnije on konachno pochinje da hrani svoju nezadrzivu pozudu za krvlju.



Prve rane na njegovim zrtvama su bile mnogobrojne i plitke nanete nozem i tipichno u predelu grudi jer u tom trenutku Chikatilo je imao svoju zrtvu oborenu na zemlju dok bi on sedeo na njoj vec onesposobivshi je na neki nachin, i te prve rane su bile zapravo rane uspostavljanja dominacije a ne rane nanete sa zeljom da se zrtva povredi ili da joj se nanese bol.



Chikatilo se ubrzo preselio u Rostov gde je radio kao uchitelj u jednoj shkoli i gde ce biti pushteno na slobodu to njegovo monstruozno ludilo i gde ce tokom sledecih 12 godina biti otkrivena najmanje 53 uzasavajuca ubistva uglavom male dece. Ziveci u Rostovu, trgovachkom gradu udaljenom 500 milja od Moskve, lovio je decu na zeleznichkim i autobuskim stanicama. Chikatilo je imao dosta zajednichkog sa onima koje je lovio jer su i oni bili zrtve drushtva koje ih je odbacilo. Noseci crnu koznu medicinsku torbu sa nozem i uzetom Chikatilo je svoje zrtve mamio obecanjima o hrani ili prevozu. Odvevshi ih u sigurne nenaseljene oblasti, kroz shumu obichno, Chikatio bi zapravo od njih pravio hranu za sebe kasapeci svoje zrtve, vadeci im ochi, odgrizavshi im bradavice, komadajuci im delove tela, seci ih na sitnije komade. Unakazivao je svoje zrtve da bi dostigao osecanje moci i kontrole i tim putem zapravo zadovoljio svoje seksualne porebe.



Veruje se da je Chikatilovo prvo ubistvo bilo totalno sluchajno izvedeno ali i logichno u isto vreme zato shto on nije doveo devojchicu tu sa namerom da je ubije. U odredjenom smilu on je bio van svesti o tome shta chini zbog svoje nezadrzive zelje da nije shvatio da ce morati da je ubije na kraju. I kad je zavrshio sa njom shvatio je da ne moze da je pusti da ode, bio je opet svestan, bio je zadovoljan, misli su mu opet bile jasne i u tom trenutku pri chistoj svesti shvatio je da ne moze da je pusti da ode. Iznenada je ponovo postao mislece bice i zbog toga, kao shto se to obichno deshava sa ubistvima, morao je da je ubije. I to je bio njegov jedini izbor ili u suprotnom bi morao da snosi posledice. To je bio kljuchni momenat u chitavom njegovom zivotu i on je odluchio da ipak oduzme zivot. I otkrio je tokom tog procesa oduzimanja zivota da je njegovo najvece zadovoljstvo od svih uzimanje svega shto zrtva poseduje, njeno dostojanstvo, njen mir, njeno telo i na kraju njen zivot. On je bio veliki "oduzimach". I tako je malo, po malo shvatio je da on nije samo zlostavljach dece, ubica nego i kanibal takodje. To je isto doshlo spontano u jednom trenutku. Ali on se odluchio za taj izbore i nije mogao nazad. Jer ipak teshko je pokajati se posle 44 ubistva. Chak je pred kraj zivota rekao neshto shto je najstrashije od svega shto je isprichao, da je pred kraj svog tog ubijanja stekao rutinu i nije bilo vishe te ekstaze i nije bilo sve zanimljivo kao u dobra stara vremena, nije vishe mogao da se uzbudi ko nekad.



Tipichno serijske ubice eskaliraju svoj sadizam i svoje muchenje. Oni mogu pocheti npr. samo sa davljenjem svojih zrtava ali vec kod 5. zrtve moze da im dodje da drze zrtvu vezanu za stolicu danima, mucheci je, pushtajuci struju kroz nju, ubrizgavajuci sredstva za chishcenje u njene vene da vide reakcije, radice sve vrste nezamislivih stvari i sigurno u jednom trenutku nivo sadizma dostize najvishu tachku tako da kanibalizam ostaje jedina stvar koju josh nisu probali.
To je kao kod narkomana kome stalno treba veca i veca doza radi dostizanja tog HIGH stanja. Za razliku od narkomana serijske ubice to HIGH stanje postizu sadizmom i muchenjem i u jednom trenutku oni vishe nisu zadovoljni tim nivoom sadizma koji mogu da dostignu pa se okrecu kanibalizmu.



Na kraju se ispostavilo da je Chikatilo kanibalizovao najmanje 36 svojih zrtava. Ali kad su ga uhvatili prvi put Chikatilo je bio odmah pushten jer su sovjetske vlasti dobile informaciju da je on chlan komunistichke partije i da zbog toga on ni u kom sluchaju ne moze biti ubica koga traze. Istrazitelji su kasnije okrenuli svoju istragu ka homoseksualcima i perverznjacima svih vrsta dok su nova i nova iskapsapljena tela pronalazena a Chikatilo, krvozedni ludak je i dalje bio na slobodi. Za nepoverovati Chikatila su vlasti pustile i drugi put poshto su se uzorci krvi i sperme pokazali na testu negativni na Chikatilovu krvnu grupu. Ponovo na slobodi nastavio je sa svojim talasom ubistava sve dok ga dvojica istrazitelja stacioniranih na zeleznichkoj stanici nisu spazili kako izlazi iz shume i odmah ga uhapsili. Na sudjenju 1994. Chikatilo je isprichao sudu kako je kuvao i jeo bradavice i testise svojih zrtava. Ljudi u sudnici su bili shokirani.



Chudna stvar u vezi sa Chikatilom je da je on iako je priznao javno da je bio kanibal jeduci odredjene delove tela svojih zrtava nikad nije priznao da je jeo materice zena. Priznao je da je vadio materice iz utroba tako spretno da je policija chak posumnjala da je ubica morao da bude hirurg neko vreme, a to se sve deshavalo za vreme ubistava tako da su proverili na hiljade hirurga tako da to samo govori koliko je bio spretan u tome. I znachi prizano je da je vadio te materice i da ih je uzimao sa sobom kao suvenire ali nikad nije priznao da ih je jeo a ipak je bilo ochigledno da ih je jeo zbog gomile dokaza a i zato shto nijedna nije nadjena u krugu oko mesta zlochina gde su nalazena kolko tolko sveza tela. I nikad se nije saznalo dal je Chikatilo mozda osecao neku vrstu sramote zbog toga ili je razmishljao OK priznacu im sve ostalo ali necu priznati apsolutno sve, ostavicu ipak malo moci nad situacijom za sebe. Ovde mogu reci NE, i ne mogu mi uraditi nishta za ovo, ja jesam mozda izgubljena dusha ali ovde cu ipak da im zadam malo problema, necu otici kao potpuna ovca na kraju svega.
"Sve shto sam uradio nije mi donelo nikakvo seksualno zadovoljstvo, pre mi je donelo malo dushevnog mira." - rekao je pred sudom. Pa ipak vecina rana nanetih ztvama su u seksualnih predelima njihovih tela i to nije bilo nikako sluchajno. Oduzimao im je ono shto je i njemu oduzeto i u odredjenom smislu on je zapravo trazio pravdu.
Vrlo malo se zna o ekektima nastalim pri jedenju ljudskog mesa. Neke studije pokazuju da su neka od plemena koju su praktikovala kanibalizam kao deo svojih rituala jako chesto obolevala od jedne vrste bolesti koja napada na mozak, a koja je kasnije nazvana "Bolest smejanja" (Laughing disease) koja je prouzrokovala histericne napade smeha i nekontrolisano grchenje mishica.  



Kanibalizam izaziva chudne efekte na fiziologiju choveka, tako da ljudi koji su bili uz njega na sudjenju govore o tome kako je iz Chikatila izbijao uzasan smrad. Jedan shkotski lekar je kasnije objasnio da nash digestivni trakt jednostavno nije predvidjen za jedenje ljudskog mesa i da telo proizvodi neki uzasan hemijski miris koji izlazi kroz pore na kozi.
Chikatilo je bio bolestan i to je nesporno e sad je samo pitanje dal je on bio samo bolestan ili i zao ? Nauchnici misle da je bio i jako bolestan covek i jako zao. Misli se da je bio zao jer nije hteo da prihvati odgovornost za svoju bolest. On je bio svestan uvek na nekom nivou da jednostavno ne mozes tek tako ubijati malu decu. On nije bio nimalo glup. On je to znao. I bio je jako pazljiv da ga ne uhvate i bogami jako uspeshan u tome. Ne samo da Chikatilo nije pokazao ni trunku kajanja nego nije pokazao ni malo emocija za choveka koga su nevinog uhapsili i pogubili za Chikatilova ubistva nekoliko godina ranije.
Kada je Chikatilo osudjen za sva 53 ubistva bio je odma' i pogubljen. Izveli su ga iz samice i tradicionalno ga naterali da klekne i pogubili ga ispalivishi mu 9mm metak pravo u mozak kroz njegovo desno uvo. Trenutak pre nego shto su pucali povikao je : " Nemojte mi oshtetiti mozak jer Japanci hoce da ga kupe". I to su bile Chikatilove poslednje rechi. Al ' na kraju se ispostavilo da su Japanci zaista hteli da kupe taj mozak ili barem neko ko je pisao iz Japana...

[Son of Man]

Samo zato sto si serijski ubica reziseri snime brdo filmova o tebi...iz toga proizilazi da je bolje biti ser. ubica nego npr. politicar. Politicari brzo budu zaboravljeni a serijske ubice nikada...pitam se ko li ce biti prvi srBski ?
Tvrdim odgovorno da hapsenje Ratka nije glavni uslov za ulazak u EU, nego znate na sta mislim  

Citizen X (1995)



Directed by :
Chris Gerolmo

http://www.imdb.com/title/tt0112681/

Based on the true story of a Russian serial killer who, over many years, claimed victim to over 50 people. His victims were mostly under the age of 17. In what was then a communists state, the police investigations were hampered by bureaucracy, incompetence and those in power. The story is told from the viewpoint of the detective in charge of the case.






Evilenko (2004)



Director:
David Grieco

Based on the true story of A. R. Cikatilo, also known as the monster of Rostov. A. R. Evilenko (Malcolm McDowell) is a serial killer who killed and ate more than 50 children in old Soviet Republic. V. T. Lesiev (Marton Csokas) is the detective who tracks down and catches him.

http://www.imdb.com/title/tt0406754/

[Ghoul]

Trivia : Kada sam postavio ovaj avatar na jedan pro-srBski forum (nacinalno svestan i te akcije) proganjan sam jer sam se usudio da "ucrtam patrijarhu svastiku na celo"  

SJA-JNOOO!!!!!
     

[Son of Man]

Doslo je cak i do kratke polemike dal je u pitanju Amfilohije ili Paja posto je avatar bio mnogo manji nego ovaj  


Umalo da zaboravim najbolji dokumentarac o serijskim ubicama sa posebnim osvrtom na kanibale poput Chikatila...

Serial Killers: The Real Life Hannibal Lecters (2001)



Director:
Sean Buckley

Not only do i watch a lot of movies,I also watch documentaries.And this is by far the best i've ever seen.I got this free when I brought Hannibal on DVD.Looking at the case I knew somthing was creepy about this,because everything seem so real when I was watching it.The reason I said this,because this film has reactments,except none of that fake crap.The people playing the killers are really into the role.Especially the one with Albert Fish and Andrei Chikatilo.This film even gives more infor on the world's most dangerous killers.Watch it,you won't be dissapointed.

http://www.imdb.com/title/tt0365739/[/color]

[Tex Murphy]

Na sudjenju 1994. Chikatilo je isprichao sudu kako je kuvao i jeo bradavice i testise svojih zrtava. Ljudi u sudnici su bili shokirani.

Razumljivo da su bili. Umjesto da ih fino ispeče...

[Ghoul]

Na sudjenju 1994. Chikatilo je isprichao sudu kako je kuvao i jeo bradavice i testise svojih zrtava. Ljudi u sudnici su bili shokirani.

Razumljivo da su bili. Umjesto da ih fino ispeče...

nemaš bre pojma, harv! ta fina i nežna mesa su bolja kuvana! pečenje im ubija sočnost i čar! pitaj experte!

[Tex Murphy]

Stvar ukusa. Nikad nisam volio kuvano meso.

[Ghoul]

Stvar ukusa. Nikad nisam volio kuvano meso.

to je zato što (verovatno...) nisi jeo kuvane dečačke testise!  

[Son of Man]

Evo sada jednog zaista interesantnog lika, ovaj je imo neke stvarno lude ideje a imao je i "stila" za razliku od nekih, bio je i gej al bio je OK. "Jednom rechju pravi sharmer - faca beshe Jeffrey Dahmer".


Jeffrey Dahmer

Jeffrey Lionel Dahmer (21. maj 1960. - 28. novembar 1994.). Ubio je 17 ljudi i dechaka u periodu izmedju 1978. i 1991. (vecina ubistava se dogodila od 1989. do 1991.). Njegova ubistva su bila bash brutalna i grozna, ukljuchujuci i nekrofiliju, isecanje tela na delove i kanibalizam.



Rani radovi

Dahmer je rodjen u Milwaukiee, u drzavi Wisconsin. U 4. godini podvrgnut je hirurshkoj korekciji duple kile. Njegova porodica se ubrzo nakon toga preselila u gradic Bath, drzava Ohajo. Chinjenice pokazuju da je cherechio vec mrtve zivotinje josh kao dete. Borio se sa boleschu zavisnosti i zloupotrebom supstanci i patio je od ekstremnog kompleksa nize vrednosti. Posle vishe godina neprestanih svadja njegovi roditelji su se razveli kada je Jeffrey imao 18 godina.



Dahmer je pochinio svoje prvo ubistvo vec sa 18 godina , ubivshi Steven Hicksa. Poshto je povezao 19-ogodishnjeg stopera, Dahmer je pozvao Hicksa u svoju kucu. Posle par pica Dahmer ga ubija, jer "nije hteo da da pusti da ode."

Dahmer je krenuo na Ohio State University, ali ga ubrzo napushta posle prvog semestra. Dahmerov otac ga onda prisiljava da se prikljuchi Armiji Sjedinjenih Drzava, gde je trebao da sluzi 6 godina ali je pushten nakon samo dve zbog nekontrolisanog opijanja. 1982. godine seli se kod svoje bake u West Allis, drzava Wisconsin, gde ce ziveti sledecih 6 godina.



Bilo je dosta pokazatelja Dahmerove poremecenosti stanja uma. Avgusta 1982. on biva uhapshen za pokazivanje polnog organa u javnosti na nekoj drzavnoj proslavi. Chetiri godine kasnije, njemu je ponovo sudjeno za "javno pokazivanje" (public exposure) posle optuzbi dva dechaka da je masturbirao u javnosti. Ovoga puta osudjen je na godinu dana zatvora, od chega je odlezao 10 meseci.



1988. on biva ponovo uhapshen za "nepristojno milovanje" 13-ogodishnjeg dechaka, za shta je odsluzio godinu dana u radnom kampu i bio registrovan kao "sex offender". Ubedjuje nekako sudiju da mu je potrebna samo psiholoshka pomoc, i biva odmah pushten na slobodu sa 5 godina uslovne kazne zbog dobrog vladanja. Ubrzo nakon toga, otpochinje seriju ubistava koja ce zavrshiti njegovim hapshenjem 1991. godine.




Ubistva

Dahmerov stan :


Jedna od Dahmerovih zrtvi je uspela da pobegne, al samo dotle da ga je navatala policija i vratila ga direktno Dahmeru na noge. Kada je to kasnije objavljeno, policajci su bili zestoko ocrnjeni i osudjivani od strane medija. Ranih jutarnjih chasova 27. maja 1991., 14-ogodishnji zitelj Milwaukeea inache poreklom iz Laosa, Konerak Sinthasomphone je zatechen na ulici, kako luta skroz nag. Izjave o dechakovim povredama su bile razlichite. Dahmer je rekao policiji da su se malo posvadjali pod uticajem alkohola, i da je Sinthasomphone njegov 19-ogodishnji ljubavnik. I pored svog protivljenja tinejdzera i protesta, policija ga je vratila Dahmerovoj kuci. Kasnije te vecheri Dahmer je ubio i isekao Sinthasomphona na komade, ostavivshi njegovu lobanju kao suvenir. Sinthasomphone je bio mladji brat dechaka zbog kojeg je Dahmer bio osudjen ranije za zlostavljanje. John Balcerzak i Joseph Gabrish, dva policajca koji su vratili Sinthasomphonea Dahmeru, su izbacheni iz Policije Milvokija poshto su za njihovo nedelo saznali mediji, i pricha se rashirila ukljuchujuci i jednu audio kasetu gde se moglo chuti kako policajci raportiraju anti-gay izjavama svom dispicheru i smeju se tome kako su ponovo spojili "ljubavnike". Dva policajca su ulozili zalbu i bili ponovo primljeni nazad u policiju sa isplatom svih zaostalih plata. Imenovani su kasnije za policajce godine od strane policijskog sindikata za borbu koju su ulozili da bi povratili svoj posao. Balcerzak se kandidovao nedavno za predsednika Udruzenja Policajaca Milvokija u maju 2005.

[Son of Man]

Leta '91, Dahmer je ubijao u proseku po jednu osobu nedeljno. Matt Turner je ubijen 30. juna, Jeremiah Weinberger 5. jula, Oliver Lacy 12. jula, i najzad Joseph Brandehoft 19. jula, samo tri dana pre nego shto je Dahmer konachno uhapshen.



22. jula 1991. Dahmer je pozvao josh jednog crnca, Tracy Edwardsa, u svoj dom. Po svedochenju potencijalne zrtve, Dahmer je napao Edwardsa jer je hteo da mu stavi lisice. Edwards je uspeo da pobegne i da otrchi do policijskog vozila, sa lisicama koje su mu bile zakachene za jednu ruku.

Edwards je odveo policiju nazad do Dahmerovog stana, gde je Dahmer u pochetku bio korektan sa policajcima, da bi ih napao chim je shvatio da policajci sumnjaju da neshto nije u redu. Kad je jedan policajac savladao Dahmera, drugi je pretrazio kucu i bio uzasnut kada je otkrio prvo fotografije ubijenih zrtvi a zatim i ljudske ostatke ukljuchujuci 3 odsechene glave.



Daljnjim pretresom kuce otkriveni su josh jeziviji dokazi, ukljuchujuci ogroman broj fotografija zrtava i ljudske ostatke u Dahmerom frizideru.



Pricha o Dahmerovom hapshenju i odvratni inventar pronadjen u njegovom stanu ubrzo je dosegao nevidjenu medijsku paznju : nekoliko lesheva je bilo nagurano u burad sa kiselinom, odsechene glave su nadjene u frizideru, i delovi za pravljenje oltara sa svecama i ljudskim lobanjama su nadjeni u njegovom ormaru. Optuzbe su ubrzo iznele na videlo  da je Dahmer praktikovao nekrofiliju, kanibalizam i perverzan oblik bushenja lobanja a sve u cilju da bi stvorio tzv. "zombije". Dahmer je priznao da je pojeo biceps svoje 8. zrtve, Ernest Millera, chiji lesh je takodje sachuvao, i da je ljudsko meso imalo ukus govedine.




Sudjenje i zatvorenichki dani

Jeffrey Dahmer je prvo bio zvanichno optuzen za 17 ubistava, al su na kraju svedena na 15. Sama ubistva su bila sasvim dovoljna tako da se vlasti nisu trudile da ga optiuze za pokushaj ubistva Edwardsa. Sudjenje je pochelo u julu '92. Sa dokazima koji su ochigledno ukazivali na njega kao izvrshioca, Dahmer je odluchio da se izjasni kao kriv ali i da se pozove na "ludilo", objashnjavajuci kako su njegovi nekrofilski porivi bili toliko snazni da jednostavno nije mogao nikako da ih kontrolishe.

 
 
Sudija je saopshtio da je Dahmer kriv i da nikako nije lud, i to za svih 15 optuzbi za ubistva i osudio ga na 15 dozivotnih kazni, znachi ukupno na 943 godine zatvora i to je bila jedna od najvecih kazni ikad izrechenih u drzavi Winsconsin.



Dahmer je lezao svoju robiju u Columbian Correctional Institutu u Portageu, drzava Winsconsin, gde je posle nekog vremena postao vernik i zvanichno se izjasnio kao ponovo born-again Hrishcanin. 28. novembra 1994. Dahmer i josh jedan zatvorenik pod imenom Jesse Anderson su brutalno pretucheni na smrt od strane josh jednog zatvorenika Christopher Scarvera dok su svi zajedno radili na chishcenju odvojenog dela zatvora.

Imanje na kom je Dahmer ubijen
je skroz desno od zatvora :


Snimite glavnu vest :


Dahmerova smrt je bila prilichno grozna u poredjenju sa Andersonovom. Scarver je uhvatio Dahmera dok je ovaj pokushavao da pobegne sa imanja i onda slomio metlu koju mu je nabio skoro metar u anus i polomio mu lobanju sa chelichnom shipkom, ubivshi ga tako za manje od par minuta.

Dahmerov ubica,
Christopher Scarver :


Dosta kontraverzi je zatim ozkruzilo to ubistvo, prvo u vezi odluke da se Dahmeru da privilegija da moze da radi na chishcenju odvojenog objekta, a druga u vezi odluke da Dahmer i Scarverom rade zajedno, poshto je Scarver imao debeo dosije sa brutalnim napadima u zatvoru a i lezao je tu robiju zbog ubistva. Takodje ni chinjenica da je Scarver bio crnac (a vecina Dahmerovih zrtava su bili crnci) nije promakla mnogobrojnim kriticharima.

Posle Dahmerove smrti i nepohodne pravne procedure, prouchavanje njegovog mozga je povereno nekolicini nauchnika. Dahmerovi ostaci su kremirani i podeljeni tako da je polovina pripala Dahmerovoj majci Joyce, a polovina njegovom ocu i macehi (Lionel i Shari).
To je uradjeno po njegovoj zelja jer je dao izjavu u sluchaju smrti : "Posle smrti zelim da moje telo bude kremirano shto pre je moguce. Ne zelim nikakav vid ceremonije pre ili posle kremacije. Bez otvaranja urne. Bez nadgrobne ploche ili bilo kakve oznake."

[Son of Man]

Dahmer (2002)



Directed by :
David Jacobson

Drama radjena po istinitim dogadjajima baziranim na isechcima iz zivota jednog od najbizarnijih serijskih ubica, Dzefrija Damera, koji je sa samo 30 godina imao vec 30-ak ubistava iza sebe a prvo je odradio josh kao tinejdzer. Dosta sam chitao u Crime Lajbrariju o njemu a video sam i dosta fotki tako da mogu slobodno da kazem da je ovo jedna od najautentichnijih dramatizacija zivota jednog serijskog ubice na filmu, bez preterivanja i bez nepotrebnih brutalnosti. Od mene chista desetka !

Based on the true crime story of serial killer Jeffrey Dahmer, this movie tells the emotionally riveting story of a man who turned his darkest fantasies into a horrifying reality.

http://www.imdb.com/title/tt0285728/






The Secret Life: Jeffrey Dahmer (1993)



Directed by
David R. Bowen

Za razliku od Dahmera (2002) ovaj film je uradjen u totalno drugacijem fazonu. Ovo vishe izgleda kao Dzefrijeva pokajnichka zatvorska ispovest o tome kakva je sve zla pravio i kolko se kaje, ali uzevshi u obzir da je film pravljen pre njegove smrti (ubijen je '94) to donekle i ima smisla. Uglavnom dok u Dahmeru (2002) nema nikakvog objashnjenja shta se dogadja, samo ide brutalno surova drama, hladnokrvno ludilo, ovde chujemo i tachno kako je Dzefriji razmishljao kada je chinio ove zlochine, shto bi mozda nekom bilo i zanimljivije ko npr. nije gledo dokumentarac o svemu tome. Jedino shto bi' izdvojio su stvarno  lepo prikazani detalji kako je on to zapravo hteo da pravi zombije od ljudi pa zato evo tih frejmova dole...

http://www.imdb.com/title/tt0244782/

Based on the life of notorious serial killer Jeffrey Dahmer, who murdered more than a dozen people, and ate many of them, before he was caught in 1991.

[Son of Man]

Ovaj dokumentarac traje 200 minuta tako da je podeljen u dva dela i vol.1 je upravo o Dahmeru.

Serial Killers: Profiling the Criminal Mind (1999)

Former FBI agent John Douglas, the inventor of criminal profiling, leads a journey into the minds of the 20th Century's most notorious killers, including Charles Manson, John Wayne Gacy, and Jeffrey Dahmer.

http://www.imdb.com/title/tt0358120/[/color]

[Son of Man]

Kad sam bio mali na onim filmskim maratonima su cesto pustali IT Stivena Kinga sa onim klovna koji je jeo deco, cak sam kasnije nabavio i srpsko izdanje knjige ali sve do nedavno sam bio ubedjen da je to samo plod mashte Stivena Kinga dok nisam naleteo na ovo...


John Wayne Gacy

Ukratko

John Wayne Gacy, Jr. (17. mart 1942. - 10. Maj 1994.) je osudjen i kasnije pogubljen za silovanje i ubistvo 33 dechaka i mladica, od kojih je 28 zrtava zakopao u skuchenom prostoru ispod svoje rodjene kuce, i to izmedju 1972. godine i njegovog hapshenja u decembru 1978. On je postao ozloglashen kao "Klovn Ubica" (Killer Clown) jer je na mnogim zabavama na otvorenom u svom kraju koje je sam organizovao, zabavljao decu obuchen i nashminkan kao klovn.




Zivot



Gacy je rodjen i odrastao u Chikagu. Imao je vrlo poremecen i distanciran odnos prema svom strogom ocu koji ga je chesto zlostavljao. Povremeno je radio u Las Vegasu pre nego shto se vratio u Illinois. Zavrshio je koledz za menadzment i pocheo da gradi uspeshnu karijeru kao prodavac cipela u Springfieldu, Illinoisu, gde je postao priznati chlan Jayceesa. 1964. se ozenio i preselio u grad Waterloo, drzava Iowa, gde je vodio Kentacky Fried Chicken restoran koji je pripadao familiji njegove zene.

Bilo kako bilo, Gacy-ev prvi brak se raspao kada je optuzen za zlostavljanje dece 1968. Poslan je u zatvor za ovo delo, ali je bio primeran zatvorenik tako da je vec 1970. bio pushten na uslovnu posle odlezanih samo 18 meseci. Poshto je pushten, vratio se nazad u Illionois. Uspeshno je prikrivao svoj kriminalni dosije sve dok policija nije pochela da vrshi istrazne radnje u vezi sa njegovim kasnijim ubistvima.

1971. je kupio kucu u nenaseljenom delu Norwood Park Townshipa koji je okruzen severozapadnim delom Chikashkog pregradja, gde je ziveo sa svojom majkom i pokrenuo svoju lichnu gradjevinsku firmu, PDM Contracting. Tu se venchao sa zenom koju je znao josh iz srednje shkole, pa su se ona i njene dve cerke preselile kod njega a majka se iselila. Postao je uspeshan i poshtovan chlan zajednice. Poshto su ga svi znali i kao klovna koji je zabavljao decu na zabavama automatski je postao i chlan komiteta Demokratske Stranke. U ovoj ulozi, uspeo je chak da se upoznao i da se slika sa buducom Prvom Damom Sjedinjenih Drzava Rosalynn Carter.



U to isto vreme po njegovoj tvrdnji na autobuskoj stanici je pokupio i svoju prvu zrtvu, jednog tinejdzera. U medjuvremenu brak mu se polako raspadao i zena se razvela od njega sredinom 1976. Tada Gacy pochinje svoj dvostruki zivot : poshtovani chlan zajednice tokom dana, seksualni predator i ubica nocu.



Niko nije sumnjao na njega sve do 12. decembra 1978. kada je bio ispitivan povodom nestanka josh jednog tinejdzera, 15-ogodishnjeg Roberta Piesta, koji je poslednji put vidjen u drushtvu Gacy-a. Pretresom njegove kuce, detektiv Joseph Kozenczak otkriva niz optuzujucih dokaza vezanih za druge nestanke. 22. decembra 1978. Gacy je otishao kod svojih advokata i sve im priznao. Tvrdio je da je prvi put ubio u januaru 1972. Priznao je 33 ubistva, ukazujuci na to gde se nalaze tela u 28 sluchajeva - zakopana ispod njegove kuce i u dvorishtu. Za ostalih 5 je rekao da ih je bacio u obliznju reku poshto mu je ponestalo mesta ispod kuce.



Vecina zrtava su bili mladi mushkarci koji su se prostituisali ili tinejdzeri pobegli od kuce. Neke zrtve su takodje bile i tinejdzeri koje je Gacy angazovao preko svoje gradjevinske firme. Barem jedna zrtva je bila pokupljena sa autobuske stanice. Najmladja zrtva je imala 9 godina a najstarija 20. Devet tela zrtava su bila u tolko poodmaklom stanju raspadanja da nikad nisu identifikovana. Tela zrtava su nalazena od dembra 1978. pa sve do aprila '79 kada je pronadjena i poslednja nizvodno u reci Illinois.




Sudjenje i egzekucija



6. februara 1980. pochelo je sudjenje Gaciju u Chikagu. Tokom sudjenja on se izjasnio da nije kriv zbog neurachunjljivosti izazvane psihichkim oboljenjem. To je na kraju odbijeno jer je Gacijev advokat koji je branio Gacija tvrdeci da je bio privremeno neurachunljiv, pricao i o tome kako se Gacy posle ubistava sasvim svesno i urachunjljivo oslobadjao tela svojih zrtava. Takodje Gacy je vec ranije dao skroz iskreno priznanje policiji a taj dokaz nikako nije mogao da se pobije. Proglashen je krivim 13. marta i osudjen na smrt.



10. maja 1994. Gacy je pogubljen u Stateville kazneno-popravnoj ustanovi u Crest Hillu, drzava Illinois. Pogubljenje je izvrsheno smtonosnom injekcijom poshto je pojeo svoj poslednji obrok koji se sastojao od shkampa, pechene piletine, svezih jagoda i pomfita. Njegovo pogubljenje je bilo prava medijska senzacija, i ogromna masa ljudi se skupila na "zurci pogubljenja" (execution parties) ispred zatvora, gde je zabelezen i veci broj hapshenja zbog opijanja/drogiranja na javnom mestu i neprimerenog ponashanja. Ovaj do tad nevidjen spektakl je nazvan "Gacy's Day Parade" (parodija na jedan hepening slichnog naziva, "Macy's Day Parade"). Tu su se mogle kupiti i majice i ostali suveniri sa Gacijevim likom a u trenutku kada je Gacy proglashen mrtvim ljudi su nazdravljali i slavili ko na utakmicama.



Gacijevo pogubljenje se pokazalo kao problematichno kada su hemikalije koje su se koristile u smrtonosnoj injekciji bile "sluchajno" pogreshno dozirane shto je prouzrokovalo da se previshe zgusnu, pa je kao rezultat te "greshke" Gaciju trebalo 27 minuta da umre. Posle ovog skandala drzava Illinois je usvojila drugachiji tip smrtonosne injekcije.



Prema izveshtajima, Gacy nikad nije pokazao kajanje za pochinjena dela. Neposredno pred pogubljenje Gacy je govorio o tome kako njegovom smrcu niko od zrtava nece biti vracen iz mrtvih a poslednje rechi su mu bile : "Mozete da me poljubite u dupe", koje je izgovorio strazaru pre ulaska u samu prostoriju za egzekuciju. Kada je proces pogubljenja otpocheo, smrtonosne hemikalije su se neochekivano previshe zgusnule, tako da su zagushile cevchicu koja je bila zabodena u Gacijevu ruku, sprechivshi tako daljnji protok hemikalija. Brzo su navuchene zavese na prozor kroz koji su svedoci posmatrali pogubljenje, i tim za egzekuciju je zamenio zachepljenu cev sa novom. 10 minuta kasnije zavesa je sklonjena i proces je nastavljen. Josh chitavih 18 minuta je proteklo dok Gacy nije konachno umro. Anesteziolozi i to njih 31 su kasnije okrivili predstavnike zatvora koji su bili odgovorni za egzekucije kao neiskusne, tvrdeci da bi se ispravnom procedurom u sluchaju egzekucije smrtonosnom injekcijom "IV 101" spechila ovakva skandalozna greshka.

Trivia : Zatvor u kom je boravio Gacy je korishcen za snimanje cuvene FOX-ove TV serije "Prison Break"...

[Son of Man]

To Catch a Killer (1992)



Director:
Eric Till

"To Catch a Killer" tells the true gruesome story of John Wayne Gacy - a good friend and helpful neighbour, a great child entertainer, a respectful businessman, and a violent serial killer who raped and murdered over 30 young boys.

http://www.imdb.com/title/tt0105604/


Gacy (2003)



Based on a true story of serial killer a model citizen, loving father and husband and serial killer John Wayne Gacy, a man with over 30 dead men and boys entombed in the crawl space underneath his house which he shared with his family.

http://www.imdb.com/title/tt0330181/

[Tex Murphy]

Za THE film sa klovnovima ubicama pogledati CLOWNHOUSE.

[Ghoul]

Za THE film sa klovnovima ubicama pogledati CLOWNHOUSE.

bravo, harv! tako govore pravi pedofili!  

[Son of Man]

Znaci CLOWNHOUSE pod obavezno ?  

Dokumentarac :

John Wayne Gacy: A Monster in Disguise (1999)
A&E Biography
http://www.imdb.com/title/tt0361281/

[Tex Murphy]

Za THE film sa klovnovima ubicama pogledati CLOWNHOUSE.

bravo, harv! tako govore pravi pedofili!  

Hvala! Trudim se!

[Son of Man]

Kanibalizam

"Ako smo ono shto jedemo, ja vec kolko sutra mogu postati ti "
Autor nepoznat

Svi mi smo u neku ruku kanibali i pre rodjenja jer se u majcinoj utrobi zapravo hranimo tudjim telom. Kanibal je po definiciji osoba koja jede ljudsko meso. I dan danas se vode diskusije o tome dal' je kanibalizam nasledna karakteristika svih ljudskih bica i jedna vrsta zivotinjskog instinkta ili je prisutan samo kod ljudskih zveri kao shto su najozloglashenije serijske ubice. Kanibalizam je konachni oblik agresivnosti. Postoje plemena shirom sveta koja imaju usadjen kanibalizam kao deo ratne doktrine. Tako da oni ne dostizu konachnu pobedu samim ubijanjem neprijatelja nego zapravo jedenjem njegovih ostataka.



Serijske ubice kao npr. Andrej Chikatilo  imaju takodje usadjen sadizam u svoju "doktrinu". Oni su na najsadistichkiji moguci nachin kanibalizovali svoje zrtve jeduci njihova srca, ochi ili genitalije u cilju da dostignu konachni nivo patnje kod svojih zrtava. To je sadistichki impuls koji hrani njihov slabi i lomljivi EGO serijskog ubice koji zeli toliko ochajnichki da dostigne bar na trenutak taj osecaj nadmoci nad drugim ljudskim bicima. A kanibalizam je upravo taj nachin kojim oni to postizu.



Antropoloshki dokazi izgleda da pokazuju da je kanibalizam aktivnost koju su nashi preci najnormalnije praktikovali tako da vlada mishenje da je to usadjeni nasledni impuls koji kod serijskih ubica ozivljava kao vrlo arhaichan primitivni nagon koji ochigledno josh postoji u svakom choveku na nekim vrlo vrlo dubokim nivoima svesti. O kanibalizmu cete chuti od tih mentalnog bolesnih, psihotichnih ubica da oni zapravo konzumiraju svoje zrtve iz razloga da bi one postale deo njih samih tako da mogu zauvek da ih zadrze, da ih imaju samo za sebe.
Svaki serijski ubica koji pochne da se bavi kanibalizmom chini to kao hvatanje za slamku iz totalnog beznadja . Bez obzira dal' to chini zbog sadizma ili necheg drugog svaki serijski ubica koji kanibalizuje svoje zrtve je srushio jedan od najvecih tabua ovoga drushtva. Psiholoshki to znachi da je ubica uchinio totalno obrnutu stvar od one kojoj se nadao. On se moze osecati privremeno zadovoljen, on se moze osecati privremeno HIGH ali u odnosu na svoj EGO na svoju sliku o sebi on ce se osecati josh gore nego shto se ranije osecao. Na drugu stranu, kada jednom pochini kanibalizam nadalje mu je sve ravno i sve dozvoljeno...

Iako kanibalizam mozda dolazi iz vremena kad su nashi primitivni preci hodali planetom, danashnja kriminoloshka istrazivanja otkrivaju da su u nekoliko sluchajeva najozloglashenije serijske ubice ujedno bili i kanibali.

1968. filmska kompanija Silver Screen ozivljava i imortalizuje zombije koji jedu ljudsko meso harajuci po brdima Pensilvanije u potrazi za dobrim obrokom. Dzordz Romerov film "Night of the living death" daje prikaz ogledala ludila i nemira koji su se deshavali u pravom zivotu tokom 60-ih, najbrutalnije dekade proslog veka sa najvishe ubistava.



6 godina kasnije 1974. motorne testere i kanibalistichke porodichne vrednosti izlaze na videlo u kultnom hororu Tobe Hupera "Teksashki masakr motornom testerom".  



Ljudi jednostavno vole da slushaju takve priche a ovi holivudski horor filmovi su zapravo bajkovite verzije terora, straha i avanture i taj sukob sa mitskim monstrumima je zapravo vrlo popularan u tim prichama.
To je tako neobichno, tako zastrashujuce, tako bolesno da to po njima mora da bude iskljuchivo fikcija. Vecina ljudi zapravo ne vidi mnogo razlike izmedju Hanibala Lektora koji je proizishao iz mashte pisca Thomasa Harrisa u filmu "Kad jaganjci utihnu" i jednog Dzefrija Dahmera, pravog serijskog ubice od krvi i mesa.




Za obichnu osobu nema razlike izmedju chinjenica iz pravog zivota i fantazije. Shto vishe nerealno zamishljamo ove likove oni mogu postati i zabavni. Obicne ulicne prevare npr. nisu uopshte interesantne za vecinu ljudi jer se one deshavaju suvishe chesto i mogu se dogoditi svakome ali zato serijsko ubistvo izgleda kao da je van svake priche, znachi kao da je nemoguce da se bilo kome od nas ili iz nasheg okuzenja to desi.
Kanibal Hanibal Lektor je zaposeo mashtu svih ljudi koji su odgledali taj film. "Silence of the lambs" knjizevno delo pisca Tomasa Harisa je prilagodjeno scenariju 1991. godine u kojem Lektor igra doktora milionima ljudi koji su josh uvek bili pod utiskom lika i dela Normana Bejtsa iz Hichkokovog "Psiha".
Ali lik Hanibala Lektora kako je on prikazan u filmu nije zapravo portret jednog pravog serijskog ubice. U stvarnosti nije postojao nijedan psihijatar koji je bio serijski ubica, zna se eventualno za par obichnih doktora koji su oduzeli po nekoliko zivota ali nikako na taj perverzan nachin kao shto je to chinio Hanibal Lektor. Za sada se ne zna za osobu koja bi se toliko savrsheno uklopila u vishe sfere drushva a da ujedno bude i tako dijabolichno poremecena lichnost. Tomas Haris je ovde kombinovao organizovani i dezorganizovani tip lichnosti i sve to u jednoj osobi koja zapravo nikako ne postoji u pravom zivotu. Mi zapravo zelimo da poverujemo shto se Hanibala tiche da je to jedna vrsta Nicheovog "nadchoveka", da je on pametniji, inteligentniji, sposobniji od svih nas osim naravno te jedne osobe koja ce ga na kraju eventualno uhvatiti. Chak i u sluchaju Hanibala postoji jedna doza elegancije u njegovom ponashanju shto ga chini samo josh vishe zastrashujucim. I to je deo tog starog mita o serijskim ubicama da su serijske ubice zapravo vece od zivota, u neku ruku i besmrtne.



Postoji i neshto chudno aseksualno kod Hanibala Lektora, njegove motivacije izgledaju kao da nisu seksualne prirode uopshte. Motivacije su iskljuchivo zelja za ubijanjem i jedenjem drugih ljudi shto ga chini josh izdignutijim nad tim niskim seksualnim porivima a samim time i josh neljudskijim likom , vecim od zivota na neki nacin. On kao da nema veze za perverznim seksualnim potrebama stvarnih ljudi poput Fishera, Dahmera i ostalih koji su kanibalizovali svoje zrtve.
Mnogo pre Hanibala Lektora, kanibala iz fikcije, postojao je chovek koga su tabloidi nazivali 'The Grey man' i "Vukodlak iz Visterije" (The werewolf of Wisteria). On je bio pravi kanibal u stvarnom zivotu – zivi monstrum, Albert Fish.

[Son of Man]

The Most Ancient Taboo: Cannibalism (1999)

http://www.imdb.com/title/tt0370976/

[Son of Man]

Serijske ubice : zashto, kako i koliko ?

"Mi serijske ubice smo vashi sinovi, mi smo vashi muzevi, mi smo svuda oko vas"
Ted Bundy



Preko 80% serijskih ubica su mushkarci bele puti, uglavnom iz nizeg srednjeg staleza. Ovi ljudi su uglavnom inteligentni ali ipak imaju probleme sa koncentracijom. Vecina je prozivela vrlo teshko i traumatichno detinjstvo. Chesto su bivali zlostavljani psihichki, fizichki ili seksualno. Tipichno oni su odgajani u nestabilnim porodicama, sa kriminalnom, psihijatrijskom i alkoholicharskom proshloshcu. Odrastajuci u takvim porodicama ta deca su imala teznju da shto vishe vremena provode sama sa sobom. I kao rezultat toga mnogi su se bavili zlostavljanjem zivotinja josh u ranom detinjstvu.
Ponekad gde nije bilo ekstremnih oblika fizichkog zlostavljanja uvek je bilo nekog vida emocionalnog ili psihichkog zlostavljanja tako da su oni vec od malih nogu uspostavljali u svojim glavama jaku vezu izmedju bola i zadovoljstva.
Npr. John Wayne Gacy je imao oca alkoholichara koji ga je samo ponekad tukao, ali otac je zato jako chesto vredjao dete praktichno eliminishuci njegovo samopouzdanje shto je vodilo ka kasnijim problemima sa njegovom mushkoshcu.



Kao odrastao chovek John je pocheo da siluje i ubija, opushteno zakopavajuci 29 tela u podrumu ispod svoje kuce. Poshto je Gacy bio jako popularan u svom okruzenju njegove komshije nisu mogle da poveruju da je John bio sposoban za takva zverstva.
Vecina osoba koje su patile kao deca na ovaj ili onaj nachin su prerasla to i postali normalna civilizovana ljudska bica ali serijske ubice koje su patile kao deca ponavljaju iste greshke tokom celog svog zivota. Oni ne mogu da naprave taj prelaz iz adolescencije u odraslo doba, oni imaju velike poteshkoce pri prelasku u srednje godine i tachno u vreme kada osecaju da treba da postignu vrhunac uspeha u svojim zivotima oni shvataju da im se zivot kotrlja nadole i to jako, jako brzo. Oni zele da se osecaju vaznim, oni zele da se osecaju specijanim, oni zude za osecanjem dominacije i kontrole ali to jednostavno ne mogu postici na bilo koji "normalan" nachin i zato ubijaju, muche, sodomiziraju i komadaju tela i to im prichinjava da se osecaju dobro u vezi sebe.

Ted Bundy je odrastao u siromashtvu, nikad nije saznao ko mu je otac, imao je dobre ocene u shkoli ali malo tezak temperament. Sa 16 godina postao je voajer opsednut masturbacijom. I ko bi rekao da ce takav Bundy postati serijski ubica a ipak se na kraju ispostavilo da je ubio mnogo zena.

Mnogi ljudi kada razmishljaju o serijskim ubicama zamishljaju nekog ludaka  staklenog pogleda, jednom rechju chudovishte, nekog ko se ponasha tako, nekog ko i izgleda tako. Pa ipak tipichni serijski ubica je mozda i previshe obichan : to je mushkarac bele puti, srednjih godina, chovek koji ima neutoljivu zedj za moci, kontrolom i dominacijom. I on ubija ne zbog para ili osvete nego zato shto se zbog toga oseca dobro, zato shto uziva u tome, zato shto mu je zabavno. On voli napetost, uzbudjenje, i tu satisfakciju koju dobija istiskivanjem poslednjeg daha zivota iz tela svoje umiruce zrtve. On uziva u patnji svoje zrtve koja umire, i trudi se da ona bude shto sporija i bolnija. To mu daje osecaj superiornosti u odnosu na zrtvu koja je ovde u skroz inferiornom polozaju.
Gacy je sebi napravio masku, fasadu poshtovanja od strane drugih ljudi, on je uspeshan u biznisu, ima zenu i 6-oro dece. I ta maska je bila skroz uspeshna u skrivanju njegovih tragova mnogo, mnogo godina. Uzivao je da se maskira u klovna i da zabavlja decu. Kasnije je tvrdio da klovnovi mora da mogu da se izvuku nekaznjeno za ubistvo. U jednom trenutku zena ga je napustila , biznis je pocheo da propada i Gacy je uhvacen, uhapshen, osudjen i posle tri zalbe na presudu Gacy je i pogubljen.

Sa 5 % svetske populacije SAD proizvodi vishe serijskih ubica nego ceo ostatak sveta, znachi oko 76 % ukupnog broja serijskih ubica na planeti Zemlji. Evropa je na drugom mestu sa 17 %. Engleska predvodi evropske zemlje sa 28% pracena Nemachkom sa 27% . Kalifornija ima najveci broj ubistava pochinjenih od strane serijskih ubica u SAD dok je New York, Texas i Illinois prate jako blizu. Drzava Mejn ima nanizi broj ubistava. Kako statistika pokazuje 65% zrtava serijskih ubica su zene.

Ubica zena, sa svojom krvozednoshcu i temperamentom izvan svake kontrole, sa svojih 42 godine Bundy je ubio otprilike 36 mladih zena. A niko ne zna sa sigurnoshcu tachno koliko ih je zapravo ubio. Jednom ga je jedan policajac u shoku pitao kako jedan chovek moze sam da ubije 36 zena a Bundy je podigao glavu i rekao dodaj jednu cifru na to i imacesh tachan broj.

Uglavnom na godishnjem planu ima oko 200 zrtava serijskih ubica. I taj broj iako mozda stvarno veliki ne moze nikako da se poredi sa 18.000 "obichnih" ubistava u SAD. Ali problem Sjedinjenih drzava nisu serijska ubistva, pravi problem je nasilje u kuci, ubistva na radnom mestu, problem je kada dva choveka udju u bar i jedan izvadi pishtolj i ubije drugog. Al' opet na drugu stranu problem je shto serijska ubistva iza sebe ostavljaju mnogo mrtvih. Znachi mi ovde govorimo o vrlo maloj skupini momaka koji iza sebe ostavljaju i previshe shtete. Svejedno je dal' ubiju 5 ili 10  pa chak mozda i 20 ili vishe. Neki od njih su ubili chak i stotine. Upravo ta chinjenica je sasvim dovoljno da prestrashi i shokira veliku vecinu ljudi.

[Son of Man]

Datumi 8. na 9. avgust su oduvek kroz istoriju bili kao neka vrsta magneta za ZLO i brutalnu purifikaciju planete Zemlje :

9. Avgusta 1945. atomska bomba je bachena na Nagasaki i tako dovela Drugi Svetski Rat do svog apokaliptichnog kraja...



Prvi nacionalni kongres K.K.K-a je odrzan 8. avgusta...



8.avgust 1907. je dan kada se rodio Edward Gein, ozloglasheni ubica iz Winskonsina, chije su akcije inspirisale film "Psiho"...



8. avgusta 1914. rodila se Juniti Midferd, Hitlerova prijateljica i britanski fashista koja je radila na sklapanju saveza izmedju Britanije i Nemachke...



8. avgusta 1985. policija L.A-a je prvi put saopshtila javnosti da "NightStalker" serijski ubica inspirisan satanizmom (Richard Ramirez) shenluchi po gradu...



8. avgusta 1974. Richard Millhouse Nixon postao je prvi predsednik SAD-a koji ce podneti ostavku...



8. avgusta 1969. Kalifornijski Diznilend ce svechano otvoriti vrata svojoj najnovijoj atrakciji "Haunted Mansion" iliti "Kuci sa duhovima"...



Neshto kasnije, iste te noci osmog na deveti avgust 1969. jos jedna kuca na Beverli Hilsu u Kaliforniji ce biti otvorena i 5 osoba ce biti masakrirano ukljucujuci i glumicu Sharon Tate...



I sledece veceri 9. avgusta ubistva ce se nastaviti, vlasnik lanca supermarketa Leno LaBianca i njegova supruga Rosemary ce biti ubijeni u svom domu, inace kuci koja je ranije pripadala Woltu Dizniju...



...a shta se sinoc dogodilo i shta ce se dogoditi vecheras to saznajte iz novina, sa televizije i interneta...znaci opusteno...

[Son of Man]

Ted Bundy

Ukratko

Theodore Robert "Ted" Bundy (24. novembar 1946. - 24. januar 1989.) je bio jedan od najozloglashenijih serijskih ubica. Pored toga shto je ubijao on je i silovao veliki broj mladih zena shirom Sjedinjenih Drzava u periodu od 1974. do 1978. godine. Konachan broj njegovih zrtava ostaje nepoznat do danashnjih dana. Posle vishe od dekade totalnog poricanja, Bundy je na kraju priznao preko 30 ubistava, mada neki od detektiva koji su radili na njegovom sluchaju veruju (zasnovano delom i na par izjava samog Bundy-a) da je pravi broj njegovih zrtava verovatno mnogo veci, predpostavlja se da brojka ide preko 100. Bundy se smatra za prototip pravog serijskog ubice.

Za Bundy-a se veruje da je bio sociopata. On se obichno opisuje kao vrlo edukovan, zgodan i sharmantan mlad chovek uprkos brutalnosti njegovih zlochina. Tipichno, on je silovao a zatim i ubijao mlade zene i devojke tako shto ih je tukao do smrti, a ponekad i davio.

[Son of Man]

Prvi talas ubistava

Mnogi eksperti Bandijevog slucaja, ukljucujuci i bivseg King County detektiva Roberta D. Keppela, veruju da je Bundy poceo da ubija jos kao tinejdzer. Ann Marie Burr , osmogodisnja devojcica iz Takome, nestala je iz svog doma jedne letnje noci '61, kada je Bundy imao 15 godina.



Kada je bio upitan za nestanak devojcice od strane Keppela par sati uoci same egzekucije, Bundy je poricao da ju je ubio. Tokom razgovora sa svojim advokatom dan pre pogubljenja, Bundy je tvrdio da je svoj prvi pokusaj da kidnapuje zenu izveo tek '69, i napomenuo da je svoje prvo pravo ubistvo pocinio negde u periodu izmedju '72 i '73. Njegovo prvo priznato i potvrdjeno ubistvo je izvrseno 1974. kada je imao 27 godina.  

4. januara 1974. odmah nakon ponoci, Bundy je usao u podrumsku spavacu sobu 18-ogodisnje devojke, plesacice i studentkinje Univerziteta u Washingtonu. Udario ju je u glavu sa metalnom shipkom koju je otkinuo sa kreveta dok je spavala a zatim je silovao sa istom tom shipkom. Devojku je sledeceg jutra nasla njena cimerka u komatoznom stanju u ogromnoj lokvi sopstvene krvi. Ona je prezivela napad, ali je pretrpela trajno ostecenje mozga tako da nije mogla da nastavi sa svojom plesnom karijerom.

Bundijeva sledeca zrtva je bila Lynda Ann Healy, jos jedna studentkinja Washingtonskog Univerziteta. U noci 13. januara 1974. Bundy je provalio u Healinu sobu, udarcem je onesvestio, obukao joj farmerke i majicu, umotao je u carsav i odneo sa sobom.



12. marta 1974. u Olimiji, Bundy je kidnapovao i ubio Donnu Gail Manson, 19-ogodishnju studentkinju The Evergreen State Collega. Poslednji put je bila vidjena kako odlazi ka prostoru gde se odrzavao jazz koncert u okviru studentskog kampusa.


17. aprila Susan Rancourt je nestala iz kampusa Central Washington State Collega u Ellensburgu. Kasnije su se dve studentkinje odvojeno prisetile susreta sa covekom cija je ruka bila u zavojima (jedna ga je srela te noci a druga tri noci ranije) koji je od njih trazio da mu pomognu da spakuje poveci naramak knjiga u njegovu Volkswagenovu Bubu.

The Stranger beside me :


Susan Rancourt :


Sledeca je bila Kathy Parks, poslednji put vidjena u kampusu Oregon State Univerziteta u Corvallisu 6. maja. (Oregon State je oko 250 milja udaljen od Washingtona gde su se desila prva ubistva, tako da detektivi neko vreme nisu bili sigurni dal da prikljuce i Parksovu ostalim slucajevima nestanaka.)

Brenda Ball nikad vise nije vidjena posle odlaska sa Flame Taverna u Burienu, drzava Washington 1. juna.



Bundy je potom ubio Georgeann Hawkins, studentkinju Washingtonskog Univerziteta i clanicu Kappa Alpha Theta sestrinstva. U ranim jutarnjim satima 11. juna 1974. ona se kretala od kuce njenog decka ka prostorijama K.A.T. sestrinstva. i nikad vise nije vidjena. Svedoci su kasnije potvrdili da su videli coveka sa gipsom na nozi kako se muci da ponese torbu u istom tom kraju te noci. Jedna studentkinja je potvrdila da ju je taj covek zamolio da mu pomogne da ponese torbu do njegovog Volkswagena.



Bundijeva serija ubistava po Washingtonu kulminirala je 14. jula otmicom Janice Ott i Denise Naslund iz Lake Sammamish State Parka u Issiaquah, u sred bela dana. Osam razlicitih svedoka su rekli policiji da su tog dana videli zgodnog mladog coveka sa levom rukom u zavoju koji je sebe nazivao "Ted". Pet njih su bile zene koje je "Ted" zamolio da mu pomognu da izvuce camac na naduvavanje iz njegove Bube.
Jedna od njih je cak otisla sa "Tedom" do kola, ali kada je videla da nema ni traga od camca odbila je da mu pomogne. Tri svedoka su potvrdila da su ga videli kako prilazi Janice Ott sa pricom o camcu, i kako zajedno odlaze sa plaze. Nikad vise nije vidjena ziva. Naslundova je nestala bez traga 4 sata kasnije.



Detektivi King County-a su uspeli da pribave opis i osumnjicenog i njegovog automobila. Neki svedoci su rekli istraziteljima da je "Ted" sa kojim su se susreli pricao kanadskim akcentom. Uskoro su se flajeri sa opisom pojavili po celom Seattle podrucju.



Posto su videle policijski crtez foto-robota i opis osumnjicenog u lokalnoj stampi i na televizijskim vestima, Bandijeva devojka Meg, inace njegova profesorka psihologije na Washintonskom Univerzitetu, i njegova bivsa saradnica Ann Rule prijavile su ga kao moguceg osumnjicenog. Policija koja je primala i po 200 dojava dnevno nije obratila posebnu paznju na ovu dojavu vezanu za Bandija zato jer je bio odlican student prava i nije se ukalapao u profil.

Bestseler Ann Rule :



Ostaci Janice Ott i Denise Naslund su pronadjeni tek 7. septembra, samo jednu milju od parka. Zajedno sa ostacima devojaka nadjeno je i par kostiju viska, za koje je Bandi neposredno pred egzekuciju potvrdio da pripadaju Georgeann Hawkins. Izmedju 1. i 3. marta 1975. nadjene su lobanje Healyeve, Rancourtove, Parksove i Ballove (ostali delovi skeleta nikada nisu pronadjeni) na planini Taylor, istocno od Issaquaha.
Zato sto Ballova nije bila student i nije nestala iz kampusa nego iz kluba, istrazitelji u pocetku nisu bili uverenja da je i ona jedna od "Tedovih" zrtava. Kasnije su otkrili da je vidjena te noci kada je nestala kako plese u Flejmu sa covekom ciji opis se poklapao sa "Tedovim", ukljucujuci i zavoj na ruci. Godinama kasnije Bandi je tvrdio da je na istom mestu odbacio i telo Donne Manson, ali nikakav trag njenih ostataka nikada nije pronadjen.

Ostaci Janice Ott i Denise Naslund su nestali kada je vrseno preseljenje prostorija King County Medical Examinera. Njihove familije su tuzile King County i dobile po 122,000 dolara odstete.

[Son of Man]

Drugi talas ubistava

Bundy je izjavio da nije kriv smeshkajuci se pred kamerama tokom konferencije za shtampu odbacujuci navode optuznice za prvostepeno ubistvo. Te jeseni Bundy se preselio u Utah da se upishe u advokatsku shkolu u Salt Lake Citiju gde je i nastavio da ubija u oktobru. Nancy Wilcox je nestala iz Holladaya, u blizini Salt Lake Citija 2. oktobra.



Wlicox je poslednji put vidjena kako se vozi u Bubi. 18. oktobra Bundy je ubio Melissu Smith, 17-ogodishnju cerku shefa policije u Midvale-u Louisa Smitha. Bundy ju je silovao i zadavio. Njeno telo je nadjeno 9 dana kasnije.



Sledeca je bila Laura Aime, takjodje 17 godina, koja je nestala posto je napustila zurku povodom Halloweena u Lehi, drzava Utah, 31. oktobra 1974. Njene ostatke su nasli kamperi skoro mesec dana kasnije na Dan Zahvalnosti, na obali reke u American Fork Canyonu. Nadjena je gola, pretucena do neprepoznatljivosti, silovana i zadavljena svojom sopstvenom carapom.



U Provou, drzava Utah, 8. novembra 1974. godine Carol DaRonch jedva je izvukla zivu glavu. Tvrdeci da je policajac Roseland iz Murray Police Departmenta, Bundy je prisao DaRonchovoj u trznom centru govorivsi joj kako je neko pokusao da joj obije kola, i zamolio je da podje sa njim do policijske stanice. Ushla je u njegova kola (ali odbovsi da izvrsi njegov zahtev da veze sigurnosni pojas) i tako su se vozili neko vreme dok je Bundy iznenada nije uhvatio za rame pokusavajuci da joj stavi lisice. U borbi Budy je greskom vezao obe lisice za istu ruku.  
Onda je zamahnuo shtanglom ali je DaRonchova uspela da je uhvati u vazduhu pre nego shto joj je polomila lobanju. Onda je uspela nekako da otvori vrata i oteturala se na sred autoputa, na taj nacin izbegavshi skoro sigurnu smrt.

The stranger beside me :


prezivela :


Oko sat vremena kasnije, covek cudnog izgleda se pojavio u Viewmont High School u Bountifilu (Utah) gde su ucenici imali dramsku sekciju. Prisao je profesoru glume a onda i ucenici, upitajuci ih oboje da krenu sa njim do parkinga da bi identifikovali neka kola. Oboje su odbili. Profesor glume ga je video ponovo neposredno pred kraj sekcije, ovog puta je tesko disao i imao zadignutu majicu. Jos jedna ucenica je videla coveka medju poslednjim sedishtima teatra. Debby Kent , 17 godina, napustila je ranije predstavu sa obrazlozenjem da mora da pokupi svog mladjeg brata i nikad vise nije vidjena. Kasnije istrazitelji su pronasli mali kljuc na parkingu ispred Viewmont Higha. Tim kljucem su skinute lisice sa ruke Carol DaRonch.



'75 dok je jos pohadjao advokatsku skolu na Univerzitetu u Utah, Bundy je preselio svoje akcije u Colorado. 12. januara Caryn Campell je nestala iz Wildwood Inn hotela u Snowmassu (drzava Colorado) gde je bila na odmoru sa svojim verenikom i njegovom decom. Nestala je negde na potezu od 15-ak metara izmedju vrata lifta i njene sobe. Telo je nadjeno 17. februara.

 

Sledeca je nestala 15. marta instruktorka skijanja iz Vaila Julie Cunningham, a zatim i Denise Oliverson 6. aprila. Kasnije u zatvoru, Bundy je priznao istraziteljima iz Kolorada da je koristio shtake da bi prisao Cunninghamovoj sa pricom da mu pomogne da ponese skije do njegovih kola. U kolima Bundy ju je onesvestio shipkom i vezao lisicama, i kasnije je zadavio na slichan nacin kao i Georgeann Hawkins.



Lynett Culver je nestala u Pocatello-u (Idaho) 6. maja sa igralishta pored njene srednje shkole. Dok je cekao na izvreshenje smrtne kazne, Bundy je priznao je priznao da je kidnapovao Culverovu i da ju je odveo u sobu koju je iznajmio u blizini Holiday Inn-a. Poshto ju je silovao odvukao je u kupatlilo u kadu, i kasnije se oslobodio njenog tela bacivsi je u reku. Po njegovom povratka u Utah, Susan Curtis je nestala 28. juna. Bundy je priznao njeno ubistvo samo par sekundi pre same egzekucije.Tela Cunninghamove, Culverove, Curtis i Oliverson nikada nisu nadjena.  

U medjuvremenu, u Washingtonu, istrazitelji su pokushavali da suze svoju predugacku listu osumnjichenih. Primenom tada inovativne tehnologije za 1975. upotrebili su kompijutere da uporede sve razlichite liste osumnjichenih (skolske prijatelje  Linde Healy, one koji su posedovali Volkswagene, etc.) jedne sa drugima, i tako uspeli da sachine listu osumnjichenih koji bi se pojavili na minimum dve odvojene liste. "Theodor Robert Bundy" je bio jedan od 25 ljudi chije se ime pojavilo na cak cetiri odvojene liste, i njegov sluchaj je bio drugi na listi prioriteta za daljnju istragu kada je iz Utah stigao telefonski poziv da je izvrseno jedno hapsenje.

[Son of Man]

Hapshenje, prvo sudjenje i bekstvo

Bundy je uhapsen 16. avgusta 1975. u Salt Lake City-u, zato sto nije stao kad ga je policija zaustavljala na putu. Pretragom njegovih kola otkrivena je ski-maska, pajser, lisice, kese za djubre, jedno shilo, i druge predmete za koje je policija posumnjala da su alat za obijanje. Bundy je ostao smiren tokom ispitivanja, objasnjavajuci da mu treba maska za skijanje a da je lisice pronasao u kontejneru.



Utah detektiv Jerry Tomphson povezao je Bandija i njegov Volkswagen sa DaRoncha otmicom i sa nestalim devojkama pa je stoga izvrsio pretres njegovog stana. Tokom pretresa nadjena je broshura Colorado skijashkog centra sa pechatom Wildwood Inn-a gde je Caryn Campbell nestala. Posle pretresa stana policija je dovela Bundija na prepoznavanje  pred DaRonchovu i svedoke iz Bountifula. Oni su ga prepoznali kao "policajca Roselanda" i kao coveka koji se setao naokolo te noci kada je Debby Kent  nestala. Usledilo je sudjenje od nedelju dana, Bundy je proglasen krivim za kidnapovanje DaRonchove 1. maja 1976. i osudjen na 15 godina u Utah State Prison. Vlasti Colorada su u medjuvremenu podigle optuznicu za ubistva i Bundy je izrucen da mu se i tamo sudi.



DaRonchova svedochi :


7. juna 1977. u toku priprema za saslusanje u vezi slucaja ubistva Caryn Campbell, Bundy  je odveden u sud Pitkin County-a u Aspenu. U pauzi saslusanja njemu je dozvoljeno da poseti biblioteku suda, gde je skocio sa prozora  na drugom spratu i uspeo da pobegne. U minutima neposredno po njegovom bekstvu Budy je prvo neko vreme trcao a onda opusteno prosetao kroz mali gradic dalje prema Aspenu.

Bundija dovode u sud,
neposredno pre bekstva :


Uspeo je da stigne sve do vrha Aspena a da ga ne otkriju, ali je onda izgubio orijentaciju pa lutao unaokolo po planini, promashivshi tako dve staze koje su vodile do njegove zeljene destinacije, gradica Crested Butte. U jednom trenutku nasao se licem u lice sa chovekom koji je sa pushkom u ruci trazio odbeglog Teda Bundija po planini ali je uspeo da se izvuche iz ove situacije svojim najboljim oruzijem : prichom.

13. juna Bundy je ukrao automobil koga je nasao parkiranog na planini. Odvezao se nazad u Aspen i uspeo bi da pobegne da dva policajca nisu spazila Kadilak sa pokvarenim dugachkim svetlima i zaustavila Bandija. Prepoznali su ga i vracen je u zatvor posle 6 dana u bekstvu.

Posle hapshenja Bandija su odveli u mali zatvor u Glenwood Springsu, umesto da ga odmah vrate nazad u Aspen. Nekako je doshao do turpije i 500 dolara u keshu, posle je tvrdio kako je turpiju nabavio od drugog zatvorenika. Turpijom je isekao rupu u metalnom delu na vratima celije i probio sebi izlaz u prostor iznad celija.

Strazari su dobili dojavu od jednog cinkarosha da se Bundy uzmuvao po svojoj celiji, ali to niko nije proverio. Kada je sudija iz Aspena odluchio 23. decembra da ce sudjenje za ubistvo Caryn Campbell poceti 9. januara 1978. i promenio mesto odrzavanja sudjenja u Colorado Sprigns Bundy je shvatio da mora da izvede svoje bekstvo pre nego shto ga prebace iz Glenwood Spring zatvora.

30. decembra 1977. kasno nocu Bundy se obukao toplo i postavio gomilu knjiga ispod svog cebeta da bi izgledalo kao da spava. Provukao se kroz rupu koju je napravio i onda ushao u steshnjen prostor iznad celija. Otpuzao je tachnog iznad mesta gde se nalazila svlachionica za strazare. Spustio se u prostoriju i lagano izashao na glavna vrata.  

Bundy je konachno opet bio slobodan, ali bio je bez kola u sred zaledjenog Colorada nocu a sneg je padao sve jache. Ukrao je jedna kola ali su se zaglavila u snegu u planinama. Bio je u bezizlaznoj situaciji u sred nedodjije a pochinjala je i oluja kada ga je srecom pokupio jedan vozac i odvezao do Veila. Odatle je uhvato autobus za Denver i u 8 i 55 ujutru seo na let za Chikago. Strazari u Glenwoodu nisu primetili da ga nema sve do podneva 31. decembra 17 sati posle bekstva a u to vreme Bundy je vec bio na sigurnom u Chikagu.

[Son of Man]

February 28: CHAINSAW director now does Manson

A little over three years has passed since director Marcus Nispel (pictured) softened the hearts of hardened TEXAS CHAINSAW MASSACRE fans and wooed them with his serviceable remake, penned by Scott Kosar. Since then, he dragged Karl Urban through the battlefield of early America for the upcoming Viking slaughter epic PATHFINDER (opening from Fox April 20), and now Nispel is forging ahead with a trio of projects. "Isn't the saying always, 'Develop 10 movies until you get one of them?' " he says, speaking to Fango from a commercial he's shooting "to stay busy."

One project still twitching on the German filmmaker's dart board is an adaptation of American McGee's video game ALICE. With Sarah Michelle Gellar set to skip through the twisted, R-rated spin on ALICE IN WONDERLAND, "This is where I'll fulfill my long desire to homage [boundary-pushing photographer] Joel-Peter Witkin on the big screen." Another project on his radar is SUBLEVEL, currently set up at Beacon Pictures. "It takes place seven sublevels beneath Manhattan," Nispel explains, presenting what sounds like the kickoff to QUATERMASS AND THE PIT. "And someone unearths something that shouldn't be unearthed. Fango's readers will really like that movie."

But the third film that brings a rise to his voice is a new retelling of the Charles Manson story, which could possibly reunite him with CHAINSAW/THE MACHINIST scribe Kosar. "This is different for both of us, because we don't see it as a great reason to do some damage and splash blood. It's a responsible movie. I love those ones that have a detailed account of reality, like BLACK HAWK DOWN, and you have to really pay attention to that—you can't go out and make a fantasy where anything can happen. But to do it takes discipline. I think Fincher's ZODIAC is going to be very interesting."

He assures Fango that his film will separate itself from a history's worth of Manson-inspired biopics, most notably the infamous HELTER SKELTER. "Almost all of those films are told from a legal point of view, or what you'd hear in a trial. So the thing you have to do is look at it from an emotional angle: Whose eyes are we seeing this through who is not a cop or a judge? Scott found a very interesting point of view from an insider. Personally, I've always been partial to an approach similar to Paul Schrader's HARDCORE. I was...am a master of a cult in India, I'm a guru," he laughs, dismissively dropping this bizarro factoid that he doesn't bother to elaborate on further. "I remember how that caused frantic dinner-table conversations with my parents. What's it like for them to see their children immerse themselves into something and you can't get them out? That's maybe one way to do it." —Ryan Rotten

   

[Son of Man]

Bandijevo poslednje iskushenje : Florida

Bundy je ubrzo uvatio voz za Ann Arbor u Michigenu gde je iznajmio sobu u hrishcanskoj organizaciji "YMCA". 2. januara je otishao u bar u Ann Arboru gde je gledao sport na TV-u. Kasnije je ukrao auto kojim se odvezao do Atlante (drzava Dzordzija) i tamo ga ostavio, a zatim seo na bus za Tallahassee na Floridi gde je stigao 8. januara. Zatim je iznajmio sobu u jednom motelu pod imenom "Chris Hagen" i pochinio mnogobrojne sitna dela ukljuchujuci i shoplifting, otimanje tashni, i kradju automobila. Ukrao je studentsku ID karticu Kennethu Misneru i preko nje dobio kopiju Misnerove Social Security Card i kopiju izvoda iz maticne knjige rodjenih.

Samo nedelju dana nakon Bandijevog dolaska u Tallahassee, u ranim jutarnjim satima 15. januara 1978. dve i po godine potiskivan poriv za ubijanjem je konachno eksplodirao. Bundy je upao u kucu Chi Omega sestrinstva Florida State Univerziteta oko 3 sata izjutra i ubio dve devojke koje su spavale, Lisa Levy i Margaret Bowman. Obe su bile udarane po glavi tupim predmetom a zatim zadavljene a Levy je i silovana.

Natural Porn Killer
(dokumentarac) :




Mozak se jasno video kroz rupu na lobanji Bowmanove. Druge dve chlanice Chi Omega, Karen Chandler i Kathy Kleiner, su takodje napadnute u snu al su proshle samo sa povredama. Ceo napad je trajao ne vise od pola sata.

Natural Porn Killer :


Posle napustanja Chi Omega Bundy je provalio u jos jednu kucu nekoliko blokova dalje, napavshi i teshko povredivshi FSU studentkinju Cheryl Thomas.

9. februara 1978. Bundy je otputovao dalje u Lake City (Florida). Dok je tamo boravio on je oteo, silovao i ubio 12-ogodisnju devojcicu Kimberly Leach. Ona je, kasnije ce se ispostaviti, bila njegova poslednja zrtva.



12. februara Bundy je ukrao jos jednu Volkswagenovu Bubu i napustio zauvek Tallahassee, vozeci se kroz Floridu ka zapadu. 15-og februara 1978. sat vremena posle ponoci Bandija je zaustavio policajac iz Pensacola David Lee.  Kada je policajac proverio registarske tablice javili su mu da je auto ukraden. Bundy se onda suprotstavio policajcu ali je ipak savladan i stavljene su mu lisice. Dok je Lee vozio nepoznatog osumnjichenog ka stanici Bandi je izjavio : "Bolje da si me odma ubio."



U policijskoj stanici Bandi je policiji dao svoju laznu identifikaciju pod imenom Ken Misner ali otisci prstiju su ga na kraju odali. Istog trenutka je trasportovan nazad u Tallahasse i tamo optuzen za ubistva u Tallahassee i Lake Sitiju. Kasnije je odveden u Majami da mu se sudi za Chi Omega ubistva.

[Ghoul]

kad te vec tolko pale serijske ubice, evo ti pravi film:

The Child I Never Was
Leben lang kurze Hosen tragen, Ein (2002)
http://www.imdb.com/title/tt0355683/

unikatan po mnogo cemu, recimo, jedini meni poznat film o serijskom ubici koji je i sam maloletan, a ubija decu mladju od sebe (of kors!).
ODLICNO napravljen, nenapadno a pametno reziran, jezivo ubedljivo odglumljen, skoro pa dokumentaristicki, bez napadnih teza i osuda i englova, golo iznosenje cinjenica i impresija tog ubice (u vidu ispovesti)... bez preteranih vizuelnih senzacija, nije spektakularana u smislu golotinje ili krvi (kojih skoro i da nema), ali vrlo shocking bas zato sto inteligentno nagovestava svoje horore.
jaka trojka i totalna preporuka za one koji od filam ne ocekuju samo zabavu (jer, strogo gledano, ovaj film nije entertaining)

[Son of Man]

daj drogu, daaavaj drogu...  

fala brte, ulepso si mi dan, a taman sam pomislio da sam sve pogledo shto se tiche serial killer filmova i smorio se zesce !!!  

[Son of Man]

OK, do sam smo se u pricipu samo dobro zabavljali i shalili shto se tiche ove tematike a sad neshto shto zaista spada pod ovu tematiku koju obradjujemo : TRUE HORROR, i zato sad bez zajebancije zamoljevam ljude koji nisu u fazonu da batale barem ovaj post, da ga preskoce , cak da ga ni ne citaju nadalje, a posle cemo nastaviti u starom veseljachkom duhu...
Jel mozemo da se dogovorimo ko ljudi oko toga a da niko ne ispali jer posle cete mene bezveze proklinjati a ja bukvalno samo prosledjujem ono shto su meni prosledili drugi. Uglavnom moram da naglasim da se cak ni ja nisam usudio da gledam ovo posle prepricanih samo pojedinih detalja ovog snimka. Mozda eventualno skupim snage ovih dana al i to je veliko pitanje...
Znaci OPREZ jbga, shta drugo da vam kazem , mali niste...


Sto nas narod kaze "sveze iz mreze" :

Rusija: Snimak ubistva na Internetu
Sreda, 15. avgust 2007. 19:28

Ruskim pravosudnim organima u južnoj republici Adigeji danas se prijavio muškarac koji tvrdi da je na Internetu objavio videosnimak ubistva dvojice mladića iz Dagestana i Tadžigistana, a koji je ove nedelje podigao mnogo prašine u ruskoj javnosti.
Time je dodatno zakomplikovana situacija oko toga ko je autor video snimka s brutalnim ubistvima i ko ga je postavio na Internet.

Na snimku su maskirani ljudi koji su se predstavili kao aktivisti Nacional-socijalističke partije Rusije (NSPR).
Dvojica muškaraca stoje na kolenima u šumi sa zavezanim rukama, a na titlu je napisnao da su poreklom iz Dagestana i Tadžigistana. Nad njima je platno s fašističkim znakom - svastikom.
Video snimak se pojavio na stranicama internet-dnevnika jednog od korisnika internet servisa "Lajvžurnal" (Livejournal) koji se nalazi na američkom serveru.

"Nezaposleni muškarac se javio u Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala i izjavio da je pristalica nacional-socijalističkih ideja", saopštili su pravosudni organi.
Oni su dodali da taj muškarac tokom dve godine na Internet postavljao material čiji je cilj rasplamsavanje nacionalnu mržnju, uključujući i materijale o ubistvu gradjanina Tadžigistana i Dagestana, a koji je dobio elektronskom poštom od nepoznatog lica.
Toj osobi su oduzeti štampani materijali s ekstremistričkim sadržajima i lični komjuter. Nadležni organi proveravaju njegove izjave, a optužnica još nije podignuta, rekao je predstavnik republičkog tužilaštva Vasilij Guk.

Predstavnik ruske policije Oleg Jeljnikov izjavio je, medjutim, da je u Adigeji uhapšen student lokalnog fakulteta koji je "skinuo" taj videosnimak s nekog Internet resursa i postavio ga na dostupan sajt.
U saopštenju objavljenom na Internetu NSPR je sebe nazvala samostalnim krilom Nacional-socijalističkog društva (NSD), poznate organizacije skinhedsa koja je učestvovala na nacionalističkih mitinzima u Moskvi i u rasturanju gej-parada.
NSPR je objavila početak "oružane borbe protiv crnih kolonista", zatražila "iseljavanje Kavkazaca i Azijata s teritorije Rusije", kao i da se iz zatvora oslobode svi nacional-socijalisti.
Organizacija NSD, jedna od većih organizacija koja u Rusiji okuplja nacionaliste, odbacila je bilo kakvu povezanost s ubijanjem dvojice muškaraca i da u njenoj strukturi ne postoji NSPR.

Streaming :
http://www.flurl.com/item/Video_Executed_2_Immigrants_from_Tajikistan_Dagestan_u_270205

download (ekstra kvalitet) :

Code Select Expand

http://www.charonboat.com/2007/08/russia_nazism_High_Res_DivX_Codec(30Meg).avi

[Ghoul]

daj drogu, daaavaj drogu...  
fala brte, ulepso si mi dan, a taman sam pomislio da sam sve pogledo shto se tiche serial killer filmova i smorio se zesce !!!  

biću slobodan da ustvrdim da VEROVATNO nisi gledo ni NAJBOLJI FILM O MAS. UBICI *IKADA* : austrijski ANGST, odnedavno available na divxu, a o kome sam već pisao ovde:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2996&start=100

[Son of Man]

Nisam brate, sad sam skapiro da sam ja zapravo propustio dosta filmova tog tipa jer sam gledo samo ove koji su zasnovani na istinitim dogadjajima (klasika Dahmer i ekipa) a zanemario sam ove fiktivne koji nisu za potecenjivanje...al nikad nije kasno  
Fala za dojavu it's AWESOME !!!!  

Vidim da sam do sad izvuko bash dosta koristi iz chlanstva na ovom foruma a i stvarno sam dosta naucio, posebo mi je drago shto delim forum sa pravim ultimativnim idolom moje rane mladosti  H.D.Grace  U. S. a.k.a. MEHO, vi ljudi ovde verovatno niste tolko upzonati sa ovom tematikom ali Meho vam je (Meho izvini) pocetkom 90-ih bio tata shto se tiche HCpunk pokreta u Beogradu pa i shire bogami a njegov pa malo je reci kultni fanzin "WAR PIGS" je danas dostigao status D.I.Y. BIBLIJE beogradske pa i srpske nezavisne scene...i svako ko ima primerak bilo kog broja tog fanzina cuva ga ko ochi u glavi...jer tu lezi sama sushtina, bit HCpunk, DIY pokreta u Srba...
On naravno nece da prica o tome, ali kad bi znali kakva je to legenda al onog pravog urbanog andergraund Beograda (ne ovog nabedjenog gistroa nego RIL) ja mislim da bi mu ovde na forumu digli spomenik iako je jos ziv...

Uglavnom jedno pitanje za Mehu/Meha : Brate jel ima opcija da se isfotokopiraju svi brojevi WARPIGSa jer je to sam vrh fanzinashtva u Srba i shteta da to ne ostane mladjim pokolenjima da nauce neshto jer su nedostatkom pravih fanzina u medjuvremenu dobrano zastranili u majspejseve i slichne blogove i sranja, i to naravno nije samo moje mishljenje da bi ti se uvlachio jer nemam realno razloga za takvu nebulzonu akciju, znamo se pobogu, nego je to misljenje svih nas koji smo odrastali 90-ih na BGD HCpunk sceni  uz prave old school vrednosti
Aj razmisli pa javi gde god - moze i na PM  

Uglavnom da zakljuchim ovaj izliv lud'la i devocije sledecim citatom :

OD znaka sagite deci definitivno rastu KITE !!!  

Inace Meho bi trebo da napise jednu studiju posvecenu panku u Beogradu al se neshto necka (cutajte : mrzi ga) a ja mu rekoh ako je neko kompetentan da to uradi onda si to brate samo ti, al on je malo, ma znate ga i sami kakav je,, povodljiv i to, lenj...pa aj da iskoristim ovu priliku da vas pozovem da ga podrzimo da istraje u svojim nastojanjima da se odradi ta akcija jer narod prosto vapi za takvim jednim delom !!!  

JOIN THE FIGHT - SUPPORT THE SCENE- PUSH THE MEHO !!!  

P.S. Ako i dalje bude pravio probleme oko ovoga ima i opcija da se pokrene peticija na vise foruma koji se bave HCpunk, DIY anarho trt-mrt tematikom pa cemo pribeci cak i tim radikalnijim metodama ako budes previse sviro polnom organu
Znaci samo kazi mrz me i ja vec kolko danas pokrecem peticiju pa cesh da vidish kolko ce ljudi da se javi iz cele Srbije i da uopste ne pricham napamet !!!  

[Son of Man]

biću slobodan da ustvrdim da VEROVATNO nisi gledo ni NAJBOLJI FILM O MAS. UBICI *IKADA* : austrijski ANGST, odnedavno available na divxu, a o kome sam već pisao ovde:
http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=2996&start=100

Brate jel to ovaj od Geralda Kargla iz '83 ?

[Ghoul]

NAJBOLJI FILM O MAS. UBICI *IKADA* : austrijski ANGST,od Geralda Kargla iz '83 ?

jes jes jes!!!

[Son of Man]

e zajeb - nema ga ladno ni najednom od horor hubova - sad mora da cimatam ljude da ga bace na share, ali kako si ga opiso siguran sam da ce biti vredan tog iscimavanja...

[Meho Krljic]

Pobogu, čoveče, ne otkrivaj baš SVE  detalje moje beslovesne i pogrešno usmerene mladosti!!!    


Hm, evo da se orgradim, Son of Man je sve ono gore izmislio. Nemam pojma o čemu govori.

A inače, pošto si ti jedno petstopedeseta osoba koja me pita za WP, meni stalno pada na pamet da bih mogao, kad negde u kući naletim na originale, da ih konačno skeniram i pustim da trunu onlajn.. Iako bih ih najradije zaboravio. Što ću verovatno i učiniti jer je lakše... Ionako ne znam gde su...

[Son of Man]

A inače, pošto si ti jedno petstopedeseta osoba koja me pita za WP, meni stalno pada na pamet da bih mogao, kad negde u kući naletim na originale, da ih konačno skeniram i pustim da trunu onlajn.. Iako bih ih najradije zaboravio. Što ću verovatno i učiniti jer je lakše... Ionako ne znam gde su...

U redu Meho uchitelju moj, svaka ti je na mestu, malo sam se ja zaleteo jbga izvini, naravno da je dobar deo priche SF , jebajga, mlados' ludos'...svi smo mi to prosli...
A sto se tice WP-a evo ja vec kolko danas pokrecem peticiju na punk forumu da se to odradi, da iskopash te WPove i da ih bachish na NET - AWESOME ideja !!!  

P.S. Diskrecija zagarantovana  

[Son of Man]

PRICA IZ NEPRICAVE (Pravi Srpski Psiho)


Ova prica koju cu sad pokusati da vam ispricham je u celini istinita uz malu ogradu ako bude nekih nejasnoca i kontradiktornosti samo zbog chinjenice da neke stvari nikada nisu do kraja razjashnjene a i policija nikad nije dala u potpunosti zavrsen zvanican izvestaj o tome sta se zapravo dogodilo tog leta '96 jer su verovatno mislili da je bolje neke stvari precutati tj. da srpska javnost posle Dejtonskog sporazuma i svega shto nam se desavalo u prvoj polovini 90-ih mozda nije bila bash najspremnija za nesto takvo. Znaci shto se mene tice i mojih izvora informacija sa vise strana nista nije niti dodato niti oduzeto samo sam sve price verzije uklopio u jednu koja deluje kolko tolko najrealnije jer neke stvari zaista zvuce isuvise bizarno da bi bile istinite (kanibalizam i slichno).

Mesto u kome se odigrala ova tragedija, mali gradic u Vojvodini ovoga puta ce se zvati Nepricava a umesto pravih imena ljudi koji su bili umesani ce biti samo inicijali a zasto bice vam jasnije u daljem toku teksta.

Glavni junak ove price je V. ('96 imao 23 godine) momak od 200 kila ali kada ga budete zamishljali ne zamishljaje niakako one nagojene amerikance koji od one dzank hrane ne mogu ni dupetom da maknu,  jer ovaj decko je odrastao u Srbiji i naime i pored svog genetskog nasledja koje mu je dalo izgled dzina sa visinom od 2 metra i zaista brutalnom tezinom se jako dobro krece cak mnogo bolje od nekih koji imaju samo 100 kila i stoga je uvek spreman za bilo koju vrstu akcije. Znam da je ovo tesko zamisliti jer verovatno niste nikad u zivotu sreli takvu osobu ali ja vam ovo govorim iz iskustva jer sam imao prilike da ga vidim i uzivo i ostao sam malo je reci zapanjen jer definitivno sam mislio da ne postoje dva takva lika u Srbiji da je on jedan jedini, unikat. Tek kada sam neko vreme posle toga video i njegovog mladjeg brata koji izgleda bukvalno isto ko on, i tezina i visina i pokreti i sve bilo mi je jasno da ipak nije jedini. Njih dvojica zajedno izgledaju  jako , jako zajebano i u choveku se odmah budi neka nelagonost i bez da je upoznat sa ovom pricom. Kada sam ga ja prvi put video nisam realno imao pojma sta je uradio pa mi je opet bilo nekako neprijatno u njegovom prisustvu, ne znam ni ja zasto da budem iskren. Nadam se da ovaj detalja moze da vam pomogne da stvorite ipak neku kolko tolko realnu sliku o zaista nesvakidashnjoj pojavi V-a.

Prica pocinje '96 kada su V. i njegov najbolji drug iz detinjstva M. resili da udju u posao sa preprodajom ekstazija jer ako se secate tad je tek krenula ta tehno kultura kod nas pa su oni bili jedni od prvih u tom poslu sto se tice rejona Nepricave i okoline. V-a su se svi pomalo plasili u kraju ne zato shto je bio nasilan, cak naprotiv uvek je bio miran i prijatan prema okolini ali njegov izgled je u ljudima budio neku nelagodnost pa su cesto zazirali od njega iako su znali da im ne bi nikad naudio u principu, ali za svaki slucaj ga ipak nikad nisu cimali za bilo shta. Uglavnom postojalo je to neko strahoposhtovanje prema njemu oduvek, dok je njegov burazer bio skroz u drugom fazonu, i nikad se nije petljao u bilo kakve ilegalne akcije.

Osisani do glave, uvek u pokretu, V. i M. su ubrzo poceli dobro da zaradjuju na ekstaziju i bas im je krenulo. E tu sad dolazi ko u svakoj prici sa gudrom do one negativne strane iz koje moze svashta da se izrodi, uglavnom nikad nisto dobro, samo loshe. Ali M. koji se odlucio da prevari svog najboljeg prijatelja i da ga zavlaci za odredjenu svotu novca koja u ovom slucaju zaista nije bitna, mislio je da ce se lako izvuci iz sranja jer ipak V. mu je bio najbolji drug jos iz detinjstva, kroz mnogo toga su prosli zajedno i zato je bio ubeedjen da ce na kraju naci taj novac i da ce srediti problem koji je nastao. Ocigledno M. nije dovoljno poznavao mracnu stranu svog prijatelja V-a i ozbiljnost novonastale situacije pa je isuvise rizikovao tim pokusajem zavlacenja za novac i drogu shto se kasnije pokazalo kao skroz pogubno po njega. Najverovatnije je mislio "OK to mi je drugar, znamo se tolko dugo, sredicemo to vec nekako." Ali ono shto je usledilo M. nije mogao da pojmi da ce da se desi ni u najludjim snovima. Zaboravio sam da pomenem da su i V. i M. obozavali pit bulove i drzali u svojim dvorishtima i po nekoliko pasa i trenirali ih. To je bilo jako popularno u prvoj polovini 90-ih , mozda ne toliko kao danas ali dosta momaka shirom Srbije je pocelo da nabavlja pitove i da ih trenira.

Ko i svakog dana V. je pozvao telefonom M. da dodje kod njega da se malo zezaju sa kerovima i da popricaju oko posla tj. narodski receno da izbleje jer nicim drugim se nisu bavili osim tom unosnom prodajom eksera. M. je ubrzo dosao i tek kada je stupio u kucu V-a shvatio je da nesto nije u redu i da nece na dobro da izadje. V. je konacno pokazao onu svoju najmaracniju stranu koju je godinama veshto prikrivao i zatrazio od M. da mu smesta preda ili novac ili gudru. Narvno M. nije imao toliki novac a posebno ne kod sebe, ali to nije zanimalo V. pa ga je prebio dobrano a onda ga vezao i drzao u svojoj kuci pod prisilom nekoliko dana. Posto su on i brat ziveli tu sami niko nije saznao za taj incident danima osim naravno burazera koji je bio shokiran jer niikad  nije video svog brata u tom fazonu.  Uvek je bio smiren i nikad nije odavao ni naznaku da je spreman da uradi takvo nesto. Posle nekoliko dana zatvorenistva M. je poceo da kumi i moli V. da ga pusti ali ovaj je postao samo jos gori i konakcno mu je nesto puklo u glavi. Naredio je bratu da uzme kameru i da sve snima. Onda je uzeo pistolj iz shteka i tek tako jednim pucnjem u celo ubio na mestu svog najboljeg prijatelja. Brat je bio u shoku jer zaista nije imao ideju shta ce da se upravo dogodi, ali morao je da cuti jer je poceo sada zaista da se zesce plasi V-a iako mu je brat najrodjeniji. Razmishljao je u svojoj paranoji ako je ovaj spreman da tek tako ubije svog najboljeg druga iz detinjstva shto bi on bolje prosao. Kad se sve zavrshilo i M. lezao mrtav na zemlji burazer je krenuo da ugasi kameru jer je mislio da je to to i da je gotovo. Ali ne, V. mu je naredio da nastavi da snima bez ikakvog objashnjenja zashto. Onda je uhvatio lesh i odneo ga u kupatilo i stavio u kadu. Uzeo je testeru i na zaprepashcenje njegov brata iskekao telo na komade. Cela kada je bila prepuna krvi a prskalo je i po plocicama. Kamera je sve to i dalje nemo snimala. Rasparchavshi telo na komade, uzeo je delove i odneo psima u dvorishte da ih nahrani kako bi se oslobodio dokaza. Kako su dani prolazili malo po malo i kerovi su pojeli chitavo telo koje je u medjuvremenu stojalo raskomadano u ogromnom zamrzivachu. V. je iz nepoznatih razloga zardzao samo shake ubijenog i kada je policija konacno kasnije otkrila slucaj to je bio jedini dokaz da je taj decko tu ubijen. Krvi nije bilo, tela nije bilo, sve je bilo sredjeno pod konac tako da niko ne provali sta se zapravo tu odigralo. I proshlo je jedno 10-ak dana i niko zaista i pored nestanka M. nije posumnjao da to ima bilo kakve veze sa V. tako da se policija nije ni raspitivala kod njega za M. Poshto su imali indformacije od standardnih lokalnih cinkarosha da se nestali bavio prodajom narkotika ostavili su taj slucaj u zapecak jer tako se u Srbiji tretiraju "narkomani" iako M. nikad nije bio narkoman niti je uzimao bilo koju vrstu droge ali zna se kakva je nasa policija. Jednom recju GLUPA (A.C.A.B.).

Ali osecaj grize savesti se neminovno javio vrlo brzo kod burazera koji je dijametrano suprotna lichnost od V. iako su realno lichili ko jaje jajetu. Ljudi koji ih nisu poznavali mislili su za njih da su blizanci. I upravo ta griza savesti mladjeg brata i kobni VHS snimak je doveo do kulminacije i velikog finala ove price. Znaci posle 10-ak dana od ubistva burzaer vishe nije mogao da izdrzi taj pritisak dok se V. ponasao kao da se nista nije dogodilo,i zato je otisao do svog najboljeg druga P. kuci i poneo kasetu sa sobom jer je imao potrebu da to podeli sa nekim u koga ima povrenja a ko ga nece izdati jer mu je pravi drugar. Kasetu su pogledali u neverici i kaseta je navodno ostala kod P. kuci. Kada se posle toga burazer vratio svopjoj kuci V. ga je sacekao sa pitanjem gde je kaseta jer nije na mestu gde je stajala. Prestravljen od samog pogleda V-a burazer je odmah sve ispricao shta je i zato uradio sa kasetom. V. nije nishta rekao, samo je uzeo pistolj iz shteka i prosao pored brata ni ne pogledavsi ga. Brat je ostao u kuci u uzasu i shoku, bez snage da bilo shta ucini.

V. je krenuo ka kuci prijatelja svog burazera da uzme kasetu nazad da bi je unishtio ili shta god. Ali kao u najlosijoj prichi P. je bash neposredno pre toga izasao iz kuce i u kuci su sad ostali samo majka i otac koji su sedeli u kuhinji i mladja sestra koja je bila na spratu u svojoj sobi. Odma sa vrata V. je poceo da besni na bracni par sa pitanjima gde je P. i kad su mu ovi rekli onako zbunjeni jer stvarno pojma nisu imali o cemu se radi, da je upravo izashao V. je izvadio pishtolj i ubio ih oboje sa po jednim hicem u glavu. Zatim je krenuo na sprat da potrazi kasetu ali sestra od P. je cula pucnjavu u prizemlju i popela se na tavan da bi se izvukla. V. ju je chuo kako se penje i krenuo je za njom da je overi. Srecom devojka je kroz prozor tavana izashla na krov i uspela da pobegne pre nego shto je V. stigao da se popne na tavan. Poshto je ostao sam u kuci krenuo je da trazi kasetu ali je naravno nije pronasao, ubrzo je dosla i policija i V. je uhapsen bez ikakvog otpora. Kaseta nikada nije pronadjena ili barem tako tvrde u policiji. Pravu istinu o sudbini ovog brutalnog snimka verovatno zna samo P. koji je samo pukom srecom preziveo ovaj masakr ali to verovatno od njega nikada necemo saznati.

Poicija je izvrsila pretres kuce V. i burazera i nasla samo te shake u zamrzivachu koje su bile jedini dokaz da je M. ubijen. Na sudjenju V. je kao nadprosecno inteligentna osoba uspeo navodno da prevari citav tim struchnjaka i da ih u ubedi da pati od dushevne bolesti koja je poznatija kao "Multiple peronality disorder" ili "poremecaj vishestruke licnosti", a kod V. se iskazao tako da kad su ga veshtaci pitali zasto je pocinio tako brutalan zlocin odgovorio im je "nisam ja, to je VOB uradio".

Doktori su pali na tu prichu i mi verovatno nikad necemo ni saznati shta je od svega toga sa tim navodnim poremecajem istina i to najbolje zna samo V. ali o tome od njega sigurno necemo nista saznati iz razumljivih razloga. Sudjenje ko sudjenje je vrlo kratko trajalo zbog tolko ociglednih dokaza i zbog dokaza iz samog veshtachenja da je pocinalac dushevni bolesnik koji je u trenutku izvrshenja dela bio skroz neurachunljiv i tako je sudska vlast zbrzala taj slucaj jer je imale mnogo vecih problema u zemlji a i nisu hteli da se dize medijska pompa oko ovoga toga u tom trenutku kada je srpsko drushtvo inako bilo na samom DNU DNA. V. je zato po skracenom postupku u Palati Pravde osudjen na meru lechenja zatvorenog tipa neogranicenog trajanja shto znaci u prevodu : 4. sprat Centralnog Zatvora u Beogradu gde se nalazi psihijatrija sa dushevnim bolesnicima koji su pocinili razna dela pocevsi od kradja pa do ubistava roditelja , komshija i tako toga. Uostalom znate dovoljno o takvim osobama iz shtampe jer svaki dan je crna hronika puna prica o takvim delima tipa "pitomi drvosecha ubio rodjenu babu jer je umislio da je demon", "satanista zaklao majku", zatim "mirni, povuceni mladic iz Novog Sada ubio oba roditelja i isekao ih na komade stavio u vrece i bacio ih u kontejnere". Ne moram uopshte da vam pominjem ovaj poslednji sluchaj masakra u Jabukovcu o kojem vec danima citamo feljtone po svim novinama i ostalim medijima da bi svakom razumnom grdajaninu ove drzave Srbije bilo jasno shta se deshava sa srpskim drushtvom i psihichkim zdravljem gradjana.

Kod nas se naime za razliku od Hrvatske, narod uopshte ne lechi od PTSP-a tj. Post Traumatskog Stresnog Poremecaja koji se javlja posle traumaticnih iskustava kao sto su ratovi, bomabardovanja, izbeglishtva, i uopshte sve najnegativnije shto se upravo u Srbiji dogadjalo tokom chitave dekade 90-ih. Dok u Hrvatskoj za samo 4 godine ratovanja ima prijavljeno preko 200.000 obolelih od ovog poremecaja koji se aktivno leche jer je bolest zaista jedna od zajebanijih, naime ne nastupa odma vec se simptomi javljau tek posle nekoliko godina a nekad cak i posle citave decenije U Srbiji nema ni rechi o tome. A simptoma ima bas dosta, od manichne depresije preko koshmarnih snova u kojima se iznova prezivljavaju traumatichna iskustva pa sve do velike stope suicida. Preko 1000 ljudi u Hrvatskoj po mojim informacijama (ispravicete me) koji su patili od PTSP-a kao posledice traumaticnih iskustava iz rata je izvrshilo samoubistvo. Neki su to uradili i na najbizarnije nachine tipa znam za sluchaj choveka koji je skroz prso i motornom testerom sebi preseko vratnu zilu (Bilo u LATINICI na HRT1). Takvi ekstremni slucajevi naravno nisu retki. Uglavnom poenta svega ovoga je da i pored svih tih samoubistava Hrvatska drzava ipak vodi rachuna o svojim gradjanima kolko tolko a u Srbiji se taj problem tretira kao da ni ne postoji uosphte. Kao da ovde nikad nije bilo rata, sankcija, bede, siromashtva, bomardovanja i svog sranja koje nas je zadesilo u poslednje 2 decenije.

Znachi kod nas niko ne vodi rachuna o tim bolesnim ljudima, a kada se desi neko samoubistvo ili ubistvo obichno se kaze da je covek tek tako pukao ili je imao predispozicije za paranoidnu shizofreniju koja je tek tad isplivala i slichno. Niko vam nikad nece reci nishta o PTSP-u, cak i doktori nerado govor o tome jer znaju kakva je tu kobna greshka napravljena kada se bolest nije tretirala na vreme nego se mislilo "lako cemo, nemoj sad bezveze da plashimo ljude, nek neko drugi posle nas to reshava" i slichno. Znachi klasichno guranje pod tepih, a poshto znamo da je bomabardovanje bilo '99 prave razmere ove opake bolesti sponzacemo tek na pocetku sledece dekade tamo posle 2010. Ali da ne greshim dushi kod nas su ipak malchice u pocetku ipak radili na tome, i to tamo polovinom 90-ih. Setimo se samo chuvenog "Vukovarskog sindroma" koji je u sushtini samo drugachiji naziv za PTSP. A da bi vam bilo jos jasnije koji je to fazon pomenucu "Sindrom Zalivskog Rata" koji se javio posle '91 i americhke intervencije u Kuvajtu kada su mnogi vojnici poceli da oboljevavaju od tada jos neistrazene bolesti pa je cak i americhka vlada pokusala to da prikrije na kvarnjaka ali nije uspela pa se danas falabogu tacno zna sta je PTSP. Svuda se zna sve o tome osim u Srbiji naravno gde se uvek sve negativno guralo u stranu po vec pomenutom principu "lako cemo". E bogme sada placamo za to "lako cemo" i tek cemo da platimo debelo taj nemar i bahato ponasanje drzave a posebno lekara koji su po meni time izdali svoju Hipokratovu zakletvu ali to nek bude njima na chast. Kada PTSP-u dodamo jos i standardni broj dushevno obolelih ljudi od shizofrenije i raznih drugih poremecaja dolazimo do zakljucka da je Srbija jedna jako bolesna drzava (narod bolestan = drzava bolesna, skroz logichno) i pod hitno joj treba lechenje inache moze da se desi da okasnimo sa tim i da lagano krenemo putem sa koga nema povratka...

Uglavnom V. se i dan danas nalazi u CZ-u gde lezi kaznu u toj tzv. "Zatvosrkoj ludnici". Svakih 5 godina skuplja se lekarski tim koji razmatra pojedinacne slucajeve pa i slucaj "Monstruma iz Nepricave", i odlucuje o tome dal je pacijent zalecen dovljno i da li vishe ne predstavlja pretnju po drushtvo da bi bio spreman za resocijalizaiju i povratak na slobodu. Ovo ZALECEN napominjem samo iz razloga jer kod dushevih bolesti nazalost nikad nema kompletnog ozdravljenja - bolest moze da se drzi pod kontrolom samo redovnim uzimanjem lekova i posecivanjem svog psihijatra, i u makar i malim odstupanjem od predvidjene terapije ponovo se ubrzo javljaju stari simptomi koji su opasni i po samog pacijenta a i po drushtvo.



Najverovatnije ce V. ostatak svog zivota provesti u onom kazamatu, u onoj "Prokletoj Avliji" koja se od miloshte u nashoj javnosti zove jos i  "Centralni Zatvor", mada uvek postoji i shansa da ga puste svakih 5 godina a kolko sam ja saznao iz svog iskustva u razgovoruima sa njim on je danas sasvim OK, nikad covek ne bi reko da je uradio tako groznu stvar. Najnormalni decko od 31. godinu kada sam ga ja upoznao tamo 2004. samo eto malo neuobicajene pojave. Ja licno, poshto imam radnog iskustva sa takvim osobama osecam dozu empatije tj. saosecam sa njima tako da navijam da shto pre ozdrave kolko tolko da bi bili spremni za zivot na slobodi.

Znam da to mozda vama koji niste imali priliku da prichate ili se druzite sa tim nesretnim ljudima koji su pochinili najstrashnije zlochine sigurno zvuci suludo i bolesno sa moje strane ali poshto ih ja poznajem i licno ipak mi dajte to pravo da imam svoje neko privatno mishljenje. Verujte da je njima mnogo ali bash mnogo teshko jer mrtvi su u grobovima a oni svaki bogovetni dan po onoj ludari koja smrdi na shtalu (al bukvalno) prozivljavaju najvece uzase i placaju po meni sasvim dovojnu cenu za svoja zlodela i mislim da ih bas zato ne treba jos vise kaznjavati i svetiti im se. Dushevna bolest tog tipa kao shto je paranoidna shizfrenija npr.  je najveca ultimativna kazna koja moze da zadesi bilo kog choveka VERUJTE MI NA RECH !!!

[Ghoul]

Dushevna bolest tog tipa kao shto je paranoidna shizfrenija npr.  je najveca ultimativna kazna koja moze da zadesi bilo kog choveka VERUJTE MI NA RECH !!!

sine, ja ti verujem!

[Son of Man]

kako ovo da shvatim ?    


E ovo bogme nije moje, mazno sam par tekstova sa NETa, malo ih redukovo, isprepleto i eto Trobeca...

Trobecove Krusne Peci

Metod Trobec : Monstrum iz Doljenja Vas



Po načinu na koji je likvidirao svoje ljubavnice i poznanice, Metod Trobec je sigurno najzloglasniji jugoslovenski ubica. Novine su pisale da je ovaj slovenački vozač viljuškara spalio šest žena. Nazivale su ga monstrumom, demonom, seksualnim manijakom, čovekom-zveri.

Ko je bio Metod Trobec?
Teško je odgovoriti na ovo pitanje. Poslužićemo se zato Frojdom, koji je rekao: "Detinjstvo je otac čoveka!"
Rođen je 6. juna 1948. godine u Planini pri Horjulu, kao vanbračni blizanac iz treće, neželjene, trudnoće svoje majke, udove Marije Trobec. Otac mu je bio stariji i oženjeni čovek, Andrej Malovrh iz sela Rovta. Bojeći se seoskih ogovaranja i bruke, jer je već imala dvoje vanbračne dece, Marija je nameravala da skrije od sveta Metoda i njegovu sestru Cirilu. Njihov otac to nije dozvolio. Deca su rasla u jednoj nesređenoj porodici. Metod je kao dečačić kasnio u razvoju za svojom sestrom. Progovorio je tek u četvrtoj, a prohodao u petoj godini. Njegova učiteljica tvrdila je da kod kuće ništa nije učio i da ga je majka loše odgajala. Bio je zatvoren, sebičan, ćudljiv, usamljen, bez prijatelja i drugara, previše vezan baš za majku. Ona ga je mnogo volela, jer joj je pomagao u njivi i u šumi. On bi ponekad ubijao zalutale pse i bolesne mačke, mada njegov polubrat Rajko tvrdi da se Metod užasavao klanja živine i krvi.
Seljaci iz Rovta pamte da su Trobecovi živeli skromno. Kada je Metod napunio četrnaestu, jedan komšija ga je okrivio za paljenje sena. Dečak je zbog toga bio priveden u miliciju, što ga je teško pogodilo.

Četiri godine kasnije, međutim, Metod Trobec je u Medvodama "pozajmio" moped. Tako je sa osamnaest godina i zvanično došao u sukob sa zakonom i bio kažnjen uslovno na trideset dana zatvora. Godine 1968. Metod je već momak od dvadeset godina, kratkih jakih nogu, širokih pleća, stamenog vrata, guste crne kose, jednom rečju – lepuškast regrut. Vojni rok je služio u Kraljevu i Leskovcu "bez problema". Po povratku iz JNA živeo je šest meseci kod majke, a onda se zaposlio na ljubljanskoj železničkoj stanici i otišao od kuće.

Opsesija – starije žene

Nezadovoljan malom platom, Trobec je početkom sedamdesetih krenuo u svet trbuhom za kruhom. Pune četiri godine radio je u štutgardskoj fabrici automobila "Porše". Tu, u SR Nemačkoj, izučio je auto-limarski zanat, ali i sazreo kao muškarac. Neko vreme se zabavljao sa jednom raspuštenicom, pet godina starijom od sebe.
Interesovale su ga, izgleda, samo starije i iskusne žene. I kada je povremeno dolazio na godišnji odmor u Ljubljanu, Trobec se "družio" sa ženom koja je mogla da mu bude majka. Kada se 1974. vratio u domovinu, Metod Trobec se oženio ovom, dvadeset i dve godine starijom, ženom. Neko vreme živeli su zajedno u novoj kući Marije Trobec, na brdu usred Dolenja Vas. Majka ga je tada često korila što živi sa ženom koja ima dvoje odrasle dece. Metod je majčine prekore ćutke prihvatao. Zauzvrat, bio je grub prema svojoj supruzi. Više puta ju je tukao, a jednom je sa stola bacio na pod pred majčinim očima.
Pored grubosti, Metod je u to vreme sve češće pokazivao sklonost i prema tuđim stvarima. U jednom dvorištu ukrao je luster. Na ljubljanskom kolodvoru varao je i pljačkao starije žene. Pokušao je na prevaru da prisvoji i iznajmljeni auto iz SR Nemačke, ali ga je milicija otkrila. Zbog toga je bio osuđen na trinaest meseci zatvora. Tada mu je, po svemu sudeći, "pukao film".



Još dok je bio u pritvoru, Trobec je počeo da pokazuje znake psihičke nestabilnosti. Vršio je veliku i malu nuždu u krevetu. Lekari su utvrdili da pati od Ganserovog, tj. zatvoreničkog sindroma.
Od robijaškog kompleksa Metod Trobec je lečen 1974. godine u Psihijatrijskoj bolnici Polje. Primio je tri terapije elektrošokom. Brzo se oporavio, pa je pušten sa dijagnozom: psychopathia. Nesreća, kaže narod, nikad ne dolazi sama.
Na vest o Metodovoj bolesti njegova supruga je reagovala tužbom za razvod braka. Nepoverljiv prema ženama, Trobec se drugi put oženio tek četiri godine kasnije, i to mladom devojkom iz sela Dule, posle samo tri dana poznanstva. Nije se najbolje slagao sa svojom novom ženom. Svađao se i sa taštom, što mu je, kako sam kaže, poturila duševno bolesnu kćer. Tražio je od tašte da mu prepiše kuću i imanje, ali je jedino uspeo da joj izmami 60.000 dinara. Tim parama kupio je nov auto. Deset meseci kasnije i ovaj brak se ugasio.

Samoća je opet pritisla Metoda Trobeca. Živeo je kao pustinjak jedno vreme u Zgornjoj Beli kod Kranja. U stvari, u njegovom životu ništa se bitno nije menjalo. Sem neuspeha. Oni su se ređali jedan za drugim. I na radnom mestu vozača viljuškara, u skladištu ljubljanske "Metalke", bio je aljkav, nedisciplinovan, nemaran, grub. Često je odlazio na bolovanje. Još češće je krao robu iz magacina, zbog čega je prijavljen disciplinskoj komisiji. Postao je i pijanica bez mere. Pio je rakiju, vino i pivo, najčešće zajedno. Nasilje, krađe i pijanstvo bili su, izgleda, jedini način da Metod Trobec uspostavi kakav-takav kontakt sa ljudima. Bio je to sada njegov stil života, koji mu je došao glave. Sredinom 1979. Metod Trobec je napravio grubu grešku i otkrio svoje pravo demonsko lice.

Slovenački monstrum

Nemački turista, tridesetosmogodišnji Herman Lempenau došao je te godine u Ljubljanu da provede deo godišnjeg odmora. U gostionici "Cirman" upoznao se sa Metodom, koji mu je obećao da će ga prebaciti do Kranja i poveći Nemčev kofer stavio je u gepek. Posle pola sata, pod izgovorom da ide da telefonira sestri, Trobec je napustio kafanu i pobegao. Nemački turista je tada shvatio da je prevaren. Tri dana kasnije Lempenau je iznenada sreo Trobeca na autobuskoj stanici u Kranju i digao veliku galamu, pa mu je Metod obećao da će vratiti kofer. Naivni turista seo je u "stojadina", ali je u šumi kod Predvora ostao i bez novčanika i bez odeće. Trobec ga je pretukao i opljačkao. Kada je Pavle Arsenovski, službenik JNA, sasvim slučajno naišao na nesrećnog Nemca, ovaj je na prašnjavom drumu poluglasno izgovarao brojeve sa crvenog auta: Lj 144-021. Iste večeri saobraćajna milicija zaustavila je Metoda Trobeca i njegovu "zastavu 101", u kojoj je nađen Hermanov novčanik i nekoliko kapi njegove krvi. Tom prilikom Trobec ništa nije rekao. Milicionari su zato bili prinuđeni da dokaze o razbojništvu potraže u Metodovoj kući.



Ono što su milicionari i inspektori SUP-a iz Kranja našli u Zgornjoj Beli 10, nije moglo da stane u auto već u kamion. Sve sobe ove kuće bile su natrpane ukradenom robom. Osim kofera nemačkog turiste tu su bili kišobran i dokumenta na ime Zorke Nikolić. Za policiju to je bilo ime zvanično nestale osobe. Čim su islednici čuli da je Metod Trobec nekada živeo i u Dolenja Vas broj 22 kod Polhovega Gradeca, otišli su u ovu staru i napuštenu kuću. Gotovo na svakom koraku u dvorištu, kod đubrišta i u samoj zgradi istražitelji su našli ugljenisane ostatke ljudskih tela, delove odeće, dugmad, kopče od brushaltera. U pepelu zidane peći za hleb pronađeni su ostaci lobanja "najmanje pet osoba", kako su utvrdili medicinski veštaci. Andrej Polak, tužilac iz Kranja, krajem aprila 1980. godine, napisao je jasno u optužnici da je Metod Trobec okrivljen za smrt pet žena: Vide Marković, Marijane Cankar, Urške Brečko, Ane Plevnik i Zorke Nikolić. Dokazi protiv Trobeca bili su kosti i pepeo umrlih. Optužen za ubistvo pet žena, Metod Trobec je priznao pet zločina.
Ko su bile ove žene i kako su dospele u užarenu grobnicu?



Vida Marković je bila vanbračno dete jedne osuđenice. Rođena je u Gornjoj Brezovici, ali je odrasla kod bake, tetke i vaspitača u ljubljanskom Domu za napuštenu decu. Trobec je njeno beživotno telo spalio, ali je zaboravio da uništi narandžasti prsluk i belu bluzu. I penzionerka Marijana Cankar živela je sama, kao podstanar na Dolgovom mostu u Ljubljani. Da bi mogla pristojno da živi, radila je kao spremačica po kućama i kao čistačica u zanatskoj zadruzi "Galteks".
Marijana Cankar doživela je samo pedeset i tri leta.
Urška Brečko je imala samo dvadeset jednu godinu kada je 20. marta 1978. u ljubljanskom bifeu "Istra" srela svog ubicu. Tog dana ova nesrećna devojka, koja je dva puta bila silovana, vraćala se iz svog sela Okrožnica kod Zidanog mosta kući u Črnavac.
I udovica Ana Plevnik, bogata i usamljena Ljubljančanka, nabasala je pijana na Trobeca, ali u bifeu "Daj-dam".
Četiri svoje ljubavnice demon iz Dolenja Vas udavio je u proleće. Zorka Nikolić je stradala u jesen, 17. novembra 1978. godine. Imala je trideset dve godine. Bila je rodom iz Gradačca, ali je četiri godine provela u Turskoj. Bila je zaposlena i u "Metalki", a poslednji put u Zavodu za statistiku SR Slovenije. Imala je poverenja u Trobeca, kao i svaka usamljena i priprosta žena. Sve ove žene bile su nesrećna i odbačena bića. Kada su nestale, niko ih nije tražio; kada se čulo da su ubijene, niko za njima nije zaplakao.



Veliko krivično veće Osnovnog suda u Kranju 1980. izreklo je serijskom ubici smrtnu kaznu. Njome je Tolbec ušao u anale sudstva, ne samo kao najveći serijski ubica na prostorima bivše SFRJ, već i kao poslednji osuđenik kojem je izrečena najteža presuda, a koju je Vrhovni sud Slovenije preinačio i zamenio najdužom vremenskom – robijom od 20 godina. Obrazlažući ukidanje smrtne kazne sudije Vrhovnog suda su istakle da je ona nemoguća, jer sklonosti Trobeca da ubija nisu raščišćene na prethodnim suđenjima, mada ga je pregledalo osam psihijatara i sedam psihologa. Stručnjaci su bili mišljenja da nije reč o duševnom bolesniku, ali da je Trobec ubistva počinio smanjeno uračunljiv, mada ne bitno. Optuženog da je svih svojih pet žrtava zadavio za vreme polnog akta, veštačio je i seksolog, dok je on ponavljao da su za sve krivi elektrošokovi koje je primao lečeći se u bolnici za psihijatriju u Ljubljani.



Da nije 1992. pokušao da zadavi jednog zatvorenika, Metod Trobec ne bi dobio još 15 godina zatvora i od 2002. bi već bio na slobodi.  
Izvršio je samoubistvo u zatvoru Dob pri Mirni u utorak u ranim jutarnjim satima, obesivši se čaršavom koji je vezao na ventil iznad vrata svoje samice. Njegovo mrtvo telo pronadjeno je ujutro, kad su čuvari otkrili da su vrata ćelije blokirana.



Trobec je verovatno najpoznatiji serijski ubica sa prostora bivše Jugoslavije, a po njemu je 80-ih godina zagrebački punk bend dobio ime "Trobecove krušne peći".

[Son of Man]

Na sudjenju V. je kao nadprosecno inteligentna osoba uspeo navodno da prevari citav tim struchnjaka i da ih ubedi da pati od dushevne bolesti koja je poznatija kao "Multiple peronality disorder" ili "poremecaj vishestruke licnosti", a kod V. se iskazao tako da kad su ga veshtaci pitali zasto je pocinio tako brutalan zlocin odgovorio im je "nisam ja, to je VOB uradio".

TRIVIA 1 : Slucajnost ili ne ali bas u to neko doba ili malo ranije na televiziji je isla serija Twin Peaks gde su se svi vadili na zlog duha BOBa.

TRIVIA 2 : Jos jedna slucajnost : isto 90-ih na televiziji se pushtala najbolesnija reklama ikada sto se tiche ionako bolesnog RTS-a. Pogadjate zar ne : "Poshtovanje, VOBan"

E sad jbmliga, ko je ovde "lud" a ko je kome dohak'o i kako, to verovatno nikad necemo saznati...


P.S. "Slusajte druze, oce centrala jednom da pogresi..."

[Ghoul]

Nisam brate, sad sam skapiro da sam ja zapravo propustio dosta filmova tog tipa jer sam gledo samo ove koji su zasnovani na istinitim dogadjajima (klasika Dahmer i ekipa) a zanemario sam ove fiktivne koji nisu za potecenjivanje.

znaš šta, ANGST nije fiktivan, zasnovan je na slučaju čuvenom u austriji, mada ne i u ostatku sveta, jer je half-assed počinitelj ubio 'samo' 3 osobe.
OK, jedna od njih je bila retardirani mladić u invalidskim kolicima, a druga je bila baba, pa to svakako nosi neke poene, ali ipak... TRI komada... nije baš za internacionalnu slavu!

inspiracija za ANGST je baja koji se zvao werner kniesek, melez, potomak niggra usa vojnika i austrijske arijevske mame, začet odma posle poraza hitlera, i rođen 1946 (koja ironija! do juče se borili za očuvanje krvi rase, a danas ih već jebu crnci!).

pre slavnog podviga, trostrukog ubistva opisanog u filmu, dvaput ležao u zatvoru:
prvi put što je rođenu majku izboo nožem tražeći joj pare (preživela, jedva), a drugi put kad nije uspeo dovoljno efikasno da prikolje 73-godišnju babu!

mislim da već ovi podaci daju više nego jasnu sliku o koliko se GROTESKNOJ, patetičnoj i sudbinom sjebanoj - da ne govorim: nesposobnoj - osobi radi, a sve ostale detalje valjda ćeš naći negde na netu (po mogućsvtu na engleksom a ne nemačkom!), pa dojavi ovde ako iskopaš šta vredno zabave miliona.

[Son of Man]

Dzaba brate kad ni film ne mogu da nadjem, nema ga chak ni na Horor hubovima ladno    

al dohakacu im ja nekako vec...

[Ghoul]

u najgorem slučaju, mogu ja da ti ga dostavim kad dolazim u bg.

mislim, kad si na 'dobar dan' s takvim mas ubicama, šta će ti fali i ghoula da upoznaš!