NEKO NAS POSMATRA!!! ОДСЕК ЗА ФАНАТИКЕ

[Ghoul]

nisam pametan dal je u ovakvom slučaju za vladu madića, šefa 'ezoterije', pametnije ćutati i praviti se blesav, ili izaći u javnost i pokušati da demantuješ ta naklapanja. mislim, jebote, svaki put kad vidim ove imbecilnosti o krouliju kao osnivaču satanizma okrene mi se stomak i prorade mi ubilački nagoni!

takođe, ova donja aluzija može da se odnosi jedino na maju mandić, saučesnicu u 'ezoteriji':
"Iste godine, ćerka jednog pukovnika iz Novog Beograda razapeta je na obrnuti krst, a onda je sa njom seksualni odnos, po zapovesti šefa sekte za to područje, imalo više muškaraca. Tako je, po mišljenju sekte, očišćena, posle čega se pristupilo njenoj inicijaciji u red "Istočnog hrama OTO". Ova devojka je kasnije postala majstor "Oto" i bila šef jednog od kampova, ali su je kasnije pripadnici sekte sklonili na mesto šefa jedne izdavačke kuće, za koju piše knjige i bavi se ezoterijom."

istina, ja ne znam njen porodični bekgraund niti načine na koje je (if at all?) inicirana u bilo koju sektu, ali ova druga rečenica MORA da govori o njoj i ni o kome drugome!

PS: a najveće je zlo što se krouli "prodaje uz "Istoriju Srba" Vladimira Ćorovića sa explicitnim ilustracijama srpskih stradanja kroz istoriju, i bojanke za decu sa motivima drakulinih komadanja!"

[Meho Krljic]

Pa, da, ovakav napis zaista u čoveku izazove iracionalnu agresiju. Mislim, jebe se meni i za Kroulija i za OTO i za Ezoteriju i za srbsku istoriju, nemam ja tu neki personal investment, ali ovakva količina senzacionalizma i gluposti na malom prostoru jednostavno zaobiđe razum i udari driektno u emociju.

Uzgred, ako je to za razapinjanje na obrnuti krst i snošaj sa više muškaraca tačno, ja bih toj ženi stisnuo ruku i cenio je do beskraja. Ta zna da živi!!

[crippled_avenger]

Pa dobro, to sa Madićem je stara priča, sećate se onog chainlettera o OTO i njemu i celom istorijatu?

[Meho Krljic]

Nisam ja to nikad video, ali, da, znam da je čovek stalno optuživan za svašta. Dobro, na kraju krajeva, firma mu se zove 'ezoterija', nije baš za očekivati da objavljuje samo kuvare i priručnike za samopomoć...

[crippled_avenger]

priručnike za samopomoć...

Znači, objavljivao je i pornografiju...

[Meho Krljic]

Ma, ne, to sam lupio onako. Ne verujem da je objavljivao bilo kuvare bilo te priručnike za mast... samopomoć.

[crippled_avenger]

Ja sam tamo kupovao dosta knjiga i imali su solidan miks nekomercijalnih i vrlo isplativih naslova, tipa feng šui i tako to. No, koliko shvatam to je jedini način da samostalni izdavač preživi.

[Ghoul]

dimbo, reci mi više (ili kopi-pejstuj) o tom čejn leteru, ne znam o čemu govoriš.

[crippled_avenger]

Ja sada ne mogu dađem taj čejnleter, ali to je bila neka onako dosta bizarna priča.

Recimo, 2001. godine, ili 2000. godine, u nekoliko navrata sam dobio izuzetno dug i obiman mejl, čini mi se na engleskom, mada možda je bio i na srpskom, u kome je jako detaljno opisana opisana aktivnost O.T.O. u Srbiji. Kada je o detaljima reč, pismo je sadržalo veliki broj imena, kao i opisa magijskih rituala koje su izvodili, maltene sa datumima, lokacijama, imenima učesnika, i sl.

Taj tekst je neko našao na netu, recimo da bi deo tog teksta moglo biti ovo:

http://user.cyberlink.ch/~koenig/sunrise/naskov.htm

S tim što je taj čejnleter bio još opširniji od ovoga.

Ono što je u njemu bilo najzanimljivije je da aktivnosti te grupe uopšte nisu bile prikazivane senzacionalistički, a neka trvenja unutar nje su štaviše bila krajnje prozaičn, pa samim tim i realna. Ja sada ne mogu da se setim tačno, ali tipa jedan od članova nije dao svojoj ženi da učestvuje u orgijama ili tako nešto.

Ono što je u svemu bilo neobično, što su u tom čejnleteru pomenuti i mnogi ljudi koji postoje i koje znamo i meni je to malo ličilo na neku denuncijaciju.

[Ghoul]

ovaj text ovde imam odavno, ali bi me čejnleter koji pominješ veoma zanimao, pa ako ga nekako iskopaš, slobodno mi prosledi!

inače, prema mojim saznanjima (+ poznanstvima), ogromna većina 'okultnih' aktivnosti kod nas (a i u svetu, da se razumemo) svodi se na sasvim prozaične kres-šeme, narko-šeme i jeftine power-šeme.
kakva crna prizivanja, kakva crna SAZNANJA I SPOZNAJE I TRANSCENDENCIJE, kakvi radovi, kakva ŽRTVOVANJA, kakva ubistva i samoubistva... u se, na se i poda se, kao i uvek i svuda, ljucki je skot isti.
štono reko hermes trismegistos, 'quod est superius est sicut quod est inferius', odnosno, onaj šljam gore isti je ko onaj šljam dole!
   


edit: 1 slovo.

[Nyarlathotep]

hermes trismegistos, 'quod est superiu est sicut quod est inferius'

de se njega seti, zivota ti!?
bravo!  

[Ghoul]

a evo jednog GENIJALNO argumentovanog texta koji jasno ppokazuje GDE SU PRAVE SEKTE I PRAVI SATANISTI I ZLIKOVCI!!!!

JESTE DUG, ALI vredan truda!!!


Da li sami sebe sludjujemo ili nas jos neko zaludjuje
O mentalnom zdravlju naroda
http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/2000/233/233_26.html

Paranoidni dozivljaj sveta, na individualnom nivou, proistice iz mucnog osecanja izolovanosti i nemoci i zavrsava u covekovoj ideji o vlastitoj izuzetnosti i velicini i uverenju da je predmet sveopste mrznje, proganjanja i zavera
Dragan Popadic
Ispitivanja javnog mnenja postala su kod nas relativno cesta pojava. Takvi »sistematski pregledi« naseg naroda od strane sociologa i psihologa najcesce sluze da bi se videlo da li ce gradjani izaci na izbore i za koga ce da glasaju. Prosle jeseni je u jednoj anketi, ciji rezultati su nedavno objavljeni1, grupa istrazivaca, medju kojima sam bio i ja, ispitivala i nesto drugo – mentalno zdravlje naroda; pitali smo ljude i kako su, kako se osecaju.
Dominacija negativnih raspolozenja
Jasno se pokazalo da medju gradjanima Srbije dominiraju negativna raspolozenja. Najcesca osecanja koja ljudi u sebi prepoznaju bili su strah, strepnja i razocaranost. Brojna su i siroko rasprostranjena strahovanja obicnih ljudi: 80% strahuje od gradjanskog rata, cak 70% od gladi itd.
Zeleci da dobijemo sto detaljniju sliku, izabrali smo nekoliko tipicnih simptoma anksioznog i depresivnog stanja, koji se mogu javiti kao reakcija na izlozenost stresnim dogadjajima. Simptomi su se kretali od osecanja, preko kognitivnih cinilaca, pa do somatizacija koje prate dobro ili lose osecanje. Na osnovu odgovora gradjana moglo se, sazeto receno, zakljuciti da je decenija zivljenja u uslovima neprestanog pogorsavanja zivota i pritisnutosti svakojakim nedacama kao i nedavna izlozenost skoro tromesecnom bombardovanju ostavila traga na njima, mada ne u podjednakoj meri. Cak 21% ispitanika izjavilo je da »cesto« ili »skoro svakodnevno« oseca vecinu (5 ili vise) navedenih simptoma, a procenat onih koje muce pojedini od tih simptoma je naravno jos veci. Tako, hronicno je umorno i iscrpljeno 38% gradjana. Njih 32% su cesto ili svakodnevno nervozni, 37% cesto oseca da im je svega dosta, svakog petog cesto ili svakodnevno muce crne misli. Najmanje prituzbi bilo je na probleme sa spavanjem i apetitom (hronicno umorni i polugladni?), a najcesci problemi su umor, nedostatak energije i nesigurnost u sebe.
Mozemo reci da su ovi podaci dovoljno zabrinjavajuci, ali ima otkrica koja su jos vise uznemirujuca, pa i, kao sto cu pokusati da pokazem, zastrasujuca.
Studentkinja Tijana Donic je, u svom diplomskom radu2, juna 1999. na manjem uzorku Beogradjana, postavila slicna pitanja i dobila slicne odgovore. Bezmalo polovina gradjana je hronicno umorna i napeta, i hronicno zabrinuta, skoro 30% ih je izjavilo da su stalno ili cesto nezadovoljni vlastitim zivotom. Ona ih je, medjutim, pitala jos nesto: koliko njih veruje u numerologiju, vidovnjake, horoskope, koliko njih veruje da ce NATO zemlje biti kaznjene prirodnim katastrofama i epidemijama? Koliko njih veruje u ono na sta su u to vreme stalno upozoravali casopis Trece oko i vlasnik TV Palma – da znak target upija negativnu energiju i da ga treba zameniti 12-krakim krstom, pahuljicom?
Procenti su za svakog normalnog coveka porazavajuci. Da u pricama o buducim katastrofama u NATO zemljama ima necega verovalo je 50%, samo 11% je reklo da su to gluposti. U pricu o targetu verovalo je 40%, a 6% je smatralo da je to glupost. (Ne)verovanja su bila povezana sa nivoom obrazovanja. Medju onima sa zavrsenom osnovnom skolom njih 60% je verovalo u ispastanje NATO zemalja, a niko nije to smatrao gluposcu. Ali isto je verovalo i 30% visoko obrazovanih! Njih 23% sa VSS je verovalo u negativnu energiju targeta. Znacajno je i da su religiozniji bili skloniji sujeverju koje je protivno religijskom ucenju.
Svakako da su ovakva verovanja delom podsticana prethodno opisanim osecanjima. Iz nesigurnosti, brige, zivota ispunjenog strahom, radja se potreba kojoj je tesko odoleti – da se unapred spozna i umilostivi sudbina. Da situacije neprijatne neizvesnosti prizivaju sujeverje priznace svaki sportista, student pred ispitom, kockar, zaljubljenik... I autoritarna klima pogoduje razvoju sujeverja. Sujeverje se, naime, smatra jednom od devet komponenti autoritarne licnosti, a proistice iz sklonosti pojedinca da odgovornost pripisuje spoljasnjim silama van vlastite kontrole. Bilo da je to rezultat realne bespomocnosti ili vlastite slabosti, Ego odustaje od pokusaja racionalne kontrole.3
Ali, da li se u ovim odgovorima krije cela istina? Da li sami sebe sludjujemo ili nas jos neko zaludjuje?
Zrtve manipulacije?
Pronaci izvore ove vrste zagadjenja u nasoj okolini je veoma lako – prosto smo pretrpani njima. Knjizare su prepune knjiga o svetlosnim formulama, prorocanstvima, horoskopima i zaverama. Proroci, magovi i iscelitelji su redovni gosti TV stanica. Bezmalo da nema novina koje nemaju horoskopske i slicne rubrike. A postoje i casopisi specijalizovani za odvodjenje u sfere okultnog i onostranog: Trece oko, Tajne, Sesto culo, Cudo, Zona sumraka, Nostradamus, Horoskop...
Neko ko je za ove casopise samo cuo ali ih nije prelistavao imace verovatno barem dva predubedjenja. Jedno je da su ti casopisi zamisljeni da budu zabavno bekstvo od realnosti, literatura koja citaoca zasicenog velikom politikom treba da nakratko prebaci u oblast naucne ili nenaucne fantastike, podalje od politike i svakodnevnih briga. Suprotno takvom ocekivanju, ovi casopisi vrve od politickih tema. Sasvim nesistematicna pretraga nekolicine casopisa otkriva sledece naslove: »Programiranje mozga u americkim skolama – demonski projekti americke vlade«, »Era vodolije i novi svetski poredak«, »Priznanje Amerikanaca da njihova armija koristi crnu magiju«, »Vlada Amerike se prodala vanzemaljcima da bi na taj nacin postala jedina supersila i potcinila sve ostale narode i drzave na planeti«, »Nemanjici i Treci svetski rat« itd. Politicari se pominju daleko cesce od estradnih zvezda. Horoskop je objavljivao horoskope plejade nasih politicara, pocev od Milosevica i Seselja pa do Radomana Bozovica i Dobrice Cosica.
Dalje, nekome moze izgledati da su ovakve novine samo korov koji raste po periferiji, na plodnom tlu ljudskih briga i nesigurnosti, zanemaren od drzave prezaposlene vaznijim poslovima – nadziranjem izdajnicke opozicije i nezavisnih medija, pa joj tako promicu ove kolosalne uvrede zdravog razuma. Ali, taj neko bi se iznenadio ako bi pogledao ko stampa ove casopise. Trece oko – gle cuda! – izdaje i stampa crvena »Borba« ciji je direktor dr Zivorad Djordjevic, visoki funkcioner JUL-a, a osnivac je Savezna vlada. Horoskop izdaje »Politika« (njen direktor Hadzi-Antic je takodje JUL-ovac). Emisije o vidovnjacima su u udarnim terminima promovisale upravo drzavna televizija i rezimu bliske stanice (setimo se ratnohuskackog ludila Milje Vujanovic u udarnim terminima drzavne televizije4, pa vec zaboravljenog Cumka koji je bio redovan gost III programa RTS i cije lekovite slike je objavljivala »Politikina« TV revija, pa Trgovcevica i mnogih drugih).
Glavni popularizatori
I nesto sto je svakako jos neobicnije, a za mnoge i iznenadjujuce: medju glavnim popularizatorima sujeverja je upravo najvazniji medij vladajuceg rezima i najveci kulturno-ideoloski cistunac – informativna kuca »Politika«. Kao sto je Politikina rubrika »Odjeci i reagovanja«, koja je izlazila skoro tri godine (od jula 1988. do marta 1991), bila poligon za sirenje mrznje i pretnji i trening u vredjanju i netrpeljivosti, tako je Politika promovisala i trening u iracionalnosti i sujeverju. Mnogo pre nego sto su se novine tipa Zona sumraka pojavile, Politika je uvela redovne astroloske rubrike, kao i redovne lekcije za jos neupucene citaoce o kineskim i raznim drugim horoskopima. Do 1994. TV Politika je prikazala 80 vidovnjaka, belih i crvenih magova, astrologa, numerologa...
Sta mislite, ko je (16. 03. 1992) bio pokrovitelj jedinstvenog parapsiholoskog poduhvata – prenosa misaonih slika iz Novosibirska u Beograd? Nije ni Zona sumraka ni Cudo, vec Politika. Domacin i voditelj programa bio je urednik Politikine naucne rubrike izvesni Stanko Stoiljkovic. Salu Centra »Sava«, gde se ceo spektakl odvijao, prethodno su pregledali rasljari »da bi utvrdili u kojim delovima sale ima podzemnog zracenja«, a citaoci Politike su sutradan obavesteni da je eksperiment u potpunosti uspeo. Stanko Stoiljkovic nastavio je da redovno izvestava o takvim temama (srescemo ga, na primer, kako nas 14. maja 1995. podrobno izvestava o »neobicnom naucnom istrazivanju« koje uspeva da udje u trag brojnim otmicama zemljana od strane vanzemaljaca).
Pocetkom 1992. godine – setite se dramaticnosti i ozbiljnosti tadasnje situacije – Politika objavljuje feljton u preko 20 nastavaka preko cele strane o cudima parapsihologije u bivsem Sovjetskom Savezu. Citalac je tu mogao, izmedju ostalog, procitati kako je generalni sekretar Leonid Breznjev umro od posledica telepatske agresije, o ekstrasensu koji je promenio putanju raketi i umro od izliva krvi u mozak i jos mnogo cemu drugom. Ne mogu da odolim a da, radi zivljeg utiska, ne prepisem jos nekoliko naslova: »Slucaj letece Moskovljanke«, »Kako se bez opasnosti vratiti u svoje telo«, »Na samo pominjanje imena kandidata za funkciju generalnog sekretara CK KPSS Viktora Grisina, cvece u oranzeriji sovjetskog ministra inostranih poslova Gromika pocelo je da sklapa latice«, »Kad je serpa s corbom presla iz kuhinje u gostinsku sobu i razlila se po zidovima postalo je jasno da se dogadjaju cudne stvari«. Kad i 15. nastavak ovog neobicnog feljtona, citaocima biva predstavljen jedan »neobican covek«, koji je bas tada gostovao i u studiju TV Politika u serijalu »Cuda parapsihologije« – »magistar bele magije« Lav Gersman. On ce sve do danas ostati jedan od medijski najprisutnijih savetnika obicnog sveta i prognozera buducih dogadjaja.
Sve ove godine Politika nije posustala u edukativnim akcijama ove vrste. U novije vreme, umesto na smele prirodno-naucne istrazivacke poduhvate, naglasak stavlja na razotkrivanje svetskih zavera, od strane istoricara i filozofa. Objavljuje serije clanaka o nevidljivim vrhuskama koje upravljaju planetom, o »ljudima sa zigom zveri«, o broju 666 ugradjenom u sengenske pasose, o »gregori palim andjelima« itd.5
Uloga vlasti
Za vlast koja zeli da ima sto vecu kontrolu nad gradjanima, razvijanje sujeverja kod podanika i iskoriscavanje vec postojeceg ili podstaknutog sujeverja pruza mogucnost lake i efikasne manipulacije. Da se uvidi potencijalna korist od praznoverica nije potrebna velika mudrost i mada bismo primere njene (zlo)upotrebe nasli i u davnoj proslosti, uzecemo jedan noviji – odlomak iz Gebelsove dnevnicke beleske od 19. maja 1942, u kojem on pise o planu »da upregnemo okultno u nasu propagandu. (...) Stoga vrsimo pritisak da stupe u nasu sluzbu svi strucnjaci za okultna prorocanstva koje nadjemo«.6 Hauova knjiga, odakle je preuzet ovaj citat (i ciji bi doslovno preveden naslov glasio »Astrologija i psiholosko ratovanje tokom Drugog svetskog rata«), pokazuje da je ovaj oblik psiholoskog ratovanja zapoceo i pre »pravog rata«, i pruza obilje primera koliko puno su i na koje sve nacine i nacisticka i protivnicka strana koristile proroke i prorocanstva u psiholoskom ratu.7
Kakvu funkciju mogu da imaju ovakva namerna zaludjivanja? Odgovori skoro da se sami namecu.
Manipulacija preko praznoverja, samim tim sto se ne zasniva na prisili i nije ocigledna, izaziva manji otpor i podozrenje, a sredstva kontrole su krajnje ekonomicna. Prorocanstva se lako smisljaju i ne podlezu nikakvim ogranicenjima, uverljivost im se ne zasniva na argumentaciji vec na medijskoj popularnosti proroka, prorocanstva i vizije su ne samo neosetljivi na racionalne argumente vec, u uslovima kad glavni argumenti protivnika leze u cinjenicama i logickim dokazima, skoro da su i jedino delotvorna sredstva odbrane od nepozeljnih argumenata. Sem toga, sva sredstva kontrole su u rukama vlasti – od medijske promocije proroka i cudotvoraca, preko zakonskog sankcionisanja proricanja koje se moze selektivno primeniti samo na proroke sa nepovoljnim prognozama8, do (mozda ne samo hipoteticne) proizvodnje uspesnih proroka koji bi imali privilegiju da nagovestavaju vec pripremljene dogadjaje. Dalje, nije nikakav problem ako se prognoze ne obistine9 – to nece biti dokaz da se radi o prevarantu vec da mu se, recimo, privremeno istrosila energija ili da je bio psihicki ometan ili pogresno shvacen. Uostalom, ma koliko da je prorocanstvo spektakularno a pogresno,10 odnegovano kratko pamcenje i uspavana kriticnost cine da je dovoljno precutati ga ili privremeno uvesti na scenu novog proroka.
Tipican primer ovakvog proroka sa ogranicenim rokom trajanja i prepoznatljivom ciljnom grupom je lik »deda Miloja, proroka iz Pomoravlja«11. Zamisljen da pokrije drugi kraj spektra na cijem jednom ekstremu su naizgled hipernaucni astronumerolozi, bioenergeticari i tumaci Tesline zaostavstine, ovaj lik je opisan kao osavremenjena kombinacija Tarabica i sumadijskog Kastanede, seljak koji svoju mudrost i dar predvidjanja crpi iz dubina srpskog kolektivnog bica a onda ga narodskim jezikom saopstava nama.
Knjiga je pisana u vidu piscevih dnevnih beleski o prognozama koje deda Miloje prilikom susreta sa piscem iznosi a koje se, sve do jedne, pokazuju kao zapanjujuce tacne. Divljenje citaoca trebalo bi da splasne ako primeti da prognozirani dogadjaji jesu buducnost u odnosu na dane dnevnickih zabeleski ali su – avaj! – proslost u odnosu na datum objavljivanja knjige. Ima, medjutim, (istina, mali broj) predvidjanja koja idu dalje od 1993. godine u tada daleku buducnost a sada vec proslost, i ona bi mogla da budu test deda Milojevih (odnosno Maticevih) prorockih sposobnosti. Ova »prava« prorocanstva su, vredi li to uopste napominjati, sve od reda promasaji. Tako na primer, deda Miloje prorice: »Jeljcinu se ne pise dobro. On ce se sukobiti sa Gorbacovom i morace da ode. Po svoj prilici bice ubijen...« (str. 96), za Klintona kaze: »On ce da izumre 19. maja 1996. godine. Tolika mu sveca« (str. 230), o Amerikancima i Kosovu predvidja: »Ovo sto se buska dole je samo varka. Prvo ce da naciljaju Vojvodinu« (str. 218), i tako dalje.
Ali, naravno, prava svrha deda Miloja i nije da prorekne buducnost vec da legitimise sadasnjost: da svojim prorockim autoritetom osnazi Milosevicevu harizmu (»Nemoj da narod pogresno s'vati al' jedini koj' vredi od ovi sto su na vlas' i od ovi sto 'oce da otmu vlas' je Milosevic. On je jedini u stanju da se nosi sa djavola. On nikako ne sme da padne. Ako ga smene, sa Srbiju je gotovo!« (str. 154) i da ratove i nesrecu u koju je Srbija tada srljala prikaze kao fatum (»Ima se tumba i po zemlji i po nebu! Ima se tumba na sve strane. Taka nam sudbina. Ono sto je zapisano ne mos' se promeni...« (str. 167).
Kada se publika izdresira da se navikne na ovakve sadrzaje, da njihovu istinitost podrazumeva, da na njihovo isticanje i odobravanje svugde nailazi (svaka estradna zvezda ce prilikom svog predstavljanja izdeklamovati koji je znak i podznak u horoskopu), da ih prihvata poput vremenske prognoze i da se rukovodi prema njima, njeno ponasanje postaje lako podlozno manipulaciji pa se iste rubrike mogu koristiti kao sredstvo kontrole. Vec smo ranije upozorili12 kako je 9. marta 1992, na dan obelezavanja demonstracija, u Politikinoj horoskopskoj rubrici maltene svim znacima savetovan i predvidjen ostanak u kuci i u krugu prijatelja.
Najuobicajenije je, ipak, objedinjeno uticanje na uverenja, osecanja i ponasanje. Predvidjanja po pravilu imaju umirujucu funkciju, otkrivajuci citaocima svetlu buducnost i dajuci podrsku rezimu. Tipican primer je vest iz Politike od 22. novembra 1992:
»Vukovarski astrolog Soka oglasila se i ovih dana. Kaze da ce se Republika Srpska Krajina ugasiti kao samostalna drzava, odnosno utopice se u savezu srpskih drzava, ciji ce glavni grad biti u – Ohridu! Ta velika drzava bice monarhija, a monarh ce biti iz loze Nemanjica po majcinoj liniji. U buducnosti svet ce ovaj rat proglasiti svetskim, a Hrvati ce biti pravoslavne vere i slavice, kao i Srbi, krsnu slavu«.
Prorocica Vava, opet u Politici, od 4. septembra 1995, »vidi« kako ce se Srbija za samo dve godine ekonomski oporaviti. U Politici ste jos 1992. mogli naci horoskop novog ustava SRJ, a citalac je tu mogao procitati kako se svi astrolozi slazu da nas ceka svetla buducnost i da nece biti napada na nasu zemlju. Sto se domacih ratova tice, »sve bi trebalo da bude gotovo« do marta 1993. kad pocinje obnova i izgradnja a 1996. obnavlja se sloga bivsih jugo-republika. Inace, sama SR Jugoslavija, nazalost, jos nema zvanicni horoskop jer jos nije medjunarodno priznata, a moze se desiti, upozorava nas astrolog Dragana Ilic (opet u Politici) da ce za datum priznanja »pakosnici izabrati neku nepovoljnu i tesku kombinaciju horoskopskih znakova i podznakova«.
Ovakva Politikina tradicija ne prekida se ni u 2000. U tekstu »Sta su nam prorekli vidovnjaci« (Politika, 15. 01. 2000) autorka Ljiljana Milosavljevic nas sasvim ozbiljno informise o nizu prorocanstava za 2000. godinu koja sva potkrepljuju jedno drugo a koja su sva od reda umirujuca. Izvesna baba Vuka predvidja da ce Milosevic ostati da vlada dok ce Klinton »pasti kao gnjila kruska«. Vidovita Zorka porucuje da Milosevicu niko nece moci da naudi a da ce Kosovo opet biti nase, sto potkrepljuju prognoze Vange IV (a u saglasju, opet, sa predvidjanjima vidovnjaka deda Milojka – ne treba ga brkati sa deda Milojem) da ce se trupe KFOR-a povuci sa Kosova a da ce Srbijom vladati »i to vrlo uspesno, mudri ljudi medju kojima ce biti i jedna zena«. Jedino je vec pominjani Lav Gersman malo oprezniji i izjavljuje »da su moguci konflikti medju strankama, haos u smislu nekontrolisane rulje, odnosno banditizam i otvorena anarhija«. Prorocanstva ipak nisu samo umirujuca – nekad, bogami, i opominju. Tako, na primer, astronumeroloska prognoza za 1993. godinu u Trecem oku (29. 12. 1992) upozorava da »Pocetkom godine postoji mogucnost nasilne smrti jednog politicara koji nije rodjen u Srbiji, a koji se lazno bori za srpstvo«. (Kome su to zvezde krajem 1992. radile o glavi? Vuku? Seselju?)
Sistem misljenja
Efekti se, medjutim, ne ogledaju samo u izazivanju specificnih stavova. Stalnim izlaganjem ovakvim sadrzajima kod ljudi se razvija posebna forma pseudoracionalnosti – proces koji je detaljno analizirao i na njega posebno upozoravao Adorno13. Potcrtavajuci slicnost drustvenih sistema koji neguju ovakav sistem misljenja i paranoidnog sistema, Adorno astrologiju posmatra kao »mali model sirih drustvenih pothranjivanja paranoidnih dispozicija« i najzlokobniji drustveni potencijal astrologije vidi upravo u njenom promovisanju totalitarne ideologije. Pracenjem oblika sujeverja koje dugi niz godina promovise Politika uocava se sve vece rastakanje racionalnosti: astrologe i parapsihologe zamenjuju proroci i cudotvorci, ukida se i fasada kvazinaucnosti i pretpostavka o kakvoj-takvoj objektivnosti i mogucnosti provere sto je astrologija za razliku od proricanja sa sobom nosila. Sve u svemu, mora se ostati zapanjen nivoom pre svega intelektualnog srozavanja. Iscelitelji telefonom salju lekovitu energiju, proroci »vide« zivote zabrinutih pitalaca i ekspresno im proricu buducnost i daju zivotne instrukcije ugodno caskajuci sa voditeljima, prorocice slazu tarot-karte uz kandila i ikone svetaca, zagovornici okultizma prikazuju se kao apostoli pravoslavlja, tekstovi poprimaju sve grotesknije forme (svemirska bica svim citaocima Treceg oka zele srecnu novu godinu!). Nastavljajuci se na Adornovu tvrdnju da je okultizam »metafizika glupaka«14, sistem misljenja negovan u Srbiji na kraju XX veka mogao bi se nazvati metafizikom ludaka. Jednom pusten u pogon, ovaj psihoticni sistem misljenja siri se kao stil razmisljanja o svim drugim oblastima zivota: o ekonomiji, privatnom zivotu, istoriji, medjunarodnoj politici...
Ako se vratimo u ravan nase svakodnevice naci cemo obilje potvrda za bujanje pseudoracionalnosti. Atmosfera »zone sumraka« ispunjava i sasvim ozbiljna saopstenja a i ljudi kojima su takve poruke upucene postaju prijemciviji na sve vece i vece gluposti. Opet cu navesti samo nekoliko uzgredno zabelezenih primera. Tako je februara 1994. godine (prema pisanju Borbe od 11. februara) vlasnik sabacke firme »Elektron« na konferenciji za stampu obznanio da je sposoban da proizvodi delove »eliptona« – tajnog ruskog oruzja »koje je proizvedeno po principu spajanja neutrona i protona pri visokoj temperaturi«, a koje je trenutno u rukama Zeljka Raznatovica Arkana, a koje mu je doneo Zirinovski, odnosno naucnici iz Liberalno-demokratske stranke Rusije. Lako je podsmehnuti se anonimnom privatniku, ali podjednaku uvredu zdravog razuma predstavlja npr. obavestenje RTS-a (5. 12. 1996) da je emitovanje programa B92 prestalo jer je zbog obilnih kisa voda prodrla u koaksijalni antenski kabl ili kad potpredsednici vlade Ratko Markovic, Milovan Bojic i Vojislav Seselj (12. 01. 1999) skinu tekst sa Interneta i proglase ga tajnim dokumentom CIA-e iz kojeg se vidi da su nezavisni mediji i nevladine organizacije strani placenici i izdajnici.
Postepeno, zavere kao da su postale jedina objasnjenja koja rezim daje narodu. Tako se neprijatelj optuzuje da falsifikovanim novcem izaziva inflaciju (27. 10. 1999). Savezni sekretar za informisanje 25. 11. 1999. obznanjuje da su uhapseni clanovi spijunsko-teroristicke grupe »Pauk«, odgovorne za ratne zlocine i spremanje atentata (jedan od njih je specijalista za likvidacije kamionom sa peskom); oni rade za francusku obavestajnu sluzbu, obucavaju se u Crnoj Gori, radili su u Republici Srpskoj, a bili su i u Zairu da pomazu Mobutuu, ciji ekonomski savetnik je bio Stiv Henke, sadasnji savetnik Mila Djukanovica. Svi neprijatelji se nadjose upleteni u istu mrezu! Opisujuci situaciju na Univerzitetu, Mira Markovic (15. 12. 1999) otkriva da se u poslednjih nekoliko godina na Univerzitetu moze uociti prisustvo osoba koje tajno, izvan ociju svake javnosti, tumace studentima prilike u zemlji za sta dobijaju uputstva i sredstva od stranih ambasada i obavestajnih institucija, i nude studentima devize i drogu. Ministar informisanja Srbije Aleksandar Vucic izjavljuje (na TV Palma plus, 15. 01. 2000) da nezavisni mediji sprovode suptilnu i opasnu propagandu delujuci na podsvest ljudi. Zamenik saveznog ministra za unutrasnje poslove i sekretar Direkcije Jugoslovenske levice Svetozar Simovic obelodanjuje (4. 02. 2000) da je lider DS Zoran Djindjic »eksponent nemacke obavestajne sluzbe«, a lider SPO Vuk Draskovic »francuski obavestajni potrcko«. Mogle bi se naci desetine i desetine slicnih izjava koje daju ljudi na najvaznijim polozajima u drzavi.
Korene promocije teorija zavere mozemo pronaci u dnevniku Borisava Jovica15, u zapisu datiranom sa 20. mart 1990:
»Ostali su otisli na sednicu, zadrzali smo se Sloba Milosevic i ja, sa Slobodanom Vuceticem koji je zeleo o necemu da nas obavesti.
Imao je intimni razgovor sa Zoranom Nenezicem. (...) Nenezic se predstavio kao clan masonske loze 32. ranga. Najvisi moguci rang je 33. U tom, najvisem, rangu nalaze se Bus, Kol, Genser, Miteran, Tacerka, Rokfeler, Kosiga, i mnogi drugi najuticajniji ljudi danasnjice. Prica sta mu je govorio Nenezic. Clan masonske loze je i Ante Markovic. Cvrsto medjusobno saradjuju i ispomazu se. (...) Nenezic je rekao Vuceticu, takodje, da je Ante Markovic pokusao da formira hrvatsko-slovenacku lozu i odbili su ga.
Na pitanje Slobodana Milosevica da li ga je pitao da li je istina da je Tito bio mason, Vucetic kaze da jeste i da mu je rekao ne samo da jeste bio mason, nego da je pripadao najreakcionarnijoj – vatikanskoj lozi i ostao joj je do smrti veran«.
Teorije zavere svakako ne spadaju nuzno u sujeverja, ali imaju neke upadljive zajednicke karakteristike. Najpre, pozicija u koju smestaju ljude je identicna: ljudi su bespomocne igracke u rukama daleko mocnijih i nevidljivih sila; tek analizom tih sila – a ne »povrsnom« analizom koju daju istorija, sociologija ili ekonomija – moze se objasniti vlastita situacija; tu analizu mogu da pruze samo povlasceni eksperti, koji imaju uvid u tajna znanja. Sem toga, teorije zavere po svom sadrzaju poprimaju elemente fantastike i oslanjaju se na pseudoracionalne forme misljenja koje su razvijene na sujeverju.
Love, a ulovljeni...
Primeri izlozeni u dosadasnjem tekstu idu u prilog teze da koreni sujeverja nisu, kako bi se moglo isprva pomisliti, (jedino) u neprosvecenosti i u osecanju licne nesigurnosti, vec, jos i vise, u privlacnim mogucnostima za sistematsku manipulaciju koju sujeverje pruza. Medjutim, prethodni citat iz dnevnika tadasnjeg predsednika Jugoslavije primorava nas da se suocimo sa sledecim pitanjem koje se samo namece: da li tvorci manipulacija mozda i sami veruju u to sto pricaju.
Izgleda da su diktatori uvek imali sklonosti ka sujeverju i da su posezali za savetima proroka i magova. Tako se Aleksandar Veliki, prema Plutarhovim zapisima, na vrhuncu moci sav predao praznoverju, a kraljevska palata je »sva grcala od zrtava, ociscavanja i gatanja«. Poslednji ruski car Nikola II imao je toliko poverenje u toboznjeg vidovnjaka i cudotvorca Raspucina da je po njegovim sugestijama smenjivao i postavljao ministre i vojne zapovednike. Poznato je da su Izabela i Huan Peron za glavnog savetnika imali astrologa koji je sebe smatrao inkarnacijom Raspucina i govorio o svojim vizijama prema kojima je Buenos Ajres centar sveta. Niz izvora, dalje, ukazuje na opsednutost nekih vodja Treceg rajha, pa i samog Hitlera, raznim oblicima okultizma. Nisu, medjutim, klasicni diktatori jedini cije odluke su pod uplivom sujeverja. Na primer, Donald Regan, tadasnji sef osoblja Bele kuce, napisao je u svojim memoarima da je prva dama Amerike Nensi Regan tokom sedmogodisnjeg perioda svakodnevno konsultovala astrologa prema cijim prognozama su onda podesavane prakticno sve vaznije odluke koje su Reganovi donosili.16 Ipak, izgleda kao da u principu vazi zakonitost po kojoj sto je veca personalna moc vladara to je manje njegovo verovanje u moc drustvenih i ekonomskih zakonitosti a vece uverenje da je jedina sila ravna njegovoj sila zvezda i sudbine.
Indikatori praznoverja nase kulturne elite svuda se srecu, rasejani po njihovim clancima i intervjuima. Tako se Ljiljana Habjanovic-Djurovic hvali (Glas javnosti, 13. 11. 1999) da joj je Vava prorekla da ce dobiti Nobelovu nagradu (za knjizevnost, pretpostavljamo). Momo Kapor pise: »Cak su i kosmonauti iz vasione videli da su nasa sveta mesta, Pecka patrijarsija zajedno sa Hilandarom, osvetljeni nekom cudnom svetloscu. To je ta pozitivna energija, koja je nasa, vecna i neunistiva« (Borba, 14–15. 08. 1999). Ima indikatora i o podloznosti sujeverju nase politicke elite. U tom pravcu ide i ni od koga demantovana izjava »kraljice medju prorocima« Kleo Patre da ima »svakodnevne kontakte sa najvisim krugovima u vladi, ne samo u republickoj vec i gradskoj. Retko kad pocnu da rade nesto a da prethodno ne konsultuju mene... Zovu me, pitaju, ja im kazem i tako oni naprave neke poteze i odrze se u fotelji« (Horoskop, 22. 06. 1992). Da se sujeverje srece i u samom politickom vrhu govori sledeca crtica iz opisa Mire Markovic:17
»Odgovore na mnoga pitanja trazila je u putokazu zvezda. Iako ne ide u crkvu i deklarise se kao ateista, veruje u natprirodne moci i nevidljive sile koje upravljaju zivotima. (...) Zanima je astrologija i izucavanje horoskopa. Tu svoju naklonost je prenela na supruga i decu: 'Ja cesto kazem, sa malo tuge i nesto ironije, da ono sto ne moze da resi neka vlada, ili njeno ministarstvo, mozda mogu zvezde'«.18
Iskrena uverenost a ne samo manipulativnost verovatno da stoje iza ideje ciji propagatori su, medju ostalima, Jara Ribnikar i dr Prvoslav Markovic (upravnik »Laze Lazarevica«), inace JUL-ovci, da se u prolece 1999. godine formira »Jugoslovenski komitet za koherenciju i nepobedivost« koji bi po instrukcijama Maharisi Mahesa obucio hiljadu joga-letaca da bi stitili Jugoslaviju svojom pozitivnom energijom. Podrska koju su ovoj akciji, sem Jugopetrola, PTT-a i EPS-a, dala dva ministarstva – Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja, vec moze biti izraz njihovog oportunizma a ne verovanja.
»Psiholoski rat« protiv zdravog razuma
Moze – ali ne mora. Izgleda da se Ministarstvo odbrane, bar prema recima Milije Petrovica, predsednika za transcendentalnu meditaciju Srbije (NIN, 5. 05. 1999) vise povelo za uveravanjima meditanata da je gradjanski rat u Mozambiku pre nekoliko godina okoncan bas zahvaljujuci uspesnoj obuci joga-letaca. Vise svetla na celu pricu baca i clanak Ljubodraga Stojadinovica (Glas javnosti, 4. 01. 2000) o Grupi 69 koja je pocetkom devedesetih formirana u Vojsci Jugoslavije. Taj tim strucnjaka za parapsiholske efekte i paranormalne pojave sacinjavaju, kako precizira Stojadinovic, neki ugledni drustveno-politicki radnici, astrolozi, intelektualci, proroci, patriote i osvedoceni borci protiv novog svetskog poretka, ali i, sto je posebno znacajno, izvestan broj aktivnih vojnih lica, razlicitih specijalnosti (jedan od njih, dr Svetozar Radisic, pukovnik po cinu i glavni i odgovorni urednik casopisa Vojno delo, redovni je saradnik casopisa Trece oko). O Grupi 69 obavestava i Spasoje Vlajic koji otkriva da se grupa u svom radu sluzi i njegovom svetlosnom formulom, i da on licno sa tom grupom saradjuje od 1993. godine, skromno dodajuci da je ta saradnja samo konsultativne prirode.19 U clanku se precizira da je Grupa 69 formirana pri Generalstabu Vojske Jugoslavije, a kao sektor njenog delovanja navedeno je ispitivanje i upotreba psionickog oruzja i parapsiholoska odbrana zemlje od spoljnog neprijatelja. Grupa je od samog pocetka slala pozitivne signale i zagovarala miroljubivu koegzistenciju, ali kada je zauzvrat bila napadnuta, ona je, otkriva autor teksta Antonije Kovacevic, primereno odgovorila: »Usledio je obracun nasih astro-letaca sa uljezima, u kome su se ovi potonji prilicno lose proveli«. Sve u svemu, grupa je veoma uspesno razradila i primenjivala postupak zvani »srpsko ogledalo«, zasnovan na otkricima Nikole Tesle, koji je dao prakticne rezultate – u stvari, toliko mnogo rezultata da cu probrati samo neke: smrtno su stradali Turgut Ozal, Fransoa Miteran, Jicak Rabin i mnogi drugi, Helmutu Kolu je umro sin, Vaclavu Havelu je umrla supruga, dok su se drugi nekako provukli – »srpsko ogledalo« je, na primer, Klintonu samo slomilo nogu. Parapsiholosko oruzje se pokazalo uspesnim i u rusenju materijalnih objekata, pri cemu su izgleda najlaksi plen bili neprijateljski avioni. Prema Ljubodragu Stojadinovicu, pukovnik Stojmenovic je tvrdio da je svoju prvu uspesnu akciju obaranja aviona Grupa 69 izvela 13. aprila 1994. godine, kada je sa nosaca aviona jedan F-16 prilikom pokusaja da poleti pao u more.
Pokazuje se da svi ovde nabrojani primeri, od upucivanja gradjanstva u tajne vidovnjastva, ezoterijskih drustava, crne, bele i crvene magije, pa sve do borbe pomocu joga-letaca i »srpskog ogledala«, spadaju u ono sto, u svom intervjuu Politici (27. 09. 1999), pukovnik Radisic naziva »svedimenzionalnom odbranom« protiv novog svetskog poretka u koju moraju, kako kaze, biti ukljucene sve drzavne institucije a ne samo vojska. Pa, izgleda da su i ukljucene, kao sto izgleda da ima zrtava sa obe strane. Za nas koji smo mete u ovom »neokortikalnom ratu« ostaje samo da nagadjamo kakvim sve teorijama, orudjima i prevarantima cemo jos morati da budemo svedoci. Zanimljiv nagovestaj u tom pravcu moze se pronaci u skorasnjem komentaru Borbe, koji prenosi Tanjug (Politika, 12. 01. 2000), gde se kaze da ce Vuku Draskovicu i opoziciji sem NATO-a »pripomoci i astrolozi, vidovnjaci i druge vracare na osnovu cijih proricanja SPO uglavnom i pravi svoju politicku strategiju i taktiku«. Mozda je i ovo deo neke taktike sa zvucnim imenom, a mozda samo novi primer starog oruzja poznatog pod imenom »Drz'te lopova!«
Objekti i svedoci
Da li smo, dakle, predmet manipulacije i »zaludjivanja« ili smo svedoci vladavine »zaludjenih«? Nema pouzdanog odgovora i mozemo samo nagadjati koji odgovor nam izgleda verovatniji i vise uznemirujuci. Licno verujem da se ove dve mogucnosti ne iskljucuju i da su tacne i jedna i druga. Takav spoj moguc je zbog homologije koja u ovom slucaju postoji izmedju individualnog i grupnog nivoa. Ideoloska konstrukcija koja se nudi kao objasnjenje drustvenih zbivanja analogna je stavu koji ista ta drustvena zbivanja osnazuju na individualnom nivou. Zolt Lazar (1996) lucidno zakljucuje:
»Sve to upucuje na zakljucak da je slika 'nepravednog i nicim izazvanog kaznjavanja Srbije i Jugoslavije od strane medjunarodne zajednice', koju su izgradile i forsirale stampa i mediji u rukama vladajuce Socijalisticke partije Srbije, prihvacena i kao nacin sagledavanja individualne sudbine. Po ugledu na sankcije Ujedinjenih nacija, cije je i nametanje i skidanje predstavljeno kao nesto sto je izvan njegovih moci, gradjaninu Srbije je sugerisano da su i njegova vlastita zivotna desavanja podlozna raznim zvezdanim, sudbinskim i magijskim silama« (168–169).
Ovome samo treba dodati da nacin i sadrzaj misljenja, koji su »sugerisani«, jesu istovremeno obrasci misljenja i zivotnog stava, koje i sama situacija objektivne izolovanosti i bespomocnosti proizvodi. Paranoidni dozivljaj sveta, na individualnom nivou, proistice iz mucnog osecanja izolovanosti i nemoci i zavrsava u covekovoj ideji o vlastitoj izuzetnosti i velicini i uverenju da je predmet sveopste mrznje, proganjanja i zavera.20 U situaciji svetske izolovanosti bez presedana, realnog konflikta koji je eskalirao do serije ratova a sirio se do sukoba sa medjunarodnom zajednicom, paranoidni stav jeste osnovna crta javnog diskursa koji se prosto nudi da izolovanost i propadanje lako opravda vlastitom izuzetnoscu i mrznjom okoline, ali je istovremeno i tendencija koju takvi uslovi pospesuju i kod manipulatora i kod manipulisanih. Kada nam Pavle Matic, tvorac deda Miloja i glavni i odgovorni urednik Nostradamusa, objavi da je »jasno da je nekakva negativna sila – ono sto ljudi nazivaju djavolom – pokrenula citav svet protiv Srba sa jednim jedinim ciljem: unistenjem i poslednjeg Srbina na planeti« (Nostradamus, oktobar 1999), prepoznajemo li u ovim vizijama samo namerno i u svrhu manipulacije konstruisan paranoidni stav? I ne cini li nam se da smo slicnu poruku sretali u izjavama znatno uglednijih i mocnijih ljudi?
Terminalna faza – primer Hrama naroda
Izolovanost pospesuje paranoju, paranoidni stav pospesuje izolovanost, i tesko je ili nemoguce odgonetnuti sta je na samom pocetku tog niza. Na individualnom nivou, puno pojedinacnih sudbina koje su sledile ovaj tok tragicno su okoncane u potpunom kidanju veza sa realnoscu. Ali, takav ishod moze da snadje i grupu. Kraj moze da se razvija sve do tragedije vidjene u slucaju kolektivnog samoubistva Dzima Dzonsa i njegovih sledbenika.21 Ovaj paranoidni vodja crkve Hram naroda izgradjivao je harizmu medju svojim sledbenicima sve vise se prikazujuci kao vizionar i cudotvorac: imao je vizije nuklearnog unistenja koje ce unistiti sve njegove progonitelje, a u lecenju verom je postao toliko uspesan da se hvalio kako je oziveo 43 mrtvaca! Kritike na svoj racun tumacio je (iskreno ili ne?) kao deo zavere CIA, FBI i Interpola ciji je cilj da uniste njegovu sektu. Sve vise je zatvarao svoju grupu prema svetu, povecavajuci srazmerno stepenu zatvorenosti svoju moc nad grupom, dok se na kraju nije izolovao sa njima u dzunglama Gvajane postavsi njihov apsolutni gospodar. Ko je dobrovoljno posao s njim u Dzonstaun vise nije mogao natrag, ostajao je da zivi u bednim i nemogucim uslovima, podvrgnut neprestanoj torturi. U Dzonsovim medijima, medjutim, slika nije bila toliko crna: »Video sam raj«, opisao je, u listu Hrama naroda, advokat sekte svoju posetu Dzonstaunu.
Svet ga ipak nije ostavljao na miru, na sta je Dzim Dzons iznova odgovarao da ih niko nikada nece unistiti, da ce »dodju li po jednoga od nas, morati uzeti sve nas« i da ce ustrajati u verovanju da je bolje umreti nego neprestano biti uznemiravan. Godine 1978. jedan clan Kongresa zapoceo je zvanicnu istragu i posetio je Dzonstaun sa ekipom advokata i novinara. »Ja sam socijalista koji veruje u apsolutnu demokraciju«, govorio je tada Dzons o sebi, tumaceci istragu o fizickom i psihickom zlostavljanju ociglednom zaverom. Susret bi izgleda protekao mirno da novinari nisu zatrazili da razgovaraju sa zenama u jednoj baraci. »Sve su djelovale strahovito zaplasene«, opisao je novinar taj susret, »uvjeravale su me, najtuznijim, najzaplasenijim mogucim glasom da su vrlo, vrlo sretne i da zive u – raju«. A onda je grupa sledbenika prisla ekipi koja se spremala da ode i pocela da ih preklinje da povedu i njih sa sobom. Dzonsovi ljudi su krenuli u napad – ubijena su tri novinara, tri begunca i kongresmen. Zatim su Dzim Dzons i jos 912 sledbenika (od cega 260 dece) popili otrov i umrli.
Prica o Hramu naroda otkriva nam istu samounistavajucu spiralu kakvu nalazimo i u klinickim opisima individualne paranoje, a nema razloga da se veruje kako takvi mehanizmi ne bi mogli da deluju i u drustvenim grupacijama znatno vecim od Dzonsove sekte. Nerazmrsivo klupko straha, bespomocnosti, pasivnosti, manipulacija, nasilja, ideja velicine i proganjanja, sa kojim se susrecemo, postavlja pred nas mnoga pitanja. U kojoj meri je Dzons bio prevarant a u kojoj dusevni bolesnik? Koliko su sami pripadnici, koliko njihov vodja, a koliko okolina odgovorni za tragican ishod? Ali, mozda je najvaznije pitanje sta su i kada clanovi grupe mogli da preduzmu da bi sprecili da prica ima tuzan kraj, kako bi to rekao nas vec zaboravljeni narodni poslanik a mozda nas nesudjeni prorok. Meni se cini da ono sto je »hipnotisalo« same clanove, ali i njihove cuvare i nadredjene, koji su uostalom svi doziveli istu sudbinu, nije toliko strah koliko pseudoracionalni paranoidni diskurs kojim su tumacili vlastitu sudbinu i svet oko sebe.
Moze se, na kraju, postaviti pitanje nismo li i mi sami, ovim pravcem analize, skliznuli u isti »zaverenicki« nacin razmisljanja? Sasvim moguce. Ali, razlika bi bila u tome da ono na sta mi upozoravamo nije nikakva svetska zavera niti kosmicka borba izmedju sila Dobra i Zla, vec mnogo banalnija »zavera« ciji je cilj produzenje vlasti i privilegija.
Autor je profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu    
1 Srecko Mihailovic (priredjivac): Javno mnenje Srbije: izmedju razocarenja i nade. CPA/CPS, Beograd 2000.
2 Tijana Donic: Anksioznost i razlicite kontrole zivotnih dogadjaja. Diplomski rad. Filozofski fakultet u Beogradu, 1999.
3 Adorno, Theodor W., Frenkel-Brunswik, Else, Levinson, Daniel, J. i Sanford, R. Nevitt (1950): The Authoritarian Personality. New York: Harper & Row, 1950, str. 236.
4 Videti detaljnije u: Elena Popovic, Vladimir Badovinac: »Treci kanal RTS – astrologija u sluzbi mrznje«, u: Govor mrznje, Centar za antiratnu akciju, Beograd 1994.
5 Videti opsirnije u: Ivan Colovic, Kad kazem novine, Samizdat Free B92, 1999, str. 11–17.
6 Navedeno prema Elik Hau: Astrologija i Treci rajh, BIGZ, Beograd 1993, str. 198.
7 Pa i u nasoj situaciji, jedno vreme je prorocima koji su u saglasju sa rezimom protivtezu cinila prorocica Vava svojim prognozama koje su bile u skladu sa intencijama tadasnje Borbe u kojoj su redovno objavljivane.
8 Prema recima vlasnika jedne astroloske agencije: »Vecina tih vidovnjaka sa kojima sam bio u kontaktu potvrdila je da su bili kontaktirani od strane izvesnih ljudi na vlasti i usmereni ka sirenju pozitivne energije u narodu – receno im je da ne govore nista lose o vladajucoj strukturi. U svim prorocanstvima Slobodan Milosevic je na mestu predsednika cak do 2010. godine« (Biljana Vasic: »Srbija pod gigantskom sljivom«, Vreme, 4. 03. 2000).
9 U clanku Lazara Zolta »Praznoverje i drustvene promene«, Gledista, 3–4, 1996, gde je autor pratio rubrike u casopisima Trece oko i Horoskop, citalac ima prilike da, izmedju ostalog, nadje niz prorocanstava ciju tacnost moze da testira.
10 Nasiroko reklamirani Spasoje Vlajic, otac »svetlosne formule«, u avgustu 1991. prorekao je da ce »doci do izvesnog zblizavanja na relaciji Bulatovic–Kucan–Milosevic i laganog kretanja ka konfederalnom uredjenju Jugoslavije. Kod Hrvata se moze ocekivati zaokret ka federalnom i jugoslovenstvu?! Zvuci neverovatno, ali tako govore proracuni« (Trece oko, 14. 08. 1991). Preko cele strane Zone sumraka svojevremeno nas je upozorio: »Amerika ce se raspasti na dan Svetog Andreja 17. januara 2000!!!« Ovaj i niz slicnih promasaja niti su upamceni niti su sprecili citaoce da razgrabe njegovu knjigu Prvi svetski parapsiholoski rat.
11 Pavle Matic: Deda Miloje prorok iz Pomoravlja – Bice tumbanje po celom svetu, II dopunjeno izdanje, M & S, Beograd 1993.
12 Dragan Popadic: »Zvezde – putokaz nebeskom narodu«, Republika br. 41–42, 1992.
13 Theodor W. Adorno: »Zvezde silaze zemlji«, Treci program br. 28, 1976.
14 Theodor W. Adorno: Minima moralia, »Veselin Maslesa«, Sarajevo 1987, str. 242.
15 Borisav Jovic: Poslednji dani SFRJ. Izdanje autora, Kragujevac 1996.
16 Donald Regan: For the record, San Diego: Hartcourt Brace Jovanovic, 1988.
17 Slavoljub Djukic: On, Ona i Mi. Kraj srpske bajke, Samizdat Free B92, Beograd 1999, str. 289.
18 Iz razgovora u casopisu Zena.
19 Zona sumraka, 30. 11. 1999.
20 Videti poglavlje »Paranoidni stav kao opsti oblik drustvenog ponasanja«, u: Dusan Kecmanovic, Izmedju normalnog i patoloskog, »Ideje«, Beograd 1973.
21 Opis je dat prema knjizi Marshall Kilduff i Ron Javers, Smrt u dzungli, »Otokar Kersovani«, Rijeka 1979.

[Milosh]

Inače, Dragan Popadić je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, predavao mi je Socijalnu psihologiju I, čovek itekako zna šta priča.

[BladeRunner]

Odlican tekst. Odusevljen sam spominjanjem zaboravljenog Deda Miloja, ciji sam rad tih godina odusevljeno pratio. Prvo je izlazio u "Ekspres Politici", u dodatku za sujevjerne; onda je poceo pomalo da izlazi u istom listu i van tog dodatka; nakon toga je mogla da se naruci knjiga ("Bice tumbanje po celom svetu", pa "Bice tumbanje po celom svetu - drugo i dopunjeno izdanje"), a za sve ostalo se mogao konsultovati casopis "Nostradamus", koji je paranoju dodavao na mjesecnom nivou, a cijih desetak (mozda i vise) brojeva imam na tavanu.

Uzgred, netacno je da je Deda Miloje sve promasio. U stvari, on postaje megapopularan nakon pogadjanja tacnog datuma... necega, sada ne mogu da se sjetim o cemu se radilo, ali skoro sam siguran da se radilo o 13-om ili 14-om januaru. Sa ove vremenske distance, mislim da se radilo o proricanju dogadjaja koji je vlast mogla lako kontrolisati, odnosno unapred isplanirati, sto bi proroku dalo ubitacnu startnu poziciju u odnosu na tarot - konkurenciju. Sto kaze gosn doktor, mozda je ovo moja licna paranoja, ali sad mi djeluje realno (obaska sto bi Nusic, da je ziv, od ovoga napravio remek-djelo). O Deda Miloju dalje ne bih, ali ako neko odluci da pokrene topik, obecavam postovanje i prelistavanje starih brojeva novine "Nostradamus", koja je tvrdila da je Engleska djavolja drzava jer se rijec 'bog' pise 'God', a kad se god napise obratno dobije se 'dog', te je ocigledno za engleze god = dog.

Dalje:

Momo Kapor pise: »Cak su i kosmonauti iz vasione videli da su nasa sveta mesta, Pecka patrijarsija zajedno sa Hilandarom, osvetljeni nekom cudnom svetloscu. To je ta pozitivna energija, koja je nasa, vecna i neunistiva« (Borba, 14–15. 08. 1999)

Ono sto profesor nije naveo (mozda mu je bilo i nepoznato - ne cita covjek te gluposti), je da ovo Momo Kapor pise poucen bestselerom Golubovica i Malenkovica o "Kremanskom prorocanstvu", u kojoj se ovaj podatak navodi kao istinit sa sve slikama (mada se tamo odnosi na kremansko kamenje, a ne Hilandar. Kako je i Hilandar napravljen od kamenja, lapsus memoria postaje jasan sam po sebi). Istorijat "Kremanskog prorocanstva" mi je uvjek bio strahovito zanimljiv - obratiti paznju na lik Pere Todorovica - Marka Bolana pocetka XXv., dok je sam mit prvi poceo da nacinje u svojoj Paralaksi poznati srpski hardveras i jedan od otaca legendarnog racunara "Galaksija", Voja Antonic. Kao i kod Deda Miloja, "Uspon i Pad Tarabica" sam pratio neposredno - imam ravno tri izdanja "Kremanskog prorocanstva", a razlike medju njima su frapantne, a donekle ih objedinjuje Radoje Andric u svojoj finalnoj i kriticarskoj verziji "Kremanskog prorocanstva - Potvrde i Osporavanja", koju je mogao ladno da nazove samo "Osporavanja", ali tada tesko da bi je iko kupio. Ovo je, po meni, ultimativna knjiga o "Kremanskom prorocanstvu", mada je jedina njena mana sto ne ulazi u politicku motivisanost razlicitih izdanja (ili to ne cini dovoljno hrabro - nista cudno ako se uzme u obzir da je izdavac "Kompanija Novosti"). Treba primjetiti da je Kremansko Prorocanstvo od samog starta bilo izuzetno politizovano (Karadjordjevici i Obrenovici), te tako predstavlja jednu od najranijih primjera 'nadnaravne manipulacije' u politickom smislu - ne zaboravite da je Gebels sa svojim idejama dosao tridesetak godina kasnije. Eto, bar u necemu da budemo pioniri. Ko, ako ne Uzicani

... joga-letaca ...

Ekspozitura u Crnoj Gori se zvala "Stranka Prirodnog Zakona". Osnovana je u Kotoru, a polovina njenih odbornika su mi odlicni drugovi. Stranka je za predsjenika imala Mila Letaca, poznatog kotorskog prodavca knjiga i covjeka koji je iskreno vjerovao u ideju, i stotinak pridruzenih clanova kojima je to bila prejaka provala. Zamalo sam postao odbornik ove stranke, ali su mi moji, u tim danima, uslovili bavljenje politikom parama koje su mi davali, cime je prekinuta jedna potencijalno uspjesna politicka karijera. I dan danas imam snimljene kasete sa njihovim gostovanjem na lokalnom radiju, kao i jedan TV intervju na VHS kaseti. To je bilo... genijalno, u najmanju ruku. Milo Letac je, inace, jako fin i prijatan covjek. Njegov zamjenik je bio legendarni Dusko, koji je sa sobom nosio kesu od bombona koju bi punio cvjetovima od tratincica, i lagano ih brstio u studiju (recimo, jeo ih je pred Milom Djukanovicem u jednom TV duelu). Dusko je bio diplomirani rasljar. Njegove ideje su bile da se otvori vodopad iznad kotorskog starog grada, ali posto bi to poplavilo grad, on bi trebao da se izmjesti 'ciglu po ciglu' u Risan. Dalje, na Cetinju ima mnogo ubistava, ali to nije zbog lipa (?), nego zbog podzemnih pecina. Treba probusiti tlo do tih podzemnih pecina, kako bi kuzni vazduh izasao gore, ali tu dolazi do estetskog problema jer bi grad izgledao kao minsko polje, sto bi se rijesilo postavljanjem hidraulicnih liftova koji bi ljude vozili do 'sredista zemlje', te bi time Cetinje istovremeno rijesilo i problem ubistava, a i turizam bi procvjetao. Mobilni telefoni opasno zrace i ne smiju da se nose, te je on preporucivao da se uzme jedan stap i da se na njegovom kraju veze mobilni telefon, te da se tako nosi preko ramena. Na pitanje slusaoca 'kolika treba da bude duzina stapa', Dusan savrseno razlozno odgovara 'zavisi od tipa mobilnog telefona'. Sami letaci izazivaju mir - ekonomski sistem je zamisljen kao dirincenje kako bi se platili Maharisi letaci iz Indije, koji bi slali pozitivnu energiju. Sistem ima logike - letaci bi bili fiksirani u vecim gradovima (kao da Crna Gora ima vece gradove), i odasiljali bi srecu, cime se dirincenje ne bi osjecalo. U sve to se uplela kvantna mehanika, teorija haosa i efekat leptira (ne izmisljam). U stvari, sve ovo je imalo neko kvazinaucno objasnjenje, a propagandni materijal ove stranke je rame uz rame imao recenice "Ne cini Zlo" i formulu "E=mc^2" koja je, sa ovim prvim iskazom, bila povezana strelicom.

Sa druge strane, stranka je imala podrsku onog dijela stanovnistva koje je nemogucnost politicke alternative tog doba (ekstremni montenegrinci/ekstremni megasrbi), prepoznavala u apsurdu. To je bilo, vjerovatno, neposteno prema iskrenom Milu Letacu i Dusku, koji su u tome bili 100%, ali potencijal koji je situacija pruzala je bio neosporan. Neprocjenjivo je bilo kada, na okruglim stolovima, prvo pricaju crnogorski politicari o problemu Kosovu, ratu u Bosni i Hrvatskoj, a onda, pored njih, dodje red na jednog Duska, koji zvace tratincicu i sa podjednakom ozbiljnoscu prica o kvantnim uticajima kosmickih talasa na letace i ostalo. Dusko im je bio ravan, u studiju, i njegove gluposti bi bar na par sekundi ogolile njihove. Tu nije bilo novca - crnogorski PTT i EPS ekvivalent nije vidio interesa u ovoj stranci. Pokusali su da ih ukinu povecanjem cenzusa, ali stranka je lako kupila potpise za kandidaturu - dovoljno je bilo da Milo Letac u subotu ujutru iznese svesku ispred rive, i ko god bi isao u prodavnicu, dao bi mu potpis. Najveci uspjeh stranka dozivljava na izborima koje SNP bojkotuje - na predsjednickim izborima, dobijaju trece mjesto, u konkurenciji od, cini mi se, 8 kandidata (mozda i 12, ne sjecam se). Kasnije se cenzus opet dize, sto dovodi do kraja stranke letaca u Crnoj Gori, koji vise nisu mogli da sakupe dovoljno potpisa. But, I have a dream...

P.S.

svemirska bica svim citaocima Treceg oka zele srecnu novu godinu!

[Ghoul]

blejde raneru, imaš moju podršku da potražiš te stare nostrodamuse i koješta slično, i da podeliš sa nama bisere iz njih!

ja sam nedavno tražio ovde na forumu da li neko ima snimljene emisije milje vujanović sa 3. kanala, ali niko se nije javio.
poziv i dalje stoji, želim to.

okrepile su me sledeće bibliografske jedinice u ovom textu, koje ću čim prije potražiti:

Elena Popovic, Vladimir Badovinac: »Treci kanal RTS – astrologija u službi mržnje«, u: Govor mržnje, Centar za antiratnu akciju, Beograd 1994.

i

Lazar Žolt »Praznoverje i društvene promene«, Gledišta, 3–4, 1996

[Melkor]

Stalnim izlaganjem ovakvim sadrzajima kod ljudi se razvija posebna forma pseudoracionalnosti

Izdavačka kuća JRJ, u novopokrenutoj ediciji "Tinejdžer" objavila je jedanaest naslova za mlade, među kojima su se našle i knjige vrsnog naučnika Stivena Duna, javlja dnevna novina Glas javnosti, a prenosi Art Anima. "Tajanstvene sile i neobične moći", "Bliski susreti misterioznih stvorenja", "Duhovi su među nama" naslovi su koji razotkrivaju najraznoraznije neobičnosti i pojave u svetu koji nas okružuje.  

Dun je pitanjima "onostranog" počeo da se bavi posle niza neobjašnjivih događaja koji su zadesili njegove prijatelje. Obratio se profesoru Džonu Miltonu koji mu je na njegovo iznenađenje objasnio da, iako je fizičar, čvrsto veruje da materijalna nauka nije u stanju da objasni sve fenomene koje evidentira.

"Telepatiju, na primer, niko nije objasnio, ali niko ne može da je porekne. Ona postoji! Svi to znaju i u stanju su da navedu primere iz svog života", piše Stiven Dun, koji je prisustvujući ozbiljnim naučnim eksperimentima u svetskim institutima, uvek sebi postavljao pitanje o postojanju granica ljudskog uma.

U Dunovim knjigama, čitaoci će se susresti sa pripovestima o pterosaurusu iznad Teksasa, vodenom čudovištu u Safoku, "ledenom čoveku", otmicama od strane vanzemaljaca, duhovima, "zaljubljenim demonima", regresiji inkarnaciji i mnogo čemu još.

[Tex Murphy]

Đavo me odnio, Blejde Raneru, pa ja se 'ladno sjećam te Partije prirodnog zakona!  

[Ghoul]

Đavo me odnio, Blejde Raneru, pa ja se 'ladno sjećam te Partije prirodnog zakona!  

a sjećaš li se de ti je članska karta?

[Alex]

Jogi letači i Partija prirodnog zakona su u Srbiji bile dve zasebne stranke, ako se ne varam.

Miloševićev režim bio je izrazito demokratski, pa su na stranačkim okruglim stolovima na tv sve partije imale jednako vreme izlaganja programa, tako da smo podjednako dugo slušali predstavnike DS ili SPO, kao i onu ženu iz PPZakona koja priča o projektima poput leteće WC šolje ili čoveka iz Jogija koji priča o levitaciji i sl.

[DušMan]

@Ghoul

Nemam ništa Miljino (osim par bisera koje sam čuo, kad mi je kao detetu gledala u dlan), ali sam čuo za te emisije. Navodno, stoje ispred mape sveta i kaže: "Sve zemlje zelene (recimo) boje su SRPSKE!", a ono maltene cela mapa zelena.

Imam, doduše, nešto sličnog ranga. Snimak emisije "Extrovertno" iz 1996. koja se emitovala na kultnom NS+. Gosti su Kleopatra, Balkanska proročica, krunisana kraljica među prorocima i Vesna Versaći, Vojvođanska proročica. Neprocenjiv materijal koji sam skinuo sa ovde toliko spominjanog EUCa. U rangu je sa Miljinim emsijama. Kleopatar samo lupa gluposti (zaista neverovatna količina gluposti!), pa ga voditelji na pola emisije ispreskakaju sa pitanjima o promeni pola, što ovaj odlučno negira, ali zato otvoreno vređa novinare i sve ostale smrtnike (pošto ona "nije običan smrtnik"). Ma ne može se prepričati. MORA SE VIDETI i do kraja života smejati!

[Ghoul]

Nemam ništa Miljino ...
Imam, doduše, nešto sličnog ranga. Snimak emisije "Extrovertno" iz 1996. koja se emitovala na kultnom NS+

lepo je to, i ako bude prilike, pogledao bih; ali treba mi BAŠ milja, jer je išla na 3. kanalu, koji se video u celoj srbiji, koji je bio DRŽAVNI kanal, i koji je svojim otrovom trovao celu srbiju...

[Son of Man]

Jbte kad se setim te Milje, znam da je tvrdila kako su nadjeni neki prastari napisi i crtezi od pre par soma godina gde se lepo vidi, ali LEPO da je taj narod nosio nesto MNOGO slicno nasim shajkachama, mislim da joj je to bila jedan od najjachih izvala shto se tiche te priche "Srbi - narod najstariji", bilo je jos toga al sad ne mogu da se setim...seticu se...ja sam to redovno pratio jer nisam mogo da verujem da se to daje regularno i da jedna osoba za koju sam ja do tada kapiro da je OK (gledo sam je u nekim decijim emisijama) da zapravo nije normalna i da ono, 101% veruje u to shto pricha...
da, secam se i onih njenih otvorenih tvrdnji kako ona bira sama kad ce dete da joj se rodi, tj. kad ce da bude zacheto da bi se rodilo tachno taj i taj dan kad su svi ti astroloshki elementi na pravim pozicijama i slichno..

[Meho Krljic]

Blade Runneru, predivan osvrt na jedno vreme kojeg ćemo se uvek sećati sa mnogo simpatija. Ja se sećam još negde osamdesetih kada je u Sava Centru bila demonstracija 'jogi letenja' or something (mada mislim da su tada to švercovali pod firmom transcedentalne meditacije), baš sam u Galaksiji čitao izveštaj u kome je početna pozicija bila naravno skepticizam, ali kada su 'letači' uspeli samo da pomalo odskakuju sa podloge u svojim lotus položajima, skepticizam je prešao u ismevanje.

Inače, kad se već priča o Milji (čije su emisije zaista bile... nenormalne), ne treba zaboraviti ni velikog Mikija Vujovića koji je pred kraj devedesetih na svojoj televiziji imao sve bizarnije sadržaje. Naravno da Jovan Deretić i rahmetli Dragoš K. nisu u nivou Milje Vujanović-Regulus jer se naprosto nisu bavili okultnim i ezoteričnim kao ona, ali s druge strane, njihovo fanatično mitotvorsto, kod Jovana sa pozicije istoričara, kod Dragoša sa pozicije, hm, mislioca je bilo sasvim na političkoj i intelektualnoj liniji sps-spc-ovskog deliričnog sna. Teško jepoverovati da je od tog vremena pročlo svega 8-9 godina, čini mi se kao da je to bilo u prošlom životu...

[Boban]

Deda Miloje nije realna ličnost, već izmišljotina novinara Ekspresa.
Ne znam da li je pomenuto negde gore.
Milja Vujanović, koju sam upoznao i pričao s njom, je zaista verovala u sve što je pričala, to je najveći problem; pokoj njenoj duši, ali bila je nekadašnja lepotica bez mozga i u očajnoj potrebi da svom životu da smisao, jednostavno je izgubila razum.
Dešavaju se takve stvari.

[zakk]

Jbte kad se setim te Milje, znam da je tvrdila kako su nadjeni neki prastari napisi i crtezi od pre par soma godina gde se lepo vidi, ali LEPO da je taj narod nosio nesto MNOGO slicno nasim shajkachama, mislim da joj je to bila jedan od najjachih izvala shto se tiche te priche "Srbi - narod najstariji"

mitske šajkače su u stvari višak austrijske vojske koji je završio kod nas.

tačno ili patka?

[BladeRunner]

Boban

Deda Miloje nije realna ličnost, već izmišljotina novinara Ekspresa.

Naravno, mada novinar (Pavle Matić), to nikada nije htio da prizna. Čak je bila i afera o Deda Miloju koji je gostovao na Radio Čačku, pa Pavle demantovao na gotovo čitavoj strani Politike Ekspres. Šta se danas dešava sa tim čovjekom, zna li neko?

Meho Krljić

Teško je poverovati da je od tog vremena pročlo svega 8-9 godina, čini mi se kao da je to bilo u prošlom životu...

Centar mete!

[Ghoul]

Naravno, mada novinar (Pavle Matić), to nikada nije htio da prizna. Čak je bila i afera o Deda Miloju koji je gostovao na Radio Čačku, pa Pavle demantovao na gotovo čitavoj strani Politike Ekspres. Šta se danas dešava sa tim čovjekom, zna li neko?

problem je što ovde niko nikada nije odgovarao za svoje reči, obećanja, predviđanja, prognoze, angažman bilo koje vrste: svako je uvek i svuda mogao da piše i priča štagod mu ćune, i da niko posle ne kaže: ej, čekaj bre malo, šta bi s onim što si juče pričo?


ljudi bre zaboravljaju šta su im i političari juče obećavali, a kamo li deda miloje!

[Ghoul]

ODLICAN TEXT:

Секте и други демони

Сам нечастиви је ушао у ошишану главу Дарка Миличића, па се центар Србије у рекету понашао као девојчица из ,,Предсказања", нарасла на два и по метра. Марка Јарића су опселе ђаволице прерушене у манекенке с Дорћола, тако да је, уместо да дода лопту у последњем нападу против Израелаца, размишљао с којом да изађе увече у град. И опседнути Гуровић се бранио од урока с три прста, али, како је шутирао, не би погодио тројку до следећег сабора на Равној гори. А Мока? Подразумева се да је одавно сатаниста, канибалске провинијенције, још из славних дана, када је за вечеру јео пуковника Гомељског. Можда је заиста најлакше тако: да 12 жигосаних кошаркашке репрезентације консензусом прогласимо за секташе, у пакету са Стручним саветом, и кренемо даље, немоћни да се боримо против више силе, ловаца на људске душе и осталих плаћеника.

Судије да не помињем. Мора да су Јеховини сведоци у савезу са сајентолозима, који раде за ЦИА, Албанце, дуванску мафију. И, наравно, Чеду.

Склоност да свему што нам се лоше догоди, приписујемо оностраним, мрачним силама које владају у том мистичном поретку, ипак се није поновила у разјашњењу катастрофе кошаркаша на Евробаскету, али, реч секта као да поново постаје доминантно, омиљено објашњење за све несреће које нам се стровале на главу. Нарочито онда када субјективне снаге имају проблем да се суоче са сопственом одговорношћу. Поскупљују хлеб и уље? Хм, чист окултизам пекара. Криза у влади? Хм, влашке вуду-бабе кују заверу, прерушавају се у конобарице и на седницама кабинета, Коштуници и Ђелићу трују киселу воду, а онда Вељину слику боду Кострешовом хемијском. Удри онда по сектама, па на пиће. Ако нису ђаволци, онда мора да воле дечаке, што му дође на исто.

Када уместо озбиљне стручне јавности и благовремене реакције државних органа, после ужасних злочина у Јабуковцу и Новим Бановцима, на сцену изађу егзорцисти и у пакту с таблоидима, покрену лавину теорија о испијању крви, канибализму, тајним процесијама и ритуалним убиствима, па се онда разгоре легенде о мистериозним нестанцима људи, које командоси Харе Кришне ваљда преносе у Индију, да од њих праве миришљави сапун или их износе на међународну црну берзу људским органима, поставља се питање: да ли су верске секте државни непријатељи број један за друштво или представљају дежурне кривце за Србе, који још увек више воле да чују да им је за све крив глобализовани сатана – још ако је из Натоа, тим боље – него момак из комшилука, који је, једноставно, пукао.

Секте су, међутим, догматско црквено, а не државно питање. Са социолошког, политиколошког, демократског становишта и према доктринама верског плурализма, које проповедају Брисел и Вашингтон, секте не постоје. То су грађани који су се ујединили и организовали на верској основи.

Традиционалне, историјске цркве их не признају и у друштвима у којима је утицај доминантне цркве значајан, на шта иначе упозорава овдашња либерална јавност, непрекидно звони аларм да у тим јеретичким учењима има нешто опако, завереничко, болесно и обавезно, антисрпско. Као некада Ватикан и Коминтерна.

Сатанистичка убиства шест војника у касарни у Врању, 1993. године, убиство старице Косаре Башевић, када су је у ритуалном убиству њена унука и најбоља другарица масакрирале са 133 убода ножем, неки су од злочина, који упућују на закључак да је са Запада, осим демократије, кеш кредита и селектора Клементеа, заиста увезен и ђавољи ноу-хау. То, међутим, никако не значи да секуларна држава треба да забрањује сва верска удружења грађана или пујда званичне истериваче духова да их каче на зид срама и плаше њима малу децу. Држава, иначе, јемчи грађанима Србије слободу веровања и јавног исповедање вере, али, наравно, не и слободу психоманипулације, призивања духова и спиритуалистичких сеанси. Такве езотеричне активности подразумевају углавном следеће работе: нађе се наивко склон црним мислима, преваранти га убеде да извесни гуру из краја има божје акредитиве, па би било добро да та жртва прода стан или му преда сву уштеђевину. Јер, сине наш, и небеска деца имају фиксне трошкове. Имовина се истопи, гуру нестане, како и приличи божјем наследнику, а наивка – или нађу обешеног, или се опорави, па даје интервјуе, с насловом: ,,"Како сам побегао из канџи секте".  

Процењује се да у Србији постоји два одсто нововераца, док 98 одсто становника припадају традиционалним црквама. Другим речима, и адвентисти и баптисти и разне еванђеоске цркве у Србији – регистровано их је око 200 – са становишта традиционалних конфесија, представљају класичне секташе. Али, религиозни плурализам подразумева конкурентску борбу различитих цркава, у небеском маркетингу за придобијање људских душа. Српска православна црква је, као носилац државотворне и духовне свести нашег народа, најодговорнија за мобилисање свог стада под сводовима Светог Саве и некако се чини да, заузета великим државним пословима, од одбране Косова, до очувања целовитости суверенитета и територијалног интегритета епархије милешевске – чак и рок критиком – кад се Мик Џегер оптужује да је демонов посинак – запоставља најобичније, ситне, ововременске проблеме транзиционих мученика и губитника.

Треба ли онда неке од тих неверника прогласити за следбенике сотоне и потенцијалне масовне убице, ако мисле да ће пронаћи утеху растурајући стрипове Јеховиних сведока и звонећи вам на врата као да траже склониште уочи судњег дана? Треба ли и оне који навуку црна одела и постану мормони, верујући да се брачни живот наставља и када кажете до виђења овом поквареном свету – што им је, верујем, сасвим довољна казна за одбацивање тамјана – осудити као стране плаћенике? Зато моја СПЦ нема алтернативу: бар ми даје другу шансу, у животу после живота.
Александар Апостоловски
[објављено: 09.09.2007.]
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=40351

kao i uvek, sasvim prica za sebe su IMBECILNI komentari citalaca cije retardirane mozgove nikakva ironija niti sarkazam ne mogu da pomiluju, vec jadni bukvalno 'shvatise' svaku poshalicu iz texta.
ko je dokon, nek pogleda i te komentare.
to je sve glasacko telo, odrasli ljudi koji misle svojom glavom.

[Ghoul]

ali na istom mestu mnogo vise zabave nudi mnogo tipicniji imbecilni text:

Ђаво међу нама
Његово злотворство и у Србији има паклене следбенике  
 
Бодлер је тврдио да је ,,највећа лукавост ђавола у томе што нас је убедио да не постоји"

МИТОВИ: САТАНА

Његово злотворство ђаво – сатана, господар пакла, принц таме, антихрист и Луцифер – и у Србији има паклене следбенике. Недавни сатанистички злочин у Новим Бановцима упалио је јак аларм.

Зоран Луковић, главни инспектор МУП-а, ових дана је упозорио у медијима да у Србији делује 150.000 секташа, међу којима има највише припадника различитих сатанистичких секти: Црна ружа, Црна рука, Санатан, Сатанини синови, Братство крви... Сатанини следбеници су најзаступљенији у Београду, Новом Саду, Суботици, Ваљеву и Трстенику, тврди овај стручњак за секте.

Четири врсте сатанизма

Према речима експерата, данас постоје ,,четири врсте сатанизма": рационалистички (где је сатана симбол антихришћанског света), окултни (,,црне мисе", када бога замењује ђаво), луциферизам (у митове и ритуале уводи се сатана као неопходност) и дивљи сатанизам (заснива се на дрогама и има садистички карактер који може да прерасте у монструозни злочин, као што је случај у Новим Бановцима).  

(ne znam kako vama, ali meni ova podela uopste ne zvuci ni smisleno ni expertski: iskreno, prvi put cujem za nju i ne bi cudilo da je sam autor texta ujedno i autor ove ingeniozne 'podele'!)

Сатанистичке секте и индивидуалци поремећеног ума увек су се скупљали на најмрачнијим местима и на забаченим гробљима где су призивали ђавола. (a ima i nekih u centru grada?)

Господар пакла најчешћи је назив сатане, а слика пакла и данас изгледа онако како су га замислили грчко-римски песници класичног доба (poznati po rvanju u grcko-rimskom stilu). Касније су га детаљније описали Данте Алигијери у ,,Божанственој комедији" и енглески песник седамнаестог века Џон Милтон у ,,Изгубљеном времену". (e, moj bato, ti si u shkoli ocito GUBIO vreme!

Али, свака култура стварала је своју слику сатаниног царства. Тако, на пример, јапанска будистичка традиција описује пакао као баруштину крви у којој се вечно даве грешници. На Исланду пакао је замишљен као ледени пејзаж по коме лутају изгубљене душе, без наде, док га ислам описује као земљу ватре и змије којом влада Иблис (арапско име за ђавола).

Ни хришћанска црква не сумња у његово постојање. (opa! ne sumnjaju, dakle?!) Више од две хиљаде година она се крваво обрачунава с њим.
ne zna se ko tu vise krvi propljuvao: dal djavo, dal popovi, dal siroti optuzenici koje mucise i busise i bodose dok ne priznadose da su 'saradjivali s djavolom' te zavrsise na lomaci!

,,Ђаво постоји не само као симбол зла већ и као физичка присутност", говорио је папа Павле Шести (Павле Шести: THE NEW BLOOD), а Јован Павле Други (Јован Павле Други: THE RETURN OF JEAN-PAUL) често се позивао на ту тврдњу.

Да би се човек одбранио од Белзебуба, годинама понављају демонолози, неопходно је да се знају његове намере, навике, трикови и слабости. У књизи ,,Ђаволова биографија", коју је сачинио шпански песник, романсијер и истраживач окултног Алберто Кусте, каже се да ,,Белзебуб управо значи Господар мува". (wow! fala ti senjor kusto sto si nam otkrio pradavno znacenje tog imena! nismo znali!) Кусте објашњава да се Белзебуб налази на другом месту паклене хијерархије, одмах иза сатане. Као Господар мува (под именом Акор) вековима је слављен у разним култовима широм света. (nikad cuo. zasto bi se belzebub, sa tako lepim imenom, odjednom prekstavao cim predje granicu?)

Белзебуб, принц демона, толико је важан за ову врсту празноверице да га често бркају са његовим краљем сатаном, чије име има хебрејски корен и значи ,,противник".  Око Белзебуба врте се и други неспоразуми: принц таме често се назива Луцифером, док се ово име погрешно приписује сатани још од трећег века после Христа.

У средњем веку сатану су често мешали са антихристом, који ће се према евангелисти Јовану појавити убрзо после другог Христовог доласка на свет да омета Сина божјег у његовим акцијама. (CHRIST: THE LAST ACTION HERO! THE SECOND COMING - WITH A VENHGEANCE!)

А карактеристике по којима се може препознати ђаво мењају се од мита до мита. Већина верује да господар пакла има рогове, кожу тврду као камен и невероватну снагу.

Према ,,Талмуду", ђаво има одлику која га брзо одаје: веома је нестрпљив и ,,шест пута више од човека жури да оствари своју замисао".

Егзорцисти су највећи ђаволови непријатељи јер они знају да препознају знаке његовог присуства и да га сломе. Реч ,,егзорцизам" је грчког порекла и означава ,,суђење". Егзорцизам се примењује кад неки принцип зла (Луцифер или неки други) уђе у душу или тело човека или животиње (бесног пса, рецимо). (ili coveka obolelog od shizofrenije ili epilepsije...)

Пакт са ђаволом, свакако најпознатији у уметности, јесте онај који је потписао доктор Фауст. У литератури су га обрадили Марло(uuuu!), Гете и Ман, а у музици Вагнер. Мало кад се помиње да се у основи ових дела налази ,,Прича о доктору Фаусту", мађионичару и призивачу духова, коју је 1587. у Немачкој написао и објавио Јохан Спис.

Пакт са ђаволом

Спис је у овом делу описао доживљаје једног алхемичара који је продао душу ђаволу у замену за вечну младост и чудесне моћи. Фауст је тако постао архетип човека који пактира са ђаволом, што је одувек фасцинирало уметнике. Овај мит живео је кроз историју у безброј варијанти.

,,Меа кулпа" (крив сам) одјекивало је у време инквизиције, када су људи живи спаљивани зато што су ,,продавали душу ђаволу".        

И данас, у ери компјутера, многи се плаше принца таме. Шта је, у ствари, мит о сатани и његовим слугама? То је чудесни галиматијас састављен од безброј митова којих има у свим религијама и културама и који колају хиљадама година, кажу антрополози.

Када се човек боље замисли, ђаво је нико и ништа, само измишљотина којом се човек супротставља природи и стварном животу, написао је шпански антрополог Алфонсо Марија ди Нола у студији која се једноставно зове ,,Ђаво".

,,Човек прихвата природу и историју као претеће и непријатељске елементе и због тога измишља зла бића која из њих проистичу", тврди Ди Нола.

Ипак то ,,ништа" и тај ,,нико" не престаје да опседа људе кроз читаву цивилизацију. Ту опседнутост можда је најбоље изразио француски песник Шарл Бодлер у својим ,,Литанијама Сатани". Бодлер је тврдио да је ,,највећа лукавост ђавола у томе што нас је убедио да не постоји".

И ја, ето признајем, не верујем у ђавола, али га се ипак страшно лашим.  
(i treba!    )                                                                  


Петар Мићковић
[објављено: 09.09.2007.]

[Meho Krljic]

Da, čito sam ovo u Nedelju kad je to bila tema dana u Politici. Apostolovski po običaju, vrcavo a da se ništa ne kaže. Ovaj drugi tekst sam naglas čitao Sunčici i zgražavao se nad glupostima... Kuku i lele...

[Alexdelarge]

I u NIN-u su se bavili satanizmom,neke dve curke su udarile na rock/havy metal muziku,a u takvim prilikama nezaobilazna tema je Stairway to heaven i Hotel California.Ne razumem kako neko moze tako neodgovorno da pise.Umesto da  iscitaju obilje literature na tu temu,pa da donesu nekakve zakljucke,one sa neta pokupile prvo na sta su naisle (kao da je na internetu sve sto pise istina)i objavile.

[Tex Murphy]

Pa osnovni kriterijum po kojem se vidi kad neko lupa napamet i / ili prepisuje su upravo te dvije pomenute pjesme.

[Meho Krljic]

Meni samo nije jasno odakle ljudima obraz da se obaraju na satanizam sa toliko moralne ostrašćenosti. Za razliku od hrišćanstva/ judaizma/ islama, satanizam nije poslužio da se pokrene ni jedan rat. Hitlerova ekipa se jeste tu i tamo petljala sa okultizmom i nordijskom religijom ali ih je s druge strane Vatikan poprilično podržavao, makar indirektno... Tako da, wtf??? Šta je dođavola kome satanizam skrivio???

[mac]

A možda ratovi i nisu vrhunsko zlo civilizacije?

[Meho Krljic]

Možda, ali u moralnom sistemu koji se ovde koristi reklo bi se da jesu.

[mac]

Pa ne znam... Jeste da mnogi stradaju, naročito civili, ali što se same civilizacije tiče, ratovi nisu ni dobri ni loši, nego neizbežni. Kao poplava, ili vulkanska erupcija. Ako kažeš da je rat zlo onda dolaziš do zaključka da je i civilizacija zlo.

[Meho Krljic]

Pa zar nije?

Ali, seriously, satanizmu se prebacuje to da nevini ljudi bivaju zavedeni, ekonomski iskorišćavani, poniženi, zlostavljani i ubijeni. Koristeći iste kriterijume, rat je loš.

[mac]

S te strane si u pravu. Kad se tako posmatra nema razlike između rukovođenja ratom i sektom. I treba se protiv oba boriti. Jedina je razlika što možeš zakonski da regulišeš sekte, a rat ne možeš.

[Alexdelarge]

S te strane si u pravu. Kad se tako posmatra nema razlike između rukovođenja ratom i sektom. I treba se protiv oba boriti. Jedina je razlika što možeš zakonski da regulišeš sekte, a rat ne možeš.

Kako bre  ratovi ne mogu zakonski da se regulisu?Znas li ti koliko postoji multilateralnih ugovora i konvencija na tu temu?Kad ih prekrsis sude ti u Hagu.

[Rile]

S te strane si u pravu. Kad se tako posmatra nema razlike između rukovođenja ratom i sektom. I treba se protiv oba boriti. Jedina je razlika što možeš zakonski da regulišeš sekte, a rat ne možeš.

Kako bre  ratovi ne mogu zakonski da se regulisu?Znas li ti koliko postoji multilateralnih ugovora i konvencija na tu temu?Kad ih prekrsis sude ti u Hagu.

E baš bih voleo da vidim kako se to stvarno primenjuje. Da je ovo nekim slučajem tačno koliko bi Amerikanaca , Britanaca i ostalih zločinaca bilo tamo? Ja do sada ne videh ni jednog (niti ću)!

[Meho Krljic]

Ničim izazvano i svakako neočekivano, Politika je juče objavila i sledeći tekst profesora Ljubiše Rajića koji ne samo što razumno i razložno govori o fenomenu satanizacije satanizma (da ga tako nazovem u naletu inspirisane gluposti) već i u vrlo oštrim terminima priča o crkvi, a opet nije u pitanju klasičan LDP-ovski, politički obojen diskurs. Jebote, ta sloboda štampe ponekad čoveka prijatno iznenadi:

Izvrnuti svet
Silina zanimanja za neprirodno silno pleni publiku (i diže tiraže)  
 
Krajem osamdesetih godina u SAD je izbila tzv. SRA panika (Satanic Ritual Abuse, satanska ritualna zloupotreba). Tokom tog talasa masovne histerije iznete su tvrdnje da satanisti zloupotrebljavaju decu po vrtićima, ispiraju mozak svojim članovima, oplođuju mlade devojke da bi kasnije žrtvovali njihovu decu itd. Panika se proširila na Veliku Britaniju i još neke evropske zemlje, a nešto kasnije, s početkom jugoslovenskog rata, slične stvari su počele da se pričaju i kod nas. Priče sličnog sadržaja vrte se i danas, sa svakim čudnim ubistvom intenzivno, kada takvih ubistava nema, tek toliko da se ne zaborave.

Prošle godine je objavljena, uprkos izvesnim manjkavostima, izvrsna knjiga ,,Otelotvorenje zla" profesora istorije religije Dejvida Frakfurtera (David Frankfurter: ,,Evil incarnate : rumors of demonic conspiracy and ritual abuse in history"). Autor u njoj uporedno analizira predstave o zaverama ljudi koji su se predali Satani i koji čine užasne ritualne zločine. Njegovu građu čine obimni primeri takvih zavereničkih panika u SAD, pre svega pomenuti talas SRA, zatim u staroj Evropi, pre svega sa njenim predstavama o zlim Jevrejima, vešticama, vešcima i njihovim saborima, te Africi, gde ih u evropskoj tradiciji proizvode hrišćanske zajednice, ali ih vezuju za Afrikance.

Reč je o pojavama masovne histerije koje, po ovom autoru, ovde veoma pojednostavljeno, sadrže četiri elementa: samozvani ili izvikani stručnjaci za prepoznavanje zavera i zla, rituali pripisani satanskim grupama, izvrnut svet koji oni stvaraju i skup iskaza kojima se iskazuju njihovi činovi ili tako što iz njih govori Satana ili tako što oni govore u njegovo ime.

Ako Frankfurterovim razmatranjima dodamo i masovne moralne panike (v. npr. Kenneth Thompson: ,,Moral Panic" iz 1998), koje se, posebno u savremenom dobu, javljaju praktično istovremeno sa satanskim panikama, vredi pogledati kako to izgleda kod nas.

Teorije o zaverama su staro evropsko nasleđe, danas najintenzivnije gajene u SAD, a kod nas su postale veoma popularne teorije o političkim zaverama, počev od devedesetih godina (v. npr. Jovan Bajford: Teorija zavere). Njihov glavni proizvođač su, kao i u svetu, delovi desničarske političke elite, kojoj služi za zbunjivanje naroda, mediji, kojima služi prvenstveno za podizanje tiraža, i sveštenici SPC, koji, pre svega zbog uklanjanja potencijalne konkurencije oko vernika, sistematski povezuju politički i satanistički aspekt zavera i po pravilu ih pripisuju sektama, uz prećutnu ili javnu podršku pomenutog dela političke elite. Sa sve tri strane se ipak kao pravi stručnjaci za sekte, pa time, po njima, i satanizam, pozivaju na Zorana D. Lukovića, koji svojim delom ,,Verske sekte i pravoslavlje : priručnik za samoodbranu od sekti" spaja policijski (prvo izdanje knjige MUP) i pravoslavni (četvrto izdanje SPC) pristup sektama, oba podjednako neuka. Priča o satanizmu time kod nas dobija jasne političke okvire.

Element ritualnih činova koji se kose sa uobičajenim shvatanjem morala (jedu decu, piju krv, piju neprirodna pića, plešu skaredne plesove, imaju snošaj sa đavolima ...) u velikoj je meri nasleđe iz priručnika za borbu protiv veštica ,,Malleus Maleficarum" (Čekić protiv veštica) iz 1487, a iako se kod nas ne govori neposredno o vešticama, atmosfera koja se stvara ima osnovne elemente progona veštica (v. npr. Ankarloo, Clark, Monter: ,,The Athlone History of Witchcraft and Magic in Europe"), pre svega stalnim pozivanjem da se sektama bavi policija. Međutim, u medijima, posebno u reportažama nakon čudnih ubistava, primećuju se u mišljenjima tzv. običnih ljudi elementi nasleđeni iz narodne usmene tradicije, koja je kod nas bila jača u katoličkim krajevima, ali uticala i van njih (o njoj v. npr. Maja Bošković-Stulli: ,,Predaje o vješticama i njihovi progoni u Hrvatskoj").

Ceo taj crkveno-narodski konglomerat služi kao neka vrsta narodne pornografije za zgražanje i uveseljavanje, jer tvori jedan izvrnut svet u kome ne važe uobičajena pravila, ali koji silinom zanimanja za neprirodno, silno pleni publiku (i diže tiraže). Kod nas mu je dodat jak element moralne panike u vidu omladine koja pleše neke čudne plesove, nepristojno se nosi, govori iskvarenim jezikom s mnogo engleskih reči: Diskoteke, pank, mini suknje... Najkraće rečeno, iskvarena je i ne poštuje starije, tradiciju i crkvu. Time se taj izvrnuti svet javlja kao naopak svet, a on je jednak Zapadu, trajnoj negativnoj opsesiji naše narodnjačke sredine, koja u njemu kao predstavniku drugih vidi otelotvorenje zla (v. npr. Dušan N. Petrović: ,,Kanibal u srpskoj kući : satanističke sekte i njihovo delovanje u srpskom narodu", Nedeljko Pajić: ,,Sekte - oružje novog svetskog poretka" i Vajo Jović: ,,Verske sekte i pravoslavlje : priručnik za samoodbranu od sekti"

Konačno, ne samo sekte već i svi koji se ne uklapaju u srednjovekovnu sliku dobrog društva naše narodnjačko-crkveno-policijske elite, posluju kao glasnogovornici Satane (npr. Mik Džeger) ili poprimaju njegov izgled (pankeri i hevimetalci).

Za razliku od antičkih i srednjovekovnih geografa, koji su uglavnom svi znali da je Zemlja okrugla, mnogi naši narodnjaci, sveštenici, novinari i policajci su, bar kada je reč o sektama, ubeđeni da je ona ravna ploča koju na svojim leđima nose četiri kornjače. Zato je za njih sasvim svejedno da li kod nas uopšte postoje satanističke sekte i da li satanističke sekte uopšte bilo gde čine ono što im se pripisuje; one postoje malo u njihovoj svesti, malo u njihovim grupnim interesima, a ponekad i u sasvim ličnim kao kada Vuk Bojović opravdava krajnji nemar u vidu nepostojanja zaštitne ograde u Zoološkom vrtu objašnjenjem da se tu okupljaju satanisti, narkomani i posetioci Beer Festa. Najkraće rečeno, Zapad. Samo mi nije jasno zašto nije pomenuo ,,žute" i Čedu, pa da sve bude kompletno.

profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu
Ljubiša Rajić
[objavljeno: 15.09.2007.]  

A evo i za ZStefa i Zdravka Tolimira (ako ipak laže da ne zna da koristi kompjuter), i ćirilična verzija:

Изврнути свет
Силина занимања за неприродно силно плени публику (и диже тираже)  

Крајем осамдесетих година у САД је избила тзв. SRA паника (Satanic Ritual Abuse, сатанска ритуална злоупотреба). Током тог таласа масовне хистерије изнете су тврдње да сатанисти злоупотребљавају децу по вртићима, испирају мозак својим члановима, оплођују младе девојке да би касније жртвовали њихову децу итд. Паника се проширила на Велику Британију и још неке европске земље, а нешто касније, с почетком југословенског рата, сличне ствари су почеле да се причају и код нас. Приче сличног садржаја врте се и данас, са сваким чудним убиством интензивно, када таквих убистава нема, тек толико да се не забораве.

Прошле године је објављена, упркос извесним мањкавостима, изврсна књига ,,Отелотворење зла" професора историје религије Дејвида Фракфуртера (David Frankfurter: ,,Evil incarnate : rumors of demonic conspiracy and ritual abuse in history"). Аутор у њој упоредно анализира представе о заверама људи који су се предали Сатани и који чине ужасне ритуалне злочине. Његову грађу чине обимни примери таквих завереничких паника у САД, пре свега поменути талас SRA, затим у старој Европи, пре свега са њеним представама о злим Јеврејима, вештицама, вешцима и њиховим саборима, те Африци, где их у европској традицији производе хришћанске заједнице, али их везују за Африканце.

Реч је о појавама масовне хистерије које, по овом аутору, овде веома поједностављено, садрже четири елемента: самозвани или извикани стручњаци за препознавање завера и зла, ритуали приписани сатанским групама, изврнут свет који они стварају и скуп исказа којима се исказују њихови чинови или тако што из њих говори Сатана или тако што они говоре у његово име.

Ако Франкфуртеровим разматрањима додамо и масовне моралне панике (в. нпр. Kenneth Thompson: ,,Moral Panic" из 1998), које се, посебно у савременом добу, јављају практично истовремено са сатанским паникама, вреди погледати како то изгледа код нас.

Теорије о заверама су старо европско наслеђе, данас најинтензивније гајене у САД, а код нас су постале веома популарне теорије о политичким заверама, почев од деведесетих година (в. нпр. Јован Бајфорд: Теорија завере). Њихов главни произвођач су, као и у свету, делови десничарске политичке елите, којој служи за збуњивање народа, медији, којима служи првенствено за подизање тиража, и свештеници СПЦ, који, пре свега због уклањања потенцијалне конкуренције око верника, систематски повезују политички и сатанистички аспект завера и по правилу их приписују сектама, уз прећутну или јавну подршку поменутог дела политичке елите. Са све три стране се ипак као прави стручњаци за секте, па тиме, по њима, и сатанизам, позивају на Зорана Д. Луковића, који својим делом ,,Верске секте и православље : приручник за самоодбрану од секти" спаја полицијски (прво издање књиге МУП) и православни (четврто издање СПЦ) приступ сектама, оба подједнако неука. Прича о сатанизму тиме код нас добија јасне политичке оквире.

Елемент ритуалних чинова који се косе са уобичајеним схватањем морала (једу децу, пију крв, пију неприродна пића, плешу скаредне плесове, имају сношај са ђаволима ...) у великој је мери наслеђе из приручника за борбу против вештица ,,Malleus Maleficarum" (Чекић против вештица) из 1487, а иако се код нас не говори непосредно о вештицама, атмосфера која се ствара има основне елементе прогона вештица (в. нпр. Ankarloo, Clark, Monter: ,,The Athlone History of Witchcraft and Magic in Europe"), пре свега сталним позивањем да се сектама бави полиција. Међутим, у медијима, посебно у репортажама након чудних убистава, примећују се у мишљењима тзв. обичних људи елементи наслеђени из народне усмене традиције, која је код нас била јача у католичким крајевима, али утицала и ван њих (о њој в. нпр. Маја Бошковић-Stulli: ,,Предаје о вјештицама и њихови прогони у Хрватској").

Цео тај црквено-народски конгломерат служи као нека врста народне порнографије за згражање и увесељавање, јер твори један изврнут свет у коме не важе уобичајена правила, али који силином занимања за неприродно, силно плени публику (и диже тираже). Код нас му је додат јак елемент моралне панике у виду омладине која плеше неке чудне плесове, непристојно се носи, говори исквареним језиком с много енглеских речи: Дискотеке, панк, мини сукње... Најкраће речено, искварена је и не поштује старије, традицију и цркву. Тиме се тај изврнути свет јавља као наопак свет, а он је једнак Западу, трајној негативној опсесији наше народњачке средине, која у њему као представнику других види отелотворење зла (в. нпр. Душан Н. Петровић: ,,Канибал у српској кући : сатанистичке секте и њихово деловање у српском народу", Недељко Пајић: ,,Секте - оружје новог светског поретка" и Вајо Јовић: ,,Верске секте и православље : приручник за самоодбрану од секти"

Коначно, не само секте већ и сви који се не уклапају у средњовековну слику доброг друштва наше народњачко-црквено-полицијске елите, послују као гласноговорници Сатане (нпр. Мик Џегер) или попримају његов изглед (панкери и хевиметалци).

За разлику од античких и средњовековних географа, који су углавном сви знали да је Земља округла, многи наши народњаци, свештеници, новинари и полицајци су, бар када је реч о сектама, убеђени да је она равна плоча коју на својим леђима носе четири корњаче. Зато је за њих сасвим свеједно да ли код нас уопште постоје сатанистичке секте и да ли сатанистичке секте уопште било где чине оно што им се приписује; оне постоје мало у њиховој свести, мало у њиховим групним интересима, а понекад и у сасвим личним као када Вук Бојовић оправдава крајњи немар у виду непостојања заштитне ограде у Зоолошком врту објашњењем да се ту окупљају сатанисти, наркомани и посетиоци Beer Festa. Најкраће речено, Запад. Само ми није јасно зашто није поменуо ,,жуте" и Чеду, па да све буде комплетно.

професор на Филолошком факултету у Београду
Љубиша Рајић
[објављено: 15.09.2007.]

[Ghoul]

govori o fenomenu satanizacije satanizma (da ga tako nazovem u naletu inspirisane gluposti)

ne, tvoj ego je zaboravio ono što je tvoj id mudro upamtio u nekom mom napisu, a najverovatije onomad kad sam pisao o romanu ZNAK SATANE, kada sam pomenuo da ću morati, one of these days, da napišem rad pod naslovom SATANIZACIJA SATANIZMA.
i to još planiram.

inače, odličan ovaj text gore, bullseye!!!

[Tex Murphy]

Iskreno, mislim da se ovde radi o blatantnoj satanizaciji satanizacije satanizma.

[Meho Krljic]

   

[---]

За секту је потребно двоје
После медицинског вештачења показало се да су тврдње о сатанистичкој припадности убице из Нових Бановаца Данијела Јакупека биле су преурањене  
 
Сама припадност секти није кривично дело


,,Суђења неће бити јер је реч о тешком душевном болеснику, опасном по околину, који мора бити лечен и чуван у медицинској установи", рекао је за ,,Политику" Небојша Старчевић, истражни судија Окружног суда у Сремској Митровици. Тиме је, барем за сада, стављена тачка на случај монструозног убице Данијела Јакупека, који је 27. августа у Новим Бановцима измасакрирао четворогодишњег Луку Опачића и његовог ујака Василија Трбовића.

Да ли је јавност задовољна оваквим исходом приче која је данима пунила новинске ступце? Судећи према бројним коментарима који пристижу на интернет-сајт нашег листа, није. Разумљиво, није лако прихватити да ће уместо на робију свирепи убица бити упућен на лечење. Још је теже помирити се са чињеницом да на суду никада неће бити доказане сумње према којима је Јакупек злочин починио вођен ,,ђавољом руком", јер је наводно припадао сатанистичкој секти.

Јакупеков бранилац по службеној дужности, адвокат из Старе Пазове Рудин Лагунџић каже за ,,Политику" да није изненађен налазом судских вештака КПД Болнице у Београду, према којем је његов клијент проглашен неурачунљивим и душевном болесним човеком.

– Ја сам од почетка тако и тврдио – каже Лагунџић. – Сада је јасно да нема никаквих доказа да је Јакупек починио злочин из секташких побуда и да су изјаве које су давали поједини експерти биле преурањене.

Јасна је Лагунџићева алузија на изјаве криминалистичког инспектора МУП-а Србије и афирмисаног експерта за секте Зорана Луковића, који је после злочина у Новим Бановцима прилично усталасао духове, тврдећи да су у Јакупековој кући истражитељи нашли гомилу секташког материјала и сатанистичку литературу са ,,упутствима" за ритуална жртвовања, као и да је у једној од просторија направљена и нека врста олтара за обављање сатанистичких обреда.

– Господин Луковић је изјаве давао пре него што је Јакупек уопште изведен пред истражног судију – објашњава адвокат Лагунџић. – Међутим, касније током истраге он је негирао да све то има везе са сектом и то је евидентирано у судским списима. Такође није доказана ни теза да је Јакупек био наркоман. Све су то биле, испоставило се, преурањене изјаве које су могле истрагу да одведу у погрешном правцу. Али то се није догодило. Када је реч о Јакупековој болести, према мојим информацијама, она се раније није испољавала, тако да у том смислу злочин и није могао да се предупреди.

Зоран Луковић јуче није био доступан за новинаре, а како су нас информисале његове колеге налазио се ван земље на службеном путу. У сваком случају, многи други познаваоци секти од почетка су објашњавали да није упутно пре времена окарактерисати злочин у Новим Бановцима као ,,ђавоље дело", објашњавајући између осталог да у сатанистичком ритуалу никада не учествује само један ,,следбеник". За секташки ритуал је потребно, макар, двоје.

Саветник у српском Министарству вера професор др Љубивоје Стојановић оценио је недавно да је у Србији постало уобичајено да се често, и без дубљег расуђивања, скоро сви догађаји са трагичним последицама приписују опасним сектама и да се то најчешће чини без образложења и озбиљнијег улажења у суштину.

Ваља поменути и то да је један од проблема када је реч о сектама и чињеница да припадање некој од ових организација, само по себи, није кажњиво. Због тога су на известан начин и полицији везане руке у случајевима када треба да предупреди неко зло. Тек када припадник секте почини неко кривично дело, он може да буде процесуиран. Дотле, он је само ,,обичан грађанин", чија су верска права и опредељења загарантована законом.


Милан Јанковић
[објављено: 23.11.2007.]

[crippled_avenger]

,,Суђења неће бити јер је реч о тешком душевном болеснику, опасном по околину, који мора бити лечен и чуван у медицинској установи", рекао је за ,,Политику" Небојша Старчевић, истражни судија Окружног суда у Сремској Митровици.

Da li je Nenad rođak Anta Starčevića?

[Gwydion]

Samo da vas upozorim, jedan od gostiju na forumu ovu temu upravo štampa. Zašto bi on to radio?

[sekta]

 Примам ново чланство. Старо сам расходовао. Нешто дјелова се још може наћи у подруму.        Услови: Старост од 16 до 21. Боја косе није важна( свакако све фарбамо у црно). Обим груди- ШТО ВЕЋИ!!! Пол - женцки. Свака не послушност се строго санкционише. Радујемо се новом чланству.

[Truman]

Čitajući ovu temu zaključujem da je ovaj forum prepun sektaša i sotonjara.

[Ghoul]

čuvaj se da se i ti ne prepoznaš u tome!