Potrebni saradnici za casopis ZNAK SAGITE

[Boban]

Kada se stvar prepusti stihiji, onda i rezultati nalikuju na posledice poplave.
Elem, vidim da su svi zainteresovani da pisu prikaze filmova i prikaze filmova i liste filmova i sve o filmovima. Na njihovu zalost, ZS nije casopis koji se bavi iskljucivo filmom, pa su potrebni zaduzenici za manje atraktivne poslove:

LITERATURA
- 1. Pracenje gde se sve fantastika objavljuje. Bilo bi idealno da postoji rubrika "objavljeno u medjuvremenu" gde bi neko nabrajao (bez potrebe da ima komentar na kvalitet ili bilo sta drugo, ali bi bilo idealno da takav komentar ipak usledi) sta je sve objavljeno, po casopisima raznoraznim, edicijama svakojakim i izdavacima brojnim.

TEKSTOVI
- 1. Postoji uzasna potreba i glad za tekstovima svih profila i tema, ne nesto sto su prikazi odredjenih dela, nego sira razmisljanja, nalik Bakicevom iz ZS 10.

PREDSTAVLJANJE LJUDI
- 1. Postoje odredjeni ljudi bitni za domacu fantastiku koje bi trebalo cimnuti, isceprkati sta su sve objavili, napraviti tekst o njima sa pregledom dosadasnje rada. Evo jedan ocigledan primer: Dejan Djordjevic iz Pozarevca, autor prvog pravog horor romana kod nas "Prokletstvo", autor brojnih SF romana objavljivanih u ediciji X-100 (pseudonim Dejv Dzordz) i na jos mnogo drugih mesta. Covek o kome se javno ne zna skoro nista. Neko zainteresovan za takvu vrstu posla bi trebalo da ga pronadje, konsultuje, izvuce maksimum podataka i sastavi jednu zanimljivu pricicu. Ne smemo dopustiti da se o osobama koje rade decenijama u fantastici, i to rade dosta, ali nisu u vezi sa nekim jakim centrom, ophodimo na ovakav nacin - ne znajuci da postoje.
Pogledajte ovde razgovor s njim vodjen pre neku godinu u okviru ASTRONOMSKOG sajta. Zar treba astronomi da se bave SF&F piscima?
http://www.astronomija.co.yu/knjige/sf/intervju/djordjevic.htm

KLUB LAZAR KOMARCIC
- 1. Klub bi trebalo da ima osobu ispred sebe koja bi pravila za svaki broj ZS-a prikaze rada kluba, presek sastanaka, predavanja, usputnih aktivnosti i zanimljivih dogadjanja. Najlepse bi bilo kada bi takvi tekstovi bili slikoviti poput nekadasnjih ABN-ovih o radu kluba, ali ne treba traziti previse.
- 2. Fanovska i drustvena aktivnost na podrucju Beograda i ostatka Srbije. Nema toga mnogo, ali se tu i tamo desi ponesto, nekakva izlozba u gradu, nekakav razgovor u kakvom neobicnom ambijentu. Fantastika postaje sve prisutniji faktor u kulturnom i drustvenom zbivanju i to treba na prigodan nacin propratiti.

STRIP
Ima indicija da ce se tekstovi oko stripa srediti, ipak:
- 1. Pracenje domace aktuelne produkcije, prakticno izvestavanje o svakoj tabli koja se pojavila bilo gde.
- 2. Pracenje strane produkcije kod nas i domace u inostranstvu.
- 3. U krajnjoj liniji neko ko bi pretresao strip linkove (Strip vesti, npr...) i najtanimljivije stvari preradjivao u oblik pogodan za ZS. Treba sve vreme imati na umu da odredjeni procenat (nikako zanemariv) citalaca ZS-a ne koristi internet, tako da nemaju mogucnost da budu u toku svakog trenutka, a odredjene stvari zasluzuju da budu trajno pothranjene u papirnom obliku.

PUT KOJIM SE RETKO IDE

ZS polako i sigurno ide ka tome da postane u potpunosti ako ne domaca onda IZVANANGLOSAKSONSKO izdanje. Pretezno ce unutra biti domaci radovi, price i prikazi, a strani blokovi ce postojati, ali ne usmereni na anglosaksonsku produkciju, jer je ona u zizi interesovanja prakticno svih ostalih izdavaca iz Srbije vec na predstavljanje rumunskih, ukrajinskih, poljskih, ruskih i ostalih pisaca iz balkansko-slovenskog okruzenja. Bez obzira sto je verovatno sirim narodim masama interesantnije sta pise Ursula Legvin, siguran sam da ce biti korisno i na duze staze prihvaceno videti sta pisu autori iz nekih drugih zemalja, Japana npr... ili Skandinavci... jednostavno, sve price Ursule Legvin ce pre ili kasnije stici do nasih citalaca, a meni se cini da je neophodno prosiriti horizonte.
Na duge staze, sve ovo ce imati dosta podsticaja za nase autore i odagnati osecaj inferiornosti prema vodecoj americkoj produkciji. Juce su prihvatili Zorana Zivkovica kao pisca, danas mene, sutra ce mozda prihvatiti zbirku domacih autora koju cemo ponuditi, ali njih ne zanimaju klonovi onoga sto oni pisu, njih ne zanimaju tekstovi bilo kog kvaliteta o americkim problemima i odnosima, njih zanima nesto autenticno odavde i kao sto je juznoamericki magijski realizam bio nesto sto su prihvatili, tako i mi treba da im ponudimo nesto domace... a da bi se to ponudilo treba prvo raskrstiti sa osecajem da smo nesposobni za velika dela, da nemamo sta da kazemo, da ne umemo... da bismo u potpunosti spoznali sebe i svoje okruzenje, neophodno je da istrazimo neposrednu okolinu, tradiciju rumunskih i bugarskih pripovedaca fantastike, da razaznamo sta je to u slovenskom duhu sto cini fantastiku osobenom i razlicitom...

Cela ova prica, od pocetka posta dovde je jedna celina, razliciti delovi iste stvari: potrebno je da zbijemo redove i da krenemo odlucno svojom glavom u posao koji je pred nama. Znamo vrlo dobro kakav je anglosaksonski nacin, treba da upoznamo i ostale nacine i pre svega, SVOJ nacin... pre svega i iznad svega da pronadjemo SVOJ put u SF&F okruzenju. Mi mozemo da budemo i za ceo svet zanimljiva tek otkrivena knjiga, ali pre svega to moramo da postanemo za nas same, moramo da verujemo i da delamo. Evo, za sam kraj ovog (valjda) poziva na saradnju deo misljenja autorice Kirsten Bisop (koju cete moci citati u Polarisu 1 i Znaku Sagite 12) o mom romanu Crni cvet koji ce krajem godine stampati Primebooks: "I have not read the sort of fantasy with swords and wizards in it for years, because it seemed no one was able to write anything good in that style anymore. But 'Black Blossom' was marvellous; it worked like an old-fashioned saga or fairytale, truly a magical story. To me it was true heroic fantasy, but like the best stories about heroes, it questioned heroism and the value of the hero's strength." Ona je sve ono sto je cisto srpsko u prici, utkano u nasu tradiciju i okruzenje, dozivela kao poseban ton klasicne price "maca i vraca"... nije imala nikakvu mogucnost da prepozna bilo sta iz nase bogate epsko/istorijske bastine, ali joj je ocigledno prijalo. To je nasa sansa.

[Ivan Bevc]

Sve to ima smisla ako je to zaista tvoja odluka zasnovana na pretpostavci da ce se ovde izdavaci u dovoljnoj meri baviti americkom/engleskom prozom i da ce magazin Polaris u dovoljnoj meri popunjavati prazninu kratke forme.
Samo se nadam da to kroz tebe ne progovara onaj slavenofil Sveti "Rastko"Stefanovic koji mi (iz ne znam kog razloga) ne uliva poverenje. Nadam se i da postoji dovoljna baza citalaca koja ce se uhvatiti za SF magazin u kome nema lokomotive zvane kvalitetna strana prica poznatog autora. Steta bi bila pustiti na ulicu dete koje jos nije prohodalo.

p.s. jel' sve ovo u stvari najava hrvatskih autora na cirilici u Znaku?

[Boban]

hm... pre svega nece biti potpuno izbaceni Amerikanci, broj 12 ima tri anglosaksonske price, a broj 13 Sirlijev kratki roman... takvih stvari ce biti i ubuduce, medjutim, americkih prica ima kojekuda, zagrebacka Futura nije redak gost po beogradskim knjizarama, nekakva antrologija jednom godisnje (ili cak Monolit) moze da ponudi isto onoliko americkih prica koliko bi ukupno izaslo u najredovnijem mogucem Znaku sagite... Nece niko biti uskracen, a Znak sagite bi mogao da ponudi utociste i onim americkim piscima koji odudaraju od ustaljenog sablona, kao sto je bila Vandermerova iz broja 10.
Jednostavno mi se cini da mi treba da pronadjemo SVOJ put kroz fantastiku i da to nikako ne moze i ne sme biti AMERICKI put. Ne treba da bude ni ruski, naravno, ali nam je potreban mnogo siri uvid u sve to nego sto smo dosad imali. Znak sagite nikada nije imao (a tek je u ovoj najnovijoj inkarnaciji nema) cisto ekonomsku isplativu funkciju. Sustina pitanja je sta mi u stvari hocemo, sta radimo i sta nas zanima. Ako zelimo da ne budemo samo konzumenti coca-cole, mcdonaldsa i holivudskih filmova (mada ja licno uzivam u svemu tome) moramo se pogledati u ogledalo i videti sta u stvari zaista mozemo. Mozda mi zapravo i nismo u stanju da ponudimo bilo sta kvalitetno svetu, mozda nismo u stanju da se odlepimo od tih nametnutih uzora. Ali sumnjam u to.
Nemam nista protiv da ljudi uzivaju u cemu god hoce, ali ja nekako sebe vidim kao promotera domacih stvari i kao nekoga ko ce pomagati domacim stvaraocima da se predstave na najbolji nacin i pomere sa mrtve tacke.
Znak sagite (kao celokupna moja izdavacka delatnost) presla je dosad veliki evolutivni put, a to traje i dalje. Hteo sam ovih dana da uzmem prava za Murkokovog Elrika, ali se ispostavilo da se vec dve beogradske kuce otimaju oko njega... OK, rekao sam, sjajno je sto je doslo vreme da se izdavaci otimaju oko SF&F knjiga, ja mogu na miru da odem korak dalje i da pocnem da se bavim podstrekom domacih autora, pa da dozivimo dan kada ce se izdavaci otimati oko domacih pisaca.
Ja SF&F pratim vec 25 godina gotovo profesionalno i imam utisak da nikada nismo imali ovako bogatu izdavacku scenu kao sada, a sva je prilika da ce se to nastaviti nesmanjenom zestinom. Uvek sam radio stvari koje drugi nisu hteli, ne zato sto zelim da radim stvari koje niko nece, vec zato sto volim da radim ono u sta verujem. A verujem da imamo dovoljno potencijala da iznesemo jedan samostalni SF&F casopis.
Sto se Stefanovica tice, on i ja tesno saradjujemo i konsultujemo se vec deset godina, a to sto ZS nije na cirilici (i nece biti) je valjda znak da ipak imam sopstveno misljenje i sopstvene stavove i snage da ih sprovedem. No, kada bi vi amerikanofili imali toliku sirinu pogleda i spremnost za nove horizonte kao Stefanovic, sve bi bilo mnogo lakse... ali upravo vi drzite domace stvaraoce u zbunjenosti i nesamosvesnosti, zeljni da zauvek klecimo pred americkom zastavom i ljubimo svako govno koje spadne s njih.

[SANdMAN]

Mozda mi zapravo i nismo u stanju da ponudimo bilo sta kvalitetno svetu, mozda nismo u stanju da se odlepimo od tih nametnutih uzora. Ali sumnjam u to.

...

No, kada bi vi amerikanofili imali toliku sirinu pogleda i spremnost za nove horizonte kao Stefanovic, sve bi bilo mnogo lakse... ali upravo vi drzite domace stvaraoce u zbunjenosti i nesamosvesnosti, zeljni da zauvek klecimo pred americkom zastavom i ljubimo svako govno koje spadne s njih.

da, ali dosta je ipak stvar uzora i (mozda cak vise) autoriteta koji moraju uvek postojati. nije toliko problematicna davnasnja potreba nasih autora da se novi putevi otvore, koliko zaista nije postojao (do zivkovicevog, a evo sada i tvog probijanja napolju) neki luconosa priznat od bilo kojeg autoriteta napolju da citavu stvar izvede ispod margine kod nas...

[Boban]

Upravo to... najmanje troje ljudi Amerikanaca i ova Australijanka zasad je odusevljeno Crnim cvetom, a to prilicno budi nadu da imamo sta da ponudimo, jer je Crni cvet zapravo transpozicija nase mitologije i istorije ispricana fantasy jezikom i po misljenju nekih ne bas anonimnih poznavalaca fantastike kod nas nikako nije bilo nesto sto bi Ameri prihvatili.

Problem prihvatanja nasih autora je manje-vise problem dobrog prevoda, ali pokazali smo da je i to resivo. Nije slucajno da su se strip-autori odavno probili napolje. Mi imamo sta da ponudimo, treba samo da budemo dovoljno objektivni i pametni da to odradimo na najbolji moguci nacin. A jedan od osnovnih nacina jeste da postanemo svesni sebe i svojih mogucnosti u okruzenju u kome smo.

[Ivan Bevc]

Da li je moguce uputiti pitanje, a da se pitani ne naljuti?
Nisam zlonameran, mislim da imam pravo da na nesto sto se radi javno, javno postavim pitanje. A ono o amerofiliji i govnima stvarno nije bilo na mestu. Mada, ako me ljubav prema delima Vonegata ili Simonsa ili filmovima kao sto su Kabare, Kum, Blade Runner ili Gataka definise kao amerofila onda ok!

toliko o tome!

[Boban]

Kada naucis da postavljas pitanja bez zajedljivosti, dobices i odgovor bez zajedljivosti.
Medju 100 najboljih SF&F dela svih vremena verovatno 90 (ili cak vise) poticu sa anglosaksonskog podrucja. To uopste nije sporno, ali ta premoc je pretezno zbog para koje su u igri, nikako zbog bilo kakve njihove intelektualne nadmocnosti.
U zemlji u kojoj jedva da najprodavaniji pisci (tipa Pavic ili Kapor...) uspevaju da zive od honorara i nema uslova da se postigne bilo sta osim dugotrajnim odricanjem i velikim ulaganjem.
Ono sto ja pokusavam da realizujem ovim topikom jeste da saznam ima li zdravih, mladih snaga spremnih na mnogo rada za malo ili nimalo para. Veruj mi, meni bi bilo najjednostavnije na svetu sada da sve ovo pogasim, pozatvaram i posvetim se svom pisanju i usavrsavanju - umesto sto npr. finansiram prevodjenje zbirke domacih autora na engleski, i to na slepo, koja ce biti ponudjena Amerikancima i sto se uopste petljam sa daljom popularizacijom DOMACIH tekstova i radova i ljudi.
Najlakse je biti skeptik. OK. Ja mogu da budem veci skeptik i veci gad od bilo koga. Ali to nije moj nacin.
Ja samo pokusavam da uradim stvari na najbolji moguci nacin, a tamo gde ne znam koji je to nacin, savetujem se sa onima za koje pretpostavljam da mogu da znaju, a ako nema takvih, onda postavim topik ovde i pitam javno.

[taurus-jor]

Meni nije problem da pishem o Klubu. Treba samo da se dogovorimo oko detalja.

Inace, slazem se sa potrebom da imamo svezeg vazduha sa strane. Ali samo u meri u kojoj je to opravdano kvalitetom. Objavljivati npr. poljskog ili srpskog pisca samo zato sto je Poljak ili Srbin jednako je sranje kao objavljivati Amerikance po svaku cenu, izgovarajuchi se da oni drze 90 odsto kvaliteta. Meni je PRVI kriterijum kvalitet, a tek potom nacionalna pripadnost.

Inace, sa tako malim brojem SPECIJALIZOVANIH magazina (okruglo jedan, Zivkovichev ne racunam dok ga ne vidim) ne mozemo sebi priushtiti tako brzo "presaltovanje".

Medju 100 najboljih SF&F dela svih vremena verovatno 90 (ili cak vise) poticu sa anglosaksonskog podrucja. To uopste nije sporno, ali ta premoc je pretezno zbog para koje su u igri, nikako zbog bilo kakve njihove intelektualne nadmocnosti.

Hmm. Ako su NAJBOLJA onda su svakako intelektualno nadmoćna. Inače ne bi bila najbolja. Ja bih ipak osporio priču o "nadmoći" (pored braće Strugacki i Stanislava Lema koji su dali KLJUČNA dela naučne fantastike, veličanje Zapada je ipak neumereno) i u prvi plan gurnuo priču o neotkrivenim biserima sa nepoznatih područja.

Mrzim getoizaciju. Hoću u ZS podjednako da vidim Zapad i Istok - sa KVALITETNIM DELIMA. Svi ostali kriterijumi su mi vrlo problematični i - veštački.

[Ivan Bevc]

Zalim ako sam zvucao zajedljivo, nije bila namera.
Mozda je tebi tako zvucalo pa se zapitaj zasto

Jebote al si postao osetljiv, a nekada si nam svima bio idol sarkazma i krvavog podbadanja.

slazem se sa Taurusom, dok god je osnovni parametar kvalitet nema problema...na kraju krajeva kad imaju onakve metal bendove Skandinavci sigurno pisu dobre horor price. O Japancima da i ne pricamo...i sta se dovraga desilo sa Fracuzima? Nekada se imalo rasta procitati u Kentauru i Znaku od njih.

[Ghoul]

Ja dajem glas za što više NEAMERIKANACA svuda i u svemu – ali pod uslovom da je KVALITET na nivou ili iznad napredpomenutih. Odnosno, da je različitost (exotičnost) dovoljno jaka po sebi da kad počnem da čitam priču zaboravim i ko je pisao i odakle je i da li je obrezan ili nije, da li je to pisao na ćirilici ili latinici, plajvazom ili u kompjuteru – samo da je krajnji proizvod vredan pažnje (i) zbog sebe, i pre svega zbog sebe, pa onda zbog porekla autora.

Takođe dajem glas ozbiljnim, stručnim teoretskim textovima o svim pažnje vrednim aspektima SF-a i horora – super su i prikazi i liste i zajebancije i razonoda, ali lepo bi bilo po broju videti bar 1 'teži', stručniji text. Makar i preveden, ako ovde nema voljnih/sposobnih da se upuštaju u analitičke radove. Budući da POLARIS neće imati takve textove, ZS ostaje jedino mesto za oglede te vrste.

[Boban]

Neamerikance treba traziti, ponekad i svecom.
Secate se onih sjajnih francuskih prica, meni je Brisolova iz Monolita 2 jedna od najboljih koju sam ikada citao. Ali Ksenija koja je toliko volela francuze, trazila ih, nalazila i nudila svim izdavacima po Srbiji je odavno umrla i otada prakticno nema vise Francuza. A ja sam siguran da te price i dalje postoje. Ako treba da biram izmedju dve price podjednakog kvaliteta, jedna americka a jedna bilo cija, bice bilo cija...
Bilo je vrlo zabavno i poucno citati Silajsku jabuku Nazarova... mi prakticno nismo objavili NISTA rusko napisano u poslednjih 15 godina. Da li treba da verujem da se ne bi mogla samo od Rusa sastaviti sjajna antologija? I tako dalje u beskraj.
Ako kontaktiramo prave ljude u jednoj Poljskoj, gde njihovi pisci idu u tirazima po 100000 primeraka i zatrazimo da dobijemo tri najbolje kratke price ne vidim sta je problem da se objave. A da li ce se objavljivati jos nesto u buducnosti, videcemo posle toga, kakve budu price, kakav prijem... pa nije niko lud da objavljuje bilo sta nelogicno i apsurdno, ali mora da se pokusa, mora da se istrazi, moraju se pronaci pravi ljudi i pravi nacin...

I ghoul je u pravu, potrebni su pravi, sjajni tekstovi, kakve pise npr. Norman Spinrad. Imamo li mi takvog coveka? Imamo li ikoga sa takvim ambicijama?[/i]

[taurus-jor]

Od mene u skorijoj buduchnosti - recimo za ZS koji dolazi nakon horor broja - mozete ocekivati ambiciozan esej o filmovima apokalipse, ili o recimo antiutopijskim filmovima. Mogu eseji na obe teme. Posebno me zanimaju filmovi sa motivom nuklearne katastrofe (najvechi uzas moga detinjstva, i cest motiv mojih koshmara). Ali pre novembra nishta, jer moram da odgledam ono shto josh nisam i dodatno se potkrepim teorijom. Svaka pomoch je dobrodoshla.

Ghoule, znam da azijski horor drzis u malom prstu. Mene kao citaoca zanima vodic kroz taj svet. Ona lista koju najavljujes je ipak samo lista. Ja bih, recimo, voleo da saznam nesto vishe o motivima koji su u tim filmovima vezani za podneblje i tradiciju.

[Ghoul]

Lepo je to što se zanimaš za Azijate – u ZS 12, gde ide moja lista od 30 + 20 najboljih modernih japanskih horora, ići će takođe Skrobonjin text o honkonškoj filmskoj produkciji (bazirano na predavanju od pre godinu dana).
   Ja ću dati neke uvodne napomene ispred moje liste + sažete komentare uz svaki naslov, pa ako bude interesovanja ubuduće, može to i šire i dublje. Ipak, ne bi valjalo da preteramo jer ne znam baš koliko je šira publika navikla na kosooke žutaće – moraćemo da ih dajemo u dozama.
 Sem toga, osvrt na tradiciju japanske fantastike i horora imaš i u mom podužem eseju o RING serijalu i rimejcima, koji ide u ZS 11.
  Malo li je?

[SANdMAN]

Secate se onih sjajnih francuskih prica, meni je Brisolova iz Monolita 2 jedna od najboljih koju sam ikada citao. Ali Ksenija koja je toliko volela francuze, trazila ih, nalazila i nudila svim izdavacima po Srbiji je odavno umrla i otada prakticno nema vise Francuza. A ja sam siguran da te price i dalje postoje.

jalovo je teziti neamekarizmu ukoliko to ne postoji neko ko se za njihovu fantastiku interesuje i pomno je prati. ili da se opet takve price prevode sa engleskog, u americkoj selekciji? bljak...

iskopah adresu sajta koji mi na prvi pogled lici na francuski "znak". imaju veliki konkurs za fantasticnu pricu koji ide jos od '74, kao i gomile prica na samom sajtu

http://www.mauvaisgenres.com/mog/breve.php3?id_breve=26
http://www.mauvaisgenres.com/mog/breve.php3?id_breve=27
http://www.mauvaisgenres.com/texte_en_ligne.htm


..mozda da ih ti kontaktiras Bobane, zatrazis neke price po njihovom izboru?

[taurus-jor]

Lepo je to što se zanimaš za Azijate – u ZS 12, gde ide moja lista od 30 + 20 najboljih modernih japanskih horora, ići će takođe Skrobonjin text o honkonškoj filmskoj produkciji (bazirano na predavanju od pre godinu dana).
   Ja ću dati neke uvodne napomene ispred moje liste + sažete komentare uz svaki naslov, pa ako bude interesovanja ubuduće, može to i šire i dublje. Ipak, ne bi valjalo da preteramo jer ne znam baš koliko je šira publika navikla na kosooke žutaće – moraćemo da ih dajemo u dozama.
 Sem toga, osvrt na tradiciju japanske fantastike i horora imaš i u mom podužem eseju o RING serijalu i rimejcima, koji ide u ZS 11.
  Malo li je?

Nije! Nije! Ali hochemo jooooosh!
         



Poznaje li neko ovde savremenu rusku fantastiku?

[Petar Severni]

ja ne pishem ali chu vam davatri moralnu podrshku.  
mene je briga je li americko ili rusko ili francusko ili tursko. meni je bitno da je zestoko. pozajmio sam onaj zs sa zelenim djavolom gde je bila ona lansdaleova prica, dan kada su propustili da pogledaju horor film. nije bila fantastika ali je barte bila zestoka. ne volim ja kad je mnogo umetnicki.

[Spider Jerusalem]

Velikog Mojo Lansdale-a bi bilo genijalno uvaliti Zivkovicu za Polaris  

The Night They Missed the Horror Show je jedna od retkih noveleta na kojoj se, uz njeno temeljno proucavanje, moze nauciti 70% posto trikova o pisanju. Neverovatna prica.  

[Nyarlathotep]

The Night They Missed the Horror Show je stvarno odlicna prica, secam je se jos iz Saletovog Emitora.

Sto se mene tice i mog doprinosa - mogu da Znaku obezbedim recimo dva knjizevna prikaza (horror, dark fantasy, non-fiction) po broju. Ono sto redovno citam prevazilazi (volumenske) okvire Polarisa i vec u prvom broju  nece biti objavljene 3 knjizevne recenzije koje sam planirao.

Da, najgori sam ali 'ajde i ovo da spomenem: vec mesecima dugujem Bobanu onaj text o istoriji RPGa, koji ceka egzekuciju vise od mesec dana. Dve, tri slajfne i stize... raspisao sam se kao kreten, tj. kao sto mi je i ghoul rekao - mislim da sam to shvatio preozbiljno i preobimno, ali 'ajde... Videcemo.  

Kirsten Bishop - riba je u vrtoglavom usponu. Objavila prvi roman koji je pokupio prilicno dobre kritike u Lokusu. Price su joj skroz OK. Bavi se i fotografijom (manje-vise) uspesno.

Ja sam za to da se bitka vodi na svim frontovima.

pozd.

[sigismundus]

pre koji mesec dana sam konacno nabavio poslednjih pet magazina Znakova Sagite. Kakve su to knjizurine postale! I kakvi tekstovi. Sjecam se prvog broja, pa ono je bio neki mali crni svescic, ako se ne varam.
Potrudicu se, zbilja cu se potruditi, da do roka napravim bar jedan (ili oba) prikaza od dva: Richard Corben(pozamasno prosireni esejcic) i prikaz/kritika Stalkera od Tarkovskog(tako negde na deset stranica).
To pisem, da sam sebe nateram, da to uradim. Prijatelj ce mi pomoci kod lekture. Kaze, da jedva ceka. A, Bobane, ti ces videti, da li dolazi u obzir za objavu.
Nije bas ovde mesto, ali poceo sam, da radim kompletnu bibliografiju Politikinog zabavnika. Zlo mi je, kad se uvek moram vracati na isto, da nisam siguran, da li je u PZ objavljeno to i to. Znaci stripovi i znanstvena fantastika. Bice to super baza podataka. To pisem primarno zbog znanstvene fantastike, jer cu otvoriti post, kojeg cu polako dogradjivat. Ocito cu se morati nauciti i editirat. U mojim godinama! Uvek nesto novo na tom svetu. Unutra ce biti sve ZF price objavljene od 1939 do danas. Dodacu originalni naslov, autora, kako treba da se napise i godinu prvog izdavanja price. Necu to bas moci uraditi za sve price, ali sam siguran, da bi mogao doci tamo na negde oko 80%. Jer ne citam ruski, italijanski, japanski i sta ja znam, od kuda su jos neke price prevedene. Moja prva procena je bila, da cu to raditi tri-cetiri meseca, eh bice prije godinu-dvije. Ali ovim se tjeram, da cu bar ono, sto sam vec uradio, poceti sredjivati i -postirati.

sigismundus

[Boban]

Ziga, pa ima vec uradjena bibliografija Zabavnika kada su SF&F price u pitanju, doduse 100% do pre 4-5 godina, nakon toga tek treba da se radi.
Ja cu ti poslati kompletnu Zabavnik bibliografiju prica do tog nekog broja dokle imam, a ti ako mozes organizuj ovaj dodatak, pa da imamo kompletnu stvar i da ne dupliramo posao.

Inace, jesi li planirao da udjes u Kekec, on je interesantniji i stripovski i donekle sa fantastikom. Ja sam ga odradio do 1976 ili 1979. godine (nisam trenutno u Beogradu, pa mi nije pri ruci baza podataka)...

Zapravo poslacu ti spisak svega sto smo dosad uradili ovde da se zaista ne duplira posao.

[sigismundus]

bas ce mi biti zadovoljstvo uraditi taj manjak zabavnika sto se tice ZF prica. Ali, da li su u preostalom spisku navedeni i originalni naslovi? U principu moram, da vidim pricu, da bi je prepoznao. No, ja cu to ipak pribeleziti, kad vec radim komplet.
Inace, sad kad pregledavam list po list PZ, nailazim na interesantne stvari: na clanke o stripu, clanke o znanstveni fantastici, clanke o ZF ilustraciji, natrapao sam na neku pricu od Biercea na stranici za "citanje" (dakle ne u ZF rubriki), na seriju prikaza filmova o James Bondu(nekih 13), tekstove o Hermannu, Modesty Blaise, Paja Patku, Mika Misu...tako da sve to belezim. I naravno sve stripove, pa makar bila samo jedna pasica.
Znam, da neki ljudi to vec imaju uradjeno, samo to je njihova osobna bibliografija. I zato radim sam jovo nanovo.
Kazes Kekec?  Ma, iznenadio si me. Kao prvo nemam kompleta, ali izgleda, da cu uskoro dobiti mnostvo starih stripova(tako od 1945 do 1965)
pa mozda i Kekec bude medju tim materijalom. Al moram priznati, da ni u snovima nisam pomislao, da je u Kekecu izlazilo tema u vezi ZF. Pointeresiracu se jos danas, da li mogu dobiti Kekeca. A i za tebe moram spremiti spisak sta trebam i poslati ti. Poslacu ti i nesto svog materijala, kao kuriozitet. Knjiga i stripova sto sam radio.

sigismundus

[Ghoul]

Samo se nadam da to kroz tebe ne progovara onaj slavenofil Sveti "Rastko"Stefanovic koji mi (iz ne znam kog razloga) ne uliva poverenje.

[sivka]

Samo se nadam da to kroz tebe ne progovara onaj slavenofil Sveti "Rastko"Stefanovic koji mi (iz ne znam kog razloga) ne uliva poverenje.

Tebi mozak ne fali...
!!!
Kako si se setio?
aufff