DRTI SAnGITA !!!

[Son of Man]

Ne znam ti ja brate o srpskom hip hopu, cim procitam bilo sta sto Lubeni napise iskreno se postidim. Ono sto ja znam to su C-ya (ne ceo opus), Robin Hood, Djus pomalo, i eventualno PRTI Bee Gee sa Moskrijem, posto mi je Moskri bio jako blizak duhovno, isto smo godiste and shit, pa eventualno nesto u tom kontekstu, ali ovako globalno sam jako slab, pa ja bre pojma nemam ko tu sta vise, ja sam to pratio do 2003-2004 i tu sam se zakopo jer se pojavilo brdo tih novih klinaca koje ja al nikako nisam mogo da skapiram, a rabe neki sleng koji ni ja ne razumem, preveli jbga tu crnacku hiphop terminologiju na srpski i pomesali sa na nasim forama i tu nema boga. Evo sad da odes na RIV pa da procitas sta pisu klinci od npr. 16 godina, znaci blage veze, jedino Marlona Brutala sam skontao full, ali to je ta ulicno-navijacka prica pa mi blisko, ovo ostalo duduk.

[Meho Krljic]

AllMusić i Lubeni Vukčević, ako smem da kažem, takvu knjigu uveliko pripremaju. Pošto je ovo Srbija, ne smem da se zakunem kada će se to pojaviti i kako će izgledati ali ono što sam do sada video i čuo (na primer intervju sa Đoganijem) je naprosto prejako.

[lou benny]

lou benny/lubeni je lou benny/lubeni, nisam u braku još uvek a naročito ne u gej braku sa svojim (doduše, zgodnim ) prijateljem i stanodavcem predragom vukčevićem (na koga, kažu, i fizički podsećam :A)

elem, i ja sam kao i meho upućen u taj dosadašnji rad musića i vukčevića na knjizi o istoriji hip-hopa kulture u srbiji i tu bi trebalo da bude mnogo toga zanimljivog, ne samo rapa... (ovo naglašavam jer mi se iz žikinog posta čini da bi on čitao samo o rapu)
ali ono što najviše očekujem od knjige nije gomila novih i zanimljivih informacija (kojih će svakako biti) nego jedna celovita generacijska priča koju, čini mi se, samo musić i vukčević mogu ovde i sada da napišu sa nivoa ulice za ulice a da to, opet, bude prihvatljivo i ljudima sa nekim drugim kulturnim zaleđima.

[lou benny]

inače evo jedna sjajna traka hartmanna, lika sa bežanijske kose, '85 je ja mislim, ima dosta mixtapeova i jedan album iza sebe, rođen je u bihaću došao kao klinac na nbg/bk kad je krenuo rat i sranje

uskoro će njegov album "beton" i taj album se čeka baš ono... trebalo bi da iskida hari

Hartmann - Pricham (Illegal Life) (Serbian Rap)

[Savajat Erp]

добар је Хартман, а и ова матрица је до јојо...чини ми се да је некад био део екипе што се окупљала око Sha...или је само снимао код њега.

[lou benny]

snimao je kod njega, izdao za rap cartel, sarađivali su u određenoj meri ali odavno hartmann fura svoju priču... mislim još od pre toga sa shom

a matra je valjda neka koju su prvi blagoslovili capone n noreaga. ja sam se ispalio, pomislio da je domaća mada mi je bila poznata, onako negde mi je u malom mozgu a stvarno je bomba ali i hari je iskidao s ovim rimama, nema filler nijedan u tekstu cela traka je nekako koncentrisana

[Meho Krljic]

Nije rđavo ovo, mada je matrica stvarno tolko jaka da nije morao ni da repuje. Udariš skreč preko ovoga i eto ti pesme.

Rime su mu dobre, a stil je solidan, no ako je ceo album ovakav, pitam se može li to da se iznese...

[---]

jeste, rep me pre svega zanima, ali nije zgoreg i te hip-hop kulture uturiti. štaviše.

zanimljivo je da su pankeri radili baš suprotno u dosadašnjim knjigama o panku u yu: od silne priče o pank kulturi i zajebavanju, malo je toga rečeno o samoj muzici.

[---]

ČITANJE KULTURNIH
FENOMENA: SRPSKI HIP-HOP
Dimitrije Vojnov


Grad je preplavljen mladićima koji nose spuštene pantalone?
Primetili ste da Vam se sin često zatvara u kupatilo i recituje u ritmu?
Sa njegovog kompjutera čujete nepovezane udarce bubnja koje polako
uklapa u matricu uz koju se može plesati, ili bar klimati glavom?
Odgovor je samo jedan. Desila se revolucija. Srbija je postala deo
sveta, onog časa kada se rep (eufemistički nazvan hip-hop) ispostavio
kao glavna i najpouzdanija diskografska atrakcija. Rep koji govori o
našoj stvarnosti, o zagušljivosti naših klubova, o tami naših ulica,
o mukama naše svakodnevice, o jednostavnosti naših snova. Postali
smo svet kada smo u rep pesmi priznali šta nam se sve dešava.
Trenutna aktuelnost repa u Srbiji svakako nije samonikla. Moglo
bi se reći da je rep kao fenomen ovde ispraćen gotovo od samog nastanka.
Međutim, amplituda razvoja repa kao umetničke forme spre-
čava da se rep u Srbiji pojavi pre nego što se valjano utemeljio i ustalio
na izvorištu.

Može se reći da je jedini muzički pop žanr koji se u Srbiji
razvijao uporedo sa svetom bio power pop, izrastao iz panka u kratkom
periodu osamdesetih kada je uvoz ploča bio intenzivan i kada je
Morrissey napustivši The Smithse, prvo potpisao ugovor sa Jugotonom pa
tek onda sa drugim stranim kućama.
Svi ostali muzički pravci su se u Srbiji sadili tek posle oformljene
anglosaksonske scene. Može se reći da je i naša varijacija artroka,
nazvana Novi talas, i pored autentičnosti, zapravo zakasneli
eho post-pank kulture.

Rep je u Srbiji izvorno primljen u dva miljea. Brejkdens se, kao
urbana podkultura, najviše zadržala među provincijskom ili
romskom omladinom, dok je rep shvaćen kao nova vrsta panka i izvorno
je prihvaćen u elitnim urbanim krugovima. U ovim ranim danima je
film takođe znatno uticao na oblikovanje doživljaja urbane crne kulture.
S jedne strane, populistički filmovi poput Brejkdensa (Breakin')
ili kvalitetna ostvarenja Voltera Hila (Walter Hill) upućuju mlade na
vitalnost urbane subkultuire afroamerikanaca.
Brejkdens je tako na nivou biološke osnove čuvao vitalitet i
sklonost ka posrbi tekovina afroameričke urbane kulture. Elitna
struja je pak doživela rep na jedan autentičan način, kao kraj muzike,
kao oblik u kome se može iskazati neko ko ne ume da peva i da svira, ali
ima ideje i savršeno poznavanje muzike.
čtaviše, može se reći da je doživljaj repa među pripadnicima
srpske pop-kulturne elite neka vrsta produbljene reinvencije žanra.
Čini se kao da je beogradska elita prozrela kulturni potencijal repa
koji se krije u njegovoj tehnologiji.

Rep se, u tehnološkom smislu, bazira na dva fundamentalna učesnika
reperu tzv. MC-iju i čoveku koju mu pruža muzičku podršku DJ-u.
Iako se danas rep pravi u raznim varijantama, ovakav mehanizam je
osnov žanra. Važan momenat je to što DJ, po pravilu, koristi već postojeće
ploče i svojom interpretacijom im daje novo značenje preko
koga MC dejstvuje. Proizvodnja studijskog repa je takođe vezana za kompiliranje
postojećih semplova. Sve do osporavanja prava na slobodno
semplovanje u čuvenom slučaju Biz Markiea početkom devedesetih, rep
je bio eruditna muzička panorama raznih ponovo promišljenih uticaja.
Sa narastanjem moći rep starova, sempl se vraća u svoju pravu funkciju,
što je najveća zasluga Jay-a i njegove ploče The Blueprint.
Reinvencija beogradske elite je sadržana u tome da MC zapravo
radi neku vrstu pank varijante, nadahnutog umetnika koji je pronašao
izraz koji ga ne ograničava u tehničkom smislu. Pozicija DJ-a je pak sa-
čuvana za muzičke sveznalice koji na tom polju dobijaju priliku da
polemišu sa omiljenim pločama, iza samo naizgled izvođačkog anga-
žmana.

Prvi beogradski rep bendovi poput Budweisera su se oslanjali na
estetitiku belog old school repa čiji su rodonačelnici Beastie Boys.
Budweiserov rad krajem osamdesetih se može vezati za zametke Radija
B-92, međutim njihov estetski domet ostaje krajnje ograničen, koliko
zbog neveštine koja je njihovu muziku učinila efemernom, toliko i
zbog njihove nesposobnosti ili straha da kažu nešto zaista zanimljivo
ili hrabro. Ova B-92 kultura u nastajanju, se ubrzo okrenula nekim
drugim uticajima i inicijalna užarenost pod uticajem Public Enemy i
Beastie Boysa se završila. Danas su Public Enemy i Beastie Boysi doživljeni
kao neka vrsta nostalgično-trofejnog sećanja među pretečama.
Rambo Amadeus je potom uspeo da postigne znatan efekat sa
svojim nastupom koji ima dosta izraženu vokalnu tendenciju ka repu.
HIP HOP DROBILICA
Međutim, njegova muzika se pre može definisati kao rafiniran oblik
genius rock-a. Ipak, retorika rep inkantacije se očuvala kroz njegov rad.
Bilo bi zanimljivo videti nekog od aktuelnih srpskih repera u Rambovoj
produkcionoj interpretaciji.
Rep inkantacije su, kao figura, korišćene dosta i u neofolku.
Pozna Lepa Brena je koketirala sa repom; Džej je deo svog "crnačkog"
identiteta izgradio ritmično recitujući; Dragana Mirkovićje u svojoj
pop fazi imala rep isklizmuća; konačno Sneki je imala i singl
Sneki rep. Inače, dosta je zanimljivo da je najveći guru old school
američke rep produkcije Rick Rubin (Beastie Boys, Public Enemy, Run
DMC, LL Cool J) posle raskida sa etiketom Def Jam pretežno radio
gitarske bendove, i danas postao eminentan gitarski producent, dok su
baš tu fazu našeg neofolka takođe radili kompozitori poput Zlaje
Timotića, takođe notorni gitarski fanatici.

Današnji pobednički rep nema puno veze ni sa onom scenom iz
1995. Scenom koju je počela stara škola, za koju uvek mora vladati
neizmerno poštovanje, predvođena Gruom, koji je napravio nekoliko
himni, a potom se prodao da služi kao parče mesa, u ulozi seks simbola
srpskog mejnstrima. Niti sa grupom Sunshine koja je u početku donela
autentičan gnev i perverziju ulice, da bi na kraju silovito prosipala
creva na hard rok binama, ipak daleko od repa.

1995. kreće novi talas srpskog repa, u stanju ekstremne zaoštrenosti
društvenih prilika. Rodonačelnik tog talasa je Dalibor Andonov-
Gru čiji prvi album Pravo u raj isporučuje prvo savremeno oblikovanje
tadašnjih rep stremljenja. NJegov rep ide ka afirmaciji tzv. crnog
šarma, urbanih priča o mladićima suočenim sa nedostatkom perspektive
i gangsterskom okolinom. Na neki način, Gruov album se
obraća celoj generaciji, za razliku od crnog repa koji se obraća getu.
Zapravo, i Gru se obraća getu, ali u tom getu je uhvaćena čitava generacija,
te se može reći da je cela srpska omladina potencijalna kongregacija
Gru-ovih vernika. Iz današnje persektive, mogu se naći
brojne mane i naivni potezi na Gruovoj ploči, međutim, 1995. je ona
izgledala krajnje kredibilno.
Gruova kriza nastupa od sledeće ploče Gru2 na kojoj on ulazi u tzv.
post-gangsta stil, hipertrofirajući razne bekrijsko-zavodničkoljubavnič
ke uspehe. Mora mu se odati priznanje da je sa tom pločom
ostao veran sebi i da se nije autistično držao jevanđelja u koje više
nije verovao. Međutim nastupio je gubitak kvaliteta od kog se Gru
nikada neće oporaviti. Potom je Gru posredstvom koketiranja sa
estradom od rafiniranog repera nazadovao do statusa presnog muškog
mesa, za nedefinisanu ciljnu grupu, te je njegov dalji opstanak na
diskografskom planu neka vrsta enigme. Ipak, može se reći da je Gru
možda i najviše očuvao poštovanje među rep-publikom te se na njegova
potonja spoticanja gleda sa više pijeteta i manje prezira.

Sunshine su debitovali albumom ljubavna likvefakcija, besprizornom
ekskurzijom kroz bizaran, ospesivno-manijakalni svet
seksualnih perverzija i neizrecive mizoginije. Dok je Gru uspeo da
probije srpski rep do srca, Sunshine su uspeli da naprave prvi auteti-
čno zastrašujući srpski rep album. Dok je old school jednostavnost
debija bila idealna za ovo hrabro izdanje, dalji albumi ove grupe
klizaju u pretencioznost. Bez duhovnog napretka ta pretencioznost
ume da liči i na banalnost. U muzičkom smislu, Sunshine ubrzo odustaju
od tipičnog rep koncepta sa miksetom i prelaze na instrumentalni
hip-hop. Instrumentalni hip-hop je legitimna pojava u svetu muzike.
Nažalost, Sunshine su uvođenjem instrumentalista, a usled inferiornosti
repera u odnosu na novopridošle svirače, ubrzo prešli u vode
rep roka. U njihovoj daljoj muzici se osetilo da je povučena instrumentalnim
dejstvovanjem gitarista, što ih udaljava od ideje instrumentalnog
hip-hopa gde se snimci živih instrumenata dalje sempluju
da bi se proizvela matrica. Sunshine su neobično dugo ostali pod skutima
elitističke javnosti, iz kojih nikada nisu ni izašli. Grupa se
pre dve godine, naprosto ugasila i rasformirala, iako je do poslednjeg
trenutka uspevala da proda zadovoljavajuće tiraže. Sunshine danas i
dalje zvanično postoje no sudbina grupe je neizvesna.

Grupe Robin Hood, Who Is The Best, Rhytm Attack, Straight Jackin' i 187,
su takođe ostavile dubok trag ali nijedna od njih nije uspela da uzdrma
muzičku scenu kao Gru i Sunshine. 187 postoje i danas, međutim njihova
estradna muzika nema nikakve veze sa onim čime su se bavili dok su
bili Gruova prateća grupa i samostalni sastav koji je dobio ime po
američkoj policijskoj šifri za smrtni slučaj.
Iako je rana srpska rep scena imala priličnu žanrovsku i tematsku
i izvođačku raznolikost (ako ne i raznovrsnost) zanimljivo je da
nijedan od sastava nije praktikovao semplovanje, već se pretežno vezivao
za odsvirane matrice u duhu tada aktuelnog Dr Dreovog G-Funk
stila.

Današnji srpski rep možemo definisati kao Novi Rep. U stilskom
smislu, delimično je podstaknut radom nove generacije hrvatskih
repera koji su krajem devedesetih pokazali kako srpskohrvatski jezik
ipak nudi ogromne mogućnosti za repovanje. Čini se da su srpski reperi
danas već prevazišli svoje hrvatske učitelje. Pre svega zato što su
srpski tabui i svakodnevni život znatno dinamičniji i reperski potentniji
od hrvatskih prilika.
Novi srpski rep talas počinje od dobrih duhova beogradskog Novog
talasa iz osamdesetih. VIP i MC Flex su nas razneli svojim pesmamaA
na soundtracku za film Milutina Petrovića Zemlja istine, ljubavi i
slobode. VIP himna Ko će to da plati, sa te ploče, jeste jedan od
najvećih spomenika beogradskim neznanim junacima. Danas je okovana
nejasnom situacijom oko autorskih prava.
Milutin Petrović, filmski reditelj i novotalasovski
autoritet, je u vlastitom radu na albumu grupe Heroji (koju je osnovao
sa Vladimirom \urićem-\urom), želeo da pravi muziku po uzoru na
Beastie Boyse. Producent tog albuma, Momčilo Bajagić-Bajaga je
smatrao da su Beastie Boysi efemeran trend i ta ploča je snimljena na
drugi način. Ipak, i u današnjem gitarskom miksu singla Heroja Kiza
Rok možemo prigušeno čuti ritam mašinu programiranu da udara kao
u pesmi Beastie Boysa Fight for Your Right.

U diskografskom smislu, novi srpski rep vuče korene iz
izdavačke kuće Automatik koja je osnovala rep podetiketu Tilt.
Automatik je kuća koja je do tada uspela da lansira dva rok benda,
najbliža mejnstrimu to su Oružjem protivu otmičara i Negative, i da
proizvede najprodavaniji album bečejske ponjer pop grupe Eva Braun
koju su do tada slušali samo pop sladokusci. U času kada je osnovan
Tilt, Automatik je praktično imao ugovor sa svim najbitnijim novim
srpskim rep sastavima. Napeti poslovni odnosi između umetnika i
vlasnika Automatika su doveli do toga da Tilt izda samo tri izdanja.
Prvo izdanje je bila kompilacija Tilt, a potom je usledio je uspešan
album grupe Beogradski sindikat. Tilt su ubrzo svi napustili i
poslednje izdanje ove etikete je album grupe Flip Out, još jednog
predstavnika dosta jalovog srpskog gitarskog repa.

[---]

Uzdizanje Novog Repa je koordinirano sa više strana. Prvo je
Beogradski sindikat, uz veliku pomoć nevladinog sektora, uspeo da
plasira svoje politizovane singlove, privukavši pažnju u javnosti u
kojoj je politika uzela prerogative zabave. Potom su Sindikalci raskinuli
sa nevladinim sektorom počevši da forsiraju prosrpski stav.
Istovremeno, grupa VIP je postala snažna muzička sila i
atrakcija nošena lirikom Relje Milankovića-Demiana i Ivana
Jovića-Ikca te ritmom Vanje Ulepića-Oneye i njihova debitantska
ploča je postala jedno od najočekivanijih izdanja srpske pop muzike.
Pre izlaska albuma, Relja i Ikac, ljudi koji čine VIP, su se pojavili
u jednom od najboljih srpskih filmova, 1 na 1 Mladena Matičević
a. Uopšte, početkom dvehiljaditih, srpski film i rep su se prepleli.
Prvo je Gru glumio u filmu Dorćol-Menhetn Isidore Bjelice, da
bi se zatim rep muzika i rep elita pojavili i u Petrovićevoj Zemlji
istine, ljubavi i slobode. Ikac i Relja su imali sreću da sa filmom 1
na 1 uspostave visok kredibilitet u javnosti. Može se reći da je srpski
film najzad otkrio poznatu holivudsku praksu da se viđeni i talen-
tovani ljudi iz drugih profesija (sport, muzika, filmski poslovi iza
kamere) pojave pred kamerama i da svojom harizmom i veštinom unesu
novi kvalitet. Reperi su odavno veliki holivudski favoriti, kao zbog
svoje popularnosti tako i zbog toga što su im privlačan nastup i dobro
artikulisana reč glavni aduti, što je i na filmu jako važno.

Kada je izašao VIP album Ekipa stigla, suočili smo se sa najanticipiranijim
debijem u istoriji srpske pop muzike. Nisu razočarali,
ni za milimetar. čtaviše, na ovoj ploči su repetirali šaržer
sa sedamnaest ubitačnih pesama, koje probijaju pancir oko naših
otvrdlih srca. Bez ikakvog preterivanje se Ekipa stigla može
proglasiti za Gorski vijenac jedne generacije koja je slušala učiteljicu
dok su neke druge ekipa silazile na Gazimestan. To je skup
himni za ljude koji su postali statisti jednog neprijatnog životnog
filma, protiv svoje volje, to je priča o opštem poremećaju svih dru-
štvenih odnosa koji je nastupio usled decenije neregularnog života.
Naprosto, nevolja koja se zbila je fundamentalno poremetila međuljudske
odnose, od javnih do intimnih i od tog poremećaja niko nije
pošteđen. Ekipa stigla je možda pomalo konfuzan ali zato iskren
presek stanja, bez ikakvog pornografskog povlađivanja onome što bi
slušalac želeo da čuje.

Iako su prihvaćeni od elite, VIP ne zaboravljaju odakle dolaze
i postavljaju se vrlo komunikativno prema širem miljeu. Pored repera,
njihovu muziku priznaju i dizelaši, urbana grupa koja nažalost
nikada nije izgradila svoju subkulturu, delom zato što je njihovo
postojanje uvek bilo na ivici kontrakulture i kulture konsenzusa.
Dizelaši kao nusproizvod miloševićevske tranzicije i prvobitne
akumulacije kapitala, omladina koja pod melanžom medijskih uticaja
gradi svoju viziju gospodstva, jeste previđana ili apriorno osuđivana,
kao da nije deo naše stvarnosti i, u krajnjoj liniji, građanstva. VIP ih
vraćaju pod lupu i objašnjavaju nam dijalektiku dizelaškog uma.
Ništa manje nisu ni mogli pružiti zagrejani muzičkom podlogom
Vanje Ulepića-potpisanog kao Oneya, autora koji vraća sempl u
rep (i to tragom starih šlagera, pretežno vokalnih akrobacija Josipe
Lisac ili Deep Purple udara Bijelog Dugmeta), suosnivača prve srpske
rep etikete, Bassivity Music, izrasle na temeljima marketinške kuće
Soul Flonjer ubedljivog biznismena Marka Milankovića. Soul Flower je
izvorno bila i suvlasništvo Milutna Petrovića, međutim, on je sa
ulaskom ove kuće u muzičke vode, napustio tu kompaniju i osnovao svoju.
Soul Flower je vešto spojio svoju svakodnevnu marketinšku delatnost sa
izdavanjem muzike te je Bassivity danas daleko najposvećenija diskografska
kuća u zemlji.

VIP je vešto marketinški propraćen. Ikac i Relja su u vreme
kampanje za Ekipa stigla bili manekeni kompanije Reebok koja je inače
bila pionir reklamiranja sportske opreme od strane vansportskih
ličnosti. NJujorški reper Jay-Z je svojevremenim potpisom za Reebok,
postao prva vansportska ličnost koja reklamira patike i čije će ime
dobiti jedan model. Takođe, Reebok je plasirao i model sa njegovim
imenom. Ove godine će Nike plasirati patike sa Eminemovim imenom,
dok će Reebok to uraditi sa 50 Centom i njegovom grupom G-Unit, odnosno
Jay-Zjem. Reebok to naravno nije učinio sa Reljom i Ikcem. Uostalom
jedini sportista sa naših prostora koji je imao signature model
patika je bio pokojni Dražen Petrović čije je ime krasilo Kronos
patike.

Patike i odeća su bitan detalj rep kulture. Setimo se recimo da
su već na početku Run DMC imali pesmu My Adidas. Danas sve najmoćnije
rep etikete u Americi imaju i svoju modnu liniju. To se polako dešava
i kod nas. Bassivity ima svoj Bassivity Wear, dok fanovska grupa Edesi
pravi majice i dukserice posvećene svom klanu. Bad Copy u svom gerilskom
stilu takođe pravi prve korake u pravcu formiranja vlastite
modne linije.

Organizacija Bassivity Music je nesumnjivo krenula od čistog fetiš
izma Vanje Ulepića i Relje Milankovića za ideju diskografskog
mogula, međutim, danas je takođe nesumnjivo da je Bassivity, kako
marketinški tako i u odnosu sa umetnicima, najsnažnija kuća. Reč je o
etiketi koja je pažljivo profilisala svoju ciljnu grupu i izdanja, postepeno
šireći svoj uticaj, ujedinjujući diskografsku, studijsku i
izvođačku delatnost. Bassivity Music se naročito obazirao na zdravlje
temelja koje gradi te nije izdavao kompromitovane predstavnike stare
škole (iako su im Oneya i Demian ponekad radili produkciju) i može se
reći da je poslovno nadahnuće ispraćeno efikasnošću i strpljenjem.
Bassivity je na VIPu izgradio dinastiju kojoj danas pripadaju i
radilica srpskog repa Shorty, reper solidnih mogućnosti koji je uvek
imao ulogu podrške slavnijim frontmenima; Marčelo kao predstavnik
produhovljenog lirskog pristupa; i konačno Struka, čiji domet
varira između gangsta remek-dela Igra je kurva i banalnih singlova.
Marčelo se izdvaja kao decentralizujući faktor Bassivity poetike.
Ovaj Paraćinac, proizvodi rep koji se sablažnjivo odnosi prema
stvarnosti, iz elitističke vizure, te pokušava da uvede i izvesne
pesničke pretenzije u svoje tekstove. Time Marčelo zapravo odstupa od
pionirske, emancipatorske uloge današnje scene koja pokušava da se
konstituiše i kliza u sfere sofistikovanog post-repa.
Bassivity nije sam na srpskoj rep vetrometini. Međutim, zaslu-
žuje uvod jer našoj sceni konzistentno isporučuje albume koji će
uspostaviti komercijalnu i izražajnu kičmu scene.

BK Sound, muzička kuća Braće Karić, jeste jedan od bitnih igrača
na srpskoj rep sceni. Oni su u času najveće ekspanzije srpskog repa
izdali solo album Juicea, nekadašnjeg suosnivača grupe VIP, koji je na
čudan, sirov, ali fundamentalno inteligentan način, pravio vulgaran
i efikasan rep za dizelašku publiku, nošen pre svega njegovim
neobičnim reperskim talentom, bujicom atraktivnih rima u potrazi
za smislom.

BK je tada već bio dom grupe 187 koja je plagijatima čulnih
italijanskih r'n'b i dancefloor hitova unovčila svoju izvornu rep vokaciju.
Posle Juicea, BK izdaje i album grupe C-Ya, već istrošenih
predstavnika stare škole koji u dašanjoj konstelaciji nemaju šta da
ponude.

Politički angažman imanentan repu su najefektnije falsifikovali
reperi iz Beogradskog Sindikata, predvođeni ubitačnim
MC Flexom i ideologom Škabom. Nedavno su uspeli da zatalasaju
našu javnost svojim singlom Govedina, dokazavši da su političari
danas ipak glavni šou-biznis.
Beogradski sindikat vešto žongliraju idiomima beogradske
umerene urbane desnice, koju spajaju sa klasičnim i meta-ideološkim
konceptom pravde, borbe protiv kriminala i generalnog otpora prema
političarima. Korifej njihovog repa je MC Flex, možda i najdešnji i
najogorčeniji u ovom sastavu.
Ideolog Sindikata, Škabo, svojim solo-albumom je pravi korak
napred u odnosu na Sindikat. On pruža pravi mali filozofski sistem
na svojoj ploči koja se hrabro suočava sa bitnim društvenim i ličnim
pitanjima. Naime, Škabo demistifikuje devedesete, odvaja se od elitistič
ke javnosti i odaje priznanje novokomponovanoj folk-muzici koja
je bila, ne samo realnost, već i jedini medijum kroz koji je neka vrsta
konkretnih životnih priča dopirala do mladih. Naravno, čkabo nije
nekritički rehabilitator neo-folka, međutim, prvaku urbanog folka
Aci Lukasu odaje veliko poštovanje, koje je ovaj superstar još i učvrstio
kako ličnim životom (priznao da je konzumirao kokain i da je
kockar, otpor Pinku, nepravedno hapšen za vreme Sablje) tako i novom
pločom gde na vrlo uzbudljiv način razbija klišee novokomponovane
pesme.
Zatim, Škabo nastavlja sa frontalnim napadom na političku
elitu, svih stranaka, jasno se distancirajući od Demokratske stranke
Srbije koju su spočitavali Sindikalcima. Konačno, Škabo odgovara i
na nacionalna pitanja, spreman da voli svoju zemlju kada ponovo bude
dostojanstveno stajati uz njenu zastavu.

Veselo, parodično, lice srpskog repa nudi klan okupljen oko
sastava Bad Copy. njihovo orepotvorenje ezoterije duvanja, brze hrane i
pornografije je privuklo posvećenu bazu sledbenika. NJihov prvosveš
tenik je Nigrutin. Pitanje je samo kuda će povesti svoju pastvu.
Pioniri ovog marihuana talasa su Straight Jackin' koji su na svom
albumu za City Records (etiketu medijskog koncerna Pink) prvi lansirali
besprizornu etiku totalnog duvanja. Petar Luković ih je u zabavi
svojevremeno etiketirao kao JUL-ove zaverenike koji navode omladinu
na opijate umesto da izazivaju političku pobunu, iako im je debitanstki
album pohvalio. Ruku na srce, taj famozni City Records album Straight
Jackina jeste bio prilično radikalna apologija marihuani, znat-no
ispred vremena, budući da tada epidemija korišćenja opijata nije
dostigla današnje razmere. Nekada je apologija duvanju bila avangarda,
danas je to srpska realistička drama.
Bad Copy i Nigrutin, sa svojim satelitima, deluju u formi hiperprodukcije,
unutar koje nema gotovo nikakve muzičke invencije. Međutim,
njihovi tekstovi konzistentno uspevaju da na bazi ironije, cinizma
i parodije zaigraju na kartu ikonoklastičnosti, kojoj je srpska publika
generalno sklona, te se Bad Copy i Nigrutin možda i ponajviše
cene od svih repera.

Za kraj ostaje najpikantniji srpski rep, mračna skupina-Prti Be
Ge koja se mora čuti. Pre ili kasnije. Ali nije za one koji žele da okuse
burbon kada pristave rep u svoj plejer. Rime Moskrija i momaka su više
kao krek. Mračne, bizarne i lepljive. Ako se dakle današnja scena mo-
že uporediti sa ranijom, Bad Copy/Nigrutin su kao Rambo Amadeus, Bassivity
klan kao Gru a Prti Be Ge kao Sunshine.
Reč je o novoj inkarnaciji opasnog repa sa spojem ulične besprizorosti,
paklene socijalne kritike, srpske stvarnosti na ivici groteske
i spremnosti repera da se potpuno otvore pred slušaocem. The
Notorious B.I.G. je sa ovakvim pristupom izgradio čitavu Bad Boy dinastiju
na američkoj Istočnoj obali. Međutim, naša javnost još nije
spremna za Prti Be Ge, kako u kulturnom, tako i u medijskom smislu. NJihova
muzika se gotovo ni ne može emitovati na većini srpskih medija.
NJihova obscenost je zapanjujuća čak i za srpske uslove gde je psovka deo
svakodnevnog medijskog diskursa.

Možda najbitniji domet savremenog srpskog repa je uspostavljanje
nekoliko temeljnih vrednosti za opstajanje pop muzike. Najpre, rep
muzika je diskografski relevantna. Svaki rep album se proda u najmanje
tri hiljade legalnih primeraka nosača zvuka. Dakle, realna slu-
šanost, u obliku stalnog posedovanja nosača zvuka, je nekoliko puta
veća. Zatim, rep ima odanu i zainteresovanu publiku, te je konačno reč
o obliku pop muzike koji se pravi da bi se utolila glad slušalaca a ne
sujeta i isključivi kreativni nagoni umetnika, što je zdrav pristup.
Srpska rep scena je jedini segment srpske pop muzike koji korespon-
dira sa svetskim standardima, nije na njihovom nivou, ali ima dosta
povoljnu razmeru u odnosu na odnos ostalih srpskih pop proizvoda sa
svetom. I taj nivo konzistentno održava.

Gore navadeni parametri uspostavljaju jednu scenu na kojoj je,
kroz konstantne tiraže, moguće opstati, no teško je istaći se. U prirodnoj
trci za isticanjem, koja je imanentna repu (uostalom rep je u
svojim koncertnim inkarnacijama sadržao i poznate bitke MC-jeva),
najpre će se istaći kvalitet i provokativnost. Unošenje provokativnosti
u popularan obrazac kontrakulture svakako može delovati lekovito
na društvo. Relativno pojednostavljena proizvodnja repa, koja
se danas može uspostaviti na bazi mikrofona i jednog računara, spre-
čava tendencije ka monopolizovanju rep industrije, koja raste u
Srbiji, te omogućuje konstantan priliv svežih ideja. Internet kao
medij je takođe bitan i srpska rep zajednica ima već osnažen i vitalan
lanac na Mreži. Neregulisanost zakonodavstva o autorskim pravima
takođe samo doprinosi razvoju forme budući da se distribucija može
vršiti bez većih pritisaka a i semplovi su bezmalo besplatni.
Ako se ikakva akciona sentenca može ostaviti za kraj teksta,
onda je to vapaj da se rep scena ne izvrgne u ruke špekulanata, barem ne
do mere u kojoj će izgubiti svu inteligenciju koju trenutno ima.

iz Časopisa "Gradina" broj 5/2004, sa tematom o srpskom hip-hopu, dostupno na:
http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XXXIX_5/index_html?stdlang=ser_lat

[---]

takođe i tekst dejana stojiljkovića u kome se pljuje na dance devedesetih i na rep koji promoviše kola, ribe i dobar provod (to je odlika turbo-folk skorojevića, veli autor teksta), tako da očekujem lubenog, ili njegovog stanodavca, da reaguju!

http://www.komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/Gradina/XXXIX_5/34/show_download?stdlang=ser_lat

[lou benny]

znam ja oba ova teksta preko djapea koji ih je dobio skenirane ljubaznošću dejana stojiljkovića. pa ništa, šta da se kaže, ipak je 2004. u pitanju, dakle vreme pre kapitalnih djapeovih tekstova tako da se stojiljkoviću može progledati kroz prste.

kao i vojnovu za dikrajd vipja i jigge

[crippled_avenger]

Mislim da je ovaj tekst prilično dobar ako imamo u vidu da je pisan 2004. godine. Naravno, u međuvremenu su se mnoge stvari izmenile i neke stvari su sada jasnije nego tada.

[lou benny]

ma šalim se ja bre, kako nije dobar - odličan je! čak mislim da sam ti odao priznanje za njega u jednoj od naših prvih net diskusija.

[Bobby Peru]

Prejak je tekst, al' nešto ne kontam što si se toliko osvrtao na VIP (ajd' bassivity,to je jasno k'o dan), dok FoolMoon sa onim albumom nisi ni pomenuo (ako sam dobro ispratio tekst) ...Mada, mislim da razumem, 2004e su VIP ipak bili među vodećima

[Son of Man]

Lubanjo, jel i ti nastupas sa Sevdahbaby ovih dana ?

[Kler_Vojant]

kad ce vise novi prti...cekam ga ko ozebo sunce xD

[Kler_Vojant]

ok, mislio sam da ste vi ljudi obavesteni, izgleda da sam se zajebo. xD

[Son of Man]

Prvi put sad cujem da treba da izadje nekakav novi PRTI, to bi eventualno brat Lubanja trebo da zna, ili da odes na RIV forum...

[lou benny]

treba da izađe album prtija - "bez šeČera" će se zvati (carski naziv) - ali nije još precizirano kad mada nešto kapiram da će to biti u poslednjem kvartalu tekuće godine :s

javićemo

[Son of Man]

FULL, nego jel imas ideju, jel se taj naziv albuma odnosi na GORKO, kao sto su gorke njihove rime, ili na nekrsten pajdo (bez secera) ?

[lou benny]

pa carski mi je naziv baš zato što ima obe te konotacije + taj ganci stajl momenat sa "č"

[Savajat Erp]

како вам се чине ове две девојчице?

Redži - Rap Storia

Annie - 7 Grehova

[Meho Krljic]

Uf... preslušaćemo te dve devojčice.

Ali pre toga da pimpujem prikaz Sajsi MC koja je za sada, što se mene tiče, na vrhu piramide ženskih emsijeva u ovoj zemlji.

Kapiram da će sad da krene lavina hejta u komentarima na popboksu. 

[lou benny]

delim većinu stavova iznetih u recenziji i sugerišem da je, zbog istoriografije i dodatka još jednog konteksta u kome se procenjuje album, možda bilo kul istaći da je ovo prvi ženski solo rap album u nas. (mada to naravno nije presudno za recenziju )

[Meho Krljic]

Eto. Ivani predviđam svetliju budućnost u okviru ove solo priče nego sa bendom koji je, rekao bih na osnovu ova dva albuma, ipak malčice holdbekuje. Idem sad da vidim kakvim su me govnima zatrpali gnevni čitaoci Popboksa.

[scallop]

Idem sad da vidim kakvim su me govnima zatrpali gnevni čitaoci Popboksa.

Onda ja neću.

[Meho Krljic]

Scallope, šaljem ti danas ili sutra ono moje mišljenje.  

Inače, ono što Djape veli u komentaru na Popboksu nije uopšte bez vraga. Ja sam to za žensko pismo ubacio delom kao provokaciju jer, naravno, nisam proučavao žensko pismo ni u poststrukturalističkoj misli i ne bih umeo da ga definišem, tako da se možda u slučaju Sajsi MC radi samo o osobenom izrazu a ne o rodnoj kategoriji, ali... ali ima tu materijala i za takva čitanja. Recimo kada u prvoj pesmi kaže "džabe mažete taj celulit, to ste dobile preko mobilnih telefona" to je baš ženski glas i u muškoj verziji bi zvučao pogrešno.

Takođe, čitava postavka erotskih motiva na ploči je prilično ženska, u tretmanu samih emocija je to najvidljivije, ali i u tretmanu mehanike, raspodele moći u erotskoj vezi (ili erotskom kontaktu) itd.

Što se one opaske o politici tiče, to itekako daje težinu ploči. Prva pesma je malo previše manifestna za moj ukus i kada sam prvi put slušao album poplašio sam se da će sve biti na tom uopštenom, kritičkom planu. Srećom, nije. Prva pesma proteže mrežu daleko iznad ulice, kači korporacije i medije itd. i kao manifest može da posluži. Ali u kasnijim pesmama, tretman individualnosti nadvladava ideološki ton, ako ga ima i, pogotovo u "Minimal" dobijamo jednu levičarski emotivnu ali u ovde i sada ukorenjenu poetiku koja je politička otprilike onoliko koliko poezija može da bude a da ne izgubi estetsko težište.

Neiznenađujuće, tretman seksualnosti i pomenutih raspodela moći u međuljudskim odnosima je verovatno politički najpotentniji element ploče, s tim što ovo možda neće otvoriti put za komuniciranje sa radničkom/ nižom srednjom klasom onako kako Djape sugeriše, ali, barem u mojim špekulacijama, otvara put za komuniciranje sa devojčicama a to nije ništa manje bitno. Žene generalno a devojčice partikularno se i dalje mogu nazvati marginalnom grupom u političkom smislu (ne saamo u smislu visoke politike već u smislu dnevne politike i prizemljenog nivoa) i sjajno je što neko ovako solidno analizira i propituje uloge i udele u moći posredstvom fanki bitova.  

[Vampirella]

Idem sad da vidim kakvim su me govnima zatrpali gnevni čitaoci Popboksa.

AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA

Cak sam i ja 7 9 11 zavrtila par puta...
Solo album nisam slusala, i sumnjam da cu...

[Meho Krljic]

Nisam siguran da razumem šta kažeš. Slušala si album benda Sajsi ali ne želiš da slušaš nju solo? Ako sam te dobro shvatio, dopusti da insistiram da makar odeš do majspejsa i preslušaš pesme sa njenog solo albuma, zrelije je ovo od ploče benda. Značajno, velim zrelije.

A apropo komentara, evo jedan koji doslovno kaže

druze, na ovaj nacin, na koji si odradio recenziju ovog albuma, bilo koja ploca mitra mirica moze da ispadne remek delo

Pa, mislim, svaka ploča Mitra Mirića i jeste remek-delo, šta je tu sporno?

[Vampirella]

Slušala si album benda Sajsi ali ne želiš da slušaš nju solo?

Album? Ma, kakav album. Samo jednu pjesmu i to je za mene puno... Polako, hip hop i ja smo najljuci neprijtelji.

[Meho Krljic]

Hmmm, vidim da tvoj inače sjajni muzički ukus ima još prostora da napreduje. 

[Vampirella]

Ima, ima, ni sam ne znas koliko...

Nego, preporucite mi nekoliko (ne previse, nemojte naglo) antologijskih hip hop albuma, opce kulture radi.

[cutter]

[Джон Рейнольдс]

Ima, ima, ni sam ne znas koliko...

Nego, preporucite mi nekoliko (ne previse, nemojte naglo) antologijskih hip hop albuma, opce kulture radi.

Od hrvatskih, Sajo - Comeback.

[Bobby Peru]

Bosna - General Two - Kralj (2007)

[lou benny]

Ima, ima, ni sam ne znas koliko...

Nego, preporucite mi nekoliko (ne previse, nemojte naglo) antologijskih hip hop albuma, opce kulture radi.

strani ili domaći?

[Vampirella]

Stogod smatrate da je dobro (stovise, odlicno), pa makar bilo tunguzijsko...


Hvala, decki, zadali ste mi domaci. Jos samo da se odlijepim od Sunn O)).

[Son of Man]

ako nekom treba novi sasji MC nek kaze, inace odlican album, ja sam slabije sluso ono sa bendom al ova mala Ivana zna znanje, a i ima neki poseban sto se kaze shmek, ozenio bi je...

[Meho Krljic]

Obrati samo pažnju na one pesme u kojima se vidi da voli dominantnu ulogu u BDSM odnosu, pa počni da se pripremaš na nošenje kožne ogrlice s nitnama i gaženje štiklom po testisima.  

A Elli bih preporučio Funcrusher Plus od Company Flow, jedan od ključnih hip-hop albuma iz poslednjih petnaestak godina

Code Select Expand

http://www.megaupload.com/?d=ucau0gjz

[Kler_Vojant]

Nikada to nije stiglo do medija, a i ako.
Elem, evo mog prvog smor podkasta, ko se smara, evo da vidi da ima i gore i niže od toga xD

Prva dva dela (krenuo sam, logicno, od nule) necu kaciti, previse lici na cracked. ma, i ovo je ista ta propast, al aj nek ide, ionako se smaram aj da vidim bas odgovor benija il koga vec na ovo, i na taj ajde da se zezamo svi mi volimo snup doga nek odjebu gengsteri trip vise od pola domacih rep zvezda i zvezdica.
p.s. nikada necu sebi oprostiti to sto sam opljunuo po prtiju al morao sam, nema kad krenes radi do kraja, nema vajde od half-assed pljuvanja po samo onima koji ti smetaju.

Manufaktura Istine 2
manufaktura istine 2.wmv

p.s. evo upak nule, nek ostane za pokoljenja
manufaktura istine 0.wmv

[Kler_Vojant]

kao sto sam i ocekivao, odgovora-nema.

[Savajat Erp]

тужна је твоја судбина...ево ја ћу да бацим уво... 

[Savajat Erp]

брате, ово мени звучи на уобичајено drunk&high просеравање, без увреде (ако је то могуће), зашто 2.део има 8 и кусур минута кад траје у ствари 2, 3 минута? слабо сам шта разумео, мислим не могу да појачам до даске да бих сконтао ("па, ту се деца играју!!")...готиван нагласак, подсећа ме на неке ортаке са факса...

[Kler_Vojant]

da, al fora je u tome sto ja nisam ni drunk ni na drogama xD i sto manje rezumes, to bolje po tvoj mali krhki mozak. imam novi broj, koji li je, trojka valjda, videcu da iscistim sumove i malo pojacam.

[Savajat Erp]

You do that...

[---]

http://www.youtube.com/watch?v=gwG98baHZ88&feature=player_embedded#!

[Savajat Erp]

То Шварц у песми помиње хип-хоп не значи да ово то и јесте...уосталом ово је турено већ на тему Мехмете, реагуј!

[---]

tureno jeste, ali mehmet nije reagovao. a da li je hip-hop i da li to ima neke veze... to će lou benny bolje objasniti.

[Savajat Erp]

рекао бих да је сам Шварц тврдио како хоће да врати тај неки денс трип из прве половине 90-тих, а ова песма је буквално као пресликана из тог времена....уосталом, чујмо шта Lou Benny има да каже и повинујмо се! ако нас уопште удостоји...