Časopis UBIQ

[Scordisk]

Nego, ajmo da se vratimo na zanimljive teme. Razmiljao sam nešto, kada se spomenulo objavljivanje u inostranstvu, kako u nesrećnom slučaju da spisatelj nije deo sistema i mejnstrima (u ruskom, engleskom, španskom, francuskom govornom područiju, ili makar u ratom ugroženim i samim tim interesantnim podnebljima, ), pa još i ako nema para za prevodioca, moraće sam da guli engleski, da mu ne bi kojekakvi transkriptori skrnavili bestseler. Kao nesrećni Nabokov ili Rušdi, prvi je morao da se mane ruskog, drugi da prestane da piše o dvanaestovekovnim sufi pesmama, i morali su da se valjano samoegzotizuju kako bi se uključili u internacionalu i dobili neke jebene nagrade.

Pitanje šta bi bilo kada bi bilo, i šta je moglo da bude da je nešto sa ovog podneblja objavljeno, odveć je spekulativno, pa ne bih ulazio detaljno u to kakvu bi imale stranu recepciju domaće priče od 85 do 95 - pogotovo kada se uzmu u obzir pikantni detalji o stranim piscima osamdesetih, poput Zelaznija, Martina, Pola itd. koji su redovno, na dnevno-nedeljnoj bazi pisali za svakakve magazine da bi mogli da se izdržavaju i prehrane i plate kredit, a kojima su često odbijali radove, slali na prepravke, urednici su gubili novele, magazini su banktoritali, kojima su se događale sve zamislive elementarne nepogode, pre nego što su izgradili ime na kanibalističkom tržištu. Pri tom, to isto tržište je baš svašta objavljivalo i bilo je mnogo rotoromana (ili kako god ih zvali), pa u tom smislu, sve gubi smisao, ak me razumete.

Ali, ipak, čisto spekulativno  - a ovo kažem kao neko ko je u mlađahnom dobu čitao sirijuse, sagite, monolite i vilajete – mislim da neke od najboljih priča napisanih u tom periodu (odnosno, onih koje su mi se sasvim subjektivno najviše dojmile i urezale u sećanje) ne bi uopšte bile za prevod.

Primera radi, jedna od najboljih po meni, ,,Dubrava" od Jakšića, bila bi gotovo nemoguća za prevesti kada se uzmu u obzir sve one domaće aveti i drekavci, a da priča ne izgubi od šmeka, i da ne postane generička anglosaksonska gotika ili neki suludi angloserpski  hibrid. Možda, kada bi prevodilac bio genije, al to mi je teško zamisliti. Ili, ,,Biciklista" od drfa? Meni je to takođe jedna od najboljih priča iz tog perioda, a koliko sam shvatio, nju ni braća hrvati nisu baš skapirali, kud bi ameri, rusi, japanci.... Ili, primera radi, priče o Svetoj Vodi i verigašima, što sam čitao u nekom znaku sagite: to je odlična priča, ali sumnjam da bi angloamerički mejnstrim skapirao prvi svetski rat u bosni kao interesantno štivo. Ili ,,Sveti rat" od Skrobonje – pa to nema šanse da se proda amerima... doduše, šteta, trebalo je da se to prevede na ruski i tamo plasira, pa da to bude preteča ,,noćne straže", sigurno bi uspelo...

Zapravo, sada mi pade na pamet, jedino što mi deluje kao da bi imalo možda smisla da se prevede, jeste da je Skrobonja završio onu horor priču iz tamnog vilajeta, kada srećni par devedesetih ide na vikend na kopaonik pa im ludi sektaši doakaju – ne sećam se kako se zove, ali to da je imalo smisla na kraju i neku normalnu, zaokruženu fabulu, da je sama priča imala bolju završnicu, bilo bi super za prevod. Ili, da je knežević završio onu, zaklanu (ubijenu?) u lapis lazuliju – što je meni uvek bila vrhunska postava za roman, a iz nekog razočaravajućeg razloga samo kratka priča – dakle, da je to produženo, možda bi takav koncept i magijska svetogradnja imali kakvog potencijala da se dojme ef zapadnjacima. međutim, mislim da je dobro da se stare kuke nisu probile na strano tržište, jer nam ne bi bilo života na ovom forumu

[džin tonik]

najveci problem vidim u tome, sto europa odavno uglavnom propustila priliku tvoriti trendove, kao, mi ne pishemo shund, tresh, pa se dovela u priliku morati uvoziti sf (kad uglavnom i bio shund, a trazen), koji se postepeno izgradio do ozbiljne literature, a inicijativa ostala u usa.
sad, je li uopce bilo moguce kreirati trendove, posebno u ex-yu, gdje se sve uglavnom svodilo na uvoz, nikad nista vodece, osim, pojma nemam, jedinstvenog konja lipicanera, bestrzajnog topa sa tri cijevi za nesvrstane... ne vjerujem. social fiction, ok, tehnoloski ni u primisli.
sssr je imao sanse, no unistio socijalistickim utopijama.

inace bar dva strana jezika u danasnje vrijeme smatram opcim obrazovanjem, ako cemo realno. tko ima problem koji navodis, bolje da pishe fentezi za domace trziste. ne mora ni pomisljati na price koje bi internacionalno bile konkurentne, jer, da u stanju spekulirati na toj razini, pa, takvom autoru ni jezici ne bi bili problem.
tko ne ispunjava taj kriterij, ni inace ne moze znati dovoljno da bi imao na cemu graditi sf.

a postoje istaknuti pojednici, individualci, no ne postoji domaca struktura koja bi ozbiljno mogla raditi u "pravcu osamostaljenja" i konkurentnosti; vrh se uglavnom svodi na priculjke koji internacionalno objavljeni u smislu, hajde da vidimo kako se sf pishe u hrvatskoj, srbiji, nebitno.

[scallop]

Scordisk, biće da premalo čitaš da bi imao poredbene kriterijume. Ako je pisanje Bredberija mera kvalitetnog i lepog pisanja, onda je to i Jakšićevo pripovedanje. U Fipinoj literaturi ima više fantastične simbolike nego u 90% anglosaksonske. "Biciklista", "Kad zlo spava", pa i oni "Haskiji" su temeljni kvalitet domaće fantastike. To što moje priče ne čitaš je manji problem, ali problem.

[Stipan]

Jakšićeva "Dubrava" je jedna od najjačih domaćih priča koje sam pročitao u životu. Dani su mi trebali da se opasuljim posle nje, pa sam je čitao ponovo i ponovo... Ne znam ni sam koliko puta.

[Scordisk]

@zosko – pa pazi, slažem se, ali takođe mislim da treba uzeti u obzir kulturno-političku dominaciju zemalja sa engleskog govornog područija (barem u ovom veku), pa oni hteli-ne hteli moraju da postavljaju trendove. Kao francuska i francuski jezik nekada. E sad, Evropa je nekako previše iscepkana, i kulturno i jezički, da bi mogla da se uspostavi kao jedinstvena kulturna celina koja postavlja trendove, barem po mom mišljenju.

A opet, mislim da je tu i najviše stvar do mogućnosti tržišta da se rasprostre, u smislu da ako imaš veliku populaciju, književno tržište može lakše da podnese činjenicu da većina ljudi bleji na jutjubu i čita blogove umesto da se maši knjige. Tri posto čitalaca u populaciji od četiri stotine miliona je ipak više nego tri posto čitalaca na tržištu sa populacijom od pet miliona. Onda se tu zalaufaju biznis mašinerije i ozbiljna izdavaštva, urednici, brusi se zanat po raznim časopisima i magazinima pre nego što se pristupi pisanju romana, to privuče veći broj potencijalnih pisaca, pa se u hipeprodukciji proizvede kvalitet, je l'... Kod nas toga i nema, u smisli strukture, kako u sfu, tako i celokupnom književnom opusu. Tipa, poslednja NINova nagrada, Arzamas, nedavno sam je pročitao, i mislim da je toliko loša da bi mogla i u UBIQ da upadne...

@scallope – možda i jeste tako, al ni ti nisi pročitao šta sam ja napisao u postu. Nisam spomenuo Bredberija kao reper za kvalitet (mada bih u neku ruku i mogao), niti dovodio kvalitet pripovedanja nekih domaćih priča u pitanje – baš suprotno, spomenuo sam meni omiljene – već sam hteo da kažem da mi te priče ne deluju kao da bi tematski bile interesantne zapadu i engleskom govornom područiju, u smislu da to bude hit koji će doneti svetsku slavu i ovacije, što je ovde možda nagovešteno

[Kimura]

Poslednja NINova nagrada, Arzamas, nedavno sam je pročitao, i mislim da je toliko loša da bi mogla i u UBIQ da upadne...

Nasmeja me. Baš.

[scallop]

Poslednja NINova nagrada, Arzamas, nedavno sam je pročitao, i mislim da je toliko loša da bi mogla i u UBIQ da upadne...

Nasmeja me. Baš.

+1 Scordisk, diskvalifikovan si.

[scallop]

@scallope – možda i jeste tako, al ni ti nisi pročitao šta sam ja napisao u postu. Nisam spomenuo Bredberija kao reper za kvalitet (mada bih u neku ruku i mogao), niti dovodio kvalitet pripovedanja nekih domaćih priča u pitanje – baš suprotno, spomenuo sam meni omiljene – već sam hteo da kažem da mi te priče ne deluju kao da bi tematski bile interesantne zapadu i engleskom govornom područiju, u smislu da to bude hit koji će doneti svetsku slavu i ovacije, što je ovde možda nagovešteno

Kad god napišeš da nešto nisam pročitao, napisao si nemoguću tvrdnju. Otkud ti znaš šta je interesantno zapadu i anglosaksonskom govornom području? Evo, ja ti tvrdim da je moj SF originalniji i moderniji od američkog. Isto važi i za još nekoliko domaćih pisaca. Domaća literatura je raubovana marketingom, a to nije mera za kulturu. Štaviše, izdavači, distributeri i prodavci su uključeni u eksploataciju pisaca i ne čudim se kako prolaze. Zosko je samo ukazao na taj defekt.

[Scordisk]

Nasmeja me. Baš.

tu sam da razgalim

Kad god napišeš da nešto nisam pročitao, napisao si nemoguću tvrdnju. Otkud ti znaš šta je interesantno zapadu i anglosaksonskom govornom području?

onako, spekulišem. No, budući da   se po meni najbolje priče domaćeg sfa nisu probile čak ni na regionalnom tržištu, u glavnom toku, mislim da je moja spekulacija na dobrom putu

Evo, ja ti tvrdim da je moj SF originalniji i moderniji od američkog.

e, meni su sad pošle suze od smejanja, tako da mislim da smo kvit

Domaća literatura je raubovana marketingom, a to nije mera za kulturu. Štaviše, izdavači, distributeri i prodavci su uključeni u eksploataciju pisaca i ne čudim se kako prolaze. Zosko je samo ukazao na taj defekt.

a šta nije raubovano marketingom? Hoćeš reći da na zapadu nisu? ja samo mislim da su naši pisci popišmanili jer ne mogu da žive od te eksplatacije, dok kolege sa zapada, podjednako eksplatisane, od pisanja dižu kredite. zato je to kod nas hobi (kao što je i tebi, je l') a preko je posao, i razlika u kvalitetu je očigledna. čast, naravno, izuzecima, jer još uvek ima dobrih knjiga kod nas koje ne znam kako izađu

[scallop]

Volim što ti je smešno. Ne volim što iznosiš netačne tvrdnje. Dr. Z. Živković je još pre trideset godina izneo tvrdnju da SF pisci na oko 700 američkih tehničkih fakulteta predaju englesku književnost da bi preživeli. Ona je i dalje tačna. Razlika je samo što kod nas ne mogu ništa da rade. Meni je SF književnost "hobi" otkako niko ništa ne plaća. Iznenadio bi se koliko sam bio plaćen u neko drugo vreme. I Bobanov prihod od pisanja je od pre 25 godina.


Kod Amera nisam video originalnu SF priču bar dvadeset godina. Pretabavaju se iste priče, sa jurnjavama automobila koje su bile hit kod Kiston policajaca u nemom filmu. Ako nemaš prave motive, onda nema ni prave priče. Daj mi jednu savremenu priču koja otkida i ja ću se predati. Nema.

[saturnica]

Kod Amera nisam video originalnu SF priču bar dvadeset godina. Pretabavaju se iste priče, sa jurnjavama automobila koje su bile hit kod Kiston policajaca u nemom filmu. Ako nemaš prave motive, onda nema ni prave priče. Daj mi jednu savremenu priču koja otkida i ja ću se predati. Nema.

nećete se vi predati, to je razumljivo, nema popuštanja, nema predaje. Ali, niste u pravu, jer...
Ted Chiang "Priče tvog života" u srpskom izdanju. Pročitajte pa da vidite što je raskoš pripovijedanja, vladanje materijom uz enormno zanje koje je utkano u njegove priče, jednom riječju, genijalac. Ali ima toga još, ima još pisaca, neće biti da nitko nigdje ne piše ništa dobro, samo se treba odmaknuti od vlastite sjene. Zna zakloniti vidike...

[Scordisk]

Pa dobro, ali period o kojem ti govoriš - kada se književni rad mogao unovčiti - ispilio je neke zaista kvalitetne književne bisere, i u to doba su ninovu nagradu dobijali iole ozbiljniji pisci, od Isakovića i Selenića, do Pavića i Pekića. E, sad, to uporediti sa Arzamasom, ili ne-daj-bože, Taijem od Gocića, i vidan je određeni pad kvaliteta. Domaći sf, kako ga ja vidim, mada je formalno odvojen od "glavnog toka", i dalje je vezan istim fizičkim zakonima tržišta, potražnje i ponude, pa se i tu dalo naći svakakvih finih priča i romana.

E, sad, "Zlatna Knjiga", serijal o Verigašima, "Dubrava"; "Bicikllista" i još poneka se, po meni,   izdvajaju kao antologijska dela od onomad, ali sve u svemu, ne bih rekao da su domaći pisci i onda bili po kvalitetu jednaki američkim piscima.- Tamo je, ipak, bio ozbiljniji biznis, pa u tom smislu, ne mislim da je, recimo, Živković uporedljiv sa Klarkom i delima kao što su sastanak sa ramom i kraj detinjstva, ili, recimo, Skrobonja sa Džordžom Martinom (i njegovim vrhunskim kratkim pričama pre prestola!), ili Jakšić sa Stivenom Donaldsonom (Severnjak je ipak previše mršav da bi bio hronike tomasa kovenanta). Isto tako, mislim da su po kvalitetu neuporedivi "svemirski cigani" sa masterpisom poput "Hiperiona".

S druge strane, danas je, iz razumljivih razloga, taj jaz između domaće i strane produkcije još veći, a da ne govorimo samo o sfu, nego o književnosti uopšte.

Kao primer, mada meni to kao čitaocu slabo šta znači žanrovsko razgraničenje, potrudiću se da navedem odlčan strani sf kao primer: Čangove kratke priče (tvog života) sabrane u bookinom izdanju, ili margaret atvud i njenu distopiju "Kosac i Antilopa" ili peljevinove romane. Pa to onda uporediti sa domaćim izdanjima, kuku lele

[Scordisk]

e, uze mi saturnica reč iz usta

[saturnica]

e, uze mi saturnica reč iz usta

e da. i pod hitno po Atwoodovu!!

[Stipan]

poslednja NINova nagrada, Arzamas, nedavno sam je pročitao, i mislim da je toliko loša da bi mogla i u UBIQ da upadne...

Hahhahah!!!

[scallop]

Baš postaje zanimljivo. Počeli smo da se hvatamo za tešku artiljeriju. Kad stignemo dotle ja sam već pobedio.

[Scordisk]

da sam znao da je u pitanju nadmetanje, izneo bih tešku artiljeriju

[hidden]

Ma dobro, šale radi, kad se dotakoste tržišta Kina odavno vapi za domaćim SF/H-om...evo jedan mali uradak, tek stranica-dve, preveden ljubaznošću mog komšije Jao Minga, uz dogovor o podeli profita tamo kad nam klinci krenu na fakultet...




https://www.amazon.cn/dp/B071YV71ZM

[Džek]

Jedan je Valter, Hiddene, ali puno sreće tamo, nikad se ne zna!

[Аксентије Новаковић]

Primera radi, jedna od najboljih po meni, ,,Dubrava" od Jakšića

Jakšićeva "Dubrava" je jedna od najjačih domaćih priča koje sam pročitao u životu. Dani su mi trebali da se opasuljim posle nje, pa sam je čitao ponovo i ponovo... Ne znam ni sam koliko puta.

+1

bila bi gotovo nemoguća za prevesti kada se uzmu u obzir sve one domaće aveti i drekavci, a da priča ne izgubi od šmeka, i da ne postane generička anglosaksonska gotika ili neki suludi angloserpski  hibrid.

Чиме би то превод Дубраве заправо био угрожен?
Превођењем гвозденбубе на енглески?
Није поента у њеном имену, већ у њеном деловању, а њено деловање је да ждере утробу коња и чини сличне гадости.
Тако да би прича могла савршено да се преведе.

Možda, kada bi prevodilac bio genije

Не мора преводилац те приче да буде геније, довољно је да буде Јакшић.
Како је преводио са енглеског, тако би своју причу могао да преведе на енглески.

[scallop]

To je još nešto šta dobar urednik mora nauči. Pravod sa engleskog i prevod na engleski su dve potpuno različite kategorije. Mo ne znamo koje sve finese ne pohvata prevodilac sa engleskog (imali smo urnebesna iskustva), tako da ko zna šta bi u obrnutom slučaju promašio. Ne pominji utrobu konja i koješta. Moji likovi u Varnici su noćili u utrobi mamuta pa ništa.

[Аксентије Новаковић]

To je još nešto šta dobar urednik mora nauči. Pravod sa engleskog i prevod na engleski su dve potpuno različite kategorijе.

Тачно тако.
Лакше је превести на енглески, него са енглеског, из разлога јер је енглески језик јако сиромашан, и дослован превод са њега звучи јадно и бедно.
Да би превод са сиромашног енглеског језика могао да се чита у духу нашег богатог језика, он мора да се прилагоди духу нашег богатог језика.

Ne pominji utrobu konja i koješta. Moji likovi u Varnici su noćili u utrobi mamuta pa ništa.

Поента помињања ждрања утробе у Дубрави је због чињења гвозденбубе.
Такво чињење није тешко превести, и тиме прича не би губила на шмеку.

[scallop]

To je još nešto šta dobar urednik mora nauči. Pravod sa engleskog i prevod na engleski su dve potpuno različite kategorijе.

Тачно тако. Itd.




Tačno je da nije tako. Svaki jezik ima bezbroj finesa samo smo mi neuki. Samo u SAD ima 1300 lokalnih dijalekata, pa ti vidi. Dr. Zoran Živković je pored najboljeg mogućeg prevodioca na Balkanu (inače anglosaksonku po rođenju) imao i tri lektorke u SAD. Takav ulog satire ambicije.

[Аксентије Новаковић]

Мењаш тезе.

Не причам о дијалектима, него о књижевном језику.

По твојој логици, за америчко тржиште би требало да радиш 1300 различито прилагођених превода једне приче.
То наравно не пије никакву воду.

[scallop]

Da, da, da. Ja uvek menjam teze. U Srbiji možda postoje tri prevodioca sposobna da prevede na neki anglosaksonski. Problem je što nije isto ako treba da ode u SAD, Veliku Britaniju, Australiju, Južnu Afriku ili Indiju. U margini smo čim pomislimo na obilnija tržišta. Prevede meni priču BEZ CRVENE vodeći domaći prevodilac, platim ga, a onda, kao i dr Zoran Živković svojim lektorima u SAD, pošaljem prijatelju u London. Ovaj pre toga pola života proživeo u Južnoj Africi. Ništa prevedeno nije razumeo. Aksentije, kad ti padne na um da posumnjaš u ono šta napišem, razmisli da li sam probao sve što sam mogao.

[Аксентије Новаковић]

Da, da, da. Ja uvek menjam teze. U Srbiji možda postoje tri prevodioca sposobna da prevede na neki anglosaksonski. Problem je što nije isto ako treba da ode u SAD, Veliku Britaniju, Australiju, Južnu Afriku ili Indiju. U margini smo čim pomislimo na obilnija tržišta. Prevede meni priču BEZ CRVENE vodeći domaći prevodilac, platim ga, a onda, kao i dr Zoran Živković svojim lektorima u SAD, pošaljem prijatelju u London. Ovaj pre toga pola života proživeo u Južnoj Africi. Ništa prevedeno nije razumeo. Aksentije, kad ti padne na um da posumnjaš u ono šta napišem, razmisli da li sam probao sve što sam mogao.

Верујем ја теби скалопе, не доводим у питање веродостојност твојих изјава.
Подвучено је поента, али то опет нема везе са 1300  америчких локалних дијалеката које си споменуо.

[Аксентије Новаковић]

BEZ CRVENE

Прича са одличном поентом.

[Scordisk]

Notorna je glupost i neznanje da je engleski jezik siromasan. To, doduse, ne iznenadjuje. Moja poenta je bila da bi prevod dubrave mnogo toga izgubio, od svog smeka, prilikom prevoda, jer se oslanja na neke autohtone folklorne elemente koji joj daju draz. Il se meni tako cini.

[Аксентије Новаковић]

Notorna je glupost i neznanje da je engleski jezik siromasan. To, doduse, ne iznenadjuje. Moja poenta je bila da bi prevod dubrave mnogo toga izgubio, od svog smeka, prilikom prevoda, jer se oslanja na neke autohtone folklorne elemente koji joj daju draz. Il se meni tako cini.

Не да је сиромашан, него је јадан у свом сиромаштву.
На крају ове баладе, Србин може увек да научи да савршено прича енглески, немачки или мандарински кинески, али ни Енглез, ни Немац ни косооки неће никад, ма колико година и у Србији провели, да науче да причају савршено србски језик.

Мислим да ти се ово за Дубраву само чини, јер као што сам већ написао - много су битнија чињења тих авети, него њихови називи.

[Stipan]

Zanimljivo... Moju priču "Buđenje" je na engleski prevela Andrea Baskin koja je, budimo realni, prevodilac amater, pa je priča ipak prošla u SAD - što znači da je pojam "vodeći domaći prevodilac" po mnogo čemu upitan.

[Аксентије Новаковић]

Zanimljivo... Moju priču "Buđenje" je na Engleski prevela Andrea Baskin koja je, budimo realni, prevodilac amater, pa je priča ipak prošla u SAD

То донекле потврђује и моју тезу да је лакше превести причу са србског на енглески, него са енглеског на србски, и то не због тога што је енглески богатији већ зато што је сиромашнији, и сваки превод са њега треба прилагођавати богатом духу нашег језика.

što znači da je pojam "vodeći domaći prevodilac" po mnogo čemu upitan.

Као и много тога што се данас назива "врхунским".
"Врхунски домаћи преводилац", "врхунски експерт", "врхунски ово, врхунски оно" - а резултата нигде.

[Boban]

Zanimljivo... Moju priču "Buđenje" je na engleski prevela Andrea Baskin koja je, budimo realni, prevodilac amater, pa je priča ipak prošla u SAD - što znači da je pojam "vodeći domaći prevodilac" po mnogo čemu upitan.

Prošla je kao što ovde prolazi tvoje baljezganje na srpskom. Nema više nigde nikakvog kriterijuma.
Ali ima velike razlike između objavljivanja u USA i objavljivanja na nekom relevantnom mestu u USA.

[Аксентије Новаковић]

Како на том истом конкурсу, на ком је прошао Стипе са "својим баљезгањем", није прошао и доктор Зоран Живковић, са све својим тимом врхунских преводилаца и лектора???

[scallop]

Zanimljivo... Moju priču "Buđenje" je na engleski prevela Andrea Baskin koja je, budimo realni, prevodilac amater, pa je priča ipak prošla u SAD - što znači da je pojam "vodeći domaći prevodilac" po mnogo čemu upitan.

Baš si me raspoložio. Sa Andreom Baskin je uspeh u SAD bio neminovan.

[Stipan]

Moj uspeh u SAD je u svakom slučaju bio neminovan - sa Andreom ili bez nje.

[scallop]

Moj uspeh u SAD je u svakom slučaju bio neminovan - sa Andreom ili bez nje.

Daj nam informaciju u dolarima ili dinarima. Bez toga sve je lagarija.

[Stipan]

Nema para... Zasad...

[scallop]

Nema para... Zasad...

Konačno malo istine kad pričamo o spisateljskoj slavi. Voleo bih kad bi se neko iz srpske fantastike ofajdio, ali mrko kejp.

[Scordisk]

alal ste se nalupetali vas dvojica, svaka vam se dala

naravno da možeš lako naći čoveka da prevede nešto na engleski, eno na apvorku klinci za tri dolara prevode šta 'oćeš. ipak, prevođenje nije urednikovanje onlajn pdf knjižuljaka, već je zanat, i kao takav se ne može pozivati na čitalačku ili bilo kakvu slobodu, već zapravo zahteva neke kvalifikacije i sposobnosti. usavršava se čitavog života, i prevodilac mora da savršeno poznaje i sopstveni, maternji jezik,  i jezik na koji prevodi. a nije loše i da ga neko proverava i ispravlja. i takav prevodilac košta.

Učteljca nam je u petom razredu osnovne pokazala ovaj primer, al za spisatelje što su u to vreme lepili sline po prozoru,  evo da ponovim:

pesma o keruši, jesenjin, verzija jedan: http://moji-tragovi.blogspot.rs/2011/07/pesma-o-kerusi-sergej-jesenjin.html
pesma o keruši, jesenjin, verzija dva: http://www.artnit.net/pero/item/74-sergej-jesenjin-pesma-o-keru%C5%A1i.html

pitanje za urednički dvojac: koji prevodilac je imao višu tarifu?

drugo, što reče boban, ako na balkanu ima jedan ubiq, u americi ih ima preko sto. i svašta objavljuju, pa to i nije merilo bilo čega, osim da oće da objave ako prevedeš, što je iznimno lepo al šta s tim

[Stipan]

Nije mi jasan ovaj tvoj pančlajn sa UBIQ-om. Hoćeš da kažeš da je UBIQ trećerazredni časopis?

[Аксентије Новаковић]

drugo, što reče boban, ako na balkanu ima jedan ubiq, u americi ih ima preko sto. i svašta objavljuju, pa to i nije merilo bilo čega, osim da oće da objave ako prevedeš, što je iznimno lepo al šta s tim

Није часопис, него збирка.
И очигледно да нису објављивали свашта, јер Живковић у ту збирку није ушао.

Него, ево, кад кажеш да се по Америци објављује свашта, само треба да буде преведено...
Преведи нешто своје, пошаљи на адресе свих 100 "америчких Убика", па јави резултате.

[Scordisk]

niste mi odgovorili na pitanje

nego, otkud ti da je živković učestvovao? neka dojava službe?

[Kimura]

Ama, ljudi, vi ste se tako pomamili oko tog objavljivanja na engleskom i nikog ne muči to što u Hrvatskoj postoje: UBIQ, Eridan, Sferakonska zbirka, Istrakonska zbirka, dugačko i kratko, SF tvrđi i mekši, bolji ili ne tako kvalitetan - a šta imamo kod nas?

[Аксентије Новаковић]

На које питање?

Откуд ми за Живковића?
Погледај мало по форуму, имаш и о томе на једном месту.

Него, сад ти мени реци, мислиш да је тако лако објавити нешто у Америци?
Преведи неку своју причу, или нека ти неко преведе, па је пошаљи тамо.
Мада, прво би требало до балканског Убика да стигнеш... 

[Stipan]

Ama, ljudi, vi ste se tako pomamili oko tog objavljivanja na engleskom i nikog ne muči to što u Hrvatskoj postoje: UBIQ, Eridan, Sferakonska zbirka, Istrakonska zbirka, dugačko i kratko, SF tvrđi i mekši, bolji ili ne tako kvalitetan - a šta imamo kod nas?

Šta? I kod nas postoji tako nešto?

[Stipan]

nego, otkud ti da je živković učestvovao? neka dojava službe?

Kao prvo Živković se piše velikim slovom. A što se tiče informacije, to je lako objasniti.
Kad su javljani rezultati konkursa u poruci je postojala lista primalaca.

[Scordisk]

na pitanje o prevodima, pošto su "profesionalci" precenjeni

a ovo ostalo: što reče kimura, prokleta je amerika. što reče golub, bolje džaba sedeti nego džaba raditi. što se tiče ubika, zar je problem, eno pola radionice džedži u ubiku.

a što se tiče stipana, kome nisam odgovarao iz higijenskih razloga, al evo ako još neko čita: na osnovu onih ubika što sam i čitao i što znam, ubik je časopis sa tradicijom, redovno izlazi, relativno je dostupan, sasvim je lepo prelomljen, naslovne ilustracije su remek dela, i stvarno ne bih rekao da je trećerazredni časopis. o teorijskim radovima ne mogu da sudim, ali početna teza koju je izneo gospodin mića jeste da su priče objavljene u ubiku mahom prvoloptaške i trećerazredne, s čime se, nažalost, moram složiti (mine included)

[Stipan]

Postaješ sve bezobrazniji, derište jedno nedotupavno.

[Аксентије Новаковић]

na pitanje o prevodima, pošto su "profesionalci" precenjeni

Ако мислиш на превод приче Нормална лица, америчког писца M. Amanuensis Sharkchilda, која се нашла у Аргус часопису, број 17, са темом: Вашарске, фестивалске и карневалске приче, за ту информацију требало би да се обратиш Лазару Јанићу, јер је превод радио један од његових сарадника.

a ovo ostalo: prokleta je amerika.

Нек је проклета Америка, него дај да видимо да ли је заиста тако лако објавити нешто у проклетој  Америци, како ти тврдиш?

[Scordisk]

ne to bre. nego me interesuje mišljenje iskusnog urednika, koji je prevod pesme o keruši bolji, ili nema nikakve razlike i svi prevodioci su isti? Ovo tvoje nisam čitao, mrzelo me

za ubiq ću odgovoriti rečima lepe bre: čik čik pogodi