Kako su birane knjige za otkup

[Alexdelarge]

U ovogodišnjem, kao i u prethodnim otkupima, rečitije govori spisak dela koja nisu otkupljena, a bila su ponuđena

Rezultati otkupa knjiga Ministarstva kulture Republike Srbije za izdanja objavljena u 2006. godini, koji je sproveden uz model i logističku podršku Narodne biblioteke Srbije, zvanično su saopšteni početkom ovog meseca, međutim, od tada nezadovoljstvo izdavača ne jenjava. Podsetimo da su izdavači od početka bili vrlo nezadovoljni otkupom knjiga za 2006. godinu, koji je izrazito kasnio zbog usvajanja republičkog budžeta. Zatim je konkurs poništen, i organizovan je sasvim novi zbog kojeg je Ministarstvu trebalo slati po tri nova besplatna primerka knjiga koje se nude za otkup. Sada su izdavači nezadovoljni samim ishodom otkupa i izabranim naslovima.

Moglo bi se reći da se uvek ljuti onaj koji gubi, i da je prilikom svakog prethodnog otkupa nezadovoljstva i te kako bilo – ili zbog sukoba interesa u sastavu komisije, ili zbog stalnog kašnjenja novca (ili zbog isključive prevlasti otkupljene beletristike). Ali, ovoga puta diskutabilan je izbor knjiga.

Za otkup za 2006. godinu sredstva su obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana, na konkurs se prijavilo 225 izdavača sa 2727 naslova, u uži izbor komisije ušlo je 116 izdavača sa 481 naslovom. Ukupno je otkupljeno 126.396 primeraka knjiga. Na rang listi izdavača prema vrednosti otkupljenih knjiga prednjačili su ,,Evro-Đunti", ,,Mladinska knjiga" – Beograd, ,,Plato", Zavod za udžbenike i ,,Prometej". U izboru knjiga učestvovala je komisija u sastavu Ivana Dimić, predsednica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vukomanović i Radiša Sekulović, dok su Milan Vlajčić i Aljoša Mimica bili sprečeni da učestvuju u radu komisije (to je već prva zamerka – komisija je radila u krnjem sastavu).

Za 2006. godinu sproveden je model Narodne biblioteke Srbije, koji je bio zastupljen samo još jednom, i to u otkupu za 2003. godinu. Prema tom modelu vrši se dvostepena selekcija; prvi put, stručna komisija imenovana u Ministarstvu kulture bira naslove sa šireg spiska knjiga koje su ponudili izdavači i uvršćuje ih u pet oblasti domaće i prevedene književnosti, društvenih nauka, umetnosti i kulture i dečje književnosti. Sa tog, novonastalog i suženog, spiska biblioteke biraju po koliko hoće primeraka nekog naslova, ali pod uslovom da je taj izbor obuhvatio najmanje četiri kategorije.

Zašto su zaobiđeni

Suština ovoga modela, prema rečima nadležnih iz Ministarstva kulture i iz NBS, jeste da je organizovan zbog biblioteka, a ne zbog izdavača, i da je sproveden u cilju decentralizacije izbora i podsticanja vrhunskih kulturnih i obrazovnih vrednosti. Da li je to tako ako bibliotekari već biraju sa nekog suženog spiska, i kada su i sami organizatori otkupa ovakav sistem ocenili kao ,,dirigovanu slobodu"?

Setimo se kako je to bilo 2003. godine kada je bio primenjen model otkupa NBS. Tada je od ukupno 2512 naslova od 240 izdavača, komisija napravila izbor od 362 naslova, od 105 izdavača. Na prvom mestu bila je ,,Narodna knjiga", a sledili su ,,Klio", ,,Prosveta", ,,Kreativni centar", ,,Mono i Manjana", ,,Dereta" i ,,Stubovi kulture". Međutim, Ministarstvo kulture i medija Republike Srbije za celu 2003. godinu (prolećni i jesenji otkup knjiga) izdvojilo je ukupno 340 miliona dinara.

Dobra vest je da je ove godine otkupljeno više od pet naslova Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića iz Novog Sada, izdavačke kuće koja je vrlo loše prolazila prilikom prethodnih otkupa. Među tim knjigama su naslovi: ,,Doba Konstantina Velikog" Jakoba Burkharta, ,,Da li smo sišli s uma ili dokaži da si Srbin" Dušana Kecmanovića, ,,Oponašanje Boga. Intimna istorija Kantove filozofije" Ivana Vukovića, i drugi.

Pre dve godine, kritikujući kulturnu politiku Ministarstva kulture,

Zoran Stojanović je govorio da rečitije govori spisak knjiga koje nisu otkupljene, a bile su ponuđene. Ove godine, na primer, nisu otkupljeni romani Srđana Valjarevića i Mirjane Mitrović, koji su bili u najužem izboru za NIN-ovu nagradu. Nije otkupljena, na primer, ni odlična, vrlo informativna studija ,,Vil iz Stratforda, kako je Šekspir postao Šekspir" Stivena Grinblata, u izdanju ,,Portalibrisa". Nabrajanje može da potraje do trenutka kada se zapitamo zašto su ove knjige manje vredne od onih otkupljenih, među kojima je i ,,Seksualnost i društvo kod pravoslavnih Slovena" Iva Levina, u izdanju Bookbridge, centra za distribuciju (inače ovaj distributer, a ne izdavač, na sedmom je mestu po broju otkupljenih primeraka). Zašto je više knjiga otkupljeno od ,,Dnevnika – novine i časopisi" iz Novog Sada, od recimo ,,Paideje" kojoj je izdavaštvo jedina delatnost? Zašto je Samizdat B92 gotovo potpuno zaobiđen, zašto na primer nisu od ,,Lagune" otkupljeni naslovi Zorana Živkovića, koji je jedan od naših najprevođenijih pisaca? Zašto nema izdavača dečje literature ,,Buk Marso" ili ,,Belog puta"?

Kupovano skuplje

Svake godine izdavači su iz nekog razloga nezadovoljni republičkim otkupom knjiga, ali zato otkup koji organizuje Skupština grada Beograda redovan je i tačan, iz godine u godinu povećava broj knjiga prispelih u 17 beogradskih biblioteka, a nekada je taj broj otkupljenih knjiga veći i za 50 odsto na godišnjem nivou.

U okviru republičkog otkupa ranijih godina ulagane su žalbe da su neki izdavači ,,bildovali cene" svojih knjiga, a ove godine može se primetiti da su kupovane skuplje knjige. Na rang listi izdavača prema vrednosti otkupljenih knjiga druga je ,,Mladinska knjiga", a na rang listi prema broju otkupljenih primeraka uopšte je i nema među prvih 20. To znači da je njenih par enciklopedija vrlo skupo plaćeno.

Otkup knjiga za republičke biblioteke vrlo je važan, ne samo zbog uvećanja i kvaliteta njihovog fonda, već i kao izraz duhovne klime jedne kulture. Zato je neophodna razrađena kulturna politika, usvajanje Zakona o kulturi, kao i Pravilnika o otkupu knjiga. Čitaocima treba ponuditi ne samo knjige za visoko obrazovanje, već i popularnu beletristiku, a biblioteka je mesto gde treba da postoji širina takvog izbora.

[Ghoul]

ja čak i ne znam ko su ti ljudi koji biraju i po kom su osnovu baš oni odabrani, a i ove koje znam, opet isto pitanje.

znam da je grad Bg kupio moja BRDA za svih 17 svojih biblioteka po komad, a republika, ako se ne varam – NIŠTA!

[Alexdelarge]

ja čak i ne znam ko su ti ljudi koji biraju i po kom su osnovu baš oni odabrani, a i ove koje znam, opet isto pitanje.

znam da je grad Bg kupio moja BRDA za svih 17 svojih biblioteka po komad, a republika, ako se ne varam – NIŠTA!

\
na lokalu te vise cene

[Kastor]

Beograd posredno koristi preko 50% republičkog budžeta za kulturu (manifestacije, nagrade, podsticaji, sufinansiranje, stipendije i sl. na teritoriji Beograda), Grad zato deo fondova koji je oslobođen iz gradskog budžeta usmerava u grane koje nisu prioritetne, među njima i knjižne fondove i kuhinjski pribor.

Iz toga proizilazi da su BRDA, zbog formata, zgodna da se reše oba problema, nedostatak knjiga i poslužavnika.  

[Alexdelarge]

Bogati otkup knjiga
Na predloženoj listi dela koja je izabrala komisija republičkog Ministarstva, prvi put se nalaze grafičke novele i knjige-stripovi

Komisija za otkup knjiga Ministarstva kulture Republike Srbije, za 2007. godinu, koja je imenovana pre dva meseca, završila je zasedanje i predložila je listu od blizu devet stotina knjiga.

To je za jednu trećinu više knjiga nego prilikom prošlog otkupa, a komisija je birala između tri hiljade pristiglih naslova izdavača. Preostaje još da Ministarstvo kulture ozvaniči tu listu, da proveri da li postoje ponovljena izdanja (jer propozicije nalažu izdavačima da pošalju samo prva izdanja iz 2007. godine), pa da predlog bude prosleđen bibliotekama u Srbiji, koje će napraviti svoj izbor knjiga.

– Za desetak dana imaćemo konačne rezultate tog izbora, rekao je za ,,Politiku" Milan Vlajčić, predsednik komisije za otkup knjiga, objašnjavajući novinu da su za 2007. godinu prvi put predložene grafičke novele i knjige-stripovi, između ostalih i najpoznatijeg scenariste modernog evropskog stripa Alehandra Hodorovskog (izdanja ,,Belog puta"), zatim Frenka Milera, i drugih. U izbor komisije ušlo je i mnogo bestselera popularne kulture i beletristike, koji su zadovoljili estetske kriterijume komisije.

Podsetimo da se otkup za 2007. godinu obavlja po višestepenom modelu Narodne biblioteke Srbije, prema kojem komisija imenovana u Ministarstvu kulture bira naslove pristigle od izdavača, a zatim tu listu predloga prosleđuje bibliotekama koje su slobodne da same izaberu naslove potrebne za bibliotečke fondove.

– Dobra je vest da je Ministarstvo, pored toga što je odobrilo veća novčana sredstva za otkup, naglasilo da neće postavljati ograničenja i da će podržati svaku odluku komisije u pogledu broja predloženih naslova. Iako po pravilima za otkup nisu predviđeni rečnici, enciklopedije i leksikoni, predložili smo odlično urađen Rečnik književnih termina u kojem za svaki pojam postoji objašnjenje u vidu eseja. Ovoga puta predložili smo i veliki izbor knjiga za decu, u čemu je značajnu pomoć pružila Donka Špiček, a reč Jerka Denegrija bila je presudna za izbor knjiga iz oblasti istorije i teorije umetnosti, kao i vizuelnih umetnosti, objasnio je naš sagovornik.

– Članovi komisije još su i Aljoša Mimica, Neda Bobić Nikolić, Janoš Banjai i Ana Ristović, kaže Milan Vlajčić.

Naš sagovornik još je istakao da je pomenuta komisija radila skladno i intenzivno, zasedajući ukupno punih 20 časova, kroz pet sastanaka, koji su trajali po četiri sata, u prostorijama Narodne biblioteke Srbije.

– Dobar rad komisije ogleda se u tome što uopšte nije bilo nadglasavanja, a knjige su birane kroz razgovor i argumente poznavalaca. Takođe, članovi komisije sa ponuđenom literaturom upoznavali su se i izvan zvaničnih sastanaka, napomenuo je Vlajčić.


M. Vulićević

[Alexdelarge]

Završen gradski otkup knjiga
Beogradske biblioteke dobiće najnovija izdanja od kojih se najveći broj pojavio za ovogodišnji sajam knjiga

Svaka beogradska biblioteka ovih dana postaće, u proseku, bogatija za nešto više od 3.341 knjigu, a sve će ih ukupno imati 56.796. Toliko je, naime, Sekretarijat za kulturu grada Beograda od naših izdavača nabavio književnih dela u redovnom jesenjem otkupu knjiga, a među njima će se naći i najnovija izdanja koja su se mogla videti na međunarodnom Beogradskom sajmu knjiga.

Programom Sekretarijata za kulturu za ovu godinu, u bibliotekarstvu je planirano da na otkup bude potrošeno 74.500.000,00 dinara: za jesenji otkup utrošeno je, uz odobren prosečni rabat od 30 odsto, 31.141.041,25 dinara, a knjige su otkupljene od 202 izdavača, koliko ih se i javilo na konkurs raspisan 9. oktobra 2009. godine.

Komisija koja je odlučivala o izboru knjiga za beogradske biblioteke radila je u sastavu: Jasmina Ninkov, dr Bojan Jović, dr Mirjana Detelić, Olga Srećković-Franić, dr Tatjana Rosić, Nevena Milić i Nataša Trkulja. Od ukupnog broja naslova – 2.837, koliko su izdavači ponudili za otkup, Komisija je odabrala 1.763; prosečna cena knjige je 548 dinara.

Beograd ima ukupno 16 biblioteka na teritoriji gradskih opština i jednu, matičnu – Gradsku biblioteku. Njihov knjižni fond biće ne samo bogatiji po broju naslova nego će, kako je kriterijum pri izboru Komisiju i obavezivao, oni biti i kvalitetni. Sekretarijat za kulturu grada Beograda je, i inače, izdavače ,,navikao" da redovno, u proleće i jesen, otkupljuje njihova izdanja i da, takođe redovno, uplaćuje dogovorenu sumu. I tu gotovo da, godinama unazad, nije bilo nikakvih velikih nesporazuma.

Za nadati se da će i najnoviji otkup o kome će biti reči danas u Skupštini grada Beograda izazvati više zadovoljstvo nego prekor nekog od izdavača. On, međutim, daje i širu sliku o stanju u domaćem izdavaštvu koja se može videti iz spiska sa ukupnim zbirom izabranih knjiga svakog od izdavača.

Ono što odmah pada u oči jeste uspon mladih, privatnih kuća koje su ili od pre par godina ili odnedavno ušle u vode izdavačke delatnosti. One su, sudeći po broju otkupljenih knjiga i po sumi koja im je pripala, još malo pa stale uz rame onih izdavača koji stabilno održavaju ,,stanje redovno" i po kvalitetu i po kvantitetu objavljenih dela.

Jasno se profilišući, što se videlo i na ovogodišnjem Sajmu knjiga, ,,Adresa" i ,,Akademska knjiga" iz Novog Sada, zrenjaninska ,,Agora" (možda rekorder i po nagradama koje je dobijala), ,,Arhipelag", ,,B92", ,,Rende", ,,Fabrika knjiga", ,,Beli put"... – mlađe i jedva nešto starije kuće prošle su vrlo dobro u ovom otkupu, ali je svakako najveće prijatno iznenađenje uspeh izdavača koji su tek počeli sa proizvodnjom knjiga. Na prvom mestu, tu su dve beogradske izdavačke kuće, ,,Albatros plus" i ,,Tanesi", koje su svojom prvom produkcijom, i vrlo dobrim delima, odmah skrenule pažnju na sebe i zaslužile da im se gotovo svaka objavljena knjiga nađe u otkupu.

Visoko, stalno mesto po rezultatu otkupa drže ,,Čigoja", ,,Geopoetika", ,,Klio", KOV, ,,Paideja", ,,Prometej", a tu su i Zavod za udžbenike, ,,Dereta", ,,Mono i Manjana", ,,Stubovi kulture", Srpska književna zadruga koja se grčevito izborila da krene napred. Favoriti su, kao što je očekivano, ,,Laguna" sa 5.293 otkupljene knjige, ,,Evro" (3.567), ,,Kreativni centar" (2.499), ,,Alnari" (1.759), ,,Službeni glasnik" (1.685) i Zavod za udžbenike kojem je, iz lektire, otkupljeno 12.840 primeraka. Iznenađenje je da na spisku za otkup knjiga ne stoje izdavači ,,IPS" i ,,Plato books".       

Vidljiv je, međutim, pad kuća koje su nekada bile stubovi izdavaštva: ,,Rad", ,,BIGZ", ,,Filip Višnjić" i ,,Svet knjige", dok se tek kupljena ,,Prosveta", Nolit i ,,Narodna knjiga" bore za opstanak. Ovaj, jesenji gradski otkup knjiga nekako je, ipak, realno, ocrtao stanje u našoj izdavačkoj delatnosti.

A. Cvijić

politika.rs

[Le Samourai]

Iznenađenje je da na spisku za otkup knjiga ne stoje izdavači ,,IPS" i ,,Plato books".

...sramotno. Nije da volim te izdavache, ali naslovi koje su izdali su neporecivo relevantni.

[scallop]

Obratite pažnju na slovo "A". Ovi su išli po azbuci.

[Nightflier]

Iznenađenje je da na spisku za otkup knjiga ne stoje izdavači ,,IPS" i ,,Plato books".

...sramotno. Nije da volim te izdavache, ali naslovi koje su izdali su neporecivo relevantni.

Inače, ovo za IPS je potpuna dezinformacija. Od ove izdavačke kuće otkupljeno je okruglo 1000 knjiga. Proverio.

[Ghoul]

pravo pitanje je: kolko im je od toga - plaćeno?

[Boban]

Sve je dosad uvek plaćeno, na vreme i u punom iznosu.
Everest media je verovatno jedina izdavačka kuća kojoj su SVI naslovi dosad otkupljeni.