Sta se lepo dogadja ovih dana

[Ghoul]

[pokojni Steva]

Kasniš 

[Ghoul]

Kasniš 

kasno sam obavešten.

a gde je izveštaj od ovih što su znali na vreme?

[pokojni Steva]

Htedoh reći, kasniš 2 minuta.

[Alexdelarge]

gingeru, već nekoliko puta si danas gledao ovaj topik, a ništa nisi postovao. šta je toliko zanimljivo na njemu?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...iz nekog razloga mi je u mozilla browser-u zapela baš ova stranica, te uvek od nje krećem ka 'unred posts', mada ne vidim što bi te to uopšte tištilo i zanimalo., golem svet okolo i tako puno sočnijih misterija...

[Ghoul]

Evo zašto danas nije bilo lepog događanja zvanog SMAK SVETA!

Dragoš Kalajić objašnjava da se SMAK odavno već desio:

http://ljudska_splacina.com/2012/12/smak-sveta-dragos-kalajic.html

[Ghoul]

jbt, skroz sam zaboravio da je danas uskrs!

[zakk]

Pa i nije.

[Alexdelarge]

[Mme Chauchat]

Kakav program, čast izuzecima, ovo ne da treba da bude džabe nego gledaocima da plate.

[Ghoul]

Gradska knjižnica - Tema:
Savremena dečja književnost u Srbiji

29. januar, 20h

U saradnji sa organizacijom "OK - Obrazovanje i kultura" naše poznate autorke za decu Jasminke Petrović, Kulturni centar Grad želi da otvori debatu o položaju dečje književnosti u današnjoj Srbiji.

Učestvuju:

Jasminka Petrović, autorka knjiga za decu
Ljiljana Marinković, direktorka Kreativnog centra
Vladislava Vojnović, filmska kritičarka, scenaristkinja i autorka knjiga za decu
Marija Vukosavljević, urednica izdavačke kuće Odiseja
Vladimir Andrić, pisac za decu i dugogodišnji urednik dečjeg programa RTS
Diana Tepavac, glumica, dramski pedagog i predsednica IO ASSITEJ Srbije
Tijana Spasić, urednica književnog programa KC Grad

[Mme Chauchat]

U, strava!
Ghoul misli na mene! Omekšao pod stare dane! <3 ( )

[Ghoul]

ma, nosim se mišlju da i ja postanem pisac za decu.

od ovih matorih 'čitalaca' nema leba.

[Mme Chauchat]

Kuku. Već vidim plimni talas dečjeg horora u Srbiji.

Ali gledajmo na to sa vedrije strane, sigurno bi knjiga imala lepe ilustracije, podesne za noćne more maloletnih čitalaca!!!!

[Mme Chauchat]

Bila sam sinoć na pomenutoj tribini i odlično je bilo, zanimljivo iako nisam čula baš mnogo toga iznenađujućeg  Ukratko, izdavaštvo za decu je kod nas u čabru kao i ono za odrasle, samo još malo zanemarenije, otprilike kao izdavanje fantastike... Moderatorka Tijana Spasić je u jednom trenutku počela da nabraja dobre knjige iz poslednjih godinu-dve pa je najpre navela Uglješu Šajtinca ("Vetruškina ledina")* a odmah potom "Gamiža"
Između ostalog, izdavači su kukali kako nema mladih kvalitetnih pisaca, tj. ispod četrdesete...

*Gugl me je za Vetruškinu ledinu uputio na ovo: http://radiorradar.blogspot.com/2011/08/ugljesa-sajtinac-vetruskina-ledina.html što zaista deluje zanimljivo...

[Mica Milovanovic]

Nije bilo ništa o hororu za decu?

[Mme Chauchat]

Ni reči! Što bi rekao onaj iz grupe Paraf: "Osjećam rupu u ponudi mladima"...

[Mica Milovanovic]

Neverovatno...

[Midoto]

Bila sam sinoć na pomenutoj tribini i odlično je bilo, zanimljivo iako nisam čula baš mnogo toga iznenađujućeg  Ukratko, izdavaštvo za decu je kod nas u čabru kao i ono za odrasle, samo još malo zanemarenije, otprilike kao izdavanje fantastike... Moderatorka Tijana Spasić je u jednom trenutku počela da nabraja dobre knjige iz poslednjih godinu-dve pa je najpre navela Uglješu Šajtinca ("Vetruškina ledina")* a odmah potom "Gamiža"
Između ostalog, izdavači su kukali kako nema mladih kvalitetnih pisaca, tj. ispod četrdesete...

*Gugl me je za Vetruškinu ledinu uputio na ovo: http://radiorradar.blogspot.com/2011/08/ugljesa-sajtinac-vetruskina-ledina.html što zaista deluje zanimljivo...

Žao mi je što nisam bila - dobila sam poziv samo dan ranije, pa nisam mogla nikako da pretumbam ranije dogovore.
Bilo bi mi baš milo da čujem pominjanje Gamiža, ali sreća da je Jevtropijevićka uvek na pravom mestu.
Uostalom, osetila bih se potpuno zanemarena, kao pisac fantastike za decu.

[Midoto]

Tražila sam gde bih ovo stavila, pa mi se učinilo da je najbolje ovde, jer je razmišljanje podstaknuto upravo ovom tribinom o savremenoj dečjoj književnosti u Srbiji.

U okviru razmatranja – zašto je kod nas dečja književnost skrajnuta, na nekoliko različitih mesta, različiti ljudi ukazuju na žalosnu činjenicu da "kod nas nema (značajnijeg) dečjeg pisca mlađeg od 40 godina". Ovo u zagradi sam stavila sama, jer znamo da ima i mnogo dece-pisaca, samo je pitanje kakvog je kvaliteta ono što su napisali.

Skoro je pravilo da najbolje knjige za decu pišu ljudi koji su sredovečni, pa i stariji. Tolkin je, na primer, svog "Hobita" objavio kada je imao 45 godina; Miln je "Vinija zvanog Pu" prvi put predstavio svetu u 44; "Pipi Duga Čarapa" je objavljena kada se Astrid Lindgren bližila četrdesetoj. Da ne pominjem Ivanine "Priče iz davnine" ili Čiku dečje poezije. Naravno da ima izuzetaka, ali ne bih rekla da problem leži u "podmlatku".

Meni se kao jedan od osnovnih uzroka čini ona višedecenijska zakovanost pogleda u prošlost, tako da ne preostaje pažnje da se malo sagleda i budućnost. Takođe, postoji i potpuno nepoštovanje društva za jezik i pravilno izražavanje: počev od novina i televizije, od sulude instrukcije Ministarstva prosvete (mislim da je to bilo prošle godine) da na testovima iz srpskog jezika na maloj maturi bude priznat i odgovor koji je pravopisno neispravan, da je dozvoljeno u odgovorima kombinovati različita pisma, a nastavnici koji ovo ne bi poštovali – biće sankcionisani. Ilustracije radi, na pitanje: Ko je preveo Novi zavjet, dete može da zasluži sve poene "ispravnim" odgovorom:

"Buk" CTEFAHOBIĆKAPADŽIĆ.

Zahvaljujući nekim nastavnicima (mislim da je u pitanju aktiv Moravičkog okruga) ova ludost nije prošla. Nisam pratila ko se od pisaca za decu oglasio tom prilikom, ali znam da ja nisam.

[Mme Chauchat]

Ovo je vrlo podsticajan post, samo ću radije odgovoriti na nekj drugoj temi, čim je iskopam

[Nanny Ogg]

[Mica Milovanovic]

Devedesete su baš reprezenativne za rokenrol u Srbiji...

[Meho Krljic]

Pa, zapravo, tad je bio najzdraviji.

[Mica Milovanovic]

Oćeš da kažeš da se otrebilo žito od kukolja? Tja... Nije neka uteha...

[Meho Krljic]

Ma, ne, ne, mislim, nisam ja neki estetski komesar, ali je devedesetih mešanje najrazličitijih žanrova, filozofija, slojeva publike, ideologija itd. bilo najživlje u dotadašnjoj istoriji domaće popularne muzike i to je bio u tom smislu jedan veoma plodan period gde su isplivali neki izvođači koji su u stvari imali šta da kažu i pokažu rame uz rame sa drugima koji su bili samo zabavljači, ali dobri itd.

[Mme Chauchat]

http://www.citymagazine.rs/u-vazduhu/knjige/4294/izlozba-ilustracija-iz-knjge-srpske-narodne-bajke/

"Posebnu vrednost knjizi daju vrhunske ilustracije, koje će od 14. februara biti predstavljene publici u izložbenom prostoru Dečjeg kulturnog centra."

[Mme Chauchat]

http://www.gradbeograd.eu/clanak_program.php?id=562


Utorak, 19/02/2013, 20 : 00




Gradska knjižnica - Ildiko Lovaš





Gošća: Ildiko Lovaš
Moderatori: Tijana Spasić (KC Grad) i Dejan Ilić (Fabrika knjiga)

Jednu od najboljih proznih knjiga nastalih prošle godine u Srbiji napisala je autorka koja živi u Subotici i piše na mađarskom, zbog čega su joj gotovo sva vrata na srpskoj književnoj sceni zatvorena. Ildiko Lovaš već je gostovala u književnom programu KC Grada povodom prethodnog, izuzetnog romana "Španska nevesta", a sada ćemo predstaviti njen novi roman "Kamenčić" (Fabrika knjiga, 2012).
U ovoj knjizi Ildiko Lovaš ponovo prepliće dva pripovedna toka i dve junakinje, od kojih je jedna talentovana i slavna, ali politički i moralno problematična rediteljka i Hitlerova bliska saradnica Leni Rifenštal, a druga junakinja, takođe nazvana Leni, je profesorka istorije u malom gradu, pasionirana gledateljka forenzičarskih serija, koju prepoznajemo i kao daleku rođaku Štefice Cvek iz romana Dubravke Ugrešić. Radnju pokreće misteriozni leš pronađen na tavanu škole, koji postaje povod za preispitivanje jedne davne rečenice Leni Rifenštal – da ne možemo biti odgovorni za samoubistvo druge osobe, čak i ako je ona živela u našem neposrednom susedstvu. U romanu "Kamenčić" Ildiko Lovaš izlaže argumente u prilog takvom stavu, ali i suprotnom, po kom su ljudi odgovorni za sudbinu svojih bližnjih, i navodi čitaoca da sam odluči. Nije isključeno, međutim, da će čitaocu od tog opredeljivanja biti važnije kako će se razrešiti ljubavni zaplet u romanu, što je takođe jedna od ponuđenih opcija: ako bi se susedi i morali zanimati za sudbine svojih sugrađana, umetnost nema takvih obaveza, jer je njena priroda drugačija.

O autorki:
Ildiko Lovaš rođena je 1967. godine u Subotici. Diplomirala je Mađarski jezik i književost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, radila je kao novinarka na Televiziji Novi Sad, pisala za "Magyar Szó" i bila glavna urednica subotičkog književnog časopisa "Üzenet", a neko vreme i sekretarka za kulturu Subotice. Poznati prevodilac sa mađarskog Arpad Vicko je do sada na srpski preveo njenu zbirku priča "Via del Corso" (2005), i romane "Španska nevesta" (2009) i "Kamenčić" (2012), a na hrvatski je preveden roman "Izlaz na Jadran – Džems Bond u Bačkoj". Proza Ildiko Lovaš prevođena je i na slovenački, italijanski, nemački i bugarski. Dobitnica je nekoliko književnih nagrada u Mađarskoj.

[angel011]

Jevtro! Potpis! 

[Mme Chauchat]

Ko bi odoleo???

[Midoto]

Ne mogu da kažem kako me je ovaj reprezentativni isečak iz romana namamio:

"U Pariz sam stigla u bluzi boje senfa. Imala je naramenice i jezivo široku, okruglu kragnu sa dvostrukim čipkanim obrubom. Tada sam stvarno naučila šta znači biti devojka iz unutrašnjosti. Bluza je bila strukirana, iz nekog razloga sam uobrazila da deluje svetski, ali i svedena, elegantna, ozbiljna. To je bilo nekako u ono vreme kad sam se već odrekla balonera, ali od sna da budem novinarka još nisam bila sasvim odustala. Samo sam počela da ga tajim. Inače, uvek sam se tako oblačila, bar prema pričama. Stroga novinarka s tanjirastom kragnom oko vrata, boje svetlog senfa. U dugoj, crnoj suknji, čiji je materijal podsećao na onaj od kojih se šiju jorgani. I po dezenu, jedino boja nije bilo, crne ruže i listovi šaša. U Beogradu, na aerodromu, svi su bili slično obučeni, mada nisam pažljivije razgledala, pazila sam na vreme polaska. Sama sam stigla u Beograd, čekirala, sedela, ukrcala se u avion.
U životu nisam bila tako slobodna.
U Parizu niko nije bio obučen kao ja, ni nalik. Toliko opuštenih i neobičnih komada odeće nikad pre nisam videla. Valjda nisu ni bili Parižani i Parižanke, već nekakav svet nagrnuo sa strane. Ali svi su s nekom opuštenom prirodnošću pokrivali svoja tela, nisam verovala svojim očima, po afričkim selima znaju više o oblačenju nego mi o kanibalizmu, mada i o tome znamo dosta, S kamerom kroz svet. Nema kamera, postoji samo svet i naspram njega ja, u svetu je sve i svako povezan sa svim i svačim, svako se meškolji i gura, zna da ima svoje mesto u njemu, samo ja ne znam, bila sam kao Meg Rajan u filmu Stigla vam je pošta, u onim nemogućim puloverima. Kardigan – mislim da se tako zove. Napred jedan red dugmadi do kraja, sa svilenom bluzom ispod. Povrh svega imala sam kratku kosu, frizuru koja se zvala ,,tifusarka" sa strane s nešto dužim, fino unutra zavrnutim uvojcima, imala sam i zulufe, ali nisu sezali do kragne, pod dugim vratom slobodno se šepurila okrugla kragna s duplim čipkanim obrubom, sve u svetloj boji senfa. Ne razumem kako sam mogla i da pomislim da je takva bluza priča jedne novinarke? Možda stvarno zbog Eni Rid, u to vreme su prikazivali taj film, gledala sam ga."

(Ima još na sajtu Gradske knjižnice, ali sam se ja umorila nakon ovoga.)

[Mme Chauchat]

Hm da, taj odlomak i nije baš reprezentativan    Meni se knjiga dopala zbog crnog humora koga ima u izobilju, a da ima i dosta ovakvog brbljanja, ima, i ono se postepeno sklopi u jednu vrlo tužnu sliku o žalosnoj usamljenoj ženi koja brbljanjem potiskuje prazninu i... tako. Čemer. Vrlo je funkcionalno, ali priznajem da ume da smori, posebno ovako van konteksta.

[Dzimi Gitara]

Večeras, 23h, Tv Studio B, emisija Nivo 23, gost Dobrosav Bob Živković.

[Ghoul]

САВЕЗ СТУДЕНАТА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НИШУ ОРГАНИЗУЈЕ ТРИБИНУ НА ТЕМУ:

,,Како филм може да креира медијску слику о једном народу"

ГОСТ САВЕЗА: Најпопуларнији српски редитељ,
ЕМИР (НЕМАЊА) КУСТУРИЦА

Нови амфитеатар Филозофског факултета
СРЕДА, 27. МАРТ 2013. ГОДИНЕ СА ПОЧЕТКОМ У 14 САТИ

[Karl Rosman]

Prvoaprilsko duvanje

[Ghoul]

''Килер Џо''
на великој сцени Народног позоришта у Београду!!!
7.април у 19.30!
Добро дошли.

Трејси Летс

Редитељ - Ненад Тодоровић
Сценографија - Горан Стојчетовић
Костим - Светлана Зојкић
Сценски покрет - Миодраг Крчмарик
Играју:
Џо Купер - Бојан Стојчетовић
Доти - Милена Јакшић
Ансел - Бора Ненић
Шарла - Аника Грујић
Крис - Владимир Јоцовић к.г.

Dođite na predstavu u NP Beograd da podržimo srpsko Prištinsko pozorište u rasejanju.

[Mme Chauchat]

Bilo ovo sinoć, i bilo odlično:

Gradska knjižnica - KNJIŽEVNO PREVOĐENJE U SRBIJI
Učestvuju: Slavica Miletić, Ana Jovanović, Dejan Ilić, Aleksandra Mančić i Flavio Rigonat
Moderatorka: Tijana Spasić.

Aprilsko izdanje "Gradske knjižnice" posvećujemo književnom prevođenju.
U svetlu nedavnih osporavanja značaja profesije književnog prevodioca, koja nas kao društvo vraćaju decenijama unazad, pokušaćemo da pružimo odgovor na neka od sledećih pitanja:

- Šta je književni prevod?

- Koji su kriterijumi za ocenjivanje dobrog prevoda?

- U kojoj meri je prevodilac ujedno i koautor dela, odnosno zašto je književni prevod umetnost?

- Zašto se kaže da danas prevodioci čuvaju srpski jezik?
   
- Na kome je najveća odgovornost za loš prevod: prevodiocima, izdavačima ili obrazovnom sistemu?

- Kakav je položaj prevodilaca kod nas u odnosu na njihove kolege u drugim zemljama?

- U kojoj meri je prevođenje potcenjena profesija, i zbog čega?

- Kakva je uloga lektora? Da li lektor može da popravi loš prevod?

- Kakve promene je donela mogućnost pristupa evropskim fondovima za prevode?

- Šta strukovno udruženje može da učini da popravi položaj prevodilaca?

- Književno prevođenje u digitalno doba: zašto kompjuter ne može zameniti prevodioca?

Dalo se svašta čuti i korisnog i zabavnog (meni), došla je gomila studenata, učesnici su bili odlično odabrani i predstavljali dosta različite pristupe prevođenju, a kao i uvek, Dejan Ilić je car, kralj i reli vozač!

[Mica Milovanovic]

- Kakva je uloga lektora? Da li lektor može da popravi loš prevod?

Šta su rekli? Da li može lektor da popravi lošu priču? 

[Mme Chauchat]

Paaa, u osnovi, urednik može da popravi prevod ako šlajfuje na nekim mestima a urednik zna jezik (i terminologiju; reč je bila o prevodima esejistike); lektor može da popravi jezik ali, što reče Dejan Ilić, "ako dobijete nepismen prevod, možete pretpostaviti da verovatno nije baš dobar"... i onda se povela priča o tome kako, kad je prevodilac iole pismen, postaje nemoguće ustanoviti da li je prevod dobar tj. tačan bez uvida u original, a izdavači se sa tim slabo maju... posebno kad je reč o "manjim" jezicima, nema ni velike mogućnosti za to.


A loše priče nisu pominjali, osim Flavija koji je objasnio kako je jedan njegov prevod osrednje knjige bio malne bolji od originala (ali to je Flavio Rigonat, najveći mangup među prevodiocima).

[scallop]

- Kakva je uloga lektora? Da li lektor može da popravi loš prevod?

Šta su rekli? Da li može lektor da popravi lošu priču? 

Na kome je najveća odgovronost za loš prevode?

[Father Jape]

A baš te htedoh pitati šta je to u KC Gradu u utorak... Sad mi žao što nisam.

A ko je Dejan Ilić?

[Mme Chauchat]

Urednik (Fabrika knjiga, časopis Reč), prevodilac i pisac: Dejan Ilić

[Mme Chauchat]

- Kakva je uloga lektora? Da li lektor može da popravi loš prevod?

Šta su rekli? Da li može lektor da popravi lošu priču? 

Na kome je najveća odgovronost za loš prevode?

a) na izdavaču što ga je objavio
b) na čitaocima koji se ne žale nego kupuju (u, publika je reagovala na ovo)

[angel011]

Heh, a kad se čitaoci požale na loš prevod, krene paljba po njima, uništavaju izdavače, uništavaju prodaju, kako mogu tako... 

[scallop]

Ja bih to malo sistematizovao: za loše prevode su odgovorni loši prevodioci, a za loše prevodioce su odgovorni alavi izdavači koji nisu spremni da plaćaju dobre prevodioce. A čitaoci su odgovorni koliko i kupci Sava leba.

[Alexdelarge]

[Mme Chauchat]

Zlotvore, bio si, umeo si da slikaš, a da se javiš nisi mogao?

[Alexdelarge]

nisam bio, pokupio sam fotku sa neta. hoćeš da kažeš da si i ti na fotografiji? gde, gde?

[scallop]

Laže, Jevtropijevićka.