KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU, by Ghoul

[Ghoul]

uveliko radim transkripciji razgovora za knjigu posvećenu našem velikom reditelju, đorđu KADIJEVIĆU – čoveku koji nam je dao LEPTIRICU i SVETO MESTO, kao i jedan od najboljih srpskih filmova ikada, PRAZNIK.

evo da vidite otprilike kako to izgleda, ekluzivnog odlomka koji se tiče zakulisnih dešavanja oko DEVIČANSKE SVIRKE koja je kadija pomno razotkrio u moj diktafon - kao što je i brojne druge detalje (npr. odnos sa oliverom katarinom, sukobi sa urednicima na tv beograd, neprijateljstvo nekih tamošnjih kolega) koji će verovatno biti zanimljivi i exkluzivni čak i za one koji nisu zadrti filmofili.



(o neprikazivanju DEVIČANSKE SVIRKE 1973. kada je snimljena)

Film je bio gotov, i onda se desilo da je prikazan na internoj projekciji sa kolegama rediteljima, od kojih je neko pustio glas da je film očajan, da je to nešto strašno, ordinarni kič, glupost i slično. Onda je Mitević - koji je tada bio zamenik generalnog direktora, a Vukas je bio generalni – zatražio da vidi film. I mi smo priredili projekciju kojoj smo prisustvovali ja, Ivatović kao snimatelj, glumci itd, i sedeli smo u projekcijskoj sali na televiziji. Kada je film okončan, Mitević je rekao: "Koješta, ovi ljudi lažu. Film je izvrstan." On je uzeo film u odbranu, prišao Oliveri, čestitao joj na ulozi. Mi smo bili iznenađeni držanjem Mitevića.
Ipak, film nije bio prikazan iz nekih drugih razloga, vezanih za Ivana Raosa i njegovu ulogu u 'hrvatskom proleću'. Po njegovoj prozi je rađena i jedna TV serija, PROSJACI I SINOVI, o švercovanju duvana u Dalmaciji, i cela ta serija je bila zabranjena – Vasa Popović je nju zabranio solidarišući se sa TV Zagreb koji je obustavio sve što ima neku vezu sa Raosom.  Dakle, seriju je prekinuo, a DEVIČANSKU SVIRKU nije ni prikazao. To je bio gest tadašnjeg partijskog šefa na televiziji, a to je bio Vasa Popović poznatiji kao Pavle Ugrinov, čovek koji je kasnije, sa sedom kosom i šeširom na glavi viđen kako sa pištaljkom demonstrira u protestima devedesetih. Tada je promenio mišljenje, a u ono vreme je bio partijski bos cele televizije.
Pa se onda desila jedna komedija koju mi je obelodanio Milovan Vitezović. On je u filmu o Svetozaru Markoviću imao jednu ovakvu scenu: Marković je na brodu iz Zemuna za Beograd i tu sreće Pašića, predsednika vlade, kako čita opozicione novine. I Marković ga pita: "Predsedniče, pa vi čitate opozicione novine?" A Pašić mu kaže: "Pa neću valjda one Vladine? Ako hoću da znam šta se dešava, moram čitati ove opozicione." To mesto je ova nepromovisana cenzorska komisija na televiziji, zapravo kolegijum, izdvojila i rečeno je da ta scena aludira na naše vreme i treba je izbaciti. I Vasa Popović je energično to tražio od reditelja, čini mi se da je to Šotra radio. Naravno, Vitezović, kao pisac scenarija, se buni. Reditelj pristane i izbaci tu scenu. Međutim, večeri uoči emitovanja isti taj Vasa Popović čuje od jednog višeg rukovodioca, Ivana Stambolića, koji je bio prisutan toj cenzorskoj projekciji, da mu se najviše svidela scena sa novinama i cenzurom, i Vasa Popović brzo telefonira Šotri da vrate scenu u film.
Sad, Vasi svaka čast, on je pokojan i o pokojnicima sve najlepše. Ipak ja njemu mogu da budem zahvalan jer mi je omogućio da snimim neke filmove, iako se stalno mešao u to i smetao mi, sve dok mi u vreme VUKA KARADŽIĆA to nije došlo preko glave i kada sam tražio da se smeni. Rekao sam: "Ja sa ovim urednikom neću da radim." On se stalno mešao u podelu glumaca, i imao je rediteljski nagon. Jedino što je režirao u životu to je čuvena predstava ČEKAJUĆI GODOA, u prvim danima ATELJEA 212, i po tome je on ostao u istoriji našeg teatra. Posle toga on ništa nije režirao ali se pravio da je reditelj, i svi reditelji na televiziji su imali posla s njim, pa čak i ja, iako ja ne spadam u konfliktne ljude.
Sećam se, na primer, slučaja sa Vojom Brajovićem. On je tada igrao Tihog u OTPISANIMA, i bio je veoma popularan, onako lep, mlad. Ja sam tada snimao BEOGRADSKE PRIČE, i padne mi na pamet da on sa Ljerkom Draženović igra glavnu mušku ulogu u jednom od tri filma koja čine tu seriju. I Vasa skoči: "Ma, šta će vam on, on je glumac 'ž' kategorije, njega je Aca Đorđević uzeo zato što je lepuškast, upropastićete film..." a ja kažem: "Vaso, ko režira ovaj film, vi ili ja? Ako imate neku primedbu na tekst, u redu, mada ni to nije vaš posao, jer dramaturgiju ja radim sa Filipom Davidom. Šta se mešate u to kad to nije vaš posao?" A on podiže glas: "Ma moj je posao sve, šta vi meni šta je moj posao, znam ja svoj posao, ne može to tako!" On i neki Miroslav Karaulac, koji je od tada iščezao, oni su vedrili i oblačili u toj redakciji, i bili su duboko protiv mene i mog filmskog načina snimanja jer su bili navikli na ono studijsko, teatarsko snimanje. Oni su bili ljudi teatra, sasvim drugog mentaliteta. Međutim, kada sam sutradan došao, vidim Vasa Popović me zove u svoju kancelariju. Kaže: "Znate, Đorđe, razmislio sam. Ili ću vas najuriti odavde ili ću vas uzeti takvog kakvi ste. Da vas najurim ne mogu, zbog onog što ste radili, pa onda moram da vas uzmem. Prema tome, neka vam igra Voja Brajović, a vi ćete odgovarati za to." A ja mu kažem: "Ne brinite, vi sigurno nećete." I Voja je sasvim solidno odigrao tu ulogu.

[Tex Murphy]

Miroslav Karaulac je preveo knjigu Moj prijatelj Pjero.

[crippled_avenger]

Ovo je zanimljivo o Pavlu Ugrinovu pošto je stalno istican kao neviđeni disident. Bravo!

Nas je na faksu Perišić stalno smarao da pišemo o Pavlu Ugrinovu biografski scenario. A vidiš ti njega kakav je bio partijski čovek.

[Ghoul]

kadija je danas ušao u svoju 75. godinu života.

u njoj će, ako bude zdravlja, i mira u zemlji, najzad režirati nešto – posle punih 15 godina pauze!

u pitanju je 3-delna serija za RTS o jednoj kontroverznoj ličnosti iz srpske istorije... iako je on već počeo pretprodukciju, jedva čekam zvaničnu obznanu.

[Alexdelarge]

kadija je danas ušao u svoju 75. godinu života.

u njoj će, ako bude zdravlja, i mira u zemlji, najzad režirati nešto – posle punih 15 godina pauze!

u pitanju je 3-delna serija za RTS o jednoj kontroverznoj ličnosti iz srpske istorije... iako je on već počeo pretprodukciju, jedva čekam zvaničnu obznanu.

Znaci,ipak je u dosluhu sa rezimom.

[crippled_avenger]

Iz kog je perioda ličnost? Knez Pavle? Goran Vuković Majmun? Vuk Branković?

[crippled_avenger]

Ah, evo i vesti iz KURIRA:

DANI VELIKOG KADIJE

"Legendarni reditelj Đorđe Kadijević zbog čije serije "Vuk Karadžić" će Marko Nikolić zauvek biti Karađorđe, a detinjstva će nam zauvek biti obeležena strašnim prizorima iz njegovih filmova "Sveto mesto" i "Leptirica" priprema novi projekat. Reč je o trodelnoj seriji "Dani velikih splavova" koja će se kroz meteorski uspon Aleksandra Kneževića Kneleta baviti epohom banditizma i mladim lavovima beogradskog asfalta.

"One nisu imale silikone", uzvikuje popularni Kadija dok ulazimo u prostorije ekipe i zatičemo ga kako svom mladom saradniku Miroslavu Lakobriji objašnjava vreme "primarne akumulacije silikona", kako on to duhovito naziva. "Prve sponzoruše nisu imale silikone", kaže Kadija, "To su bile skromne devojke iz radničkih porodica koje su naprosto želele malo provoda. Mnoge od njih su poginule u međusobnim obračunima bandi."

Neo-mit u Batočini

Dok priprema "Dane velikih splavova" Kadija nam priča kako ga je istraživanje za ovu seriju ponukalo da počne da piše još jedan projekat. "Bio sam u poseti prvoj beogradskoj sponzoruši, izvesnoj Maši, koja danas radi kao proročica u Batočini. Njena sudbina je baš za film. Nju je svojevremeno na splavu "Đilardino" pogodilo devet metaka prilikom pokušaja atentata na njenog tadašnjeg momka Goluba Živkovića Pašenoga. Pašenog je ubijen na mstu, a Maša je završila u komi, i tvrdi da je tokom kome bila u kliničkoj smrti i videla svetlost tokom od koje je postala vidovita. sada je posećuju mlade devojke i traže od nje da im kaže sudbinu. Vrlo zanimljiv, autentičan lik, narodni neo-mit."

Tetka i pleksus

"Ne repetiraj tetku o pleksus!", viče Kadija na Vuka Kostića koji u kadru imitira Pinkija iz "Rana" i pokušava da repetira CZ-57, popularni "tetejac" o pleksus. Vuk Kostić u ovom filmu igra Kneleta, i za potrebe ove uloge se ugojio tridesetak kilograma i navukao na kokain. "Odličan je Vuk!", kaže Kadija ponosno, "Oseća se da je za razliku ove ostale glumačke gologuzije odlsužio vojsku."

Kadija neće da nam otkriva koja će teorija o Kneletovom ubistvu biti prikazana i njegovoj seriji. Ipak, na kast listi vidimo da Vojin Ćetković igra Ćentinog šuraka tako da će se verovatno i ova serija pozabaviti ovom teorijom. Scenario su pisali sam Kadijević, uz pomoć našeg poznatog književnika Dragoslava Mihailovića i novinara Vojislava Tufregdžića. "Ovo su "Tikve" za novi milenijum, zato sam pozvao Dragoslava, koga u ekipi odmilja zovemo "O.G." iliti "originalni gangster" pošto je napisao jednu od prvih knjiga o tvrdim beogradskim momcima."

Muziku za seriju će pisati Vojkan Borisavljević i grupa Prti Bee Gee. "Neka se spoje mladost i iskustvo. Valja se."

Inače, vest da Kadijević sprema novu seriju obradovala je ogroman broj njegovih fanova koji su umalo srušili policijsku barijeru prvog dana snimanja. "Fanovi "Leptirice" su mnogo histeričniji od fanova "Napadača". Fanovi "Napadača" samo dođu da im potpišem DVD i to je to. Ovi ostali vole da pričaju i onda me ometaju u radu", vajka se legendarni Kadija ali smeši mu se brk pošto ne može da sakrije da mu pažnja fenbojeva godi.

Premijera serije je zakazana na desetu godišnjicu Arkanove smrti.

[Ghoul]

do đavola, ovaj KURIR uvek sve prvi dozna!  

[Meho Krljic]

       Par puta sam se naglas nasmejao.

[Ghoul]

Znaci,ipak je u dosluhu sa rezimom.

imajući u vidu s kim deli rođendan, rekao bih da je kadija i u direktnom dosluhu sa isusom hristom!

[taurus-jor]

Idite kod Kripleta na blog i pronadjete doticnaju vest. Onda idite na link koji se krije ispod "dnevne novine" i vidite gde chete biti teleportovani.  

[angel011]

[Ghoul]

now it's official (mada ja još uvek odbijam da poverujem):

zbog pregorevanja hard diska mog kompa, od knjige KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU nema NIŠTA.
barem ne u obliku RAZGOVORA s njim.
ipak, za sve vreme koje mu uzedoh u tim ne-bekapovanim ćaskanjima, dugujem mu knjigu – i to ću i napisati.
dakle, knjigu O njemu, umesto knjige razgovora SA njim.
znam da nije isto, da će biti taman onoliko gluplje koliko sam ja gluplji od njega... ali je jedino što mi pada na um da uradim.
   

[Boban]

Nema oprosta za ovakav gaf...

[Ghoul]

Nema oprosta za ovakav gaf...

niti ga tražim, niti mu se nadam.

evo, spremam se da postanem kao onaj jurodivi iz OSTRVA i da do kraja života okajavam ovaj neoprostivi greh!

[mac]

Jedna stvar mi nije jasna. Vodiš intervju sa čovekom, i šta, upisuješ direktno na laptop? Zar nema dodatnih beležaka?

[---]

ja imam nekih 30 strana tih razgovora što si mi slao na mejl onomad.

ali pretpostavljam da to imaš.

ništa, nema tugovanke, nego tastaturu u šake pa udri. 20 strana te knjige si već napisao.

[DušMan]

Jedna stvar mi nije jasna. Vodiš intervju sa čovekom, i šta, upisuješ direktno na laptop? Zar nema dodatnih beležaka?

Sumnjam da Ghoul tako dobro, brzo i precizno kuca. Veća je verovatnoća da je snimao audio fajlove, koji su verovatno bili u istom folderu, na istoj particiji, na istom hardu.

[Ghoul]

elektronski diktafon (dakle, bez kasetica), čiji su fajlovi prebačeni na komp, u wav. formatu, i 4/5 ukupne mase već transkribovani u word – svi na G particiji, na ivici toga da ih narežem na CD par dana pre ovog sjeba, ali rekoh tada sebi: čekaj, da malo sredim taj word text, da ga očistim, pa kad već režem na disk, da ta deonica –zajedno sa audio fajlovima- bude sređena.

par dana kasnije, pre nego što to uradih – MRAK!

[DušMan]

ja bih dobio još jedan čir na želucu da mi se to desilo.

[Alexdelarge]

now it's official (mada ja još uvek odbijam da poverujem):

zbog pregorevanja hard diska mog kompa, od knjige KADIJEVIĆ O KADIJEVIĆU nema NIŠTA.
barem ne u obliku RAZGOVORA s njim.
ipak, za sve vreme koje mu uzedoh u tim ne-bekapovanim ćaskanjima, dugujem mu knjigu – i to ću i napisati.
dakle, knjigu O njemu, umesto knjige razgovora SA njim.
znam da nije isto, da će biti taman onoliko gluplje koliko sam ja gluplji od njega... ali je jedino što mi pada na um da uradim.
   

Cemu zurba? Bolje je zamisao da isteras do kraja, nego da pravis kompromis. Postoji li sansa da opet intervjuises Kadijevica?
U slucaju negativnog odgovora mozda bih ja mogao da ti pomognem. Naime, u poslednje vreme se interesujem za Kabalu i nadam se da cu uskoro da otkrijem magicnu recepturu po kojoj se pravi Golem. Mogli bi da napravimo
Golema u Kadijevicevom oblicju, a onda bi mogao da ga saslusavas do mile volje.

[Ghoul]

pazi, nije to jedan intervju od 2 sata pa da kažeš, jebi ga, nestao, ajmo ponovo.

to je nekih 25 SATI razgovora koji pokrivaju apsolutno celu karijeru, film po film, zajedno sa usputnim anegdotama, zabavnim digresijama, filozofijom, estetikom, svetonazorom izloženim itd itd.

TO se ne može ponoviti.

ne, ponovni intervjui nisu opcija.

knjiga o njemu jeste.

[Mica Milovanovic]

Naime, u poslednje vreme se interesujem za Kabalu i nadam se da cu uskoro da otkrijem magicnu recepturu po kojoj se pravi Golem. Mogli bi da napravimo Golema u Kadijevicevom oblicju, a onda bi mogao da ga saslusavas do mile volje.

E, da si mi to rekao pre dve nedelje... Žena po narudžbi pravi male goleme...

[Alexdelarge]

E, da si mi to rekao pre dve nedelje... Žena po narudžbi pravi male goleme...

Ej bre, pa ovo su patuljasti golemi.Kakva profanacija svetih stvari! Kakva uskost duha!

Razmere mog buduceg poduhvata su grandiozne; doduse, sve je to jos uvek tajna obavijena maglicastom koprenom nalik na bestelesno stvorenje uslikano u ukletom muzeju u Jagodini.

[Nightflier]

A sto ne probas da ti u nekoj firmi urade povracaj podataka? Jednom mom kolegi se tako desilo da izgubi prevod od skoro hiljadu slajfni, pa je pribegao tom stosu. Kostalo ga je pedesetak evra, pre jedno godinu dana.

[Ghoul]

A sto ne probas da ti u nekoj firmi urade povracaj podataka? Jednom mom kolegi se tako desilo da izgubi prevod od skoro hiljadu slajfni, pa je pribegao tom stosu. Kostalo ga je pedesetak evra, pre jedno godinu dana.

moja odiseja sa takvim pokušajima opisana je na ovom topiku: http://znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=5622
tu ćeš videti u koju firmu sam odneo hard, i šta je ona 'spasila' sa njega.
ukratko, sjebali su mi hard u pokušaju 'spasa'.
a od kadije i dalje ništa...

[Boban]

Николај Oстровски је својевремено изгубио шест месеци писања svog romana "Kako se kalio čelik"; poslao je jedini primerak poštom i on je zaturen, pa je sve morao da napiše ponovo.

[Ghoul]

lavkraft je izgubio kucanu verziju svoje priče ISPOD PIRAMIDA na železničkoj stanici kad je kretao na medeni mesec, pa je prvu bračnu noć proveo prekucavajući (srećom, sačuvani) rukopis – tj diktirajući ženi, pošto on nije umeo da kuca...
ali me to ne teši mnogo.

[Mica Milovanovic]

Moj kolega je sekretarici dao racunar da prebaci sa jednog diska na drugi doktorat napisan 80%. I ona je prebacila sa jednog na drugi disk i proverila da li su svi folderi tu. Nakon toga je preformatirala stari disk i na njega upisala druge podatke. Problem je bio u tome sto su pri kopiranju bili prebaceni samo osnovni folderi i nijedan subfolder... Ostalo mu je oko 10% doktorata...  

[Meho Krljic]

Argh.....................

Mislim... ovo je stvarno da se čovek ubije.................. Neko odozgo nas mrzi. Ne samo tebe, Gule, sve nas... Ovo je gubitak za kompletnu našu kulturu i istoriju umetnosti..............

[crippled_avenger]

Ja bih ovaj gubitak podataka smatrao ništavnim i nastavio da radim na knjizi. Mislim da si dovoljno upamtio te razgovore da ako već nije knjiga intervjua biće ubedljiva knjiga o filmovima, i treba fakte koje pamtiš što pre zabeležiti.

[Mica Milovanovic]

Ghoule,
matori ljudi, ma kako džangrizavi bili, više od svega vole da govore o sebi i svojoj prošlosti. Što bi Kadijević bio izuzetak? Pospi se pepelom, prokuni Bila, naoružaj strpljenjem, i kreni na novu turu razgovora. Negde u sećanju imaš ono što ste pričali, čućeš i nešto novo...

[crippled_avenger]

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/03/poslednji-voz.html

[Ghoul]

danas u 19h na RTS2 = kadija, BEOGRADSKE PRIČE part 3.

[Ghoul]

PRAZNIK kao horor film:

http://ljudska_splacina.com/2009/03/praznik-kao-horor-film.html

[Ghoul]

danas u 15.15h na TV AVALA – film PUKOVNIKOVICA, Đ. Kadijevića
   

[Ghoul]

http://ljudska_splacina.com/2009/03/pukovnikovica.html

[marduk]

danas u 15.15h na TV AVALA – film PUKOVNIKOVICA, Đ. Kadijevića
   

ye-bee-gah, omaših ovu obavijest!

Dakako ga je neko ripovao, nadam se. Ako jeste, neka javi, bilo javno, bilo na priv.mess.

[marduk]

Kako me pojedinci obavestiše, Pukovnikovica je u nas izašla na dvd medijumu. Dakle, nabavljiva je. Hvala na obavijesti.

[Ghoul]

ko se nije snašo da nabavi dvd, evo mu divx PUKOVNIKOVICE:

EDIT:
dokurca!
RS linkovi više ne rade...  

[Ghoul]

2/3 razgovora za novu verziju ove knjige je urađeno.
biće još bolja od izgubljene!

[Ghoul]

kadija pre neki dan dobio nagradu za životno delo od udruženja filmskih umetnika.

tim povodom, a i šire, govori za novosti:

Ђорђе Кадијевић: Данас више нема храбрости

Радмила РАДОСАВЉЕВИЋ | 27. децембар 2015.

Редитељ о награди УФУС за животно дело, домаћој кинематографији некад и сад: Не вреди бавити се овим послом ако у једном тренутку не пробијете све баријере, да цео свет реагује на то


Кадијевића је овековечио Мића Поповић       
Фото: М. Анђела


ЈЕДАН од најзначајнијих представника југословенског и српског ауторског филма, редитељ Ђорђе Кадијевић, недавно је добио Награду за животно дело коју додељује Удружење филмских уметника Србије. Филмски стваралац чија су дела оставила блистав траг у домаћој продукцији још од времена "црног таласа", ликовни критичар и луцидни интелектуалац који себе професионално и приватно никада није оспорио, како каже за "Новости", потпуно се повукао из јавног живота. Разговор са њим, уприличен у његовом скромном стану у Прашкој улици у Београду у коме живи сам, можемо захвалити само награди коју је добио.

- Има и већих признања, али ако добијете награду свог професионалног удружења, онда је то нешто највеће. Можда је то и гест који значи довиђења и можда мој еснаф неће да дозволи да мене нема, а да ми пре тога није рекао хвала.

* Шта је данас, после толико деценија, заиста важно за вас?

- Највећом наградом сматрам то што сам уопште добио могућност да урадим оно што искрено желим. Јер, за разлику од многих других људи, нарочито моје генерације, никада нисам био принуђен да радим на силу, зато што морам, да бих могао да преживим. А целог живота сам желео да се бавим уметношћу, и у тим покушајима протекао је цео мој живот. Некада нисам радио и дуже периоде, било је тешко, али сам успео. Имам једну велику ману - моје уважене колеге почну озбиљно да раде онда кад сниме филм, тада почиње она специфична активност која доприноси личном маркетингу.

* Снимили сте антологијске филмове који припадају "црном таласу", и ремек-дела домаће фантастике... Колико вас је одредило то што сте били блиски Медиали?

- То су педесете године прошлог века, када сам био студент, дружио сам се са члановима Медиале, и у том друштву, у коме су били Леонид Шејка, Синиша Вуковић, Дадо Ђурић, Урош Тошковић, Мишел Контић, Оља Ивањицки..., посећивао сам све позоришне представе, све концерте на Коларчевом универзитету, и наравно, све филмове у Кинотеци - видео све што је тада приказивала. Ту сам и осетио највећи афинитет према филму, али се нисам могао надати да могу да дођем до филма. Студирао сам историју уметности, дипломирао и почео да се бавим ликовном критиком, што чиним и данас. Али захваљујући том кругу људи, дошао сам до филма - нашао се неко ко ће да ме гурне, јер увек неко мора да вас гурне да бисте имали могућност да урадите оно што желите. То је био Александар Петковић Петко, најбољи филмски сниматељ кога смо икада имали. У том кругу Медиале спријатељио сам се с њим, он је однекуд уобразио, или се једноставно уверио у то што ми је рекао - слушај човече, ти си рођени филмски редитељ. Он ме је повезао са филмаџијама у Кино клубу Београд, а затим ми је помогао да дођем до првог филма.

ТЕЛЕВИЗИЈСКА ФРЕСКА
* ДА ли сте због политичке "неподобности" постали први филмски редитељ који је отишао на телевизију?
- На телевизији сам срео људе другог профила, уредници су били Филип Давид, Зора Кораћ, и одмах су ми дали да радим, с тим што сам променио жанр - ту је дошао до изражаја мој афинитет према историји. Први пут на екран су доспеле велике историјске личности - вожд Карађорђе, Хајдук Вељко, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Његош, Мушицки, Стефан Стратимировић... Круна свега тога је монументална серија о Вуку Караџићу, највећа телевизијска фреска икада направљена код нас.
* Већ у првом филму "Празник" бавили сте се непожељним, актуелним идеолошким темама. Шта је вама било узбудљиво у том феномену партизанске револуције?

- Бавио сам се, заправо, феноменом контрареволуције. За разлику од мог уваженог колеге Вељка Булајића, који је правио херојске тираде о подвизима партизана, мене је преокупирао феномен потпуно запостављене психологије и драматургије тог недотакнутог дела наше још увек актуелне стварности тога времена. Мене је занимао профил човека који, како се тада веровало, није био на правој страни. Ако је био приказиван на филму, онда је то увек било на више-мање пежоративан начин као злочинац, кољач, историјско ђубре. У мојим филмовима, људи из табора контрареволуције били су аутентични ликови - у "Празнику" нема ниједног партизана, него имате гнездо те контрареволуције у коме се догађају драме, и то античке. Филм је једва прошао цензуру, и то само због уметничких критеријума.

* И ваш следећи филм, "Поход", наставио је ту митологију. Због чега?

- У том филму главни јунак није типичан експонент психологије и карактера човека који је "с оне стране" праве ствари, који је, како се тада говорило, у непријатељском табору. Овог пута била је реч о обичном човеку, типичном антихероју који је изгубљен у крвавој игри смрти заподенутој између два табора. И наравно, он се појављује као жртва. Све је то оцењено као "црно", та прича је ушла у категорију "црног таласа", заједно са филмовима Жилника, Павловића, Макавејева, донекле Пурише Ђорђевића. Мени чини част што сам ушао у ту екипу, што сам заједно с колегама који су највећа имена југословенског филма, до сада недостигнута, и што сам окренуо једну страницу у историји југословенског филма која је почела критички да посматра целокупну стварност.

ИСКОНСКО ЗЛО У НАМА

* У АНАЛЕ југословенске кинематогафије ушли сте и жанром фантастике, филмовима "Лептирица" и "Свето место". Због чега их публика и данас памти по језивом страху који су изазвали?
- Истински ме је занимао онај мистични сиже који постоји у сваком збивању нашег живота, који никада нема тумачење, а мистика није ништа друго него догађање без реалног покрића. Мени је било битно да омогућим гледаоцу да пређе границу ординарне стварности и уђе у зону реалности коју сви осећамо, иако је не видимо. То је разлог осећање ужасног страха који је захватио не само обичног гледаоца, него и моје колеге, академике. Да ли у животу побеђује зло или добро, или је зло само континутет једне исте ствари, у којој се путање живота и смрти не постављају у смислу неке битне разлике.

* Аутори "црног таласа" били су спремни на "последице" својих филмова. Има ли данас такве храбрости?

- Више нема не само ауторске храбрости, него ни личне - видимо сви у каквом друштву живимо. Саша Петровић је, рецимо, морао да напусти Београд, Макавејев је такође остао без филмова, а онда је и сам почео да лута по Европи, Жика Павловић се снашао - са Оскаром Давичом урадио је ТВ серију по његовом роману "Песма", и продужио да ради. Али није се мењао, остао је у критичком кључу какав је увек имао. Ја нисам имао директне атаке, осим неколико врло малициозних осврта на оно што радим, почев од Милутина Чолића, критичара "Политике", па све до Вука Драшковића, који је у то време био велики непријатељ "црног таласа" и свега што се догађа "с оне стране" партизанске револуције, коју ће касније почети најватреније да заступа, и чији ће апологет постати. То, међутим, није утицало на мене, али сам био врло несрећан јер нисам могао да завршим замишљену трилогију. Трећи филм ми није дозвољен, да сам га снимио, више не би требало да се бавим филмом.

* Вреди ли бавити се филмом ако аутор бар једном не постане светска вест?

- Победа на ТВ фестивалу у Риму за серију "Вук Караџић" је мој највећи интернационални успех, и заиста не вреди бавити се овим послом ако у једном тренутку не пробијете све баријере, и ако не избијете дотле да цео свет реагује на то. То је ипак потребно урадити кад-тад. Наравно, неким ауторима се то деси после њих, али је добро за живота урадити тако нешто. С друге стране, мој највећи успех је то што сам уопште могућност имао да се бавим филмом.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0.487.html:583313-Djordje-Kadijevic-Danas-vise-nema-hrabrosti

[Seth Brundle]

Svaka čast, ako neko zaslužuje nagradu za životno delo onda je to Kadija!
I još knjiga ove godine (Gule požuri!).

[Ghoul]

žurim polako.

knjiga je gotova, bekapovi postoje, ovog puta sigurno će je biti!

[Seth Brundle]

Sjuper! Long live Kadija (i Ghoul)!

[tomat]

nešto kontam, RTS reprizira sve i svašta, a ne sećam se da je repriziran (bar ne u skorije vreme) Vuk Karadžić. ne bi mi smetalo da to puste ponovo.

[Seth Brundle]

Ni meni, odavno ga nisam pogledao. To je možda i naša najbolja serija, po mom mišljenju.

[Alexdelarge]

udovoljili su vašim zahtevima. danas su počeli sa emitovanjem serije VK.

[Boban]

Nabasao sam na fotku Kadijevića iz valjda sedamdesetih, pa je zgodno mesto da ne bude zaturena:

[Truba]

dobio sam u nekoj kompenzaciji Božju volju
izgleda pametan čova