CAN WE START AGAIN??? - Srbija 2008.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

U krugu kragujevačke Zastave ovih dana se priprema scenografija koja će podsećati na mali industrijski grad, a za potrebe snimanja prvog kragujevačkog igranog filma Dašak.

Snimanje filma po motivima priče italijanskog nobelovca Luiđija Pirandela počinje u petak i govori o sredini koja propada, u kojoj svako svakoga poznaje i gde se voze isključivo fiće.

Kako piše domaća štampa, reč je o diplomskom radu Vojina Vasovića, apsolventa režije na BK Akademiji

Snimanje filma odvijaće se na nekoliko gradskih lokacija i, baveći se tranzicijom, globalizacijom, evropeizacijom, traži odgovor - šta radi mali čovek kada dobije moć?

U prvom kragujevačkom igranom filmu pojaviće se glumci iz Kragujevca - poznati i neafirmisani.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...današnji BLIC donosi nešto precizniju priču o ĐAVPLJOJ VAROŠI Vladimira Paskaljevića...

Vladimir Paskaljević snima film ,,Đavolja varoš"
Istinite priče naše svakodnevice


U Beogradu je pre nedelju dana počelo snimanje filma ,,Đavolja varoš", film prvenac scenariste i režisera Vladimira Paskaljevića, sina proslavljenog reditelja Gorana Paskaljevića. U filmu koji govori o aktuelnostima iz naše svakodnevnice, prepoznatljivim problemima u ovo moderno doba, zaigraće Lazar Ristovski, njegova supruga Danica, Mira Banjac, Slavko Štimac, Dragan Petrović Pele, Jana Milić...

Vlada Paskaljević za ,,Blic" otkriva radnju filma i kako je došao na ideju da snimi ,,Đavolju varoš".
- Osamdeset odsto radnje filma čine aktuelne i istinite priče iz svakodnevice koje sam lično video ili čuo. Akteri su prepoznatljivi, iz naše najuže okoline. Recimo, devojčica koja želi da trenira tenis, a kojoj to roditelji ne mogu da priušte, a s druge strane, tajkuni i njihove prostitutke čija deca imaju sve. Onda, građevinar koji zida ,,skadar na Bojani" kome je građevinska mafija stala na rep, blejači koji po ceo dan prate sport i piju pivo. Kao što kaže Džoni Štulić: ,,studenti bez diplome, žene bez ljepote, neženje bez stana, putnici bez para..." - objašnjava Paskaljević.
Lazar Ristovski će se u ovom ostvarenju naći u ulozi nervoznog taksiste, dok će njegova supruga Danica u filmu glumiti njegovu simpatiju iz osnovne škole. Jana Milić glumi Daničinu ćerku u osetljivim tinejdžerskim godinama koja je razapeta između bivšeg i sadašnjeg dečka, Mira Banjac ženu koja još uvek proživljava traume iz Drugog svetskog rata, dok Slavko Štimac igra čoveka koji je otpušten zbog tuđe greške i sada traži posao. Dragan Petrović Pele igra tajkuna...
- U filmu glumim 17-godišnju Nataliju koja ima tipične probleme jedne tinejdžerke modernog doba - kaže Jana i objašnjava da joj je veoma drago zbog te uloge jer do sada nije imala priliku da glumi tinejdžerku. Posebno joj imponuje to što se našla u tako jakoj glumačkoj ekipi.
- Pružila mi se prilika da radim sa najboljim srpskim glumcima. Mlađi bi trebalo da uče od starijih kolega, tu nema mesta sujeti, talenat postoji, ali ga treba nadograditi na jedan način i radom sa starijim glumcima - kaže Jana.
Film će se zbog potreba scenarija snimati u Beogradu, ali i Vojvodini, i to u letnjem i zimskom periodu, a premijera filma je predviđena za jesen sledeće godine.
Inače, Vlada Paskaljević je na ovu priliku čekao deset godina i kaže da zbog prvog dugometražnog filma oseća veliko uzbuđenje, ali i stres.
- Pre desetak godina sam dobijao internacionalne nagrade sa studentskim filmom i već deset godina čekam svojih pet minuta na dugometražnom filmu. Uzbuđenje je ogromno, kao i stres. Bilo bi lepo da na prvom mestu producent povrati novac, jer bi onda bilo i sledećeg filma. Uopšte, Milan Tomić je možda jedini ozbiljan producent u ovoj državi i usudio se da uđe u rizik bez državne pomoći, a pri tom imamo istu viziju o filmu - kaže Vladimir i dodaje da se nada i nagradama.
- Naravno da se nadam nagradama i festivalima. Festival je pravo mesto da se film proda i lagao bih kada bih rekao da me to ne zanima - zaključuje Paskaljević.

Od oca sam nasledio iskustvo
Da li ti činjenica da se ti i tvoj otac (Goran Paskaljević) bavite istim poslom olakšava ili na neki način otežava rad?
- I jedno i drugo. S jedne strane, mržnja i zavist kao pritisak, obaveza da opravdam to što sam se opredelio za isti posao, a s druge strane ogromno nasleđeno iskustvo koje sam stekao radeći na njegovim filmovima. Mislim da je ovo drugo ipak važnije, o onom prvom ne želim da razmišljam, jedino što pri svakom koraku u svom životu moram da uzmem u obzir taj faktor.
Da li te otac savetuje u poslu?
- Zvao me je veče pred početak snimanja iz Švajcarske i poželeo mi sreću!

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Mira Karanović priča o tri filma koja trenutno snima
Gluma je moja jedina vera


Mirjana Karanović, velikan domaćeg glumišta, žena koja je svojim izuzetnim kreacijama dala pečat mnogim kultnim filmovima, trenutno je veoma angažovana - snima tri filma. U razgovoru za ,,Blic" otkriva u kakvim ulogama će se uskoro naći, ali priča i o ljubavi, glumi, razočaranjima...

- Nedavno sam završila sa snimanjem jedne priče trodelnog televizijskog filma ,,Pogled sa prozora", koji je snimljen za RTS u režiji Marka Milanovića. Priča u kojoj ja glumim zove se ,,Na putu", a osim mene u njoj glume Marija Vicković i Tanasije Uzunović. Radnja je smeštena u neku bližu istoriju, recimo u pedesete, šezdesete godine prošlog veka, ali njena fabula se uklapa i u današnjicu, prilično je savremena priča. Radi se o majki i ćerki i sramoti koju majka želi da sakrije. Igram lik majke, a Marija Vicković lik ćerke - priča Mirjana i dodaje:
- Ćerka ostaje trudna. Majka vodi ćerku da abortira, jer ni po koju cenu ne želi da se sazna da joj se ćerka ,,obrukala". Naime, one žive u selu, u maloj ruralnoj sredini gde je vanbračna trudnoća velika sramota. Majka po svaku cenu želi da sačuva čast svoje ćerke, pa makar i po cenu njenog zdravlja, te je vodi kod nekakvog doktora koji radi na divlje. Međutim, kada stignu kod lekara i kada dođe do momenta kada doktor kreće da radi, ćerka beži - otkriva Mirjana Karanović i ističe da je ova priča specifična jer sa sobom nosi jednu vrstu poruke, a to je da svako ima pravo na svoju slobodu.
- Ova priča je aktuelna jer govori o nekom starom načinu na koji se gleda na mladost, o nekoj na silu skrivenoj seksualnosti i životu u patrijarhatu. Danas mlade devojke veoma često posežu za abortusom. Dosta toga se promenilo. Godinama su se mladi na neki način pobunili protiv tih staromodnih običaja i vaspitanja i sami donose odluke u svom životu. Upravo ova priča govori o jednoj pobuni protiv nepisanih društvenih pravila, o pobuni koja kaže da sam treba da biraš i odlučuješ o svom životu - ističe Mirjana i navodi da je na neki način shvatila tu ženu koju tumači u ,,Pogledu s prozora".

Udaranje u zid
- Ona je jedna od onih žena koje nikada nisu imale hrabrosti da se suprotstave patrijarhatu. Ona je od onih koje misle da su žene uvek za sve krive, zato i vodi ćerku da abortira, vodi ćerku istim putem kojim je ona išla, putem žene koja ceo život ćuti i trpi bol. Pokušala sam da je razumem, da je shvatim, da pojmim tu vrstu vaspitanja. Shvatila sam da su još u to vreme mladi u raznim situacijama bili priterani uz zid i da su u toj situaciji morali da prave neku vrstu pobune. Tada su morali da ruše taj zid jer nisu imali kud. Jedino na taj način nešto može da se učini i promeni. Taj zid se generacijama i generacijama sve više i više rušio. I to je dobro, jer da taj zid nije srušen, generacije bi i dalje stradale, propadale i bivale zlostavljane poput lika majke koji tumačim - objašnjava glumica i otkriva u kakvoj ulozi će se naći u novom filmu režisera Miroslava Momčilovića - ,,Čekaj me, ja sigurno neću doći".
Radnja filma prati život pet osoba koje se međusobno prepliću u realnoj priči o generaciji koja je u ogromnoj potrazi za ljubavlju. Zbog te ljubavi oni se dovode u razne situacije, spremni su da urade sve i svašta, ponižavaju se i idu do krajnjih granica, do nenormalnog ponašanja. Njih petoro igraju Branislav Trifunović, Gordan Kičić, Miloš Samolov, Milica Mihajlović i Vanja Ejdus.
- Igram majku jednog od njih. Majku koju je život pregazio, i nju i njenu ljubav. Ona je čitav život provela sa čovekom kojeg ne voli i sa njim je rodila dete. Ceo život voli drugog čoveka, svoju ljubav iz mladosti. Na kraju sve to priznaje svom detetu i odlučuje se na pokušaj da vrati tu ljubav, kreće u potragu za tim čovekom - otkriva Mirjana Karanović i navodi da se ona nikada ne bi našla u to situaciji.
- Ja nikada nisam poželela da vratim neku svoju staru ljubav. Po meni, ljubav apsolutno ne opstaje. Životi takvih osoba, poput života majke u filmu ,,Čekaj me, ja sigurno neću doći", po meni su prazni i tužni. Slabe osobe su one koje se okreću prošlosti, jer ne mogu sebi da skroje sadašnjost u kojoj mogu da uživaju. Nikada nisam bila takva, moj život je oduvek bio okrenut sadašnjosti - iskrena je Mirjana.
Glumica će, uporedo sa Momčilovićevim filmom, uskoro početi da radi i na novom filmu Jasmile Žbanić, rediteljke i scenariste iz Bosne koja je režirala ,,Grbavicu", film u kojem je Mirjana igrala glavnu žensku ulogu. Novi film Jasmile Žbanić će se snimati u Bosni, a Mirjana će igrati lik žene islamskog fundamentaliste, vehabije. Osim Mirjane, u filmu će igrati i Leon Lučev, Zrinka Cvitešić, Ermin Bravo, Nina Violić...

Novi film sa Jasmilom Žbanić
- To je jedna veoma interesantna uloga, veoma primamljiva, jer želim da shvatim te žene, da vidim kako izgleda njihov način života. To su žene koje su potpuno pokrivene, vide im se samo oči, one su se potpuno distancirale od javnosti - priča Mirjana Karanović i objašnjava radnju filma:
- Glavna priča filma prati život jednog bračnog para koji pokušava da ima decu, ali žena ne može da ostane trudna. Ona odlučuje da ostavi muža i da prestane da ga prati u Islamu, napušta veru i odlazi od svega toga - kaže Mirjana i navodi da je takav način života po njenom mišljenju vrsta bega.
- Mislim da ta vera i takav način života tim ženama daju ideju da su one na neki način drugačije od ostalih, da su izuzetne. Ta neka pravila, sve to im daje neku sigurnost. Neku sreću. Po meni je to lakše rešenje. Jer tako su sigurne da ih muževi neće ostaviti, da će biti poštovane tokom celog života i one se totalno posvećuju svemu tome. Tako izbegavaju sve nevolje koje život može da priredi, tako beže u sigurno sklonište od društvene nesigurnosti. Smatram da se duboko u njima krije potreba da se negde pripada - tvrdi Mirjana i otkriva da ona nikada nije imala takvu vrstu potrebe.
- Ja nikada nisam želela ni od čega da bežim, nisam imala tu potrebu da negde pripadam. Tačnije - ja pripadam, ali glumi, moj hram je pozorište, moja vera je gluma - kaže Karanovićeva i navodi da se nikada nije razočarala u svoju veru.
- U glumu se nikada nisam razočarala, nikada! Ja sam na sceni najbolja, a ovako, privatno... pa umem da budem bezveze (smeh). Ono u šta sam se razočarala su ljudi u mom poslu - iskrena je Mirjana Karanović.

Rad sa studentima
Osim rada na pomenuta tri filma, naša poznata glumica radi i na filmu koji Milutin Petrović sprema za ,,Incest trauma centar".
- Film govori o seksualnom nasilju u porodici. U njemu učestvuju moji studenti, ja ih spremam za glumu u tom filmu. Radi se sa ljudima koji su prošli kroz te traume, priča se sa žrtvama koje su prošle terapiju. Moji studenti će glumiti te osobe, pričaće njihove priče. To je ideja ,,Incest trauma centra" i Milutina Petrovića. Još uvek ne znamo gde će taj film biti prikazan. Osim filma, spremamo i predstavu na tu temu - kaže Mirjana.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...obratite pažnju na sinopsise ovih veoma verovatnih užasa...

[Kunac]

...obratite pažnju na sinopsise ovih veoma verovatnih užasa...

Myra je baš angažovana glumica. Jedva čekam da pogledam ove tri nove uloge... NOT!

[Kunac]

Film govori o seksualnom nasilju u porodici. U njemu učestvuju moji studenti

Perverzna neka studentarija.

[Tex Murphy]

Film govori o seksualnom nasilju u porodici. U njemu učestvuju moji studenti

Perverzna neka studentarija.

[Tex Murphy]

WOW, novi film Jasmile Žbanić, OMG!!!!!!!!!!11

[Shozo Hirono]

WOW, novi film Jasmile Žbanić, OMG!!!!!!!!!!11

Prerano si pustio shift !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!1111111111

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Evropljani trećeg reda


Goran Paskaljević
UPRAVO se vratio iz Lokarna, gde je predsedavao žirijem, a već ovih dana režiser Goran Paskaljević putovaće u tiranu i Rim, zbog završnih priprema za snimanje filma "Medeni mesec". Biće to prva srpsko-albanska koprodukcija, a pridružiće joj se i Italijani, Švajcarci i Nemci. Prva klapa će pasti krajem septembra, a snimanje u tri države biće okončano do kraja godine.
* Kako je došlo do saradnje sa Albancima?
- Na tu ideju došli smo pre dve godine. Tada sam bio na njihovom prvom filmskom festivalu, gde su prikazana tri moja filma, koja su izuzetno primljena. Sreo sam tamo ljude otvorene, bez predrasuda. Na licu mesta pronašli smo zanimljivu priču, koja se evo u ovih godinu i po razvila.
* I sama priča sigurno povezuje dve zemlje?
- Naravno. Nema veze sa Kosovom. To je savremena priča i govori o dva para iz Srbije i Albanije. Oni pokušavaju da nađu sreću u Evropi. Kada stignu tamo vide da ih tretiraju kao građane trećeg reda. Evropa sa svih strana ima pritisak emigranata, počinje polako da se zatvara i zbog toga više skreće udesno. Teško da će, međutim, na taj način sprečiti priliv stanovništva iz nerazvijenih zemalja. Emigranti ne mogu da se zaustave ni puškama ni tenkovima, Evropa to mora da shvati. Jedino rešenje je podizanje standarda u siromašnim zemljama.
* Zagovornik ste približavanja Srbije Evropskoj uniji, a sada se bavite kritikom i tamošnjeg društva?
- Jesam, ali to ne znači da moramo da slušamo sve što nam iz Evrope kažu i da se ponašamo krajnje servilno. Treba da prihvatamo sisteme vrednosti, ali istovremeno neophodno je da odbranimo i svoje interese i dostojanstvo.
* Koliko takav stav može da vam šteti u plasmanu filmova na evropsko tržiste?
- Ne može da mi šteti, naprotiv. Autor pre svega mora da ima kritički stav. Pogledajte šta radi Ken Louč, koji uvek pravi kritičke filmove iz svoje sredine. Ja sam isto to ovde radio. U Srbiji je, naravno, bila drugačija situacija, pa sam često prozivan za izdajnika, ali vreme me nije demantovalo. Nisam pravio dnevnopolitičke filmove, ali sam gledao oko sebe šta se događa i pokušavao da sublimišem u svoj film. Ponekad i da najavim, ono što će nam se dešavati. Kao što je bilo sa "Buretom baruta", koje je snimljeno dve godina pre bombardovanja Srbije, a setite se da se film završava eksplozijom. I ovaj film govori o nama.
* Zašto mladi ljudi i dalje žele da napuste zemlju?
- S jedne strane još je prisutan nacionalizam, ali mnogi od njih takođe, nemaju šansu da se razviju u Srbiji, pre svega zbog siromaštva. Isto je i u Albaniji. Film govori i o albanskom društvu danas. Ljudi tamo, pre svega mladi, sanjaju da uđu u Evropu, a ne da
se spajaju sa Kosovom i prave "veliku Albaniju". To je moj utisak.
* Kakav ste utisak stekli o albanskoj kinematografiji?
- Tek se razvija. Dosta su snimali za vreme Envera Hodže. Tada je dodeljivan novac za propagadne filmove. Posle pada komunizma, kao i u drugim istočnoevropskim zemljama, nastala je kriza i u kinematografiji. Prestrojavanje društva je stavilo film na sam rub interesovanja političara. Sada se to menja.
* Jedna od tih promena je sigurno i učešće u koprodukcijama?
- Sigurno, što dokazuje i ovaj film, koji će biti sniman u srpsko-albansko-italijanskoj koprodukciji uz učešće Nemačke i Švajcarske. Budžet je milion i četiristo hiljada evra. Sa srpske strane tu je moja producentska kuća "Nova film" I "Beograd film" čiji je vlasnik Nikola Đivanović. Regija Puje, čiji je glavni grad Bari, daju sredstva, kao i filmska komisija iz Rima, jer svi smatraju da je to značajan projekat. Albansko ministarstvo kulture je već obezbedilo novac, a nadam se da će i naše ministarstvo kulture shvati značaj ovog pionirskog poduhvata.
* Kakvom se prijemu filma nadate u Srbiji?
- Od svega je najvažnije da to bude dobar film, jer samo kvalitetom možemo da se nametnemo svetu. U tom smislu, mislim da treba i reorganizovati srpsku kinematografiju.
* A to po vašem mišljenju znači?
- Ne da se daje svakom po malo, burazerski, nego da se zaštiti kvalitet. Moguće je to postići jedino ako se uvede određeni sistem. Spreman sam da u tome učestvujem i predlozima dam svoj doprinos, jer verujem da novi ministar kulture, koji je dokazao menadžerske sposobnosti, shvata da treba dati veći značaj srpskoj kinematografiji. Pre svega zato što su naši režiseri sa svojim ostvarenjima, sve ove godine dostojno predstavljali svoju zemlju, za razliku od neuspešnih političkih projekata.

ZLATNI PEHAR
* Na Festivalu u Lokarnu, dodeljivali ste nagrade, ali ste i vi dobili priznanje?
- Nadam se da sam doprineo da najbolji filmovi pobede. Imam dosta iskustva u tome, od Festivala u Berlinu do Karlovih Vari, gde sam, takođe, bio predsednik žirija. U Lokarnu su mi dodelili nagradu za ličnost festivala "Zlatni pehar pun vina", koju su pre mene dobili Aki Kaurismaki, Vim Venders, Đan Luiđi Rondi. Iskreno, bio sam više nego iznenađen jer su ove godine gosti u Lokarnu bili i sjajni režiseri kao Amos Gitaji, Nani Moreti i Paolo Sorentino.

MOMA I NASLEDNIK
* Ovo je bez sumnje jedna od najboljih godina u vašoj karijeri?
- Svakako. Godina mi je počela velikom retrospektivom filmova u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, što je verovatno vrh karijere svakog autora. Nastavilo se sa francuskim ordenom i nagradom "Aleksandar Lifka" na Paliću. Osim što ja krećem sa "Medenim mesecom", radujem se što moj sin Vladimir snima prvi dugometražni igrani film. Dajem mu moralnu podršku, a naravno pomoći ću mu i finansijski. Ne želim da se profesionalno mešam, a i nema potrebe. Sudeći po scenariju i snimljenim materijalima koje sam ja imao prilike da vidim, tek ću imati razloga da budem ponosan na njega.

BOŽOVIĆ - ĐANINI
* Ekipa filma "Medeni mesec" okupljena je iz tri države...
- Glavnu ulogu igraće Petar Božović, tu su i Nebojša Milovanović i debitantkinja Jelena Trkulja. Specijalni gost sa naše strane je Lazar Ristovski, a iz Italije Đankarlo Đanini. Albansku ekipu predstavljaće mladi, ali i potvrđeni glumci. Tu su i moji stari saradnici Milan Spasić, direktor fotografije, Zoran Andrić, pomoćnik režije...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Silovite i gorke slike

Siniša Kovečević
NIŠ - Film Siniše Kovačevića ,,Maša", srpsku i svetsku premijeru imao je u ponedeljak na 43. filmskim susretima u Nišu. Prema aplauzima odobravanja, film je izvesno doživeo uspeh, ali se gledaoci kućama nisu uputili bezbrižni. Režiser i scenarista Kovačević, beskopromisno upozorava da izbegličke sudbine i dalje bolno potresaju Srbiju.
Sa filmskog platna, po Kovačevićevoj zamisli, svojim darom i energijom ,,grunula je jedna plejada ljudi kojima se nije osušilo ni mastilo sa diploma". Kalina Kovačević, Vuk Kostić, Nenad Maričić, Nikola Rakočević, Gordana Đurđević-Dimić, Mile Stanković u 109 dramatičnih minuta ,,zamrzli" su jedan trenutak ovog našeg smutnog vremena. Može se reći da je ,,Maša" dragoceno svedočanstvo o onom što nam se desilo i što nas i dalje prati kao kob.
* Podsetili ste da filmski stvaralac treba da bude društveno angažovan?
- Kako drugačije? Ja prosto nemam prava da predstavljam stvarnost koju ne živim. Umetnošću drugačije
se nikada nisam bavio, a mislim i da ne umem nego maskimalno odgovorno, opisujući, pretakajući život. Da sam kojim slučajem Danac, ili Norvežanin, pripadnik nekog naroda srećnije sudbine, verovatno da bi tretirao neke od praiskonskih ljudskih fenomena - ljubomora,strah, drugačija osećanja.
* Šta ste sebi postavili kao neposredan autorski zadatak stvarajući ,,Mašu"?
- Imao sam jasnu sliku društva pred sobom. Ne umem da napravim jeftinu zabavu, koja se sastoji od sedam loše upakovanih viceva u labavoj priči i to nazovem filmom.
* Ne bojite se da ćete pomalo uplašiti publiku nepokolebljivim podsećanjem na surovu stvarnost?
- Nije moje da mislim kako će publika reagovati. Verujem da u ono što radim i to radim nakreativnije što mogu. Pišem o previranjima u aktuelnom društvenom trenutku, profesionalno se bavim posledicama tranzicionog vremena. Morao sam da podsetim na tragične sudbine ljudi iz izbeglih domova, koje ne smemo da ignorišemo. Nemamo prava da se ponašamo kao da ne postoje.
* Da li ste usamljeni u toj misiji gde ,,ogoljujete" stvarnost?
- Ima tu još dosta hrabrih i odvažnih autora koji ne prave kompromise nego stvaraju ono što vide i znaju. Ne bih izdvojio neko ime zato što se plašim da ću nekog zaboraviti i to je jedini razlog. Nisam sam, ima nas još...

SERIJA
,,GORKI plodovi" je serija je od 35 epizoda koja startuje od oktobra u produkciji RTS i ,,Ave Serbija". Teška kritika tranzicionog društva, koga oslikavaju kriminal, korupcija, poroci, iako opisuje sudbine istih junaka, nezavisno je snimana od ,,Maše". Recenzent serije Dragana Bošković, urednik redakcije Dramskog programa RTS, priča da je bez daha, za dva dana pročitala 1.000 potresnih stranica Kovačevićevog teksta.
- Vreme potvrđuje umetničko delo, a verujem da će i sa ,,Mašom" biti tako - kaže Ljiljana Blagojević, producent filma. - Fenomenalni prijem na premijeri vraća mi nadu u posao.

[WARLOCK]

 takmicimo se!!!
http://www.24sata.co.yu/vodic.php?id=32920

[Tex Murphy]

Hm, onaj ujo Milić je u žiriju... nevertheless, naprijed Vorloče!!!  

[Ghoul]

Hm, onaj ujo Milić je u žiriju... nevertheless, naprijed Vorloče!!!  

što je još bolje, u žiriju je i suvi genije sicko-humora, dubravko mataković!  

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Poznati pitaju poznate: glumci Ana Franić i Ivan Bosiljčić
Bosiljčić: Ne vidim sebe kao seks simbola


Glumica Ana Franić i njen kolega Ivan Bosiljčić prijatno su proćaskali u kafiću ,,Grand pleasure" u Vasinoj ulici. Pričali su o glumačkim počecima, nagradama, dobrim i lošim stranama glumačkog posla. Anu je interesovalo zašto je Ivan neodoljiv kod žena i šta je sve spreman da uradi zbog pozorišta, što je inspirisalo Bosiljčića da uzvrati pitanjem koja je najluđa stvar koju je ona uradila, a zatim i kako uspeva da svoj ljubavni život sačuva od javnosti.

Ivan: Da li si ti oduvek znala da ćeš biti glumica?
Ana: Prvi put kada sam to izgovorila bilo je sa neke tri ili četiri godine, zato što sam odrasla u kući gde je film bio svakodnevna pojava. Moj otac se bavi filmom na drugačiji način od mene, tako da sam ja bila dete zaraženo od malih nogu, a nekako se taj virus u meni razvijao. Ubeđenija sam bila negde na kraju osnovne škole kada sam rekla da želim da idem tri godine u gimnaziju i da posle toga želim da probam da upišem akademiju pa ako prođem, prođem. Prošla sam, a nisam zaista imala nikakvu alternativu i u suštini ne znam šta bi bilo da me nisu primili. Najsmešnije je bilo kada sam za vreme raspusta došla u srednju školu da uzmem dokumenta za upis na akademiju, na šta mi je moj razredni koji je predavao logiku, kada je čuo da hoću da upišem glumu, rekao: ,,Vidimo se u septembru". Nismo se videli.
Ana: Reci mi šta smatraš najvažnijim za sebe što si poneo iz svoje porodice?
Ivan: Osećaj koliko je to bitna zajednica i koliko se bez toga ne može. Vaspitanje jako cenim, nekad mi je koristilo, ali nekad na žalost i nije. Za mene je porodica na prvom mestu, moja najveća baza, inspiracija i verovatno će to tako biti dok ne osnujem svoju porodicu. Trudiću se da i moja deca to zapamte. Znaš, smejali smo se Amerikancima još dok smo bili klinci kada u onim njihovim jeftinim filmovima poslovni ljudi za Božić idu da se vide sa roditeljima. Meni se to sad desilo i uopšte nije smešno.
Ivan: Kada si upisala glumu koliko je bilo potrebno da tvoja klasa postane jedinstvena i da li ste ikada postali tim?
Ana: Ne mogu da kažem da naš profesor to nije negovao, trudio se da budemo zajednica, makar prve dve godine i na kraju druge godine smo igrali predstavu ,,Komendijaši" koju je on režirao i u kojoj je igrala cela klasa. Tada smo prvi put svi zajedno stali na pravu scenu, u Narodnom pozorištu. Ali mislim da laže svako ko kaže da je na klasi i posle toga sve bilo idealno. Zato što je to dvanaest ljudi koji su bili prinuđeni da provode 24 sata dnevno zajedno. Tu postoje ljudi sa kojima ja ni tada, a ni sada ne bih kafu popila, ali isto tako postoje i oni koji su mi vrlo dragi, ali njih je mnogo manje. Mislim da pravo stanje stvari i buđenje iz jednog lepog sna nastaje onda kada svi uđu u profesionalne vode i kada krene mnogo problema. Mnogima neke težnje budu osujećene, a mnogi profitiraju, a da to nisu ni očekivali i tu kreće pakao, neka druženja u koja ste verovali apsolutno padaju u vodu. Onda shvatite da od nekih 12 ljudi tamo, postoji možda jedan čovek koji vam je eventualno prijatelj, nekoliko koje volite da sretnete i popričate i nekoliko koje ne želite da vidite.
Ana: Koja je najluđa stvar koju si uradio ili želeo da uradiš za pozorište?
Ivan: Puno sam razmišljao o tome. Nisam bio u takvim prilikama da dođem do te tačke ali siguran sam da ću doći pred svršen čin, u ovom našem poslu se to da očekivati. Spreman sam za mnogo toga. Ljude najviše zanima da li smo spremni fizički da se menjamo, ali to je najmanji problem. Uvek se zapitam kakva bi to uloga bila pa da se zabrinem da li bih smeo da uđem u njeno tumačenje. Ne znam šta je najluđe i gde je ta granica zato što se moja ličnost kroz svaku ulogu menja. Sada sam daleko spremniji za mnoge stvari nego pre dve godine i mnogo se više pribojavam nekih likova i nekih situacija. Učim od starijih kolega, recimo Branislava Lečića u filmu ,,Na lepom plavom Dunavu" da treba biti jako hrabar, da treba biti muško, pa i žena u ovom poslu, kao ti, mora da bude muško da bi se izborila sa nekim stvarima. Znam sigurno da psihičko i fizičko zdravlje ne bih žrtvovao ni za kakvu ulogu niti bih prihvatio posao koji bi ugrozio moje porodično stanje ili odnos sa partnerom ili prijateljem.
Ivan: A koja je tvoja najluđa stvar koju si uradila?
Ana: To je definitivno bilo kada sam u filmu ,,Diši duboko" tri puta skočila bandžijem iako sam neko ko apsolutno prezire i plaši se svih ekstremnih sportova i bilo čega što podiže adrenalin i diže dijafragmu do grla. Ali ono čime sam samu sebe iznenadila jeste koliko sam bila spremna u tom trenutku da uradim, jer sam znala da ako to ne uradim zbog filma, neću uraditi nikada u životu. Bilo je vrlo teško jer sam skakala dva puta za redom. Jednom sama, a jednom sa koleginicom Jelenom Đokić u zagrljaju. Treći put sam bila toliko izvan sebe da je skok bio najlepši jer mi je telo bilo potpuno opušteno, od muke. Četvrti put me gore niko ne bi naterao.
Ana: Reci mi, ali bez diplomatskih odgovora, ko je najbolji partner ili partnerka sa kojom si radio i ostvario ubedljivo najbolju saradnju?
Ivan: U JDP-u, režija Vida Ognjenović, predstava ,,Don Krsto", partner Vojin Ćetković. Vojina sam poznavao kao glumca, nismo se privatno poznavali. Saradnja sa njim je dobro obeležila moj glumački razvoj, prvo zato što smo imali specifičnu situaciju da igramo braću blizance, a drugo zato što je on privatno neočekivano otvoren. Svašta sam ga pitao i za svaku moju nedoumicu je imao odgovor, verovatno zato što je on prošao kroz sve to, ali mislim da je porazmislio o mojim pitanjima zato što je video da me zanima. On me podržao ali i davao mi oštre kritike.
Ana: Poznato je da osim što si dobar glumac, izuzetno si zanimljiv tinejdžerkama, šiparicama, starijim gospođama i nametnuo si se kao neki seks simbol. Kako ti na to gledaš?
Ivan: Moram priznati da je javnost u trenutku kad je počela da me tako ocenjuje i meni pomogla da sebe tako doživim. Moja namera nije bila da ostavim takav utisak ali sam video da me i mimo moje namere tako doživljavaju. Mislim da je to zato što sam zdrav muškarac. Stvarno mislim da sam zdrava ličnost. Smatram da je muškarac lep ako je zdrav, normalan i jak, a ja se zaista tako osećam i trudim se da kod sebe održim tu vrstu energije. Ne zbog posla nego zbog svoje egzistencije. Sve i da sam vozač autobusa trudio bi se da budem zdrava ličnost. Sa druge strane, u ovom društvu toliko ima poremećaja, toliko impotencije, kako duhovne tako i fizičke, da mislim da, kada se pojavi izvor zdravlja, nastaje pomama. Iz tog razloga smatram da su sportisti za poštovanje i da zaslužuju obožavanje koje im se ukazuje.

Zanimljivi bioskop ,,Balkan"
Ana: Da li postoji neko mesto u gradu gde u poslednje vreme najviše voliš da odeš?
Ivan: Meni je jedno od najzanimljivijih novih mesta renovirani bioskop ,,Balkan". Prvo zato što je to idealna mešavina bioskopa i pozorišta. Svako veče se prikazuje film kao što se svako veče igra pozorišna predstava i održava se takav repertoar dok ima interesovanja, dotle ide film. Ima tamo dosta dešavanja, a uskoro će biti premijera novog Šijanovog filma.

Ljubav i posao
Ivan: Kako opstaješ u ljubavi u odnosu na tvoj posao?
Ana: Pa... smatram da je neophodno za bilo koga ko se bavi nekom vrstom javnog posla i da jasno napravi liniju između onoga čime se bavi i neke svoje privatnosti. Ukoliko nemaš bazu kojoj se vraćaš vrlo brzo se izgubiš. Najveći glumci će reći da ima perioda kada po nekoliko godina nisu radili ništa i ukoliko ste tada sami i razmišljate o ružnim stvarima možete da izgubite tlo pod nogama. Jako je bitno da imate neki život koji je samo vaš i ja svoj privatni život ljubomorno čuvam ne zbog toga što neko tu ima nešto posebno da vidi i što će to biti ne znam kome interesantno pa ne želim da bude interesantno, naprotiv, mislim da živim običan život kao većina mojih vršnjaka u ovoj zemlji tako da tu nema šta kome drugom, osim meni, da bude zanimljivo. Ta baza mi je preko potrebna i zaista niko ne mora da zna ko je čovek s kim ja živim. I da porodica o kojoj si ti govorio bude nešto čemu se ja posle svakog uspeha ili neuspeha vraćam.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Markovićev film "Turneja" dobio nagradu u Montrealu


Film "Turneja" Gorana Markovića dobio je nagradu međunarodnog žirija kritike FIPRESCI za najbolje ostvarenje na filmskom festivalu u Montrealu.

Međunarodni žiri kritike FIPRESCI proglasio je kasno sinoć "Turneju" najboljim filmom u konkurenciji 220 ostvarenja iz celog sveta, prikazanih u zvaničnom takmičarskom, ali i u pratećim programima Festivala.
Producent filma, glumac Svetozar Cvetković, koji igra i jednu od glavnih uloga u Markovićevom ostvarenju, rekao je agenciji Beta da je nagrada međunarodnog žirija kritike FIPRESCI, iako nezvanično priznanje, "veoma dobrodošla".
Cvetković je istakao da je "Turneja", koja je pre nekoliko večeri u Montrealu imala svetsku premijeru, a potom i dve reprizne projekcije, naišla na "izvanredan odziv i odlične reakcije publike", kao i da je u časopisu "Varajeti" objavljen "izvanredan" osvrt na film i glumce.
Film je prikazan u takmičarskom programu Festivala koji je otvoren 21. avgusta, a biće zatvoren večeras proglašenjem zvaničnih festivalskih nagrada.
Beogradska premijera "Turneje" predviđena je za 8. oktobar, rekao je Cvetković i dodao da je film dobio pozive da učestvuje na festivalima u Londonu, Pusanu (Južna Koreja) i Kairu, a u nedelju je pozvan i na filmski festival u Tokiju.
"Turneja" je priča o grupi beogradskih glumaca koji u potrazi za zaradom kreću u nepredvidivu avanturu po zaraćenim područjima na teritorijama Srpske Krajine i Republike Srpske 1993. godine.
Na tom putu doživljavaju neprijatna, duhovita, bolna i šokantna iskustva, ali stiču i saznanje o životu i ratu u okruženju o kojem nisu imali gotovo nikakve informacije.
Glavne uloge u filmu tumače Tihomir Stanić, Jelena Đokić, Dragan Nikolić, Mira Furlan, Josif Tatić, Gordan Kičić, Slavko Štimac.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Ne snimam za Oskara



FILM ,,S.O.S. - spasite naše duše" u petak uveče premijerno će videti i beogradska publika u bioskopu ,,Balkan". Da nije reč o tek još jednom domaćem ostvarenju, dovoljno je reći da je, posle toliko godina pauze, iza kamere bio Slobodan Šijan. U priči, koja je inspirisana akcijom našeg lista ,,Najplemenitiji podvig", koja se dešava neposredno pre izbijanja sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, kultni srpski režiser okupio je naša najznačajnija glumačka imena - od Slavka Štimca, Lazara Ristovskog, Bogdana Diklića, Nede Arnerić, Predraga Ejdusa do Katarine Radivojević i Vuka Kostića.
* Mada je film pre godinu dana prikazan na Nacionalnom festivalu u Novom Sadu, ovo će, ipak, biti prava premijera. Da li posle vaših antologijiskih ostvarenja, ali i velike pauze, imate tremu?
- Najviše me brine kako će ljudi da stanu u relativno mali prostor bioskopa ,,Balkan", pošto nema baš previše mesta. Možda će taj detalj doprineti posebnoj atmosferi. Pred svaku premijeru čovek ima tremu, s druge strane, nije loše što je prošao taj period između novosadske i beogradske premijere, da se slegnu ta možda prevelika očekivanja. Jer ja sam, ipak, kako to naglašavam, samo reditelj komedije, a ne oskarovskih filmova. Tako da filmu i treba prići kao jednoj nepretencioznoj komediji sa ozbiljnim sadržajem. Moja očekivanja su da se ljudi dobro zabave, ali da posle filma malo porazmisle i o nekim ozbiljnim životnim stvarima.
* Takav ste pristup imali i prema prethodnim filmovima?
-
Svakom filmu sam tako pristupao. I taj čuveni ,,Ko to tamo peva" isto smo radili, bez ideje da pravimo ne znam kakvo veliko delo, već nešto što je duhovito, relevantno i što govori o ozbiljnim stvarima.
* Film ,,S.O.S. - Spasite naše duše" je za ovih godinu dana ,,neprikazivanja" dobio još jednu dimenziju i može da se ,,čita" na više načina.
- Imao sam to iskustvo i sa ranijim filmovima. Znači da su oni nekako funkcionisali sa odloženim dejstvom. Tako mi je rekao jedan prijatelj. Nadam se da će to tako da bude i sa ovom pričom, ali, videćemo... Film je čudna stvar. Funkcioniše ili ne funkcioniše. Nekad sa vremenom dobija a nekad gubi. Ja ne mogu to da procenim. Zadovoljan sam što sam uradio taj film, bio mi je potreban u ovakvim uslovima, kao i što sam mogao da okupim sve te sjajne glumce i bavim se pričom koja me je zanimala.
* Za vreme vašeg odsustva sa filma, dosta toga se izmenilo u procesu snimanja, tehnologiji...
- I pored svih tih promena, meni je najteža bila logistika. Skoro je bilo nemoguće okupiti velike glumce na jednom mestu, jer je značajno pojačana i pozorišna i filmska produkcija. Naročito u scenama kada treba svi da budu u jednom kadru. Neko je imao predstave, drugi su bili snimanja, a Bor je na četiri sata od Beograda. Ta logistika, okupljanje glumaca i stvaranje iluzije da su svi na jednom mestu, to je bilo moguće samo zahvaljujući velikom iskustvu koje imam. Za razliku od ,,Ko to tamo peva", gde je bila slična situacija, ali smo tamo uspeli da ih imamo sve vreme.
* Dok ste čekali premijeru filma, da li ste već smišljali novu filmsku priču?
- U glavi pokušavam da je realizujem. Samo, vremena se menjaju. Ne želim da skrenem u filmadžijsku kuknjavu koju ne volim, i ako propadne nešto, šta sad, idemo dalje.
* Obećavate da nećemo godinama čekati sledeći film?
- Obećavam. Ako ne zbog sebe, onda zbog ljudi koji se iskreno raduju mojim filmovima.

VELIKI GLUMCI
* Svi ti glumci su snažnog izražaja i energije, jaki individualci. Kako ste to balansirali i kontrolisali?
- Svi su veliki glumci i profesionalci i svako je imao preciznu ideju šta hoće da uradi sa tim likom. Važno je bilo razgovarati sa njima i dati im prostor da urade to u liku, čime će se oni osećati zadovoljni. U toj borbi za mesto na ekranu uvek postoji neka pozitivna napetost koja može da rezultira kvalitetom.

[Tex Murphy]

Slavka Štimca, Lazara Ristovskog, Bogdana Diklića, Nede Arnerić, Predraga Ejdusa do Katarine Radivojević i Vuka Kostića.

E kuku majko šta se danas naziva "najznačajnijim glumačkim imenima"!  

[Usul]

Slavka Štimca, Lazara Ristovskog, Bogdana Diklića, Nede Arnerić, Predraga Ejdusa do Katarine Radivojević i Vuka Kostića.

E kuku majko šta se danas naziva "najznačajnijim glumačkim imenima"!  

Izuzimajući Bogdana Dikliča slažem se sa tobom.

[Tex Murphy]

Bogdan jeste bio genijalan u nekoliko filmova, ali od tada je prošlo više decenija. Poslije je spao na sporedne uloge u bosanskim filmovima.
Slavko Štimac takođe nije loš, ali daleko je od nekog velikana.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Emir Kusturica u martu počinje snimanje filma o revolucionaru
Bardem igra Panča Vilju


Novi filmski projekat režiser Emira Kusturice ,,Sedam prijatelja Panča Vilje", životna priča slavnog revolucionara, počeće da se snima na proleće sldeće godine na lokacijama u Meksiku, Rusiji i Srbiji, a glavni junak bi mogao da bude slavni glumac Havijer Bardem.

- Možete da se rodite u Bosni i doći u Centralnu Ameriku da snimate filmu o Panču Vilji, jer on je čovek sa idejom pravde, jednakosti i antiimperijalizma. Razlozi da snimim ovaj film dolaze iznutra, kao snažan osećaj da se prikaže njegov život - rekao je nedavno u jednom intervjuu Kusturica, poznati antiglobalista, i dodao: ,,Moj entuzijazam se ne smanjuje. Svoj rad opisujem kao pokušaj da spojim braću Marks i Šekspira, što nije moguće".
Dobar deo filma o ćudljivom meksičkom revolucionaru Panču Vilji biće sniman u Rusiji, za neke scene, naravno, ekipa će morati da ode u Meksiko, ali se traže i zanimljive lokacije u Srbiji. što je potvrdio i sam Kusturica nedavno, prilikom boravka u Čačku.
Doroteo Arango Arambula, poznatiji kao Francisko Vilja i po nadimku Francisko Pančo Vilja, jedan je od predvodnika meksičke revolucije. Bio je zadužen za revoluciju u severnom delu Meksika, gde je jedno vreme bio i guverner. Postao je poznat kao nemilosrdni vojskovođa, a danas mnoge ulice i građevine širom Meksika nose njegovo ime. U Americi, Vilju pamte po njegovom pohodu na jedan mali grad u Novom Meksiku koji je isprovocirao žestok odgovor Amerike. Kao jedna od najzanimljivijih figura revolucije, lik i delo Panča Vilje dugo već privlači novinare, pisce, filmske stvaraoce. Više od 30 filmova snimljeno je o njemu i njegovim delima, a u ulozi slavnog revolucionara našli su se Antonio Banderas, Jul Briner, Teli Savalas...
Vilja je umro 1923. godine, bio je veliki ženskaroš, ženio se čak 24 puta, a priča se da je iza njega ostalo mnogo zakopanog blaga koje i dan-danas neuspešno traže mnogobrojni avanturisti.
Radni naslov filma je ,,Meksiko", a prvi kadrovi biće snimljeni u Rusiji u martu naredne godine. Nezvanično, Kusturica je ponudio Giljermu Arijagi (scenarista filmova"Babel", ,,Amores perros", ,,21 grams"...) da napiše scenario prema njegovim zamislima, a šuška se da će glavnu ulogu dobiti slavni glumac Havijer Bardem koji je, u društvu Salme Hajek, čest gost na nastupima Emira Kusturice i ,,No smoking orkestra" u svetu.

[Ghoul]

Svoj rad opisujem kao pokušaj da spojim braću Marks i Šekspira, što nije moguće".

onda bi mu bolje bilo da harvestera uzme za scenaristu!

[Tex Murphy]

Joj majko! Sad odjednom je taj Bardem "slavan" glumac   A scenario će da mu piše onaj klipan

"Hej, Giljermo, da li bi pisao scenario o Panču Vilji!"
"Rock on, Emire, errrr... Nemanja! Imam sjajnu ideju - napisaćemo TRI priče, u njima će biti različiti likovi, a sve će biti povezano tragičnom saobraćajnom nesrećom kad se Pančo Vilja skrši na motoru zbog loših kočnica i zabije u kolonu Žena Srebrenice koja mirno protestuje zbog smrti Slobodana Miloševića. Osim Panča Vilje, pratićemo i mladu Sakibu, čija majka gine u pomenutoj nesreći, a treća priča će da bude o proizvođaču kočnica na Viljinom motoru, koji ne može sebi da dođe od osjećaja krivice za tragediju! Ček, ček, imam tu negdje scenario za Amores Perros, treba samo da promijenimo imena likova... Nemanja? Nemanja šta će ti ta sačmara? Nem... AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAARRRRRRRRRRRRRGH!!!!!!!"

<BANG>

"Ovo si sam tražio, Giljermo! Mislim da ću ipak da angažujem Srđana Koljevića!"

[Kunac]

Godina je pri kraju, a srpski film pada u sve veću dubiozu... Pre dva dana sam pogledao Šijanov SOS i još uvek se oporavljam od ovog ponižavajućeg gledalačkog iskustva. WTF? Da li je ovo onaj isti čovek koji je potpisao Maratonce i Ko to tamo peva?

Jok, bre!

Ovo je novi film režisera Sirotih malih hrčaka 2010. To je neki drugi Šijan koji je roknuo onog starog i preuzeo njegov identitet.

Stranci su odavno promovisali eksploatacijski film, Srbi se izgleda specijalizuju za degradacijski... Šijanov SOS je sjajan primer za ovu tvrdnju.

Prizori užasa i degradacije smenjuju jedan drugi u iscpljujućem ritmu - Katarina Radivojević mokri u TV sali hotela u koji je smeštena, a koji svakako ima nekakav mokri čvor, Dušanu Janićijeviću zapalo da se u duetu sa još jednim starcem olakšava (i briše lišćem) iza balvana, Ristovski i Diklić debatuju o prdežu (Neda Arnerić se sa strane priključuje disputu poentom "I žene prde!"), tu je i ocvala sobarica koja gotima koje obleži potura krvav čaršav kao dokaz da je virgo intacta, Predrag Ejdus prečesto potura svoju odurnu njušku u krupan plan...

Jadan je to film. Bedan. Degradacija kao takva, degradacija radi degradacije, bez poente ili pay-offa... Kaćino mokrenje/staračko duet olakšavanje iz balvana za mene predstavlja vrhunac bezrazložnog ponižavanja domaćih glumaca.  



U ukupnom skoru, SOS nije čak ni zabavna bedastoća, već sramota koja je trebalo da ostane neprikazna. Ako se ovo ponižavanje srpskog film nastavi, za par godina NA LEPOM PLAVOM DUNAVU će delovati kao remek u poređenju za bezvrednim bljuvotinama kojim nas čašćavaju.


EDIT::::P.S.

Zaista, plašim se za svoje duhovno zdravlje. Posle Biroa za izgubljene, SOS-ka i Princa od (toalet) papira, Bajićev film mi deluje sve bolje i bolje. PURE HORROR!  

[Meho Krljic]

Mmmmm, mene ideja degradacijskog filma privlači, ali priznajem da to svakako nije zbog njegovih umetničkih dometa.

Šijan je, ako ovako laički smem da kažem, u svojim najboljim filmovima demonstrirao ne preterano mnogo zanatskog umeća, ali je to nadoknađivao energijom, groteskom i saradnjom sa Kovačevićem/ Pajkićem. Pod stare dane je toga svega nestalo a pitam se koliko je unapredio zanatski deo posla s obzirom na dosta sušnu karijeru koju je in d mintajm imao.

[raindelay]

Ovaj "The black gestapo" deluje obecavajuce. Hvala za preporuku sta da se gleda.

"From the opening sequence of stormtroopers marching to some funk grooves..." MUST SEE

[Kunac]

Mmmmm, mene ideja degradacijskog filma privlači, ali priznajem da to svakako nije zbog njegovih umetničkih dometa.

Šijan je, ako ovako laički smem da kažem, u svojim najboljim filmovima demonstrirao ne preterano mnogo zanatskog umeća, ali je to nadoknađivao energijom, groteskom i saradnjom sa Kovačevićem/ Pajkićem. Pod stare dane je toga svega nestalo a pitam se koliko je unapredio zanatski deo posla s obzirom na dosta sušnu karijeru koju je in d mintajm imao.

Na prvi pogled, tanka je linija između degradacije i ekspoatacije, ali dok bih još i mogao da razumem želju režisera da prikaže Zonu kako piški (možda čak i kao omaž njenom druženju sa Bregom?), ne mogu da shvatim šta je nekog navelo da uslikava dva starca kako u duetu vrše nuždu i još (sa sve karakterističnim naprezanjem u glasu) konverziraju dok to rade? Ta dvojica oldtajmera verovatno imaju žene, decu i unuke, zar oni treba da dolaze u bioskop i gledaju takav prizor?

Što se zanatskog umeća tiče, ovde toga nema... ni u tragovima. Gledao sam bolje režirane epizode Seljaka...

[Kunac]

Ovaj "The black gestapo" deluje obecavajuce. Hvala za preporuku sta da se gleda.

"From the opening sequence of stormtroopers marching to some funk grooves..." MUST SEE

Da bar neko dobro izađe iz svega ovog...  

[Ghoul]

Ta dvojica oldtajmera verovatno imaju žene, decu i unuke, zar oni treba da dolaze u bioskop i gledaju takav prizor?

kakvi su sad ovo dvostruki standardi od ove moralne gromade?

nisi razmišljao o braći, očevima, dedovima koji su mogli da vide svoje sestre/ćerke/unuke u svim onim exploatacijskim, giallo, slasher i dr. filmovima u kojima su te nesrećne žene zarad malo gorkog hleba ogoljavale svoja tela i duše, a ti se naslađivao time, oduševljeno ih prikazivao ovde, i još postovao captured images iz tih sramnih filmova da ih svi vide?
     

[Meho Krljic]

ne mogu da shvatim šta je nekog navelo da uslikava dva starca kako u duetu vrše nuždu i još (sa sve karakterističnim naprezanjem u glasu) konverziraju dok to rade? Ta dvojica oldtajmera verovatno imaju žene, decu i unuke, zar oni treba da dolaze u bioskop i gledaju takav prizor?

Ma, mene to, u teoriji ne potresa, ako se slika kako treba, to može da bude ili duhovito ili gross out. Ali problem verovatno i jeste u tome da Šijan ne ume da snimi kako treba. Pazi, Maratonci su svakako imali ogroman potencijal da budu odvratni, sa svojom tematikom opscene gerontokratije, a  ipak taj film pamtimo kao duhovit...

[crippled_avenger]

Ipak je MARATONCE i KO TO TAMO PEVA pisao Duško Kovačević koji je celu stvar uspevao da dobro postavi na nivou suštinskog koncepta, plus su u filmovima igrali najharizmatičniji personality actori te epohe....

[Kunac]

ne mogu da shvatim šta je nekog navelo da uslikava dva starca kako u duetu vrše nuždu i još (sa sve karakterističnim naprezanjem u glasu) konverziraju dok to rade? Ta dvojica oldtajmera verovatno imaju žene, decu i unuke, zar oni treba da dolaze u bioskop i gledaju takav prizor?

Ma, mene to, u teoriji ne potresa, ako se slika kako treba, to može da bude ili duhovito ili gross out. Ali problem verovatno i jeste u tome da Šijan ne ume da snimi kako treba. Pazi, Maratonci su svakako imali ogroman potencijal da budu odvratni, sa svojom tematikom opscene gerontokratije, a  ipak taj film pamtimo kao duhovit...

Ma, ne potresa ni mene... Zašto bi? Ljudi vrše nuždu, većina njih to radi svaki dan. Ali, kada se u film ubaci nešto što pripada tako niskom registru, treba da postoji dobar razlog za to. Kod Šijana ga nema. Ovo nije goss out (da jeste, možda bih imao i simpatije za ovaj prizor), ovo je jednostavno čemerno i bedno, nije najmanje smešno.

[crippled_avenger]

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/09/undercover-doba.html

[crippled_avenger]

http://dobanevinosti.blogspot.com/2008/09/hoete-li-da.html

[crippled_avenger]

Sutra jurimo Oskara

Ružica Sokić, Marko Babac, Miki Stamenković, Kornelije Kovač, Predrag Popović, Radoslav Zelenović, Zdravko Randić, Milan Jelić, Tamara Miletić, Milan Špiček i Dejan Vražalić odlučiće sutra koji će film biti srpski kandidat za Oskara '09.

U trci su:

Turneja Gorana Markovića
Ljubav i drugi zločini Stefana Arsenijevića
Četvrti čovek (na slici) Dejana Zečevića
Hadersfild Ivana Živkovića
Film o Milošu Brankoviću Nebojše Radosavljevića
Na lepom plavom Dunavu Darka Bajića
Bel epok Nikole Stojanovića
Čarlston za Ognjenku Uroša Stojanovića
Agi i Ema Milutina Petrovića
Princ od papira Marka Kostića
Čitulja za Eskobara Milorada Milinkovića
Biro za izgubljene stvari Svetislava Prelića.

tauruse, imas li informaciju kako se TURNEJA nasla na ovom spisku kad nije imala obaveznih nedelju dana distribucije do 31. septembra?

[---]

au, jebem ti, kakav žiri...  

[Ghoul]

ja tipujem na Čitulju za Eskobara.
sve mi se nešto javlja da će on da bude najdostojniji reprezent Srbije Danas!

[Meho Krljic]

Kornelije Kovač i Milan Špiček? Ovaj žiri ko da sam ja sastavljao, jevote.

[crippled_avenger]

Ja mislim da ako ČITULJA, stvari mogu da postanu kinky. Naime, kapiram da bi Željko uložio žešću kintu u lobiranje.   A lobiranje je za oskara najvažnija stvar kad je reč o stranom filmu...

[---]

ovo nije žiri, ovo je veće staraca.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Kud se deo FILM NOIR??? Za razliku od TURNEJE, on je ipak imao redovnu bioskopsku distribuciju, ograničenu, da, ali redovnu.

[Kunac]

Nema ni SOS-ka...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Smešna strana naše istorije


Filmski nastavak serijala o dogodovštinama Crnog Gruje pod nazivom ,,Drug Crni u NOB-u" počeo je juče da se snima u Zemunu. I ovoga puta glumačku ekipu predvode Nenad Jezdić, Boris Milivojević i Marinko Madžgalj, dok je za rediteljski posao, kao i za scenario zadužen Rade Marković.

U starom delu Zemunu, podno Gardoša, koji izgleda baš kao i Beograd 1941. u vreme nemačke okupacije Kraljevine Jugoslavije, smeštena je priča novog nastavka.
Sa malim kašnjenjem, ekipe su vredno radile ne bi li prvi dan snimanja prošao po planu. Iako je napolju bilo pomalo hladno, glavni glumci komedije nisu bili nervozni. U malo pohabanim i flekavim kostimima, sa zanimljivim frizurama, Jezdić, Milivojević i Madžgalj mirno su čekali na poziv reditelja, uvežbavajući tekst, uz poneku pesmu. Kao već oprobani i, možemo slobodno reći, iskusni pevač Marinko je, naravno, najglasniji.

- Ok. Sve je spremno. Možemo da krenemo na snimanje prve scene - rekao je asistent i ekipa se uputila ka prvoj lokaciji.
Kao tri musketara, veseli i nasmejani Nenad, Boris i Marinko stigli su u usku uličicu i po dolasku počeli sa prvim probama. Ova trojka, kao Drug Crni, Brale Kalabić i simpatizer četnika Veselin Čegović Če predstavljaju jezgro ilegalne grupe u, sticajem okolnosti, rasparčanoj i podeljenoj okupiranoj Jugoslaviji.
- Recite mi samo da li je ovo u redu? Koliko se vidi u ovom kadru? Da li ispadamo iz kadra? - bila su pitanja upućena reditelju i snimatelju pre samog početka snimanja.

Kako su tonci imali malo problema, sa lavežom pasa iz susednih dvorišta počele su i šale na račun toga, koje su samo još više zagrejale atmosferu.
- Ima li neko neku hranu za pse? Trebalo je da kupimo one granule i da im damo - dovikivali su tonci.
Shvativši da lavež neće prestati, kao i da može da posluži kao autentična atmosfera, počeo je i ozbiljan rad. Već nakon tri ponavljanja, scena je ,,kupljena", a reditelj, zadovoljan, sa osmehom je ispratio ekipu na sledeću lokaciju.
Ovoga puta priprema za snimanje trajala je malo duže jer je i scena bila zahtevnija i sa specijalnim efektima i oružjem, a udvostručio se i broj glumaca. Pridružili su se protivnici i negativci, odnosno Nemci, koje igraju Dubravko Jovanović, Vladan Dujović i Goran Daničić.

- Molim te, popravi mi brkove - požalio se maskerki Marinko Madžgalj, kome se odlepio veštački brk pre početka snimanja druge scene.
Dok su glumci odrađivali svoj deo posla i bacali bombe, hrabri momak zadužen za specijalne efekte nije imao puno problema i bez straha se popeo na krov ne bi li dočarao scenu eksplozije na najverniji način, bacajući pesak i kamenje na glumce.
I dok su se duž ulice sa pištoljima i bombama u rukama jurili Nemci i glavni junaci, znatiželjni stanovnici Zemuna pokušavali su da vide šta se to dešava u njihovom uobičajeno mirnom komšiluku. Najuporniji i najmlađi fanovi čak su uspeli i da uzmu autograme od prisutnih glumaca, koji su nakon uspešno obavljenog posla, krenuli na zasluženi ručak.

Premijera u januaru
Bioskopska premijera filma ,,Drug Crni u NOB-u" očekuje se u januaru, dok će televizijski gledaoci moći da ga vide u decembru 2008. na TV ,,Foks". Ovoga puta Nenad Jezdić glumi Životu Grujića - Druga Crnog, koji je potomak Crnog Gruje, koji je kao i junak Prvog srpskog ustanka vrlo domišljat i želi da nešto ućari iz svake situacije. Drugu Crnom društvo prave drug Brale i Drug Če, te oni zajedno čine pokret otpora Hitlerovoj vlasti, a sve pod vođstvom druga Tetka (Nikola Kojo). U ostalim ulogama naći će se i Dragan Jovanović, Zoran Cvijanović, Nebojša Glogovac, Nikola Đuričko, Milena Dravić, Mira Banjac, a pojaviće se i glumci iz ,,Otpisanih" Voja Brajović, Dragan Nikolić, Zlata Numanagić, kao i Bata Živojinović i Ljubiša Samardžić.

[Tex Murphy]

Rade Marković se pod stare dane okrenuo scenariju i režiji? Inspirisao ga sin?

(ovo je naravno (loša) šala)
(... or is it?)

[ginger toxiqo 2 gafotas]

"Turneja" Gorana Markovića srpski kandidat za Oskara


Film "Turneja" Gorana Marković srpski je kandidat za 81. nagradu Oskar Američke filmske akademije, za igrane filmove izvan engleskog govornog područja.

Član Predsednistva Akademije za film i nauku (AFUN) Nenad Dukić je rekao da je Stručni odbor AFUN-a doneo odluku većinom glasova.
Pored "Turneje" kandidati za odlazak na takmičenje za Oskara bili su i "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića, "Četvrti čovek" Dejana Zečevića, "Hadersfild" Ivana Živkovića, "Film o Milošu Brankoviću" Nebojše Radosavljevića, "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića, "Bel epok" Nikole Stojanovića, "Čarlston za Ognjenku" Uroša Stojanovića, "Agi i Ema" Milutina Petrovića, "Princ od papira" Marka Kostića, "Čitulja za Eskobara" Milorada Milinkovića i "Biro za izgubljene stvari" Svetislava Prelića.

Marković: Kandidatura za Oskara je veliki posao
Reditelj Goran Marković, čiji je film "Turneja" danas izabran za srpskog kandidata za Oskara, izjavio je da je vrlo srećan zbog toga.
"Koliko se sećam, ovo mi je prvi put u životu da učestvujem u trci za Oskara. Drago mi je što čujem da moje kolege nisu imale velike dileme prilikom glasanja", rekao je Marković.
Marković, koji se trenutno nalazi u Grčkoj na odmoru uoči beogradske premijere njegovog filma, zakazane za 8. oktobar u Sava centru, ukazao je da sada predstoji obiman posao da se u Americi dobro prezentuje film, koji je, inače, nagrađen na svetskoj premijeri, na festivalu u Montrealu.
Na pitanje da li očekuje pomoć Ministarstva kulture Srbije, odgovorio je da nije toliko stvar u novcu, koliko u ozbiljnoj organizaciji.
"Američka akademija za film ima oko 4.000 članova, a oni uglavnom nisu u prilici da gledaju evropske filmove. Treba organizovati projekcije u samoj Americi tako da što više njih vidi 'Turneju'", dodao je Marković.

[crippled_avenger]

Navodno su falsifikovali nekakvu tobožnju distribuciju u Smederevu, a lepo su mogli da sačekaju iduću godinu, osim ako nemaju dojavu da će oskari biti ukinuti...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Film o Maradoni u Beogradu


Dokumentarni film ,,Maradona" srpskog režisera Emira Kusturice o proslavljenom argentinskom fudbalskom asu Dijegu Armandu Maradoni biće premijerno prikazan u Srbiji 26. novembra u beogradskom ,,Sava centru".

Kusturičin ,,Maradona" je prikazan u maju van konkurencije na filmskom festivalu u Kanu, a u filmu, Maradona, jedan od najboljih fudbalera sveta svih vremena, govori o svojim sportskim uspesima, ali i životnom padu u tešku ovisnost od kokaina i alkohola.


- Nije toliko teško pričati o tome. Dobro je da sam preživeo i da mogu pričati o tome. Konačno je neko napravio iskrenu priču o meni - izjavio je Maradona, koji je u filmu portretisan kao revolucionar koji se fudbalom bori protiv zapadnog imperijalizma.
Osim Maradonine ispovesti, Kusturica u filmu donosi i slike sa putovanja vozom u Mardel Platu 2005. godine na najveći alterglobalistički samit, kao i priču o Maradoninoj crkvi koju finansira vlasnik jednog noćnog bara iz Buenos Airesa.
U filmu se iznosi dosta optužbi protiv predsednika SAD Džordža Buša, a prikazano je i Maradonino prijateljstvo s komunističkom liderom Kube Fidelom Kastrom i predsednikom Venecuele Ugom Čavesom.

[taurus-jor]

Sutra jurimo Oskara

Ružica Sokić, Marko Babac, Miki Stamenković, Kornelije Kovač, Predrag Popović, Radoslav Zelenović, Zdravko Randić, Milan Jelić, Tamara Miletić, Milan Špiček i Dejan Vražalić odlučiće sutra koji će film biti srpski kandidat za Oskara '09.

U trci su:

Turneja Gorana Markovića
Ljubav i drugi zločini Stefana Arsenijevića
Četvrti čovek (na slici) Dejana Zečevića
Hadersfild Ivana Živkovića
Film o Milošu Brankoviću Nebojše Radosavljevića
Na lepom plavom Dunavu Darka Bajića
Bel epok Nikole Stojanovića
Čarlston za Ognjenku Uroša Stojanovića
Agi i Ema Milutina Petrovića
Princ od papira Marka Kostića
Čitulja za Eskobara Milorada Milinkovića
Biro za izgubljene stvari Svetislava Prelića.

tauruse, imas li informaciju kako se TURNEJA nasla na ovom spisku kad nije imala obaveznih nedelju dana distribucije do 31. septembra?

Tek sada ovo vidim. I nemam podataka. Ne bi me zacudilo da od nadleznih dobijem odgovor: koja distribucija kad nemamo bioskopa?

[Ghoul]

Film o Maradoni već ima da se skine na rapidšeru, al tolko me živo zabole i za autora i za temu da nisam teo ni da se trudim kad znam da neću gledati.

[Shozo Hirono]

A pa da,ti si cuven football fan !