SERBIA TODAY

[Джон Рейнольдс]

Nisam znao gde ovu plavušu da metnem, mislio sam se između ove, izborne ili one "može li biti gluplja". Ipak, ovo je nažalost, deo Srbije danas. Nije je blam da priča, nije ih blam da je pitaju za mišljenje, nije ih blam da je okače na sajt predsednika i predsedničkog kandidata, a posle i da je sklone. Kad je, valjda, neko pametan to video i zapitao se "šta je bre ovo, mamu li vam jebem?"

Klip sam gledao juče ujutru na sajtu Borisa Tadića, ali su je ekspresno skinuli, što je šteta, jer je nadrealnost veća kad je okružena Bajagom, Draganom Nikolićem, itd. Srećom, tu je Youtube, trebao mi je ceo dan da ovo iskopam i da se još malo smejem.

http://www.youtube.com/watch?v=PmB5y9iKGDs

[Meho Krljic]

Kuku... sramota... Mene su napali kucajući mi na vrata u Subotu da me 'pozovu na izbore', pa kad sam im rekao 'hvala, pozvali ste me', još su me pitali da li mogu da me upišu kao siguran glas za Tadiju... Jebote, šta se desilo sa garantovanom tajnošću glasanja???

[Джон Рейнольдс]

Meni je došao neki drhtavi matorac pre prvog kruga. Ista priča, sigurni glasovi. Ja kažem, ne glasam. On zakoluta očima.

Uspeo sam da bacim pogled na papir koji je nosio u ruci. Osim imena upisuju i još neke brojeve, nisam uspeo da vidim da li je reč o broju lične karte ili matičnom. Mislim... WTF?!?!? Postoje li još oni paravani na biračkim mestima ili se sad sve zaokružuje pred politički podobnom komisijom?

[angel011]

Postoje paravani i dalje.

To sa dolaskom na vrata je jedna od relativno novijih fora DS, pokupili to od Engleza gde, kao, to idenje od vrata do vrata daje dobre rezultate.

[Boban]

Njihova sreća da nisu naleteli na mene.
Ja bi se izvikao na nnjih, ispsovao ih, rekao im da sam hteo da glasam za Tadića ali zbog ovakovog uznemiravanja neću i nikada dok sam živ iz moje kuće neće glas otići DS.

[angel011]

Šta ćeš, ima ih koji ne kapiraju da ono što prolazi kod Engleza ne mora nužno da prođe i kod nas.

[DušMan]

To sa sigurnim glasovima svi rade. I DS, i Radikali, i LDP... Salju omladinu stranke, ili slične entuzijaste koji bi hteli da budu stranačke ličnosti, na ovaj najgori deo posla, a ovi jadnici nemaju od toga ništa.
Siguran glas = simpatizer stranke = obaveštavaju te o svojim aktivnostima i zovu te na dan izbora da te podsete da su izbori i da je njihov kandidat pod tim i tim brojem

Sasvim legitimno, samo dozlaboga dosadno i iritirajuće.

[Alexdelarge]

Kraljevo bez knjižara
Mile Jeftić, penzionisani inženjer, pokrenuo inicijativu za otvaranje bar jedne knjižare

Kraljevo –Pre dve godine zatvorena je poslednja knjižara u Kraljevu. Kraljevčani, osim ponekad na ulici, nigde ne mogu da kupe knjigu, za čitanje ili učenje. Doduše, roditelji đaka udžbenike uglavnom naručuju posredstvom škole, a ko to ne učini na vreme, mora da se putuje u Čačak, Rašku ili neko drugo mesto u komšiluku. Takođe, onaj kome je do čitanja željene knjige može da je nabavi narudžbinom od izdavača.

– Bilo mi je baš neprijatno kada sam pre nekoliko dana pozvao ,,Narodnu knjigu" u nameri da naručim ,,Pretraživač", najnovije delo našeg sugrađanina Gorana Petrovića i kad su me oni upitali zašto ga ne kupim u Kraljevu. Morao sam da kažem istinu da u opštini od oko sto dvadeset hiljada stanovnika i urbanom mestu koje odnedavno ima status grada, nema baš nijedne knjižare – kaže za ,,Politiku" Mile Jeftić, penzionisani inženjer iz Kraljeva, ljubitelj pisane reči koji u svojoj biblioteci ima oko 2.500 naslova.

Mile Jeftić je zato presavio tabak, nije hteo peticiju nego javnu molbu predsedniku opštine Milošu Babiću i drugim lokalnim političarima, sa zahtevom da hitno stvore povoljne uslove kako bi neko od izdavača, knjižara i trgovaca otvorio knjižaru u Kraljevu.

– Nisam ni očekivao da će ljudi sami da mi se javljaju, pa je za nekoliko dana molbu potpisalo njih 235, isključivo svojom voljom. Javljaju mi se čak i izdavači, knjižari... Oni misle da ja tu nešto mogu učiniti, a ja sam sve to pre sedam dana predao ovdašnjim predstavnicima vlasti i sada čekamo njihovu reakciju, čuli smo od Jeftića.

U Kraljevu je nekada bilo desetak knjižara. Zatvarana je jedna po jedna, kažu trgovci, ne zbog toga što nema profita i što Kraljevčani ne čitaju. Naprotiv, njih 7.408 je učlanjeno u Gradsku biblioteku u kojoj je 170.000 naslova. Zatvarane su zbog sumnjivih poslovnih poteza i gubitaka u drugim poslovima trgovinskog preduzeća ,,Papirpromet", u okviru kojeg je bilo najviše knjižara. Tako sada, primera radi, u prodajnom prostoru u samom centru grada, gde je doskora bila najlepša knjižara, neku drugu robu prodaju Kinezi, a knjiga je proterana.

[cutter]

Šar-planina postala Albanski Alpi
1. februar 2008. | 14:44 | Izvor: B92
Beograd -- Na Internet prezentaciji kosovskog ministarstva trgovine i industrije promenjeni nazivi nekih geografskih područja na Kosovu.

Na tom sajtu se, između ostalog, Šar-planina naziva Albanski Alpi, dok se pravoslavni manastiri i crkve predstavljaju kao deo vizantijske kulture. U Ministarstvu kulture Srbije najavljuju da neće reagovati na Internet prezentaciju kosovskog ministarstva.

Ukoliko bi bilo ko zainteresovan želeo da sazna turističke detalje o Kosovu, logično bi bilo da poseti zvaničan sajt Ministarstva za trgovinu i industriju Kosova na adresi visitkosovo.org.

Međutim, informacije koje stoje na sajtu umnogome ne odgovaraju istini, jer se na njoj nigde ne pominje bilo kakav uticaj ili život Srba na Kosovu.

Osim toga, kada je reč o crkvama, govori se da su ih gradili albanski majstori, kao i da su služile za bogusluženje i verske obrede ilirsko- albanskog stanovništva još od IV veka.

Pominje se takozvani "albansko-vizantijski stil" izgradnje, kao i "eklektičke crkve rimsko-vizantijsko-gotsko-albanskog stila", koje su izgrađene tokom XIV veka, a pored svega toga na slici se nalazi manastir Gračanica.

Šar-planina predstavljena je kao deo "Albanskih Alpa", a po prvi put turista može da sazna da Kosovo ima more, odnosno da se "u blizini Prištine nalazi Drenička dolina koja povezuje Beli Drim sa najkraćim putem za Albansko more".

Na sajtu je stajalo i da na Šar-planini živi beli medved, da bi to već danas bilo ispravljeno.

Pomoćnik ministra kulture za zaštitu kulturne baštine Miomir Korać za B92 kaže da sajtovi takvog sadržaja više treba da služe na čast onima koji ih kreiraju, ali i da takvi sadržaji ne mogu da umanje značaj istorijskih činjenica.

"U ozbiljnim evropskim i naučnim krugovima jedan takav stav sigurno da nema uporište. Znači, vi možete da stavite na sajt da su ti spomenici kulture države Srbije koji se nalaze na Kosovu i Metohiji ilirsko-vizantijski, možete da kažete da su islandski, možete da kažete da ne znam kom prostoru i vremenu pripadaju, ali znate, u nauci postoje neke stvari koje su utemeljene", kazao je Korać.

Međutim, vršilac dužnosti direktora Odeljenja za turizam pri Ministarstvu za trgovinu i industriju Hisen Sabojev ostaje pri tvrdnji da na sajtu ima samo tehničkih propusta.

Kada je reč o podacima iznetim u vezi sa pravoslavnim manastirima i crkvama, Sabojev je KIM radiju rekao da "na Kosovu postoje i srpske i albanske crkve".

"Mi imamo i crkve, zato što vi znate da i jedna grupa među Albancima je pravoslavna. Znači, tu ima i crkve što pripadaju Albancima, ali ima i onih što pripadaju Srbima, to mora da se zna", kazao je on.

Na sajtu nije predstavljen sastav stanovništva Kosova, niti se pominju istorijski podaci o tome.

Miomir Korać, iz Ministarstva kulture u Beogradu, kaže da bi ta institucija mogla da reaguje, ali da za tim nema potrebe.

"Ja sam bio na više naučnih skupova u prošloj i pretprošloj deceniji kada su, u stvari, iznošene takve činjenice da, albanski arheolozi su iznosili činjenice da su direktni naslednici i potomci Ilira. Znate, to se nigde u istoriografiji i u ozbiljnim krugovima ne smatra jednim ozbiljnim utemeljenjem. To prosto možete da kažete, kao kada bi mi rekli da smo Mezi, pošto je ovde, recimo, na teritoriji današnje Srbije živelo pleme Meza", objašnjava Korać.

Internet prezentaciju Ministarstva oštro je kritikovao episkop lipljanski Teodosije, ocenivši da se radi o "diskriminatorskom odnosu kosovskih vlasti prema srpskoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koja je izložena agresivnoj kosovarizaciji i albanizaciji od strane lokalnih vlasti".

Vladika Teodosije je istakao da sajt predstavlja grubo falsifikovanje istorije i potpuno negiranje srpske baštine na Kosovu i Metohiji.

//www.visitkosova.org

Kako doci na Kosovo?

Sve sto Vam je potrebno, to je da imate važeci. Viza nije potrebna.

[Alexdelarge]

U Srbiji se TV gleda pet sati dnevno

Tačno 289 minuta svakog dana građani Srbije u proseku provode ispred malog ekrana i po tome su u samom evropskom vrhu.

Prema rečima direktora agencije za istraživanje medija Nielsen Media Research Darka Broćića, oko tri četvrtine građana svakog dana pogleda bar nešto na televiziji.

U samom vrhu gledanosti u poslednje četiri godine su serije domaće produkcije, a slede prenosi fudbalskih utakmica, muzičke folk emisije, filmovi, informativne emisije i prikazi specifičnih događaja.

Broćić je istakao da u Srbiji postoji fenomen reprize starih serija: prosečna gledanost Boljeg života u trećem repriziranju početkom 2007. je iznosila 17,7% od ukupnog TV auditorijuma.

Od sportskih događaja u 2007. su najgledaniji bili proglašenje pobednika u vaterpolu u Beogradu, ali i prenosi fudbalskih utakmica reprezentacije i klubova na evropskim takmičenjima.

Drugi dnevnik RTS-a je emisija sa neprekidnim trendom rasta.

popboks.com

[Alexdelarge]

Knjige ubuduće bez popusta?


Privredna komora Srbije priprema propis koji će suzbiti ogromne popuste na uličnim prodajama i rasprodajama knjiga.

Predsednik Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Aleksandar Drakulić izjavio je Tanjugu da je ta grupacija pripremila predlog zakona o jedinstvenoj ceni knjige, piše "Press".

Drakulić, koji je vlasnik "MC most" u okviru kojeg je jedina srpska virtuelna prodavnica knjiga, Knjižara.com, rekao je da je "suština zakona iza kog je stala cela grupacija, u kojoj je oko 40 najvećih knjižara i distributera knjiga u Srbiji, jeste da ista knjiga godinu dana ima istu cenu bez obzira ko je i kako prodaje".

"Nama nije cilj da se mešamo ko će gde prodavati, da li će to biti u knjižarama, na uličnim sajmovima, na zvaničnim sajmovima kao što su oni u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu, putem akvizitera, ali cena koja je štampana na koricama knjige mora da se poštuje tu jednu godinu. Posle toga svako može da daje popuste kako hoće", objasnio je on za "Press".

Grupacija knjižara i distributera PKS pozvala je Grupaciju izdavača na razgovore, kako bi se i oni složili s predlogom zakona.

"Izdavači su pokazali spremnost da razgovaraju. Očekujem prve susrete veoma brzo, ali nemam iluzija da će oni lako prihvatiti da im se onemogući da prilikom direktne prodaje svojih izdanja daju mnogo veće popuste kupcima dok su cene u knjižarama mnogo više", kazao je Drakulić.

Na osnovu uvida u predlog zakona o jedinstvenoj ceni knjige, zaključuje se da bi zadatak bio da se njime uređuje delovanje tržišta knjiga kao kulturnih dobara i sprečava nelojalna konkurencija.

Prema predlogu zakona, za koji je Drakulić rekao da ga još treba "izbrusiti", određeno je kada i pod kojim uslovima izdavači mogu da iznesu knjige na rasprodaju, kao i da o tome moraju blagovremeno da obaveste sve prodavce.

Deo predloga zakona odnosio bi se na sankcije u slučaju kršenja njegovih odredbi. Još nisu definisani novčani iznosi, ali bi postojala i odredba da se za ponavljanje prekršaja može izreći mera zabrane poslovanja. U izvozu, zakon o jedinstvenoj ceni knjige ne bi se primenjivao.

Ulični prodavci najugroženiji

Ulični prodavci i članovi Nezavisnog udruženja malih izdavača oštro se protive ideji, nazivajući je - monopolističkom.

"To su nečiji lični interesi", kaže sagovornik "Pressa", jedan od najuspešnijih uličnih prodavaca knjiga.

"Takozvani veliki knjižari stvaraju monopol, a na gubitku će biti samo čitaoci, jer će morati da plaćaju cenu koju monopolisti odrede. Ako je neko spreman da se odrekne dela svoje zarade, niko to ne sme da mu zabrani. Uostalom, mali knjižari nemaju dovoljno novca da plaćaju zakupnine po Knez Mihailovoj od po 11.000 evra. Mi dolazimo čitaocima "na noge", idemo i u najmanje srpske gradove, i nerealno je da tamo knjige prodajemo po ceni kao u velikim knjižarama u centru Beograda".

(MONDO)

[DušMan]

ali cena koja je štampana na koricama knjige mora da se poštuje tu jednu godinu. Posle toga svako može da daje popuste kako hoće

Što je sasvim ok, pošto se ja ne sećam ni jedne knjige na kojoj je odštampana cena. Ili će to po ovom zakonu morati da postane pravilo? Katastrofa, ako je tako.

[cutter]

Ovo zasluzuje posebnu temu.
Sustina: Ako ja kupim knjigu/neko kupi meni na poklon - knjiga je moje vlasnistvo, kao i cena koju ima.
Ergo, mogu da je prodam po ceni od jedne pare ako to zelim, kome zelim. Kada taj neko (npr prodavac na ulici) tu knjigu kupi od mene - moze da joj dize, spusta, ne menja cenu - njegova je.
Cenkanje se ne moze zabraniti. Sad slede agenti koji snimaju pokusaje da spuste cenu i naplate kaznu/namet na pamet?
Gosn knjizar.com tvrdi da ovakve stvarinjarije postoje u drugim evropskim zemljama, "osim kod nas i u Hrvatskoj".
Sta kazu clanovi ZS iz drugih evropskih zemalja?

[marlowe]

Ti mozes da prodajes polovnu knjigu, jer to je to, i za jedan dinar. Ovo se odnosi na registrovane prodavce knjiga i koji se bave tom delatnoscu. Dakle, nove knjige u prvih godinu dana sa cenom koja je odstampana na knjizi. Podrzavam u potpunosti.

[cutter]

Dakle, ako neko registrovanom prodavcu knjiga, recimo antikvaru - proda knjigu koju je kupio pre 239.4 dana za dinar, ta knjiga sada ne pripada antikvaru da joj odredi cenu, vec je cena kano klisurina?
Posto vam je ovo izdanje Ostrva s blagom?
-700 dinara.
Moze za 600?
-Samo da izracunam...365 dana...ajde, moze.
AHA! Godina je prestupna! Kako se usudjujete da dirate u cenu moje korporacije!? Bojim se da cu morati da vam napisem kaznu...ne biste zeleli da nasi svetionici kulture propadnu zbog vaseg podlog cenkanja, zar ne?
marlowe, mozes li izneti razlog zbog koga to podrzavas u potpunosti? I obrazloziti kako to da kada neko ko nije partner - nema poslovni sporazum sa onim ciju knjigu kupi bilo direktno ili preko posrednika nema pravo da joj odredi cenu koju zeli?

[marlowe]

Antikvarnice prodaju polovne knjige. Nisam siguran kako se to resava, ali sigurno je vrlo jednostavno.
Svako ko prodaje je partner, ili partner partnera. Lanac prodaje novih knjiga je jedinstven, svi posluju pod istim uslovima, i prodaju po istoj maloprodajnoj ceni. Sta ce sa rabatom, i kako ce da placaju, da li ce da se dzoraju itd, to mislim da je slobodno.

[drf]

Ne shvatam koncept iste cene. Onaj o jednakosti kupaca još manje. Želim da me prodavac osmotri, oceni i kaže: "Za tebe je ova knjiga upola cene!"

Ako kupim naramak knjiga, nek mi doturi koju po dinar.

Ako ne kupim nijednu, nek me gađa nekom.

Volim nejednakosti, traganje, iznenađenja.

[marlowe]

Sve ces to imati sa knjigama starijim od godinu dana. Malo li je?

[cutter]

Nisam siguran kako se to resava, ali sigurno je vrlo jednostavno.
Svako ko prodaje je partner, ili partner partnera. Lanac prodaje novih knjiga je jedinstven,

Nekako mi se ne cini da si mi odgovorio...ili sebi.
Gde pise to, da je svako ko prodaje "partner" ili "partner partnera"? Cemu onda uopste ugovor o "partnerstvu", "ortacenju" i slicno?
Sve giga knjizare (koje ovo tesko da ce potkaciti) su izgradjene upravo na konceptu snizavanja cena "obicnim" knjizarama, onima sa vise...osobenosti.
Razumem pokusaje da se ulicnim prodavcima uvali fiskalna kasa i sve to naplati, ali sam upravo postavio pitanje onima koji zive u nekoj zapadnoevropskoj zemlji - postoji li to kod njih? Pre svega mislim na zabranu da se registrovani antikvari ulicni prodavci, cenkaju oko onoga sto je NJIHOVO VLASNISTVO, makar bilo kupljeno juce ili pre dvesta godina.

svi posluju pod istim uslovima, i prodaju po istoj maloprodajnoj ceni. Sta ce sa rabatom, i kako ce da placaju, da li ce da se dzoraju itd, to mislim da je slobodno.

ova definicija rabata ga ne cini uopste slobodnim, naprotiv - slobodan je onoliko koliko ga interesi kompanija fiksiraju.
I pravo pitanje je ovde pitanje vlasnistva, kao sto sam vec rekao:
Ako sam ja antikvar/ulicni prodavac + pri tom registrovan i legalan, i ako od nekog ko mi nije poslovni partner i prema kome nemam ugovor/sporazum (bilo to fizicko ili pravno lice) kupim knjigu(e) - moje su i kolko cu da ih spustam ili dizem - moje je.
Razumem da se ova svinjarija moze nategnuti ako kupujem od pravnih lica (sto je opet, natezanje i zato je takvom i nazivam), ali je potpuno neodrzivo da se to preteze na fizicka lica - a fizicka lica (makar bili i poluraspadnuti narkomani koji za fiks prodaju porodicne biblioteke, zasto da ne?) su glavni snabdevaci antikvara/ulicnih prodavaca.

[drf]

Jeste. Hoću i da mi izdavači poklanjaju nove knjige, ali one koje mi se dopadaju.

Hoću dosadne da budu tanke a dobre debele.

I lepe žene da budu kratkovide ili bar da ne shvataju dobro ono što vide.

Bar dok ne budem imao dva metra, zelene oči i zube broj veće

[/quote]Sve ces to imati sa knjigama starijim od godinu dana. Malo li je?

Edit quote

[scallop]

Razumem pokusaje da se ulicnim prodavcima uvali fiskalna kasa i sve to naplati, ali sam upravo postavio pitanje onima koji zive u nekoj zapadnoevropskoj zemlji - postoji li to kod njih?

Sve razumeš, pa opet pitaš!
To ti je "balkanski sindrom" (i ja bolujem tu boljku).
Sve se svodi na PDV, jer država insistira na svom uzurpiranom pravu. Meni Dinkić uzme PDV i na poštansku marku koju moj zet u Talsi nalepi na paket!
U Grčkoj je pre 25 godina sve bilo na cenkanje, a sad je sve fiksno. U SAD sam video prodaju knjiga na vrlo različite načine: fiksno, sale, clearance, bargain, all 3$, all 1$..., ali su uvek postojala vrata kroz koja moraš da prođeš, a tu je neko otkinuo komadić za državu. Postoje i ulični prodavci, ali oni su lovna divljač (skoro bezvredna, ali kad nema muflona...)

[cutter]

U stvari, pitam za ono o cemu nemam podatak, a to je uvaljivanje svete kra...knjige (legalnim) ulicnim prodavcima i antikvarima u uredjenijim zemljama od nase. I pitam ono vazno, cui bono? Mada je izvesno kome nece naskoditi...
Na kakva vrata mislis?
PDV i fiskalne kase su druga stvar, koje makar imaju smisleno obrazlozenje i polugu pa ih je kao takve tesko izbeci.
Ovaj predlog nema smisla (sto nikada nije bila prepreka da nesto postane zakon, ali mu je sprovodjenje time teze + podmuklije), i zato sam rekao da je kljucno pitanje pitanje SVOJINE u slucaju onih koji nisu partneri raznih knjizara.com i slicnih koje, avaj, pljackaju zloguki bukinisti.
edit: u grckoj je "sve" fiksno? neki podatak?
mislim da je ovo klasican primer u kome drzava treba da intervenise da bi zastitila kulturu (jedan vrlo prijatan, tradicionalni mehanizam prodaje, traganja) kada ovako
nesto pokusa da se progura. naravno, para vrti gde smisao nece...

[Alexdelarge]

Zemlja bez knjižara


Nekada su deficitarna roba bili benzin, jestivo ulje i cigarete, a danas u unutrašnjosti Srbije nigde nema knjiga. Već smo pisali da Kraljevo nema nijednu knjižaru, a ništa bolja situacija nije ni u drugim gradovima. Ljubitelji knjiga se dovijaju na različite načine, naručuju omiljena dela od ,,nakupaca" i ,,prekupaca", a u retkim uličnim sajmovima knjiga, na koje izdavači bacaju ,,drvlje i kamenje", vide spas za prevazilaženje tog problema.
U Pirotskom okrugu trenutno nema nijedne knjižare. Bilo je nekoliko sporadičnih pokušaja otvaranja knjižara, ali su posle izvesnog vremena propali. Piroćanci se knjigama uglavnom snabdevaju na salonima knjiga koji se povremeno organizuju.
Bez ijedne klasične knjižare je i Valjevo. U centru postoje dve kafe-knjižare, ,,Plato" i ,,Bukva", u kojima knjige kupuju uz pijuckanje kafe, čajeva i sokova. Kod zgrade opštine postoji i tezga na kojoj se knjige prodaju na ulici.
Propašću NIP ,,Dečje novine", koje su izdavale godinama, u proseku, čak po jednu knjigu dnevno - zamrla je i prodaja knjiga u Gornjem Milanovcu. Spala je na svega dva ,,slova": knjižaru Biblioteke ,,Braća Nastasijević", uglavnom i na vreme snabdevenu najnovijim naslovima i starim hitovima, i na privatnu knjižaru firme ,,Den-komerc", nastalu iz ,,Dečjih novina". U ostalim je prodaja knjiga zanemarljiva, osim đačkih udžbenika i lektire, pred početak školske godine.
U Vršcu, gradu bogate kulturne tradicije, postoji samo jedna knjižara - ,,Draganić", koja je smeštena u Sterijinoj kući.
Subotica ima šest pravih knjižara, a u samo jednoj - ,,Danilo Kiš,,, mogu se naći najnovija izdanja. Međutim, u Somboru postoji petnaestak knjižara sa priborom, kancelarijskim materijalom i knjigama, dok se jedino u ,,Zlatnoj grani" prodaju isključivo knjige raznih izdavača.
U Vranju ima pet knjižara: ,,Nolit", ,,Kutak", ,,Duga", ,,Gros" i ,,Pelikan", a toliko ih je i u Čačku. Samo u prostoru čačanskog Doma kulture trenutno postoje tri knjižare, i to: ,,Branislava Maltez", koja radi pri ovoj ustanovi, kao i dve privatne knjižare - ,, Reči" i ,,Prostor". Izbor knjiga je veliki, ali se dešava da se na roman koji je u tom trenutku hit čeka i po nekoliko dana.
Kruševac ima jednu ali vrednu knjižaru pri Kulturnom centru u kojoj mogu da se nađu najbolja dela domaće i svetske literature, a čitaoci tu mogu i da se sretnu i sa autorima knjiga dokazanih vrednosti, na mnogobrojnim književnim večerima.

[akhnaton]

Zemlja bez knjižara

Kruševac ima jednu ali vrednu knjižaru pri Kulturnom centru u kojoj mogu da se nađu najbolja dela domaće i svetske literature, a čitaoci tu mogu i da se sretnu i sa autorima knjiga dokazanih vrednosti, na mnogobrojnim književnim večerima.

Da ima tu jednu, ali to nije dovoljno. Izbor knjiga je relativno sužen.   Nema SF-a!!!!! Sada je važnije da se otvaraju china shop-ovi i razne kladionice, nego da se otvaraju knjižare.

[Dry-Na-Nord]

[DušMan]

Živela Skupština!
Živela Srbija!!!

[Jake Chambers]

U državnim institucijama su cene uvek takve... i u RTSovim restoranima su niske... mada to u skupštini je vrhunac.  

[Ghoul]

da se tu ne okuplja najgori šljam, skoro bih poželeo da svratim tamo...
mada, verovatno ne bih mogao i da hoću...

[Jake Chambers]

Ne znam ti reći ko se okuplja tamo, u restoranu televizije (još) nisam bio, a kod nas na radiju je zatvoren. Ali zato radi još uvek kafe-klub.

[pilot babo]

Pretprošlog leta sam bio sa jednim drugarom na ručku u televiziju. On je tu nekada radio (neku fizikaliju), a tog leta je prodavo bojanke na ulici po ceo dan pa ručavao u RTS-u. Svi ga znali u zgradi pa nije imo problema da uđe i uvede nekoga. I vaistinu najeli smo se ko stoke za male pare. Nke čorbe, dve vrste salata, po dve porcije prebranca... Ne mogu da se setim koliko je tačno bilo, ali mislim da nije mnogo više od sto kinti.

[cutter]

[Meho Krljic]

Ta žena mi je sve simpatičnija.

[cutter]

javni servis evropske srbije:

[cutter]

po svoj prilici ova ingeniozna naprava nalazi se u vrscu, u dvoristu tehnicke skole.

[Boban]

Najmanje cene ikada viđene su u restoranu preko puta ulaza u zatvor Zabela kraj Požarevca... bar bilo nekad tako, dugo nisam bio.

[Cornelius]

Najmanje cene ikada viđene su u restoranu preko puta ulaza u zatvor Zabela kraj Požarevca... bar bilo nekad tako, dugo nisam bio.

Dugo nisi bio gde? U kafani ili u zatvoru?

[Alex]

Predugo na slobodi.

[Tex Murphy]

Tek sad vidjeh ovo sa Karanovićevom. Prvo, malo joj je kasno za vraćanje "dostojanstva" nakon onih očajnih bosanskih filmova u kojima je očajno igrala (ovo nema veze sa nacionalnim predznakom tih filmova).
Drugo, pomalo me iritira to licemjerstvo pojedinih glumica, a bogme i režisera, prema kome je eto golotinja sasvim normalna i prirodna u filmovima i predstavama, ali zato ako neki od novinara to pokuša da uslika, onda je voajer, perverznjak i šta sve ne. Crap!

[Ghoul]

Drugo, pomalo me iritira to licemjerstvo pojedinih glumica, a bogme i režisera, prema kome je eto golotinja sasvim normalna i prirodna u filmovima i predstavama, ali zato ako neki od novinara to pokuša da uslika, onda je voajer, perverznjak i šta sve ne. Crap!

harv, kenjaš.

sudeći po izveštajima, njihovo škljocanje je ometalo praćenje predstave, da ne govorimo o tome da nisu došli da slikaju predstavu nego njene sise, što je nakaradno on so many levels da neke od njih čak i ti moraš da vidiš!

[Tex Murphy]

Drugo, pomalo me iritira to licemjerstvo pojedinih glumica, a bogme i režisera, prema kome je eto golotinja sasvim normalna i prirodna u filmovima i predstavama, ali zato ako neki od novinara to pokuša da uslika, onda je voajer, perverznjak i šta sve ne. Crap!

harv, kenjaš.

sudeći po izveštajima, njihovo škljocanje je ometalo praćenje predstave, da ne govorimo o tome da nisu došli da slikaju predstavu nego njene sise, što je nakaradno on so many levels da neke od njih čak i ti moraš da vidiš!

Iznenadio bi se šta sve ne mogu da vidim. Što se ovih grudi tiče, definitivno nisi u pravu. Malicious intentions tih reportera aside, ako je već škljocanje za vrijeme predstave dozvoljeno (što ne treba da bude), onda imaju jednako pravo da je slikaju golu kao i obučenu jer je ta golotinja integralni dio predstave i jednako je dobra ilustracija te predstave kao i bilo koja druga scena iz nje. Dakle, možeš da upituješ njihove dobre namjere, tj. da ih (opravdano) negiraš, ali sam čin slikanja - jok.

[Milosh]

Malicious intentions tih reportera aside, ako je već škljocanje za vrijeme predstave dozvoljeno (što ne treba da bude), onda imaju jednako pravo da je slikaju golu kao i obučenu jer je ta golotinja integralni dio predstave i jednako je dobra ilustracija te predstave kao i bilo koja druga scena iz nje.

Pa, u tome je upravo i poenta. Koliko sam ja shvatio slikanje je dozvoljeno samo u prvih ne-znam-koliko-već minuta predstave, a ovi su ostali da slikaju i posle.

[Tex Murphy]

If that is the case, I surrender the city of Jerusalem  

[scallop]

Ja mislim da su svi učesnici u događaju dobro znali i isplanirali šta ko treba da radi. Karanovićka je znala da će da slikaju, oni su znali da će da bude protest glumice. Skoro kao oni snimci seksa slaboplutajućih glumica i pevačica. Nešto više patosa.

I ne predaj Jerusalim, Harvestere!

[lilit]

Pa, u tome je upravo i poenta. Koliko sam ja shvatio slikanje je dozvoljeno samo u prvih ne-znam-koliko-već minuta predstave, a ovi su ostali da slikaju i posle.

Skljocanje je dozvoljeno u prvih 10-ak minuta predstave. Posle toga dolazi neko iz pozorista i izvodi reportere napolje.
Sto se to i ovog puta nije desilo, ne bih da nagadjam.

[Tex Murphy]

I ne predaj Jerusalim, Harvestere!

"E sad je dockan!" reče Stambolić sav opušten i otromboljen.

[Cornelius]

Ja mislim da su svi učesnici u događaju dobro znali i isplanirali šta ko treba da radi. Karanovićka je znala da će da slikaju, oni su znali da će da bude protest glumice.

Bas tako. U pitanju je planiranje mini-skandala da bi se poboljsao rejting proizvoda, proizvodjaca i distributera. Agresivna marketinska tehnika koja kosta neuporedivo manje od slozenih kampanja koje ne donose uvek zeljene rezultate (povecanje prodaje proizvoda).

[Alexdelarge]

Operacija Veliko Sranje  
Teofil Pančić  

Kao u onom starom »antirežimskom« vicu o tipu koji svakog dana strpljivo traži i očekuje čitulju na prvoj strani novina, tako i ja ovih dana otvaram novine očekujući da na prvoj strani ugledam crnu hroniku: da li je građanin Koštunica Vojislav uhapšen? A domaćin Ilić Velimir? A lice Samardžić Slobodan? Šta, nisu ni danas? Znači, još ništa od Srbije kao ozbiljne države!
U redu, znam ja gde živim, znam ja da od suđenja njima nema ništa, ne što nisu krivi, nego što sve vuče na to da jesu... Naime, navedena lica, sva na visokim i – u teoriji, to jest – veoma odgovornim državnim položajima ovih su se dana naročito isticala što u jedva malkice uvijenom pozivanju na nasilje, što u sasvim otvorenom opravdavanju nasilja prema ljudima i imovini (uzgred, poslušajmo ovde Vladimira Gligorova: »Ne postoji nasilje nad stvarima, kao što misle neki ministri. Postoji samo nasilje nad ljudima i drugim svesnim ili živim bićima. Ako se razbije prozor, to je nasilje nad onim čiji je prozor«) i u zabašurivanju vrlo konkretnih krivičnih i prekršajnih dela, te u sakrivanju njihovih počinilaca od zakona. To ih načelno kandiduje za Zabelu, ali to je samo načelno; konkretno, to ih kvalifikuje za najviše položaje u državi Srbiji. Što, opet, i nije sasvim bez smisla: Srbija kakvoj oni teže i kakvu grade zemlja je u kojoj vlada baš takav poredak vrednosti, krojen po njihovoj meri, evo im stoji kao saliven.

Ako je, dakle, neko još imao iluzija da su ti ljudi samo nekakve nesposobne šeprtlje, gulanferi i zgubidani koji teraju Srbiju u propast jer naprosto ne umeju bolje, dešavanja u poslednjih nedelju dana, s naglaskom na četvrtak, morala bi ga opasuljiti: mi ovde imamo posla sa opasnim i beskrupuloznim pučistima koji neće mnogo birati načine da miniraju sve šanse Srbije da se iskobelja iz orbite Organizovanog Ludila, tog otrovnog miš-maša loše po(j)ezije, kretenskog »umovanja« nepismenih lucprda, svakodnevnog fašizma, endemskog siromaštva i (ne)penzionisanih ruskih generala. Dakle, ljudi, oni sve ovo rade namerno. I to što podjaruju najniže strasti iako svako sa tri čiste u glavi prokleto dobro zna da to ne može služiti ama baš ničemu dobrom niti ovoj devastiranoj i satrtoj zemlji doneti bilo kakve koristi, čine namerno; i to što gledaju da strateški zatruju odnose sa svima koji će nam trebati zarad lakšeg pristupa Evropskoj uniji, nije im bez neke zadnje misli; i to što svoju sasvim već očiglednu pomahnitalost preslikavaju i na medije i na političku scenu i na znatan deo društva, nije nešto što im se omaklo jer nisu pazili; i to što je Srbija za ciglih nedelju dana uznazadovala bar deset godina, a u nekim stvarima postala gora i haotičnija od bilo koje faze ogavne Miloševićeve Srbije, takođe je posve smišljeno. Njihova je namera jasna i nedvosmislena: uzurpirati, oteti Srbiju od većine njenih građana, i zavesti strahovladu antievropske manjine, gubitničke na izborima na kojima je baš Evropska unija bila »referendumsko pitanje«. Kosovo i njegova samoproglašena nezavisnost, koja ama baš nikoga u kosmosu nije iznenadila, tu je samo izvanredan izgovor, kao što je Kosovo dežurni i (činilo se) nepresušni izgovor za sve nepodopštine po Srbiji već dvadeset i kusur godina. Zato se toliko panično i boje da ga ne ispuste, ne kao teritoriju (to je već maestralno odradio njihov ćubasti uzor-prethodnik), nego kao temu i izvor stalne frustracije i psihoze: šta će oni bez Kosova & neizostavne Metohije, o čemu će patetično, glupo i isprazno da vunovlačare ceo dan do podne? I čega će ministar biti nesrećni Samardžić, čovek koji svojim svetlim delima i umnim rečima ubedljivo dokazuje da je Aleksandar Simić zapravo najprisebniji od Koštuničinih savetnika?

Ono, dakle, što smo gledali u četvrtak bila je pokazna vežba, prava mala Operacija Veliko Sranje: sa'će da vidite šta ćemo da vam radimo (uostalom, Koštuničin vezir od Kustendorfa to je jasno i rekao)! A kome će to oni nanu naninu, jel' Amerikancima i Slovencima? Ili možda sumnjivim licima Tači Hašimu i Haradinaj Ramušu? Ne budite naivni: nama, onima koji su na drugoj strani, proevropskoj većini zemlje Srbije, i nikome drugome. Samo smo im mi, uostalom, u dometu, a ove ostale mogu samo da mrze. I njih im je do balčaka istrošio g. Ćuba, i tu vajde više nema. Uostalom, bez Ćube i ekipe nikada jedan Tači ne bi tako lako postao državnik.

Gotovo celokupni javni diskurs doživeo je ekspresnu degeneraciju monumentalnih dimenzija (i ne tek momentalnih posledica), i to se takođe nije dogodilo samo od sebe, usled neke tobožnje masovne epidemije neurastenije. Poslušajte ovih dana Veliko Lupetaranje iz visokih i srednjih ešalona deesesovskih, novosrbijanskih, radikalskih i dačićevskih, pa recite da li je to mehanički zbir individualnih otkačenosti, ili se sve to ipak nekako uvezalo u jedinstveni megaludi psiho-organizam? Pa ovde fali još samo Bojić Milovan, da odrecituje onu sovjetičesku pesmu! Obratite pažnju na horsko brbotanje »rodoljubaca« umetničke i naučne fele, pa recite da to nije vešto programirani back to 1989! Pogledajte samo na šta ovih dana liči »javni servis evropske Srbije«, sa svojom pošemerenom šemom; pogledajte šta sve uspeva da izađe u Politici, gde Antonić i društvo objavljuju poternice; a opet, sve je to mila majka prema posve razularenim Novostima, koje su pod direktnom vlasničkom kontrolom države, i koje ovih dana izgledaju tako da bi se smučile i njihovom nekadašnjem zloglasnom uredniku Brajeviću, vedeti smrdljivih devedesetih. Kao i onima koji su uređivali novine u vreme čuvene »Trst je naš« euforije. Jeste, doduše, tabloidiotluk po običaju sve to radi prostije i prostačkije, ali (para)državni mediji imaju mnogo veći, tj. dublji uticaj, a koriste ga na način koji je dostojan vremena »odjeka i reagovanja« - osim što je sada mnogo gori, mnogo eksplicitniji. Gde li je onaj Tata Brada s hemijskom olovkom, da upotpuni morbidni cirkus?

Boris je Tadić dobio izbore zato da nam svi ovakvi i njima slični ne bi vladali, da bi prestali da nam se istovaraju u živote. Tadića, međutim, nigde nema, čas je u Rumuniji, čas je u Ruandi, gde li (osim kad Medvedeva voda kao mečku po Beogradu); Đelić, Đilas i društvo statirali i tancovali na onom sramnom »mitingu«; Petrovića od Šapca nema u nekoliko obližnjih galaksija, kao da pravosuđe nema nikakvog posla ovih razbojničkih dana; cela Demokratska stranka snom mrtvijem spava, življi su od svih njih zajedno odbačeni Zoran Živković i skrajnuti Dragoljub Mićunović, jedino još oni izreknu nešto suvislo, nešto na srpskom. Ostali valjda čekaju direktivu, ama džaba, jer Tadić jeste i hteo mandat i dobio mandat, i neka ga je dobio, ali treba mu sada već dosta otvoreno reći (velik je i snažan momak, preživeće on to šokantno saznanje) da ga nije dobio zato da se u duetu s rumunskim predsednikom – to vam je, znate, onaj što mu je država u Evropskoj uniji i u NATO-u - jalovo prenemaže i teatralno cokće oko Jednostrane Nezavisnosti Kosova, nego da ovu zemlju bez titranja svakovrsnom političkom ološu povede ka Evropskoj uniji, što znači da napravi ozbiljan zaokret u navigaciji, a ako tom prilikom neko i (s)padne s političke palube, šta da se radi: taj uvek može da promeni brod i otplovi u Murmansk, za svojom srećnom zvezdom. Za to je bivši profa dobio mandat, a ne zato da ponižavajuće ponizno moljaka raspojasanu bagru da se ukloni sa ulice, i uopšte, da bude lepša i kulturnija varijanta Nikolić Tomislava ili mlađi, pomalo sporokapirajući bata Koštunica Vojislava, onaj kojeg stariji brat šalje po burek, tri puta ponavljajući: »pazi, s mesom! i jogurt!«. Može li to Boris? Nemam pojma da li može, ali znam da mora. U protivnom, biće odgovorniji za novi, možda najdublji sunovrat Srbije od Koštunice, Ilića i Nikolića zajedno.

U međuvremenu, i dalje valja gledati novine od prve strane. Sudska hronika obično nije tamo, ali vest koju ipak čekam i kojoj se ipak nadam svakako bi bila objavljena baš tamo!


Peščani sprud, 26.02.08.

http://www.youtube.com/watch?v=QMBZDwf9dok

[Alexdelarge]

Dr i nacionalni interesi  
Svetislav Basara  

Sasvim predvidivo. Mučnina proglašavanja nezavinosti Kosova dodatno je i momentalno pogoršana večnim ponavljanjem istog: "spontanim okupljanjem" ili "događanjem naroda", kako vam drago. Nekada će neko možda uspeti da objasni zašto je zbog "ništavne" deklaracije u Prištini demoliran Beograd - ja, priznajem, nisam u stanju. Pa, ako u činjenici da su napadnute američka i albanska ambasada možemo pronaći homeopatske doze racionalnosti, kako tumačiti nasrtaj na prostorije LDP, čiji su članovi listom Srbi i čiji je predsednik - takođe napadnuti Čeda Jovanović - takođe Srbin. Kakvi su to nacionalisti koji nasrću na pripadnike svog naciona? Da li sada, umesto partizana i četnika, Vojislav Koštunica sprema bratoubilački rat "narodnjaka" i izdajničkih "evrointegracionista"? (Uopšte me ne bi čudilo.) Hoće li se konačno neko zapitati: ne leže li uzroci kosovskog otcepljenja u toj višedecenijskoj nacionalnoj pocepanosti, autodestrukciji i nasilju kao životnom stilu.

Ne misle li, konačno, narodnjački tribuni da bi prevrtljiva balkanska Fortuna mogla promeniti ćud, pa huligane dovesti pred vrata njihovih kancelarija i stanova? Ne misle. Jer misle da iza njih stoji privatizovani državni aparat. Ali taj u suštini krhki aparat ne počiva na pendrecima i bajonetima, već na svesnom i dobrovoljnom konsenzusu svih građana da je tu reč o zajedničkoj državi u kojoj su svi ravnopravni pred zakonom. Ako, međutim, država ustukne (zato što "državnici" zamisle da nešto ućare iz tog uzmicanja) i prepusti rulji rešavanje spoljnopolitičkih problema, onda se država urušava, kao što se urušava i kada premijer, recimo, zbog stranačkog i ličnog interesa, ne saziva sednicu vlade na samo nekoliko dana pre proglašenja kosovske nezavisnosti.

E, u takvim situacijama, "državnici" se često suoče sa veoma neprijatnim iznenađenjima. I pokojni Milošević je voleo da okuplja narod, da masama pruža iluziju učešća u istorijskim događajima, da ih huška protiv neistomislećih sunarodnika; onda je jednog dana shvatio da je sve otišlo do đavola, da više niko nema nameru da ga štiti i da je sam stvorio nečastivog koji se obreo na njegovim vratima. Potom je usledio kućni pritvor, pa CZ, pa Sheveningen. Koštunica i njegova menažerija verovatno misle da su polubogovi i da će iz svega izaći kao pobednici i doživotni vladari, ali to samo govori o njihovom frapantnom nepoznavanju polja društvenih sila. Jednom pokrenute, populističke matrice se odvijaju, naoko haotičnom, ali determinisanom trajektorijom koja se u konačnom skoru, takođe neizbežno, obija o glavu sopstvenih podstrekača. Ne idem, naravno, tako daleko da ustvrdim kako Dr misli da će protestni skupovi poništiti otcepljenje formalno ništavne deklaracije; on hoće nešto drugo: da se sakrije iza naroda, da ušićari koji glasić, da do u beskonačnost produžava agoniju Srbije.

Nije, međutim, da neće biti efekta od tih okupljanja. Samo što će biti na štetu Srbije. Ekipe CNN-a i belosvetskih televizija na licu su mesta, pomno snimaju, pa kada se taj materijal obradi i nafrizira, poslužiće kao odličan propagandni materijal za perpetuaciju priče o "divljim Srbima" koji ne samo da ne zaslužuju Kosovo, već im je nužno potreban nadzor. Napad, pak, na američku ambasadu - i to se pomno beleži tamo gde treba - samo će doliti ulje na vatru vašingtonske netrpeljivosti i, zašto ne reći - mržnje, pa kako se u Belu kuću po svemu sudeći neće useliti Barak Obama, već neko drugi, eto Holbruka i skorog ukidanja Republike Srpske.

Tako se, saglasno Dr-u, čuvaju državni i nacionalni interesi.

Izolacija naše zemlje već je započela. Mi uopšte ne znamo šta se kuva u vašingtonskim salonima. Već sam govorio na ovim stranicama da Kosovo, osim ako se Tadić na vreme ne probudi, nipošto ne mora da bude naš najveći gubitak i naš najveći poraz. Izgovarač otrcanih, kičerskih i sublesastih "krupnih" reči koje mu u usta stavlja Jedan Čo'ek sa kapicom Šerloka Holmsa, veli da je "pravo i pravda" na našoj strani. Može biti da tako i jeste u privatnom Dr-ovom kosmosu, ali u stvarnom svetu i pravo i pravda su na strani bogatih i moćnih. To jeste tužno, jeste žalosno, ali je tako. Ukoliko Dr ne uspe da svet privede poznaniju prava i pravde, pred nama su samo dva putića: ili da se pod Dr-ovim vođstvom otcepimo od sveta ili da se okanemo praznoslovlja, čemera, inercije i samovolje i da prionemo na stvaranje zaista demokratske, bogate i snažne države. Samo će takva Srbija naći svoje mesto u svetu onakvom kakav je. A možda se i Kosovo vrati. Ako Dr-u takav svet ne odgovara, a boljih nema, neka ide iz njega. Njegov prezir prema novcu i gnušanje nad pokvarenošću sveta sjajne su hrišćanske vrline, ali ako hoće da ih praktikuje, treba da se povuče u manastir ili bar što dalje od svetske vreve. Budući da je Dr do guše uvučen u veoma prljave zemaljske poslove i da uopšte ne pokazuje nameru da ih, zarad bezmolvija, prepusti nekom sposobnijem, valja ga podsetiti - kad već neće Pahomije - da se tu radi o licemerju i razobručenoj sebičnosti koje se kriju pod providnijom maskom brige za Kosovo.

Za vreme maršala Šabana, alijas Josipa Broza (za kojim sve više žalim) uterivanje optimizma odvijalo se pismenim putem; mlađi će se čitaoci naći u čudu, ali tako je bilo; gradovi su bili načičkani komadinama crvenog platna na kojima je pisalo SA OPTIMIZMOM MOŽEMO GLEDATI NA RAZVOJ NAŠE ZEMLJE ili, recimo, NAPRED U RADNE POBEDE. Sada smo spali na usmeni nivo. Dr se, sav izobličen, povremeno oglasi da ispali poneku parolu tipa VRATIĆEMO MI KOSOVO. Ili bombastično: NIJE PONIŽENA SRBIJA, PONIŽENA JE EVROPSKA UNIJA...

Jok, more, doktore! Poniženi smo mi, građani Srbije, Srbi, Mađari, Slovaci, Rusini, Rumuni, Vlasi, Romi, svi mi koji živimo u zemlji s koje se odvaljuju poveliki komadi teritorije i u kojoj, nadahnuti tvojom politikom i nahuškani tvojim amokom, "patrioti" neometano ubacuju Molotovljeve koktele u Mekdonaldse u kojima večeravaju maloletna deca.



antibar(a)barus
Danas, 21.02.08.

[Alexdelarge]

"Mirno i dostojanstveno"  
Miloš Vasić  


Evo nas gde smo već bili, javlja se povremeno mali unutrašnji glas. Imamo "veličanstveni miting" koji je - naravno - "miran i dostojanstven". A kakav bi drugačiji bio miting čiji se "organizacioni odbor" sastoji od Aleksandra Vučića? Pa, kazaće Vučić, šta se bunite? Nismo pustili Velju Ilića da govori. Velja je govorio dan-dva ranije: hvalio je "srpsku mladost" koja je polupala nešto malo u nedelju i izrazio svoju državničku i patriotsku nadu da će idući put biti polupane još neke "ustanove". Jedva se uzdržao, sasvim vidljivo, da kaže RTV B92, ali je "srpska mladost" to odlično shvatila. Srećom, shvatila je i policija.

Ako ste prošle nedelje pomislili da ste pomešali daljinske upravljače, pa uključili vremeplov umesto televizora - ne brinite, niste. Tragedija se ponavlja kao farsa sa sve pevanjem, pljačkom i paljevinom. Samo što se ovoga puta zbiva na ulicama Beograda. Falilo je još samo da Voja Koštunica načulji uši i pita: "Ne čujem dobro! Koga? A, Čedu!". Ali i to ćemo čuti, polako samo. Na mitingu se primarijus drao sasvim neprimereno svom karakteru i imidžu; nije bilo ni "eh", ni "oh", nego ravno u glavu. Ispade da je Toma Nikolić bio uzor demokratske uzdržanosti (i dalje bez svog Voje na reveru). A posle toga je olinjali i donekle ućebani mačor Kusta zapretio "miševima"; glodarska populacija nije se mnogo potresla. Uostalom: gleda li on crtane filmove? "Tom i Džeri", na primer? Ili igrane filmove kakav je antologijski "Lov na miša"?

A onda je mirna i dostojanstvena masa krenula na moleban, baš nekako kad je pao mrak (nije taj miting bez razloga zakazan za sumrak). Dok je njegovo preosveštenstvo Amfilohije Radović, mitropolit u civilu, služio moleban, deo srpske mladosti - mali, ali dobro organizovan - krenuo je da završi posao započet u nedelju uveče. Policija se nije mnogo istakla spočetka: u nedelju su već ispili batine po liniji primljenih instrukcija, pa što bi se naročito isticali u službi? Kasnije, kad je združeni štab shvatio da je đavo odneo šalu, instrukcije su se promenile, ali je bilo kasno za Zorana Vujovića koji je izgoreo u zgradi američke ambasade.

Bilo je kasno i za mnoge dućane, banke i trafike. "Veličanstveni miting" bio je "istorijski": ostaće u istoriji po amaterskom video snimku anonimnog sineasta koji je - kao pravi, hrabri i odani TV dokumentarist - na terenu snimao neke dve zgodne cure iz Bataje kako marljivo i sistematski oslobađaju ispod imperijalističkog jarma "nike patike", jakne i ostalu zanimljiviju robu. Cure se nisu mnogo bunile. Kasnije će, kad su ih našli pravi TV reporteri, kazati nekoliko zanimljivih rečenica: "Oni koji imaju nisu došli, nego oni koji nemaju" (sasvim jasno); "Ako trista hiljada ljudi krene da pljačka, što ne bismo i nas dve?" (besprekorna logika); i konačno "Država je u rasulu" (nesporno).

Sve je to zabrinulo "antiglobaliste", barem one koji razmišljaju: čekajte, polako, pitaju oni - s jedne strane lupate "MCDONALD's" kao simbol imperijalizma, a s druge strane klepavate "Levi's" farmerke (mnogo stariji simbol), nike-patike, maje-aždaje, "sporteswear" svih vrsta i parfeme, sve pod uslovom da je "firmirano, jebo te", je li? Objašnjenje je sasvim praktične prirode: pomfrit, big mekovi i šejkovi ne čekaju "na izvol'te" da se urade brzo i efikasno. Da je osoblju "MCDONALD's" restorana na vreme rečeno da spreme odgovarajući broj onih braon papirnih kesa sa standardnim "lunch" paketom, da ih poređaju ispred zgrade i da je "srpska mladost" o tome na vreme obaveštena - ko zna šta bi bilo.

A onda je svesavezna ruska televizija imala istorijsku detonaciju u svom glavnom dnevniku: njihov komentator, neki mlad i otresit momak, bio je ovlašćen da izjavi da je Zoran Đinđić "ubijen zasluženim metkom". Pomislio sam prvo da nas to neko zajebava; onda sam video svojim očima (gde? na "Youtube", naravno). Mladom junoši, najviše nalik na mladog i mršavijeg Dušana Bajatovića - ili mi se tako učinilo, mora se priznati da je u svoju analizu našeg ubijenog premijera uneo dozu indigniranog adrenalina, sve po uputstvima Černiševskog za glumce-šmirante; ni Aleksandar Vučić ne bi ga nadglumatao.

U meni je proradio već zarđali kremljološki nagon: čekaj, polako; ovaj mladac to nije sam smislio! Onda sam se setio ko sedi u Moskvi - Marko, Mira i Bora - i ko je od njih ličnost bliska imperatoru. Hvala, jasno je. Svesavezno televidenije reklo je šta je imalo da kaže. Primarijus dr Koštunica i njegov anesteziolog dr Nikolić, specijalista sudske medicine, patolog-obducent, sada su mirni: sa najvišeg mesta potvrđeno je ono što što oni govore od početka. Obećana knjiga prof. dr Vojislava Šešelja pod naslovom "Ubistvo mafijaškog premijera" može da počne da se štampa.

U četvrtak noću Tanja i ja sedeli smo s Cecom Lukić pred televizorom, užasnuti, tužni i postiđeni - umesto da se pridružimo batajničkim sojkama u slavnom pohodu na globalističke dućane. Zaključili smo da bi svakom od nas dobro došle po jedne pristojne patike (a meni i par farmerki...), ali da to ipak niti je naše društvo, niti je naš metod. Mi smo više oni Kustini glodari koji rade, pa rade, a onda kupe za novce.


Danas, 25.02.08.

[Jake Chambers]

Novine 24 sata, danas, TV-program, RTS2.
Slikala moja Nokia.