Oj, NINo, NINo, NINo, uzeću te ja...

[Kunac]

Mamba se nije skrivala iza te knjige, i ispala je super fotka.

Ta fotografija Lady Black Mambe je kult. Da li neko može da je okači ako mu je pri ruci. Voleo bih ponovo da je vidim. Kad već više Mambe nema na forumu - da gledamo u njenu sliku...

[Ghoul]

mamba je, zajedno sa još nekim poznatim i tek-će-da-budu-poznatim pozerima, na logičnom mestu:

http://ljudska_splacina.com/2009/04/nazivo-dejan-ognjanovic.html

[Kunac]

Zahvaljuući ovoj fotografiji MIA Mamba je ušla u legendu. Raspaljivaće maštu fandoma dokle god bude sveta i veka.

[vilja]

A zašto je Mamba uopšte otišla sa foruma?

[Kunac]

Možda se zasitila fandoma? Možda je ksu pustila i nestala? Znam da je otplaćivala neka kola, možda se to zakomplokovalo? Boban je nije banovao, to sigurno... Zapravo, nikada nisam sazano šta se tačno sa njom dogodilo. Voleo bih da i ja saznam istinu o Mambinom nestanku...

Ovo je njen (za sada?) poslednji post... Možda u njemu leži odgovor...

dragi zemljani [hocu reci zemljaci],

kao prvo: vrlo je nekulturno i nevaspitano em malogradjanskO i nisko nekoga nazvati retardom samo zato sto smatra da pojma nema o filmu.... Milose, sram te bilo veoma

drugo: sto kaze moja najbolja frendica, zabole me ova pravoslavna za necija silna obrazovanja/skolovanja/ulaganja/uticaj i sta vec, AKO je taj neko bandoglav, zadrt, maliciozan, ovaj, ako je pravi tupson ustvari, jelte.. sto rece Alex, jednostavno fan sam odredjenih filmova i to je to.. ili smatrate da biti fan je zapravo biti profesionalac u tome sto volite? besh ga, ja nemam vremena ni da se naspavam ko covek, tj zena.. nemam vremena ni ovu travu da pusim na miru ko covek.. tj zena.... pojma vi nemate bre kako je vreme dragoceno i brzo u Ameriki bre.... sve sto znate je da se pravite tamo neke prepametnice bre.... pa, u vrloj ste zabludi, znate, samo se u Srbiji ratuje zbog neslaganja u sportu i  umetnosti.... bullshit.........

daklem...

i trece Wink ...

fuck!!

yaaa!!!

THIS!!

IS!!!

THREE HUDRRAAAAAAAA!!!!!!!!  Neutral  Neutral  Neutral

April 12, 2007, 01:34:03 AM

Znači, Milosh je prvi na listi osumnjičenih za Mambin  nestanak...

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...za ljubopitive pomodare, back to the topic - krenuo sam da čitam GLASOVE U VETRU Grozdane Olujić i negde na trećini puta sam. Iako tu ima postmodernih dimnih zavesa, ovo je u svojoj biti tradicionalistička proza koja se bavi dvema neprolazno opsesivnim temama srpske proze - motivima (samo)izgona i porodične hronike; i na oba se fronta zasad dosta dobro drži. Spisateljka nastoji da ovu konvencionalnu priču oneobiči stilom karakterističnim za noj tako drage bajke, i to je sasvim razuman autorski rukopis, ali mora se pohvaliti i to što je sasvim zrela autorka očigledno štreberski pomno iščitavala i recentnija dela ovdašnjih romanopisaca, a vidljivi su i uticaju Ane Gavalde, Orhana Pamuka..., pa i magijskog realizma Huana Rulfa... Možda ne roman za vrhunce istorije srpske književnosti, ali svakako štivo kome vredi posvetiti vreme i dati iskrenu šansu.

*** roman inače počinje dosta horrorično - glavni junak se usred noći budi u jeftinom njuroškom hotelu sa koga u tom trenutku skaču očajne samobice, pored njega u krevetu nepoznata žena sa nerazumnim baltičkim govorom, a soba krcata razgovorljivim utvarama mahom nasilno umrlih junakovih predaka...

[дејан]

rachunam da je ta baltikljanka horor element

[Kunac]

Opa! Horror elementi! Mozda se Glasovi u vetru nadju i u konkurenciji za nagradu Lazar Komarcic...

[Mica Milovanovic]

Počeo i ja da čitam, ali nisam tako daleko dogurao. Za razliku od većine domaćih tekstova, ovo je barem pismeno. Videćemo šta ima da ponudi na idejnom planu.

[angel011]

Opa! Horror elementi! Mozda se Glasovi u vetru nadju i u konkurenciji za nagradu Lazar Komarcic...

Ako ima elemenata fantastike...

[Kunac]

Bice utvrdjeno...

[Mme Chauchat]

Grozdana jeste pismena ali mene su njene bajke silno traumirale kao malu. Prosle godine sam procitala i romane (jeste - sva cetiri do tad objavljena) i prijatno se iznenadila.
Sto se tice Cudne devojke: film je silno poboljsan u odnosu na predlozak, Izlet u nebo (pre svega kresanjem preterane patetike, ipak je tad bila vrlo mlad i, je li, emotivan pisac). Drago mi je sto se jos nekom svidja!

[Kunac]

Grozdana jeste pismena ali mene su njene bajke silno traumirale kao malu. Prosle godine sam procitala i romane (jeste - sva cetiri do tad objavljena) i prijatno se iznenadila.
Sto se tice Cudne devojke: film je silno poboljsan u odnosu na predlozak, Izlet u nebo (pre svega kresanjem preterane patetike, ipak je tad bila vrlo mlad i, je li, emotivan pisac). Drago mi je sto se jos nekom svidja!

Čudna devojka je jedan od mojih omiljenih domaćih filmova. Žao mi je što Izlet u nebo nije na tom nivou. Kakva je situacija sa ostalim romanima Olujićke? Može kratki opis i preporuka?

[crippled_avenger]

ČUDNA DEVOJKA poboljšana kresanjem. Ju ju ju.

[Kunac]

ČUDNA DEVOJKA poboljšana kresanjem. Ju ju ju.

perverznjaku

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Grozdani Olujić uručena nagrada

Beograd -- Književnici Grozdani Olujić, 55. dobitniku NIN-ove nagrade kritike za roman "Glasovi u vetru", nagradu je uručio urednik NIN – a, Srđan Radulović.

U prepunoj sali Narodnog pozorišta, u prisustvu ministra kulture Nebojše Bradića, predsednik žirija, Milan Vlajčić je održao besedu posvećenu nagradi u kojoj je podvukao da "ma koliko jedna nagrada bila cenjena i uticajna, njena svrha nije u davanju propusnice za književnu večnost, već u podizanju brige za književnost ovog trenutka i ohrabrivanje čitalačkih navika".


Predstavnik generalnog sponzora nagrade srpskog poslovnog kluba "Privrednik", Branislav Krunić, uručio je novčani iznos u visini 10.000 evra.

Konstatujući da se kod nas, gde su poljuljani sistemi vrednosti i olako prezrene građanske vrline, književne nagrade dodeljuju u neurotičnoj atmosferi i sa unapred izrečenim ideološkim diskvalifikacijama, Vlajčić je naglasio da je to "cena našeg propadanja, čuvenog 'montipajtonovskog' koraka unazad, koji se u nekim delovima javnog života slavi kao korak ka Evropi ili ka ruskom baćuški, svejedno".

Vlajčić je podsetio da se danas čitaocima ne može podvaliti pošto mogu da prate šta se najbolje objavljuje u svetu i njih treba pridobiti, i u taj kontekst je stavio roman Olujićeve koji je "starinska porodična hronika koja povezuje strašne decenije prošlog veka u uslovima stranstvovanja, nametnutog rasejanja i intimne muke da se očuva svoj jezik u pamćenju, slika izgubljenog doma i zavičaja".

On smatra da će "konačni sud doneti svaki čitalac u tišini svoje sobe i to je prava mera svake književne nagrade".

Zahvaljujući se na nagradi, Olujić je rekla da joj je drago što je poslovni klub "Privrednik" prepoznao značaj pisane reči za očuvanje identiteta i pojedinca i čitavog naroda, kao što su to nekada činili potomci Nemanjića ali i polupismeni knez MIloš".

"Jezik je taj koji pamti, beleži granice prostora koji su pripadali davno nestalim plemenima i narodima od Hazara do severnoamerički Indijanaca", napomenula je ona i dodala da se menjaju samo imena i navela primer Beograda.

"Svaka knjiga je poslednji šanac odbrane od zaborava,od mraka od smrti, od koje je samo zaborav strašniji" naglasila je Olujić.

Na kraju je književnica izrazila nadu da će roman, koji je nagrađen, "zavoleti čitaoci za koje je napisan".

[Mme Chauchat]

Pa kresanje je ponajviše i skresano u ovom filmu! Odnosno, Minjin promiskuitet je jako ublažen. Izbačena je i sva sila drugih stvari uključujući ratno detinjstvo, brat četnik, samoubistvo jednog ljubavnika, tragičan završetak... uhuu.
Što se tiče ostalih Olujićkinih romana: Divlje seme i Glasam za ljubav danas najlakše mogu da se nađu jer mogu relativno lako da se uklope u šablon adolescentskih romana pa su preštampavani (Divlje seme nema veze sa Rakonjčevim filmom, nikakve). Nesrećni omladinac/omladinka u sukobu sa okolinom, ljubavni i porodični problemi. Vrlo ozbiljni problemi – nema ovde baktanja sa sitnicama – ali ipak. Tematski je meni najzanimljiviji roman Ne budi zaspale pse koji – šezdeset četvrte godine! – ima sledeće motive: suđenje za ubistvo-samoubistvo kao okvir,  seksualno zlostavljanje deteta, seksualno zlostavljanje tog istog deteta kad odraste, homoseksualnost (i to pozitivan sporedni lik), i još nasilje nad životinjama, čisto da se sve zaokruži, uz razne sitnije patologije... Taj roman je valjda zbog preobilja takvih stvari netragom nestao i teško se nalazi i po bibliotekama, ja sam za njega čula slučajno od žene koja je doktorirala na Olujićki i zahvalna sam joj zbog toga.
Stilski, inače, vidi se da su svi romani napisani pedesetih-šezdesetih kad je foknerizam pržio u srpskoj književnosti, pa ko voli, nek proba. Nisu loši i meni je bilo malo žao što se posle okrenula isključivo bajkama. Baš me zanima kakav roman može da se napiše posle 45 godina pauziranja od te vrste pisanja - moraću da proverim.

[Kunac]

Hvala na iscrpnom odgovoru. Ne budi zaspale pse zvuči primamljivo. Šteta što ga je teško naći. Ko zna, možda sada posle NIN-ove nagrade urade reprint?

[Mme Chauchat]

Ne bi bilo loše. Dobro za plašenje dece kad se uhvate njima poznate autorke 

[---]

ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ТРАНЗИЦИЈИ
Сенке Арацких и Рујанића

Гласове петочланог жирија који додељује НИН-ову награду за најбољи роман у 2009. години, поделили су, с најмањом могућом разликом, награђени ,,Гласови у ветру" Гроздане Олујић и ,,Љетопис вјечности" Жарка Команина.

Објављена код истог, најстаријег београдског издавача, ,,Српске књижевне задруге", ово су дела писаца којима је неколико битних особина заједничко.

И Олујићева и Команин, у поодмаклој доби, превалили су половину осме деценије. И једно и друго, потврђени су аутори, критички повољно запажани још од својих првих романа, и не само у сопственој средини. Њихова дела, неспорно, припадају корпусу лепе књижевности. Стил им је негован, лексика богата и пробрана, а идеја дела увек добро промишљена. Иако несклони формалном експериментисању, романе објављују у дужим временским размацима. Кад би, којим случајем, НИН-ова награда била укинута, што би годишњу романескну продукцију код нас у најмању руку преполовило, број њихових романа засигурно би остао исти.

Од сличности њихових аутора занимљивија су, и овде важнија, слична својства њихових најновијих дела.

И главни јунак ,,Гласова у ветру", Данило Арацки, и главни јунак ,,Љетописа вјечности", Симон Рујанић, на крају су животног пута. Оба, с видика последњих својих дана, сагледавају своје животе и животе својих најближих предака; присећањима, они исписују породичне хронике пуне бола, страха и стида. И један и други боре се против заборава; од њега отржу и претачу у сећање, верујући да тако васкрсавају своје мртве. Њихов однос према сећању толико је сродан да би, без икаквог скрнављења карактера, готово све речи једног, које се на ово односе, могао изговорити онај други. ,,Једино уз помоћ његових сећања они трају", пише у једној; ,,смрт није дио сјећања" – у другој књизи.

У оба романа важан је летопис – већ написана или управо писана књига сећања којима су главни јунаци обузети. Код Олујићеве то је ,,Карановски летопис", хроника места на Тиси, у којем су живели Арацки. Код Команина то је управо ,,Љетопис вјечности", хроника Пелинова, у суседству Острога, које су настањивали Рујанићи. У псеудонимима и једног и другог летописца крије се реч за оног који понире у бескрај (заборава/сећања) тј. оног који из бескраја захвата. ,,Карановски летопис" написао је ,,Шаптач из Божјег сна", ,,Љетопис вјечности" пише Приповедач Бездановић. Сећања оба јунака жуде и преко садржаја ових летописа. ,,Нема приче која може све да исприча", каже Команин; то је и Олујићевој на памети.

Време оба романа, године су уочи и током крвавог распада Југославије поткрај прошлог века; време на које су упућена сећања њихових јунака, углавном су братоубилачке године Другог светског рата и непосредно после њега. ,,Јама с костима родитеља, браће и сестара чека, а ножеви се поново оштре", пише у ,,Гласовима у ветру". ,,Послије прохујалих година, јамари се не помињу, а пасја гробља прекривена су травом заборава", пише у ,,Љетопису вјечности". У оба романа, дакле, постоји тема победника и поражених у грађанском рату 1941–1945, само што је у једном она фундаментална, а у другом споредна. То је кључна, не и једина, разлика између ова два необично слична романа.

Команинов јунак призива сени својих настрадалих предака, он жели да их се сећа. Јунака Гроздане Олујић сени мртвих предака прогоне, он би да их се отараси.

Циљ Симона Рујанића сав је у томе да, после деценија принудног ћутања, открије прикривану истину о страдањима поражених од стране победника, на пољима и гудурама ,,од Пелинова до Похорја у Словенији". Задатак Данила Арацког у томе је да сазна истину о свом несталом брату о коме се проносе гласине да је виђен на Голом отоку.

Арацки, вођен интуицијом, оним енигматичним редом узрока који називамо случајем, тумара по свету како би, међу Индијанцима племена Месквоки, брата открио у његовом сину, за кога није ни знао. Рујанић лек за своју ,,болест заборављања", како каже ауторка ,,Гласова у ветру", налази у свом родном месту, управо над јамом која му је прогутала и оца и ујака.

Готово двоструко обимнији од ,,Љетописа вјечности", ,,Гласови у ветру" описују послове и дане пет генерација породице Арацки, укључујући и оне с којима су они долазили у додир. Прича о ,,пасјим гробљима" у њима је само сегмент саге о страдањима у разним временима и на разним местима диљем света.

,,Љетопис вјечности", готово без радње, у потпуности је ,,прича о јамама и диобама", у којој не сазнајемо скоро ништа о поступцима јунака који, дакле, не делају него трпе. Потонули у бол и стид из познатог им разлога, јунаци су ту само персонификације ових осећања. Цео роман је, без икакве енигме, варијација једне једине теме. Његова структура је структура концентричних кругова.

Жртве злодела за које ,,није било разлога", како каже писац ,,Љетописа вјечности", код Гроздане Олујић су невини припадници некадашње грађанске класе. Код Жарка Команина, то су припадници четничког покрета, о чијим, пак, делима ништа не знамо. Једино што о њима знамо јесте то да су, ,,без саслушања и без суђења", свирепо страдали од припадника партизанског покрета.

Олујићева се осврће на негативна својства комунистичке идеологије, али не фаворизује идеологију супротне, поражене стране. Она говори искључиво о невиним жртвама. Команинов роман се, пак, не задржава на последицама ,,црвене саблазни" или ,,црвеног терора"; у неколико наврата, у њему се четништву изражава наклоност. ,,Измислили су за нас оно што нијесмо били и тако нас и данас тумаче", каже стогодишњи рођак Приповедача. У тим моментима, ресантиман нарушава идеју дела да ,,тражити истину, не значи тражити освету".

Златко Паковић
[објављено: 23/01/2010]

[zakk]

Кад би, којим случајем, НИН-ова награда била укинута, што би годишњу романескну продукцију код нас у најмању руку преполовило, број њихових романа засигурно би остао исти.

Eh sad... da tolki ljudi pucaju na NINa u startu, produkcija bi bila makar pismenija...

[Ghoul]

tehnikom visokoobdarenog prelistavanja skenirao sam kožno-povezanog nekronomikonskog DOKTORA ARONA i zaključio da taj treš eventualno, možda, nekako, mogu da konzumiram samo uz obilatu medijaciju nečijeg prepričavanja ili barem filmske ekranizacije - ali čitati ono pomno, metodom 'red po red' i 'strana za stranom' može samo neko čiji su kapaciteti mazohizma (ili neukusa; ili vremena za bacanje) daleko izdašniji od mojih.

[Boban]

Ninova nagrada je u mnogo slučajeva dodeljivana praktično za životno delo, starijim autorima, za ne najbolja dela.

[crippled_avenger]

Komanin je Big Lebowski četničkog podžanra. Ne njegov roman, nego on lično. "Dude".

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...Popboks osvrt na domete GLASOVA U VETRU gospođe Olujić...

http://popboks.com/tekst.php?ID=7867

[Ghoul]

čemer detinjstva u SFRJ grotlu u nastanku

i još jednom - 'čemer grotla u nastanku'...

neki bi možda rekli da to 'grotlo' pre nego što je nastalo nije bilo baš 'čemerno', a svakako nije bilo 'grotlo'.

ili je možda olujićka bila redundantna kao melem za rane koje još nisu nastale?

[Le Samourai]

Ono shto mi nikada nije bilo jasno u knjizhevnoj kritici je - zashto knjige nikada ne dobiju brojchanu ocenu, kao filmovi?

Ja generalno imam love/hate relationship za zvezdicama, ali ne vidim zashto, ukoliko se filmovi na Popboksu ocenjuju brojchano, isti tretman nemaju i knjige? Opravdanje mozhe biti jedino nekakvo arkano intelektualistichko idolopoklonstvo prema prekompleksnoj formi poput romana, za razliku od drugih, puchkih, oblika umetnosti.

Nije ovde samo Popboks kulprit, ali ce ovom prilikom posluzhiti.

[Meho Krljic]

Dok sam ja uređivao tu rubriku, pravilo je bilo da brojčanog ocenjivanja neće biti jer ja smatram da je ta praksa bezveze, skreće pažnju sa važnih stvari i generalno stvara mitomansku dimnu zavesu odvlačeći raspravu u besmislene smerove. Mislim, isto smatram i za muziku i filmove ali mi nisu dali da uređujem i te rubrike (pitam se zašto  ). Dopustili su mi pošto tu rubriku ionako nije čitalo mnogo ljudi. E, sad u post-mehmetovskom periodu, verujem da je sve samo stvar inercije.

[Melkor]

Meni je brojcano ocenjivanje bilo cega sto i bar malo misli da lici na umetnost krajnji idiotizam (bez zelje da ikoga uvredim). Moze imati smisla samo kao pomoc pri pracenju trendova ako se koristi dovoljno veliki broj brojcanih ocenjavaca 

[Kunac]

Dok sam ja uređivao tu rubriku

Nisam znao da si dobio čizmu.

[Meho Krljic]

Vot du ju min nisi znao???? Pa jesi li mislio da ti se ne javljam zato što sam izgubio tvoju mejl adresu??? I zar nismo pričali onomad SMSovima, kad si me pitao ko je sad ovaj novi odgovoran za knjige na PB-u??? Ili sam ja pogrešno shvatio tvoje pitanje a ti pogrešno shvatio moj odgovor 

[scallop]

Nekako mi kultura ne ide u CGS sistem mera. Ili da se ocenjuje za tehničku izvedbu i umjetnički dojam. 

[Meho Krljic]

Pa, da. Mislim ja sam generalno protiv numeričkih ocena bilo čega te vrste (muzika, film, igra, knjiga, strip) jer mislim da to devalvira tekst i suviše pažnje skreće na broj oko koga se kasnije vode beskonačne rasprave. No, sajtovi baš i vole kada u komentarima krenu te beskonačne rasprave najčešće prouzrokovane numeričkim ocenama, jer to dovodi do više klikova po njima, tako da ih većina sajtova ima. Sajtovi sa engleskog govornog područja još i više jer je numerička ocena uslov da budu uključeni u Metacritic listu, a to im donosi mnogo prometa.

[Kunac]

Vot du ju min nisi znao???? Pa jesi li mislio da ti se ne javljam zato što sam izgubio tvoju mejl adresu??? I zar nismo pričali onomad SMSovima, kad si me pitao ko je sad ovaj novi odgovoran za knjige na PB-u??? Ili sam ja pogrešno shvatio tvoje pitanje a ti pogrešno shvatio moj odgovor  

Jbg. Ja sam shvatio da taj novi treba da piše, a ne da uređuje. Trebalo je da se nađemo na kafi/pivu i raskantamo kao ljudi. Tada ne bi bilo nedoumica. Eeeej, tolike godine saradnje. Nije šala.

[Meho Krljic]

Kakvi šala, veličanstven je to rad bio. No ja nisam sad hteo da pravim neke velike EVENTE oko toga, pošto svejedno i dalje svi sarađujemo sa Popboksom, samo su neki od nas rotirali funkciju.

Taj novi i piše i uređuje jer je zbog besparice drastično smanjen broj književnih naslova o kojima se piše pa nema, po mišljenju big vigova smisla da se tu prave neke strukture.

[DušMan]

Znači, strip je onda ukinut?

[zakk]

Ako platiš, nije!

[Meho Krljic]

Nije. Samo sam ja lenj.

[Alex]

Brojčano ocenjivanje je dobro pomoćno sredstvo samo kod onih recezenata koji se nedovoljno jasno i konkretno izražavaju o kvalitetu dela o kome pišu, što nije redak slučaj. Ponekad čak ni između redova nije moguće pročitati - zaključiti da li kritičar misli da delo vredi ili ne.

U ostalim slučajevima nedvosmisleno jasnih stavova, brojčano ocenjivanje je suvišna banalizacija, ali eto u pop kulturi je postalo uobičajeno, čak su ga neki doveli do parodije (vidi onaj topik gore).

EDIT: Kad malo razmislim, brojčano ocenjivanje je korisno i kod onih previše ostrašćenih, kojima recenziranje služi kao terapija za lečenje sopstvenih kompleksa, pa nikad nisi siguran da li upotrebljavaju raznorazne podsmešljive i uvredljive konstrukcije zato što zaista tako misle ili žele da budu zapaženi.

Zaključak je onda da dobrim (pravim) kritičarima ne trebaju brojčane ocene.

[Ghoul]

EDIT: Kad malo razmislim

bolje nemoj da se trudiš: plodovi tvojih 'razmišljanja' najčešće nisu vredni ni da se preko njih preleti.

[Alex]

EDIT: Kad malo razmislim

bolje nemoj da se trudiš: plodovi tvojih 'razmišljanja' najčešće nisu vredni ni da se preko njih preleti.

Kao i svaki moj post i prethodni je 100% tačan. Možeš li svojom izvitoperenom, bolesnom  logikom da osporiš išta u njemu?

[Le Samourai]

Onda se sve slazhemo, i ja sam to uvek mrzeo. Bek in d dej kada sam piskarao za svoj sajt, imao sam dve ocene - checkmark za valjane i x za nevaljane filmove. Vredan gledanja, ili ne?

Samo me obichno zrachi kada je ok da se takav tranzhirno-mesarski sistem sprovodi nad filmovima, a ne i nad knjigama.

[Meho Krljic]

Pa... Kristina je manji bundžija od mene  Ma, šalim se, kako rekoh, pošto rubrika o knjigama nije bila preterano čitana onda se nije smatralo da je značajno da se sa mnom svađaju oko toga treba li da se ocenjuje ili ne.

Doduše, činjenica je da se knjige po nekakvoj, jelte, inerciji vezanoj za tradiciju najređe ocenjuju ciframa... Moglo bi se argumentovati da se smatra kako su one namenjene "intelektualnijoj" publici dok film i ostale "novije" grane umetnosti & kulture u teoriji gađaju manje promišljenu publiku kojoj su potrebne cifre da bi "shvatila" kritiku... Naravno da se ja ne slažem sa tim, ali mislim da postoji ta percepcija.

[Le Samourai]

Moglo bi se argumentovati da se smatra kako su one namenjene "intelektualnijoj" publici dok film i ostale "novije" grane umetnosti & kulture u teoriji gađaju manje promišljenu publiku kojoj su potrebne cifre da bi "shvatila" kritiku... Naravno da se ja ne slažem sa tim, ali mislim da postoji ta percepcija.

Pa da, k'o shto i napisah gore:

Opravdanje mozhe biti jedino nekakvo arkano intelektualistichko idolopoklonstvo prema prekompleksnoj formi poput romana, za razliku od drugih, puchkih, oblika umetnosti.

To i jeste ono shto mi se chini kao najcheshci razlog, pa me zato i nervira.

[Meho Krljic]

Pa, jeste, no, dok bi mi svi voleli da se ukine i numeričko ocenjivanje ostatka proizvoda, plašim se da bi uravnilovka u većini slučajeva rezultirala brojčanim ocenama i za knjige. Digitalizacija je zajebana zaraza.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

NIN-ov roman godine ,,Glasovi u vetru" na kioscima
Knjiga satkana od uzbuđenja i topline


- Jezik nas i čuva i leči, a umetnost, književnost na prvi pogled nema ni moć ni snagu koju ima politika, ali na duže staze jača je i snažnija jer je bliža i važnija duši ljudskoj - rekla je Grozdana Olujić u svojim istupanjima u javnosti povodom nagrade.


Književni znalci upućuju da su "Glasovi u vetru" upravo pripovest koja sve svojom uzbudljivom pričom, vrsnim stilom, nežnošću i toplinom prijanja za dušu čovekovu.
Smestivši priču u njujoršku noć, ističu dalje književni znalci, Grozdana Olujić nije štedela svog glavnog junaka dr Danila Arackog ; pustila ga je da se bori sa prošlošću, sadašnjošću, budućnošću, da sa precima sa ovih prostora preispituje tajne, a kroz njih i ratove i razloge i krivice i... da traži leka čoveku u vrtlogu istorije... Ona sama pak, govoreći o svom junaku, njegovim razmišljanjima koja sežu vek unazad, književnosti i sećanju kao poslednjoj odbrani od zaborava, između ostalog, je rekla: "Junak romana dr Danilo Aracki shvata i da jezik ne čuva samo identitet naroda i pojedinca, već i leči, prestrašen brzinom kojom u ratovima Balkana nestaju oni koje volimo, željan da obnovi svoju nekada moćnu porodicu pitajući se, kao Česlav Miloš, 'gde su nestale sve te godine, svi ti ljudi. Knjige, pesme, umetnost', zaključuje, jer svaka knjiga deo je poslednjeg šanca odbrane od zaborava, od mraka, od smrti od koje je samo zaborav strašniji. Jer, gubeći sećanje čovek gubi sebe."

[Kunac]

Hmm... Na kioscima, znači. Baš me zanima po kojoj ceni...

[Alex]

Hmm... Na kioscima, znači. Baš me zanima po kojoj ceni...

Video sam reklamu, ali se ne sećam tačno u dinar, čini mi se oko 350.

[Kunac]

Znači 1/3 cene regularnog izdanja.

[Alexdelarge]

Vasa Pavković predsednik žirija

Prvi sastanak žirija koji će, po tradiciji uvedenoj 1954. godine, dodeliti NIN-ovu nagradu kritike za najbolji roman 2010. godine održan je juče u redakciji tog uglednog nedeljnika.

Milana Vlajčića, doskorašnjeg predsednika i članove žirija Aleksandra Jovanovića i Mila Lompara, kojima je istekao mandat, nasledili su književni kritičari Ljiljana Šop, Vasa Pavković i Mileta Aćimović Ivkov. Iz prethodne godine u žiriju su ostali prof. dr Aleksandar Ilić i prof. dr Mladen Šukalo.


Na istoj sednici žirija Vasa Pavković jednoglasno je izabran za predsednika, a ispred nedeljnika NIN i medijske kuće "Ringijer" prisustvovali su: Veselin Simonović, v.d. glavnog i odgovornog urednika NIN-a, Stojan Drčelić, zamenik glavnog i odgovornog urednika, Dragan Mojović, urednik kulture i Vladislava Ratković, direktorka specijalnih izdanja.


Žiri i redakcija NIN-a pozivaju izdavačke kuće i pojedince da konkurišu za nagradu vrednu 10.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti). Pet primeraka knjige slati na adresu NIN-a. U konkurenciji za najbolji roman godine dolaze u obzir prva izdanja romana objavljenih na srpskom jeziku u kalendarskoj 2010. godini, zaključno sa poslednjim radnim danom u decembru.