BIOSKOPI?

[Alexdelarge]

Obnovljeni bioskop Balkan otvara se 21. marta

BEOGRAD, 18. marta 2008. (Beta) - Obnovljeni beogradski bioskop "Balkan" biće svečano otvoren 21. marta premijernom projekcijom filma "Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića, najavili su danas organizatori.

[Loengrin]

A šta bi s Kozaru? JeR se i za nju raspisuje tender?

[Alexdelarge]

Od 21. marta ponovo radi bioskop "Balkan

Pod sloganom "Novo staro mesto u gradu", 21. marta počinje ponovo sa radom bioskop "Balkan" i to projekcijom filma reditelja Darka Bajića "Na lepom plavom Dunavu", najavljeno je danas na konferenciji za novinare u tom bioskopu.

Bajić je, nakon svečanog presecanja trake, rekao da je ponovno otvaranje ovog bioskopa ostvarenje jednog lepog sna.
"Ovom gradu je potrebno vratiti optimizam, dosta nam je gledanja filmova ispred kompjutera, trebalo bi da se vratimo u bioskope i da ne budemo usamljeni, a bioskop je predivno mesto gde nikad ne možete biti usamljeni", dodao je on.
Prema rečima Bajića, koji je i jedan od inicijatora ponovnog otvaranja "Balkana", ovaj prostor treba da bude okrenut novim filmovima i tendencijama, domaćem filmu, ali i starom jugoslovenskom filmu, kao i filmovima Evrope i sveta.
"Balkan će imati svoj program koji će privlačiti sve one koji vole drugačije filmove od onih na koje smo navikli u distribuciji", najavio je Bajić.
Vuk Pavlović, zadužen za osmišljavanje repertoara domaćeg filma, rekao je da je ideja da bioskop "Balkan" bude prepoznatljiv po promovisanju domaće kinematografije. Pavlović je najavio dogovor sa Ministarstvom prosvete kako bi vikend bio rezervisan za školsku decu koja će gledati stare domaće filmove, a koje do sada nisu imali prilike da vide.
Ostali dani bili bi rezervisani za određene žanrove, poput srpskog horora, a vrata će biti otvorena i za dokumentarne, studentske filmove, filmove mladih autora, kao i naše klasike, objasnio je on. "Ceo jedan dan biće posvećen filmovima jednog našeg velikog autora, tako da će publika biti u mogućnosti da se upozna sa njegovim starim i novim ostvarenjima", rekao je Pavlović.

Miša Mogorović, zadužen za repertoar stranog filma, istakao je da je "inicijativa Bajića svetlo na kraju tunela u našoj kinematografiji" i da je njihova želja da ovaj prostor bude mesto na kom će domaći filmovi biti na duži period distribuirani, a ne da žive od festivala do festivala ili da se prikazuju samo određenim danima.
"Balkan će omogućiti široj publici da ima uvid u tokove savremene kinematografije Evrope i sveta", rekao je Mogorović.

Prema rečima predstavnika producentske kuće Intermedija netvork, jednog od saradnika na otvaranju bioskopa Nevene Povrenović, renoviran je enterijer, stavljeno je novo platno, a bioskop je opremljen najsavremenijom tehnikom za prikazivanje filma.
"Ovaj bioskop je jedan od najstarijih, sagrađen 1870. godine, i bez obzira što će se filmovi puštati najsavremenijom tehnikom, opet će ovaj bioskop zadržati duh i vrednost starog 'Balkana' ", rekla je ona.
Planirana je i organizacija raznovrsnih događanja kao što su razgovori sa istoričarima filma, autorima i kritičarima, promocije literature o filmu, projekcije studenskih filmova, retrospektiva srpskog filma, retrospektiva grčkog filma, a renoviranjem je omogućeno organizovanje i drugih sadržaja kao što su koncerti, kabarei, izložbe.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...svi prestonicki bioskopi koji su bili u vlasnistvu upokojenog Beograd filma, dakle i narecena Kozara, su privatizovani u istom paketu, kupljeni na aukciji od strane istog srbijanskog biznismena sa UK adresom i plan je sledeci - do jeseni bi trebalo da vaskrsne i preporodjena Kozara, skupa sa komsijskim Kosmajem, a do narednog proleca i novobeogradska Jugoslavija i 20. oktobar, svi skupa u remiksovanom izdanju...

[Loengrin]

Uf što bih i ja volela takav hobi. Imaš li možda tačan spisak bioskopa ili je ovo sve što je naš Jenglez kupiJo.
Engleska ima najogavnije poreze i važno je već unapred sve potrošiti i izgledati siromašno i zaposleno, makar platio druge da izgledaju tako umesto tebe. Kako u tom slučaju odoleti paketu bioskopa na sezonskom poniženju i ne kupiti ga u dokonim minutima pauze za doručak.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ovo je za sada predstavljeno kao plan, a mislim da ce u slucaju svih preostalih / nepomenutih  doci do promene namene prostora, sto je i logicno buduci da su davno napustene spilje na obodima i u budzacima wannabe velegrada.... Partizanovci strepe, ali niko ne pominje njihovo saborno mesto u planovima rekonstrukcije prestonicke bioskopske mrezice...

[Alexdelarge]

Šest bioskopa za 20 miliona evra

Beogradski bioskopi ,,Balkan", ,,Kozara", ,,Jadran", ,,Partizan", ,,Slavica" i ,,Voždovac" najverovatnije će uskoro dobiti novog vlasnika

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=11513&sectionId=1

[Alexdelarge]

Beograd dobija "Ajmaks", Kragujevac sedam bioskopa

Izraelska kompanija "Plaza centri" najavila je da će u Beogradu, na području Višnjice, izgraditi 3D "Ajmaks" (IMAX) bioskop, kakav je napravila u Budimpešti, kao i da će u Kragujevcu izgraditi sedam bioskopskih dvorana.

Direktor kompanije za Srbiju Sagiv Meger rekao je agenciji Beti da će "Plaza" kad dobije dozvolu za gradnju, početi da pravi šoping centar u Višnjici, koji bi sa 68.000 kvadratnih metara trebalo da bude najveći u gradu i da na poslednjem, petom spratu ima 3D "Ajmaks".
Standardno "Ajmaks" platno široko je 22 metra i visoko 16,1 metara, a može biti i veće. U svetu, u 68 zemalja, postoji oko 280 "Ajmaks" bioskopa - od čega 60 odsto u SAD i Kanadi.

"Višnjica Plaza" biće izgrađena na mestu nekadašnjeg proizvođača sportske opreme "Sportstar", kojeg je u novembru prošle godine kupila kompanija "Plaza centri" za 1,55 milijardi dinara.
Meger je rekao da će Kragujevac dobiti sedam bioskopskih sala u okviru "Plazinog" tržnog centra površine 28.000 kvadratnih metara, čija izgradnja počinje 1. septembra. Multipleks u Kragujecu biće deo "fentezi parka" u sklopu tržnog centra, a taj park će imati sadržaje zabavnog i sportskog karaktera za celu porodicu i za sve uzraste.
Kapacitet najveće sale u multipleksu biće 100 mesta; premijerni filmovi bi kretali iz nje i sa odmicanjem distribucije lagano bi se selili u manje sale.
U planu je i otvaranje "Plazinih" šoping centara u svim većim gradovima u Srbiji.
Kompanija "Plaza centri" kupila je prošle godine u avgustu kompleks zgrada bivšeg Saveznog MUP-a u Beogradu.

http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=48319

[Shozo Hirono]

Nakupac

Vlasnik ,,Beograd filma" Nikola Đivanović, koji je od preprodaje šest bioskopa već zaradio 10 miliona evra, na prodaju ponudio i preostalih osam. Svi ugašeni, radi jedino ,,Balkan"!

BEOGRAD - Od prodaje ,,ruševina" preduzeća ,,Beograd film" srpski biznismen Nikola Đivanović, maltene bez uloženog dinara, zaradiće 20 miliona evra!

Računica je prosta. Đivanović je pre godinu i po dana prodao šest od 14 bioskopa za 19,2 miliona evra, a sada prodaje preostalih osam za oko 9,5 miliona. Tako će Đivanović od prodaje ,,Beograd filma" dobiti 29,2 miliona evra. Na dobošu su ,,Avala", ,,20. oktobar", ,,Zvezda", ,,Kosmaj", ,,Odeon", ,,Sloboda" u Zemunu, ,,Bunker" i ,,Bašta Beograd". Najvredniji među njima je ,,Odeon" (2.300 kvadrata), za koji poznati srpski trgovac nekretninama traži 4,2 miliona evra.
U međuvremenu, on dobro zarađuje od izdavanja 9.000 kvadrata poslovnog prostora ,,Beograd filma" na Voždovcu i Zvezdari.

Đivanović je kupio ,,Beograd film" 2007. godine na javnoj aukciji za 9,2 miliona evra i dobio 17.000 kvadrata na ekskluzivnim lokacijama u centru Beograda. Godinu dana kasnije prodao je bioskope ,,Balkan", ,,Jadran", ,,Kozara", ,,Partizan", ,,Voždovac" i ,,Slavica" dvema of-šor kompanijama s Kipra, ,,Zerosum partners limitid" i ,,Šatnel limitid", čiji su vlasnici nepoznati. U njihovom vlasništvu i dalje je ,,Balkan", jedini bioskop nekadašnjeg ,,Beograd filma" koji još radi. Sale preostalih bioskopa zjapile su prazne dok se u njih nisu uselile kockarnice i butici.
Njegova obaveza je bila da nastavi s bioskopskom delatnošću do polovine prošle godine i da investira bar 200.000 evra. Taj novac je, navodno, uložio u kupovinu bioskopske opreme, dok prvu obavezu nije ispunio.

- Bioskopi su izdavani, prodavani i svašta je rađeno, da je to sramota za državu - kaže Rajko Simić, predsednik Samostalnog sindikata izdavačke delatnosti.
U Agenciji za privatizaciju, međutim, tvrde da je kupac ispunio sve ugovorne obaveze.

Novac od prodaje, kako smo saznali u ,,Beograd filmu", biće namenjen poboljšanju i proširivanju delatnosti, ali je nejasno koje, pošto više neće biti nijednog bioskopa.

Nikola Đivanović je vlasnik londonske firme za nekretnine JKR i nekadašnji savetnik Mlađana Dinkića u Narodnoj banci Srbije i Ministarstvu finansija.

NIJE ISPLATIVO!
- Trenutno u okviru ,,Beograd filma" nema bioskopa koji obavlja svoju delatnost, jer su analize pokazale da to nije isplativo. Pokušali smo da neke bioskope podignemo na noge, kao ,,Jadran", ali je broj gledalaca bio poražavajući. Od jula 2009. nije bilo zainteresovanih za kupovinu bioskopa - rekao je za Kurir Nikola Đivanović.

[Alexdelarge]

Renoviranje starih bioskopskih sala

Beograd -- Novi Beograd je na putu obnove starih bioskopskih sala koje su predstavljale važne tačke na kulturnoj mapi nekadašnjih generacija novobeograđana.

Rekonstruišu se dvorane "Fontana" i "Jugoslavija", a investitori su opština i gradski sekretarijat za kulturu.

Nekadašnji urbani i kulturni orijentiri Novog Beograda, decenijama su oronuli, zapušteni i zarasali u korov, pretvoreni u trgovačku zonu sa okuženjem buvlje pijace.

Pripadnik one generacije novobeograđana koja je u njima sticala prva kinematografska znanja reditelj Srdan Golubović, s nostalgijom se seća njihovog zlatnog doba.

"Bioskop 'Jugoslavija' je bio bioskop koji je preuzimao repertoar iz 'Kozare' i 'Jadrana' i to je bio ozbiljan arthaus program, a u bioskopu 'Fontana' su se davale komedije i akcioni filmovi", каžе оn.

"Za mene lično, ova dva mesta su mesta na kojima sam naučio prve stvari o filmu, gledao većinu filmova na kojima sam odrastao i koji su na mene najviše uticali", priča Golubović.

Čelnici novobeogradske opštine spremni su da ovim napuštenim zdanjima udahnu novi život.

Pošto im je razvoj kulturnog života prioritet, zadržali su bioskope u svojoj nadležnosti.

U ,,Fontani" su nedavno otpočeli grubi radovi posle kojih sledi obnova fasade i uređenje enterijera.

"Poslovi koji se sad obavljaju su poslovi na hidroizolaciji, zameni dotrajalih instalacija polomnjena su stakla, voda je curila unutra zaista je puno toga propalo. Što se tiče oblika spoljašnjeg izgleda objekat će zadržati svoj oblik. U pitanju je objekat pod zaštitom koji je simbol Novog Beograda i drago nam je da smo našli način što će izgledati kako je ranije izgledao i zadržati prethodnu namenu, odnosno što će ovde ponovo biti bioskop", kaže Nenad Milenković, predsednik opštine Novi Beograd.

Dok će renoviranje ,,Fontane" u koju će biti uloženo pola miliona evra potrajati, uređenje bioskopa ,,Jugoslavija", koje će početkom sledeće godine postati pozorište, privodi se kraju.

"Posle 20 godina Novi Beograd ponovo dobija teatarsku scenu. Prvih nekoliko godina tu će gostovati malo pozorište 'Duško Radović'. Unutra je napravljena kompletna pozorišna tehnika nova scena, sala, osvetljenje, novo pozorište. Ostalo je da se urade fasada i prilazni plato jer su oni u lošem stanju", dodaje Milenković.

Ideju da bivša ,,Jugoslavija" postane pozorište, a ,,Fontana" centar evropskog filma, većina žitelja ovog kraja pozdravlja.

Da je zamiso o specijalizovanom bioskopu dobra, veruje i Srdan Golubović.

Uprkos činjenici da je projekat obnove bioskopa ,,Balkan" propao, on kaže da ne treba odustati od reanimacije mreže bioskopa koja znači dugoročno ulaganje u kulturu.

"To je mesto gde se ne prodaje samo zabava, gde se vrši edukacija jedne sredine, naroda, i mislim da je značaj obnove bioskopskih sala mnogo veći od onoga što ljudi često vide i onoga što jeste pomaganje umetnosti koja je bliska zabavi", kazao je Golubović.

Opštinski funkcioneri, koji su osnovali i novobeogradsku kulturnu mrežu i pokrenuli učmalo novobeogradsko leto, obećavaju, po principu više lokalnih centara u budućnosti, sadržajniju kulturnu ponudu ovog dela grada.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=08&dd=23&nav_category=15&nav_id=453571

[Alexdelarge]

Gerilski bioskopi uzvraćaju udarac

Razvoj interneta, ,,malokrvnost" holivudskih filmova i slab interes publike opšta su mesta u priči o globalnom izumiranju sala sa velikim platnom, kojima u Srbiji treba dodati i divlju privatizaciju. – Izlaz i iz ove krize možda će se naći na – ulici

,,Nema filma bez mraka", konstatovali su Emir Kusturica i Abdulah Sidran u ,,Ocu na službenom putu", sažimajući u toj opasci nadmoć velikog platna nad ugođajem koji pruža televizija. U beogradskim bioskopima neko je svakako ugasio svetlo, ali ne da bi projekcija počela. Na većinu od 45 bioskopskih sala, koliko je nekada postojalo u prestonici, pala je zavesa. Samo je šačica preživela divlju privatizaciju, koja je ugušila i mnoge druge simbole gradskog života, poput kafana.

Nikakva šteta, reći će mnogi, jer filmovi se danas mogu lako skinuti sa interneta i gledati iz kućnog komfora, na uređajima sa boljom slikom i zvukom nego u mnogim bioskopima. Ali, kao što se piće može popiti i u svom domu i u kafani – ako se nađe neka preostala – ni ,,kućni bioskop" ne može ponoviti doživljaj koji se dobija u pravom, smatra Dimitrije Vojnov, dramaturg.

– Svako će osetiti tu razliku. Greše oni koji se u bioskopu fokusiraju isključivo na film pošto je to mnogo šire socijalno-ambijentalno iskustvo – kaže Vojnov.

Verovatno bi se sa njim složilo desetak hiljada osoba koje su ovog leta gledale filmske klasike prikazane pod okriljem projekta ,,Filmstrit" na javnim mestima širom grada. Upravo zbog tog interesovanja, platna će biti širena na ulicama i u toku prve polovine septembra. Publike je bilo i u ,,Greb-greb bioskopu" pod otvorenim nebom, na Adi Ciganliji. Kao da je organizovanje projekcija na neuobičajenim lokacijama obnovilo osećaj da dolaženje do filma može biti zajednička mala avantura i povod za izlazak u grad, kao što je to bilo za generacije koje su nove holivudske hitove mogle da vide jedino u bioskopu.

Prethodnica gerilskog otpora zatvaranju filmskih svetilišta, kakav je ponudio ,,Filmstrit", bio je poduhvat ,,Ilegalni bioskop", nastao pre četiri godine. Projekcije nekomercijalnih, politički angažovanih, za standardne bioskope ,,nevidljivih" filmova, koje gledaoci biraju, videlo je oko 4.000 ljudi. Diskusija posle odjavne špice sastavni je deo procedure ,,Ilegalnog bioskopa", kaže Marta Popivoda, tvorac projekta.

– Ideja je bila da se praksa deljenja filma među prijateljima prenese u javni prostor. Ovaj poduhvat, sa jasnom levom ideološkom orijentacijom, stvorio je zajednicu pojedinaca i organizacija koja pokreće socio-kulturne teme kakve nisu dobrodošle u lokalnim medijima i javnosti. Kada više niko ne bude predlagao filmove za prikazivanje, bioskop će se ugasiti, jer će to biti znak da ovakva inicijativa nije potrebna Beogradu – objašnjava Popivoda.

,,Ilegalni bioskop" je vernu publiku stekao zahvaljujući filmovima koji se ne libe kontroverznih tema. Takve je i Holivud obrađivao burnih sedamdesetih godina 20. veka. Od tada su američki autori, koji stvaraju glavni deo repertoara svetskih bioskopa, izgubili volju da publiku osvajaju provokacijom i prevratništvom. Svet je potom odustao od velikih društvenih promena, a producenti su se preorijentisali na snimanje filmova koji nikoga neće uvrediti. Umesto da im podiđu, mnoge gledaoce su takvom malokrvnošću oterali.

– Beg od stvarnosti je postao okosnica najambicioznijih produkcija. Holivud se i danas često bavi ozbiljnim temama, ali publika je postala previše cinična i obaveštena da bi kroz filmove prilazila bilo čemu provokativnom – ocenjuje Vojnov.

Zato ni alternativniji repertoari, koji okupljaju ,,plemena" posvećenika, nisu dovoljni da vrate život u instituciju bioskopa, smatra on.

– Podela na filmove za jedne i za druge znak je impotencije savremenog filma da mobiliše najširu publiku. U vreme najvećeg društvenog značaja filma ključni naslovi su imali potencijal da utiču na celokupno društvo. Kod nas, za šta je primer prošlogodišnja gledanost ,,Šišanja", ostvarenja uspevaju da privuku publiku kada se oko njih izgradi socijalni kontekst – navodi Vojnov.

Nije on, naravno, mislio na najvećeg ,,distributera" – Internet. I u Americi, korisnici globalne mreže su znatno bolje tehnološki opremljeni i brže ,,daunlouduju" pokretne slike, bioskopi su još uvek profitabilni: prošle godine, prema saznanjima Bi-Bi-Sija, zaradili su više od 10 milijardi dolara, mada do te svote dolaze povećanjem cene karata i prodajom grickalica i pića, pošto broj posetilaca već nekoliko godina opada. Ali, Radoslav Zelenović, direktor ,,Jugoslovenske kinoteke", kaže da ne smemo da se ,,vadimo" na svetski trend opadanja posete bioskopima.

– Naši bioskopi nisu se menjali i po 40 godina. Više od 90 odsto filmova na velikim festivalima emituje se u digitalnom formatu, a ne na 35-milimetarskoj traci. Sutra će ta ostvarenja doći do nas i mi nećemo imati gde da ih prikažemo. Gledaoci neće imati strpljenja da gledaju musave kopije u hladnoj sali gde moraju sedeti u kaputima – izričit je Zelenović.

Za razliku od američkog, bioskopsko tržište u Srbiji raste, kaže Vladan Sretenović, direktor distributerske kuće ,,Tak". Lani je uknjiženo oko 2,1 miliona posetilaca, a procene su da će ove godine taj broj biti uvećan za oko 15 odsto, mada razlog tome možda nije priliv publike već nove sale koje se otvaraju širom zemlje.

A 120 sala sa velikim platnom u Srbiji pretežno su ruine u koje se godinama nije ulagalo. Oni su barem preživeli: brojne druge divlja privatizacija je pretvorila u magacine, kafiće i kockarnice. Mnogi u tome vide zločin protiv kulture, a neki sumnjaju da je tu bilo i pravog kriminala. Pre nekoliko dana, policija je podnela krivičnu prijavu protiv Nikole Đivanovića, koji je 2007. kupio ,,Beograd film", i još šest osoba jer se sumnja da su ovu firmu nizom malverzacija oštetile za oko pet miliona evra. Đivanović je, prema navodima policije i ranijim saopštenjima Tužilaštva za organizovani kriminal, u saradnji sa ostalim osumnjičenima, preprodavao bioskope preduzećima koja su takođe u njegovom vlasništvu, a novac od prodaje nije uplaćen ,,Beograd filmu". Nijedna od 24 sale u kojima je ta firma nekada prikazivala filmove više ne radi.

----------------------------------------------

Grad bez kinematografa – domaćin filmskim zvezdama

Zamiranjem bioskopa ne gube samo filmofili već i srpski autori i producenti, koji ostaju bez mesta na kojima bi mogli prikazivati svoja dela. Zato države sa organizovanom kinematografijom ulažu u bioskopsku mrežu, obezbeđuju joj najbolje tehničke uslove kako bi gledaoce izvukli iz kuće i daju rediteljima i distributerima garanciju da će njihova ostvarenja biti prikazana na velikom platnu.

– To bi kod nas moglo da se ostvari formiranjem mreže bioskopa lokalnih samouprava, jer bar jedno takvo zdanje ima svaki veći grad, kao što ima muzej ili biblioteku. O njima bi brinuli država i opštine – navodi Radoslav Zelenović.

Problem je i u tome što, prema njegovim rečima, u kulturi nema ničega što je tako loše prošlo u tranziciji poput kinematografije. Neke pomake mogao bi da donese Zakon o kinematografiji. Ali, na njega se još čeka. I to su razlozi zbog kojih nastaju apsurdne situacije, poput one u koju je zapao Palićki festival.

– To je jedan od najvećih festivala u Evropi, na kojem se prikazuje 90 filmova i dođe 300 gostiju iz sveta, a održava se u Subotici, gradu koji više nema nijedan bioskop – objašnjava Zelenović.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Gerilski-bioskopi-uzvracaju-udarac.lt.html

[Albedo 0]

za jedan novinski članak ovo je odlično. Nedostaje mu ipak neko vezan za pozorište, jer bioskop je upravo to, on je elektronski medij koji i dalje koristi pozorišnu ''infrastrukturu'', odatle i ta priča o ''socijalno-ambijentalnom iskustvu''.

Ne mogu da se sjetim ko je jednom rekao nešto genijalno za bioskop, a to je da je on kao takav spoj antičkog/feudalnog (prošlosti) pozorišnog teatra, sadašnjeg kapitalističkog faktora (produkcije, prodaje karata itd), i futurističkog, komunističkog, ljevičarskog aspekta, to jest da mnogo reditelja nastoje da budu kritičniji, liberalniji, humaniji, ''socijalisti'' na feudalnoj/kapitalističkoj podlozi bioskopa.

Film u kućnoj varijanti tako mnogo gubi, ali jebiga, stvarno je malo filmova za koje bih rado platio kartu...

[Mark]

Ono sto valja primetiti je oko 20 generacija mladih (sada vec i starijih) ljudi koji nisu stekli i nemaju naviku gledanja filmova u bioskopu...

Cak i ja koji sam onako malo stariji sam redovno (1-2 filma nedeljno) odlazio u bioskop tamo negde do 1992. Posle toga tek veoma veoma sporadicno, a 99% moje generacije uopste nije posecivalo bioskopsku salu - jer ih najcesce nije ni bilo. A posle je stigla i DivX piraterija ...

I sada bi trebalo ljude vratiti i navikavati - nema sanse!

[Albedo 0]

poenta je da to ne bi bilo ''vraćanje'', bioskop je sasvim novo iskustvo ne samo gledanja filma, već i druženja. Jer u bioskopu možeš da gledaš i košarkašku utakmicu Srbija-Njemačka, a ne samo filmove.

Dakle, mladi bleje u kafićima, pitanje je šta to kafići imaju a nemaju bioskopi, jer riječ je o dva prostora sa stolicama. Šta to ima kafić a nema bioskop, u Americi razlika nije piće i hrana, nije razlika ni u udobnosti sjedišta, nije ni razlika u gledanju utakmice i navijanju, a kod nas jeste.

Naravno, kako da to zaživi a da bioskop ne bude pretvoren u nešto sasvim drugo je glavno pitanje. Ali uopšte ne mora da se promjeni mogućnost gledanja filma u kućnoj varijanti, jer nije to glavni konkurent bioskopu već kafić i slični prostori.

Poenta je što bi domaći bioskopi htjeli nekakvu elitističku publiku, da bude ''kulturna'' a istovremeno masovna, da cijene karata budu paprene a da odu k'o alva, da dolaze ljudi u bioskop da dehidriraju i promrznu, pa jebiga, onda će propasti.

Bioskop je u odnosu na kafić jedno ''inteligentno'' mjesto i zato mora biti podržan.

[Alex]

Ja kad bih živeo blizu nekog multiplexa tipa Ster Cinemas, ne bih izlazio iz njega. Minimalno 2 filma nedeljno ili više.

[Alexdelarge]

Svečanom premijerom savremene romantične komedije ,,Praktičan vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem", 8. decembra biće otvoren ,,Cineplexx" u tržnom centru ,,Delta City" u Beogradu.

,,Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem" je savremena romatična komedija o iskušenjima da se pronađe prava osoba, kroz četiri potpuno različite ljubavne priče. Stefan, mladi prepotentni beogradski šofer se zaljubljuje u Silvi, francusku šansonjerku, koja se suviše dugo kontrolisala, a sada je na ivici nervnog sloma i prvi put će uraditi sve ono o čemu je oduvek sanjala.

,,Cineplexx" u Beogradu deo je velike evropske porodice ,,Cineplexx"multipleksa, čije je sedište u Beču, a nalaziće se na dosadašnjem mestu multipleksa ,,Ster Cinemas". ,,Cineplexx" poseduju najnoviju digitalnu tehnologiju – srebrne ekrane koji obezbeđuju visok kvalitet slike, i profesionalno Dolby ozvučenje koje je garant visokog kvaliteta zvuka.

,,Cineplexx" će imati pet 3D sala, što je trenutno ukupan broj 3D sala u svim beogradskim bioskopima. Tako se sa novim bioskopom broj 3D sala u Beogradu udvostručuje.

Tokom dana otvaranja, od 8. do 11. decembra, biće organizovana promotivna akcija ,,2 za 1" – za jednu kupljenu kartu druga se dobija besplatno, a otvaranje bioskopa će pratiti mnogobrojni zabavni prateći programi od 8. do 11. decembra, namenjeni porodicama, deci, mladima.

Povodom 3D remasterizovane epizode ,,Star Wars Episode 1: fantomska pretnja" koja u bioskop stiže u februaru 2012, obožavaoci najveće SF franšize na svetu organizovaće izložbu raznih predmeta i delova ličnih kolekcija iz filmova "Star Wars" u holu ispred bioskopa, kao i druženje sa Čubakom, Han Solom, Dart Vejderom i džedajima.

Od 9. do 11. decembra Alvinova družiće se sa posetiocima bioskopa povodom premijere filma ,,Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom", ,,Dečiji kabare" izvešće nekoliko predstava, a najpoznatiji majstor filmske maske u Srbiji, Miroslav Lakobrija, pokazaće posetiocima kako se izvodi ovaj zahtevan i zanimljiv posao transformacije u filmovima.

U ,,Delta City Ice parku" klizač Luka Klasinc izvodiće tačku ,,Džems Bond na ledu", a tokom vikenda 10. i 11. decembra posetioce očekuju mađioničari, žongleri, balondžije, klovnovi, majstori oslikavanja tela.

[Meho Krljic]

Zašto li su mu dodali jedno X viška na kraju? Baš sam danas gledao lajtboks i pitao se da li je to zajebao štampar ili ovi stvarno misle da je dodavanje jednog iks kul i šmekerski.

Plus... jebo ih 3D    Stvarno, ako ne vidim ni jedan više 3D film do kraja života to će biti fantastično.

[Truman]

Čini mi se da u poslednje vreme kreće niz prihvatljivi filmova za gledanje u bioskop ( svojevremeno sam prestao i da idem jer nisam znao šta bi gledao ). Recimo ovamo: Paranormalne aktivnosti 3, Zaraza, Elita ubica, Moneyball, onaj o Huveru, Šerlok Holms. Poslednja tri nisam gledao. Večeras idem na Formulu uspeha ( moneyball ).
A šta reći o bioskopima u Srbiji...ne znam koja je ekonomska računica, al ove karte u Beogradu koje su 300+ din. meni su skupe. Plus treba da se kupe kokice i kokiška.

[Джон Рейнольдс]

U bioskopu "Kozara" na Terazijama izbio je požar danas oko 14 sati, a vatrogasne ekipe su na licu mesta i pokušavaju da ugase vatru.

А пре само мало више од годину дана:

Sporna je prodaja bioskopa "Kozara", "Jadran", "Partizan", "Voždovac" i "Slavica" privrednom društvu "Shutnell Ltd." sa sedištem u Nikoziji, na Kipru, koje je isplatilo samo 10 odsto ugovorene kupoprodajne cene.

А...

Uhapšeni vlasnik najvećeg lanca bioskopa u Srbiji od prvog dana pokazivao da ga ne zanima nastavak delatnosti

Đivanović je za 9,2 miliona evra kao fizičko lice, na šest rata, početkom 2007. godine kupio 70 odsto kapitala Beograd filma koji je raspolagao sa 14 bioskopa na atraktivnim lokacijama u Beogradu i studiom na Košutnjaku. Odmah je najavio velika ulaganja u renoviranje od kojih bi neke od sala pretvorio u multipleks bioskope. Međutim, ubrzo je prodao pet bioskopa za 18 miliona evra odnosno za dvostruko veću sumu od uloga. Prema svedočenjima bivših radnika, pred privatizaciju preduzeću nije bilo dozvoljeno da iznajmi bar deo objekata i tako popravi svoj prospekt, iako je bilo jasno da se u svim objektima, bez prethodnog renoviranja i obnavljanja opreme ne mogu prikazivati filmovi. Međutim, po ulasku Đivanovića u firmu, niko više nije kontrolisao da li on razvija delatnost, pa je profit ostvarivao rentiranjem objekata. Međutim, godinu dana posle privatizacije, Đivanović je prodao Beograd film sopstvenoj firmi Lajt blu trejding Bahamas sa Bahama, ponudio radnicima stimulativne otpremnine od 500 evra po godini staža, koje su prihvatili svi zaposleni, a Agenciji isplatio preostalih pet rata u celosti i tako izašao iz sistema kontrole. Zbog toga, sada ne postoji zakonska mogućnost da se ta privatizacija poništi.

едит: Испратите цео овај топик, види се хронологија.

[Alexdelarge]

,,Ajmaks" stiže u Srbiju na jesen 2014.

Megapleks ,,Sinestar planet" imaće 18 bioskopskih sala, među kojima i dvoranu sa najvišim standardima

,,Sinestar planet", megapleks sa 18 bioskopskih sala koji uključuje i prestižnu ,,ajmaks" (IMAX)salu, biće otvoren na jesen 2014. godine, u tržnom centru ,,Delta planet"na Autokomandi u Beogradu.

,,Sinestar planet" biće u potpunosti digitalizovani megapleks, ukupnog kapaciteta 3.300 sedišta. U ovom najvećem bioskopu u regionu prikazivaće se oko 200 novih filmova godišnje. Osim filmova, posetioci će biti u prilici da uživaju i u alternativnim sadržajima kao što suprenosi ,,uživo": koncerata, opera, baleta i sportskih događaja. Potpunouživanje u gledanju filmova obezbediće komforne klimatizovane sale sa platnima od zida do zida i najkvalitetnijom audio-vizuelnom tehnologijom.

Čak deset salabiće opremljeno najnovijom 3D tehnologijom, a dve dvorane zvučnim sistemom ,,auro 11.1 3D", koji omogućavazapanjujuće iskustvo 3-D širenja zvuka – prostiranje tona na tri prostorne ose (širina, dubina i visina) umesto na dve ose tradicionalnog ,,saraund" sistema.

A u najsavremenijoj ,,ajmaks" sali, posetiocima će biti ponuđeno trenutno najbolji uslovi gledanja filmova: kristalno čista slika, laserski preciziran zvuk, raspored sedišta kao na najvećim svetskim stadionima, gigantsko filmsko platno, posebni digitalni projektori i sala izgrađena prema parametrima koje nameću zahtevni ,,ajmaks" standardi.

Prva ,,ajmaks" sala u Srbiji imaće više od 500 sedišta. Gigantsko platno, premazano srebrom kako bi se povećala količina svetla koja se reflektuje prema publici, biće širine 25 metara i visine 14 metara (površine oko 350metara kvadratnih) – što je veće od ,,ajmaks" sale u Zagrebu i među najvećima u Evropi. Dva digitalna projektora najnovije generacije omogućiće izuzetno visoku rezoluciju slike, a 3D će dodatno pružiti kvalitet gledanja filmova.

,,Ajmaks" je filmski skup standarda bioskopskih projekcija koje je razvila kanadska korporacija,,Ajmaks". Ovaj sistem poseduje kapacitet da beleži i prikazuje slike mnogo veće rezolucije nego standardni filmski sistemi, i emituje zvuk jačine 12.000 vati.

Primera radi, dinosaurusi iz ,,ajmaksovog" filma ,,Ti-reks: povratak u doba Krede"imali su tri puta više detalja od onih iz Spilbergovog ,,Parka iz doba Jure"

,,Ajmaks" sale su trenutno vodeći standard gledanja filmova u bioskopima, a u ovom sistemu snimaju se uglavnom najskuplji filmovi Holivuda: serijal ,,Hari Poter", trilogija ,,Betmen" i triler ,,Početak" Kristofera Nolana, ,,Avatar" Džejmsa Kamerona kao i neki spektakli iz produkcije ,,Volta Diznija", ali i zahtevne naučno-istraživačke ekspedicije, specijali i serijali

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Ajmaks-stize-u-Srbiju-na-jesen-2014.lt.html

[mac]

Slutim da će grupa što je krala bakarne kablove i krovove da se prekvalifikuje na drugi metal.

[Barbarin]

Da li je IMAX samo 3D ili i običan?

[Agota]

Slutim da će grupa što je krala bakarne kablove i krovove da se prekvalifikuje na drugi metal.

heavy 

[Ghoul]

,,Ajfaks" stiže u Srbiju na jesen 2014.

Megapleks ,,Sinister planet" imaće 18 sala za mučenje, među kojima i dvoranu sa najvišim standardima...

[Father Jape]

Eh, a kad se setim kad je Takvud tek stigao kako je bio wow, i svi su išli u njega a ne u one stare, sad već nepostojeće bioskope. A sada u njega, deluje mi, niko ne ide, već u ove delta sitije i ušća, a sad dolazi i taj štagodmaks.

Osećam se tako staro. 

[Ghoul]

Osećam se tako staro. 

ćuti.
ti se ne sećaš vremena kad je televizija imala samo dva kanala, a video rikordere su imali samo gastarbajteri (za snimanje programa s TV-a jer video klubova još nije bilo)...

[Alexdelarge]

"Sava centar" dobija novu digitalnu opremu za bioskop

[Nightflier]

Ovaaaj... pitanje je da li će taj "Delta planet" uopšte biti završen do tada. Čini mi se da radovi nisu ni počeli.

[Alexdelarge]

Osam puta manje bioskopa nego 1968.

Beograd - U Srbiji trenutno funkcioniše 88 bioskopa, odnosno 135 sala sa povremenim ili stalnim projekcijama, uključujući i ustanove kulture (kulturne centre, domove kulture, biblioteke, itd), podaci su istraživanja ,,Bioskopi u Srbiji" Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koji su juče predstavljeni na tribini ,,Prikazivačka delatnost u Srbiji - perspektive i problemi".

Najstariji bioskop u Srbiji otvoren je u Negotinu 1937. godine. Trideset godina kasnije Srbija je imala 679 bioskopa. Nažalost, od bioskopske mreže koja se razvijala tokom 60-ih i 70-ih u gotovo svim mestima u zemlji, ostao je mali broj dvorana koje održavaju filmske projekcije. Samo Beograd, nakon neuspešne privatizacije preduzeća Beograd film iz 2007. godine, izgubio je 14 bioskopa. Ali osim nedostatka publike i propadanja infrastrukture, domaćim bioskopima preti potpuno izumiranje ako se u skorije vreme ne uključe u sprovođenja skupog procesa digitalizacije.

Prema rečima autorki istraživanja - Bojane Subašić, Bogdane Opačić i Jelene Damnjanović, najvažniji cilj projekta je da se kroz pregled stanja i potreba prikazivačkih ustanova, probudi stručna i šira javnost i doprinese pokretanju inicijative i definisanju daljih planova i aktivnosti za oživljavanje i unapređivanje bioskopske mreže.

Podaci do kojih su one došle, a koji se odnose na 2011. i 2012. godinu, pokazuju da od 88 ustanova koje prikazuju filmove samo 16 funkcionišu isključivo kao bioskopi. Najveći broj bioskopa su državne ustanove, dok se 16 odsto nalazi u privatnom vlasništvu. To su uglavnom multipleksi kojih ima devet.

Zanimljivo je da je gotovo 60 odsto otvoreno tokom cele godine i da trećina bioskopa svakodnevno prikazuje filmove. Ipak, primetno je da broj bioskopa koji sve ređe prikazuju filmove raste iz godine u godinu, te da je prošle godine 14,6 odsto bioskopa tek nekoliko puta godišnje upriličilo projekciju filma. Najveći broj projekcija imao je bioskop Kolosej - gotovo 20.000 godišnje. Ovaj bioskop, koji je nažalost zatvoren ove godine, imao je i najveći broj gledalaca, gotovo trećinu svih posetilaca bioskopskih sala.

Podaci pokazuju da se i broj gledalaca rapidno smanjuje svake godine. Naime, dok je 1964. godine u proseku svaki građanin Srbije išao oko deset puta godišnje u bioskop, u 2011. to jedva da čine jednom u dve do tri godine.

Dobro je poznato da publika u bioskopima najviše gleda domaće filmove, iako se strani filmovi daleko više prikazuju. Prema podacima ustanova, jednu projekciju domaćeg filma u proseku pogleda 230 ljubitelja filma, dok projekciju inostrane produkcije pogleda njih 97.

Kad je u pitanju tehnička opremljenost bioskopa, čak 47 bioskopa ističe potrebu za digitalizacijom sala. Kada na globalnom nivou upotreba 33-milimetarske trake u potpunosti nestane, može doći do gašenja 80 odsto bioskopa u Srbiji. Čitave regije ostaće bez bioskopa ako se ubrzo ne reaguje i ne osmisli plan digitalizacije. Po ovom pitanju može im pomoći i Eurimaž, koji ima zahtevne uslove, poput velikog broja posetilaca i udela evropskih filmova u programima, ali čijim grantovima je nekoliko bioskopa u Srbiji uspelo da sprovede proces digitalizacije.

Predstavnik Srbije u Eurimažu Vladimir Tončić istakao je da će od juna naredne godine klasična filmska traka prestati da postoji. On je objasnio da kriza bioskopa postoji i u Rusiji i Turskoj, mnogo većim zemljama nego što je Srbija, ali da još uvek ima šanse da se nešto promeni, te da apeluje na bioskope da se u narednih godinu dana potrude da ispune uslove Eurimaža.

Vesna Danilović iz Kulturnog centra Beograda podelila je sa prisutnima na tribini iskustvo ove ustanove kada je reč o digitalizaciji. Ipak, ona je istakla da se ova ustanova trenutno susreće sa drugim problemom koji se odnosi na renoviranje sale. Oni su nedavno nakon 50 godina postajanja uspeli da zamene sedišta, ali je dotrajala klimatizacija veliki problem zbog kojeg Dvorana Kulturnog centra ne radi mesec dana tokom leta.

Igor Stanković, direktor distributerske kuće MegaCom film, istakao je da se kinematografija u Srbiji ne može nazvati industrijom, budući da vredi manje od 10 miliona evra. On je napomenuo da je odlazak u bioskop najjeftinija dnevna doza kulture koju sebi može da priušti svaki stanovnik.

- Do 1. decembra ove godine bioskope je posetilo milion i 900 hiljada gledalaca, što je manje u odnosu na prošlu godinu, kada je bilo dva miliona i 300 hiljada. Ovaj podatak je zabrinjavajuć, budući da je do 2009. beležen rast gledalaca - kazao je Stanković i dodao da rešenje leži u akciji Filmskog centra Srbije, koji odnedavno pomaže distributere i bioskope, ali koja bi trebalo da postane mnogo veća. On je podsetio da je Hrvatski audio-vizuelni centar uspeo da digitalizuje 42 bioskopa uz pomoć Ministarstva kulture i lokalnih samouprava.

Da li u centru grada ima mesta za kulturu?

Građanska inicijativa ''Bioskopi: Povratak otpisanih'' poslednjih godina svojim akcijama pokušava da skrene pažnju javnosti na mali broj bioskopa u Beogradu. Dobrica Veselinović iz ove inicijative podsetio je da je 2007. godine zbog propale privatizacije Beograd filma prestalo da radi 14 bioskopa. Kultna mesta poput Kozare, Odeona, Balkana, Jadrana, Zvezde, Slavije, nestali su sa bioskopske mape kada je Nikola Đivanović, koji se trenutno nalazi u zatvoru, putem malverzacija preprodao dobar deo bioskopske mreže Beograd filma. Kako kaže Veselinović, oni će i dalje nastaviti da se bave pitanjem da li u centru grada ima mesta za kulturu, i učiniti sve da se skrene pažnja javnosti na ovaj problem.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/osam_puta_manje_bioskopa_nego_1968_.11.html?news_id=273629

[-_-]

Videh na FB da je bioskop Cineplexx uveo neke novine:

- ako je film duzi od 150 min, cena karte je veca za 50 din;
- ako je film duzi od 120 min, postoji pauza od 15 min.

E sad, ovo drugo mozda vazi samo za neki konkretan film,
objasnjenja su stura, pa mozda nisam dobro pohvatao.

U svakom slucaju, da li ce i ostali bioskopi primeniti ovakve stvari
i onda kukati na slabu posecenost, videcemo...

[mac]

Posećenost je u startu slaba. Nema to veze samo sa cenom.

[-_-]

Slazem se, ali cena ipak ima veliki uticaj na posecenost,
a poslovna politika bi morala, po mom misljenju, da bude mnogo bolje osmisljena, nego sto je navedeno gore.

[HAL]

Јел уведена ова пауза, ако јесте да знам које пројекције да избегавам код њих?

[Meho Krljic]

ja sam gledao Hobita pre dve nedelje u Delta Sitiju i sure enough, pauziralo se usred filma da se piški i pazare kokice i načosi.

[Albedo 0]

zar nije bilo takvih pauza i pre 50 godina ili griješim?

tipa Kubrikov Spartak, zar nije išao u pauzama, kao i slični maratonski filmovi?

ok je to u principu, puš-piš pauza, sokići, kokice...

[Albedo 0]

Slazem se, ali cena ipak ima veliki uticaj na posecenost,
a poslovna politika bi morala, po mom misljenju, da bude mnogo bolje osmisljena, nego sto je navedeno gore.

ako spuste cijenu dođe više ljudi i više mora da se čisti sala, klasična srpska logika

debilizam klasični, ako nigdje drugo ovdje je prokleti Fridman u pravu - ako biraš između naplaćivanja 40 i 25 procenata, više ćeš para da zaradiš ako naplaćuješ 25, dugoročno gledano

i to bioskopi ne kapiraju, stalno plafoniraju cijene iz samo njima znanih razloga

da imaju pameti pojeftinili bi sve

[mac]

Ljudi se prebrzo adaptiraju na trenutni nivo zadovoljštine. To nam je u genima. Da sad pojeftini cena karte bilo bi više posetilaca neko vreme, ali onda bi opet pala posećenot, jer zadovoljština koju daje bioskop više ne bi bila dovoljna.

[Albedo 0]

možda sam ja optimista ali to što tvrdiš mi je nekako previše jednostavna matematika
npr sad ću da nalupetam neke brojke napamet

ako je prosjek 20 gledalaca sa sadašnjom cijenom

povećalo bi se u početku na stotinjak recimo...

to je osamdesetak ljudi više koji će svojim rođacima i prijateljima preporučiti film

dakle, tu je geometrijska progresija sa ''jesi li gledao.. odličan je''

druga stvar, zna se ko stvarno najviše ide u bioskop, a to su djeca

samo gledam djecu moje dvije tetke, gutaju filmove, al kad treba da se ide u bioskop ne pljucka se tu samo za kartu, i ipak su to djeca, žvakaće nešto sigurno, brat bratu ispljune se nekoliko soma za dječurliju za jedan izlazak

znaš kad će ponovo da idu poslije toga?

a realno, bolje da djeca idu u bioskop nego da sjede iza dragstora

[Джон Рейнольдс]

a realno, bolje da djeca idu u bioskop nego da sjede iza dragstora

Зависи од филма.

[Albedo 0]

dobro, ne gledaju baš Vukmira u bioskopu

sve je to uobičajeni repertoar

ko je gledao neki kvalitet kad je imao 11 godina, tad se i gleda i čita smeće

ko tada ne gleda smeće neće gledati ništa kad odraste

[Karl Rosman]

a realno, bolje da djeca idu u bioskop nego da sjede iza dragstora

Зависи од филма.

I dragstora.

[Filaret]

a realno, bolje da djeca idu u bioskop nego da sjede iza dragstora

Зависи од филма.

I dragstora.

I vremena.

[-_-]

Јел уведена ова пауза, ако јесте да знам које пројекције да избегавам код њих?

ja sam gledao Hobita pre dve nedelje u Delta Sitiju i sure enough, pauziralo se usred filma da se piški i pazare kokice i načosi.

Nekorektno je sto to nisu naveli na sajtu, da unapred mozes da racunas na to koliko ce trajati ceo boravak u bioskopu.
Kao, dobili su preporuku za pauzu od (koga bese?) regionalnog distributera, valjda.
Povecanje cene za duge filmove su okacili.

ok je to u principu, puš-piš pauza, sokići, kokice...

Moze da bude ok zbog toga, meni bas i ni mora - prekidanje filma mi kvari ugodjaj/atmosferu gledanja.
No na stranu moje preferencije, bilo ok ili ne -  mislim da to trebam unapred znati.

debilizam klasični, ako nigdje drugo ovdje je prokleti Fridman u pravu - ako biraš između naplaćivanja 40 i 25 procenata,
više ćeš para da zaradiš ako naplaćuješ 25, dugoročno gledano

i to bioskopi ne kapiraju, stalno plafoniraju cijene iz samo njima znanih razloga

da imaju pameti pojeftinili bi sve

Slazem se, i meni se cini da bi imali vise poseta. Znam da bih ja svakako isao cesce, a mislim da nisam jedini.

E sad, druga je stvar sto to meni ne bi odgovaralo iz drugog razloga! 
Mozda gresim, ali mi se cini da bi onda bilo vise ljudi koji bi pricali u bioskopu, slali poruke i sl.
sto je jedan od razloga zbog koga mi odlazak u bioskop ne odgovara.

Ne idem cesto, ali i kad odem, jedva podnesem srkanje sokova, grickanje kokica i suskanje omotima.
Verovatno preterujem, al sta cu - ne zelim nista sto mi odvlaci paznju.

[Josephine]

Ne idem cesto, ali i kad odem, jedva podnesem srkanje sokova, grickanje kokica i suskanje omotima.
Verovatno preterujem, al sta cu - ne zelim nista sto mi odvlaci paznju.

Ne preteruješ.

[-_-]

Ne preteruješ.

Hehe

Stvar je u tome sto retko kome u mom okruzenju to smeta,
ljudi su uglavnom u fazonu - ma nek jedu, bioskop je to.
Mada iskreno, i ja bih voleo da sam toliko neosetljiv.

[Albedo 0]

hm, ja nisam mogao ni da zaspem kad kuca onaj klasični sat na zidu, ali sad spavam i kad topovi gruvaju, valjda vrijeme učini svoje. Mada, imao sam jednog ludog cimera koji je gledao porniće do 4 ujutru, ustajao u 6, slušao radio, hrkao, imao neki alarm koji je svirao petnaest puta dok se ovaj ne bi ustao

Nakon toga sam oguglao na sva žvakanja, bušenja zidova, lupanja svih vrsta

[HAL]

Био у Ушћу први пут након отварања Синеплекса тамо, само ћу рећи најбоље искуство гледања филма икада! Удобне столице, не спушта се део за седење, има доста места за ноге. Чак имају на пар места спојена седишта за парове. Што се тиче квалитета слике и звука, перфекција.

[Petronije]

Cinestar u Pančevu skoro završen. Konačno ću moći da idem u bioskop kad mi se ide, a ne kao na ekskurziju u BG. I to na laganih desetak minuta pešačenja.

pancevo.mojkraj.rs/vesti/zabava/item/1458-ljubavna-i-vip-sedista-platna-premazana-srebrom-i-ginisov-rekorder-u-novom-pancevackom-cinestar-multipleksu

[Dybuk]

a realno, bolje da djeca idu u bioskop nego da sjede iza dragstora

Kojih dragstora?   Pravda za dragstore!

[tomat]

Био у Ушћу први пут након отварања Синеплекса тамо, само ћу рећи најбоље искуство гледања филма икада! Удобне столице, не спушта се део за седење, има доста места за ноге. Чак имају на пар места спојена седишта за парове. Што се тиче квалитета слике и звука, перфекција.

glede sedišta, meni je tu Kinoteka odlična. udobna, mesta za noge koliko oćeš. lepo sam odspavao jednom kad se davao "Tajno oružje inženjera Garina"