Radmilo ili Živković - ko je bolji pisac?

[Boban]

Večna dilema, gomila zakulisnih priča o tome čija su dela bolja.
Nećemo da glasamo, to je nesuvisao način utvrđivanja istine.
Hajde da razgovaramo.
Otvoreno.
Argumentovano.
Post treba da sadrži prvo šta je osoba pročitala od jednog, a šta od drugog pisca, zatim procenu svih relevantnih činilaca i onda konačnu odluku na kraju ko je bolji.
Ja ću tokom noći da se izjasnim po ovom pitanju, sada sam na poslu i koncentrišem se na slanje nekih pdfova u štampariju pa ne mogu da se mnogo rasplinjujem.
Dakle, u jednom uglu Radmilo Anđelković... u drugom Zoran Živković... ogleda se samo njihovo literarno stvaralaštvo i da vidimo koga i zašto radije čitate ili koga i zašto uopšte ne čitate.
Nisam slučajno odabrao ovu dvojicu za početak redovne rubrike "može ostati samo jedan"...
Vreme za razmišljanje neograničeno, dužina i frekventnost postiranja takođe.
Počnimo!
Samo jedan ostaje!

[Usul]

Samo jedan ostaje!

To mu dodje kao There can be only one?

Nije valjda doshlo do sjekoglava u stvaralachkim krugovima

[Boban]

metafora bre...

[Ghoul]

ne vidim poentu u komparaciji baba i žaba, ili u ovom slučaju – baba i deda.

jel možda oni imaju neka slična poetička, tematska, stilska načela... ili si ih nasumice izvukao iz šešira za takmičenje u ringu.

meni pada na um vrlo mali broj SMISLENIH, sličnih parova (npr: skrob vs oto, oto vs nešić, i sl.)

ovo ostalo je suviše heterogeno da bi se poredilo.

[Boban]

dopusti da ti je izmakla poenta. Mogao bih pola sata da ti nabrajam sličnosti između ova dva autora (verovatno najbliskiji par potekao iz kluba LK), a ti u primeru koji nudiš ne bi mogao ni pet sekundi. Izađi iz horor ljušture, svet postoji i van nje.
Šta si ti uopšte pročitao od ova dva autora da bi mogao da donosiš sud o tome koliko su slični?
Ako nisi ništa, onda nemoj da zagađuješ temu svojim upadicama, pokreni sličan topik na hororu i stavi koga misliš da treba porediti.

[Cornelius]

Ja sam za drugi ugao. Radmilo Andjelković i Zoran Živković. Ko je od njih dvojice bolji jebač? Ubedjen sam da je Radmilo. Maštovitiji, odvažniji, suptilniji, pažljiviji, osećajniji, prijemčiviji, ima veću masu, bolji tehničar i bolje barata jezikom.

Izvini Bobane, možda mi je izmakla poenta, možda i ja zagadjujem topic, ali nikada se nisam slagao sa izložbama Pikaso protiv Matisa, Velaskez protiv Goje, Gogen protiv Van Goga... Tako možemo da merimo boksere, trkače, biznismene, ali teško da tako možemo da merimo ljude koji su ispred nas postavili tvorevine duha. Neću dalje da laparam i da kvarim zabavu, but Radmilo is king! Argumentacija - zato što je maštovit, odvažan, suptilan, pažljiv, osećajan, prijemčiv, ima veliku umetničku masu, dobar je tehničar i dobro barata jezikom.

[Boban]

Bilo bi lepo da ga još neko vidi tako kako ga ti vidiš ili da imaš moć da nama ostalima nametneš takvo gledište.
Meni su ova dva pisca slična jer sa oba imam slične probleme: manji deo opusa mi se dopada i što u složenije stvari ulaze to se više batrgam.
Ali ajde da vidimo da li uopšte ima zainteresovanih za ovakav razgovor, neću da polemišem sam sa sobom. Svog mišljenja mi je već dovoljno u životu.

[Ghoul]

dopusti da ti je izmakla poenta. Mogao bih pola sata da ti nabrajam sličnosti između ova dva autora

ajde sad, kao da nam nije jasno da si baš ovu dvojicu odabrao jer su ti oni najozbiljniji konkurenti za titulu najdosadnijeg srpskog SF-F pisca!

[Boban]

Šta si ti njihovo pročitao?
Ništa.
Sikter onda; idi igraj se na nekom drugom mestu, gledaj svoje smešne pedofilske japanske bljuzge i zamišljaj da si povraćka na Argenteovom podu.

[Cornelius]

Bilo bi lepo da ga još neko vidi tako kako ga ti vidiš ili da imaš moć da nama ostalima nametneš takvo gledište.

Nemam moć da nametnem moje gledište ikome. Voleo bih da svi iščitaju celokupnog RA i da steknu potpuniji uvid.

Osnovni kvaliteti Radmilovog stvaralaštva ogledaju se pre svega u dobro savladanim zanatskim elementima. Struktura pripovesti je pravilno izgradjena. Zaplet je obično vodjen prilagodjenim ritmom. Karakterizacija likova ima svoju težinu, jer je osmišljena i razradjena. Podloga, bilo futuristička, istorijska ili realistička, ima aktivnu ulogu u pripovesti. Radmilo izuzetno vlada srpskim jezikom, trudi se da unese što bogatiji rečnik, da se izrazi što tačnije. Ima izbrušen i prepoznatljiv stil.

Radmilova proza je u većini slučajeva višeznačna što joj omogućava da napusti okvire žanra u kome se našla na prvi pogled. On se trudi u svojim delima da iskaže dublje i šire ideje nego što se da videti pri prvom čitanju. Pored pripovedačke zaokruženosti sa akcijom koja se odvija zahvaljujući karakterima protagonista, Radmilova proza može da se ujedini kroz njegov način delimičnog izlaganja problematike u svakoj pripovesti. Bolje poznavanje opusa daje uvid u celinu koje se na osnovnom nivou tiču čoveka, osobe, a na najvišem nivou tiču čitavoga našeg naroda, njegove prošlosti, sudbine i mogućih perspektiva.

Govorim na osnovu: Grbovnik, Sva vučja deca, Zemlja za dobre ljude, Galaktički tunel, Običan dan za pecanje, Pet pogleda, Došljak sa planete ludaka, Bez crvene, Legije Ida i da ne nabrajam sve objavljene priče u Siriusu, jer me mrzi da potežem ovde po biblioteci.

Ja bih voleo da umem da pišem kao Radmilo.

[Boban]

I Radmilo bi voleo da ume da piše kao ti.
Sećaš li se one svoje priče o neostvarenom kontaktu u svemiru; Radmilo je dugo vremena patio što se on nije dosetio toga.

Mislim da tebi izmiče najveća mana Radmilovog pripovedanja: loš balans bitnog i nebitnog. On piše kako ga spisateljski zanos ponese i dešava se da bude opčinjen nekom realno nebitnom scenom u delu ili da u trenutku kada je došao na red sporedni događaj bude raspoloženiji za pisanje i stvori bravuru, a onda samo pređe preko bitne stvari. Radmila je zbog toga teško čitati i pratiti, to ti je kao strip kod koga su čas glavni junaci dobro iscrtani, a čas glavni akteri budu kroki a usputni likovi obojeni do poslednje dlake.
To njegovo nerazdvajanje bitnog od nebitnog mnoge čitaoce odvodi na pogrešnu stranu. Ti ga poznaješ možda bolje od svih drugih, mnogo si s njim i pričao oko njegovih dela, učestvovao u stvaranju i tvoj odnos prema tome je drugačiji, ti znaš unapred težinu likova i događaja i ne preti ti opasnost da te usputna radnja zavede. Nama, običnim smrtnicima, to je najveća opasnost.

[Boban]

Na drugoj strani, kod Živkovića sve teče gotovo pravolinijski, od tačke A do tačke B. Nema dilema u pogledu toga ko su glavni akteri i koja radnja je primarna.
Da bi Živkovićev rad odskočio, mora ideja biti sjajna, onda on svojim pristupom to dovede tamo gde treba.
Nasuprot njemu, da bi Radmilova priča bila sjajna, mora biti što jednostavnija jer je tada verovatnoća odlutavanja najmanja.

Obojica imaju veliko prediskustvo pisanja u oblastima koje samo ovlašno dodiruju literaturu (nauka i publicistika), za obojicu se često može čuti izraz da pišu dosadno, takođe, za obojicu je karakteristično da njihovu prozu mnogo manje ljudi čita nego što je komentariše.

Evo, već satima lagano razmišljam koja bi dela ove dvojice mogao proglasiti najboljim. Koja njihova dela bih ponudio drugima da ih pročitaju uz pretpostavku da želim da se dopadnu. Nemogući susreti i Biblioteka kod ZŽa... možda Sva vučja deca kod Radmila. Na stazi Rašana i Spiridonova potera za Neuhvatljivim su mi dve najbolje njegove stvari, mada nisam siguran da ga reprezentuju na pravi način. U oba ova dela opisana su putovanja i tu nije bilo mnogo mesta za digresije. Ja volim i njegovu ranu priču Intermeco za kontakt, ali to je opet verovatno neko moje lično ludilo.

[Cornelius]

Sećaš li se one svoje priče o neostvarenom kontaktu u svemiru; Radmilo je dugo vremena patio što se on nije dosetio toga.

Radmilo nikada ne bi mogao da napiše tu priču jer je (bar u ono vreme) bio ekstrovertniji i racionalniji od mene.

Ja nemam utisak da se Radmilo zadržava previše na nebitnom. Činjenica je da ga nekad ponese previše neka arija, pa se zablesavi. Medjutim, ja imam utisak da kroz intenzitet i spontanost (ono što ZŽ nikada neće imati), Radmilo sâm sebe iščupa vukući se za perčin. To što ti nazivaš nebitnim, za mene je usporavanje ili ubrzavanje ritma kroz epizodice koje imaju svoj značaj u celini. Takodje, kvalitet Radmila je što ume da te iznenadi, ne iza ugla, nego na ravnom putu.

Činjenica je da ja Radmilov rad poznajem više i da sam u jednom delu učestvovao na različite načine. Tako su mi neke stvari bliskije jer znam genezu i način razmišljanja. Pretpostavljam da sam manje pristrasan kada govorim o prozi nekog drugog, nego Radmila.

[Boban]

To je zasigurno tako, pošto niko drugi nema toliko dobro mišljenje o njegovom radu.
Digresije i previše pažnje posvećene epizodama ubijaju njegovo pisanje, čine da opušteni čitalac ne uspe da se snađe.
Radmilo mnogo insistira na spontanosti (i tu je potpuno suprotan od ZŽa) ali to prečesto nije dobro.

Zajedničko za oba pisca je da su im (po meni, naravno) najbolja dela u kojima su uspeli najdalje da odu od svog ustaljenog pripovednog obrasca, Radmilo da ne ide u digresije, a Živković da unese bar nagoveštaj neočekivanog.

[Cornelius]

Nemogući susreti i Biblioteka kod ZŽa... možda Sva vučja deca kod Radmila. Na stazi Rašana i Spiridonova potera za Neuhvatljivim su mi dve najbolje njegove stvari, mada nisam siguran da ga reprezentuju na pravi način.

Kod Radmila Sva vučja deca, Grbovnik, Spiridonova potera, Teške batine, možda Običan dan za pecanje, adraga mi je priča približavanje iz nekih drugih razloga... Kod Zorana Biblioteka.

[scallop]

Bre, vas dvojica k'o na daći, a niko nije crk'o, pa ni SF. Ne bacajte oko trpeze da se bubašvabe ne skupljaju. Mislim da nam ne treba opelo, a ni poređenje. ZŽ je vrhunski edukovan da bude pisac, a ja sam autodidakt.

[Cornelius]

ZŽ je vrhunski edukovan da bude pisac, a ja sam autodidakt.

I, šta ti fali? Sad bar znaš ko će da ti piše nekrolog.

[marlowe]

Postoji li Radmilova proza negde nekako sakupljena na jednom mestu za lenje mladje citaoce?

[Cornelius]

Postoji li Radmilova proza negde nekako sakupljena na jednom mestu za lenje mladje citaoce?

Postoji kod mene u u papirnim oblicima i u kompjuteru.

[Boban]

Pisci moraju da shvate da nije dobro sve što su napisali i da postoje dela koja su najbolja za otvaranje (prve susrete sa piscem), a i za one naprednije.

I za Radmila i za ZŽ (a i za mene i sve ostale, čak i za Fipu) bi bilo najbolje da se napravi svojevrsni BEST OF i ja onako površno razmišljam o takvoj ediciji, male knjige, dvestotinjak strana, koje bi se nudile kao inicijalne za upoznavanje sa piscem, sastavljene od koncenzusom procenjeno najboljih stvari za početak druženja s piscem i nekim afirmativnim tekstom na kraju.

Ali da bi se došlo do toga mora se otvoreno razgovarati s ljudima, ti, Kornelijuse si najvažnija karika, recimo, u odnosu sa Radmilom, da prestaneš da ga ubeđuješ da je sve genijalo što je uradio, već da pokušaš objektivno i sa strane da sagledaš njegovo stvaralaštvo i odradiš šta bi bio najbolji predlog za čitati nekome kao što je marlowe, dakle, natprosečan čitalac koji nije imao priliku da se dosad sretne sa dotičnim. Grbovnik svakako nije dobar početak.

No, ajde da pričamo otvoreno o svemu ovome; od samouljuljkivanja i tapšanja po ramenu nema mnogo vajde.
Ili nema sagovornika za ovakvu temu?
Nastavićemo da živimo sa glavom u pesku?

[mac]

Ima nas koji nismo praktično ništa pročitali od Radmila, ali nemamo strpljenja da vijamo tekstove. Daj tekstove i vremena, pa ćemo ti dati top liste.

I samo da napomenem da su za prvo čitanje top liste početnika vrednije od top listi stručnjaka. Važnije je da li mi se delo sviđa od toga koliko vredi.

[Boban]

Naravno.
Najbolje od je jedno, a najbolje od istog ali za prvo upoznavanje može da izgleda sasvim drugačije.

[Rile]

Neću da učestvujem u raspravi, stariji članovi znaju da sam - u neka davna vremena, kao član žirija - uvek davao najviše bodova Radmilovim pričama, a i dalje stojim iza takvog stava. Doduše priznajem da Žikovića nisam odčitao - nemam toliku dozu mazohizma u sebi...

[Cornelius]

Ne kažem ja da je sve genijalno što je Radmilo napisao. Nisam ja tolko opaljen. On i ja čuvamo prepisku u kojoj se vidi šta mislimo o sopstvenom stvaralaštvu i o radu onog drugog. Mogu ti reći da varniči i grmi za sve pare. Medjutim, postoje dva nivoa. Jedan je racionalan, na kome mudrijaški raspravljam o Radmilovom tekstu (sa Radmilom, nerado sa drugima, jer smatram da ih se ne tiče geneza, nego završena priča). Drugi nivo je emotivan, fanovski, na kome sve što napiše Radmilo, ja čitam sa veseljem.

Tapšanje po ramenu ne vodi nigde, kao što kažeš. U nekadašnjim književnim radionicama LKa baš se nismo tapšali po ramenu, nego smo radije prilazili sa velikom bušilicom. Ako ti pristupiš stvaranju edicije "Best of naših SFFH majstora", ja se rado prihvatam da ponovo pročitam sve od Radmila i da ti u saglasnosti sa autorom predložim izbor tekstova gde je autor najpotentniji, ali gde je najviše ono što jeste.

Da Radmilo nije onakav kakav jeste kao pisac, verovatno ga ne bih čitao. Kao u svakom prilazu umetnosti, njegova proza je u meni dodirnula neku žicu koju, na primer, nikada neće dodirnuti proza ZŽa. Cilj umetnosti nije samo da bude matematička gradjevina, nego u njoj ima dobar deo iracionalnog, koji u duši budi emocije. Zoranova proza mi ne budi nikakve emocije osim snažnog zevanja pri kome može da mi se desi da iščašim vilicu.

[Boban]

Radmila jebe previše iracionalnog.
Toliko digresija ni pesme ne mogu da podnesu.
On se ceo život bavio naukom koja je egzaktna i ima stroga pravila i sada naprosto ima želju da radi nešto bez granica i kontrole, pa vrlo često odluta na drugu stranu.
Na drugoj strani, ZŽ nema hrabrosti da se prepusti iracionalnom u sebi, već se drži strogo zacrtanih staza i stoga vrlo retko stigne do nečeg literarno izuzetnog.

U suštini, oba pristupa su pogrešna, a nalaze se potpuno na dva kraja sveta... jedan se drži puta po svaku cenu, a drugi bi sve samo ne na put da stane.

[scallop]

Radmila jebe previše iracionalnog.

Bolje iracionalno, nego racionalno.

Ja sam sklon da eksperimentišem, a eksperimenti ne moraju da budu uvek uspešni. Raduje me da kod onih koji su me čitali nema slaganja oko izbora. Dovoljno mi je da svakom pričom dodirnem jednu žicu i proizvedem jedan ton. I ima lične zlobe u poruci da će se teško napraviti "prvi izbor".

[Cornelius]

jedan se drži puta po svaku cenu, a drugi bi sve samo ne na put da stane.

U slikarstvu, oni što su se držali puta, bili su akademski slikari pored čijih dela danas prodješ kao pored tarabe. Oni slikari koji su išli van staze (Bejkon, Vlamenk, Mata, Polok, Maljevič, Kandinski, Rotko, Bekman, Apel, Miro...) danas su ugaoni kamenovi stvaralaštvo njihovog vremena i istorije slikarstva generalno. Mnogo je uzbudljivije izaći sa staze. Pod uslovom da se ima dovoljno i u glavi i u gaćama.

[Boban]

Troje ljudi me danas zvalo telefonom da mi saopšti kako u osnovi nemaju muda da učestvuju u ovakvoj raspravi, čitaj: da se zameraju bardovima.
A ja stvarno ne vidim šta je zameranje istraživanje kome se šta dopada i traganje za dobitnom kombinacijom od svakog pisca kojom bi se stizalo do više čitalaca.
Varijanta da svako sve iščita i stekne svoj utisak nije realna, posebno u ovo nadolazeće vreme brzanja i životarenja. Ko ima luksuz da očekuje da će neko u ne tako dalekoj budućnosti, recimo za 30 godina, posvetiti koji mesec svog života i iščitati sve napisano da bi stekao sopstveni utisak?
Svako bi trebalo iza sebe da ostavi dve izdvojene knjige, jedna najbolje apsolutno i jedna najbolje za početak čitanja. Pa kad se i ako se neko zainteresuje lako će pronaći celokupan opus i sticati sopstveno mišljenje; ići na sreću i čekati da se zvezde slože u povoljan ugao mislim da nije dobra strategija.
Naravno, ovo je samo moje mišljenje i žao mi je što ne dobih sagovornike. Lepo smo mogli da pretamburamo i ostale pisce koje imamo. Recimo, Skrobonja-Nešić ima dosta smisla porediti. Bakić-Lazović... ili čak Bakić-Fipa...

[Cornelius]

Troje ljudi me danas zvalo telefonom da mi saopšti kako u osnovi nemaju muda da učestvuju u ovakvoj raspravi, čitaj: da se zameraju bardovima.

Jednom prilikom, Darko Macan reče ironično - Prestao sam da pišem strip kritike da se više ne bih zamerao prijateljima.

[scallop]

Nije ti dobra priča o poređenju pisaca. Sem ako to nije neka virtuelna zabava. Većina naših forumaša, osim onih koji "nemaju muda", nije čitala ni jednog ni drugog. Kako onda da imaju mišljenje?

Evo, ja sam spreman da se igramo: priču "Zunzara u uhu", objavljenu 1988. u RS Magazinu nije čitao gotovo niko. Glupo bi bilo da je postujem, ali ću je poslati svakom ko mi pošalje poruku sa svojim mejlom. (Mislio sam da je pošaljem Mac-u, umesto izvinjenja, ali ne znam kako se to radi kroz ovaj sajt. )

[Boban]

Zašto nije dobra?
Ili ti ne prija društvo?
Oćeš s nekim drugim da se ogledaš?
Oćeš boljeg ili baš nekog slabog?
Otvorena priča o svemu je pravi put da se stvari poboljšaju, ako ima potrebe da se poboljšavaju, ako nismo dostigli vrhunac i nirvanu i nema potrebe više išta da mrdnemo.

[angel011]

Zašto nije dobra?

Većina naših forumaša, osim onih koji "nemaju muda", nije čitala ni jednog ni drugog. Kako onda da imaju mišljenje?

[scallop]

Zašto nije dobra?
Ili ti ne prija društvo?
Oćeš s nekim drugim da se ogledaš?
Oćeš boljeg ili baš nekog slabog?
Otvorena priča o svemu je pravi put da se stvari poboljšaju, ako ima potrebe da se poboljšavaju, ako nismo dostigli vrhunac i nirvanu i nema potrebe više išta da mrdnemo.

Poređenje sa Zoranom Živkovićem je za svakog kompliment, ali, ja sam tu, a on nije u igri.

Ti si slab moderator, jer pljuneš, pa ližeš.  

Možda je bolje da tranžiraš pojedinačno, a onda ćemo mi tebe. A moguće je da i nema interesovanja za taj sport. Evo, ja sam ponudio priču i za dva sata se javio samo jedan član foruma, a siguran sam da gotovo niko sa foruma nije pročitao tih sedam strana.

Na kraju, onaj ko smatra da je postigao vrhunac - nisko se popeo. Kad god bi mi palo na um da bih mogao da napišem nešto zaista sjajno, setio bih se Danijela Kejza i iskušenje bi prošlo...

[Alexdelarge]

Evo, ja sam ponudio priču i za dva sata se javio samo jedan član foruma, a siguran sam da gotovo niko sa foruma nije pročitao tih sedam strana.

Je l' mogu ja da dobijem tu pricu na mail? Hvala unapred.

[Cornelius]

Zašto nije dobra?
Ili ti ne prija društvo?
Oćeš s nekim drugim da se ogledaš?

Dovedi Koelja u ring. Ja ću Radmila da hladim peškirom, a ti onog drugog. Kad udari gong, da vidimo ko može više da popije. Vaša ekipa ili naša.

[Mica Milovanovic]

Analiziranje, ili još gore, poređenje ljudi koji imaju iza sebe dvadeset pet do trideset godina pisanja, na jednom forumu i u par pasusa, najblaže rečeno je neprimereno. Pojedina ostvarenja ovih pisaca nisam čitao dvadeset godina, tako da ih se jedva sećam. Radmilova "Zunzara" jedna je od takvih priča.
Na primer, ima nekih slika iz pojednih ranih Radmilovih priča koje su za večna vremena postale deo mene, kao nezaboravni mural iz Intermezza za kontakt, ali, pojedine od tih ranih priča se bojim da uzmem u ruke, strahujući šta ću tamo pronaći. To ne važi samo za Radmila, važi za sve nas... S druge strane, ima priča, poput Dana Mitre, koje znam u detalje i koje neizmerno cenim...
Slično je i sa Zoranovim ostvarenjima, od kojih su neka zaista vrhunac domaće fantastične proze, poput Biblioteke ili nekih priča iz Sedam dodira muzike, itd... Ali, isto tako, pojedina Zoranova dela gotovo da su mi izbrisana iz pamćenja, a neka, moram da priznam i nisam uspeo da dovršim...
Da bi se ozbiljno govorilo o književnim vrednostima Radmila i Zorana, potrebno je detaljno iščitavanje čitavih njihovih opusa, a ne nasumično biranje pojedinih ostvarenja.
Istina je da se književna vrednost meri po naboljim ostvarenjima, a ne po proseku, ali da bi se do njih došlo, potrebno je svemu ovome posvetiti malo više pažnje...

[angel011]

Upravo pročitala "Zunzaru". Zabavna priča, duhovita, ništa epohalno, ali nije ni gora od većine priča koje se pojave po poznatim svetskim sf časopisima.

Cimajte scallopa da vam je šalje!  

[marlowe]

U kom broju RS magazina? Zna li neko?
Ne bih da citam sa ekrana.

[scallop]

U kom broju RS magazina? Zna li neko?
Ne bih da citam sa ekrana.

Iz 1988. RS Magazin je izlazio jednom godišnje, za letnju sezonu.

Inače, do jutros sam poslao 5 kopija. Bobanova ujdurma ima nekog efekta.

[mac]

Pored Zunzare (koje nema na mreži, tražite od izvora) dostupne su i sledeće Radmilove priče: Ogledalac, Bez crvene, Zov zemlje, Došljak sa planete ludaka, i Paralilule. Linkovi na sve njih se nalaze na Radmilovoj stranici na LK wikiju, http://www.lazarkomarcic.org.yu/_/index.php?title=Радмило_Анђелковић

A evo ih i ovde:

http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/fantastika/randjelkovic/randjelkovic-ogledalac_c.html
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/fantastika/randjelkovic/randjelkovic-crvena_c.html
http://www.rastko.org.yu/rastko/delo/11749
http://www.datavoyage.com/sfbay/novel.php?id_dela=37
http://www.lazarkomarcic.org.yu/_/images/4/45/Politika-DaniBeograda-4.gif

Ova poslednja je sken iz novina, ali može da se čita.

E sad, što se Zorana Živkovića tu je mrka kapa. Ne znam da li ima išta njegovo na mreži.[/url]

[angel011]

Skoro sve knjige Zorana Živkovića je vrlo lako pronaći u bibliotekama.

[mac]

Hah, biblioteke, tako može i moja baba . Nisam mislio sam na njegove romane nego na kratke priče, ako on to ima uopšte...

[angel011]

Romani mu se često sastoje od labavo povezanih priča, u svakom slučaju kratki su i vrlo brzo se čitaju.

Pošalji baku u biblioteku, pa neka ti donese nekoliko knjiga.  

Imaš odlomke iz njegovih knjiga (verzije na engleskom) ovde:

http://www.zoranzivkovic.com/

[Berserker]

Jel se vazi sud ako sam procitao samo "Cetvrti krug" Zorana Zivkovica? Spremao sam se da iznesem svoje misljenje (ne, nije me strah, posto nijednog pisca ne poznajem licno) pa mi je palo na pamet da mozda nije u redu to sto sam procitao dosta Radmila, a malo Zorana

[Cornelius]

pa mi je palo na pamet da mozda nije u redu to sto sam procitao dosta Radmila, a malo Zorana

Time si dokazao da imaš dobar ukus.  

[Mica Milovanovic]

Jel se vazi sud ako sam procitao samo "Cetvrti krug" Zorana Zivkovica?

Ne.

[mac]

Pročitao sam dostupne Radmilove priče i evo mi stavova:

Ogledalac: podosta onostrano/neprijemčivog. Dodatni uloženi napor da otpratim tekst mi je branio da se primim na priču.
Bez crvene: okej ideja, okej naracija... više melanholično i poetsko nego što meni leži, ali to sam samo ja.
Zov Zemlje: verovatno je na ovo Boban mislio kad je spominjao digresije. Mnogo nebitnih nepoznanica koje se uvedu, pa onda moraju da se objasne. Možda je u tome poenta priče? Zabavno je ako se primiš kako valja.
Došljak sa planete ludaka: Bolje. Sviđa mi se. Opet neke nepoznanice i objašnjavanja, ali toga valjda mora bar malo. Dosta dijaloga, pa se lakše čita
Paralilula: Ne razumem . Neko filozofiranje, nešto se dešava, ali meni nije jasno ni kakvo, ni šta. Ovo je valjda bio beg pisca od stvarnosti kroz prozu. Nije za zbirku.
Zunzara u uhu: Ovo je sasvim okej. Dobro definisano, bez preteranih viškova, lepo se završava... Sviđa mi se.

Moji kandidati za hipotetičku domaću zbirku su Zunzara u uhu i Došljak sa planete ludaka. Ako ima mesta za još jednu onda Bez crvene. Ovo je bio odgovor na pitanje "šta staviti u zbirku", a na pitanje "ko je bolji, ovaj ili onaj" odgovora nemam jer ne znam ni kako bih ih poredio. Po strani to što se slabo čega Živkovićevog sećam, a ne ide mi se u biblioteku.

[Mica Milovanovic]

mac, nemoj da se ljutiš, ali ovo što pričaš nema nekog većeg smisla. Nijedna od priča koje si naveo ne zaslužuje da reprezentuje Radmila. Našao si da analiziraš priče koje su najmanje relevantne za njegov opus. Pokreni se i nađi negde knjigu Sva vučja deca, pa se onda javi sa izborom. Mislim da je ima još u prodaji...

[mac]

Ne mogu da se pokrenem, sorry. To mu je što mu je

[Cornelius]

Steta, Mac. Vucja deca su must za svakog ko voli dobru naucnu fantastiku i dobru knjizevnost.