Emitor 464

[Izitpajn]

ono đubre u Hrvatskoj koje nam je krajem 80-tih, kao direktor HRT poručilo da ћирилица budi odijum u hrvatskom narodu

Početkom 90-ih.

[scallop]

ono đubre u Hrvatskoj koje nam je krajem 80-tih, kao direktor HRT poručilo da ћирилица budi odijum u hrvatskom narodu

Početkom 90-ih.

Hvala. Eto, kako ja brzo zaboravljam! Sećaš li mu se imena da ga ja ne tražim?

[Boban]

sredinom osamdesetih Vjesnik je ugasio Naš strip zbog previše srpskih autora unutra. Doslovno je to bio razlog, Pašanović, urednik kaže da mu je rečeno: "ako ne možeš pronaći kvalitetnih hrvatskih radova, onda nećemo ništa objavljivati..."

[scallop]

glede NOVUMA: čim sam video da taj textić ima smiješnih 5 stranica u fanzinu, odma sam izgubio interes.
ta, molim vas, poglejte sadržaj: taj tamo neki smiljanović il kako beše se razmahao na TUCETU stranica o nekoj knjižici koja teško da zavređuje i pola od toga, a jedno od ključnih teoretskih pitanja savremene teorije žanrova 'elaborirano' je na – koliko? 4? 5?
ako vam jedan PRIKAZ ima više no DUPLO stranica nego što ima TEORECKI prilog... onda je sve jasno, i nemam daljih komentara.

Sam' ti navali s'g! Od tebe se to i očekuje. O "novumu" je bilo tek da počnemo. Emitor je mali za ozbiljnije. Nego, mislim da je tebi bio problem što tamo ima malo složenijih reči nego što "seksualno frustrirani tinejdžerski" um može da konzumira.

nego, skalopa jedi što je po vascelom netu već osvanuo intervju s onim 'filmskim rediteljem' (eno, vidim kod dimba na blogu dat u celini i celosti, a ne samo na parče) – a niko i nigde još nije plasirao the earth-shattering skalopov tritment novuma!

Kada je deda sa Kornelijusom i Bojanom Đukićem plasirao čitav scenario "Bosna filmu", tebi je i noša bila velika stvar.   Eh, da nije bilo ratova...

[Izitpajn]

ono đubre u Hrvatskoj koje nam je krajem 80-tih, kao direktor HRT poručilo da ћирилица budi odijum u hrvatskom narodu

Početkom 90-ih.

Hvala. Eto, kako ja brzo zaboravljam! Sećaš li mu se imena da ga ja ne tražim?

Šef HRTa je tada postao Antun Vrdoljak, prvi među Tuđmanovim analnim speleolozima, i takva izjava bi bila vrlo karakteristična za njega (on je prvi nazvao HTV "Katedralom hrvatskog duha" što su onda svi prihvatili, ali ne baš onako kako je on to mislio), ali ne znam zašto imam potpuno subjektivni, a moguće i pogrešan dojam da je to rekao netko drugi, tipa Dalibor Brozović ili neki drugi od "kulturnjaka"...

Doduše, ravnatelj nije isto što i glavni urednik, a nisam siguran što je od ta dva bio Vrdoljak.

sredinom osamdesetih Vjesnik je ugasio Naš strip zbog previše srpskih autora unutra. Doslovno je to bio razlog, Pašanović, urednik kaže da mu je rečeno: "ako ne možeš pronaći kvalitetnih hrvatskih radova, onda nećemo ništa objavljivati..."

Notorna je činjenica da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila dvojna federacija koja se sastojala od dvije teritorijalne jedinice, Socijalističke Republike Hrvatske i Socijalističke Republike Srbije.

Da sad ne dovodim u sumnju samu vjerodostojnost svega što prijeđe preko tvojih ljupkih usana ili slatkih prstića. Ili oboje.

[Cornelius]

Ћирилица је овде део питања: коју културну/цивилизацијску платформу клуб хоће да заступа? Јесмо ли ми потрошачи сакупљени у једно друштво или имамо и неко културно залеђе?

Pre nego što se Lazar Komarčić ozvaniči kao kulturno-civilizacijsko telo, ostaje da bude ono što jeste - udruženje gradjana Srbije koji vole da se druže povodom SFFH-a. To što imamo na koricama kod kao i svi proizvodi u piljari, ne znači da moramo da se ponašamo kao piljarice. "Besprekornost u samosvesti" je lična odrednica, a kada se to zahtava od čitave grupe ljudi, dobija se Treći Rajh.

Znači, ako vlada Srbije traži da se njena dokumenta štampaju na ćirilici, to ne obavezuje udruženje Lazar Komarčić. LK može da izabere svoj put. A, taj put bi trebao i morao da bude kompromisan put. Ako se odluči da je za Emitor upotrebljavana ćirilica, onda sve ide na ćirilici osim tekstova za koje su autori naznačili da hoće da to bude na latinici. Šta će se desiti ako se to ispuni. Ništa. Ministarstvo za jednoumlje još ne postoji u Srbiji, tako da niko neće doći da jebe majku uredniku i predsedniku.

Verujem da se na sastancima govori i razume svaki srpski dijalekt, posle toga se pije pivo svih proizvodjača i razgovara o SFFH svih zemalja sveta. Čemu sužavati nešto, što je već po prirodi udobno? Zar sam ja manje Srbin ili gori Srbin samo zato što 99 odsto mojih tekstova ode na stolove srpskih urednika u latiničnoj formi? Zar ne bi bilo pametnije svadjati se oko toga što dežurni lektori nisu dobro pregeldali tekstove, nego ima grešaka ili što svi oni koji su obećali da će "pročitati i napisati" nisu mrdnuli kurcem?

Ne treba se formalizovati. LK je bio i ostao mesto za druženje ljudi sa svim sličnostima, a još i više sa njihovim razlikama.

[scallop]

Šef HRTa je tada postao Antun Vrdoljak, prvi među Tuđmanovim analnim speleolozima, i takva izjava bi bila vrlo karakteristična za njega (on je prvi nazvao HTV "Katedralom hrvatskog duha" što su onda svi prihvatili, ali ne baš onako kako je on to mislio), ali ne znam zašto imam potpuno subjektivni, a moguće i pogrešan dojam da je to rekao netko drugi...

Hvala, ali nije bio Vrdoljak. Vrdoljak je bio samo jedna potrošena ličnost koja je smatrala da bi mogla ponovo da se uzdigne. Radi se o jednoj osobi koja je bila izuzetno prijatna na pogled, tako da sam bio zapanjen kad je to odvalio. Naći ću ga ja, jer mi je dušu ispio.

Notorna je činjenica da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila dvojna federacija koja se sastojala od dvije teritorijalne jedinice, Socijalističke Republike Hrvatske i Socijalističke Republike Srbije.

Najpre da napomenem da ovo pišem drugi put. I-net je pizdarija i đavoljski nakot. Gotovo sam okončao poruku, a on se tada isključio.
Ne možeš da zamisliš koliko si u krivu. SFRJ je bila država ekonomski planirana za 25 miliona stanovnika i bilo je idiotski to razbijati. "Više od autonomije" je postojalo od 1971. godine i tzv. Ustavnih amandmana. Iste godine su mene pitali u Zweibruckenu (fali umlaud): "Šta ćete kad Tito rikne?" Svi su planirali, a u Srbiji je tek Mazgov Milošević pokušao da zaustavi raspad. Trebalo je da se dogodi neko mudriji, ali šta je tu je. Sve republike su imale svoje TV (od 1968.), svoje teritorijalne odbrane i svoju policiju i potreba za raspadom je bila ravna krkanju bečke šnicle koja nije moguća bez noža i viljuške.
Ja sam tada imao više prijatelja u Zagrebu nego u Beogradu, a skoro isto toliko u Ljubljani. Naši SF skupovi su se odvijali na osnovu "kućnih aranžmana", a ne hotelskog smeštaja. Još imaš ljude u Zagrebu koji će ti to potvrditi.

[Izitpajn]

Notorna je činjenica da je Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila dvojna federacija koja se sastojala od dvije teritorijalne jedinice, Socijalističke Republike Hrvatske i Socijalističke Republike Srbije.

Ne možeš da zamisliš koliko si u krivu.

Ovo gore je bio odgovor na Bobanovo haluciniranje i zamišljen je kao krajnje ironičan, dakle smisla obrnutog od onoga što piše Ispričavam se na izazivanju nesporazuma.

[Nightflier]

Zvanicno pismo Republike Srbije jeste cirilica, ali niko nije obavezan da je koristi, van sluzbenih dokumenata - a i tu se pocesto to pravilo ignorise (navescu kao primer maturske radove). Sa druge strane, u domacoj fantastici (sto nam je ovde valjda jedino bitno). postoje jako lepi primeri istovremenog koriscenja oba pisma. Kao primer navescu prvo izdanje Gospodara prstenova na srpskom jeziku (Nolit, 1981. g.), gde je glavni deo teksta na cirilici, dok se latinica koristi tamo gde za njom postoji potreba. Zasto se tako nesto ne bi dalo primeniti i na Emitor?

[zstefanovic]

Pre nego što se Lazar Komarčić ozvaniči kao kulturno-civilizacijsko telo, ostaje da bude ono što jeste - udruženje gradjana Srbije koji vole da se druže povodom SFFH-a. To što imamo na koricama kod kao i svi proizvodi u piljari, ne znači da moramo da se ponašamo kao piljarice. "Besprekornost u samosvesti" je lična odrednica, a kada se to zahtava od čitave grupe ljudi, dobija se Treći Rajh.

Корнелије, да ја теби нешто братски објасним, пошто знам да се из те париске декаденције тешко могу видети зној и блато у Дому омладине.

Ја сам утеран у ситуацију да преузмем диригентску палицу овог хора онда кад је је ирационалност опет дошла до врхунца и клуб био подељен преко сваке мере. Једногласно сам изгласан, план је прихваћен и знало се да ћу бити тврд у реализацији и детаљима.

Важан део усаглашавања хора су заједничке мелодије и неки детаљи који делују као ситнеж, али нису. То су елементарни стандарди и протоколи. Тако смањујемо анархију и ентропију, постижемо организационо јединство па и резултате.

Е сад, ако ми они који су гласали за овај експеримент намерно почну да урлају своју личну мелодију, ја то схватам као намерно кршење јавног уговора и ометање других, барем мене. А за чије бабе здравље?

Тако се добри и верни другови не понашају, па чак ни митска бића -- југословени, леприкони и бивши председници.

И небитно је који је мотив за ово вештачко изазивање свађе: шаљивост, анархичност, его...

Ја то читам као беспотребно изазивање сукоба, који нам црпи време којег ионако немамо.

Ето.

[Kunac]

Vratimo se sadržaju novog EMITORA...

EMITOR
#464

PRIČE:

3 Tarzanova poslednja velika avantura – Pavle Zelić
15 Kiš liže krvavu kost – Slobodan Škerović
16 Mrtva Sezona – Milan Urošević

INTERVJU:

25 Čekajući porno bandu – razgovor sa Mladenom Đorđevićem – Filip Rogović

TEORIJA:

30 Novum – Radmilo Anđelković

PRIKAZI:

35 Ugriz strasti (priče erotske fantastike) – Uroš Smiljanić
47 U ime oca i sina... (Put) – Nikola Petrović
51 Budika: sanjajući orla – Milan Urošević
53 Čitali smo za vas... Emitor 461 – Radmilo Anđelković

FLICKER:

57 28 nedelja kasnije – Dejan Mujanović
60 Alien vs. Predator: Requiem – Aleksandar Harvester Janjić
66 Čarlston za Ognjenku – Đorđe Bajić
69 Kloverfild: Veliki (i skupi) brat Veštice iz Blera – Miljan Tanić

Juče mi je urednik prodao broj, tako da sam sinoć i jutros prelistao sve što se našlo između korica.

PRIČE sam pokušao da čitam, ali nisam uspeo da pronađem snage kako bih to uradio na pravi način - tako da se na iste ne bih osvrtao.

INTERVJU sa Mladenom Đorđevićem je bio odličan, interesantan i pikantan, baš kako treba. Mladen se dobro snalazi sa rečima, Rogović zna šta da pita. Biće interesantno pročitati ovaj razgovor posle premijere filma ŽiSPB, što svakako planiram da učinim.

TEORIJA ume da zamori. "Bacio sam oko" na Anđelkovićev tekst, koliko sam mogao da procenim lepo je to sve sročeno, ali nisam imao živaca da sve to detaljno proučim. Možda u nekom drugom životu?

PRIKAZI su raznoliki. Smiljanićev je najobimniji i najzanimljiviji. Simpa ga je bilo pročitati, lep fluentan stil mu je glavna vrlina. Dopalo mi se i to što se US ne plaši da iznese svoje mišljenje: dobro je iskritikovao priče u antologiji UGRIZ STRASTI (i ubio mi svaku želju da istu nabavim, hvala mu za to), ali je to uradio na finjaka, bez želje da nekog ponižava i maže fekalijama. Ranije me je zamaralo stalno Smiljanićevo insistiranje na ismejavanju svojih intelektualnih sposobnosti (koje su očigledno razvijene, hteo on to da prizna ili ne) ali sam shvatio da je to samo poza pa se trudim da se na takve ispade ne obazirem previše (mada umeju da budu zamorni).
PUT sam čitao, Petrovićev tekst je sasvim na mestu, možda bi samo za nijansu mogao da bude usresređeniji, koncizniji.
S druge strane, Uroševićev prikaz BUDIKE je mogao biti malo opširniji. Anđelkovićev tekst ponovo nisam čitao, nije me nešto privukao, sorry.

Flicker donosi 4 prikaza. Mujanovićev osvrt na 28 NEDELJA KSANIJE je dobro napisan, prijao mi je i pored toga što ne bih potpisao sve iznete vrednosne sudove.
Harvesterov tekst me je zasmejao, ali je morao biti urednički dorađen. U ovoj verziji je odličan za FORUM, štampana reč je ipak nešto drugo.
Što se ČARLSTONA ZA OGNJENKU TIČE; saglasan sam sa svim onim što je Bajić napisao.
Sve što sam izneo za Harvesterov text, važi i za Tanićev (KLOVERFILD), s tim što mi njegov prikaz nije bio zabavan.

[varvarin]

Тако се добри и верни другови не понашају, па чак ни митска бића -- југословени, леприкони и бивши председници.
Ето.

Kao jedan leprikon, podržavam tvoj stav!!!

[Loengrin]

Što se ČARLSTONA ZA OGNJENKU TIČE; saglasan sam sa svim onim što je Bajić napisao.

Evo dokaza da sloga nije izumrla na ovim terenima  

[angel011]

Priznaj, bilo bi zabavnije da se Kunac ne slaže sa onim što je Bajić napisao.  

[Ghoul]

MA TA BRAĆA BAJIĆ SE UVEK BEZ IZUZETKA MEĐUSOBNO 100% SLAŽU!

[BladeRunner]

Vratimo se sadržaju novog EMITORA...

Baš tako! Na početku velika zahvalnost ekipi koja mi je poslala ovaj časopis. Iskreno se nadam da će ideja o elektronskom Emitoru, koji će izlaziti, recimo 3-6 mjeseci nakon papirnog izdanja, postati stvarnost. Zbog pauze između papirnog i elektronskog izdanja finansijski ne bi bili u gubitku (ko ima prilike da ga kupi, a to ne uradi za 3 mjeseca, teško da je ozbiljan), a mnogo bi značilo nama koji smo rasuti tu i tamo. A sada, idemo na pohvale i kritike.

Najviše su me zanimale priče. 'Tarzanova poslednja velika avantura' Pavla Zelića me podsjeća na tekst koji sam davno čitao u Politikinom zabavniku. Nažalost, ne znam o kom broju se radi, jer je moja kolekcija davno završila u kontejneru. Da se ne raspisujem: pismeno, precizno, odlična ilustracija Tihomira Čelanovića (još jedan Kotoranin), i jedna od rijetkih priča koja ima početak, razradu i kraj. Nakon 'fanzinske' korice (što je i kritika i pohvala) nema boljeg načina da se počne sa Emitorom.

'Kiš liže krvavu kost', odnosno sledeća priča, je komad postmodernističkog nečega. Ne bi se iznenadio da su strane 14 i 15 zamijenjene greškom, a opet, možda i nisu. Ako imate priču na dvije strane koja može da se čita tako da su te dvije strane potpuno nezavisne, njoj nedostaje bar struktura. Bilo je zanimljivo čitati je, a liči na poeziju, sa naređanim i upečatljivim slikama. Sa druge strane, ja ovo ne bi umio da prepričam, a nemam ni pretjeranu želju da saznam o čemu se radi.

'Mrtva sezona' - eh, od svih priča da nabasam baš na onu koju sam već čitao. Komentar ostavio davno na ovom forumu.

Nakon toga ide intervju sa Mladenom Đorđevićem, vođen korektno i sa smislom. Dopalo mi se. Sledeće je teorijski tekst 'Novum' Radmila Anđelkovića. On bi imao smisla kad bi se tu razvila polemika - recimo, da u sledećem broju svoje mišljenje o istoj temi da neko drugi. U stvari, najbolje je bilo da se to odradilo u ISTOM broju - nalik emisiji Dvougao. Polemika - monolog za mene je uvjek bila abortusna književna forma, što je glavni razlog zašto generalno mrzim blogovanje. Forumi su nešto drugo, nego da ne skrećem sa teme.

Uroš Smiljanić, jedan od direktora agencije za SiS (sve i svašta), se polako pretvorio u tip osobe kakav je, u Crnoj Gori, Andrej Nikolaidis. To će reći da je istovremeno književni, filmski, strip, muzički, igre, nekrološki... kritičar. To je moglo da prođe u dobu renesanse, ali ja danas ne vjerujem u višestruke genije. Čak štaviše: idu mi na nerve (Kojo, izvini). Mislim da je kod nas kritika doživjela smrt kada se pojam pismenosti pomiješao sa pojmom kritike, iako ta dva pojma nemaju veze jedan sa drugim. Nešto može biti nepismeno i dobra kritika, isto kao što može biti i veoma pismeno i užasna kritika. Što je više ličnog - to je kritika gora, ili bar neozbiljnija. Gdje je, u svemu tome, Urošev osvrt na 'Ugriz strasti'? Pa, od svih njegovih tekstova koje sam čitao, ovaj je najbolji. Veoma dobro, zrelo, fokusirano, bez lutanja i bez banalnih izleta u lične obračune (koji mogu biti i divljenje) sa piscima. Jedino što mi je zasmetalo je tekst o Paviću i Jasmini Mihajlović, jer mi je tu zamirisalo na predrasudu, ali čak i tako može da prođe. U svakom slučaju, meni je ovo jedan od vrhunaca ovog broja Emitora, u pozitivnom smislu.

'U ime oca i sina...' Nikole Petrovića, odnosno osvrt na Makartijevo djelo, je odlično napisan tekst, ako izmemo par uzvičnika gdje im nije mjesto (!!!). Ovo je tip teksta (zlobnik bi rekao:'Konačni spojler knjige Put') koji me uopšte ne bi iznenadio kad bi ga pročitao u, recimo, kulturnoj rubrici Politike. Neko bi rekao ravno, ali za mene nešto što volim da čitam dok pijem čaj. Postmodernizam? Pop reference? Bombardovanje podacima koji upućuju na načitanost autora? Ni u tragovima. Ovo je bila pohvala.

Budika - fino.

Čitali smo za vas Emitor 461... zanimljivo, ali ne i impresivno. Na stranu ćirilica/latinica razmirice, ali ćirilica u ovom tekstu zaista bode oči (ni NF ni F... zvuči rogobatno).

28 nedelja kasnije - fino.

Alien vs. Predator - forumaški tekst. Ovo ne gledam kao ozbiljnu kritiku (ako je to trebalo da bude, onda je promašaj), već kao Harvijevu kolumnu. Kao takav, on je duhovit i liči mi na uvodnik onog morona Kuzmanovića u SK, da je isti nekim čudom zanimljiv. Uostalom, kako tekst koji ima 'vola u kupusu', dva PS-a (jedan urednički) i reverzibilnu Nula duhovitost (piše: 'i slovima: O' ) da shvatite ozbiljno? Nikako, ali tako je, cijenim, bilo i namjeravano.

Đorđe Bajić i Ognjenka, Kloverfild i Miljan Tanić – veoma dobro, naročito Koverfild.

Sve u svemu, uživao sam. Svaka čast i samo napred.

[Cornelius]

Mislim da je kod nas kritika doživjela smrt kada se pojam pismenosti pomiješao sa pojmom kritike, iako ta dva pojma nemaju veze jedan sa drugim. Nešto može biti nepismeno i dobra kritika, isto kao što može biti i veoma pismeno i užasna kritika. Što je više ličnog - to je kritika gora, ili bar neozbiljnija.

Osoba koja se bavi proznim izrazavanjem (bilo koje vrste) mora da poznaje pravopis i gramatiku da bi mogla pravilno da prenese svoje misljenje citaocima. Nezavisno da li je neko dobar ili los kriticar, on mora da bude pismen. Prirodno, kvalitet kritike ne zavisi od pismenosti. Kvalitet kritike zavisi od stava kriticara, zauzetog ugla, poznavanja materije, poznavanja srodnih disiplina, poznavanja citalastva... Sto je vise licnog, kritika je bolja. Ako kritika ne sadrzi licnog, ona je sacinjena od opstih mesta, znaci bez reljefa, dosadna i nedinamicna.

[Kastor]

'U ime oca i sina...'

Fala vi gosn' Blejd.
(ona tri uzvičnika su spomenik Makartijevoj muškosti.
Mi iz sekte impotentnih branićemo ga golim mudi... khm, grudima)

[Tex Murphy]

Alien vs. Predator - forumaški tekst. Ovo ne gledam kao ozbiljnu kritiku (ako je to trebalo da bude, onda je promašaj), već kao Harvijevu kolumnu. Kao takav, on je duhovit i liči mi na uvodnik onog morona Kuzmanovića u SK, da je isti nekim čudom zanimljiv. Uostalom, kako tekst koji ima 'vola u kupusu', dva PS-a (jedan urednički) i reverzibilnu Nula duhovitost (piše: 'i slovima: O' ) da shvatite ozbiljno? Nikako, ali tako je, cijenim, bilo i namjeravano

Ne, nije zamišljeno kao ozbiljan tekst  

[PTY]

Mislim da je kod nas kritika doživjela smrt kada se pojam pismenosti pomiješao sa pojmom kritike, iako ta dva pojma nemaju veze jedan sa drugim.

Cenjeni Blejde, da li je ova vaša "pismenost" zapravo sinonim za (praznjikavu?) elokvenciju?  

[BladeRunner]

Cornelius

Sto je vise licnog, kritika je bolja.

A kod mene je obratno: što je više ličnog, kritika je gora. Sudeći po Internetu, više mi je pun k kritika koje počinju sa:'Zagledan u jesenje lišće i ophrvan emocijama, počeo sam da slušam četvrti album...', pa onda 'Čuo sam ih prvi put kada sam imao 12 godina. Padala je kiša, uključio sam radio, a sa njega su dopirali umilni zvuci pjesme 'High and dry'. U međuvremenu...'. Ili: 'Zazvonio mi je telefon. Ej, ćao šta radiš, oćemo u bioskop - bila je to moja drugarica Milena...' Tužno i jadno, dobri moj Corneliuse.

Rasprodaja ličnih utisaka i uspomena prolazi u memoarima, ali kritike se tako ne pišu. Takođe, kritika koja u svom pisanju priziva nešto što autoru odvlači pažnju dok piše kritiku je loša, ili bar nefokusirana. Sve ovo što pišem veoma je lako potkrijepiti primjerima, ali za to bi trebali da otvorimo posebnu temu (ako ima raspoloženih).

E sad, svako ko relativno redovno sluša muziku (recimo, bar pet novih albuma mjesečno), prati filmove (recimo, petnaestak mjesečno) i čita knjige (nisam pametan za prosjek, neka bude četiri mjesečno), se kvalifikuje za kritičara pop kulture, iako bi on u svakom normalnom okruženju bio dobar, mali konzument. Tu ima i dosta krvopija, što bi u slengu bili ljudi koji nagomilavaju količinu pročitanog, nagledanog i naslušanog bez promišljanja, već su više u stilu hodajućih baza podataka. Međutim, za mene sve to nije dovoljno. Sve ono što bi još rekao o ovome, sažela je kineska poslovica drf-a na drugoj temi.

Zašto su onda kritike takve (i to ne samo kod nas, ova pošast drma Pitchfork od osnivanja)? Pa, zbog publike. Publika čita kritiku da se zabavi. Malo se ko zadubljuje u pisanija drugih ljudi. Tako su kritičari pop kulture jako bliski svojim konzumentima - hej, danas surfujem Internetom, pročitao sam već 40 novina, daj mi i tvoju malu kritiku, ali da je svarim lako. Kao što je pop ono što se komentariše, tako je i kritika postala sama po sebi dopadljiv pop.

Što se mene tiče, to su PRIKAZI. I sam sam ih napisao nekoliko, i objavljivani su tu i tamo. Pošto nisam kritičar, one boluju od istih onih dječijih bolesti koje spočitavam drugima. Uostalom, da ponovim, svakom relativno pismenom čovjeku nije problem da napiše čitljiv tekst. Ovo je doba kritika koje imaju ukus sitnih pilulica. Možete da ih uzmete dvadeset, ali nakon treće zaboravićete koju ste prvu progutali.

Inače, pismenu književnu kritiku nalazim u kragujevačkom časopisu Koraci i povremeno u Tragu... ili sve ovo pišem pod utiskom 'Časa anatomije' koga upravo završavam? Poslije Kiša, nivo podnošenja dopadljivih recenzija mi je na nuli.

Sve je to moglo ovako, a moglo je i u jednoj rečenici:

Cenjeni Blejde, da li je ova vaša "pismenost" zapravo sinonim za (praznjikavu?) elokvenciju?

Bullseye. Ili, da iskoristim kopirajt, bulzaj. Đehouvu za precednika!


P.S.

(ona tri uzvičnika su spomenik Makartijevoj muškosti.
Mi iz sekte impotentnih branićemo ga golim mudi... khm, grudima)

Ako je tako, onda pridržavam . Uzgred, nisam znao da si je ti napisao, bravo Kastore! I Kastora za precednika!

[Meho Krljic]

Jedino što mi je zasmetalo je tekst o Paviću i Jasmini Mihajlović, jer mi je tu zamirisalo na predrasudu, ali čak i tako može da prođe.

Uveravam te koliko igda mogu da nije u pitanju predrasuda. Kod Pavića bi tehnički moglo da bude slučaj, ali njegova priča je toliko isprazna da je gotovo nezamislivo da iko može da je brani ozbiljna izraza lica. A Jasmina Mihajlović... smejaćeš se, ali ja uopšte ne znam ko je ta žena i tek sam post-festum saznao da se radi o 'pravoj' književnici koja je nekakvim ucenama i obmanama navedena da napiše priču za Emitor. Dakle, zaista nikakvu predrasudu u vezi nje nisam imao jer sam prvi put u životu ovde čuo za nju. Mea culpa i sve što ide uz to...

[Cornelius]

Sudeći po Internetu, više mi je pun k kritika koje počinju sa:'Zagledan u jesenje lišće i ophrvan emocijama, počeo sam da slušam četvrti album...

Nismo se razumeli. Ja sam mislio da kad kažeš "kritički tekst", ti misliš na "kritički tekst", a ne na haotične škrabotine po blogovima i forumima. Kritički tekst i prikaz su književne forme koje imaju svoja pravila. Zagledanje u jesenje lišće dok se sluša četvrti album jeste pišanje uz vetar. Pišanje uz vetar nije književna forma.

[Usul]

Srecnog li dana - stigao Emitor 464. Igrom slucaja danas idem na medjunarodni sajam knjiga u Buenos Airesu na promociju knjige "Los universos vislumbrados 2, nueva narrativa fantástica" po poziv urednika edicije Sergio Gaut vel Hartman-a. Taman cu da ponesem emitor pa da se uslikam na sajmu

Zahvaljujem se jos jednom sekretaru kluba na agilnosti

[Usul]

Evo skoro se vratih sa sajma i bilo je bas strava. Potrosilo se para, zadobile bolne rane na nogama ali neka vredelo je.

Za sada samo nesto slika a sutra cu da posaljem i koju rec.

[Nightflier]

Ima li u tom Buenos Airesu neko lepo zensko? Sad mi ubi zelju da se mrdam iz ove prcije od Srbije i na letovanje, a kamoli na duze...

[Ghoul]

što bre? ona što stoji na desnom delu slike uopšte nije loša!

[Usul]

Ima li u tom Buenos Airesu neko lepo zensko? Sad mi ubi zelju da se mrdam iz ove prcije od Srbije i na letovanje, a kamoli na duze...

Ima dosta lepe zenske populacije u Argentini, ne sudi o njima samo po mome osrednjem snimku

Inace sta fali ovim omladinkama? Sasvim pristojna kvaliteta.

[Bab Jaga]

Ništa njma ne fali (doduše, nije mi jasno kakva je to njima odjeća...)

[angel011]

Devojke sasvim ok izgledaju. Šta bi ti hteo, nightflier?

[Nightflier]

Valjda su mi standardi skocili otkad sam sa sadasnjom devojkom... A i sta cu, kad volem plavuse.

[Usul]

Ništa njma ne fali (doduše, nije mi jasno kakva je to njima odjeća...)

To je tradicionalna odeca Gaucosa. One su vrsile promociju jedne od tradicionalnijih provincija. Zato sam ih i slikao

[angel011]

Valjda su mi standardi skocili otkad sam sa sadasnjom devojkom...

Šta zveraš u druge ribe kad već imaš devojku?

[Nightflier]

Da bih imao razloga da cestitam samom sebi