Emitor 466: 101 lice naučne fantastike

[zakk]

101 LICE NAUČNE FANTASTIKE je leksikon velikana naučne fantastike nastao sabiranjem članaka Ilije Bakića pisanih za "Danas" i "Astronomiju" u periodu 2003-2007. godine.

Neka vam bude putokaz, kompas, zvezda vodilja.

Daglas Adams: Smeh bez galaktičkih granica
Isak Asimov: Dobri doktor za robote
Džejms Graham Balard: Protiv stihija prirode i psihe
Rene Baržavel: Pod senkom kataklizmi
Vilijem Barouz: Budućnost je haos
Entoni Bardžis: Užasi dobrih humanih društava
Oktavija Batler: Buduća lica čoveka
Aleksandar Beljajev: Budućnost po ideološkom ključu
Gregori Benford: Na putevima dubokog svemira
Alfred Bester: Demolirani čovek među zvezdama
Džejms Bliš: Ljudske spore u dubokom svemiru
Rej Bredberi: Od horora do kolonizacije Marsa
Pjer Bul: Ljudski gosti na planeti majmuna
Džek Vans: Graditelj fantazijskih svetova
Džon Varli: Opstanak na osam svetova
Herbert Džordž Vels: Literarni nadničar i žanrovski pionir
Žil Vern: Ispod zemlje i mora, sve do Meseca
Gor Vidal: Kritički pogled na budućnost
Volter Džon Vilijams: Kiberpank i posle njega
Koni Vilis: Budućnost sa ljudskim likom
Džon Vindem: Iščekujući katastrofe
Hauard Voldrop: U mnoštvu alternativnih svetova
Džin Volf: Knjige o drugim suncima
Kurt Vonegat: Tako mu je to i Tralfamadorijanci
Jan Votson: Oneobičavanje obrazaca
Danijel F. Galuj: Zamke različitih stvarnosti
Vilijam Gibson: Tvorac kiberpanka
Vilijem Golding: Mračna lica čovekove istorije i budućnosti
Avram Dejvidson: U svetovima epske i naučne fantastike
Filip K. Dik: Odmak od svih stvarnosti i šablona
Semjuel Dilejni: Stanovnik carske zvezde
Tomas Diš: Večiti koncentracioni logor
Harlan Elison: U susret opasnim vizijama
Margaret Etvud: Antiutopije u ime napretka
Jevgenij Zamjatin: Teror prozirnih zidova
Rodžer Zelazni: Veliki gospodar fantastike
Ivan Jefremov: U susret optimističkoj budućnosti
Pat Kadigan: Prva dama kiberpanka
Ričard Kadri: Košmari i tišine budućnosti
Orson Skot Kard: Odrastanje u svetovima budućnosti
Henri Katner: Uvrnuti potomci i šašavi roboti
Danijel Kejz: Moralne dileme naučnog progresa
Džon Kesel: Između realnosti i literarnih vizija
Artur Klark: Ka kosmičkoj sudbini čoveka
Nensi Kres: Moralnost u zemaljskim i svemirskim razmerama
Džon Kristofer: Čovečanstvo u opasnosti
Mark Laidlou: U virtuelnim svetovima sutrašnjice
Ursula K. Legvin: Među potomcima Haina
Stanislav Lem: Otkrivanje ljudskih (ne)sposobnosti
Džek London: O krhkosti i surovosti moderne civilizacije
Sem Lundval: Mračni humor
Džordž R. R. Martin: Drugačija vrsta osećajnosti
Jan Mekdonald: Kroz treći svet do Marsa
Ričard Metison: Na razmeđi horora i naučne fantastike
Volter Miler ml. : Apokalipse posle apokalipse
Jozef Nesvadba: Humorno–ironijski pogled na budućnost
Džef Nun: Nasumična razaranja mudrosti
Vladimir Obručev: Povratak u praistoriju
Brajan Oldis: Prvoborac Novog talasa
Čad Oliver: U susret Vanzemaljcima
Džordž Orvel: Fatalna politika
Aleksej Panšin: Teški prelasci u onostrano
Edgar Pengborn: Među Vanzemaljcima i preživelima
Frederik Pol: Do Kapije i dalje
Kristofer Prist: Sudar različitih stvarnosti
Moris Renar: Od osvajača do plena
Keit Roberts: Alternativne istorije Engleske
Kim Stenli Robinson: Između propasti Zemlje i osvajanja Marsa
Rosni, stariji: Večito jedinstvo živih bića
Mordekaj Rošvald: Iščekujući atomsku apokalipsu
Rudi Ruker: Od kiberpanka do Brojgela
Majkl Svonvik: Velemajstor kratkih proza
Robert Silverberg: Od petparačke do vrhunske literature
Kliford Simak: Sudbine tranzitne stanice
Den Simons: Ilijada i Kenterberijske priče budućnosti
Kordvejner Smit: Istorija instrumentalnosti
Norman Spinrad: Gorki osmeh budućnosti
Olaf Stejpldon: O bliskoj i dalekoj budućnosti
Teodor Sterdžen: Homo geštalt i mutanti
Brus Sterling: Mračne kiberpank budućnosti
R. L. Stivenson: Svetla i mračna lica čoveka
Braća Strugacki: Tajne zla u ljudima i Svemiru
Hari Tartldov: Beskrajne alternativne istorije
Mark Tven: Preteča naučne fantastike
Volter Tevis: Opasno očovečenje
Džejms Tiptri jr.: Zvezdane i druge izuzetne vizije
Aleksej Tolstoj: Oktobarska revolucija na Marsu
Filip Hoze Farmer: Neobuzdani svetovi mašte
Kamij Flamarion: Između astronomije i fantastike
Oldos Haksli: Utopijske dileme
Džo Haldeman: Večiti ratovi za mir
Hari Harison: Dogodovštine veselih heroja
Frenk Herbert: Tvorac čudesne Dine
Fred Hojl: Sudari sa kosmičkim čudesima
Konstantin Ciolkovski: U susret tajnama Svemira
Karel Čapek: Pouke o nedoraslosti čoveka
K. V. Džeter: Pankerski pogled na prošlost i budućnost
Luis Šajner: Budućnost između žanrova
Robert Šekli: Specijalista za priče
Lušes Šepard: U džunglama budućnosti
Džon Širli: Putovanja kroz žanrove i stilove

232 strane
Dostupno, nadam se, u ponedeljak.

[Father Jape]

Jel' se i to da pazariti u Alanu Fordu ili...?  

[zakk]

Pre u Beopolisu...

[Mica Milovanovic]

Sjajno!

Šta je sa prošlim brojem? Nisam ga našao u Beopolisu poslednji put kad sam bio?

[Ghoul]

Ž E L I M !!!

[Tex Murphy]

I ja!

[Kastor]

sjajno!  

[angel011]

Yay!

[spale]

OZbiljno pitam gde ovo ima da se kupi jer nikada ranije nisam upovao EMITORE?
hvala unapred
ps koja je cena

[angel011]

Biće u Beopolisu.

[gargamel]

ajde i meni jedan primerak. a cijena? pretpostavljam prava sitnica

[zstefanovic]

Sjajno!

Šta je sa prošlim brojem? Nisam ga našao u Beopolisu poslednji put kad sam bio?

Па разграби се одмах све што се одштампа Обрати се Жарку преко везе.

[zstefanovic]

OZbiljno pitam gde ovo ima da se kupi jer nikada ranije nisam upovao EMITORE?
hvala unapred
ps koja je cena

Ево овако:

1. Емитори се продају у клубу понедељком (Дом омладине) као и у књижари Беополис (исто Дом омладине). Често их има и у Омену и Алан Форду.

2. Појавила се техничка грешка, књига ће изаћи дан-два касније.

3. Говорећи о садржају "101 лица фантастике"... У питању није прост лексикон, јер лексикони имају пар пасуса у писцима. Илијина књига је сваком писцу посветила око три шлајфне: биографија, главна библиографија, анализа опуса и вредновање. И невероватно је занимљиво за читање, ако мене питате.

4. Ово је једно од оних издања која смо најавили да се "морају имати", јер су једина штива своје врсте на тржишту а служе као незаобилазан водич и извор информација. Још две сличне књиге су спремне.

5. Цена? Не знам, али је књига у питању, вероватно негде између 350 и 400 динара.

[Ghoul]

али је књига у питању

nadam se da je povez čvršći nego običnog emitora i da ovo zaista izgleda (i traje!) kao knjiga, jer sadržaj to zaslužuje!

[zstefanovic]

али је књига у питању

nadam se da je povez čvršći nego običnog emitora i da ovo zaista izgleda (i traje!) kao knjiga

Да, стално радимо на побољшањима. Задовољан сам лепљењем брошираног повеза. За граматуру корица нисам сигуран шта је наручено.

jer sadržaj to zaslužuje!

Па ми смо озбиљни издавачи са врхунском уређивачком политиком и бројним издањима.  

[Nightflier]

Nema coveka na forumu nekoliko dana - i svasta nesto ima da vidi. Nadam se da ce se ta knjiga, posto sa 300 slajfni teksta zaista jeste knjiga, zadrzati u prodaji nesto duze, odnosno da ce biti dostampavanja usled velike prodaje.

[varvarin]

Ej, ja sam sinoć bio u Klubu i EMITOR  nisam video.
Nešto sam propustio?

[Ghoul]

Ej, ja sam sinoć bio u Klubu i EMITOR  nisam video.
Nešto sam propustio?

važno je da KAFANU nisi propustio!

[Provider]

Pozdrav svima!

Pohvale za ovaj broj EMITORA!  

Može li se negdje nabaviti u Zagrebu,
ili naručiti od Vas?

I još jedno pitanje, jesu li i tekstovi unutar EMITORA na ćirilici
i postoji li možda latinično izdanje?

Srdačan pozdrav,

P.

[zstefanovic]

Pozdrav svima!

Dobar ti dan.

Pohvale za ovaj broj EMITORA!  

Zahvaljujemo, staraćemo se i dalje  

Može li se negdje nabaviti u Zagrebu,
ili naručiti od Vas?

Nameravamo da napravimo neku majušnu distribuciju i van Srbije, jer ima kolega i drugara koji ovo redovno prate. Imam već neke kontakte i ideje, ali ta distribucija neće početi odmah.

Ovakva pisma kao tvoje nas ohrabruju za taj dodatni trud.

Verujem da će uskoro biti dva načina za nabavku: da naručiš preko Interneta (knjizara.com) ili kupiš u knjižari pored tebe.

Treći način je kurirski. Da neko donese iz Beograda.

I još jedno pitanje, jesu li i tekstovi unutar EMITORA na ćirilici
i postoji li možda latinično izdanje?

Prvo izdanje je uvek ćirilica. Ali nameravamo i latinicu, da bi i ljudi kojima je pismo stvarno problem mogli da čitaju. To zahteva nešto dodatnog vremena i resursa, ali je rešivo.

Mnogo bi nam pomoglo i ako nam ljudi iz Hrvatske i Slovenije kažu svoja lična iskustva sa čitanjem ćirilice, jer bismo onda odredili naše prioritete i moguće tiraže za latinicu.

Ne možemo imati odmah sve za svakoga, ali smo raspoloženi da to u dogledno vreme rešimo.

Srdačan pozdrav,

P.

Takođe. Uživaj.

[Boban]

Mnogo bi nam pomoglo i ako nam ljudi iz Hrvatske i Slovenije kažu svoja lična iskustva sa čitanjem ćirilice, jer bismo onda odredili naše prioritete i moguće tiraže za latinicu.

Ovakav Emitor na latinici bi imao potencijal od nekoliko stotina primeraka u Hrvatskoj i Sloveniji.
Ovakav na ćirilici možda ima potencijal od nekoliko primeraka za ljude koji su voljni da se smaraju.
Moraš se odlučiti zstef.
Izabrao si ćirilicu jer te ne zanima 70% ex-jugoslovena koji je ne znaju; OK, onda se ponašaj tako. Reci NEMA latinice, samo ćirilica, evo vam, pa ko hoće hoće.
I budi spreman da primiš sve posledice toga.

Sramota je da Emitor nakon 27 godina izlaženja i 460 brojeva na latinici bude pretvoren u bastion ćirilice.
Moja neopoziva odluka: ZABRANJUJEM da se ikada išta moje autorsko objavi u Emitoru na ćirilici. Ne želite da znate posledice prekoračenja ovoga pa me radije ostavite na miru.

[zstefanovic]

Ovakav Emitor na latinici bi imao potencijal od nekoliko stotina primeraka u Hrvatskoj i Sloveniji.

Милиона. Тврдокоричених.  Уџбеника, тако рећи...

Ovakav na ćirilici možda ima potencijal od nekoliko primeraka za ljude koji su voljni da se smaraju.

Али је бар леп осећај и радује нас. Мало ли је?

Moraš se odlučiti zstef.
Izabrao si ćirilicu jer te ne zanima 70% ex-jugoslovena koji je ne znaju;

Ја сам мислио да су Југословени митска бића и да само тројица од њих знају ћирилицу, а и то због правила службе.

OK, onda se ponašaj tako. Reci NEMA latinice, samo ćirilica, evo vam, pa ko hoće hoće.
I budi spreman da primiš sve posledice toga.

Ма јок, ако има читалаца може све. Ако се појави Албанац да га преведе - ево, Мађар - ево. Благослов дигиталне технологије...

Sramota je da Emitor nakon 27 godina izlaženja i 460 brojeva na latinici bude pretvoren u bastion ćirilice.

Погледај колико већ времена сви бројеви иду ћирилицом, па ми реци колико сам крив.

Moja neopoziva odluka: ZABRANJUJEM da se ikada išta moje autorsko objavi u Emitoru na ćirilici. Ne želite da znate posledice prekoračenja ovoga pa me radije ostavite na miru.

Па ко те је дирао у овом случају? Сам си се јавио у овом топику.

[Boban]

Neću više nikada.
Samo me obilazite u širokom luku.

[zstefanovic]

Neću više nikada.
Samo me obilazite u širokom luku.

Много си, бре, мрзовољан. Нисмо криви.

[Goran Skrobonja]

Krivo mu zbog nove vlade...

[Provider]

Zstefanovic,

Zahvaljujem na iscrpnom odgovoru.

Ovakva specijalna izdanja zaslužuju posebnu pažnju i vjerujem da će naići na dobar odjek izvan Srbije.

Osobno, nemam problema s ćiriličnim pismom, naučio sam ga prije latinice – u to vrijeme, bio je vrlo popularan crtani film Heidi, a djed je u biblioteci imao srpsko izdanje. Ćirilica se učila i u školi, no mlađe, poslijeratne generacije jednostavno se nemaju prilike susresti sa ćirilicom, a svakako bi htio pustiti EMITOR u opticaj.

Usprkos dobrom poznavanju pisma, priznajem da bi mi trebao pozamašan udah prije nego li uronim u 232 stranice.    

Za eventualno latinično izdanje, koje bi uvelike pomoglo popularizaciji EMITORA u regiji, bilo bi dobro da se strana imena pisaca, njihovih djela, nazivlja i referenci pišu u originalu –barem u zagradama: Kurt Vonegat (Kurt Vonnegut), Klanica pet -Sloterhaus fajv (Slaughterhouse-Five), Trafalmadorija (Trafalmadoria).

Uskoro kolega putuje u Beograd pa ću ga zamoliti da potraži EMITOR u knjižarama.  

[zstefanovic]

Krivo mu zbog nove vlade...

Аман, мислио сам да је све под контролом...  

— Е, Ивице, сад ми Бобан каже: тражио му Санадер 200 милиона тврдокоричених Емитора за њихове школе, али латиница му треба. Каже: има потенцијал и више, али да проба прво оволико... —

— Не брини, Боки. Ако треба Кинези ће ми ручно преписати. Само да нам се мрачне хорорске деведесете више не врате.

— Хвала, добри мој. —

— Е, Боки, још нешто. Ако те Слоба зове...

— Уууууууууу?! (Осврће се у страху) Ивицееее...!

— Ма да...  Да честита и то, уме он тако... Досадно му. Само се немој одмах уплашити. Одмерено се и кратко захвали. Реци да ћеш му донети цвеће. Да ћеш га преместити у Алеју. Нек види да је све у добрим рукама. Домаћински. —
(Борис се опушта.)

— Кул. (грли Ивицу и пева) ,,Приђи ближе, приђи ближе, да будемо заједно, све је добро, све је добро..."
(Одлазе низ дугачке ходнике Владе.)

(ОБЈАШЊЕЊЕ за људе ван Србије: Демократска и Социјалисти ће можда формирати владу у Србији.)

[zstefanovic]

Zstefanovic,

Zahvaljujem na iscrpnom odgovoru.

Ovakva specijalna izdanja zaslužuju posebnu pažnju i vjerujem da će naići na dobar odjek izvan Srbije.

Hvala. I ovo nije jedino takvo "must have" izdanje, uskoro će ići i Brzi vodiči: naučna fantastika i horor. Itd.

Osobno, nemam problema s ćiriličnim pismom, naučio sam ga prije latinice – u to vrijeme, bio je vrlo popularan crtani film Heidi, a djed je u biblioteci imao srpsko izdanje. Ćirilica se učila i u školi, no mlađe, poslijeratne generacije jednostavno se nemaju prilike susresti sa ćirilicom, a svakako bi htio pustiti EMITOR u opticaj.

Usprkos dobrom poznavanju pisma, priznajem da bi mi trebao pozamašan udah prije nego li uronim u 232 stranice.    

Svestan sam situacije u regionu, mada je to i stvar navike. (Ja makedonski više i ne primećujem da čitam, ali bugarski i slovenački blago zastajem.)

U suštini mi se obraćamo pojedincima, a ne nekim "prostorima". Ako ima dovoljno čitalaca treba puštati na svim jezicima i pismima.

Naš najveći problem je u stvari tehnički: toliko je sad dobrog materijala i čitalačkog interesovanja da nam trebaju tri prelamača, a ne jedan koji pada na nos od posla.

Za eventualno latinično izdanje, koje bi uvelike pomoglo popularizaciji EMITORA u regiji, bilo bi dobro da se strana imena pisaca, njihovih djela, nazivlja i referenci pišu u originalu –barem u zagradama: Kurt Vonegat (Kurt Vonnegut), Klanica pet -Sloterhaus fajv (Slaughterhouse-Five), Trafalmadorija (Trafalmadoria).

Da, imena već jesu izvorno data u zagradi, u samom tekstu.

Uskoro kolega putuje u Beograd pa ću ga zamoliti da potraži EMITOR u knjižarama.  

Beopolis u Domu omladine, ali ne garantujem da će biti latiničnog izdanja do tada.

Uživaj.

[Rile]

(ОБЈАШЊЕЊЕ за људе ван Србије: Демократска и Социјалисти ће можда формирати владу у Србији.)

Pre bih rekao skoro sigurno  

[zstefanovic]

Ценим твој лаконски стил политичке анализе. Чак си и страначке боје погодио.  

Ал, ајде да не тролујемо топик, има оно место где су касапи на форуму, за те приче.

[Rile]

Najvise zbog boje sam to i ubacio  

[zstefanovic]

Број је у штампи, групна промоција 9. јуна у Дому омладине, 19 часова.


2008 — Godina srpske fantastike
9. jun
Akciju ,,Godina srpske fantastike" nastavljamo predstavljanjem izdavačkog plana Emitora. Pored aktuelnih brojeva koji su nas upoznali sa delom Dragutina Ilića, tu je i ,,101 lice fantastike" Ilije Bakića, esejistički leksikon o svetskim piscima fantastike na preko 200 strana, autorovo viđenje najvećih imena koje je žanr ikada dao. Čeka vas mnogo iznenađenja.
Moderator: Zoran Stefanović

[angel011]

Koliko je brojeva Emitora izašlo ove godine?

[zstefanovic]

Koliko je brojeva Emitora izašlo ove godine?

Четири, ја мислим (март/април/мај). Још четири или шест до краја јуна.

Излазиће и током лета, бар један месечно.

[angel011]

Ne znam da li je ikad izašlo toliko Emitora u tako kratkom roku, i još toliko dobrih i bitnih Emitora (ako se ostvari plan koji navodiš).

Nadam se da će zakk preživeti rmbačenje.

[zstefanovic]

Ne znam da li je ikad izašlo toliko Emitora u tako kratkom roku, i još toliko dobrih i bitnih Emitora

Па... Јесте излазило у 1990-им.

Разликовала се само техничка форма, оно су биле нешто скромније могућности.

Али је чињеница да је ово велики препород и да година може бити тријумфална и никад виђена, ако се сви још мало потрудимо.

(ako se ostvari plan koji navodiš).

Хоће. А ни мај још није готов, месец који би требало да буде врло добар на крају.

Nadam se da će zakk preživeti rmbačenje.

Мора да буде више преламача. Мислим да имамо додатног једног и по.

[Boban]

Emitor je za prvih 10 godina svog postojanja nakupio 100 brojeva, onda za narednik 10 još 300, pa poslednjih 5 još 50 i sada ovo ide kako ide, ali moram reći da je to arčenje kreativnog potencijala.
Meni je vrlo žao što sam ja potrošio tri poslednje godine života da stvorim uslove da izdavaštvo koje radim može da pređe na stepenicu iznad i doslovnu u trenutku kada sam stigao do toga, umesto da se gomila ovih stvari preusmeri u prave izdavačke tokove, dobijamo kvaziizdanja u minimalnim tiražima zbog nečijeg inata i isterivanja ko zna čega.
Realno, ova Bakićeva knjiga bi bila sjajna kao knjiga.
Urađena kao Emitor u nekoliko desetina primeraka ili maksimum 100 (ili više, tim gore...), dostupna na mreži u perspektivi mene uopšte ne zanima.
Potencijalno sjajna knjiga ostaće zaglibljena u getu jer neko želi da demonstrira uređivačku silu i da se podsmehne svima nama koji nismo to ispratili na način kako je on zamislio.

Potpuno istu stvar imali smo pre 5 godina posle smene u vođstvu časopisa Znak sagite (traženu od strane najagilnijeg urednika, a ne moje proterivanje kako su kružile glasine), dakle, tada se oko Emitora okupila fantastično jaka kreativna i spisateljska ekipa i napravila nekoliko apsolutno najboljih Emitora ikada... i to je rađeno takođe iz inata da bi se pokazalo kako "oni" umeju i mogu a ja ne umem i ne znam. Ishod znamo: posle demostracije sile oni su se smorili, a ZS je dobio udarac od koga nikada nije uspeo da se oporavi.
Bojim se da će i krajnji ishod ovih Emitora biti isto što i ovih prethodnih: ljudi će pokazali da mogu bolje, Znak sagite će ostati na suvom i nikom ništa...

[zstefanovic]

Emitor je za prvih 10 godina svog postojanja nakupio 100 brojeva, onda za narednik 10 još 300, pa poslednjih 5 još 50 i sada ovo ide kako ide, ali moram reći da je to arčenje kreativnog potencijala.

Радимо у условима које имамо. Дакле, остварујемо потенцијал.

А замисли још ако нађем формулу за 1.000 или 2.000 тиража...

Meni je vrlo žao što sam ja potrošio tri poslednje godine života da stvorim uslove da izdavaštvo koje radim može da pređe na stepenicu iznad i doslovnu u trenutku kada sam stigao do toga, umesto da se gomila ovih stvari preusmeri u prave izdavačke tokove, dobijamo kvaziizdanja u minimalnim tiražima zbog nečijeg inata i isterivanja ko zna čega.

? Па шта предлажеш? Да не радимо ово?

Realno, ova Bakićeva knjiga bi bila sjajna kao knjiga.

Ова Бакићева књига ЈЕСТЕ сјајна књига. Али ако си приметио, све што пуштамо сада јесу сјајне књиге.

Urađena kao Emitor u nekoliko desetina primeraka ili maksimum 100 (ili više, tim gore...), dostupna na mreži u perspektivi mene uopšte ne zanima.

Ма, добро бре. Боље је да има 100 важних људи, него нико.

Potencijalno sjajna knjiga ostaće zaglibljena u getu jer neko želi da demonstrira uređivačku silu i da se podsmehne svima nama koji nismo to ispratili na način kako je on zamislio.

Па, ми ово и објављујемо да би се и већи издавачи заинтересовали, ако до сада нису. Ми смо авангарда радничке класе.

Чим изађе, преговарај са Илијом.

Potpuno istu stvar imali smo pre 5 godina posle smene u vođstvu časopisa Znak sagite (traženu od strane najagilnijeg urednika, a ne moje proterivanje kako su kružile glasine), dakle, tada se oko Emitora okupila fantastično jaka kreativna i spisateljska ekipa i napravila nekoliko apsolutno najboljih Emitora ikada...

Нисам био ту у то време, не знам на шта све мислиш, а и верујем да нема везе с овим.

i to je rađeno takođe iz inata da bi se pokazalo kako "oni" umeju i mogu a ja ne umem i ne znam. Ishod znamo: posle demostracije sile oni su se smorili,

Ја сам мислио да ово радимо заједно са тобом. И зато што нам је ово свима потребно.

a ZS je dobio udarac od koga nikada nije uspeo da se oporavi.
Bojim se da će i krajnji ishod ovih Emitora biti isto što i ovih prethodnih: ljudi će pokazali da mogu bolje, Znak sagite će ostati na suvom i nikom ništa...

Е, мојне мени причаш. Ја сам увек био ту кад је требало Знаку Сагите. И даље сам.

Али рукописа има десет пута више него што су били чији капацитети. Емитор ће ове године енергично попунити неколико крупних културних празнина и неке наше потребе. И то је то.

Ти реци шта треба, знаш да никад нисам бежао од изазова.

Али напомињем да је моменат специфичан. Мора се бити конструктиван и флексибилан, јер је време једини ресурс који нам се не враћа.

Само немој да мрачиш у овим тешким данима за либерални капитализам.

[zakk]

Mene izluđuje je stav da je Emitor nekakva komercijalna ili bilo kakva konkurencija kakvom god dobro opremljenom i plasiranom izdanju.

Ma da objavimo, ne znam, novi roman Artura Klarka, kojeg je dr Živković spasao iz vodenog groba Klarkovog bazena na Šri-Lanki i nedavno nama ponudio, opet bi bilo koja izdavačka kuća napravila i prodala pet 'iljada puta više nego klub. Jednostavno, niti imamo resurse niti ljude koji bi se bavili time u toj razmeri. A po meni, nije niti treba da nam bude namera.

I Skrobonja je objavio sve svoje poznate i nepoznate stvari prvo u Emitoru, pa ne čujem nešto da je propao zbog toga (kao svoj izdavač).

[Boban]

Ovde nije reč o bilo kakvoj konkurenciji, govorimo o ograničenim ljudskim resursima i trošenju kreativne snage na nešto što realno nema veliki domet. Umišljaj da će to poslužiti kao podstrek da se te stvari preuzimaju i dalje štampaju je van pameti.
Razmotrimo ovaj slučaj... ta knjiga ima potencijal za 1000 primeraka, Emitora će sigurno biti preko stotinu i to je ona kvalitativna stotina kupaca koja bi odmah kupila knjišku verziju da se prva pojavila... ovako, da se uradi knjiga od 300 strana, sa fotografijom svakog pisca i grafičkim pretumbacijama koja bi koštala 10 eura... i te kako je Emitor konkurentan, jer se u prvi mah obraća istoj publici. Izdavanjem ovog Bakića u knjizi izdavač se lišava tog prvog udara ionako ne preterano komercijalnog naslova. Ko bi to i zašto želeo da uradi?

[Ghoul]

i ja mislim da je taj sadašnji koncept u suštini 'žali tolkog truda za slabu vajdu', i da je greota da se OVAKVE stvari OVAKO rade, ali dobro sad... valjda je bolje ostajati u getu i fotokopirati sveščice umesto štampati knjige...

[Boban]

Upravo tako, arčenje resursa.
Ono što zstef misli da je završen posao i da može odmah u štampu, zapravo je samo rukopis.
I to na ćirilici u imbecilnom ruskom fontu koji je skrnavljenje srpske ćirilice. Da se sve to preradi u valjan izgled treba gomila vremena. tvrdnja da konverteri to rade bez problema i odmah je takođe budalaština, da nije tako jasno je samo kada se pogledaju bezbrojne brljotine u konverzijama po ovim Emitorima.

[zakk]

Ok Bobane, sad si već krenuo da kenjaš. Vrati se na diskusiju.

Ne bacaj prašinu u oči. Prvo, ovo za rusku ćirilicu je netačno i nebitno. Drugo, sediš, već godinama, na desetak naslova ovog ili većeg potencijala i nisi osoba od koje ću da kupim priču o traćenju vremena, resursa, savršenosti izdanja itd.

Misliš da bi Emitor "101 lice fantastike" bio tržišno konkurentan knjizi istog sadržaja, sa stotinama slika, besnom opremom, itd? Ok.

Tu izjavu hoću da razmotrimo, jer tu priču, od tebe, hoću da kupim.

Ovo zahteva reviziju plana.

[zstefanovic]

Ovo zahteva reviziju plana.

Као што му рекох: Чим изађе, нек види са Илијом.

Roma Locuta Est.

[Boban]

Vremena su se promenila.
Bolje je pregovarati dve godine i neku stvar objaviti na dostojanstven način nego puštati interna izdanja u nekoliko desetina primeraka. Erotske priče su mogle da budu trijumf, a ovako jedva da iko zna za njih.
Ono što treba da znate kada se štampa digitalno jeste da ne može da se povezuje lajmovanjem, jer se kod digitalne štampe papir tretira prevelikom temperaturom i gubi elastičnost pa se tako povezane knjige nakon nekog vremena potpuno raspadnu. Tamni vilajet 4 koji je čak išao na pojačano lepljenje nije izdržao sud vremena.
Takva knjiga stavljena u biblioteku na upotrebu ne može da preživi ni godinu dana i osuđena je na raspad i zaborav. To što postoji priprema i uvek neko to može ponovo da odštampa je lepa i konačna budućnost ovakvih izdanja.
OK, možda je to konačna sudbina i svih drugih izdanja, ali ne oćekujte od mene da uživam u tome.

[angel011]

Ja nisam za to da se objavi bilo kako, ali ljudima je dosadilo da čekaju.

Problem sa tobom je što kažeš "Biće", pa ne bude, odlaže se zbog ovog ili onog, i tako mali milion puta. Ne napadam te, ne kažem da samo smišljaš izgovore, ali do sada si toliko puta ponovio da će nešto izaći a to izađe sa veeelikim kašnjenjem ili još uvek nije izašlo, da mi se čini da ti ljudi više ne bi verovali ni da im kažeš da pada kiša a oni su ušli u klub izgledajući kao pokisli pacovi.

I onda objavi ko i kako može, i bude dobrodošlicom dočekano što je nešto konačno izašlo, možda ne u idealnom izdanju, ali je to ipak znatno opipljivije od nečeg što nije izašlo. A ti ispadneš matori smor koji samo nešto prigovara i koči one koji pružaju opipljive, gledljive i čitljive rezultate.

Ne kažem da mi se dopada što je tako.

[Boban]

Nekada je moralo da se radi ovako, danas ne mora.
I uopšte nije suština da je to trebalo raditi preko ZS-a.
Evo, Tardis kao izdavač, znate li koliko bi njima značilo da su zapravo oni stali iza deset ovakvih knjižica, a ne klub LK?
Fanzini proizvođeni fotokopiranjem i knjige u nekoliko desetina primeraka su valjda stvar prošlosti.
Šta će biti kada se pokaže i dokaže da se na mišiće može sve, ali kada se ljudski resursi i finansije iscrpe na akciju koja možda neće dati željeni rezultat?
A krajnji rezultat je da SANU obrati pažnju na nas i da se nametnemo najvećim izdavačima u Srbiji. Evo, videli smo kako nas je Evro oduvao za ideju, sad da to urade Laguna i Mono&Manjana i gde smo onda? Opet u getu sa getovskim navikama, ponudom i izdanjima?
Ako je ovu knjigu trebalo da izda Tardis zar je moralo pre toga da se radi kao Emitor od 323 strane?

[taurus-jor]

Samo opušteno, Bobane. Biće sve u redu.

[angel011]

@Boban: Da li je ovo urađeno protiv volje Tardisa? Da li se iko iz Tardisa buni zbog ovoga? Da li je Tardisu preotet projekat?

A ako ne, i ako ni ti ovo nisi planirao za ZS niti je tebi neko zdipio projekat, zašto se buniš?

Ima valjda i drugih vrednih stvari koje će biti rađene u okviru Tardisa i ZS-a.

[sivka]

Tardis ce da objavi "101 lice fantastike" do jeseni, u tirazu od 500 primeraka, veceg formata sa dobrom opremom, fotografijama pisaca, latinicom i autor ce da doradi neke tekstove, mozda i doda...
Emitor ce da objavi ogranicen broj primeraka u digitalnoj stampi, numerisanih i u ovakvom tekstualnom stanju kako je sada.