Ј. Ристић: Туђин 3 (Е #469)

[taurus-jor]

Novi kontigent primeraka stigao iz stampe.

[zstefanovic]

Novi kontigent primeraka stigao iz stampe.

Ови Специјали иду као вруће пециво, бре.

[taurus-jor]

Promocija zbirke, sve sa emitovanjem produzene verzije Tudjina 3 je u subotu, 5. jula od 19 sati (Dom omladine Beograda, Tribinska sala na prvom spratu). Bice primeraka za prodaju.

[Ghoul]

Promocija zbirke, sve sa emitovanjem produzene verzije Tudjina 3 je u subotu, 5. jula od 19 sati (Dom omladine Beograda, Tribinska sala na prvom spratu). Bice primeraka za prodaju.

ma dobro to, nego jel obezbeđen ERKONDIŠN u toj zloglasnoj zadušljivoj prostoriji?

[taurus-jor]

Erkondisn postoji, ali iz nekog razloga nije radio. Dobro si me podsetio. Pitacu ih da l' mogu da postave drugi, barem za promociju.

[Ghoul]

Ripley's Alien 3: Verovali ili ne
by Ghoul

http://popboks.com/tekst.php?ID=6566

[taurus-jor]

Erkondisn ce raditi, kazu nadlezni.

[taurus-jor]

Erkondisn je radio, drago mi je da kazem, i hvala svima koji su dosli. Jos mi je bilo draze sto je prica o Jednom nezasluzenom kosmaru i filmu Tudjin 3 ispala dobar povod za dublju raspravu o stvaralackom procesu u okviru onog sto nazivamo filmskom industrijom. Zoran Stefanovic i Dimitrije Vojnov kao dramaturzi i filmski insajderi nastojali su da razbiju neke mitove i da ukazu "kako to zaista izgleda", ne samo u Holivudu vec i generalno. Zajedno sa moderatorom Sveborom Midzicem (ex-Filmski centar Srbije, sada sef tribinskog programa u Domu omladine) oni su, takodje, izneli hrpu zanimljivih informacija koje su same po sebi vredne jedne knjige.

Kao sto sam najavio, promocija/tribina bila je zacinjena insertima iz cenzurisanog dokumentarca The Making Of Alien 3 (Wreckage And Rape) "Fredericka Garvina" (pseudonim Charlesa De Lauzirike), koji ipak nije toliko cenzurisan da ne prikaze dobar deo svakovrsnog ludila koje je pratilo nastajanje Tudjina 3. Videli smo nonsalantnog producenta Davida Gilera, rezisera Renny Harlina sa svojim autorskim vizijama i gledanjem na nastavke i, naravno, kljucni "izgubljeni svet" Tudjina 3 - drveni, kaludjerski cardak u svemiru Vincenta Warda (sve sa nacrtima).

Za kraj je bio ostavljen produzeni/alternativni/skrpljeni Tudjin 3 kojim se pokusao vratiti makar duh Wardovih i Fincherovih zamisli.

Inace, zbog gubitka mobilnog, sve sa karticom, sto mi se desilo pred sam pocetak tehnicke probe, bio sam prilicno rastrojen, ali kako je krenula promocija uspeo sam da zaboravim na ovaj peh i potpuno se opustim. Jedino molim forumase da mi na p.m posalju svoje brojeve mobilnog.

[Boban]

Moram reći da me ni uživo nisi ubedio da je ovo imalo mnogo smisla.
Zapravo, ovakva knjiga bi imala smisla da obradi nekoliko ili sve čuvene Holivudske slučajeve ovog tipa, uvrštavajući svakako peripetije oko "Dine", pa da ide čisto kao informacija šta se radi, nikako kao kritika takvog načina rada, jer, gledano ekonomski, Holivud vrti milijarde dolara i sigurno zna šta i zašto radi.

Polovina tvojih primedbi zapravo ne stoje. Filmska kuća naručuje scenarije i neprihvata ih, mada ih plaća.
Naručuje scenarije od nekoliko ljudi istovremeno.
To ja ne vidim kao primedbu.
Ti umišljaš da je scenarista bog koji treba da odredi vlasniku korporacije gde će stući svoje milione evra.
Ti si na strani autora koji su dobili velike pare za svoje nebuloze i poluzavršene zajebancije.

Tekst jeste zanimljiv za dramaturge, da znaju šta ih čeka kada jednog dana odu u veliki studio, ali van toga, ja zaista ne vidim razlog ovolikog detaljisanja, istraživanja i još najave da će toga biti još u budućnosti. Dokle i zašto? Nećeš valjda celokupnu svoju kreativnu energiju potrošiti na istraživanje irelevantnog slučaja koji je takav kakav je.

Gledaj, Osmi putnik je u vreme kada se pojavio bio dočekan kao smešna, jadna verzija susreta sa vanzemaljcima. Popljuvali smo ga i toliko. Onda je on ipak izgradio neki svoj imidž i dopro do šire publike. Prelazak u A produkciju mora se odvijati po pravilima A produkcije a ne po početnim zamislima autora koje su realno gledano na granici groteske i imbecilnosti. Pa Holivud ne bi bio ovo što jeste da ne kontroliše, nadzire, usmerava i prepravlja autore. nekad se zajebu, nekad ne; siguran sam da u većini slučajeva nastaju poboljšanja i da autori treba da budu presrećni što se neko bavio njihovim zamislima. Uostalom, imali su izbora. U predugovorima sve piše: ti uradiš šta misliš, mi te platimo i iskoristimo ako smatramo da može doprineti projektu.

[taurus-jor]

Poglavlje "Reks Piket i Dejvid Fincer: Saboter oslobadja djavola" (strana 53, pasus prvi):

Kad su u pitanju prepravke scenarija, nista u Holivudu nije "iza ledja". Vlasnik teksta je studio, a ne pisac. Studio, stoga, moze naterati pisca da rad prepravlja nebrojeno puta. Moze ga, takodje, isplatiti i dati mu otkaz, a tekst predati drugome na doradu. Napisano moze gurnuti u fioku, pa delove iskoriscavati naknadno, Na primeru Tudjina 3 sve varijante su vidjena, ali Hil i Gajler - akteri pozadinskih radova u slucaju Dejvida Tuija - nisu bili spremni da sami budu objekat takvih aktivnosti, a pride su bili producenti i prema serijalu se odnosili vlasnicki. Postojali su, dakle, svi uslovi da se kola slome na drugome.

Toliko o umisljaju da je scenarista bog. Nije. U tome i jeste poenta. A tu poentu su iskazali i moji sagovornici na tribini.

Tvoje misljenje o filmu je tvoje misljenje, i kao takvo ga uvazavam. Super je da postoje razlicita misljenja, jer bez toga se sve pretvara u barustinu i camotinju. I drago mi je sto si bio na promociji.

Tekst jeste zanimljiv za dramaturge, da znaju šta ih čeka kada jednog dana odu u veliki studio, ali van toga, ja zaista ne vidim razlog ovolikog detaljisanja, istraživanja i još najave da će toga biti još u budućnosti. Dokle i zašto? Nećeš valjda celokupnu svoju kreativnu energiju potrošiti na istraživanje irelevantnog slučaja koji je takav kakav je.

Procitaj uvod u knjigu. Mislim da sam na tvoju "primedbu" dao najposteniji odgovor koji sam mogao da dam. Cak je navedeno da je ovaj tekst star (zavrsen 2005) a najavljena knjiga (u najvecem napisana odavno) je samo dug prema ljudima koji je godinama cekaju, i prema sebi samome. Ja svoje poslove ne ostavljam nezavrsene.

I sasvim je sigurno - i apsolutno mi je drago sto je tako - da su moja zanimanja razlicita od tvojih. Ti guras svoja, ja svoja. Ti ne moras da shvatis moja, ali meni je ipak drago sto si tu da mi to kazes.  Samo, mogao si to da uradis uzivo. Na samoj tribini. Ja se ne bih ljutio. Cak mislim da bi rasprava bila sadrzajnija. Jer, jebes ga, cemu sluze tribine i promocije nego da se njihovi predmeti stave na kusnju.

[Boban]

xex, pa ja kad god se javim da diskutujem, neko se nađe uvređenim.
Ljudi hoće da čuju javna mišljenja ali bi ipak više voleli da ta mišljenja budu pozitivna.

[Aleksandar Žiljak]

Zapravo, ovakva knjiga bi imala smisla da obradi nekoliko ili sve čuvene Holivudske slučajeve ovog tipa, uvrštavajući svakako peripetije oko "Dine", pa da ide čisto kao informacija šta se radi, nikako kao kritika takvog načina rada, jer, gledano ekonomski, Holivud vrti milijarde dolara i sigurno zna šta i zašto radi.

Onda ne bi stalo u specijal Emitora. Trebalo bi nešto leksikonskih dimenzija i fonta.

Gledaj, Osmi putnik je u vreme kada se pojavio bio dočekan kao smešna, jadna verzija susreta sa vanzemaljcima. Popljuvali smo ga i toliko.

Ja se baš ne sjećam nekog silnog pljuvanja, barem ne u mom kvartu. To je bio film koji je od početka bio "wow, jebo te"   i za koji je, barem meni, trebalo podosta odgledavanja da ga više ne gledam sa strepnjom u želucu. Jeste, sa S-stanovišta tu ima nekih gluposti, ali kad se Alien temeljito iščitava, onda je to jedan vrlo ozbiljan film, a samo Gigerovo čudo je, uz Monolit, jedini stvarno suvisli vanzemaljac koga smo do sada vidjeli, a da se odmakao ili od manje-više našminkanih i maskiranih ljudi (to znači s ljudskim karakteristikama i našim projekcijama, a tu uključujem i NLO-mitologiju) ili od Mapet Šoa (Star Warsi, npr.).

OK, Monolit je zapravo manifestacija vanzemaljaca, njihov artefakt, ali je jednako tako nerazumljiv kao i alien. Monolit i alien su teza i antiteza, stvaralački razum i bezumna krvoločnost, logos i kaos. Dobro je pitanje da li zapravo za potpuno razumijevanje Aliena treba imati na umu Odiseju.  

Prelazak u A produkciju mora se odvijati po pravilima A produkcije a ne po početnim zamislima autora koje su realno gledano na granici groteske i imbecilnosti.

E super. A što ako su pravila A-produkcije takva da dovedu do još veće groteske i imbecilnosti, čemu se od cca 1991. (Terminator 2 kao granični kamen) imamo prilike uvjeravati skoro svaki put kad odemo gledati nešto što košta više od 10 cigli dolara?

Sama knjižica mi nije ne znam što, možda i zato što imam doma neke stvari koje su ovdje crpljene kao izvori, pa mi je sve manje-više poznato, i scenaristička redaljka i odnos producenata i sve. Međutim, natjerala me da uzmem DVD iz ormara (kupio prije godinu dana i zametnuo) i pogledam premontiranu verziju. Rezultat? Da, stvar ima više smisla, scene su povezanije, uzročno-posljedične veze razrađenije, a i likovi. Dečki iz studija su u svom A-produkcijskom mentalitetu stvarno ukenjali stvar.

[Boban]

Pravila A produkcije kažu da težiš ka stvaranju filma koji će zaraditi milijardu dolara bez obzira na broj pokušaja i usputnu štetu.

Da li je neko od vas igrao kanastu?
Postoji jedna relativno laka varijanta da igrač pokupi sve karte i formira SVE kanaste i uspeva u jednoj od tri-četiri partije. Dakle, ja te pustim da me ti zatvaraš dok mi okolnosti ne omoguće da pokupim sve i onda je to kraj.
Meni se čini da tako funkcioniše holivud, svi sanjaju megahit i u potpunosti su podređeni tome.

[Aleksandar Žiljak]

Pravila A produkcije kažu da težiš ka stvaranju filma koji će zaraditi milijardu dolara bez obzira na broj pokušaja i usputnu štetu.

Da li je neko od vas igrao kanastu?
Postoji jedna relativno laka varijanta da igrač pokupi sve karte i formira SVE kanaste i uspeva u jednoj od tri-četiri partije. Dakle, ja te pustim da me ti zatvaraš dok mi okolnosti ne omoguće da pokupim sve i onda je to kraj.
Meni se čini da tako funkcioniše holivud, svi sanjaju megahit i u potpunosti su podređeni tome.

To stoji i nažalost je istina. Vjerojatno je tako Holivud funcionirao još od Mack Senetta, ako ništa drugo, zato što je film skup sport. Ali, nažalost, 90 godina takvog funcioniranja dovodi do s(r)tanja kakvo je danas.

Problem s Alienom 3 je što je studijska intervencija, mjesto da zavede reda među djecom koja su se zaigrala (drveni planetoidi, chicken-aliens i ostalo), rezultirala filmom koji se teško prati i gdje su pogubljene uzročno-posljedične veze među pojedinim scenama. Dakle, producentska intervencija nije čak uspjela ni osigurati zanatski potpuno korektan proizvod. Da se razumijemo, Alien 3 nije ni u svom izvornom obliku bio tako loš film kako se pričalo, uostalom uspio je u Evropi i Aziji (Ripleyno žrtvovanje na kraju vjerojatno pogađa japanski mentalitet), ali se tek iz ove premontirane verzije vidi koliko je bilo brljavljenje u kancelarijama.

[taurus-jor]

Boban je u pravu, ako se sagleda A produkcija nakon pojave blokbastera i sunovrata rezisera-zvezda na pocetku osamdesetih. Ali, nije oduvek tako bilo. Sedamdesete su bile zdravo vreme za autorski pristup filmu u SAD. Naravno, zbog trzista, a ne iz ideoloskih razloga.

U Americi je krajem šezdesetih već bila jedna pobuna protiv studijskih stega nad filmovima, pa su studiji morali da ustuknu pred poplavom novih autora koji su tražili potpunu kreativnu kontrolu. I dobili su je (videti knjigu Petera Biskinda Easy Riders Raging Bulls, kao i potonji, istoimeni dokumentarac). I išlo je dobro sve dok su autori studijima donosili lovu (Kum), i dok sa svojim filmovima nisu počeli da podilaze najširem ukusu (Ratovi zvezda). E, kad se stvorila situacija da sa jedne strane imaš režisere-zvezde koje pod uticajem slave prave ekscese i komercijalne promašaje (Ćimino, Kopola, Skorseze, Fridkin, Bogdanovič, Šreder...), a sa druge strane režisere-zvezde koji sa hitovima za mladež "od sedam do 77 godina" donose mega prihode (Spilberg, Lukas), studiji i producenti su okrenuli list. U promet su izbacili maksimu "režiseri uvek prekoračuju budžet", gubitašima su presekli dovod para (seču knezova sa početka osamdesetih preživeli su, uz velike muke, samo Skorseze, Kopola i De Palma) i podršku pružili drugim režiserima , ali uz povećanu kontrolu, dok su Spilberg i Lukas, i dalje nominalno autori, postali imperije i mašinerije za sebe. Te imperije, doduše, diktiraju studijima uslove kad su njihovi filmovi u pitanju, ali istovremeno inspirišu studije da štancuju sopstvene filmove po blokbaster formuli. Vremenom, blokbasteri su od blokbastera po efektu postali blokbasteri po mentalitetu, to jest zbog povećanog insistiranja na štancovanju proizvoda koji pucaju na sigurno, smanjen im je koeficijent inteligencije, pa je sa blistavih radova kao što su Ajkula, Imperija uzvraća udarac ili Otimači izgubljenog kovčega publika spala na sadašnje holivudsko đubre.

"Tuđin-Osmi putnik" je bio umetnički film, napravljen suštinski u B produkciji, ali je pogodio živac publike i postao jedan od najvećih hitova 1979. i 1980. godine. Ipak, trebale su četiri godine i tri promene na čelnim pozicijama "Foksa" da nastavak, opet u B produkciji, dobije zeleno svetlo. Na svu sreću, taj totalno drugačiji i komercijalnim očekivanjima neopterećeni nastavak radio je Džejms Kameron koji je napisao scenario i koji je, poput Ridlija Skota, imao kičmu. Posle uspeha "Tuđinaca-Osmog putnika 2" (1986), studio je počeo da trlja ruke i da govori: "Imamo uspešan SERIJAL koji donosi PARE. Treba nam nastavak, i u njega ćemo da uložimo mnogo para da bismo zaradili još više para". I tako je po principu "mnogo babica - kilavo dete" počeo da nastaje Tuđin 3. Naglasak na počeo, jer je to zaista bio proces - vrlo mračan i  vrlo mučan, a Finčer se našao u poziciji da kao holivudski početnik dobije da radi film koji je MNOGO skuplji od prethodna dva. I on je imao kičmu, ali je protiv sebe imao producente (dobar deo snimanja je bio u svadji sa Gajlerom i Hilom), kao i minuli rad gomile scenarista. Na posletku, od početka do kraja snimanja on nije imao gotov scenario, jer su producenti - sada scenaristi filma - non stop prepravljali tekst i sami se svađali sa studijem. Njihova odgovornost je takođe bila ogromna jer nisu znali šta hoće, a svaki propali scenario morao je da bude plaćen, što je studiju samo išlo na ruku da kaže: "E, sad, pošto su sve te pare iz budžeta za ceo film, za snimanje nećete dobiti ni ovo ni ovo ni ovo, a ima da ubacite ovo, ovo i ovo a da izbacite to, to i to".

Kod Aliena 3 dogodila se kriticna masa gluposti, bahatosti, nehata, sujete i straha za sopstvenu guzicu. Tesko da je tu iko bio normalan.

[taurus-jor]

EDIT u prethodnom postu: "U Americi je krajem sezdesetih doslo do spontane pobune protiv studijskih stega na filmovima..."

I ta pobuna se dogodila nekoordinisano, i dosla je sa dve strane: od Vorena Bitija, koji je zasluzan za nastanak prevratnickog filma Artura Pena "Boni i Klajd" (1967), i preko nezavisne producentske kuche BBS, pod rukovodstvom Boba Rafelsona i Berta Snajdera, koja je omogucila Denisu Hoperu da snimi "Gole u sedlu" (1969). Studiji su raznoraznim smicalicama ometali distribuciju tih filmova, ali su oni na kraju postigli veliki uspeh. Po pravilu su pucali u Americi, pa uspevali u Evropi, a onda ponovo bili otkrivani u Americi (ponovna distribucija).

Kriticari su kasnije tu pobunu proglasili za pokret i dali mu ime "Novi Holivud".

[taurus-jor]

Latinicno izdanje knjige pojavice se ove sedmice.

[taurus-jor]

Knjiga Tuđin 3 - Jedan nezasluzeni košmar Jovana Ristića biće, u latiničnom izdanju, predstavljena 11. avgusta u Ljutomeru,  (Slovenija), na Grosmanovom festivalu filma i vina.
(Latinične korice knjige možete videti u novom Emitoru)

Dejan Ognjanović će 13. avgusta na istom mestu imati predavanje o Hauardu Filipsu Lavkraftu.

Iste večeri (13. avgusta) na istom mestu, Aleksandar Radivojević i Nenad Bekvalac održaće "Šok koridor uživo".

Skraćeni program trećeg Festivala srpskog filma fantastike (105 minuta) biće prikazan 15. avgusta.

[Milosh]

http://www.znaksagite.com/diskusije/viewtopic.php?t=20&postdays=0&postorder=asc&start=0

heh, kunac je već pre oko godinu dana rezurektovao ovaj topik, a evo sad ću i ja... jedna od boljih rasprava ovde, spider pokušava da objasni nekom tupsonu zašto je alien horor. frojd, dramaturgija, žanrovi, abn, ludilo...  

[Alex]

Boban je u pravu, ako se sagleda A produkcija nakon pojave blokbastera i sunovrata rezisera-zvezda na pocetku osamdesetih. Ali, nije oduvek tako bilo. Sedamdesete su bile zdravo vreme za autorski pristup filmu u SAD. Naravno, zbog trzista, a ne iz ideoloskih razloga.

U Americi je krajem šezdesetih već bila jedna pobuna protiv studijskih stega nad filmovima, pa su studiji morali da ustuknu pred poplavom novih autora koji su tražili potpunu kreativnu kontrolu. I dobili su je (videti knjigu Petera Biskinda Easy Riders Raging Bulls, kao i potonji, istoimeni dokumentarac). I išlo je dobro sve dok su autori studijima donosili lovu (Kum), i dok sa svojim filmovima nisu počeli da podilaze najširem ukusu (Ratovi zvezda). E, kad se stvorila situacija da sa jedne strane imaš režisere-zvezde koje pod uticajem slave prave ekscese i komercijalne promašaje (Ćimino, Kopola, Skorseze, Fridkin, Bogdanovič, Šreder...), a sa druge strane režisere-zvezde koji sa hitovima za mladež "od sedam do 77 godina" donose mega prihode (Spilberg, Lukas), studiji i producenti su okrenuli list. U promet su izbacili maksimu "režiseri uvek prekoračuju budžet", gubitašima su presekli dovod para (seču knezova sa početka osamdesetih preživeli su, uz velike muke, samo Skorseze, Kopola i De Palma) i podršku pružili drugim režiserima , ali uz povećanu kontrolu, dok su Spilberg i Lukas, i dalje nominalno autori, postali imperije i mašinerije za sebe. Te imperije, doduše, diktiraju studijima uslove kad su njihovi filmovi u pitanju, ali istovremeno inspirišu studije da štancuju sopstvene filmove po blokbaster formuli. Vremenom, blokbasteri su od blokbastera po efektu postali blokbasteri po mentalitetu, to jest zbog povećanog insistiranja na štancovanju proizvoda koji pucaju na sigurno, smanjen im je koeficijent inteligencije, pa je sa blistavih radova kao što su Ajkula, Imperija uzvraća udarac ili Otimači izgubljenog kovčega publika spala na sadašnje holivudsko đubre.

"Tuđin-Osmi putnik" je bio umetnički film, napravljen suštinski u B produkciji, ali je pogodio živac publike i postao jedan od najvećih hitova 1979. i 1980. godine. Ipak, trebale su četiri godine i tri promene na čelnim pozicijama "Foksa" da nastavak, opet u B produkciji, dobije zeleno svetlo. Na svu sreću, taj totalno drugačiji i komercijalnim očekivanjima neopterećeni nastavak radio je Džejms Kameron koji je napisao scenario i koji je, poput Ridlija Skota, imao kičmu. Posle uspeha "Tuđinaca-Osmog putnika 2" (1986), studio je počeo da trlja ruke i da govori: "Imamo uspešan SERIJAL koji donosi PARE. Treba nam nastavak, i u njega ćemo da uložimo mnogo para da bismo zaradili još više para". I tako je po principu "mnogo babica - kilavo dete" počeo da nastaje Tuđin 3. Naglasak na počeo, jer je to zaista bio proces - vrlo mračan i  vrlo mučan, a Finčer se našao u poziciji da kao holivudski početnik dobije da radi film koji je MNOGO skuplji od prethodna dva. I on je imao kičmu, ali je protiv sebe imao producente (dobar deo snimanja je bio u svadji sa Gajlerom i Hilom), kao i minuli rad gomile scenarista. Na posletku, od početka do kraja snimanja on nije imao gotov scenario, jer su producenti - sada scenaristi filma - non stop prepravljali tekst i sami se svađali sa studijem. Njihova odgovornost je takođe bila ogromna jer nisu znali šta hoće, a svaki propali scenario morao je da bude plaćen, što je studiju samo išlo na ruku da kaže: "E, sad, pošto su sve te pare iz budžeta za ceo film, za snimanje nećete dobiti ni ovo ni ovo ni ovo, a ima da ubacite ovo, ovo i ovo a da izbacite to, to i to".

Kod Aliena 3 dogodila se kriticna masa gluposti, bahatosti, nehata, sujete i straha za sopstvenu guzicu. Tesko da je tu iko bio normalan.

Sve je OK, sem ovog primera Zvezdanih ratova i Lukasa kao autora, koji je ovim filmom i serijalom podilazio najširem ukusu publike.

Svi znamo ili bi trebalo da znamo da je Lukas praveći SW sledio svoj ukus, da to, do tada, nije bio "najširi ukus", da nije bilo izvesno da će uspeha biti, bez obzira na potajne želje i očekivanja.

[raindelay]

Boban:
"Tekst jeste zanimljiv za dramaturge, da znaju šta ih čeka kada jednog dana odu u veliki studio, ali van toga, ja zaista ne vidim razlog ovolikog detaljisanja, istraživanja i još najave da će toga biti još u budućnosti. Dokle i zašto? Nećeš valjda celokupnu svoju kreativnu energiju potrošiti na istraživanje irelevantnog slučaja koji je takav kakav je."

Ovo potpisujem od prve do zadnje reci. Za sve koje interesuje rad studija neka pogledaju film " TV set", sve ce im se lepo razjasniti.

http://www.imdb.com/title/tt0473709/

[taurus-jor]

Boban je u pravu, ako se sagleda A produkcija nakon pojave blokbastera i sunovrata rezisera-zvezda na pocetku osamdesetih. Ali, nije oduvek tako bilo. Sedamdesete su bile zdravo vreme za autorski pristup filmu u SAD. Naravno, zbog trzista, a ne iz ideoloskih razloga.

U Americi je krajem šezdesetih već bila jedna pobuna protiv studijskih stega nad filmovima, pa su studiji morali da ustuknu pred poplavom novih autora koji su tražili potpunu kreativnu kontrolu. I dobili su je (videti knjigu Petera Biskinda Easy Riders Raging Bulls, kao i potonji, istoimeni dokumentarac). I išlo je dobro sve dok su autori studijima donosili lovu (Kum), i dok sa svojim filmovima nisu počeli da podilaze najširem ukusu (Ratovi zvezda). E, kad se stvorila situacija da sa jedne strane imaš režisere-zvezde koje pod uticajem slave prave ekscese i komercijalne promašaje (Ćimino, Kopola, Skorseze, Fridkin, Bogdanovič, Šreder...), a sa druge strane režisere-zvezde koji sa hitovima za mladež "od sedam do 77 godina" donose mega prihode (Spilberg, Lukas), studiji i producenti su okrenuli list. U promet su izbacili maksimu "režiseri uvek prekoračuju budžet", gubitašima su presekli dovod para (seču knezova sa početka osamdesetih preživeli su, uz velike muke, samo Skorseze, Kopola i De Palma) i podršku pružili drugim režiserima , ali uz povećanu kontrolu, dok su Spilberg i Lukas, i dalje nominalno autori, postali imperije i mašinerije za sebe. Te imperije, doduše, diktiraju studijima uslove kad su njihovi filmovi u pitanju, ali istovremeno inspirišu studije da štancuju sopstvene filmove po blokbaster formuli. Vremenom, blokbasteri su od blokbastera po efektu postali blokbasteri po mentalitetu, to jest zbog povećanog insistiranja na štancovanju proizvoda koji pucaju na sigurno, smanjen im je koeficijent inteligencije, pa je sa blistavih radova kao što su Ajkula, Imperija uzvraća udarac ili Otimači izgubljenog kovčega publika spala na sadašnje holivudsko đubre.

"Tuđin-Osmi putnik" je bio umetnički film, napravljen suštinski u B produkciji, ali je pogodio živac publike i postao jedan od najvećih hitova 1979. i 1980. godine. Ipak, trebale su četiri godine i tri promene na čelnim pozicijama "Foksa" da nastavak, opet u B produkciji, dobije zeleno svetlo. Na svu sreću, taj totalno drugačiji i komercijalnim očekivanjima neopterećeni nastavak radio je Džejms Kameron koji je napisao scenario i koji je, poput Ridlija Skota, imao kičmu. Posle uspeha "Tuđinaca-Osmog putnika 2" (1986), studio je počeo da trlja ruke i da govori: "Imamo uspešan SERIJAL koji donosi PARE. Treba nam nastavak, i u njega ćemo da uložimo mnogo para da bismo zaradili još više para". I tako je po principu "mnogo babica - kilavo dete" počeo da nastaje Tuđin 3. Naglasak na počeo, jer je to zaista bio proces - vrlo mračan i  vrlo mučan, a Finčer se našao u poziciji da kao holivudski početnik dobije da radi film koji je MNOGO skuplji od prethodna dva. I on je imao kičmu, ali je protiv sebe imao producente (dobar deo snimanja je bio u svadji sa Gajlerom i Hilom), kao i minuli rad gomile scenarista. Na posletku, od početka do kraja snimanja on nije imao gotov scenario, jer su producenti - sada scenaristi filma - non stop prepravljali tekst i sami se svađali sa studijem. Njihova odgovornost je takođe bila ogromna jer nisu znali šta hoće, a svaki propali scenario morao je da bude plaćen, što je studiju samo išlo na ruku da kaže: "E, sad, pošto su sve te pare iz budžeta za ceo film, za snimanje nećete dobiti ni ovo ni ovo ni ovo, a ima da ubacite ovo, ovo i ovo a da izbacite to, to i to".

Kod Aliena 3 dogodila se kriticna masa gluposti, bahatosti, nehata, sujete i straha za sopstvenu guzicu. Tesko da je tu iko bio normalan.

Sve je OK, sem ovog primera Zvezdanih ratova i Lukasa kao autora, koji je ovim filmom i serijalom podilazio najširem ukusu publike.

Svi znamo ili bi trebalo da znamo da je Lukas praveći SW sledio svoj ukus, da to, do tada, nije bio "najširi ukus", da nije bilo izvesno da će uspeha biti, bez obzira na potajne želje i očekivanja.

Eh, onda procitas sta je pricao u to vreme, i - na stranu rizik -koliko je kalkulisao (vidi pod SW igracke, prava na nastavke - o svemu ovom vrlo detaljno u knjizi Petera Biskinda Easy Riders Raging Bulls), i shvatis da se stvari ne mogu podvesti pod "svi znamo ili bi trebalo da znamo". Lukas jeste autor, i to totalni autor (posebno u prikvelima - sa svim dobrim i losim sto uz to ide) ali on je svakako drugacija vrsta autora od, recimo, Martina Skorsezea. Lukas je autor-biznismen, koji ne pisa uz vetar (barem posle THX1138), vec razmislja u kategorijama "kojoj publici ovo prodajem".

Uzmi u obzir da je Lukas dete stripova i SF filmova kakvi su se snimali tokom pedesetih, i tacno to se i reflektuje i njegovim filmovima.

[taurus-jor]

"Za sve koje interesuje rad studija neka pogledaju film " TV set", sve ce im se lepo razjasniti.

http://www.imdb.com/title/tt0473709/

Jedno je praviti igrani film o radu nekog studija, pri cemu ne obradjujes konkretan slucaj koji se zaista dogodio, vec pravis fikciju, pa ne moras da pominjes prave nazive studija, prava imena producenata, studijskih cinovnika, rezisera, glumaca i drugih ucesnika produkcije.

Sasvim je drugo praviti dokumentarni film o radu studija, to jest o konkretnoj pizdariji konkretnog studija, gde sve cinjenice i imena moras da navedes kako bi tvoj film zaista bio dokumentarni i kako bi bio relevantan. A onda dodje studio pa ti cenzurise dokumentarac, jer si u njega stavio "osetljivi materijal". To se desilo u "irelevantnom slucaju" kakav je Alien 3. Prvo su zabasurivali kakva su sranja pravili pre, tokom i nakon snimanja, onda su dozvolili restauraciju filma, ali 11 godina posle njegovog debakla u americkim bioskopima, i jos su izbacili 30 minuta iz dokumentarca koji je nastao takodje 11 godina posle filma. Ja ne znam sta je drugim ljudima relevantno, ali meni su, kao novinaru, uvek relevantni zivotni slucajevi u kojima ljudi stalno zabasuruju svoja (ne)dela i cenzurisu tudja nastojanja da se o tome progovori. Posebno kad su u igri ogromne pare i ogromni rizici.

[taurus-jor]

Jos jedno (privremeno) mesto za nabavku knjige Jedan nezasluzeni kosmar:

Bazar na Medjunarodnom salonu stripa, Studentski kulturni centar Beograda (25 - 28. septembar)

Na istom standu mozete nabaviti novi strip strip Emitor!

P.S. U Beopolisu ce za koji dan biti jos primeraka knjige.

[taurus-jor]

Ima je opet u Beopolisu.
Cena 300 dinara.

[taurus-jor]

Taman pomislim da je sve utihnulo, a onda (sa dva meseca zakasnjenja) saznam za prikaz "Jednog nezasluzenog kosmara" u Novinama beogradskog citalista. A ima i novih porudzbina preko "Knjizare.com".

Nego, ima li ko na zajam - ili hoce da mi proda - prvo DVD izdanje Aliena, iz onog "Alien Legacy" kompleta? Treba mi zbog komentara Ridlija Skota.

[taurus-jor]

KLUB ŽICA
Kraljevića Marka 5
Nedelja, 5. jul
Od 21 sat.

Promocija knjige JEDAN NEZASLUŽENI KOŠMAR, praćena projekcijom "Special Edition" verzije filma Alien 3.

Biće primeraka na prodaju.