SIRIUS RULZ!

[azzazello]

Nisam mnogo svrljao po forumu ali mi se cini da SIRIUS-a niko nije spomenuo. .
Po meni, POLARIS je objavio skoro sve sto valja od SF knjiga, a SIRIUS najbolje kratke price.
Skoro sam se domogao svih brojeva (165) pa sad doziram po malo, da duze traje .

[Tex Murphy]

Pa valjda svi sve znaju o Siriusu. Mislim, bar oni koje zanima taj propali inferiorni žanr zvani naučna fantastika. Meni lično su te knjige i priče (pa i filmovi) prilično naporne. Jedino je horor gori od toga...

[Truba]

meni jos fali ravno 7 brojeva kad nabavim sve počinjem čitati od prvog broja

eh...sada već daavne 1996 sam ih počeo skupljati  

[Ghoul]

sadržaj još i tako-tako, ali taj sirius je izgledao odvratno: ilustracije – gnjusne, font sitan i ružan, papir truli pulp, teorija i magazinski deo vrlo slabi...

[Nightflier]

Pa u tome i jeste draz Sirijusa, bar sada, u devetnaestom veku...

[Boban]

Sirius je bio sjajan za svoje vreme, počeo je 1976... mnogi od vas nisu bili ni rođeni.
Sirius daje sjajan presek američkog SF-a od tridesetih do sedamdesetih godina, dakle, vreme pre Novog talasa. poslednji brojevi, pod Prćićem doneli su svežinu, ali istorija se ubrzavala i od toga nije bilo ništa.

[Nightflier]

Pa o tome i ja pricam. Sirijus je zaista pratio najbolje trendove svog vremena, a danas ima bas neku posebnu draz - upravo zbog hartije i sloga, koji su za danasnje vreme ispod svih merila. Muka i nevolja kriju se u tome sto mesto da idemo napred, guramo unazad. Mislim, koliki je tiraz imao Sirijus, a koliki su tirazi najprodavanijih savremenih casopisa i magazina sa SF&F tematikom, koji se objavljuju na podrucju bivsih republika? Kada se to uporedi sa brojem prodatih primeraka nekih naslova Lagune i Algoritma, da uzmemo za primer Srbiju i Hrvatsku, stanje stvari poprima jos porazniji izgled.

[Mica Milovanovic]

O SIRIUS-u se mnogo ne priča na forumu, jer je većina nas odrasla uz njega i zbog njega zavoleli naučnu fantastiku. Mislim da je većini vas teško zamisliv osećaj koji smo tada kao šesnaestogodišnjaci-sedamnaestogodišnjaci imali čekajući da svakog petog u mesecu izađe nov broj...

Ono što je njegova posebna vrednost jeste činjenica da je načinio prekretnicu u čitavoj domaćoj naučnofantastičnoj sceni. Uz njega se razvila prva prava domaća generacija pisaca naučne fantastike. U suštini, u to vreme je svim domaćim piscima SF-a bio cilj objaviti priču u SIRIUS-u. Drugim rečima, dugo vremena urednici SIRIUS-a kreirali su dominantne pravce razvoja domaćeg SF-a...

[Alex]

Ja sam odrastao uz Alef i za mene je to bio savršen magazin.

Možda to ima veze sa tim zašto sam na ovom forumu.

[azzazello]

Lepo je cuti razna misljenja o onome sto okacis kao temu od ljudi koje ta tema zanima. Veliki pozdrav HARVESTER-u, koji tumara po forumu za koji smatra da se bavi tematikom koja je propala i inferiorna. Ta javna osuda je produkt podsvesne i neprihvatljive strasti prema SF-u, a narocito hororu. Zato, hvala svima

[Aleksandar Žiljak]

sadržaj još i tako-tako, ali taj sirius je izgledao odvratno: ilustracije – gnjusne, font sitan i ružan, papir truli pulp, teorija i magazinski deo vrlo slabi...

Malo stvari moraju da se promatraju s historijskom distancom.

SIRIUS je izlazio od ljeta 1976. do konca 1989. To je vrijeme razbuktavanja ekonomske krize i hiperinflacije u Jugoslaviji, koja već od cca 1982. uzrokuje probleme u izdavaštvu. Naime, jedna od mnogih nestašica koje su tada pogađale Jugoslaviju (energenti, struja, kava, deterdženti, šta ja znam šta sve ne) bila je i nestašica papira. Zato je papir bio kakav je bio, a font je smanjen namjerno da se u ograničenu debljinu ugura što više sadržaja.

O ilustracijama možemo raspravljati, Vjesnik je vukao ono što je mogao agencijski, a to su uglavnom bili evropski autori, posebno Španjolci, te kasnije jugoslavenski ilustratori (Sinovčić, Kordej, Ivezić, Rosanda, pojedinačno npr. Bob Živković, Pahek, Vesović, etc.). Neke stvari su išle po onoj: kol'ko para - tol'ko muzike.

I o teoriji može da se raspravlja. Mislim da magazinski dio nije bio baš za baciti, bilo je dosta informacija, ponešto fandomskih vijesti i polemika (npr. dade se donekle pratiti krah slovenskog fandoma sredinom 1980-ih), tekstova o piscima (2 serijala 12 veličanstvenih iz pera Zorana Živkovića) a serijaliziran je i onaj prvi doktorat iz SF-a na području Jugoslavije, Muhićev o antiutopiji.

Ono po čemu smatram da je SIRIUS izuzetno bitan je činjenica da su u njemu objavljivani jugoslavenski autori, i to u popriličnom broju. Stvarala se scena, čije se sazrijevanje dade pratiti. Onda je sve naprasno skresano birokratskom odlukom o gašenju SIRIUS-a na tiraži od cca 13 000 primjeraka, pa je cijela scena solidno odrezana. Onda je došlo sranje koje je došlo i 'ajde sve ispočetka.

[scallop]

Hvala na dobrom, kratkom komentaru. Mislim da je Sirius zasluzio mnogo vise dobrih postova. Ghoul samo podbada da vidi sta je od poshtovanog casopisa ostalo. Zna on dobro da se i on iz toga gnezda ispilio, jer su Sirius i Kentaur prakticno uspostavili jugoslo(a)venski fandom.

[Ghoul]

Ghoul samo podbada da vidi sta je od poshtovanog casopisa ostalo. Zna on dobro da se i on iz toga gnezda ispilio, jer su Sirius i Kentaur prakticno uspostavili jugoslo(a)venski fandom.

mada sam u suštini samonikao, ako već govorimo terminologijom ispiljavanja, ja sam se 'ispilio' iz alefa, emitora i znaka sagite.
to su otprilike paradigme koje su mi beskrajno bliže od sirijusa.
koji poštujem for what it was, da se razumemo, ali njihovu uređivačku politiku smatram draaaastično slabijom, ograničenijom i meni lično nezanimljivijom od bogatstva sadržaja koji su nudila i nude gorenavedena izdanja.
no offense & nothing personal, ali prosto tako je.
dajem 10 siriusa za 1 alef i 20 siriusa za 1 znak sagite.
(ovo metaforički govoreći: nemam ih za davanje!)

[scallop]

Ti samo misliš da si samonikli, ali su ti, bez brige, svi preci na broju.
Normalno je da se pozivaš na Znak Sagite i Alef, tada si se ispilio. Ali, Boban vuče dublje korenje, Galaksiju i Sirius. Pa, ako si nekad video drvo koje nazivaju genealoškim stablom (to je ono po čemu se majmuni veru), onda će ti biti jasno da ti i Sirius leži negde zapisan.
Izvini što sam opširan, ali domogao sam se drage latinice i драге ћирилице, па сад могу да вас до'фатим, onako kako treba.

[Cornelius]

Kentaur, Sirius, Andromeda i Galaksija su odgovorni što smo svi počeli aktivno da se bavimo NF-om. Pre toga smo čitali sporadično objavljivana dela tamo-amo. Navedene institucije su počele da sistematizuju. Naravno, oni su i krivi što smo postali NF snobovi. Naime, kako je NF već imao iza sebe čitavu istoriju, naši izdavači su tokom 70-ih počeli da objavljuju najbolje od 30-ih godina, pa na ovamo. Tako, mi pročitasmo najvažnije stvari, pa nam posle one manje važne izgledaše skroz nevažno.

Druga prekretnica je Boban (ponikao na onom iznad) sa svojim Monolitima (btw - sumanuta stvar, mesto da ih je delio u tri knjige, on je isfuravao apsolutnu knjigu svakog puta). Ono posle je već bliža istorija i još se ne uči u školama.

[Aleksandar Žiljak]

... ali njihovu uređivačku politiku smatram draaaastično slabijom, ograničenijom i meni lično nezanimljivijom od bogatstva sadržaja koji su nudila i nude gorenavedena izdanja.

Ovdje ću samo pokušati da uspoređujem sa Alefom. Emitore uistinu nisam pratio, a Znak sagite (ako misliš na časopis, edicija - knjige - kao takva je ipak nešto drugo) mi je promakao, zbog rata.

Alef mi je uvijek izgledao skloniji zalaziti prema hororu, ponekad i fantasyju. Ovo je bilo posebno vidljivo dok je još postojao SIRIUS. Kad je SIRIUS ispustio dušu, Alef je gotovo pa uočljivo povećao količinu SF materijala.

SIRIUS je isprva uređivao Borivoj Jurković, međutim, veliki je utjecaj, posebno u početku, bio Damira Mikuličića (koji je i začetnik cijele ideje), a i Zorana Živkovića, ako se ne varam. Obojica, te još neki suradnici, su onomad bili čvrsti SF-ičari. Kasnije je to preuzeo Hrvoje Prćić (Milivoj Pašiček je bio potpisan neko vrijeme pro forma, ali, po Prćićevim riječima, nije radio na časopisu), a mislim da je i on bio skloniji SF-u.

E sad, ima tu još detalja. Npr.: Koliko sam shvatio, SIRIUS je u zadnjih par godina svog izlaženja u par navrata sondirao čitalački teren za objavljivanje horora i fantasyja i uvijek je dobivao manje-više odjebnicu. Čini se (a ja mogu suditi samo po onome što je u riječi urednika i pismima čitalaca bilo štampano) da tadašnja publika SIRIUSA nije htjela ta dva podžanra. Mislim da su bile i negativne reakcije na ideje o romanima u nastavcima (što je bila Alef-ova praksa). Konačno, redakcija Romani i stripovi, kasnije VPA, koja je bila zadužena za SIRIUS, je imala agencijske veze s njemačkim GPA i pitanje je što su i pošto od njih mogli dobiti.

Moram, bez apsolutno ikakve namjere da bagateliziram osobne preference i utjecaje, primijetiti da je ipak prije rata morao biti veći utjecaj SIRIUSA koji je izlazio 13 godina redovito i došao do reda veličine 160 brojeva, nego Alefa koji je izlazio s povelikim prekidima i imao ukupno 26 brojeva. Istina, Alef je startao znatno kasnije i to u već prilično nepovoljnim uvjetima.

Ono što ja u ovom trenutku vidim kao najveći problem s obje strane Drine je što više nema ni SIRIUSA (kao ni FUTURE), ni Alefa. A to, dugoročno, nije baš dobro...

[Ghoul]

da se razumemo, niti mi je namera da napadam sirius niti sam u poziciji da svrgavam INSTITUCIJU čiji je uticaj i značaj dobro poznat.

ono što sam gore rekao je krajnje subjektivna ocena: za MOJ ukus, sirius je imao previše tvrdog SF-a, a nimalo horora i mračne fantastike i slipstrima i sl. stvari, koje mojoj duši mnogo više leže. takođe, sem malo cyberpunka, i VRSTA SF-a koja meni mnogo više leži bila je dominantnija u alefu (zelazni, silverberg, ta ekipa...).
ako je takva politika bila uslovljena željama i čestitkama čitalaca, kako g. žiljak gore pojašnjava, utoliko gore po mene što sam bio u manjini.

takođe, slažem se da masovno izdanje te vrste (samo modernije!), 'za na trafike', bolno nedostaje.
u svetlu nedavnih istraživanja koliko malo mladi danas čitaju BILO ŠTA (a ne samo obaveznu lektiru) pitam se da li bi uopšte bilo rentabilno pokretati nešto nalik alefu ili sirijusu danas, i to nuditi u hiljadama primeraka, na trafikama?

[Izitpajn]

Da se razumijemo, Sirius je počeo izlaziti prije (otprilike) tri desetljeća, a prestao prije (otprilike) dva. Tada je ukus publike bio nešto drugačiji, a i ti sa sadašnjim mjerilima gledaš na nešto što je simbol druge i drugačije ere.

Da si dvadeset godina stariji, tko zna što bi čitao i čime bi se bavio?

[Bab Jaga]

...i uvijek je dobivao manje-više odjebnicu.

Zašto mi to zvuči  poznato?

[Aleksandar Žiljak]

...ono što sam gore rekao je krajnje subjektivna ocena: za MOJ ukus, sirius je imao previše tvrdog SF-a, a nimalo horora i mračne fantastike i slipstrima i sl. stvari, koje mojoj duši mnogo više leže. takođe, sem malo cyberpunka, i VRSTA SF-a koja meni mnogo više leži bila je dominantnija u alefu (zelazni, silverberg, ta ekipa...).

Kao subjektivnu ocjenu poštujem. Ali, možda i Izitpajn ima pravo kad kaže da današnje ukuse projiciraš na nešto što je preminulo u gospodinu prije sad već skoro dvadeset godina. Da li se tada uopće spominjalo slipstrim kao pojam, npr. Negdje sam već istaknuo (čini mi se u mom tekstu Znanstvena fantastika u Hrvatskoj iz Ad astre) da je u uređivačkoj politici SIRIUS-a bilo problematično odbijanje fantasyja i horora upravo u vrijeme kad ta dva žanra počinju masivno dobivati zamah.

ako je takva politika bila uslovljena željama i čestitkama čitalaca, kako g. žiljak gore pojašnjava, utoliko gore po mene što sam bio u manjini.

Ovo, ponavljam, je dojam koji se stiče iz uvodnika i pisama čitalaca. Ja sam u to vrijeme u SIRIUS-u bio prisutan isključivo kao ilustrator u početku svoje, hm, karijere, a i to u zadnjih cca godinu i pol postojanja časopisa.

takođe, slažem se da masovno izdanje te vrste (samo modernije!), 'za na trafike', bolno nedostaje.
u svetlu nedavnih istraživanja koliko malo mladi danas čitaju BILO ŠTA (a ne samo obaveznu lektiru) pitam se da li bi uopšte bilo rentabilno pokretati nešto nalik alefu ili sirijusu danas, i to nuditi u hiljadama primeraka, na trafikama?

To se izgleda svi pitaju i svi dobivaju minus u kalkulacijama, jer, eto, časopisa nema. UBIQ je, čini se, najviše što se sada dade izvesti u Hrvatskoj, a i to s državnim parama. Za utjehu, ako to utjeha može biti, ni u mnogo bogatijim evropskim državama stanje nije bitno bolje, čak je, proporcionalno gledano u odnosu na broj stanovnika i BND, i lošije. A i američki časopisi bilježe uredne padove prodaje iz godine u godine.

[Aleksandar Žiljak]

...i uvijek je dobivao manje-više odjebnicu.

Zašto mi to zvuči  poznato?

Ne znam sad na što misliš?

[Bab Jaga]

Iako sam kraljica offtopica, ipak za ovaj put odgovor te čeka na PM.

[Izitpajn]

Partipuper

[mcn]

Chubi:
>To se izgleda svi pitaju i svi dobivaju minus u kalkulacijama

A od nove, vesele, TISKOVE politike distribucije - 60.000 nepovratnih kuna za test-uvodjenje novih izdanja na kioske na probni rok od dva mjeseca - taj che minus biti u svakom pogledu joss izgledniji.  

Ali, Bernard recce nekidan da je nova Futura otissla u tisak ...

mcn

[Aleksandar Žiljak]

Chubi:
>To se izgleda svi pitaju i svi dobivaju minus u kalkulacijama

A od nove, vesele, TISKOVE politike distribucije - 60.000 nepovratnih kuna za test-uvodjenje novih izdanja na kioske na probni rok od dva mjeseca - taj che minus biti u svakom pogledu joss izgledniji.  

Da, kad te netko tako monopolistički zajebava, onda ga treba zaobići. Ili pogledati kako su to radili distributeri tiska u USA tamo 1930-tih.  

[flooow]

Ako je netko zainteresiran prodajem sve brojeve Siriusa 1-164

[Tex Murphy]

Kolko para?

[flooow]

Kolko para?

pa neznam baš,ne bih htio reći preveliku cifru,koliko nudiš?

[Cornelius]

Kolko para?

pa neznam baš,ne bih htio reci preveliku cifru,koliko nudiš?

"Ne znam" se piše odvojeno, cak i u trgovackim poslovima. Bivajuci prodavac, na tebi je da kažeš cenu. Inace, kupac može da ti ponudi 328 dinara, pa da ceka šta ceš ti da kažeš na to i da ti upropasti strategiju.

[mrsini]

Evo ja ću da ponudim:
Je li može pola kg junetine bez kostiju za siriuse? (Dao bih i 1 kg ali puklo 1/2 za ručak)

P.S.

Ukoliko pristaneš molim te javi ujutro da žena ne računa na ostatak kada bude sutra kuhala ručak.  

[flooow]

Kolko para?

pa neznam baš,ne bih htio reci preveliku cifru,koliko nudiš?

"Ne znam" se piše odvojeno, cak i u trgovackim poslovima. Bivajuci prodavac, na tebi je da kažeš cenu. Inace, kupac može da ti ponudi 328 dinara, pa da ceka šta ceš ti da kažeš na to i da ti upropasti strategiju.

Hvala na gramatičkim ispravkama.Šta si ti?Neki čuvar gramatičke korektnosti na forumu?
Što se tiče Siriusa nije mi bitno zaraditi već da oslobodim prostor jer mi već smetaju ti stari brojevi.Nadam se da ću naletiti na nekog ljubitelja znanstvene fantastike koji je zainteresiran.Bilo bi mi najjednostavnije da bacim tu kolekciju ali bilo bi šteta,mislim da ona ima neku vrijednost makar i simboličku.

[Mica Milovanovic]

Ja nisam zainteresovan, ali mogu da ti navedem koliko možeš da tražiš za tu kolekciju.
Pojedinačni brojevi SIRIUSA mogli su da se nabave na prošlogodišnjem sajmu knjiga u Beogradu po ceni od 50 dinara - oko 0,75 evra.
Ja znam za slučaj da je komplet SIRIUSA u Hrvatskoj prošle godine prodan za 200 evra.
Tiraž SIRIUSA je bio veliki, pa mu je vrednost relativno mala...

[Cornelius]

Šta si ti?Neki čuvar gramatičke korektnosti na forumu?

Cornelius Panduracus Gramaticus.

[angel011]

Cornelius the Grammar Nazi  

[Cornelius]

Cornelius the Grammar Nazi  

 

[tomsak]

200 eura je previse - ja sam ga kupio za 600 kuna. Dakle manje od 100 eura.

[Truba]

a meni fale samo 2 broja
148 i 151

[Gwydion]

Nisam mnogo svrljao po forumu ali mi se cini da SIRIUS-a niko nije spomenuo. .
Po meni, POLARIS je objavio skoro sve sto valja od SF knjiga, a SIRIUS najbolje kratke price.
Skoro sam se domogao svih brojeva (165) pa sad doziram po malo, da duze traje .

Zapravo Sirijus se u svoje vreme relativno loše prodavao. Sećam se da su se još u prvoj polovini osamdesetih svi stariji brojevi mogli kupiti po hrvatskim trafikama u turističlim mestima. Znači odeš na more i pokupuješ stare brojeve koji ti nedostaju.

[Eriops]

Meni najdrazi dvobroj 161-162, sa pricama Silverberga, Aldisa, i ostalih..
Posle dugo godina traganja, nasao sam ga slucajno kod ulicnih prodavaca za 100 din.. A vredi mnogo vise, mnogo kvalitetnih prica tu ima.

[Truba]

jos uvijek mi fale 2 broja

[Izitpajn]

Zapravo Sirijus se u svoje vreme relativno loše prodavao. Sećam se da su se još u prvoj polovini osamdesetih svi stariji brojevi mogli kupiti po hrvatskim trafikama u turističlim mestima. Znači odeš na more i pokupuješ stare brojeve koji ti nedostaju.

Hmmm, 30.000 prodanih na svom vrhuncu, ugašen na 8000. Ja to ne bih nazvao loše. Tko to danas može dostići? Druga je stvar da su morali štampati više da bi došlo do svih kioska pa je uvijek ostalo viška...

[Mica Milovanovic]

Ja takođe mislim da je prodaja SIRIUS-a bila izuzetno dobra.

Tiha vodo, ima mnogo boljih brojeva. U tom osim veoma dobrih Oldisa i Silverberga gotovo ništa drugo ne valja. Jesi li pročitao sve SIRIUS-e?

Trubo, imamo te u vidu, ali ne nailazimo na njih...

[Izitpajn]

jos uvijek mi fale 2 broja

Ajd još jednom: koja dva?

[Truba]

a meni fale samo 2 broja
148 i 151

[Eriops]

Nisam bas sve, ali dosta. Do duse davno je bilo, zaista.
Meni je taj broj super. No, ako ima preporuka za neke druge brojeve, rado cu ih saslusati. Imaju kod nas neki ulicni prodavci kod fakulteta, koji cesto donose brdo Sirijusa.

[Gwydion]

Zapravo Sirijus se u svoje vreme relativno loše prodavao. Sećam se da su se još u prvoj polovini osamdesetih svi stariji brojevi mogli kupiti po hrvatskim trafikama u turističlim mestima. Znači odeš na more i pokupuješ stare brojeve koji ti nedostaju.

Hmmm, 30.000 prodanih na svom vrhuncu, ugašen na 8000. Ja to ne bih nazvao loše. Tko to danas može dostići? Druga je stvar da su morali štampati više da bi došlo do svih kioska pa je uvijek ostalo viška...

jedna je stvar koliko se štampalo, a druga koliko se realno prodavalo i za koliko vremena bi ceo tiraž otišao. U Srbiji danas neko štampa knjigu u recimo 1000 primeraka, 400 on proda, a 600 razmeni sa drugim izdavačima. Računa da mu je otišao tiraž, ali po kniarama i tezgama na raznim sajmovima se ta knjiga još uvek prodaje. Dakle taj tiraž objektivno nije rasprodan.

[scallop]

Mislim da je korektna cifra na maksimumu 55.000. Hrvoje Prčić je pokušao kvalitetom da održi tiraž, ali kvalitet obara tiraž. Poslednjih desetak brojeva su već bili opreterćeni nacionalnim bojama. Znam po tome što su pukle i veze oko stripova "Tom I Džeri" i "Bil i Bul" kao najnaivnije varijante saradnje. Jednostavno, više se nije računalo sa SFRJ tržištem po bilo koju cenu. Posledica je: malo tržište, nikakva produkcija. I fajront.

[Izitpajn]

Poslednjih desetak brojeva su već bili opreterćeni nacionalnim bojama.

Možeš li ovo malo pojasniti?

[Mica Milovanovic]

Preporuke za Siriuse:

Broj 5: (kakvo je otkriće bio Elison)
Elison - I have no mouth and I must scream
Farmer - The Sliced-Crosswise Only-On-Tuesday-World
Clarke - The Star

Broj 114:
William Gibson - Kako smo popalili Kromu
George R.R. Martin   - Sumaglica stiže s jutrom
Ray Bradbury - Glasnik

Broj 121-122 (meni možda najomiljeniji):
Harlan Ellison - "Pokaj se, Harlekine!" reče Tik-Tak-Čovjek
Larry Niven - Neutronska zvijezda
Samuel R. Delany - Spaceri
Spider Robinson - Melankolični slonovi
Fritz Leiber - Vedro zraka
Gordon R. Dickson - Lulungomina
Octavia E. Butler - Dijete krvi


Broj 150:
Bruce Sterling -Kraljica Cikada
Gordon R. Dickson - U koštanoj srži
Howard Waldorp - Gorostasni Encijan

Ima, naravno, još veoma dobrih

[Eriops]

E, hvala za preporuke. Ako nadjem, uzimam.