KNJIGA BEZ NASLOVA

[Goran Skrobonja]

"Laguna" će uskoro objaviti roman Knjiga bez naslova čiji je autor Nepoznati Pisac. Moja malenkost ima tu čast da prevodi ovo sočinjenije i pritom se ludo zabavlja. Paz'te sad ovo:

Negde u Americi - recimo, u Novom Meksiku, mada nigde ne piše - postoji gradić po imenu Santa Mondega. To je mesto poznato po tome što svakih pet godina ima potpuno pomračenje sunca (?!) i što je stecište svih mogućih protuva, bandita, secikesa i ubica. Priča počinje tako što u kafanu po imenu "Tapioka" ulazi tip čija je glava prekrivena kapuljačom, pa pobije sve prisutne mušterije, ostavivši u životu samo krčmara, da pronese glas o tome. Zvuči poznato? Iz nekog filma, možda?

Idemo dalje: na ostrvu Hubal monasi u fazonu sledbenika Šao Lina neguju borilačke veštine i čuvaju dragulj čarobnih moći: ime tog kamena je Mesečevo oko, a onaj ko ga ima sa sobom ne samo da ne može biti ubijen, već ima moć da zaustavi Mesec u orbiti oko Zemlje (?!!).

Pet godina posle poslednje krađe dragulja i pokolja sa početka, neki gadan baja pobije maltene sve monahe i otme Mesečevo oko, za račun lokalnog mafijaškog šefa u Santa Mondegi. Počinje jurnjava, dragulj ide iz ruke u ruku, leševi se gomilaju, a detektiv koji stiže u grad ima teoriju kako neko namerava da zaustavi Mesec u orbiti tako da u Santa Mondegi zavlada večna tama, a to, jel'te, može da odgovara samo - vampirima...

Tu je i plaćeni ubica koji se zove i izgleda kao Elvis, drugi plaćeni ubica sa čeličnom šakom nalik na onu Luka Skajvokera, par monaha koji se trude da dođu do dragulja, a da ih pritom gnusobe u Santa Mondegi ne skrenu s pravog puta, daleko od monaških zaveta; pa onda tajanstvena devojka koju je masovni ubica s početka izrešetao i ostavio u komi iz koje se probudila pet godina kasnije, skočila na noge lagane i krenula i sama za Mesečevim okom... Sve to samo na prvih dvesta strana (od ukupno 370). Ludilo.

Po netu kruže priče da se iza knjige kriju Tarantino i Rodrigez. Ko će ga znati?

U svakom slučaju, odavno nisam imao toliko prostora da se prevodilački razmahnem, pošto psovki ima onoliko...

Očekujte knjigu drhteći od nestrpljenja.

[taurus-jor]

Pazi, Moc knjige ili Alnari su pre dve-tri godine objavili knjigu Nepoznate Autorke, navodno urednice "jednog visokokotiranog americkog magazina" koja je tu "otvoreno progovorila" o mnogim stvarima, medju kojima je i njen seksualni zivot. Dobar marketinski trik, raja se navuce k'o roj muva na govno. I koga je onda briga da li se iza "Nepoznatog" / "Nepoznate" kriju Tarantino, Rodrigez, Opra Vinfri, Milka Forcan ili neko krajnje nepoznato ime koje bi, na odlozeno, zelelo da postane poznato.

[Goran Skrobonja]

Ma naravno. Nego stvar je u tome što iza kompletnog treša i palpa tu i tamo sevne "prava" rečenica, što ukazuje da je to napisao neko ko ume da piše.

[angel011]

Zna li se kad je to "uskoro"? Zvuči jako zabavno.  

[taurus-jor]

Wanna read!

[Tex Murphy]

Ovo MOMENTALNO leti na listu knjiga za čitanje!  

[Morgana]

Ocu i ja!
   

[Goran Skrobonja]

Ocu i ja!
   

Heh heh. Prevod će biti gotov krajem juna/početkom jula. A kad će knjiga? Pa, verovatno za sajam...

[Alexdelarge]

Zanimljivo, zanimljivo.

P.S.
Vidim da Laguna ima u planu da objavi od Raymond-a Chandler-a THE BIG SLEEP i FAREWELL, MY LOVELY.Gorane, hoces li i te knjige prevoditi?

[Goran Skrobonja]

Zanimljivo, zanimljivo.

P.S.
Vidim da Laguna ima u planu da objavi od Raymond-a Chandler-a THE BIG SLEEP i FAREWELL, MY LOVELY.Gorane, hoces li i te knjige prevoditi?

Ne, ali ću zato prevoditi DROOD, najnoviji roman Dena Simonsa o avetima koje su proganjale Čarlsa Dikensa u poslednjih pet godina njegovog života. Upravo čitam knjigu, sjajna je.

[taurus-jor]

Cujem pohvale i za Simonsov TERROR. Dobro je da se probudio.

[Sev]

Ovo za DROOD je mozda ocekivana, ali svakako odlicna vest.
Radujem se Simonsovom povratku.

A nepoznate knjige, nepoznatih pisaca za nepoznate citaoce (doduse uz poznatog prevodioca) izazivaju blagu sumnju. Cak i uz povremeno sevanje "pravih" recenica. Ficdzeraldu je sevala SVAKA recenica; verovatno je to razlog zasto se Getsbi ne smatra trash romanom.

[Goran Skrobonja]

A nepoznate knjige, nepoznatih pisaca za nepoznate citaoce (doduse uz poznatog prevodioca) izazivaju blagu sumnju. Cak i uz povremeno sevanje "pravih" recenica. Ficdzeraldu je sevala SVAKA recenica; verovatno je to razlog zasto se Getsbi ne smatra trash romanom.

Ovo je treš radi treša - dakle, neka vrsta autorskog stava (nepoznatog autora, heh heh). Poređiti to sa Ficdžeraldom je isto što bi i porediti, recimo, kung-fu filmove ili špageti vesterne sa Bertolučijem ili Bergmanom. Ciljne grupe su potpuno različite.

Poslednja informacija iz "Lagune" - termin za objavljivanje "Knjige bez naslova" je avgust 2008.

Još da ih ubedim da objave "Vampire$" Džona Stiklija...

[Sev]

Ovo je treš radi treša - dakle, neka vrsta autorskog stava (nepoznatog autora, heh heh). Poređiti to sa Ficdžeraldom je isto što bi i porediti, recimo, kung-fu filmove ili špageti vesterne sa Bertolučijem ili Bergmanom. Ciljne grupe su potpuno različite.

Naravno.
Sve je to istina, mada...

Volim da verujem da najbolja zanrovska dela imaju istu ciljnu grupu kao i najbolja dela glavnog toka: inteligentnog i obrazovanog citaoca.

Takodje verujem da je SVE moguce porediti (ako nas neko na to natera ) – iako to, naravno, nije bas uvek i smisleno. Ne verujem da, na primer, Dzin Volf treba da drhti od poredjenja sa bilo kojim piscem glavnog toka. Iako zanr ima sopstvenu ikonografiju i sopstvena pravila on takodje deli i vrednosni sistem koji je zajednicki za sva knjizevna dela. I ne moze izbeci procenu i analizu krijuci se unutar zanra – zapravo moze, ali kome se onda fucka za njega...

A ako su prethodne napomene prevodioca bile i preporuka za dobro knjizevno delo, rado ga stavljam i ja na spisak zelja - pri tom se zahvaljujuci na takvoj preporuci.

Ali zadrzavam pravo da se Simonsu radujem vise  

[aleksa]

a kako se to "zove" na engleskom?

[Goran Skrobonja]

Book With No Name by Anonimous

[aleksa]

logicno  

[Goran Skrobonja]

Evo kako to izgleda:



Sančes je mrzeo kad mu nepoznati uđu u kafanu. Zapravo, mrzeo je i stalne goste, ali oni su bili dobrodošli samo zato što ih se on plašio. Ako bi oterao nekog stalnog gosta, potpisao bi sopstvenu smrtnu presudu. Zločinci koji su dolazili u ,,Tapioku" stalno su tragali za prilikom da se dokažu između njena četiri zida, jer je to bio način da svako ko znači bilo šta u svetu zločina čuje za to.
,,Tapioka" je zaista bila osobena kafana. Zidovi su bili žuti, ali ne prijatne žute boje, već više nalik na mrlje od duvanskog dima. To nije bilo nimalo začuđujuće, pošto je jedno od mnogobrojnih nepisanih pravila ,,Tapioke" bilo da svi koji u nju dolaze moraju da puše. Cigare, lule, cigarete, džointove, nargile, cigarilose, vodene lule za travu, sve je bilo prihvatljivo, osim da se ne puši. To je bilo neprihvatljivo. Uzdržavanje od alkohola takođe se smatralo grehom, ali najveći greh od svih bio je ako se tu pojavi neko nepoznat. Niko tu nije voleo nepoznate. Nepoznati su podrazumevali loše vesti. Nije im se moglo verovati.
I tako, kada je muškarac sa dugačkim crnim ogrtačem i kapuljačom navučenom na glavu ušao i seo na drvenu stoličicu ukraj šanka, Sančes nije očekivao da ovaj izađe napolje u jednom komadu.
Dvadesetak stalnih gostiju koji su sedeli za stolovima prestali su da razgovaraju i na trenutak odmerili muškarca pod kapuljačom za šankom. Sančes je primetio da su prestali i da piju. To nije bio dobar znak. Da je svirala muzika, i ona bi prestala po ulasku nepoznatog. Sada se čulo samo neprestano zujanje velikog ventilatora koji je visio sa tavanice.
Sančes je upadljivo prenebregavao najnoviju mušteriju, kao da je tobože nije primetio. Naravno, čim je čovek progovorio, tom prenebregavanju je došao kraj.
,,Krčmaru. Daj mi burbon."
Čovek zapravo nije podigao pogled. Naručio je piće, a da Sančesa nije ni osmotrio, a pošto nije spustio kapuljaču kako bi otkrio lice, nije se moglo ustanoviti da li mu je lik bio jednako gadan kao glas. Glas mu je zaprepašćujuće strugao. (U tim krajevima se procenjivalo koliko je neki stranac gadan po tome koliko mu glas struže.) Sa tim na umu, Sančes je uzeo relativno čistu čašu za viski i prišao mestu gde je čovek sedeo. Spustio je čašu na lepljivu drvenu ploču šanka neposredno ispred nepoznatog i dozvolio sebi da baci pogled ispod crne kapuljače. Ali senka pod kapuljačom bila je preduboka da bi mu razaznao crte lica, a nije želeo da rizikuje da bude uhvaćen kako zuri.
,,S ledom", promrmljao je čovek, gotovo u pola glasa. Zapravo je zastrugao šapatom.
Sančes je jednom rukom posegnuo ispod šanka i izvukao polupraznu smeđu bocu sa etiketom ,,Burbon", a onda drugom rukom uzeo dve kocke leda. Pošto je ispustio kocke u čašu, počeo je da sipa piće preko njih. Napunio je čašu tek nešto iznad polovine, a onda odložio bocu natrag pod šank.
,,To će biti tri dolara."
,,Tri dolara?"
,,Jesje."
,,Napuni čašu."
Žamor se u kafani utišao kada je taj čovek ušao, ali sada je tišina bila kao na groblju. Jedini primetan izuzetak bio je ventilator na tavanici, koji kao da je postao glasniji nego pre. Sančes, koji je sad već izbegavao da bilo kome pogleda u oči, ponovo je uzeo bocu i napunio čašu do vrha. Nepoznati mu je dao novčanicu od pet dolara.
,,Zadrži kusur."
Krčmar se okrenuo i registar-kasa je zazvonila. Ali tihi zvuci te transakcije najednom su bili naglašeni govorom. Iza sebe je začuo glas Ringa, jednog od najneprijatnijih gostiju njegovog lokala. I taj glas je poprilično strugao, kako već biva, a rekao je: ,,Šta ćeš u ovoj kafani, stranče? Kojim poslom?"
Ringo je sedeo sa još dvojicom za stolom jedva metar daleko od nepoznatog. Bio je to debeo, prljav, neobrijani gad, baš kao i većina ostalih ništarija u kafani. I baš kao i ostali, imao je pištolj u futroli koja mu je visila o boku, i jedva je čekao za bilo kakav izgovor da ga istrgne iz nje. Nepomičan kraj registar-kase iza šanka, Sančes je udahnuo duboko i pripremio se za gužvu koja će neumitno uslediti.
Ringo je bio poznati razbojnik i počinio je gotovo sve zamislive zločine. Silovanje, ubistvo, izazivanje požara, smaknuće policajca, šta god vam palo na pamet, Ringo je sve to već uradio. Nije prošao dan da nije učinio nešto nezakonito zbog čega bi zaglavio u zatvor. Ni današnji dan nije bio nimalo drugačiji. Već je pod pretnjom pištoljem opljačkao trojicu, a sada, pošto je najveći deo tako nepošteno stečene zarade potrošio na pivo, gledao je kako da zametne kavgu.
Kada se Sančes ponovo okrenuo prema prostoriji, video je da se nepoznati nije pomerio, niti pipnuo svoje piće. A nekoliko užasno dugih sekundi nije odgovarao na Ringovo pitanje. Sančes je jednom video kako Ringo puca čoveku u čašicu kolena, samo zato što mu ovaj nije dovoljno brzo odgovorio. Zato je odahnuo s olakšanjem kada je konačno, neposredno pre nego što će Ringo ponoviti pitanje, čovek odlučio da odgovori.
,,Ne tražim nevolje."
Ringo se preteće iskezio i zarežao: ,,E, pa ja jesam nevolja, i čini se da si me pronašao."
Čovek sa kapuljačom nije reagovao. Samo je sedeo na stoličici i zurio u piće. Ringo je ustao sa svoje stolice i prišao mu. Naslonio se na šank kraj pridošlice, pružio ruku i grubo strgnuo čoveku kapuljaču kako bi otkrio oštro ali neobrijano lice plavokosog tipa od trideset i kusur godina. Oči su mu bile zakrvavljene, što je ukazivalo na to da je malčice mamuran, ili se samo prerano probudio iz pijanog sna.
,,Hoću da znam šta ćeš ovde", rekao je Ringo. ,,Kolaju priče o nekom strancu koji je jutros došao u grad. Misli da je neki baja. Je l' i ti misliš da si neki baja?"
,,Nisam ja nikakav baja."
,,Onda pokupi taj kaput i tornjaj se odavde." Ta naredba je bila prilično problematična pošto nepoznati nije skinuo ogrtač sa sebe.
Plavušan je kratko razmišljao o Ringovom predlogu, a onda odmahnuo glavom.
,,Znam ja tog stranca kojeg si pomenuo", rekao je tim promuklim glasom. ,,A znam i zbog čega je ovde. Ispričaću ti sve o njemu, ako me ostaviš na miru."
Ispod tamnih i zaprljanih brkova na Ringovom licu pojavio se široki osmeh. Osvrnuo se prema svojoj publici. Dvadesetak redovnih gostiju sedelo je za stolovima i napregnuto posmatralo kako se događaji odvijaju. To što se Ringo iscerio malo je olabavilo napetost, premda su svi u kafani znali da će se raspoloženje ubrzo ponovo pokvariti. Na kraju krajeva, bili su u ,,Tapioki."
,,Šta kažete, momci? Da pustimo ovog lepotana da nam ispriča priču?"
Začuo se bučan, horski pristanak uz kuckanje čašama. Ringo je obgrlio plavokosog stranca i okrenuo ga na stoličici tako da se suoči s ostalima.
,,'Ajde, Plavi, ispričaj nam o tom zajebanom strancu. Šta će on u mom gradu?"
U Ringovom glasu čuo se podrugljivi prizvuk, iako to plavokosom, koji je započeo sa pričom, kao da nije ni najmanje smetalo.
,,Danas sam malo ranije bio u jednoj kafani nekoliko kilometara niz drum, a unutra je ušao jedan krupan, opaki dasa, seo za šank i poručio piće."
,,Kako je izgledao?"
,,Pa, isprva mu se lice nije videlo, zato što je imao nekakvu veliku kapuljaču. Ali onda mu je jedan klipan prišao i svukao mu kapuljaču s glave."
Ringo se više nije smešio. Podozrevao je da mu se plavokosi ruga, pa se nagnuo blizu i pojačao ovome stisak na ramenu.
,,I šta je onda bilo, dečko, kaži mi?" upitao je pretećim tonom.
,,Pa, taj stranac, zgodan jedan tip, sasuo je piće na eks, izvukao pištolj i pobio sve te kuranjonje u kafani... osim mene i krčmara."
,,E sad", rekao je Ringo i udahnuo duboko kroz prljave nozdrve, ,,mogu da ukapiram zašto bi ostavio krčmara u životu, ali ne vidim nikakvog razloga za to što nije ubio i tebe."
,,Hoćeš da znaš zašto nije ubio i mene?"
Ringo je izvukao pištolj iz futrole o širokom crnom kožnom opasaču i uperio ga čoveku u lice, zabivši mu ga bezmalo u obraz.
,,Da, 'oću da znam zašto taj džukac nije ubio i tebe."
Nepoznati se zagledao u Ringa, kao da mu nije pištolj uperen u glavu. ,,E vidiš", rekao je on, ,,mene nije ubio zato što je hteo da dođem u ovu kenjaru ovde i nađem debelu pizdurinu koja se odaziva na ime Ringo."
Ringovoj pažnji nije izmaklo to kako je nepoznati naglasio reči ,,debelu" i ,,pizdurinu." Ali ipak, u zaprepašćenom muku koji je dočekao tu tvrdnju, on je ostao prilično miran, bar koliko je to za njega bilo moguće.
,,Ja sam Ringo. Jebote, a ko si ti, Plavi?"
,,To nije važno."
Sada su dva masna propaliteta koji su sedeli za Ringovim stolom ustala. Obojica su kročila prema šanku, ne bi li pomogli prijatelju.
,,Jeste važno", rekao je Ringo zloslutno. ,,Zato što čaršijom ide priča da taj tip, stranac o kome se toliko toga čuje, sebe naziva Burbon Kid. A ti piješ burbon, zar ne?"
Plavokosi je pogledao Ringova sva pajtaša, a onda skrenuo pogled natrag prema cevi Ringovog pištolja.
,,A znaš li zašto ga zovu Burbon Kid?" upitao je on.
,,Da, znam ja", oglasio se jedan od Ringovih drugara iza njega. ,,Kažu, jebote, da se taj Kid, kad popije burbon, pretvori u džina, psihopatu, pa pomahnita i pobije sve na vidiku. Kažu da je nepobediv i da ga može ubiti samo Đavo lično."
,,Tako je", rekao je plavokosi. ,,Burbon Kid pobije sve živo. Dovoljno je jedno piće da načisto poludi. Kažu da mu burbon podari tu specijalnu snagu. Čim srkne, najebe se majke svima u kafani. A ja to valjda znam. Video sam kako se to dešava."
Ringo je snažno upro ustima cevi pištolja čoveku u slepoočnicu. ,,Ispij svoj burbon."
Nepoznati se polako obrnuo na barskoj stolici natrag prema šanku i posegnuo za svojim pićem. Ringo mu je i dalje utiskivao pištolj u glavu, prateći njegove pokrete.
Sančes je odstupio iza šanka, u nadi da ga neće dokačiti krv ili moždina, ako prsne prema njemu. Ili, kad smo već kod toga, neki zalutali metak. Posmatrao je kako plavokosi uzima čašu. Svaki običan čovek tresao bi se toliko da bi prosuo polovinu pića, ali ne i taj tip. Nepoznati je bio hladan kao led u njegovoj čaši. To mu se moralo priznati.
Sada su već svi u ,,Tapioki" bili na nogama i krivili šije da vide šta se događa, i svi su do jednog spustili ruke na sopstvene pištolje. Svi su gledali kako nepoznati drži čašu ispred lica i zagleda joj sadržinu. Niz spoljnu stranu čaše klizila je graška znoja. Pravog znoja. Najverovatnije sa Sančesove šake, ili možda čak i od poslednjeg čoveka koji je tu čašu koristio. Tip kao da je posmatrao tu grašku znoja i čekao da ona sklizne dovoljno niz čašu da ne mora da je okusi jezikom. Najzad, kada je graška znoja sišla dovoljno niz čašu da ne dođe u dodir s njegovim ustima, udahnuo je duboko i sasuo piće u grlo.
Za samo tri sekunde, čaša je bila prazna. Čitava kafana zadržavala je dah. Ništa se nije dogodilo.
Stoga su još malo zadržali dah.
I dalje ništa.
Ringo je odmakao pištolj od lica plavokosog i upitao ono što su svi u kafani želeli da pitaju: ,,Pa, Plavi, jesi li ti Burbon Kid ili nisi?"
,,To što sam popio pišaćku dokazuje samo jedno", rekao je plavokosi dok je brisao usta nadlanicom.
,,Da? A to je?"
,,Da mogu da pijem pišaćku, a da ne povratim."
Ringo je pogledao Sančesa. Šanker se povukao što je mogao dalje, upirući leđima u zid iza šanka. Izgledao je malčice uzdrmano.
,,Zar si mu dao da pije iz flaše s pišaćkom?" upitao je Ringo.
Sančes je nelagodno klimnuo glavom. ,,Nije mi se dopao", rekao je.
Ringo je vratio pišolj u futrolu i odstupio. Onda je zabacio glavu i zaurlao od smeha, pljesnuvši istovremeno plavokosog po ramenu.
,,Popio si čašu pišaćke! Ha-ha-ha! Čašu pišaćke! Pio je pišaćku!"
Svi u kafani prasnuli su u smeh. Svi osim plavokosog stranca. On nije skidao pogled sa Sančesa.
,,Jebote, daj mi burbon." Glas mu je prilično strugao.
Krčmar se okrenuo, uzeo drugu bocu sa burbonom iza šanka i počeo da iz nje puni strančevu čašu. Sada ju je napunio do vrha, ne sačekavši da mu to bude rečeno.
,,Tri dolara."
Bilo je očigledno da plavokosi nije nimalo oduševljen time što Sančes od njega traži još tri dolara i brzo je pokazao koliko je time nezadovoljan. Brže nego što je ičije oko moglo da primeti, desnom rukom je posegnuo ispod crnog ogrtača i potegnuo pištolj. Oružje je bilo veoma tamne, sive boje i izgledalo je prilično teško u njegovoj ruci, što je ukazivalo na to da je puno metaka. Nekada mu je boja verovatno bila sjajnosrebrna, ali kao što su svi u ,,Tapioki" jako dobro znali, ko god nosi sa sobom srebrno vatreno oružje, verovatno ga nikada nije upotrebio. Po boji tog pištolja, reklo bi se da je bio upotreljavan prilično često.
Strančev brzi pokret završio se tako što je pištolj bio uperen pravo u Sančesovo čelo. Taj agresivni postupak smesta je propratio niz glasnih škljocaja, više od dvadeset, kada su svi u kafani prestali da posmatraju kako se situacija razvija i potegli i napeli sopstvene revolvere, uperivši ih u plavušana.
,,Polako samo, Plavi", rekao je Ringo i ponovo utisnuo usta cevi svog pištolja čoveku u slepoočnicu.
Sančes se uplašeno i izvinjavajuće osmehnuo nepoznatom, koji mu je i dalje držao tamnosivi pištolj uperen u glavu.
,,Kuća časti", rekao je on.
,,Jebote, zar ti izgleda kao da sam se mašio za kintu?" glasio je kratki odgovor.
U tišini koja je usledila, plavokosi je spustio pištolj na šank kraj svoje čaše sa burbonom i tiho uzdahnuo. Sada je izgledao krajnje iznervirano i piće mu je zaista bilo preko potrebno. Pravo piće. Došlo je vreme da odagna taj gadan ukus mokraće iz usta.
Podigao je čašu i prineo je usnama. Cela kafana je posmatrala, jedva u stanju da izdrži napetost u iščekivanju da on ispije sadržinu čaše. Kao da želi da ih muči, on nije odmah sasuo piće u grlo. Zastao je načas, kao da namerava nešto da kaže. Svi su čekali zadržavajući dah. Hoće li nešto reći? Ili će ispiti burbon?
Odgovor su dobili ubrzo. Kao neko ko nedelju dana nije popio ništa, eksirao je čitavu sadržinu čaše jednim jedinim gutljajem pre nego što je čašu tresnuo natrag na šank.
E, to je stvarno bio pravi burbon.

[Goran Skrobonja]

Koristan link: http://www.citymagazine.rs/blog/?p=1176

[Hobit]

Ma, dame i gospodo, knjiga je fenomenalna, ko god da je to pisao - potpuni je ludak! Kupio sam je petak, istoga dana kada se pojavila u klubu čitalaca. I skoro pročitao

[Goran Skrobonja]

Ma, dame i gospodo, knjiga je fenomenalna, ko god da je to pisao - potpuni je ludak! Kupio sam je petak, istoga dana kada se pojavila u klubu čitalaca. I skoro pročitao

Elaboriraj malo.

[Hobit]

Ma, dame i gospodo, knjiga je fenomenalna, ko god da je to pisao - potpuni je ludak! Kupio sam je petak, istoga dana kada se pojavila u klubu čitalaca. I skoro pročitao

Elaboriraj malo.

Naravno
Kada završim čitanje

[angel011]

Da li je u planu i prevođenje nastavka?

KNJIGA BEZ NASLOVA je totalno ludačka, zabavna, i ludački zabavna. Visokoknjiževna vrednost? Nema je, i nije me briga. Da li je zanatski korektna? I za to me baš briga. Ova knjiga je jedna od onih koje vam legnu ili vam ne legnu, a ako vam legnu, uopšte vas nije briga za književne vrednosti, zanat, žanrovsku pripadnost... Nek' se neko drugi smara sa svim tim, ovo je blizu 400 strana čiste zabave koju kao da su pisali ili Tarantino i Rodrigez ili neki njihov fan koji ih fenomenalno imitira, pa ako vam se sviđa njihov rad, dopašće vam se i ovo.

[Hobit]

Ma, dame i gospodo, knjiga je fenomenalna, ko god da je to pisao - potpuni je ludak! Kupio sam je petak, istoga dana kada se pojavila u klubu čitalaca. I skoro pročitao

Elaboriraj malo.

Zakasnio sam.
Angel je elaborirala, potpuno se slažem sa njenim viđenjem.

[Cornelius]

Po procitanom odlomku koga je Goran okacio, tekst izgleda kao bulaznjenje. Valjda je kvalitet dela bas u tome.

[angel011]

Jesje. Bulažnjenje od početka do kraja.

[Hobit]

Po procitanom odlomku koga je Goran okacio, tekst izgleda kao bulaznjenje. Valjda je kvalitet dela bas u tome.

Ne sudi na osnovu odlomka

[scallop]

Po procitanom odlomku koga je Goran okacio, tekst izgleda kao bulaznjenje. Valjda je kvalitet dela bas u tome.

Ne sudi na osnovu odlomka

'Ajde, bre, Hobite, taman smo se zavoleli... Ta, ovo smo gledali u bioskopu. Igra Selma Hajek, a za muške me briga. Naravno, film mi se dopao, posebno ako je u njemu i Čič Marin.

Ali, sve ovo smo gledali u još desetak filmova, a ja ću da pomenem samo Džejmsa Garnera u filmu "Viktor-Viktorija" i rečenice: "A glass of milk." "Your mothers'?" "Not, your sister's..."

Uostalom, znam za neke koji sude, a da ni ne pročitaju...

[Ghoul]

Uostalom, znam za neke koji sude, a da ni ne pročitaju...

MA DAAAA LI JE TO MOOOOGUĆE?

kakvog sve sveta ima!
 

[Hobit]

Scalope, meni se knjiga dopala, legla mi je...
Ne znam zašto, ali, zar uvek mora da se obrazlaže, da se elaborira... Zar ne može, jednostavno, samo da ti se dopadne. I to je dozvoljeno, zar ne?

[Cornelius]

Ne znam zašto, ali, zar uvek mora da se obrazlaže, da se elaborira... Zar ne može, jednostavno, samo da ti se dopadne. I to je dozvoljeno, zar ne?

Da (ali, samo danas).

[scallop]

Scalope, meni se knjiga dopala, legla mi je...
Ne znam zašto, ali, zar uvek mora da se obrazlaže, da se elaborira... Zar ne može, jednostavno, samo da ti se dopadne. I to je dozvoljeno, zar ne?

Naravno, ne mora da se obrazlaže. I meni su se dopali svi ti slični fazoni po filmovima.

Ja sad čitam "JAGNJE, Jevanđelje po Bifu, Hristovom drugu iz detinjstva", Kristofera Mura. Zabavnija je i originalnija. Voleo bih to da vidim na srpskom jeziku, jer se povremeno spotaknem, a dok dohvatim rečnik, magija odleti. Anonimus nije napisao anonimnu knjigu (prikazan odlomak nam nije anoniman), a ova je prava poslastica.

I, svakako, nisam mislio na Gula kad sam pomenuo nečitanje. Nije on jedini.

[Nightflier]

Scalope, meni se knjiga dopala, legla mi je...
Ne znam zašto, ali, zar uvek mora da se obrazlaže, da se elaborira... Zar ne može, jednostavno, samo da ti se dopadne. I to je dozvoljeno, zar ne?

Naravno, ne mora da se obrazlaže. I meni su se dopali svi ti slični fazoni po filmovima.

Ja sad čitam "JAGNJE, Jevanđelje po Bifu, Hristovom drugu iz detinjstva", Kristofera Mura. Zabavnija je i originalnija. Voleo bih to da vidim na srpskom jeziku, jer se povremeno spotaknem, a dok dohvatim rečnik, magija odleti. Anonimus nije napisao anonimnu knjigu (prikazan odlomak nam nije anoniman), a ova je prava poslastica.

I, svakako, nisam mislio na Gula kad sam pomenuo nečitanje. Nije on jedini.

Htela je to Laguna da objavi pre nekoliko godina.

[zakk]

Šteta što nisu. Pročitao sam u nekom trenutku Murov Island of the Sequined Love Nun, i bilo je baš zabavno...

[Nightflier]

Ja sam bio za to da se objavi, ali šta da se radi... Pokušaću da predložim IPS-u da objavi tu knjigu. Godinama nisam pomislio na nju. Bilo bi zabavno prevoditi je.

[Berserker]

KNJIGA BEZ NASLOVA je totalno ludačka, zabavna, i ludački zabavna. Visokoknjiževna vrednost? Nema je, i nije me briga. Da li je zanatski korektna? I za to me baš briga. Ova knjiga je jedna od onih koje vam legnu ili vam ne legnu, a ako vam legnu, uopšte vas nije briga za književne vrednosti, zanat, žanrovsku pripadnost... Nek' se neko drugi smara sa svim tim, ovo je blizu 400 strana čiste zabave koju kao da su pisali ili Tarantino i Rodrigez ili neki njihov fan koji ih fenomenalno imitira, pa ako vam se sviđa njihov rad, dopašće vam se i ovo.

Evo procitah je i ja, i... dosada sam maltene nekriticki verovao u Goranove preporuke, od sada cu citati samo ono sto on objavi u Paladinu. Kupio sam knjigu ocekujuci upravo ono sto je Angel napisala. Jedino oko cega se slazem je da ovakve stvari nekima legnu a nekima ne. Zeleo sam cistu zabavu...dobio sam smaranje. Zasto?  Prezvakavanje svih mogucih klisea ikada vezanih za bilo koji motiv koji se pojavljuje ovde. I to nisu klisei na onaj lep nacin, kada vam je sve dobro poznato, vec leglo i onako toplo oko srca kad to citate. Neee, to su klisei koji se ponavljaju, i ponavljaju dok vam se ne smuce (recimo opisi budjavih zidova u svim hotelima, barovima, stanovima u santa mondegi, koji vec posle treceg puta postanu iritirajuci, ili opisi otkrivanja leseva/opisi prskanja krvi...tih momenata u knjizi ima milion, a svi su jedan te isti klise koji se ponavlja milion puta sa omanjim varijacijama...).
Drugo, ako su ovo pisali Tarantino i Rodrigez, onda su oni nepismeni. Ja sam sve vreme imao osecaj da citam delo 16-godisnjaka cije kompletno obrazovanje potice od gledanja americkih akcionih filmova (cak i filmovi na koje se pozivaju likovi da bi pokazali svoju, jelte, opstu kulturu poticu iz 90.godina a o njima se govori kao da su stozeri kinematografije). Opisi su dosadni, efekti dosadni, pokusaji gradjenja suspensa dosadni, motivacija likova neverovatno glupa, (usput 90% likova, ustvari svih 100%, su iritanti do jaja zbog svog ponasanja). Radnja je totalno neubedljiva, plot twistovi kretenski (ne mogu reci da su glupi, jer nisu, stvarno su kretenski) sa motivima potpuno neobjasnjenim na kraju knjige (nisam ni ocekivao zaokruzen kraj, ali to da glavna prica ostane nedorecena na kraju? pfff...)
Dakle, obozavam i Tarantina i Rodrigeza (cak sam jedini  branio Desperadosa kad su svi ostali tvrdili da je golo govno) ali ova knjiga nema veze sa njima. Za nju bi morali da izmisle novu kategoriju, jer nazvati ovo trashom je uvreda za sve trasheve...